josif slezinger i muzika u milosevoj srbiji

2
12. ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР И МУЗИКА У МИЛОШЕВОЈ СРБИЈИ ( 1794 - 1870 ) - У време кнеза Милоша, музика у Србији је оријенталног карактера. Музичка пракса је била у рукама Турака и Цигана. - Најпопуларнији музичар је био Мустафа. - Да би се приближио Европи, кнез Милош позива на свој двор Јосифа Шлезингера. - ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР који је имао више праксе стечене у свирањем по разним европским оркестрима, него реалног музичког знања, је по доласку на двор, а по налогу кнеза Милоша, основао оркестар у чијем су саставу били углавном неписмени музичари. Шлезингер је добио задатак да их обучи за тај посао. - "КЊАЖЕСКО СРБСКА БАНДА" како је оркестар назван имао је задатак да свира на свечаним дочецима кнеза и његове пратње, приликом државних и црквених празника, на баловима, војним парадама,па чак и приликом свакодневног кнежевог устајања ... - Најзначајнију улогу је оркестар имао у представама новооснованог позоришта Јоакима Вујића, а касније и Атанасија Николића. Понекад му је додаван и хор. - Представе су почињале увертиром, а паузе су испуњаване музиком. Чак је и сам драмски текст понекад био испуњаван разним музичким нумерама. - Шлезингер је често писао аранжмане већ постојећих композиција како би их прилагодио свом оркестру, давао је обраде народних мелодија, а компоновао је и оригиналне нумере. - На тај начин је са Шлезингером настао нови род српске музичке литературе који је назван - КОМАД С ПЕВАЊЕМ, а којег ће неговати сви српски композитори 19.века (ту традицују је својим радом закључио Петар Крстић). - КОМАД С ПЕВАЊЕМ је врста домаћег ЗИНГШПИЛА. МУЗИКА ЗА ПОЗОРИШНЕ КОМАДЕ: o Шнајдерски калфа o Сан Краљевића Марка o Сраженије на Косовом Пољу o Ајдук Вељко o Краљевић Марко и Арапин o Зидање Раванице o Ж е н и д б а ц а р а Д у ш а н а o Смрт Србског књаза Михајла - Женидба цара Душана (дело поређено са опером) је од великог значаја с обзиром на количину музичких нумера у том комаду. Чињеница да су

Upload: tamara-lazic

Post on 05-Jul-2015

278 views

Category:

Documents


1 download

DESCRIPTION

ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР И МУЗИКА У МИЛОШЕВОЈ СРБИЈИ ( 1794 - 1870 ) У време кнеза Милоша, музика у Србији је оријенталног карактера. Музичка пракса је била у рукама Турака и Цигана. Најпопуларнији музичар је био Мустафа. Да би се приближио Европи, кнез Милош позива на свој двор Јосифа Шлезингера. ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР који је имао више праксе стечене у свирањем по разним европским оркестрима, него реалног музичког знања, је по доласку на двор, а по налогу кнеза Милоша, основао оркестар у чијем су саставу

TRANSCRIPT

Page 1: Josif Slezinger i Muzika u Milosevoj Srbiji

12.ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР И МУЗИКА У МИЛОШЕВОЈ СРБИЈИ

( 1794 - 1870 )

- У време кнеза Милоша, музика у Србији је оријенталног карактера. Музичка пракса је била у рукама Турака и Цигана.

- Најпопуларнији музичар је био Мустафа.- Да би се приближио Европи, кнез Милош позива на свој двор Јосифа Шлезингера.

- ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР који је имао више праксе стечене у свирањем по разним европским оркестрима, него реалног музичког знања, је по доласку на двор, а по налогу кнеза Милоша, основао оркестар у чијем су саставу били углавном неписмени музичари. Шлезингер је добио задатак да их обучи за тај посао.

- "КЊАЖЕСКО СРБСКА БАНДА" како је оркестар назван имао је задатак да свира на свечаним дочецима кнеза и његове пратње, приликом државних и црквених празника, на баловима, војним парадама,па чак и приликом свакодневног кнежевог устајања ...

- Најзначајнију улогу је оркестар имао у представама новооснованог позоришта Јоакима Вујића, а касније и Атанасија Николића. Понекад му је додаван и хор.

- Представе су почињале увертиром, а паузе су испуњаване музиком. Чак је и сам драмски текст понекад био испуњаван разним музичким нумерама.

- Шлезингер је често писао аранжмане већ постојећих композиција како би их прилагодио свом оркестру, давао је обраде народних мелодија, а компоновао је и оригиналне нумере.

- На тај начин је са Шлезингером настао нови род српске музичке литературе који је назван - КОМАД С ПЕВАЊЕМ, а којег ће неговати сви српски композитори 19.века (ту

традицују је својим радом закључио Петар Крстић).- КОМАД С ПЕВАЊЕМ је врста домаћег ЗИНГШПИЛА.

МУЗИКА ЗА ПОЗОРИШНЕ КОМАДЕ:o Шнајдерски калфаo Сан Краљевића Маркаo Сраженије на Косовом Пољуo Ајдук Вељкоo Краљевић Марко и Арапинo Зидање Раваницеo Ж е н и д б а ц а р а Д у ш а н аo Смрт Србског књаза Михајла

- Женидба цара Душана (дело поређено са опером) је од великог значаја с обзиром на количину музичких нумера у том комаду. Чињеница да су глумци у овом делу далеко више певали но што су глумили, као и број оркестарских нумера, навео је тадашњу публику да ово дело сматра равно ОПЕРИ, те је тако и штампа писала. Ипак, то су пре свега развијеније музичке партије у говорном тексту, те се о опери још није могло говорити.

- Шлезингер је компоновао и многе маршеве, потпурије и фантазије на сопствене, народне и туђе мотиве. Радио је хармонизације народних и грађанских песама, писао плесне комаде.

- Осцилирао је између укуса и захтева средине са једне стране и техничких могућности свог оркестра с друге.

- Шлезингер је био изузетно популаран у своје време, те је његово презиме у народ ушло као синоним за музичара - капелника.

- Ђлезингер је припремао свог наследника - НИКОЛУ ЂУРКОВИЋА.