josif slezinger i muzika u milosevoj srbiji
DESCRIPTION
ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР И МУЗИКА У МИЛОШЕВОЈ СРБИЈИ ( 1794 - 1870 ) У време кнеза Милоша, музика у Србији је оријенталног карактера. Музичка пракса је била у рукама Турака и Цигана. Најпопуларнији музичар је био Мустафа. Да би се приближио Европи, кнез Милош позива на свој двор Јосифа Шлезингера. ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР који је имао више праксе стечене у свирањем по разним европским оркестрима, него реалног музичког знања, је по доласку на двор, а по налогу кнеза Милоша, основао оркестар у чијем су саставуTRANSCRIPT
12.ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР И МУЗИКА У МИЛОШЕВОЈ СРБИЈИ
( 1794 - 1870 )
- У време кнеза Милоша, музика у Србији је оријенталног карактера. Музичка пракса је била у рукама Турака и Цигана.
- Најпопуларнији музичар је био Мустафа.- Да би се приближио Европи, кнез Милош позива на свој двор Јосифа Шлезингера.
- ЈОСИФ ШЛЕЗИНГЕР који је имао више праксе стечене у свирањем по разним европским оркестрима, него реалног музичког знања, је по доласку на двор, а по налогу кнеза Милоша, основао оркестар у чијем су саставу били углавном неписмени музичари. Шлезингер је добио задатак да их обучи за тај посао.
- "КЊАЖЕСКО СРБСКА БАНДА" како је оркестар назван имао је задатак да свира на свечаним дочецима кнеза и његове пратње, приликом државних и црквених празника, на баловима, војним парадама,па чак и приликом свакодневног кнежевог устајања ...
- Најзначајнију улогу је оркестар имао у представама новооснованог позоришта Јоакима Вујића, а касније и Атанасија Николића. Понекад му је додаван и хор.
- Представе су почињале увертиром, а паузе су испуњаване музиком. Чак је и сам драмски текст понекад био испуњаван разним музичким нумерама.
- Шлезингер је често писао аранжмане већ постојећих композиција како би их прилагодио свом оркестру, давао је обраде народних мелодија, а компоновао је и оригиналне нумере.
- На тај начин је са Шлезингером настао нови род српске музичке литературе који је назван - КОМАД С ПЕВАЊЕМ, а којег ће неговати сви српски композитори 19.века (ту
традицују је својим радом закључио Петар Крстић).- КОМАД С ПЕВАЊЕМ је врста домаћег ЗИНГШПИЛА.
МУЗИКА ЗА ПОЗОРИШНЕ КОМАДЕ:o Шнајдерски калфаo Сан Краљевића Маркаo Сраженије на Косовом Пољуo Ајдук Вељкоo Краљевић Марко и Арапинo Зидање Раваницеo Ж е н и д б а ц а р а Д у ш а н аo Смрт Србског књаза Михајла
- Женидба цара Душана (дело поређено са опером) је од великог значаја с обзиром на количину музичких нумера у том комаду. Чињеница да су глумци у овом делу далеко више певали но што су глумили, као и број оркестарских нумера, навео је тадашњу публику да ово дело сматра равно ОПЕРИ, те је тако и штампа писала. Ипак, то су пре свега развијеније музичке партије у говорном тексту, те се о опери још није могло говорити.
- Шлезингер је компоновао и многе маршеве, потпурије и фантазије на сопствене, народне и туђе мотиве. Радио је хармонизације народних и грађанских песама, писао плесне комаде.
- Осцилирао је између укуса и захтева средине са једне стране и техничких могућности свог оркестра с друге.
- Шлезингер је био изузетно популаран у своје време, те је његово презиме у народ ушло као синоним за музичара - капелника.
- Ђлезингер је припремао свог наследника - НИКОЛУ ЂУРКОВИЋА.