ISTRAŽIVANJE INTERAKCIJE NORMI ISTRAŽIVANJE INTERAKCIJE NORMI SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM ISISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM I

ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U CILJUZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U CILJU POSTIZANJA ODRŽIVOG RAZVOJAPOSTIZANJA ODRŽIVOG RAZVOJA

S A D R Ž A J

POPIS SLIKA I TABELA......................................................................5.UVOD...........................................................................................................6.

1. TEORIJA I PRAKSA U OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

1.1. ŽIVOTNA SREDINA I NAČIN NJENOG UGROŽAVANJA...........................................................................9.

1.2. OSNOVNI UZROCI UGROŽAVANJA I PROBLEMI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ............................................16.

1.2.1CILJEVI OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE...........................22.

2. POSTOJEĆI MODELI ORGANIZACIJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

2.1. UVOĐENJE I SPROVOĐENJE MODELA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE.............................................................................................23.2.1.1. Model sistema upravljanja zaštitom životne sredine.................24.2.1.2. Programi upravljanja zaštitom životne sredine.........................26.2.1.3. Dokumentacija sistema upravljanja zaštitom životne sredine..26.2.1.4. Upravljanje dokumentima..........................................................28.2.1.5. Organizaciona struktura i odgovornosti....................................28.2.1.6. Stručna osposobljenost, svest i kompetentnost..........................29.2.1.7. Monitoring i merenje..................................................................30.2.1.8. Provera sistema upravljanja zaštitom životne sredine..............30.2.1.9. Preispitivanje koje obavlja rukovodstvo....................................31.

3.ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE KAO MEĐUNARODNI TREND

3.1. SISTEM INTEGRALNOG MENADŽMENTA I KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA.....................................................................33.

3.1.1. ISO standardi u sistemu održivog razvoja.......................................33.

4.DEFINISANE NORME MENADŽMENTA KVALITETOM I NJIHOVA PRIMENA

4.1. STRUKTURNI ELEMENTI ODRŽIVOG RAZVOJA.........................................................................................36.

4.2. SISTEMI UPRAVULJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE ..........................................................................................37.

4.3. PROVERAVANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ........38.4.4 NOSILAC SERIJE STANDARDA U KONCEPTU

ODRŽIVOG RAZVOJA ..............................................................40.

4.4.1. PROVERAVANJE I KOREKTIVNE MERE............................42. 4.4.2. TRENDOVI U PRIMENI ISO STANDARDA U ODRŽIVOM

RAZVOJU ..................................................................................48.

5. UČEŠĆE PRIVREDNIH SUBJEKATA U OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

5.1. AKTIVNOSTI POSLOVNOG SISTEMA CORUN AD UŽICE U OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE........................51.

5.2. POLITIKA KVALITETA ...........................................................53.5.3. ODGOVORNOSTI I OVLAŠĆENJA .....................................57.5.4 INTERNA DOKUMENTACIJA PREDUZEĆA ZA

PRAĆENJE KVALITETA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ..........................................................................................58.

5.5. MERENJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U ODSISNOM VENTILACIONOM KANALU PRESVLAČENJA PLOČICA .........................................................................................61.

5.6. ČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE KROZ PROJEKTOVANJE NOVOG PROIZVODA U DP PRVI PARTIZAN –NAMENSKA PROIZVODNJA UŽICE…...62.

5.6.1. Zahtevi globalnog tržišta....................................................63.5.6.2. Identifikovanje uticaja na životnu sredinu.......................63.

5.7.FAZE PROJEKTOVANJA METKA SA EKOLOŠKIM ZRNOM TIPA-TMJ .....................................................................65.

5.7.1.Faza planiranja...................................................................65.5.7.2.Faza idejnog rešenja...........................................................65.5.7.3.Faza prototipskog razvoja...................................................67.5.7.4.Faza testiranja prototipa (verifikacija i validacija)...........67.5.7.5.Faza serijske proizvodnje i tržišnog lansiranja proizvoda 67.5.7.6.Faza ocene proizvoda od korisnika....................................67.

5.8. PROIZVODI SA TMJ ZRNOM ...............................................68.

6.PREDLOG MERA ZA UNAPREĐENJE OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE

6.1Realno stanje i njegova analiza.................................................................72.6.2.Predlog uključivanja u međunarodnu globalnu mrežu za očuvanje životne sredine..........................................................................................72.6.3.Inspekcijski nadzor...................................................................................76.6.3.1.Dosadašnja politika...............................................................................76.6.3.2.Identifikacija problema.........................................................................76.6.3.3.Ciljevi i mere..........................................................................................77.6.3.4. Nadzor…………………………………………………………...........77.

6.4 PRAKTIČNI PREDLOZI RACIONALIZACIJE I INTERAKCIJE NA ŽIVOTNI PROSTOR U POMENUTIM PREDUZEĆIMA.............................................77.

6.4.1.Uzroci nastanka sistema........................................................................78.6.4.2. Teorijski deo .........................................................................................78.6.4.3. Eksperimentalni deo .............................................................................81.6.4.4. Rezultati i diskusija ...............................................................................82.6.4.5. Zaključna analiza funkcionisanja sistema..........................................83.

7.ZAKLJUČAK ..................................................................................86.

8.PRILOG... ............................................................................................89.

9.LITERATURA..................................................................................98.

POPIS SLIKA I TABELASLIKE:

1..Sadržaji čovekove životne sredine...............................................................10.2..Model sistema upravljanja zaštitom životne sredine....................................15.3. Uticaj gasova na porast temperature i ozonske rupe ...................................17.4. Odnos između različitih nivoa osvešćenja ..................................................19.5. Stubovi politike zaštite životne sredine .......................................................21.6. Postavljanje ciljeva zaštite životne sredine...................................................22.7. Model sistema zaštite životne sredine..........................................................25.8. Zajedničko projektovanje dokumentacije sistema kvaliteta i zaštite životne

sredine............................................................................................................26.9. Nivo dokumenata sistema upravljanja zaštitom životne sredine...................27.10. Identifikacija aspekata i vrednovanje njihovog uticaja ...............................35.11. Održivi razvoj-ravnoteža standarda ISO 14000 i ISO 9000........................36.12. Oblast serije standarda ISO 14001 sa serijom standarda ISO 14000...........91.13. Pvezanost standarda ISO 14001 sa serijom standarda ISO 14000 ..............40.14. Struktura standarda ISO 14001 sa njegovom osnovnom idejom ................42.15. Odgovor na zhteve za praćenjem i merenjem .............................................44.16. Organizaciona šema CORUN-a AD ...........................................................52.17. Funkcionalne veze u sistemu kvaliteta .......................................................54.18. Logo zaštite životne sredine CORUN-a AD ..............................................56.19. Nivoi organizovanosti u okviru CORUN-a AD .........................................58.20. Izgled i komponente zrna tipa FMJ i TMJ .................................................66.21. Inicijalna kapisla..........................................................................................79.22. Laboratorijska aparatura..............................................................................81.23. Šematski prikaz sistema...............................................................................84.24. Žaštita životne sredine unutar organizacije .................................................97.

TABELE:

1. Doprinos efektu staklene bašte......................................................................16.2. Namena pojedinih standarda serije ISO 14000.............................................94.3. Obrazac 1.......................................................................................................59.4. Obrazac 2.......................................................................................................60.5. Tabela mernih i dozvoljenih elemenata ........................................................61.6. Metak sa ekološkim zrnom tipa TMJ proizvodnje PPU ...............................68.

UVOD

Hiljadama godina su se čovek i priroda skladno razvijali i napredovali. Priroda je pomagala čoveku da opstane, nudila mu svoje bogatstvo i bila nesebična prema njemu. Ravnoteža je postojala vekovima. U njegovoj skorijoj istoriji, zahvaljujući velikom napretku nauke i tehnike, u trci za napretkom i zaradom, čovek je zaboravio na prirodu. Od prirode se već desetinama godina uzima mnogo više nego što joj se vraća, uzima se tempom koji ona ne može da podnese. Ona nas poslednjih godina i sama opominje na to.

U svemu što svetu kao slici naše duše, kao odrazu naše suštine, i u svim živim bićima ćemo videti nas same. Njihov svet je i naš svet. I samo po sebi, bez moralnih pridika i imperativa, spontano će se izroditi ljubav prema drugom kao i prema nama samima, brižnost prema čitavoj životnoj sredini. Kada shvatimo da je svet slika naše duše, da sve što postoji predstavlja odraz unutrašnjih težnji, naš um i priroda se stapaju u neraskidivu, harmoničnu celinu./15/

Ekonomski i tehničko-tehnološki razvoj, baziran na trci za profitom i proizvodnim procesima i molekularnim transformacijama koje ne postoje u slobodnim uslovima na zemlji doprineo je, sa jedne strane, fascinantnim rezultatima i naučnim dostignućima, u svim oblastima ljudskog stvaralaštva, ali sa druge strane i krajnje neodgovornom i neracionalnom trošenju i korišćenju prirodnih bogatstava, kao i stvaranju otpada čiju reciklažu priroda nije u stanju sama da obavi. Sve ovo dovelo je do ozbiljne degradacije prirodnih resursa i ozbiljno otvorilo pitanje kako pronaći balans «između potrošnje tih resursa i sposobnosti prirodnih sistema da zadovoljavaju potrebe budućih generacija»./l6/

Prve su reagovale države sa najvećim stepenom privrednog razvoja, koji je uglavnom proporcionalan veličini negativnog uticaja na životnu sredinu. Prošle su desetine godina borbe u edukaciji stanovništva i donošenju velikog broja zakonskih regulativa, koje su propisivale drakonske kazne. Može se reći da je postignuta određena ravnoteža i usporeno uništavanje prirode.

Broj zakonskih regulativa raste iz dana u dan i organizacije moraju da im posvećuju sve veću pažnju. Briga za očuvanje životne sredine je poprimila takve razmere da se o njoj već može govoriti kao o međunarodnom trendu koji dominira u programima mnogih država, odnosno njihovih vlada.

Serija standarda ISO 140001 je nastala kao odgovor na svakodnevno povećanje brige o životnoj sredini, kao sredstvo koje treba da pomogne svakoj organizaciji da postavi svoje poslovanje na način koji će joj omogućiti da odgovori na sve ove zahteve i krene jedan korak dalje u očuvanju životne sredine.

Veliki broj organizacija u svetu je već postavio svoje sisteme upravljanja zaštitom životne sredine i eliminisao probleme sa svojim okruženjem i

1 Standard ISO 14001, kao nosilac serije standarda ISO 14000, usvojen je kao međunarodni standard prvi put u septembru 1996. godine, a kao jugoslovenski standard je usvojen u novembru 1997. godine. U isto vreme je usvojen i standard JUS ISO 14004, koji daje bliže smernice za zadovoljenje standarda ISO 14001. /1./

zakonodavcima. Svoj sistem upravljanja zaštitom životne sredine svaka od njih koristi kao neiscrpnu mogućnost za sticanje prednosti na sve pretrpanijem i probirljivijem svetskom tržištu. Ono, danas, traži samo proizvode koji ne narušavaju prirodnu ravnotežu i kupuje ih samo od onih organizacija koja vode računa o okruženju svojih kupaca.

Marketinška odeljenja kompanija se utrkuju u otkupljivanju prostora svetskih medija na kojima prikazuju svoj učinak na zaštiti životne sredine./9/.

Standardi vezani za sistem zaštite životne sredine namenjeni su harmonizaciji zahteva koji se postavljaju organizacijama u pogledu sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Ova serija standarda određuje da se odgovornost za zaštitu životne sredine nalazi direktno u rukama menadžmenta. Upravo ona lica koja imaju najveći uticaj na politiku preduzeća i postupke njene realizacije imaju i ovlašćenja da definišu sopstvene zadatke u pogledu uspostavljanja sistema zaštite životne sredine. Kada preduzeće jednom odluči da stavi pod kontrolu posledice svojih aktivnosti, proizvoda i usluga po životnu sredinu, onda ono treba da odredi i područja rada i ciljeve.

Pošto se životna sredina tiče svih nas i njena je zaštita briga svih pa je iz tog razloga i standardizovana. Cilj je da se pomogne, obezbeđujući potpunu i dostupnu informaciju i stručno vođenje. Predviđa se da će to dobro uzburkati poslovanje preduzeća, pošto će kompanije širom sveta morati da detaljno preispitaju svoj sistem upravljanja aktivnostima koje utiču na okolinu. Komisija Evropske Unije, Ministarstvo Energije SAD odlučili su da sertifikaciju preduzeća sa stanovišta zaštite životne sredine proglase obaveznom. Neki članovi ISO komiteta TC 207, koji donosi ove standarde, navode da preduzeća, koja ne uspeju da primene efikasan sistem upravljanja zaštitom životne sredine, neće moći da se pojave na tržištu EU.

Očekuje se da će kretanja na tržištu, državni propisi i sve veći pritisak društvenih grupa naterati preduzeća da povedu više računa o zaštiti životne sredine, tim pre jer je na stvaranje ove serije standarda uticala rastuća zabrinutost javnosti u vezi s uticajem koji industrija ima na životnu sredinu, kako lokalno, tako i na svetskom nivou. Javnost traži da preduzeća u celom svetu preuzmu odgovornost za svoje aktivnosti. Međutim, javnost nije jedini zagovornik zaštite životne sredine. Mnoga preduzeća su takođe prepoznala ovu potrebu jer su time želela da preduprede formiranje paralelnih državnih propisa u ovoj oblasti, jer oni često umeju da budu neusaglašeni sa međunarodnim kretanjima i veoma opterećujući za preduzeće.

Interesovanje javnosti za ekologiju, koje se začelo sedamdesetih godina ovoga veka, preraslo je u širok svetski pokret. Širom planete formirane su mnoge grupe i organizacije za zaštitu životne sredine.

Aktivnosti ovih grupa kreću se od protesta, preko ograničenih čišćenja okoline, do pritisaka na vlade za uspostavljanje jače kontrole u pogledu zaštite životne sredine. Međutim, pojam "jača kontrola" ima različito značenje u različitim zemljama. Dok su neke zemlje već definisale kaznene mere za one koji naruše propise o zaštiti životne sredine, druge još nemaju nikakve slične propise, pa na međunarodnom planu u ovom pogledu postoji veliki nesklad.

Ovaj rad će pokušati da svojom tematikom da doprinos u približavanju i razvijanju svesti svih učesnika u stvaranju novih proizvoda i korisnika tog proizvoda, kao i svih onih koji o životnoj sredini razmišljaju kao o nečemu što nas sve drži u realnom životu i što su svesni da tu sredinu treba neizmerno ceniti i čuvati.

Prvi deo govori o realnom stanju životne sredine i posledicama koje dovode do toga da se moraju uvesti norme koje će staviti u zaštitu tu sredinu.

Kroz drugi deo se daje opis normi i suštinu standarda koji se osvanjaju na zakonske propise kojima se definišu mere i način učešća u žaštiti životne sredine.

Zalaganje nekih preduzeća u očuvanju životne sredine je opisano u trećem delu rada i daje opis konkretnih mera koje se mogu primeniti u očuvanju sredine koja nas okružuje.

Predlog mera za uspostavljanje višeg nivoa svesti u zaštiti životne sredine dato je u četvrtom delu rada. Predlozi bi trebalo da pozitivno utiču i stimulišu sve one koji direktno bilo kojim načinom utiču na stanje životne sredine.

1. TEORIJA I PRAKSA U OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

1.1. ŽIVOTNA SREDINA I NAČIN NJENOG UGROŽAVANJA

Životna sredina sa svojim fizičkim-prirodnim i društvenim elementima (slika 1.) zaokuplja široku pažnju. To je dovelo do standarda za cilj zaštite životne sredine. Podsticaj ovome su dali, pre svega, težnja da se utiče na probleme zaštite životne sredine. Efekat staklene bašte, neprekidno smanjenje debljine ozonskog omotača, uništenje voda, tla i atmosfere su samo neki od sve brojnijih problema sa kojima se suočava priroda u svojoj borbi sa nezasitom težnjom čoveka za profitom.

*Industrijska proizvodnja i kvalitet životne sredine

Cilj upravljanja kvalitetom životne sredine predstavlja kompleks međusobno ravnopravnih ciljeva, od kojih naročito treba istaći:

a) Zaštitu sredine od negativnog uticaja privrednih delatnosti, naročito industrije,

b) Sprečavanje šteta, koje mogu biti nanesene životnoj sredini nepredviđenim dejstvom na njenu strukturu i kvalitet,

c) Aktivno menjanje životne sredine za potpunije zadovoljenje potreba razvijenog društva, sadašnjih i budućih pokolenja./25/

Industrijski, odnosno šire posmatrano ekonomski, razvoj i racionalno upravljanje prirodnim resursima, predstavljaju komplementarne ciljeve globalnog razvoja. Bez adekvatne zaštite životne sredine, razvoj bi bio ugrožen, dok bi, bez privrednog razvoja, svaka politika zaštite životne sredine unapred bila osuđena na neuspeh. Međutim, nedvosmisleno je, da je upravo privredni, a pre svega industrijski razvoj, uzrokovao ozbiljne ekološke štete. Ovi negativni efekti mogu jedino biti umanjeni efikasnom ekološkom politikom, a rast društvenog proizvoda može da obezbedi sredstva za poboljšanja u upravljanju zastitom životne sredine.

Veza između kvaliteta osnovnih delova životne sredine i kvaliteta proizvoda može se posmatrati kroz četiri faze.

1. Prva faza (period do 1900. godine) odvijala se u predindustrijskom dobu, kada poremećaji u prirodnoj ravnoteži prouzrokovani zagađenjem nisu bili velikih razmera i priroda je mogla sama da reguliše ekološke poremećaje. U ovoj fazi nije postojalo znanje o potencijalnim ekološkim katastrofama. Novi proizvodi su uglavnom zadovoljavali samo osnovne čovekove potrebe.

2. U drugoj fazi razvoja (period 1900-1950. godina) poremećaji u prirodi nastaju zbog industrijalizacije koja donosi nove proizvode i nove tehnologije (takozvane prljave tehnologije, u tom trenutku profitabilne, ali velike zagadivače). Priroda više nije u stanju da sama reguliše ove poremećaje. Svesnost društva o ekološkim problemima je minimalna, kao i njihove reakcije na ove probleme.

3. Treću fazu (period 1950-1980. godine) karakterišu ekspanzija u industriji i veliki ekološki poremećaji. Količina otpadnog materijala nekontrolisano raste, te se javljaju prvi znaci ekoloških katastrofa. U ovoj fazi počinju da se definišu parametri kvaliteta proizvoda i tehnoloških procesa i kvalitet osnovnih delova životne sredine, kao i razvoj sistema kvaliteta, kroz njegovu kontrolu. Razvijene zemlje sveta, pre svih SAD, donose prve zakone o zaštiti čovekove sredine i pooštravaju kontrolu svih vrsta zagađenja.

4. U četvrtoj fazi (period od 1980. do danas), ekonomski razvijene zemlje zapada, a posebno SAD, razvijaju zakonsku normativu, te se zagađena zemljišta, reke i jezera polako vraćaju u prirodno stanje. Ekološka nauka i nauka o kvalitetu stalno napreduju. Ekološka dimenzija se uvodi u kvalitet i pokušava se prikazati kako se kvalitetom osnovnih delova životne sredine (vazduh, voda, zemlja) može upravljati, kroz upravljanje kvalitetom proizvoda i tehnoloških procesa. U toin smislu, čiste tehnologije za industrijsku proizvodnju postale su orijentacija većine zemalja sveta, posebno razvijenih, i imaju značajnu ulogu u prelasku na održive strategije razvoja. U opisima uticaja tehnologije na okruženje sve je prisutnije zalaganje za nova tehničko-tehnološka sredstva i postupke, koji u svojoj tehničkoj i funkcionalnoj strukturi što više uvažavaju princip održivog razvoja./26/.

Decembra 1997. godine u japanskom gradu Kjoto, postignut je Međunarodni sporazum o kontrolisanju emisija "gasova staklene bašte" (pre svega ugljen dioksida). Više od 150 zemalja sveta se složilo sa takozvanim Kjoto protokolom (konvencijom o klimatskim promenama), kojim se utvrđuje okvir za smanjenje emisije gasova staklene bašte u industrijalizovanim zemljama, početkom XXI veka. Protokolom se zahteva smanjenje emisije ovih gasova makar za 5% u odnosu na nivoe iz 1990. godine, što je ekvivalentno smanjenju od više od 20% ispod nivoa emisije koja se predviđa za period 2008-2012. godine./27/.

Da bi se obezbedilo očuvanje čovekove sredine, mora se voditi računa i o

skladištenju sirovina potrebnih za proizvodnju u industriji, kao i o tretiranju otpadnih materijala nastalih tokom proizvodnje. Ako uskladištene sirovine svojim prisustvom dovode do degradiranja okoline (zračenje, isparavanje škodljivih gasova, itd.) onda moraju biti sprovedeni posebni postupci radi njene zaštite./28/

Mora da se, isto tako, predvidi kako se vrši skladištenje otpadnih materijala tj. kako se i gde oni odnose iz preduzeća. Nekada se otpadni materijali iz jednog proizvodnog procesa mogu iskoristiti kao sirovina u drugim proizvodnim procesima, što je važno, ne samo sa stanovišta skladištenja otpadaka, već i sa stanovišta troškova preduzeća. "Razlika između materijala koji uđe u proces i onoga koji izađe kao proizvod, minus reciklovani deo, predstavlja količinu otpadaka koji se ispuštaju u prirodu."/29/

Što se reciklaže tiče, to je, praktično, metod "očuvanja resursa", koji smanjuje količine čvrstog otpada, a čija je osnova ponovna upotreba. Samo oko 43% količine otpada se može reciklovati, a trenutno se to čini sa samo jednim delom istog, te se moraju uzeti u obzir i druga rešenja. Jedan od načina reciklaže je i "reilovanje", gde se koristi materijal po sistemu lestvice. Počinje se sa materijalima sa visokog mesta na lestvici, kao što je na primer ambalaža za hranu, pa se ti materijali recikluju u proizvode nižeg stepena, koji ne zahtevaju stepen čistoće kao hrana. Kad se ovaj proces ponovi, dolazi do "kaskade", a posebno se primenjuje u industriji građevinskog materijala. Za primer "kaskadiranja" može se uzeti projekat koji zajedno rade "Digital Equipment", "G.E. Plastic", "McDonalds Corporation" i "Naillite Inc.G.E. Plastic" (koja recikluju plastiku od kućišta za kompjutere firme "Digital Equipment"). "Naillite Corporatron" pravi elemente za pokrivanje krovova za McDonalds restorane i ovi elementi sadrže oko 48% reciklovanog materijala./30/

Sa povećanjem društvene svesti o važnosti očuvanja životne sredine, javlja se potreba kod industrijskih preduzeća da pokažu svoje napore i uspehe kojima rešavaju ekološke probleme. Pojam "zelenog proizvoda" vezuje se za analizu životnog ciklusa proizvoda, koja je dovela do standarda i kriterijuma za ekološke proizvode./31/

"Zeleni proizvod" je onaj proizvod koji tokom svoje proizvodnje, upotrebe i postupotrebe ne zagađuje čovekovu životnu sredinu, niti smanjuje resurse većom brzinom od brzine kojom se oni obnavljaju... Ovakav proizvod otvara širok put industriji da ostvari ekonomske uštede kroz akcije smanjenja količine ulaznih materijala i manju upotrebu toksičnih materija./32/

Prema istraživanjima sprovedenim u Velikoj Britaniji 1996. godine, poka-zalo se, da za potrošače, prilikom opredeljenja za kupovinu nekog proizvoda, presudan uticaj ima -ekoznak- sa oznakom "prirodan", koji "razbija" strah od pomisli da je proizvod "sintetički ili veštački" i da može negativno uticati na zdravlje./33/

Potrošači su spremni na veća izdvajanja za kupovinu ekoloških proizvoda u visini od 6% u odnosu na tradicionalne proizvode./34/

Razvijene zemlje, kao što su SAD, Japan, Kanada i Australija, prednjače u primeni "zelenih amblema", dok su zemlje u razvoju u početnoj fazi afirmacije ekoetiketa. Ekoetikete se dobijaju na bazi umeća i mogu se dodeljivati samo onim proizvodima koji zaista zaslužuju naziv "neškodljiv za prirodu i životnu sredinu".

Industrijski proizvodi u našoj zemlji nemaju nacionalnu etiketu. Proizvođači, kao i trgovina, na pakovanjima proizvoda stavljaju svoje ekooznake, koje najčešće nisu rezultat odrednica sistema zaštite životne sredine.

Sa intenziviranjem procesa industrijalizacije, proširivanjem gradova i porastom ukupne svetske populacije, došlo je do naglog povećanja efekata eksterne disekonomije. Sadašnji obim i tempo zagađenja i degradiranja životne sredine vodi ka postepenoj marginalizaciji internih efekata i ka povećanju učešća efekata eksterne disekonomije. Neke industrije, sa takozvanom prljavom tehnologijom, prouzrokuju veće štete životnoj sredini od ekonomskog profita koji ostvaruju. Imajući u vidu da u sistemu tržišne ekonomije, tržište ne kažnjava one koji narušavaju tu ravnotežu, pred ekonomsku nauku se postavlja zahtev iznalaženja rešenja za pitanje kako ukloniti štetne efekte, ili ih svesti na prihvatljiv nivo, vodeći računa o troškovima korektivnih akcija i željama ljudi za kvalitetnijim uslovima života. Do sada, ekonomska nauka nije dala najadekvatnije odgovore na ovo pitanje. Pristalice državne intervencije smatraju da država treba da spreči ovakve pojave, nametanjem dažbina zagađivačima i prouzrokovačima štetnih efekata, koji bi destimulisali pojavu eksternih disekonomija i državi obezbedili sredstva za finansiranje korektivnih akcija./34/

lako su neki od programa zaštite životne sredine i uspešni u racionalizaciji npora da se razreše specifični zahtevi očuvanja životne sredine regiona i država, ne može se reći da su omogućavali organizacijama da razreše probleme očuvanja životne sredine na sistematski način. Serija standarda koja obuhvata sistem zaštite životne sredine predstavlja osnovu koja će omogućrti svim organizacijama širom sveta da prevaziđu tehničke, poitičke i geografske barijere i da slobodno učestvujeu na globalnom tržištu.

Osnovna namena sistema zaštite životne sredine je da se njegovom primenom omogući organizacijama da pokažu visok nivo poslovanja u odnosu na očuvanje životne sredine, uvođenjem konzistentnog i dokumentovanog sistema upravljanja zaštitom životne sredine (eng. Environmental Management System - EMS). Ovako postavljen sistem upravljanja podstiče razvoj svesti prema očuvanju životne sredine. Svaki zaposleni se aktivno uključuje u zadatake očuvanja životne sredine i nepovratno je uvučen u petlju neprekidnog unapređenja zaštite životne sredine.

Na slici 2. prikazan je model upravljanja zaštitom životne sredine koji može da posluži kao osnova za postavljanje plana aktivnosti pri implementaciji prilikom uvođenja i obaveza u sprovođenju standarda.

Svaka celina je aktivno odgovorna za svoj nivo obaveza u celokupnom lancu aktivnosti.

Slika 2.

Procena je da organizaclje u svetu troše ukupno oko 500 milijardi američkih dolara na zaštitu okoline. Samo u SAD se potroši pola ove sume. Eksperti u SAD predviđaju, na osnovu stope rasta, da će od 2000. godine ova cifra dostići 3% od ukupnog nacionalnog proizvoda SAD.

1.2. OSNOVNI UZROCI UGROŽAVANJA I PROBLEMI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Jedna od najšokantnijih činjenica je da će svetska populacija, koja danas broji oko 5,6 milijardi ljudi, po svim proračunima nastaviti svoje uvećavanje i da će već za 100 godina broj ljudi na planeti biti između 12 i 15 milijardi. Ova činjenica je dovoljna za ozbiljno razmatranje svetskih resursa energije, hrane, vode, životnog prostora i drugih resursa koje čovek nemilosrdno otima od prirode.

Jedan od problema koji takođe ozbiljno zabrinjava stanovništvo planete je smanjenje debljine ozonskog omotača do te mere da je on na nekim mestima u pojedinim periodima potpuno uništen, što ozbiljno ugrožava celokupnu populaciju jer tada ne postoji prirodni štit od ultraljubičastog zračenja. CFC (ChloroEluoroCarbon) i drugi slični gasovi oslobađaju hlor kada se izlože sunčevoj svetlosti, koji tada napada ozon (troatomski oblik kiseonika) pretvarajući ga u kiseonik. Za vreme turbulencija na visini ozonskog omotača (15 km) ovaj omotač gubi na debljini, što omogućuje suncu da nemilosrdno bombarduje zemljinu površinu štetnim ultraljubičastim zracima. Poznat je štetan uticaj ovih zraka na zdravlje ljudi, lance ishrane, fotosintezu biljaka i druge efekte na ekosisteme na planeti.

Globalno zagrevanje planete, koje nastaje usted ostobađanja enormne količine gasova, koji stvaraju efekat staklene bašte je takođe jedan od veoma ozbiljnih problema. U tabeli 1. je prikazan uticaj pojedinih gasova na efekat staklene bašte i porast temperature na zemlji, koji može dovesti do ozbiljnog poremećaja ravnotežinskih eko sistema.

Tabela1. Doprinos efektu staklene bašte

Gas Doprinos globalnom zagrevanju planete

mUgljendioksid 50

Metan 18CFC 14Ozon 12

Azotni 6

Zagađenje vazduha je veoma ozbiljan problem koji posebno ugrožava velike, industrijski razvijene gradove. Na zagađenje vazduha utiče veliki broj faktora, kao što su kisele kiše, smog koji ih danima pokriva i mnogi drugi. Izduvni gasovi iz prevoznih sredstava predstavljaju jedan od najvećih zagađivača vazduha. Automobilska industrija je to shvatila i ulažu se veliki napori za smanjenje ovog uticaja. Može se reći da je automobilska industrija jedan od lidera u borbi za očuvanje životne sredine. Bez obzira na to što je ta industrija jedna od prvih koja je došla pod udar brojnih zakona o zaštiti životne sredine i što, hteli ne hteli, moraju da se pozabave problemom očuvanja životne sredine, moraju se poštovati napori učinjeni u ovoj oblasti na očuvanju životne sredine. Sve tanji ozonski omotač je poseban problem, posebno za vreme letnjih meseci, kada sunčevi zraci stvaraju fotohemijski smog, koji je smeša raznih zagađivača. Efekti ozonskih rupa posebno pogađaju ljude koji imaju problema sa astmom i bronhitisom, a česte su i očne infekcije, kao i glavobolje u kritičnim periodima.

Najbolju ilustraciju trenutnog stanja u globalnom smislu prikazuje slika 3. Pitanje da li se dostigao prag kritičnosti ili ne, nije pitanje oko koga se treba sporiti, već se mora krenuti u akciju širokih razmera da se sačuva neokrnjeno i da se ovakav trend ne nastavi./10/,/11/,/12/

Slika 3.

Vode su te koje su se prve našle na udaru enormnog zagađenja, veštačka đubriva, otrovni gasovi iz fabrika, incidenti koji dovode do izlivanja otrovnih materija direktno u vodene tokove, zagađenja vodotokova nastala lošim skladištenjem otrovnog otpada u zemlji i mnogi drugi uzroci su doveli do toga da je veliki deo vodotokova na planeti ozbiljno ugrožen. Ulja, koje je nezaobilazno u radu svakog postrojenja, bez obzira na njegovu veličinu su jedan od osnovnih zagađivača vodenih površina. Podatak da jedan litar mazivog ulja zagadi oko 1.000.000 litara vode, tako da se ova više standardnim metodama prečišćavanja ne može dovesti na nivo bezopasan po zdravlje ljudi će zabrinuti i one najravnodušnije! Koliko ulja učestvuju u zagađenju vodenih površina govori i podatak da je 20% svih zagađenih voda na svetu zagađeno baš upotrebljenim mazivnim uljima. Ovo je dovelo do toga da proizvođači ulja u mnogim državama ne smeju da prodaju svoje proizvode nikome ko im ne vrati upotrebno ulje! Naravno da od ovoga imaju koristi i korisnici ulja, jer je razlika u ceni znatna.

Zbog svega ovoga, otpadna ulja se u zakonodavstvu svih zemalja sveta tretiraju kao opasan otpad.

Ekonomski i tehničko-tehnološki razvoj, baziran na trci za profitom i proizvodnim procesima i molekularnim transformacijama koje ne postoje u slobodnim uslovima na zemlji doprineo je, sa jedne strane, fascinantnim rezultatima i naučnim dostignućima, u svim oblastima ljudskog stvaralaštva, ali sa druge strane i krajnje neodgovornom i neracionalnom trošenju i korišćenju prirodnih bogatstava, kao i stvaranju otpada čiju reciklažu priroda nije u stanju sama da obavi. Sve ovo dovelo je do ozbiljne degradacije prirodnih resursa i ozbiljno otvorilo pitanje kako pronaći balans između potrošnje tih resursa i sposobnosti prirodnih sistema da zadovoljavaju potrebe budućih generacija./l6/

Očigledno je da zaštita životne sredine sve zanima, ali da su odnosi interesa sasvim različiti i da će proći duži vremenski period dok se pravi i deklamovani principi ne uspostave, makar na sličnim osnovama, kao što je bila u istoriji poznata, sindikalna borba.

Jasno je da globalno osvešćivanje zahteva i dodatna osvešćivanja da se ono za sada nalazi u delu uticaja moći (novac je moć) tako da se sva pažnja sa globalnog mora preneti na preostale segmente. To znači da mora da se ostvari:

• lokalno osvešćenje• industrijsko osvešćenje i• pojedninačno osvešćenje.

Lokalno osvešćenje u najvećoj meri zavisi od pojedinačnog osvešćenja, a značajno je napomenuti da se ono nalazi u sendviču između globalnog i industrijskog, tako da se globalno osvešćenje može ostvariti i uticajem lokalnih osvešćenja (primenom prostog demokratskog principa), odnosno moguće je na bazi industrijskog osvešćenja doći do suštinskog globalnog osvešćenja.

Ovaj pristup najbolje ilustruje slika 4./13/

Donošenje zakonskih regulativa u oblasti zaštite životne sredine vrlo često traje veoma dugo, tako da vreme od iniciranja neke zakonske regulative, pa do njene efikasne primene, često dostiže vreme i od deset godina. Manje razvijene zemlje često koriste već razvijene zakonske regulative razvijenih zemalja. Ovakvim pristupom se štedi vreme i omogućuje zaobilaženje problema zaštite životne sredine, kroz koje su najrazvijenije zemlje morale da prođu. Mora se reći da veoma mali broj zemalja koristi iskustva drugih zemalja vezana za očuvanje životne sredine. Brojnije su, na žalost, one zemlje koje se odlučuju da ne preduzimaju ništa dok i sami ne prođu kroz probleme koji će ih konačno naterati na preduzimanje rigoroznih mera zaštite životne sredine. Naš narod kaže: "Pametan se uči na tuđim greškama, a lud na svojim", ali u oblasti zaštite životne sredine se izgleda ne držimo ovog gesla.

Na sreću, nisu zakonske regulative jedine koje su dovele do enormnog porasta zainteresovanosti za oblast očuvanja životne sredine. Potrošači u razvijenim zemljama, čija su tržišta preplavljena robom organizacija koje se bore za svoj deo učešća na tržištu, kao jedan od kriterijuma izbora sve češće postavljaju brigu organizacije o životnoj sredini. Udruženja potrošača su postala veoma moćna i devedesetih godina postoji veliki pritisak na organizacije u vidu poseta, ocena, upitnika i zahteva od strane interesnih grupa po pitanju brige za životnu sredinu.

Slika 4.

Iz ovog pritiska javnosti, koja sve češće od organizacija zahteva i bez komplikovanih postupaka, vrednuje uticaj svog poslovanja na njega. Posledica toga je označavanje proizvoda koji čuvaju životnu sredinu i vrednovanje životnog ciklusa proizvoda. Osnovni problem u postavljanju jedne univerzalno dogovorene oznake na međunarodnom nivou je taj što je veliki broj zemalja kao odgovor na pritisak javnosti i organizacija koje su postavile politiku zaštite životne sredine, već doneo sopstvene sisteme vrednovanja i dobijanja prava na ekooznaku te države. To samo po sebi govori o pritisku javnosti koji je postojao u tim zemljama i o potencijalima koji postoje da se taj pritisak iskoristi za marketinški nastup organizacija koje vode računa o životnoj sredini, odnosno o svojim korisnicima. Organizacija koja postavi sistem upravljanja zaštitom životne sredine nalazi se u situaciji da to svoje opredeljenje maksimalno iskoristi u marketinške svrhe. Neočekivano brza ekspanzija primene standarda u ovoj oblasti je dovela do toga da se broj ljudi koji nisu upoznati sa karakteristikama organizacije koja posluje u skladu sa ovim standardom vrtoglavo smanjuje iz dana u dan.

Preduzeća koja su primenila sistem zaštite životne sredine često izveštavaju o merljivim poboljšanjima u područjima kao što su:-produktivnost,-smanjenje škarta i otpada,-smanjenje papirologije,-smanjenje broja narušavanja propisa o zaštiti životne sredine.

Sve je ovo dovelo do toga da se mnoge tehnologije i proizvodi, koji nisu bili u skladu sa očuvanjem životne sredine, napuštaju. Zamenjuju ih novi, što dovodi do razvoja potpuno novih grana industrije. Industrije pesticida, rashladnih uređaja i mnoge druge su morale da potpuno promene svoje tehnologije. Organizacije čija rukovodstva nisu na vreme uočila trend koji je nadolazio već su nekoliko koraka iza svoje konkurencije, Mnoge organizacije sa naših prostora, koje još uvek proizvode robu štetnu po životnu sredinu i, samo zahvaljujući monopolu koji im omogućuje država, uspevaju i da prodaju takve proizvode, moraju dobro da se zamisle gde će se naći u trenutku kada tržište bude otvoreno za zdravu konkurenciju. Postavljanje domaćeg tržišta na zdrave osnove konkurencije je samo pitanje vremena, a opstaće samo oni koji će biti u stanju da se uhvate u koštac sa konkurencijom iz celog sveta./23/

Postavljanje ciljeva zaštite životne sredine, ne mora se striktno držati rezultata vrednovanja uticaja na životnu sredinu svih aspekata poslovanja. Ne moraju se postaviti ciljevi i programi za svaki od definisanih aspekata i njihovih uticaja.

Tržišno orijentisan poslovni sistem treba da ima definisanu sopstvenu politiku zaštite životne sredine. Politika zaštite životne sredine treba da bude vodič za uvođenje i poboljšanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine organizacije. Ona mora da predstavlja izjavu najvišeg rukovodstva organizacije o privrženosti očuvanju životne sredine, iz koje će da proisteknu sve dalje aktivnosti na postavljanju i funkcionisanju sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Politikom zaštite životne sredine se ustanovljava nivo ukupne odgovornosti i učinka na zaštiti životne sredine organizacije. Mnoge međunarodne organizacije, vlade i grupe građana su razvile svoje vodeće principe zaštite životne sredine, koji mogu biti od pomoći pri formulisanju politike o zaštiti životne sredine.

Slika 5. prikazuje četiri osnovna stuba na kojima treba da se zasniva politika zaštite životne sredine: poštovanje zakonskih regulativa, prevencija zagađenja, obavezivanje na neprekidno poboljšavanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i definisanje obaveze prema zainteresovanim stranama, odnosno javnosti./6/

Slika 5. Stubovi politike zaštite životne sredine

Od politike zaštite životne sredine se, pre svega, traži da prepozna činjenicu da aktivnosti, proizvodi i usluge organizacije mogu prouzrokovati uticaje na životnu sredinu.

Politikom mogu da se utvrde i obaveze za:- sprečavanje zagađenja, obnavljanje i recikliranje,- obrazovanje i stručno osposobljavanje,- konstruisanje proizvoda tako da se na najmanju meru svedu uticaji na

životnu sredinu pri proizvodnji, upotrebi i odlaganju i- mnoge druge obaveze.

Dakle, politikom zaštite životne sredine će organizacija proširiti svoje zakonske obaveze i zato treba biti veoma pažljiv pri njenom formulisanju. Jednom formulisane i objavljene politike zaštite životne sredine organizacija se mora pridržavati, a proverivači sistema upravljanja zaštitom životne sredine će o tome posebno voditi računa. Ovo, naravno, ne znači da se jednom postavljena potitika ne sme menjati. Naprotiv, prilikom preispitivanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine, jedan od elemenata preispitivanja mora biti i politika o zaštiti životne sredine, ali svakako da je potrebno prilikom njenog formulisanja voditi računa o tome da je definišemo tako da ona može da traje u vremenu.

1.2.1. CILJEVI OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE

Pre nego što se postave ciljevi zaštite životne sredine, organizacija trebe da ustanovi merljive pokazatelje učinka na njihovoj realizaciji. Pokazatelji učinka predstavljaju sredstvo pomoću koga organizacija proverava da li je ostvarila postavljene ciljeve u skladu sa programom. Ne smeju se postavljati ciljevi, čiju realizaciju neće biti moguće pratiti.

Na slici 6. su prikazani uticaji koje je potrebno razmotriti pre definisanja konkretnih ciljeva.

Neki od ciljeva će biti dugoročni sa jasno definisanim rokom, ali treba težiti postavljanju konkretnih ciljeva koje organizacija može da ostvari u nekom realnom vremenu./6/

Slika 6.

2.POSTOJEĆI MODELI ORGANIZACIJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

2.1. UVOĐENJE I SPROVOĐENJE MODELA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

U cilju efikasnog funkcionisanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine i sprovođenja postavljanih programa zaštite životne sredine, koji predstavljaju željeni rezultat svih dosadašnjih aktivnosti na planiranju sistema, organizacija mora da:

definiše i dokumentuje organizacionu strukturu, kao i uloge, odgovornosti i ovlašćenja svih učesnika u funkcionisanju sistema upravljanja zaštitom životne sredine, Takođe je neophodno da se obezbedi postojanje ljudskih, tehnoloških i finansijskih resursa. Standard zahteva i da se odredi predstavnik rukovodstva koji će biti odgovoran za postavljanje i funkcionisanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine, sa svim potrebnim ovlašćenjima;

obezbedi da su svi zaposleni svesni svoje uloge u sistemu upravljanja zaštitom životne sredine i da su odgovarajuće obučeni da uspešno obave uloge koje su im poverene;

ustanovi sistem interne i eksterne razmene informacija o svim elementima bitnim za nesmetano funkcionisanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Posebno se naglašava potreba definisanog načina komuniciranja sa spoljnim stranama zainteresovanim za poslovanje organizacije;

dokumentuje postupke, njihovo sprovođenje, kao i tekuće stanje po pitanju sprovođenja određenih zahteva. Svi podaci koji se prikupljaju moraju biti dostupni za njihovu analizu i donošenje odgovarajućih odluka;

ustanovi i održava sistem upravljanja dokumentima kao i sistem arhiviranja koji će biti u skladu kako sa zakonskim regulativama, tako i sa internim propisima;

postavi upravljanje koje je u stanju da sprovede sve definisane programe očuvanja životne sredine;

ustanovi postupke za slučajeve opasnosti i da periodično proverava njihovu efikasnost u praksi.

2.1.1. Model sistema upravljanja zaštitom životne sredine2

Organizacije svih vrsta se, sve više, trude da postignu i jasno pokažu svoj učinak u zaštiti životne sredine putem kontrole uticaja svojih aktivnosti, proizvoda ili usluga na životnu sredinu, u skladu sa svojom politikom i svojim ciljevima zaštite životne sredine. One tako postupaju zbog sve strožijih zakona, razvoja ekonomskih i drugih mera za unapređenje životne sredine, kao i zbog opšteg porasta brige zainteresovanih strana za pitanja zaštite životne sredine, uključujući i održivi razvoj.

Mnoge organizacije su preduzele "preispitivanja" ili "provere" radi ocenjivanja svog učinka u zaštiti životne sredine. Međutim, ta sopstvena preispitivanja i "provere" ne znače obavezno i sigurnost da će učinak u zaštiti životne sredine te organizacije zadovoljavati zakonske zahteve i zahteve definisane njenom politikom zaštite životne sredine, ne samo u datom trenutku već i stalno. Da bi preispitivanja i provere bili delotvorni, treba da se obavljaju u okviru strukturisanog sistema upravljanja i da budu integrisani u ukupnu upravljačku aktivnost.

Međunarodni standardi za upravljanje zaštitom životne sredine treba organizacijama da obezbede elemente za delotvoran sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Ti elementi se mogu integrisati sa drugim zahtevima upravljanja. Time se organizacijama pomaže da postignu i ciljeve zaštite životne sredine i ekonomske ciljeve. Ovi standardi, ne treba da budu necarinska (tehnička) barijera u trgovini.

Ove standarde mogu primeniti organizacije svih vrsta i veličina, a mogu sa prilagoditi za različite geografske, kilturne i društvene uslove. Cilj je ostvariti stalno poboljšanje zaštite životne sredine (slika 7).

2 Ovi modeli vezani su za Internacionalni standard ISO 14000, prvo izdanje 01-09-1996.

Uspeh sistema zavisi od obaveza na svim nivoima i funkcijama, a posebno od najvišeg rukovodstva. Takav sistem omogućava organizaciji da ustanovi i oceni efikasnost postupka za utvrđivanje politike i ciljeva zaštite životne sredine, da postigne usaglašenost sa njima i da drugima pokaže tu usaglašenost. Glavni cilj jeste da se podrži zaštita životne sredine i spreči njeno zagađenje, a da to bude u ravnoteži sa društvenim i ekonomskim potrebama. Mnogi od ovih zahteva mogu se postaviti istovremeno ali i revidovati u svako doba.

Slika 7.

2.1.2. Programi upravljanja zaštitom životne sredine

Organizacija mora da uspostavi i održava program postizanja svojih opštih i posebnih ciljeva. On mora da sadrži:

a) određivanje odgovornosti za postizanje opštih i posebnih ciljeva za svaku odgovarajuću funkciju i svaki nivo u organizaciji,

b) sredstva i vremenski okvir u kojem ovi ciljevi treba da se postignu.

2.1.3. Dokumentacija sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Pošto se sistem zaštite životne sredine (standard ISO 14000) odnosi na kvalitet, tako njegova dokumentacija treba da se preklapa sa dokumentacijom drugih standarda koji propisuju norme kvaliteta. Ovo preklapanje prikazano je na slici 8. /38/

Cilj dokumentacije sistema upravljanja zaštitom životne sredine je, da beleži sve informacije, bez kojih bi uspešno funkcionisanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine bilo nezamislivo. Način na koji će organizacija organizovati svoja dokumenta sistema upravljanja zaštitom životne sredine je veoma važan. Treba težiti minimumu potrebnih dokumenata.

Slika 8.

Jedan od uobičajenih prilaza u postavljanju dokumenata sistema upravljanja zaštite životne sredine prikazan je na slici .

Slika 9.

2.1.4. Upravljanje dokumentima

Organizacija mora ustanoviti i sprovoditi postupke za upravljanje svim dokumentima, kako bi obezbedila:

a) da se dokumenti mogu pronaći,b) da se dokumenti mogu periodično preispitati, po potrebi korigovati i

odobriti kao važeći od strane ovlašćenog osoblja,c) da važeće verzije odgovarajućih dokumenata budu na raspolaganju na

svim mestima gde se obavljaju operacije bitne za efikasno funkcionisanje sistema,

d) da se nevažeći dokumenti odmah odstrane sa svih mesta izdavanja i mesta upotrebe ili da se na neki drugi način spreči neodgovarajuća primena i

e) da se na pogodan način identifikuju svi nevažeći dokumenti koji se čuvaju zbog zakonskih obaveza ili očuvanja znanja.

Dokumentacija mora biti napisana čitko i datirana (sa datumima revizije), tako da se može lako identifikovati. Dokumentacija se mora uredno voditi i čuvati u toku utvrđenog perioda. Moraju se uspostaviti i sprovoditi postupci i ustanoviti odgovornosti za izradu i izmene različitih vrsta dokumenata.

Ako organizacija već primenjuje neki od sistema upravljanja i već postoje postupci za upravljanje dokumentima, ovaj zahtev je veoma jednostavno razrešiti proširivanjem njihovog dejstva i na dokumenta sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

2.1.5. Organizaciona struktura i odgovornosti

Da bi se olakšalo efikasno upravljanje zaštitom životne sredine, moraju se utvrditi, dokumentovati i saopštavati zadaci, odgovornosti i ovlašćenja.

Rukovodstvo mora da obezbedi resurse koji su bitni za uvođenje i kontrolu nad sistemom upravljanja zaštitom životne sredine. Resursi obuhvataju osoblje, sa specijalizovanim iskustvom, tehnologiju i izvore finansija.

Najviše rukovodstvo mora da odredi jednog ili više posebnih predstavnika rukovodstva koji će, nezavisno od ostalih odgovornosti, imati tačno određene zadatke, odgovornosti i ovlašćenja da:

a) obezbede da se uspostave, uvedu i održavaju zahtevi koji se odnose na sistem upravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa ovim međunarodnim standardom,

b) izveštavaju najviše rukovodstvo o učinku sistema upravljanja zaštitom životne sredine radi preispitivanja i stvaranja osnove za poboljšavanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

2.1.6. Stručna osposobljenost, svest i kompetentnost

Organizacija mora da identifikuje potrebe za stručnim osposobljavanjem. Ona mora da zahteva da celokupno osoblje čiji rad može imati značajan uticaj na životnu sredinu stekne odgovarajuću stručnu osposobljenost.

Organizacija mora da uspostavi i održava postupke upoznavanja svojih zaposlenih ili članova na svakom odgovarajućem radnom mestu i nivou sa:

a) značajem usaglašenosti sa politikom zaštite životne sredine i sa odgovarajućim postupcima, kao i sa zahtevima koji se odnose na sistem upravljanja zaštite životne sredine,

b) značajnim uticajima (stvarnim ili potencijalnim) njihovih radnih aktivnosti na životnu sredinu i sa koristima za životnu sredinu od njihovog poboljšanog ličnog učinka,

c) njihovim zadacima i odgovornostima za postizanje usaglašenosti sa politikom zaštite životne sredine i postupcima, kao i sa zahtevima koji se odnose na sistem upravljanja zaštitom životne sredine, uključujući i zahteve u pogledu spremnosti za reagovanje u slučajevima opasnosti,

d) potencijalnim posledicama u slučaju odstupanja od utvrđenih radnih postupaka.

Osoblje koje izvršava zadatke koji mogu da izazovu značajne uticaje na životnu sredinu mora biti kompetentno na osnovu odgovarajućeg obrazovanja, osposobljenosti, odnosno iskustva.

2.1.7. Monitoring i merenje

Organizacija mora da uspostavi i da održava postupke redovnog monitorimga i merenja ključnih karakteristika svojih operacija i aktivnosti koje mogu da imaju značajan uticaj na životnu sredinu. To mora da obuhvata zapisivanje informacija da bi se pratio učinak zaštite životne sredine, odgovarajuću kontrolu nad operacijama i usklađenost sa opštim i posebnim ciljevima organizacije.

Oprema za monitoring se mora etalonirati i održavati, a zapisi o tome se moraju čuvati u skladu sa internim postupcima organizacije.

Organizacija mora da uspostavi i da održava dokumentovani postupak periodičnog vrednovanja usaglašenosti sa odgovarajućim zakonima i propisima o zaštiti životne sredine.

2.1.8. Provera sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Organizacija mora da uspostavi i održava jedan ili više programa i postupaka za obavljanje periodičnih provera sistema upravljanja žaštitom životne sredine, kako bi:

a) ustanovila da li je sistem upravljanja zaštitom životne sredine

1) usaglašen sa planiranim rešenjima za upravljanje zaštitom životne sredine, uključujući i zahteve ovog sistema;

2) ispravno uveden i održavan;

b) obezbedila da rukovodstvo dobija informacije o rezultatima provera.

Program provere za datu organizaciju, uključujući vremenski raspored mora biti zasnovan na značaju date aktivnosti za životnu sredinu i na rezultatima prethodnih provera. Da bi bili iscrpni, postupci provere moraju obuhvatati obim, učestalost i metode provera, kao i odgovornosti i zahteve za sprovođenje provera i izveštavanje o rezultatima.

2.1.9. Preispitivanje koje obavlja rukovodstvo

Najviše rukovodstvo organizacije mora, u vremenskim intervalima koje samo odredi, da preispituje sistem upravljanja zaštitom životne sredine, kako bi obezbedilo njegovu stalnu podobnost, adekvatnost i efikasnost. Postupak preispitivanja koje obavlja rukovodstvo mora da obezbedi sakupljanje informacija potrebnih rukovodstvu za obavljanje tog vrednovanja. Ovo preispitivanje se mora dokumentovati.

Preispitivanje koje obavlja rukovodstvo mora da ukaže na moguću potrebu da se promene politika, ciljevi i drugi elementi sistema upravljanja zaštitom životne sredine, na osnovu rezultata provere sistema upravljanja zaštitom životne sredine, okolnosti koje se menjaju i obaveze stalnog poboljšavanja.

3.ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE KAO MEĐUNARODNI TREND

3.1. SISTEM INTEGRALNOG MENADŽMENTA I KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA

Procena je dase oko 45% upravljačkih zahteva, koje primenjuju multinacionalne organizacije, se zasniva na međunarodnim standardima. Evropa drži primat kada je u pitanju razvoj standarda koji se bave očuvanjem životne sredine. Standard koji je bio zasnovan na dobrovoljnoj osnovi, poznat kao BS 7750, prvi put je objavljen od strane Britanskog instituta za standarde (British Standards Institute - BSI) 1991. godine. Baš ovaj standard je iskorišćen kao osnova standarda ISO 14001. Razlike između ova dva standarda su neznatne, tako da organizacije koje su uskladile svoje poslovanje sa zahtevom ovog standarda neće imati problema da zadovolje i zahteve standarda ISO 14001, naravno ako ocene da im je tako nešto potrebno. Ovde je veoma važno podvući da sam proces sertifikacije sistema upravljanja zaštitom životne sredine i nije toliko važan. Bitan je način na koji će se organizovati poslovanje tako da iz svog poslovnog sistema izvuče maksimalnu dobit (pod dobiti se, naravno, podrazumevaju i ona sredstva koja su, umesto da odu u državni budžet u vidu plaćenih kazni radi nepoštovanja postojećih zakona, ostala na raspolaganju organizaciji). Sam standard ISO 14001, predstavlja samo jedan predlog kako poslovni sistem jedne organizacije može da organizuje svoje poslovanje. Ovaj predlog je zasnovan na iskustvu velikog broja država u postavljanju sistema upravljanja zaštitom životne sredine i nema razloga da ga ne smatramo veoma primenjivim i na našim prostorima. One organizacije koje ovaj predlog smatraju neadekvatnim nikako ne bi trebalo da troše sredstva i vreme na usklađivanje sa ovim standardom samo zato što je to trend.

Usklađivanjem poslovanja sa standardom zaštite životne sredine samo radi praćenja trenda će, vrlo verovatno, dovesti do postavljanja sistema koji će se zasnivati na strogom zadovoljenju zahteva standarda, bez nekog velikog efekta. Princip je veoma jednostavan - da bi neki sistem upravljanja živeo, mora se čvrsto verovati u njega! Ovo naravno ne znači da ga ne treba menjati. Naprotiv, osnovna ideja sistema zaštite životne sredine je baš ideja neprekidnog unapređenja procesa rada.

Japan, Nemačka i Velika Britanija dominiraju po broju organizacija koje su sertifikovale svoje sisteme upravljanja zaštitom životne sredine, s tim da je Nemačka daleko ispred ostalih po broju sertifikovanih organizacija po ,.Eco-Management and Audit Scheme/Regulation" (EMAS/EMAR) šemi, koja se nebitno razlikuje od zahteva standarda ISO 14001. Broj organizacija koje su postavile svoje sisteme upravljanja zaštitom životne sredine je daleko veći. Naime, mnoge od njih se još nisu odlučile da svoje sisteme sertifikuju, jer ne osećaju potrebu za formalnom sertifikacijom. Sami su najbolje sudije za svoj sistem upravljanja zaštitom životne sredine i odlučuju se za samodeklarisanje, i u svakom trenutku se mogu veoma lako i formalno sertitikovati.

3.1.1. ISO standardi u sistemu održivog razvoja

Serija standarda ISO 14000, posebno njen osnovni standard ISO 14001 je samo jedan mali korak napred u ostvarenju koncepta održivog razvoja. lako sam koncept danas izgleda prilično neostvariv, svakome je potpuno jasno da se ljudsko društvo neće dugo razvijati bez prihvatanja jednog ovakvog koncepta. Naravno da su i ovoga puta to prve uočile najrazvijenije zemlje, ali je pitanje da li će na vreme početi ozbiljno da se bave sprovođenjem ovog koncepta i koliko će pažnje posvetiti problemima zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja, koje bez pomoći razvijenih neće biti u mogućnosti da odgovore jednom ovakvom konceptu, koji je neostvariv bez prihvatanja globalnog pristupa na nivou cele planete.

Standard ISO 14001 je sasvim dobar i ispravan korak u tom pravcu. Jasno je da je jedan sistem upravljanja zaštitom životne sredine neophodan kako na nivou organizacija, tako i na nivou država, a sve u ciju dostizanja globalnog održivog razvoja planete. Primenom standarda ISO 14001 se omogućuje kontrola uticaja na zagađenje životne sredine, odnosno ograničenje iscrpljenja zemljinih resursa. Sam standard i dalje omogućuje funkcionisanje modela ekonomskog rasta i nema pretenziju da da odgovor na neka od osnovnih ograničenja po pitanju održivog razvoja, ali je savim sigurno usmeren u pravcu koji se zagovara konceptom održivog razvoja.

Standard možemo posmatrati kao inicijalnu kapislu koja će proizvesti lančanu reakciju u željenom pravcu održivog razvoja. Primena ovog standarda je već nezaustavljivo krenula i nema nijednog razloga da se ovoga puta na vreme ne uključimo u realizaciju jednog ovako važnog globalnog koncepta kao što je koncept održivog razvoja. Uostalom, svima je jasno u šta se pretvara brojka od 8.000 (približan broj preduzeća sa razvijenim sistemima upravljanja zaštitom životne sredine) kada ona krene da raste geometrijskom progresijom, koja je neminovna, i tada koncept održivog razvoja postaje mnogo realniji.

Mnoge organizacije rade posebna uputstva koja se odnose na kvalitet, zaštitu životne sredine i zaštitu i bezbednost ljudi. Ovakva uputstva su najčešće rađena bez analize uticaja jednih na druge, a vrlo često su u međusobnom konfliktu. Na taj način mogu dovesti do zabune, naročito kada se sa njima upoznaju novi radnici koji se uključuju u pojedine aktivnosti u procesu./20/

Zbog toga je korisno identifikovati strategiju za integraciju ovih zahteva koji se mogu razvrstati prema određenim nivoima:

Identifikovati one aktivnosti u procesu proizvodnje koje mogu da utiču na kvalitet životne sredine, zaštitu i bezbednost ljudi.

Uz pomoć zaposlenih koji su uključeni u proces proizvodnje, razviti i dokumentovati procedure(u) za operativno upravljanje procesom proizvodnje sa radnim uputstvima u kojima su jasno definisani operativni kriterijumi za proizvodnju kvalitetnih proizvoda na bezbedan način uz najmanji uticaj na životnu sredinu.

Razviti i operativno upravljati procesima kako bi bilo sigurno da su sirovine, delovi u procesu proizvodnje i finalni proizvodi jasno identifikovani.

Razviti i operativno upravljati procesima za rukovanje, skladištenje, pakovanje i otpremu proizvoda.

Koristi od integracije zahteva su: Organizacije koje su integrisale operativno upravljanje procesom

proizvodnje imaju veliku podršku zaposlenih. Zabuna i konflikti koje međusobno mogu da izazovu kontradiktorni

dokument su umanjene. Obuka zaposlenih je manje zamorna. Najveća korist je što na ovaj način razvijen menadžment sistem

pokazuje kako se poslovi odvijaju i vode u organizaciji./21/

Pri integraciji operativnog upravljanja procesom proizvodnje organizacije moraju izbeći uobičajene klopke. Neke od njih su:

Zaposleni nisu uključeni u projektovanje procesa i dokumentacije koja pokazuje kako se operativno upravlja njime.

Stvaranje dugačkih, rasplinutih dokumenata koji se retko čitaju ili koriste.

Nepridržavanje propisanih procedura odvijanja procesa, kako je definisano u dokumentima naročito od strane menadžmenta./22/

Od organizacije se ne zahteva da detaljno sprovodi analizu životnog ciklusa proizvoda, odnosno da vrednuje sve ulaze i izlaze iz procesa. Jednostavno, postupak treba da propiše način prikupljanja informacija o aspektima životne sredine i vrednovanje njihovog uticaja. Organizaciji je ostavljeno na volju da odabere najpovoljniji način na koji će odgovoriti na ovaj zahtev.

Na slici 10. su prikazani osnovni koraci koje je potrebno sprovesti kao odgovor na zahtev sistema zaštite životne sredine.

Slika 3. Identifikacija aspekata i vrednovanje njihovog uticaja

Pri vrednovanju uticaja treba imati na umu da mogućnost delovanja na aspekte životne sredine znatno varira. Snabdevač ili isporučilac mogu imati mali uticaj, dok projektant može, npr. izmenom jednog ulaznog materijala znatno promeniti pekte životne sredine.

4.DEFINISANE NORME MENADŽMENTA

Slika 10.

KVALITETOM I NJIHOVA PRIMENA

4.1. STRUKTURNI ELEMENTI ODRŽIVOG RAZVOJA

Održivi razvoj podrazumeva potpuno zadovoljenje normi kvaliteta proizvoda i zadovoljenje normi zaštite životne sredine. Sistem zaštite životne sredine moramo sagledati i kroz njegovu povezanost sa sistemom menadžmenta kvalitetom.

Ako se posmatra suština ova dva sistema, onda se uočava da je težnja sistema menadžmenta kvalitetom-zadovoljstvo kupca iskazano sa "njegovo Visočanstvo KUPAC", dok je prioritet sistema zaštite životne sredine-očuvanje životne sredine iskazano sa "njena Visost PRIRODA". Granične vrednosti ova dva sistema su za sistem zaštite životne sredine-totalno zaštićena sredina, a za sistem menadžmenta kvalitetom-totalno zadovoljstvo potrošača sa totalnom potrošnjom, što predstavlja dva divergentna procesa.

Uravnoteženje, odnosno konvergencija ove dve težnje jedino može da uspostavi održivi razvoj, (slika 11)./37/

U ovom radu posebna pažnja obratićena je na sistem upravljanja zaštitom životne sredine kao elementu održivog razvoja.

Slika 11.

4.2. SISTEMI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE

Koncept održivog razvoja sadrži više dimenzija koje ukazuju na povezanost privrednog, socijalnog i kulturnog razvoja i njegovu usklađenost sa potrebama i ograničenjima životne sredine. Dakle, novi pristup razvoju se mora zasnivati na novoj percepciji i nauke i tehnologije, dominantno u okviru nove ekološke, umesto dosadašnje tehno-ekonomske paradigme./17/

Slično politici kvaliteta, ekološka politika je deo poslovne kulture i u njoj su jasno definisani dugoročni ciljevi preduzeća u očuvanju životne sredine. Pošto smernice ekološke politike treba da budu temelj ekološkog upravljanja u preduzeću njih ne treba stalno menjat./18/

Postavka sistema upravljanja zaštitom životne sredine treba da bude takva da identifikuje resurse za razvoj, primenu, merenje i periodične ocene napretka organizacije u smeru ostvarenja principa koji su postavljeni kao misija organizacije u obliku politike o zaštiti životne sredine.

Ovom postavkom treba da budu obuhvaćeni:• organizaciona struktura,• aktivnosti planiranja,• jasno definisane odgovornosti i• postupci, uputstva i zapisi.

Trenutno egzistiraju dva osnovna međunarodna standarda koji se bave formulisanjem zahteva za sistem upravljanja zaštitom životne sredine3.

Planiran je i treći standard iz ove oblasti - ISO 14002 smernice za male i srednje organizacije, čiji naziv jasno govori o oblasti kojoj je namenjen.

4.3. PROVERAVANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

S obzirom na još uvek veoma mali broj sertifikata i integrisanih EMS I QMS sistema na ovim prostorima, akcenat u ovom radu je dat upravo na veze standarda ISO 9000:2000 i ISO 14000:2004.

Kada ih analiziramo, jasno se ističu sistemska srodnost, podudarnost zahteva i preporuke za primenu. Sistemska srodnost podrazumeva da se zaštita životne sredine, u skladu sa serijom standarda ISO 14000, može integrisati u sociološko tehnološki koncept TQM-a (Total Quality Management), pri čemu sistem menadžmenta kvalitetom u skladu sa ISO 9000:2000 predstavlja bazu za dalji razvoj koncepta TQM. Ovaj koncept podrazumeva i insistira na najširem programu obrazovanja kadrova, kao i rastu društvene svesti zaposlenih sa ciljem uspeha organizacije, obezbeđenja održivog razvoja i odgovonosti za ekološku zaštitu. TQM je kompetencija najvišeg rukovodstva, a kao krajnji cilj sistema menadžmenta kvalitetom predstavlja globalnu i dugoročnu strategiju, koju može organizacija može neprekidno da poboljšava i unapređuje./19/

3 ISO 14001 Sistem upravljanja zaštitom životne sredine-Specifikacija sa upustvom za primenu ISO 14004 Sistem upravljanja zaštitom životne sredine-Opšte smernice za principe, sisteme i postupke

Međunarodni standardi iz ove grupe4, koji se bave proveravanjem zaštite životne sredine, odnosno proveravanjem sistema upravljanja zaštitom životne sredine, daju:

• osnovne principe proveravanja zaštite životne sredine,• smernice za proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i• kriterijume za kvalifikovanje proverivača zaštite životne sredine.

Ovaj standard je namenjen, onima koji se bavite proveravanjem sistema upravljanja zaštitom životne sredine kao interni ili eksterni proverivači, kao i onima koji će biti proveravani.

Osim ovih standarda, za koje bismo mogli reći da su osnovni, u planu su još četiri standarda5.

4 *14010 Opšti principi *14011 Proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine *14012 Kriterijumi za kvalifikovanje proverivača zaštite životne sredine

5 *ISO 14011-2 - Smernice za proveravanje zaštite životne sredine - Postupci proveravanja - Proveravanje usaglašenosti sa zakonskim regulativama;

*ISO 14011-3-Smernice za proveravanje zaštite životne sredine -Postupci proveravanja - Proveravanje izjave o zaštiti životne sredine;

*ISO 14014 - Smernice za početno preispitivanje pozicije prema zaštiti životne sredine * ISO 14015 - Ocenjivanje lokacije u odnosu na zaštitu životne sredine.

4.4 NOSILAC SERIJE STANDARDA U KONCEPTU ODRŽIVOG RAZVOJA

Implementiran sistem zaštite životne sredine predstavlja okvir koji omogućuje sistematsko zadovoljenje zahteva vezanih za očuvanje životne sredine, ito je osnova da se može izvršiti sertifikacija sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Povezanost zahteva standarda ISO 14001 sa ostalim grupama standarda serije ISO 14000, (podršku realizaciji zahteva standarda ISO 14001) dat je na slici 13. Zahtevi standarda su definisani po logičnom redosledu, realizacije njegovih zahteva. Zahtevi vezani za politiku o zaštiti životne sredine i za preispitivanje koje obavlja rukovodstvo su formulisani svaki u po jednoj tački standarda, dok su zahtevi vezani za planiranje, uvođenje, sprovođenje, proveravanje i korektivne mere, definisani u više odvojenih tačaka./2/

Slika 13.

Sistem zaštite životne sredine, kao okvir za planiranje, razvoj i primenu strategije upravljanja zaštitom životne sredine u organizaciji, uključuje:

•politiku, koja izražava privrženost očuvanju životne sredine,•proces planiranja i strategiju kako da se postigne navedeni nivo upravljanja

zaštitom životne sredine,•organizacionu strukturu koja će sprovesti usvojenu strategiju,•posebne ciljeve,•posebne programe primene i druge alate koji omogućavaju ispunjenje

postavljenih ciljeva,•programe komunikacije i obuke koji omogućavaju privrženost politici o

zaštiti životne sredine i•metode merenja i praćenja kako bi se pratio napredak na realizaciji

postavljenih ciljeva.

Sistem zaštite životne sredine predstavlja industrijsko osvešćenje jer su sve učestalije izjave u duhu:

"Preduzeća koja žele da prežive eru u kojoj je sve izraženiji interes za problematiku zaštite životne sredine moraju napustiti lov na dozvole i neprekidno poboljšavati upravljanje zaštitom životne sredine".

Sistem zaštite životne sredine može biti primenjen u svakoj organizaciji (bez obzira na veličinu ili oblast poslovanja) u cilju razvoja i primene sistematizovanog procesa upravljanja zaštitom životne sredine, kao dela sistema upravljanja organizacijom. Koriste se koncepti upravljanja kao što su upravljanje na osnovu ciljeva, modeli organizovanog razvoja i neprekidnog unapređenja, kako bi se obavljala merenja, vršila ocenjivanja, obavljale analize uzroka, posledica i preuzimale odgovarajuće korektivne i preventivne mere.

Sistem zaštite životne sredine se može jasno koncipirti i treba imati na umu da je cilj- STALNO POBOLJŠANJE sistema upravljanja zaštitom životne sredine (slika 14).

4.4.1. PROVERAVANJE I KOREKTIVNE MERE

Zahtev za neprekidnim poboljšanjem sistema upravljanja zaštitom životne sredine, moguće je zadovoljiti samo kroz neprekidna merenja i ocenjivanje efikasnosti zadovoljenja postavljenih ciljeva. Ovo je ključni proces koji odgovara na pitanje da li organizacija posluje sa postavljenom politikom zaštite životne sredine i definisanim ciljevima. Prema recima Petera Drucker-a:

"Ako nešto ne možeš meriti,ne možeš njime ni upravljati"

Sistemi zaštite životne sredine, vezani za proveravanje i korektivne mere definisane su u četiri tačke:

1. praćenja i merenja efikasnosti na ostvarenju postavljenih ciljeva,2. korektivnih i preventivnih mera po pitanju neusaglašenosti, 3. održavanu zapisa o obuci, proverama i ocanjivanju i4. sprovođenja preispitivanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Slika 14.

Da bi se razumela važnost praćenja ovog sistema kvaliteta objašnjenje ovih elemenata (tačaka), bi bilo:

*Praćenje i merenje:

Organizacija mora da ustanovi i sprovodi dokumentovane postupke redovnog praćenja i merenja ključnih karakteristika svojih operacija i aktivnosti koje mogu da imaju značajan uticaj na životnu sredinu. Ovo mora da obuhvati zapisivanje informacija da bi se pratio učinak zaštite životne sredine, odgovarajuću kontrolu operacija i usklađenost sa opštim i posebnim ciljevima organizacije.

Oprema za praćenje se mora etalonirati i održavati, a zapisi o tome se moraju čuvati u skladu sa internim postupcima organizacije.

Organizacija mora da uspostavi i održava dokumentovani postupak periodičnog vrednovanja usaglašenosti sa odgovarajućim zakonima i propisima o zaštiti životne sredine.

Na osnovni zahtev ove tačke, koji se odnosi na praćenje i merenje ključnih karakteristika, najpogodnije je odgovoriti u okviru postupaka koji propisuju operacije koje zahtevaju da se neke karakteristike za vreme njihovog odvijanja prate i mere. Ako se radi o merenjima karakteristika koje nisu posebno povezane za neki od radnih procesa organizacije (kao što je periodično merenje sastava gasova iz dimnjaka, ispitivanje sastava voda koje izlaze u prirodne tokove i zemljište i sl.) za takve situacije je neophodno razviti posebne postupke. Svaki od takvih postupaka, osim intervala u kojima se vrši merenje ili praćenje, načina na koji se ono vrši i drugih potrebnih informacija, mora da propisuje obavezu beleženja rezultata na tačno definisanim zapisima. Obično ovakva merenja obavljaju ovlašćene institucije, u skladu sa zakonom definisanim uslovima i rokovima. Što bi rekli u jednoj našoj organizaciji, koja je ušla u realizaciju projekta sistema zaštite životne sredine: ,,Ne morate ih zvati, oni dolaze sami,.. Sistem zaštite životne sredine traži od vas da definišete osobe koje će biti odgovorne za ovakva merenja, način saradnje sa ovlašćenim institucijama i obavezu analize i čuvanja dobijenih rezultata. Ovako ćete odgovoriti na zahtev koji se tiče zakonom definisanih merenja. Osim toga, moraju se definisati i metode praćenja realizacije ostalih ciljeva koji se postavljaju. Na primer, ako se organizacija obaveže da će smanjiti potrošnju električne energije za x %, mora biti u stanju da prati realizaciju tog cilja, odnosno mora pratiti potrošnju električne energije. Ako se obaveže da će sakupljati utrošeno ulje i predavati ga na reciklažu, mora pratiti količine utrošenog i sakupljenog ulja.

Na slici 15. je prikazan sled pitanja koja se mogu postaviti radi provere

zadovoljenja zahteva sistema zaštite životne sredine

Nužno je pratiti samo one pokazatelje, koji su upravljivi. O ovome treba voditi računa još u fazi definisanja ciljeva. Počinje se sa praćenjem pokazatelja koji su jednostavni, razumljivi, objektivni i relevantni za poslovanje svake organizacije.

Slika 15.

*Neusaglašenost, korektivne i preventivne mere

Organizacija mora da ustanovi i sprovodi postupke za definisanje odgovornosti i ovlašćenja za postupanje sa neusaglašenostima, da preduzima mere za ublažavanje svih prouzrokovanih uticaja i da pokreće i sprovodi korektivne i preventivne mere.

Organizacija mora da uvede i zabeleži sve promene u dokumentovanim postupcima, koje su rezultat korektivnih i preventivnih mera.

Naglašava se i potreba usklađenosti svake korektivne i preventivne mere sa veličinom problema koji se pojavljuje, odnosno da akcija bude srazmerna registrovanom uticaju na životnu sredinu.

U ovom zahtevu standarda leži jedan od bitnih elemenata neophodnih za neprekidno poboljšanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Jedan od načina za identifikaciju neusaglašenosti je prijava neusaglašenosti. Formular za prijavu neusaglašenosti mora biti dostupan na svim mestima u organizaciji i svaki zaposleni mora biti obučen i motivisan za njegovo popunjavanje.

Time zaposleni skidaju sa sebe odgovornost u slučaju da takva neusaglašenost dovede do incidentnih situacija ili, jednostavno, učestvuju u procesu neprekidnog unapređenja sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Pogodno je u samom poslovniku propisati tok kretanja ovog dokumenta. Jedno od rešenja je da se svaka prijava neusaglašenosti prosleđuje predstavniku rukovodstva za funkcionisanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine, a on ih dalje prosleđuje rukovodiocima koji su odgovorni za razrešenje neusaglašenosti. Prijava neusaglašenosti ne mora biti formalizovana u vidu posebnog obrazca, ali moraju biti jasno definisane odgovornosti i tokovi kretanja informacija prilikom njene prijave. Osim toga, bilo bi veoma korisno motivisati sve zaposlene za rano otkrivanje neusaglašenosti i njihovo razrešavanje.

Dalji postupak sa neusaglašenostima treba da obuhvati sledeće aktivnosti:

identifikaciju uzroka neusaglašenosti, identifikaciju i sprovođenje korektivnih mera, izmenu postupaka kontrole, kako se neusaglašenost ne bi ponavljala i praćenje efikasnosti korektivnih mera.

*Zapisi

Organizacija mora da ustanovi i sprovodi postupke za označavanje, čuvanje i raspoređivanje zapisa o zaštiti životne sredine. Ti zapisi uključuju zapise o stručnom osposobljavanju i rezultate provera i preispitivanja. Zapisi o zaštiti životne sredine moraju biti čitljivi, takvi da se mogu identifikovati i da se na osnovu njih mogu pratiti aktivnosti, proizvodi ili usluge na koje se odnose. Zapisi o zaštiti životne sredine se moraju čuvati i održavati tako da se mogu brzo pronaći i da budu zaštićeni od oštećenja, uništenja ili gubljenja. Vreme njihovog čuvanja mora biti ustanovljeno i zabeleženo.

Zapisi sistema upravljanja zaštitom životne sredine predstavljaju dokaz njegovog funkcionisanja. Njihovo popunjavanje, vreme čuvanja, distribuciju i ostale detalje, pogodno je definisati u okviru postupaka koji zahtevaju njihovo postojanje. Detalje koji važe za sve zapise sistema upravljanja zaštitom životne sredine pogodno je definisati posebnim postupkom ili uputstvom.

Rukovanje zapisima mora biti organizovano tako da je moguće, u najkraćem vremenskom periodu, analizirati neki od njih u odnosu na proizvod, uslugu ili aktivnost organizacije.

U ovom zahtevu standarda ISO 14001 je eksplicitno navedeno da se moraju održavati dva tipa zapisa:

zapisi o stručnom osposobljavanju i zapisi o rezultatima proveravanja i preispitivanja,

što najbolje govori o njihovoj važnosti za uspešno funkcionisanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Ostali zapisi koji će pratiti funkcionisanje sistema upravljanja zašitom životne sredine su:

izveštaji o incidentima, zapisi o aspektima životne sredine i njihovim uticajima, zapisi o žalbama, zahtevima i ostala komunikacija sa zainteresovanim

stranama, zapisi o održavanju i baždarenju merne i opreme za praćenje, zapisi o prijemu, skladištenju i transportu opasnih materija, razne licence i dozvole, informacije o isporučiocima, podaci o praćenju raznih parametara i dr.

Prilikom definisanja vremena čuvanja određenih zapisa, konsultuju se zakonske regulative. Mnoge od njih, osim što definišu obavezno vreme čuvanja zapisa, definišu i izgled zapisa koje je potrebno voditi.

*Provera sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Organizacija mora da ustanovi i sprovodi jedan ili više programa i postupaka periodičnih provera sistema upravljanja zaštitom životne sredine, kako bi:

a) odredila da li je sistem upravljanja zaštitom životne sredine

1. usaglašen sa planiranim rešenjima za sistem upravljanja zaštitom životne sredine, ukijučujući i zahteve ovog međunarodnog standarda i

2. ispravno uveden i održavan;

b) obezbedila da rukovodstvo dobija informacije o rezultatima provera.

Ova tačka standarda zahteva i da program proveravanja bude zasnovan na značaju date aktivnosti za očuvanje životne sredine i rezultatima prethodnih provera. Traži se da postupci proveravanja definišu obim provere, učestalost provera i metode koje će se koristiti, odgovornosti i obavezu izveštavanja o rezultatima provere.

Pre svega, treba primetiti da je ovaj zahtev prilično iscrpan, što je i razumljivo jer se radi o aktivnosti koja ima ključnu ulogu u procesu neprekidnog unapređenja sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Kao odgovor na ovaj zahtev, organizacija treba da razvije postupak provere sistema upravljanja zaštitom životne sredine, na osnovu koga će biti moguće razviti programe za provere. Potrebno je definisati učestalost provera, odgovornosti, izveštavanje posle provere, kriterijume na osnovu kojih se određuju područja koja će se proveravati itd.

Proveru sistema upravljanja zaštitom životne sredine može obavljati osoblje organizacije koje je obučeno za takve provere ili spoljni proverivači koje organizacija odabere. U oba slučaja proverivači treba da su u stanju da proveru vrše objektivno. Ne sme se dozvoliti da provere vrše osobe koje su direktno odgovorne za područja koja se proveravaju.

Provera sistema upravljanja organizacijom se svodi na traženje odgovora na dva pitanja:

1. Da li radimo ono što smo rekli da ćemo da radimo?

2. Da li možemo sistem da osmislimo i postavimo efikasnije?

4.4.2. TRENDOVI U PRIMENI ISO STANDARDA U ODRŽIVOM RAZVOJU

Pokret koji zagovara sistem upravljanja zaštitom životne sredine može značajno ubrzati proces unapređenja odnosa prema životnoj sredini. Vreme je da na jedan kreativan način vlada, industrija i građani porade na zajedničkom programu, a u cilju neprekidnog unapređenja zaštite životne sredine i smanjenja rizika po zdravlje ljudi.

Postoji jedna veoma važna činjenica, koju moraju uzeti u obzir sve organizacije koje već posluju u skladu sa zahtevima sistema zaštite životne sredine, kao i one koje se nalaze u fazi usklađivanja svojih poslovnih sistema sa zahtevima standarda iz ove oblasti. Međunarodna organizacija za standardizaciju je objedinila rad Tehničkog komiteta 176, koji se bavi standardima serije ISO 9000 i Tehničkog komiteta 207, čija oblast rada su standardi serije ISO 14000. Cilj njihovog zajedničkog rada je razmatranje mogućnosti objedinjavanja zahteva ova dva standarda radi njihove lakše sinhronizacije, a možda i radi donošenja nove serije standarda koja će integrisati serije standarda ISO 9000 i ISO 14000. Time bi se iskoristila ogromna energije serije standarda ISO 9000 za promovisanje serije standarda ISO 14000 čija primena više neće biti ,,toliko dobrovoljna,, kao danas.

Vrlo je verovatno da organizacije koje danas ulaze u projekat unapređena sistema kvaliteta po zahtevima nekog iz serije standarda ISO 9000 budu suočene sa novim zahtevima za očuvanjem životne sredine, koji neće biti ništa drugo nego oni elementi po kojima se razlikuju standardi ISO 14001 i ISO 9001. Zbog svega toga, treba na vreme reagovati i već u fazi planiranja razvoja sistema kvaliteta uneti i elemente standarda ISO 14001.

Kombinujući finansijske motive, poslovne mogućnosti i uticaj javnog mnenja, vlada i privreda naše zemlje mogu da uđu u sledeći vek sa jednim novim prilazom očuvanju životne sredine, koji će ih sasvim sigurno povesti sigurnije u budućnost uspešnog poslovanja. Standard ISO 14001 je samo jedan, ali veoma važan korak koji je neophodno napraviti na tom putu.

Sam koncept održivog razvoja, u koji se standard ISO 14001 savršeno uklapa, predviđa dva moguća scenarija u budućnosti;

"uradi malo ili nimalo" i

scenario nade.

*SCENARIO "URADI MALO ILI NIMALO"

Kao što je konstatovano u prvom poglavlju, ljudska pohlepa je jedna od osnovnih prepreka postizanju održivog razvoja, za koji ipak moramo reći da je jedini mogući put u budućnost. Ako neko proba da utvrdi da bi bez pohlepe bilo nemoguće ostvariti funkcionisanje bilo kakvog ekonomskog sistema, odnosno da bi bilo teško pronaći neki bolji motivator za neprekidan razvoj čovečanstva, onda se on mora suočiti sa pitanjem koliki je optimalan nivo ljudske pohlepe koja omogućuje sve ovo, a ne utiče negativno na koncept održivog razvoja, odnosno očuvanje životne sredine i sam opstanak čoveka na Zemlji,

Nažalost, ljudska priroda je takva da je čoveku urođen instikt za samoodržanjem, a upravo iz njega se i razvija ljudska pohlepa. Osim toga, ljudska priroda je veoma teško podložna promenama bez obzira na nivo razvoja nauke i tehnologije. Sve ovo nam govori u prilog tome da je veoma teško naći put koji vodi ovako ekstremnim promenama u ponašanju ljudi, a što je osnovni uslov ostvarenja koncepta održivog razvoja.

Problem rasta broja ljudi na Zemlji je takođe problem koji je za sada veoma teško rešiv, a baš ovo pitanje je od veoma velike važnosti za očuvanje resursa i ostvarenje koncepta održivog razvoja,

Scenario "uradi malo ili nimalo" je jednostavniji scenario, po kome bi bogate zemlje, kao i međunarodne agencije i postojeće socijalno-ekonomske i političke strukture i organizacije i dalje pokušavale da zadrže status quo uz što je moguće manji broj promena, kako bi očuvale i promovisale svoje sopstvene interese. Potpuno je jasno da bi se u tom slučaju produbila razlika između razvijenih i nerazvijenih, i jedini problem razvijenih bi bio da pronađu opravdanje-zašto siromašni treba da budu siromašni, a bogati sve bogatiji i bogatiji. To verovatno ne bi bio veliki problem pošto bi bilo dovoljno prihvatiti i razraditi teoriju po kojoj je svima u interesu da bogati budu još bogatiji, jer će tada porasti i njihove mogućnosti da budu milosrdniji prema siromašnim, odnosno da će i oni sa dna socijalne piramide biti srećniji ako je ta piramida viša.

*SCENARIO NADE

Prethodno opisani pesimistički scenario je, ako uzmemo u obzir sadašnju situaciju u svetu, prilično verovatan. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je u osnovi ovoga scenarija ljudska pohlepa, potrebno je razmotriti šta se može učiniti kako bi se ona ublažila, što bi stvorilo osnovni preduslov za realizaciju koncepta održivog razvoja.

Gledajući unazad može se uočiti jedan veoma interesantan koncept koji su gajile stare civilizacije Maja i Asteka, kao i antička filozofija Veda u Indiji. Naime, sve ove filozofije su učile da se prema planeti Zemlji odnosi sa respektom, posmatrajući je kao nekoga ko zadovoljava sve naše potrebe i održavaoca sveukupnog života, čak i danas u Indiji se za zemlju koristi naziv koji u prevodu znači "majka" zemlja.

Mnogo godina posle ovih civilizacija dolazi zapadna civilizacija, čija nauka i tehnologija ovakav pogled na Zemlju smatraju suviše sentimentalnim.

Ako pretpostavimo da je moguće povratiti pogled na zemlju koji su imali stari antički narodi, dolazimo do osnovnog preduslova koji bi otvorio vrata realizaciji koncepta održivog razvoja. Jedino ovakva promena mentaliteta može dovesti do odgovarajućih efekata u očuvanju životne sredine.

Filozofije starih civilizacija su razvijane hiljadama godina, ali je na današnjem stepenu razvoja nauke i tehnologije moguće ugraditi neke od njihovih pogleda u psihu današnjeg stanovništva planete Zemlje. Kada će se postići konsenzus oko pravca delovanja na nivou svih zemalja sveta ostaje da se vidi. Sasvim je jasno da zajednički prilaz mora biti stvoren pre ili kasnije ako se želi dalji razvoj ljudskog društva.

Evidentno je da je pokret zaštite životne sredine poprimio velike razmere i da se više ne može zaustaviti. Činjenica koja govori u prilog tome su i standardi serije ISO 14000 koji predstavljaju mali korak u pravcu ostvarenja koncepta održivog razvoja, ali korak koji se ne može preskočiti. "Napravite ga zato odmah".

Ako još uvek postoji dilema, da li da projekat ISO 14001 započne odmah ili da još malo sačeka, možda će u odluci pomoći odgovor koji je dao jedan od najboljih hokejaša svih vremena Wajne Gretsky, na pitanje o tajni njegovog uspeha:

,,UVEK KLIŽEM TAMO GDE ĆE PAK

BITI, A NE TAMO GDE SE NALAZI"

5. UČEŠĆE PRIVREDNIH SUBJEKATA U OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

5.1 AKTIVNOSTI POSLOVNOG SISTEMA CORUN AD UŽICE U OČUVANJU ŽIVOTNE SREDINE

CORUN AD je preduzeće, koje je izgrađeno zajedničkim ulaganjem firme SANDVIK AB iz Švedske, UNIVERZALA iz Beograda i PRVOG PARTIZANA iz Užica.

Sadašnji vlasnici preduzeća su: SANDVIK AB 51 % i UNIVERZAL 49%, a sedište preduzeća je u Užicu, ulica Miloša Obrenovića br. 2 .

CORUN AD proizvodi okretne pločice od tvrdog metala, držače alata i glodačke glave, po tehnologiji SANDVIK COROMANTA iz Švedske . Proizvodi CORUN-a su namenjeni za mašinsku obradu u metaloprerađivačkoj industriji. Svoj osnovni proizvodni program CORUN AD je proširio i na izradu specijalnih alata , za različite namene.

Sistem kvaliteta se u CORUN-u primenjuje i razvija od samog početka rada, sa ciljem da se ostvari proizvodnja nivoa kvaliteta kompanije SANDVIK i on je usklađen sa zahtevima standarda JUS ISO 9001 / 2001. Preduzeće CORUN AD je usredsređeno na zahteve svojih korisnika i na kvalitet svojih proizvoda i usluga.

-JEDINO KVALITETAN PROIZVOD I USLUGA OBEZBEĐUJU TRAJNO MESTO NA TRŽIŠTU-

Da bi se obezbedio zahtevani kvalitet , preduzeće CORUN AD, posebnu pažnju poklanja uvođenju, održavanju i unapređivanju SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM, što se posebno odnosi na rukovodstvo preduzeća i njegovu ulogu u tome./24./

Slika 16.

5.2. POLITIKA KVALITETA6

CORUN AD se posvećuje kvalitetu kao najvažnijem prioritetu. Cilj CORUN-a AD je da zadovoljava potrebe i očekivanja svojih kupaca isporukom proizvoda i usluga optimalnog i konkurentnog kvaliteta, koji je na nivou SANDVIK Coromant - a. Na taj način, CORUN AD obezbeđuje mesto poželjnog isporučioca reznog alata u odnosu na konkurenciju .

CORUN AD ima potpuno izgrađen sistem menadžmenta kvalitetom , koji se primenjuje, održava i poboljšava i koji ispunjava zahteve standarda JUS ISO 9001/2001 .

Od osoblja CORUN-a AD se očekuje, da bude svesno politike kvaliteta i sistema upravljanja menadžmenta kvalitetom i da aktivno doprinese unapređenju sistema menadžmenta kvalitetom. Stalnim stručnim obrazovanjem i osposobljavanjem će se sticati znanja , veštine , svest i kultura kvaliteta i tako ćemo stvarati uslove za preuzimanje odgovornosti za kvalitet posla koji obavljamo.

RUKOVODSTVO, NA ČELU SA DIREKTOROM, JE ODGOVORNO ZA KVALITET U PREDUZEĆU, SPROVOĐENJEM POLITIKE KVALITETA I SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM, STALNIM NADZOROM, PROVEROM I PREISPITIVANJEM. Pri tome se daje prednost preventivnim aktivnostima i dobrom ličnom primeru.

Ciljevi politike menadžmenta kvalitetom u preduzeću CURUN AD , su zadovoljenje potreba i očekivanja svojih kupaca, sopstvenih i interesa svojih vlasnika . To znači:

• Da ima konkurentan i optimalan nivo kvaliteta svojih proizvoda i usluga;• Da neguje profesionalne i kooperativne odnose, interno i eksterno sa svojim

podisporučiocima;• Da razvija nove proizvode i procese i prati savremena dostignuća koja će

primenjivati u praksi;• Da stalno poboljšava kvalitet svojih proizvoda i usluga. Cilj je da smanji

odbacivanje proizvoda za 5 % ;• Da poštuje rokove isporuke svojih proizvoda i usluga i sprovede akcije koje

će te rokove skratiti;• Da stalno povećava svoj udeo prodaje , kako na domaćem , tako i na

stranom tržištu;• Da sve aktivnosti obavlja uz optimalne troškove , visoku produktivnost,

sistematskim pristupom analize, planiranja, nadzora i preispitivanja ;• Da vodi računa o zaštiti životne sredine i da svoje aktivnosti usaglašava sa

pravnim zahtevima društva./24./

6 Poslovnik kvaliteta zaštite životne sredine, CORUN AD, Užice 2000.

POLITIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE obuhvata pridržavanje svih relevantnih propisa o zaštiti životne sredine i obaveze za primereno i kontinuirano poboljšavanje zaštite životne sredine. Politiku zaštite životne sredine utvrđjuje rukovodstvo, a potpisom je odobrava direktor CORUN-a AD.

Politika zaštite životne sredine se u CORUN-u AD objavljuje putem oglasne table, a kupci su obavešteni putem dopisa.

Zainteresovana šira javnost je obaveštena o namerama i dostignućima o uvođenju i održavanju sistema zaštite životne sredine, preko sredstava javnog informisanja i reklamnog matenjala.

Politikom zaštite životne okoline, preduzeće CORUN AD, se obavezuje na pridržavanje svih zakona i propisa o zaštiti životne sredine, a i na kontinuirano poboljšavanje.

Politika zaštite životne sredine ima za cilj da unapredi zaštitu čovekove okoline postupkom "Planiranje aktivnosti zaštite životne sredine"-CORUN AD je utvrdio sledeće elemente sistema zaštite životne sredine:

• ASPEKTE ŽIVOTNE SREDINE• ZAKONSKE 1 DRUGE ZAHTEVE• OPŠTE 1 POSEBNE CILJEVE• PROGRAME UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE

Kao potvrdu o aktivnoj brizi ovo preduzeće ima svoj zaštitni znak koji predstavlja potvrdu da proizvodnja i proizvodi učestvuju u zaštiti životne sredine.

5.3. ODGOVORNOSTI I OVLAŠĆENJA

Sistem obezbeđenja zaštite životne sredine u CORUN AD je pod rukovodstvom direktora preduzeća.

-Celina obezbeđenja kvaliteta je odgovorna za : uspostavljanje sistema zaštite životne sredine u skladu sa standardom JUS ISO 14 001, sprovođenje internih provera, kao i organizovanje nadzora sistema od treće strane.

-Ekonomsko-finansijska celina je odgovorna za: obezbeđenje kvaliteta nabavljenih materijala za CORUN-a AD-a u skladu sa standardom JUS ISO 14 001 kao i vođenje troškova.

- Celina marketinga je odgovorna za: utvrđivanje zahteva kupaca, obezbeđenje zadovoljstva kupca i razvoj novih proizvoda, a da pri tom proizvod ili proces proizvodnje ne ugrožava životnu sredinu prema standardu JUS ISO 14 001. Proizvodni pogoni su odgovoni za izradu i proizvodnju, a da pri tome ne ugrožavaju životnu sredinu. Prijemno kontrolisanje materijala će verifikovati usaglašenost ulaznih materijala u odnosu na projektne specifikacije, a sprovodi ga celina obezbeđenja kvaliteta, kao i kontrolisanje u toku procesa i završno kontrolisanje.

-Obezbeđenje kvaliteta učestvuje u svim aktivnostima na obezbedjenju i upravljanju zaštitom životne sredine./24./

5.4 INTERNA DOKUMENTACIJA PREDUZEĆA ZA PRAĆENJE KVALITETA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Direktna kontrola se vodi na internim obrascima, koji su formirani na nivou preduzeća i oni se zavode kao zvanični dokumenti. Na slici su prikazani nivoi organizovanosti u okviru CORUN-a AD.

Nivoi organizovanosti u okviru CORUN-a AD.

Postoje dva tipa obrazaca za praćenje kontrole zaštite životne okoline.

Slika 19.

5.5. MERENJE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U ODSISNOM VENTILACIONOM KANALU PRESVLAČENJA PLOČICA

U procesu proizvodnje pločica dolazi do izdvajanja čestica različitih gasova i prečnika. Prilikom termičke obrade (kaljenja) proizvoda, dolazi do pojave otpadnih koncentrovanih gasova. Dozvoljena koncentracija otpadnih gasova prilikom ispuštanja u atmosfveru je 50 mg/m3. Kao prečišćivač otpadnih gasova u ovom delu proizvodnje koristi se membranski PTFE filter uz: odsisni ventilacioni kanal presvlačenja pločica izvlači otpadni vazduh iz

radnog prostora gde se vrši hemijska obrada površine pločica odsisni ventilacioni kanal presvlačenja pločica ima projektovani kapacitet

ventilatora 3100 m3/h, a prečnik kanala iznosi Φ=400mm

MERNI PARAMETRIMerna jedinica

Izmerena vrednost

GVE (granična vrednost emisije)

1. Aktivni presek kanala m2 0.125 /2. Srednja brzina strujanja vazduha m/s 6.5 /3. Protok otpadnog vazduha m3/h 2925 /4. Spoljašnja temperatura ˚C 15 /5. Temperatura otpadnog gasa ˚C 24.4 /6. Koncentracija ukupnih praškastih materijala mg/m3 3.5 150

7.Organska jedinjenja izražena kao ukupan ugljenik

mg/m3 5.2 50

8. Koncentracija kobalta Co mg/m3 <0.01 19. Koncentracija volframa W mg/m3 <0.01 /10. Koncentracija CO mg/m3 2.0 10011. Koncentracija NOx mg/m3 <1.0 35012. Koncentracija SO2 mg/m3 <1.0 1700

13.Koncentracija jedinjenja hlora izražena kao HCl

mg/m3 0.3 30

14. Koncentracija fluora i njegovih jedinjenja mg/m3 0.0 5

Tabela 3. Merenih i dozvoljenih elemenata

Sva merenja i kontrole otpadnih elemenata izvodi A.D. Zaštitu na radu i zaštitu životne sredine obavlja "Beograd" fizičko-hemijska laboratorija koja za svoju delatnost ima sva ovlašćenja.

U vreme merenja preduzeće CORUN AD je radilo normalnim radnim režimom. Sagledavanjem rezultata ispitivanja, tehnološkog procesa, nadležni organ je zaključio da ovo preduzeće delimično utiče na zagađenost okoline ali je taj uticaj u dozvoljenim granicama.

Ovim se potvrđuje da preduzeće CORUN AD direktnim zalaganjem uz primenu novih mera i sistema zaštite doprinesi očuvanju životne sredine. Ovde je naveden jedan sistem zaštite, pored koga postoji još uređaja koji doprinose zaštiti.

5.6. ČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE KROZ PROJEKTOVANJE NOVOG PROIZVODA U DP PRVI PARTIZAN –NAMENSKA

PROIZVODNJA-UŽICE

U radu je prikazana tendencija sa globalnog tržišta da se u okviru ulaznih zahteva za projektovanje i razvoj proizvoda pored zahteva za kvalitet i bezbednost, u ranoj fazi projektovanja moraju integrisati i zahtevi da proizvod mora biti neškodljiv za prirodu i životnu sredinu.

Svesni takvih potreba korisnika i zahteva društva da čovek ima pravo na zdravu životnu sredinu, u DP ”Prvi Partizan„ projektovana je i realizovana proizvodnja nove generacije proizvoda – municije sa zrnima tipa TMJ (total metal jacket)./41/

Takva zrna nakon opaljenja metka i napuštanja usta cevi nemaju štetnu emisiju olova u životnu sredinu. To je praktičan primer kako mogu da se ispune očekivanja korisnika, a ne ugrozi životna sredina. Sedamdesetpetogodišnje iskustvo DP „Prvi partizan” u projektovanju i realizaciji proizvoda municije visokog kvaliteta i bezbednosti, u poslednje vreme obogatilo je i projektovanje proizvoda koji u sebi imaju integrisane i zahteve da su neškodljivi za prirodu i životnu sredinu. U JUS ISO 14004 (1997. god.) u Prilogu A2 Poslovne povelje za održivi razvoj međunarodne trgovačke komore ICC (International Chamber of commerce) definisan je princip 6 koji glasi: ''Razvijati i isporučivati proizvode ili usluge koji nemaju štetan uticaj na životnu sredinu i koji su bezbedni u predviđenoj upotrebi, ekonomični u pogledu potrošnje energije i prirodnih resursa i mogu se reciklirati, ponovo upotrebiti ili bezbedno odložiti na otpad''. Obzirom da svaki proizvod vrši neki uticaj na životnu sredinu u toku svog životnog ciklusa (počev od nabavke sirovina, realizacije proizvoda, skladištenja, korišćenja, recikliranja i odlaganja na otpad), identifikovan je značajn uticaj na životnu sredinu – štetna emisija olova u atmosferu nakon opaljenja metka pištoljske i revolverske municije kompletirane sa zrnima tipa FMJ (full metak jacket). Određeno je da se u ekološke zahteve proizvodi uključe u najranijoj fazi

projektovanja. Rezultat procesa projektovanja i razvoja bila su zrna tipa TMJ (total metal jacket) ili CMJ (complete metal jacket) kako ih naziva jedan poznati svetski proizvođač u ovoj oblasti (Israel Military Industries ltd. IMI). Na taj način ispunjen je princip 6. napred pomenute povelje./42/

5.6.1. Zahtevi globalnog tržišta

DP „Prvi partizan” sa svojim proizvodima je godinama prisutan na svetskom tržištu zahvaljujući što je tehničke standarde ovih tržišta (ANSI/SAAMI – za severnoameričko i C.I.P za evropsko i ostala tržišta) iz oblasti komercijalnog oružja i municije, prihvatio kao svoje i bezuslovno ih primenjuje. Na taj način su otklonjene tehničke barijere za međusobnu trgovinsku razmenu, ali pojavljuju se novi zahtevi, naročito iz razvijenih zemalja, da se životna sredina mora sačuvati od zagađenja i štetnog uticaja u toku životnog ciklusa proizvoda. Politika i strategija ovog preduzeća je uvek bila da se svi zahtevi korisnika koje je on izrekao ili nije izrekao, a podrazumevaju se, moraju ispuniti i njegova očekivanja nadmašiti. Pri tome i svi zakonski zahtevi tržišta na koje se distribuira neki od njihovih proizvoda moraju se pravilno razumeti i ispuniti. Na taj način top menadžment preduzeća, zauzeo je politiku da se svi zahtevi korisnika uključujući i ekološke moraju ispuniti, ako se želi opstanak i udeo na svetskom tržištu, naročito tržištu razvijenih zemalja, kod kojih je u poslednjih 15 godina intenzivno donošena zakonska regulativa o zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine.

5.6.2. Identifikovanje uticaja na životnu sredinu

Proces opaljenja metka započinje udarom udarne igle u inicijalnu kapislu. Ovim udarom pali se inicijalna smeša koja se nalazi u kapisli. Plamen iz kapisle prenosi se na barutno punjenje, nakon čega nastaje sagorevanje baruta. Pri tome se u cevi oružja razvija vrlo visoka temperatura (viša od 2000°C) pa je jezgro zrna tipa FMJ (jezgro je od legure olovo – antimon gde je učešće antimona manje od 3%) izloženo temperaturi većoj od tačke isparavanja olova. Tačke topljenja i tačke isparavanja olova i antimona date su u tabeli 43/

Posledica te izloženosti jezgra zrna tako ekstremno visokoj temperaturi (iako u vrlo kratkom vremenu –od nekoliko stotih delova sekunde) je štetna emisija olova u atmosferu, nakon opaljenja metka tj. nakon napuštanja zrna usta cevi oružja kao i štetan uticaj na zemljište na mestu pada zrna usled direktnog kontakta zemljišta i olova. Efekat štetne emisije olova u atmosferu naročito se pojačava pri ispucavanju municije u slabo provetrenim ili zatvorenim poligonima jer se olovo kao teški metal otežano odstranjuje putem ventilacije ili provetravanja.

Takođe pri svakom opaljenju nataloženo olovo na zidovima i podovima opitnih poligona u vidu mikro čestica se podiže i vrtloži u atmosferi što čini rad (trening) vrlo otežanim i štetnim za zdravlje. Ovde takođe treba napomenuti da olovo u vidu finog praha, tj. mikročestica u prisustvu kiseonika postaje zapaljivo tzv. Piroforno olovo, pa postoji još jedna potencijalna opasnost – opasnost od požara. Koliko je olovo ''teški'' metal vidi se iz njegovog položaja u Mendeljejevom periodnom sistemu elemenata gde je on na rednom broju 82 sa 82 protona, 82 elektrona i 125 neutrona u svom atomu; njegova relativna atomska masa je A=207,2 (primera radi uran je na rednom broju 92 sa relativnom atomskom masom A=238).

Nakon identifikovanja ovakvog uticaja na životnu sredinu, pri korišćenju metaka sa zrnima tipa FMJ , bilo je jasno da se u ulaznim zahtevima za projektovanje proizvoda mora pojaviti još jedna grupa ograničavajućih faktora – ekološki faktori – koji se bez obzira na sve, moraju ispuniti u procesu projektovanja proizvoda.

5.7. FAZE PROJEKTOVANJA METKA SA EKOLOŠKIM ZRNOM TIPA-TMJ

Uključivanjem i ekoloških faktora u ulazne zahteve za projektovanje proizvoda municije, nastala su zrna tipa TMJ. Celokupan proces projektovanja metka sa zrnom tipa TMJ prošao je kroz sledeće faze:

5.7.1.Faza planiranja

U ovoj fazi je planirano u kojim sve kalibrima i sa kojim ulaznim zahtevima ući u projektovanje. Razmatran je i životni ciklus proizvoda i u kojim delovima životnog ciklusa proizvod ima značajno štetan uticaj na životnu sredinu.

5.7.2.Faza idejnog rešenja

U ovoj fazi su se razmatrale moguće varijante rešenja problema, tj. varijante ispunjenja ulaznih zahteva.

Odlučeno je da se pored košuljice i olovnog jezgra uvede i treća komponenta zrna-pokrivka jezgra zrna, ali da se ne naruše sve ostale dimenzionalne, aerodinamičke, masene i balističke osobine zrna. Pokrivka jezgra zrna u zrnima tipa TMJ efektno-100% eliminiše štetnu emisiju olova u atmosferu nakon opaljenja metka, jer štiti jezgro zrna od visoke temeprature koju razvijaju barutni gasovi pri opaljenju metka. Time je izbegnuta i opasnost od pojave požara usled prisustva pirofornog olova u atmosferi nakon opaljenja metka.

Izgled i komponente zrna tipa FMJ i TMJ date su na slici 20.

Slika 20.

5.7.3.Faza prototipskog razvoja

U ovoj fazi definisano je konačno rešenje proizvoda, izvršeno je projektovanje tehnologije i formirana TD za proizvodnju i TD za ispitivanje i kontrolisanje.

5.7.4.Faza testiranja prototipa (verifikacija i validacija)

U ovoj fazi testiranja prototipa (verifikaciona i validaciona ispitivanja) pored svih ostalih zahteva kvaliteta (od laboratorijskih do opitno-eksploatacionih) proverene su i ekološke performanse proizvoda. Zrno je na svim opitima ostalo kompaktno i bez odvajanja pokrivke od jezgra zrna, što je garantovalo eliminisanje štetne emisije olova iz olovnog jezgra na početnom delu putanje zrna kao i, nakon pada zrna - direktan kontakt zemljišta sa olovom iz jezgra zrna. Razvoj je bio uspešno okončan.

5.7.5.Faza serijske proizvodnje i tržišnog lansiranja proizvoda

Proizvod je ušao u serijsku proizvodnji i isporučen korisniku i zauzeo zasluženo mesto novog proizvoda u katalogu municije za 2002. godinu.

5.7.6.Faza ocene proizvoda od korisnika

Korisnici – kupci su potvrdili da su sva njihova očekivanja ispunjena na obostrano zadovoljstvo, ostvaren je visok kvalitet proizvoda uz pouzdanost i bezbednost pri korišćenju, a uz sve to, proizvod je neškodljiv za prirodu i životnu sredinu.

5.8. PROIZVODI SA TMJ ZRNOM

DP ”Prvi partizan„ je tokom 2002. godine osvojilo sledeće nove proizvode municije integrisanjem zahteva zaštite životne sredine u ulazne zahteve za projektovanje (ekološki zahtevi), nekako baš u vreme kada je i donesena međunarodna tehnička preporuka iz grupe standarda o menadžmentu životnom sredinom ISO/TR 14062 – Integrisanje aspekata životne sredine u dizajn i razvoj proizvoda.

U samom procesu proizvodnje zrna tipa TMJ (CMJ) tj. ekoloških zrna, troši se 10-15% više vremena po jedinici proizvoda što delimično poskupljuje proizvodnju, ali se zato na tržištu ostvaruje značajna prednost nad konkurencijom. Time preduzeće stiče potencijalne koristi kao što su:

stiče viziju razvoja i isporučivanja proizvoda koji nemaju štetan uticaj na životnu sredinu i koji su bezbedni u predviđenoj upotrebi

stiče se poverenje korisnika da postoji obaveza zaštite životne sredine uz zadovoljenje njegovih želja i potreba

održavanje dobrih odnosa sa javnošću i širom društvenom zajednicom povećanje ugleda i udela na tržištu zadovoljavanje kriterijuma za sertifikovanje po JUS ISO 14001 olakšavanje dobijanja dozvola i ovlašćenja za plasman u razvijenim

zemljama poboljšanje odnosa sa nadležnim ministarstvom za zaštitu životne sredine.

Pregledajući katalog renomiranog proizvođača u oblasti municije Israel Military Industries ltd (IMI) vidi se da smo u odnosu na ovo preduzeće u istim kalibrima proizveli TMJ zrna, osim u kalibru 40 Smith&Wesson, 10 mm AUTO i 45 AUTO, prednost Namenske Proizvodnje je očigledna. /43/

Pred DP „Prvi partizan” i njenim projektantima i konstruktorima su novi zahtevi da se pri projektovanju proizvoda i usluga integrišu svi ranije uobičajeni zahtevi kvaliteta i bezbednosti proizvoda ili usluga, a sada i zahtevi o zaštiti životne sredine i prirode u bilo kom delu životnog ciklusa proizvoda ili usluge. Zasigurno moraju se što pre proučiti i primenjivati standardi iz serije JUS ISO 14000, a koji se odnose na proizvode i usluge i to:

• JUS ISO 14020 (2001): Oznake i deklaracije o zaštiti životne sredine – Opšti principi

• JUS ISO 14024 (2001): Oznake i deklaracije o zaštiti životne sredine – Ekološko obeležavanje tipa i – Principi i procedure

• JUS ISO 14040 (2000): Upravljanje zaštitom životne sredine – Ocenjivanje životnog ciklusa – Principi i okviri

• JUS ISO 14041 (2000): Upravljanje zaštitom životne sredine – Ocenjivanje životnog ciklusa – Definisanje cilja i predmeta i analiza inventara

• JUS ISO 14042: Upravljanje zaštitom životne sredine – Ocenjivanje životnog ciklusa – Analiza uticaja životnog ciklusa

• JUS ISO 14043: Upravljanje zaštitom životne sredine – Ocenjivanje životnog ciklusa – Tumačenje (interpretacija) životnog ciklusa

• JUS ISO Uputstvo 64 (2000) Uputstvo za uključivanje aspekata životne sredine u standarde za proizvode

• ISO/TR 14062 (2002) – Menadžment životnom sredinom – Integrisanje aspekata životne sredine u dizajn i razvoj proizvoda.

Bilo bi dobro, a i brzo bi dalo pozitivne rezultate da se u nacionalnom

zakonodavstvu propiše stimulisanje organizacija koje projektuju i isporučuju proizvode koji nemaju štetan uticaj na prirodu i životnu sredinu.

Takođe neophodno je doneti zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti (u kome bi zasigurno bilo mesta i za ekološke zahteve), po ugledu na Sloveniju, čime bi se znatno olakšao posao stvaralačkoj snazi društva – konstruktorima – da eksplicitno znaju šta sve od zahteva moraju ispuniti pri projektovanju proizvoda i usluga. Sve ovo bi olakšalo uključenje srpske privrede u međunarodnu trgovinsku razmenu na probirljivom svetskom tržištu, zasićenom carinskim i tehničkim barijerama i protekcionizmom svake vrste.

6.PREDLOG MERA ZA UNAPREĐENJE OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE

Strategija zaštite životne sredine nije statičan dokument, nego niz aktivnosti što ih različiti partneri zajedno ili pojedinačno sprovode u sklopu procesa koji je svim učesnicima otvoren, razumljiv i pristupačan.

*Sprovođenje

Osnovni preduslov za delotvorno sprovođenje strategije jeste čvrsta institucionalna organizovanost utemeljena na kontinuiranom osposobljavanju kadrova i na kvalitetnom komunikacionom delovanju.

*Unapređenje

Tokom svake izrade izveštaja o stanju životne sredine strategija će biti redovno nadopunjavana prema predlozima koje će ministarstvu davati savet za održivi razvoj odnosno tehnički odbor za životnu sredinu.

U pripremi izveštaja moraju učestvovati svi partneri pod jednakim uslovima koji će biti jednako vrednovani i cenjeni. Da bi navedeno bilo ostvarljivo, preko je potrebno omogućiti sledeće:

pravo na informacije svim partnerima/akterima bolju pripremu propisa , i to:

kod pripreme zakonskih propisa osigurati više vremena za konsultacije, naručito onima koji su odgovorni za unapređivanje stanja na državnom / regionalnom / lokalnom / sektorskom nivou,

težiti prema pripremi sprovodnih zakonskih propisa, tako da se paralelno s pripremom propisa izrade operativni programi za njihovu primenu, tj. da se stvore institucionalni, kadrovski i finansijski uslovi za to,

svaki propis pravovremeno finansijski detaljno proveravati u pogledu uticaja na sve aktere,

redovno komuniciranje/saradnja između regionalnih, lokalnih i sektorskih nivoa i nevladinih sektora preko mreže (networking), a prema potrebi to i zakonski urediti,

redovno izveštavanje svih partnera u svezi s tom problematikom.

Instrumenti politike zaštite životne sredine koji se koriste u razvijenim zemljama su brojni i obuhvataju, izmeđju ostalih, direktnu regulativu, obrazovanje, nacionalne kompanije i finansijske instrumente (naknade i subvencije), sve u cilju da se ubrzaju aktivnosti u kontekstu novih pristupa planiranju, unapređivanju kvaliteta života i integralnom upravljanju životnom sredinom. Korišćenje ovih pristupa i iskustava i primena raznih upravljačkih instrumenata u razvijenim zemljama dat je kao predlug normi koje treba sprovoditi da bi se poboljšao odnos u svim faktorima životne sredine.

6.1. Realno stanje i njegova analiza

Informacioni sastav za zaštitu životne sredine (ISZO) koji se temelji na odgovarajućem monitorimgu i socio-ekonomskim podatcima, je deo sitema prekopotreban za ostvarivanje ciljeva sastava za upravljanje životnom okolinom. Pomoću njega se stvaraju uslovi za brže, bolje i lakše upravljanje podatcima kao i za kvalitetnije sprovođenje politike zaštite životne sredine i uticaja na javnost.

Kao i umnogim drugim zemljama, pogotovo u onima koje se nalaze u tranziciji, tako i u Srbiji prisutan je nedostatak osnovnih podataka o stanju životne sredine, nedostatak informacija o podatcima koji već postoje, nedostatak kvalitetnih statističkih podataka, a posebno kvalitativnih i kvantitativnih podataka o povezanosti razvojnih aktivnosti i stanja životne sredine, tzv. Indikatora koji su temelj za proces (političkog i stručnog) odlučivanja. Zbog toga se kao jedan od najvažnijih instrumenata za sprovođenje politike žaštite životne sredine smatra formiranje kvalitetnog informacionog sastava.

6.2. Predlog uključivanja u međunarodnu globalnu mrežu za očuvanje životne sredine

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) je nestranačka, nezavisna, neprofitna međunarodna organizacija čija je uloga pružanje pomoći u rešavanju problema u životnoj sredini u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE). REC sprovodi svoju misiju kroz promovisanje saradnje između nevladinih organizacija, vladinih institucija, biznis sektora i drugih partnera u oblasti zaštite životne sredine, kao i pružanjem podrške razmeni informacija i procesima učešća javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine.

*Vizija REC-a

Vizija REC-a kao međunarodne organizacije za pružanje usluga u oblasti životne sredine je:

Da postane katalizator održivih ekoloških rešenja/programa u regionu Centralne i Istočne Evrope;

Da olakšava i podstiče saradnju zainteresovanih strana; Da promoviše najbolja praktična rešenja iz Centralne i

Istočne Evrope u jugoistočnoj Evropi i drugim regionima; Da promoviše umrežavanje, uparivanje i druge načine

interakcije donatora i korisnika donacija u oblasti životne sredine.

Snažno prisustvo REC-a u Srbiji i Crnoj Gori obezbeđeno je kroz delatnosti Nacionalne kancelarije u Beogradu i kroz aktivnosti Projektnih kancelarija u Podgorici i Pirotu.

Preuzimajući deo međunarodnih obaveza radi zaštite biosfere, Srbija je preuzela i različite obaveze vezane za prosleđivanje podataka međunarodnim ustanovama, ali i za obaveštavanje domaće javnosti. Pri tome se posebno ističu obveze koje proizlaze iz aktivnosti vezanih uz Europsku agenciju za životnu sredinu, uz očekivanu obavezu formiranja globalnog informacionog sastava o stanju životne sredine (European Environment Information and Observation Network - EIONET), uz aktivnosti koje proizlaze iz različitih konvencija, te uz aktivnosti na temelju Konvencije iz Aarhusa u vezi sa stvaranjem uslova za to da informacije postanu dostupne javnosti.

Zbog samog kreiranja jasnije svesti o zaštiti životne sredine kako pojedinca tako i svih javnih, privatnih organizacija (preduzeća), uključivanje u sve međunarodne ustanove (organizacije) koje se bave ovim problemom bi u znatnoj meri doprinelo na samom poboljšanju svih aspekata koji utiču na okolinu u bilo kom smislu.

Razni instrumenti upravljanja mogu biti formulisani tako da se dobija

integralni sistem instrumenata ili se instrumenti parcijalno koriste za rešavanje

pojedinačnih problema. Instrumenti koji bi se mogli aktivno koristiti kao mere za

uticaj na svest odnosa ka životnoj sredini mogu biti:

(1) Tržišni i ekonomski instrumenti i mehanizmi, koji se sastoje od naknada i

subvencija projektima u oblasti zaštite životne sredine;

Među ekonomskim merama koje se odnose na više sektora, potrebno je uvesti:

naknade za materije koje oštećuju ozonski omotač, što proizlazi kao obaveza primene mera,

naknade zbog ispuštanja zagađujućih materija u životnu okolinu,naknade korisnika životne sredine za građevinske radove u toj sredini, trgovanje dozvolama za emisije zagađujućih materija u životnu okolinu,dobrovoljne sporazume koji bi se zaključivali između industrijskih

subjekata koji znatno utiču na životnu sredinu i merodavnih državnih nadležnih organa.

(2) Direktna regulativa, kojom se definiše, kroz odgovarajuća zakonska

rešenja, ponašanje svih subjekata u oblasti zaštite životne sredine. U ovu

kategoriju svrstava se više pojedinačnih instrumenata, počev od obaveze

monitoringa emisija u funkciji izdatih dozvola za zagađivanje, pa do obaveza

izrade studija uticaja na životnu sredinu (Environmental Impact Assesment-EIA)

kad su u pitanju infrastrukture industrijske investicije;

(3) Odgovornost. Primenjuju se instrumenti koji se zasnivaju na direktnoj odgovornosti pravnih i fizičkih lica za saniranje nastalih aktivnostima koje zagadjuju životnu sredinu bez obzira da li se radi o zagađenju koje produkuju preduzeća i industrijski kapaciteti ili državne institucije. U ovu kategoriju instrumenata svrstavaju se i dobrovoljna ograničenja koja zagadjivači sami sebi postavljaju u skladu sa dogovorima postignutim između zagađivača i drugih interesnih grupa;

(4) Informisanost. Podrazumeva primenu zakonskih instrumenata koji nalažu javno publikovanje svih relevantnih podataka neophodnih za ocenu uticaja određenih aktivnosti na životnu sredinu bez obzira na ekonomsko-tržišne reperkusije objavljivanja podataka;

(5) Obrazovanje je instrument koji je u tesnoj vezi sa informisanošću, koji povećava obrazovni nivo stanovništva i njegovo razumevanje problema zaštite životne sredine. Obrazovanjem se stvaraju osnovni uslovi za interpretaciju podataka o zagađenjima i zaštiti životne sredine, koji se objavljuju i tako postaju dostupni javnosti.

6.3. Inspekcijski nadzor

Kao predlog jedne od konkretnih i po svemu sudeću najefikasnije mere u smislu analize našeg mentaliteta i odnosa prema bitnim stvarima i poštovanju raznih normi je uvođenje inspekcijskih službi.

Nadzor nad sprovođenjem zakonskih propisa i sprečavanje nekontrolisanog zagađenja životne sredine moguće je samo uz delotvoran inspekcijski nadzor.

6.3.1. Dosadašnja politika

Državni zakoni i socijalna politika u Srbiji takvi su da zbog nedostatka jakog

i stabilnog zakona nastaju teškoće u sprovođenju već donesenih propisa, naročito u

delu koji se odnosi na poslove inspekcijskog nadzora. Nedovoljna finansijska

mogućnost onemogućava sprovođenje svih prekršajnih i kaznenih mera što ih

nameće postojeće zakonodavstvo. Budući da su poslovi inspekcijskog nadzora

vrlo bitni poslovi Ministarstva zaštite životne sredine i životnog uređenja, prieko

je potrebno da stvoriti uslove za redovno i kontinuirano obavljanje nadzora na

celom državnom području, što podrazumeva potreban broj inspektora

odgovarajuće stručne spreme i tehničku opremljenost.

6.3.2. Identifikacija problema

Ključni problemi vezani za delovanje inspekcijskih službi jesu:•Nesinhronizovano delovanje inspekcijskih službi u pojedinim ministarstvima (zdravlja, rada, zaštitu životne sredine i uređenje)

•Mali broj inspektora za zaštitu životne sredine, pogotovo u većim industrijskim sredinama,

• Loša tehnička opremljenost za brzo delovanje kao i informatička podrška• Neusklađenost pozitivnih propisa u delovanju svih tela samoga ministarstva i drugih inspekcija.

6.3.3. Ciljevi i mere

Predlozi za poboljšanje delovanja inspekcijskih službi bi mogli biti:

Stvoriti uslove za bolju kadrovsku i tehničku opremljenost inspekcijskih službi za stalno usavršavanje,

Uspostavljanjem međunarodnih saradnji (mreža na globalnom nivou) stvoriti uslove za bolji protok informacija,

Intezivnije pratiti ispunjavanje obaveza proizišlih iz međunarodnih normi te iz uslova za izgradnju.

Pojačati rad na podizanju svesti i afirmaciji rada inspekcijskih službi,Uspostavljanje čvršće saradnje s drugim inspekcijama.Posvetiti pojedinačnu standardizaciji rada u postupanj inspekcija uprave i

inspektora pojedinačno.

6.3.4. Nadzor

Pod nadzorom nad strategijom podrazumeva se stalno praćenje i analiza učinaka odabranih mera i aktivnosti na stanje životne sredine i na ukupan društveni razvoj. Nadzor se mora temeljiti:

na praćenju stanja životne sredine (monitoringu) na osnovu indikatora na stanje životne sredine kao sastavnoga dela jedinstvenoga informacionog sastava,

na organizacionom, kadrovskom i tehničkom jačanju inspekcija, na jačanju svesti svih partnera o zajedničkoj odgovornosti.

6.4 PRAKTIČNI PREDLOZI RACIONALIZACIJE I INTERAKCIJE NA ŽIVOTNI PROSTOR U POMENUTIM PREDUZEĆIMA

*Predlog Namenska proizvodnja PPU Užice

Pošto se direktnom proizvodnjom i nekim funkcijama prilikom stvaranja novog i rekonstruisanja starih proizvoda dolazi u kontakt sa svim bitnim faktorima životne sredine, preduzeće Namenska Proizvodnja PPU Užice plasirala je nekoliko svojih inovacija kao elemenat koji će smanjti bilo koji štetan uticaj na životni prostor.

Uređaj koji će biti opisan u daljem delu rada je lični prioizvod konstruktora i inženjera ove fabrike. Moje učešće u izradi ovog sistema prečišćavanja je podrška izrade celokupne tehničke dokumentacije i nadgledanja procesa upotrebe.

Opisom ovog uređaja objasniće se metoda za uništavanje inicijalnih fulminatskih kapisli delaborisane streljačke municuje radi žaštite radne i životne sredine od žtetnih produkata eksplozije inicijalne smeže. Metoda je zasnovana na uzastopnom propužtanju produkata eksplozije kroz sudove s vodom pri čemu se u vodi skupljaju produkti hemijskog razlaganja inicijalne smeže. Rezultati ispitivanja dobijeni u laboratorijskim uslovima su analizirani i prikazani u radu. Dat je predlog jednog poluindustrijskog rešenja zatvorenog tipa, koji efikasno rešava problem zagađivanja životne i radne sredine.

6.4.1.Uzroci nastanka sistema

Zbog delaboracije streljačke municije kojoj je istekao rok za korišćenje, municije čiji kvalitet nije odgovarajući zbog loših uslova skladištenja ili municije sreijske proizvodnje čiji kvalitet nije zadovoljavajući po nekom od standarda za kvalitet. Ukoliko se želi doći samo do metalnog otpada (mesing, olovo, čelik) tada se municija spaljuje u posebnom uređaju, ali ako se žele dobiti određeni ispravni elementi (najčešće čaura ili zrno) vrši se delaboracija municije. Delaboracija streljačke municije obuhvata /45/: pripremu municije za delaboraciju, odvajanje zrna od čaure, odstranjivanje baruta iz čaure, spaljivanje delaborisanog baruta i uništavanje inicijalne kapisle. Inicijalnu kapislu je teško izvaditi iz ležišta čaure a da se pri tome obezbedi pre svega bezbednost i visoka produktivnost čak i kada se navedeno obezbedi, ostaje problem njenog uništavanja. Spaljivanje inicijalnih kapisli na otvorenom, što je čest slučaj u praksi, dovodi do velikog zagađenja radnog mesta i okoline naročito ako se radi o fulminatskim kapislama. Suočeni s problemom delaboracije stare municije, a ona je većinom laborisana fulminatskom inicijalnom kapislom, pristupilo se razmatranju ovoga problema radi eliminacije ili smanjivanja zagađenja radnog prostora i okoline.

6.4.2. Teorijski deoInicijalna kapisla predstavlja pirotehnički proizvod koji služi za aktiviranje

hemijskog procesa razlaganja eksplozivne materije. Inicijalna kapisla za streljačku municiju (sl.21.) se sastoji od mesinganog čančeta u koji je laborisana inicijalna smeša preko koje je stavljena pokrivka da bi se smeša zaštitila od vlage i mehaničkih oštećenja. Pod uticajem jednostavnog mehaničkog impulsa (udar ili ubod) dolazi do hemijskog razlaganja inicijalne smeše pri čemu se obezbeđuje dovoljna količina vrelih gasova za istovremeno paljenje celokupne površine barutnog punjenja.

Prve inicijalne smeše su rađene na bazi inicijalnog eksploziva živinog fluminata Hg(ONC)2. Pored živinog fluminata, osnovni sastojci inicijalne smeše su kalijum-hlorat KClO4 i antimon-trisulfida Sb2S3.

Slika 21. Inicijalna kapisla: 1- mesingano čanče, 2. inicijalna smeša, 3- pokrivka

Ispitivanjem je utvrđeno da tokom procesa detonacije inicijalne smeše dolazi do sledećih reakcija /46,47,48/:

Hg(ONC)2 + O2 —> Hg + 0,5 N2 + 2CO2

KClO4—>KC1+1,5O2

2Sb2S3 + 9O2—> 2 Sb2C3 + 6SO2

U produktima detonacije nalazi se elementarna živa koja s bakrom gradi amalgam, usled čega nastupa rasprskavanje čaure pri njenoj ponovnoj upotrebi. Kalijum-hlorid se teško uklanja čišćenjem iz cevi oruđa i vremenom reaguje s vla-gom iz vazduha uz oslobađanje veoma korozivnog Cl jona. Sumpor-dioksid s vlagom gradi sumporastu kiselinu koja ubrzava proces korozije u cevi. U produktima reakcije mogu biti još i: senzibilizatori (staklo, šmirgla), kalaj (komponenta pokrivke), živini spojevi, azotni oksidi i drugo.

Živa i živina jedinjenja su ekstremno toksične hemijske materije. /49,50/ U obliku para, kao i obliku sitnih čestica (kapljica), elementarna živa se vrlo dobro resorbuje preko kože, pluća i digestivnog trakta. Živine soli u dovoljnoj koncentraciji razaraju živu materiju kada dođu u kontakt s njom. Od neorganskih jedinjenja otrovnošću se posehno ističe živin-hlorid HgCl2. Smrtna doza za trovanje živinim-hloridom je prema većini autora 0,1-0,3 grama.

Do akutnih trovanja živom može doći udisanjem većih koncentracija živinih para. Nekoliko sati posle udisanja javlja se nadražaj respiratornog trakta, kašalj i mučnina s povraćanjem. Iza toga sledi plućni otok, povišena temperatura, krvarenje iz pluća i smrt.

Maksimalno dozvoljena koncentracija predstavlja onu količinu toksičnih ili štetnih materija čijem se dejstvu mogu izložiti organizam čoveka, životinje ili

biljke bez štetnih posledica i na duži vremenski period.

Maksimalno dozvoljena koncentracija za živu i živina jedinjenja u vazduhu radnog prostora je 0,05 Hg mg/m3, a srednja dnevna koncetracija u atmosferi naseljenih mesta je 0,0003 Hg mg/m3.

Uništavanjem 1000 000 komada fulminatskih kapisli teoretski se oslobodi: 4,44 kg žive, 10,88 kg sumpor-dioksida, 2 kg ugljen-dioksida i 0,265 kg azota. Da bi se smanjilo ili potpuno eliminisalo zagađenje radnog mesta i životne sredine, potrebno je produkte detonacije inicijalne smeše hvatati i izvršiti njihov tretman. Proces uništavanja inicijalnih kapisli mora biti zatvoren da se u što većoj meri izvrši sakupljanje čvrstih i tečnih produkata, a da gasoviti produkti koji izlaze iz sistema ne budu štetni po okolinu ni po sastavu ni po količini. Ukoliko se koristi metoda za unštavanje kapisli spaljivanjem, vrlo je teško izvršiti hvatanje produkata. Neuporedivo je pogodnije produkte detonacije inicijalne smeše "uhvatiti" kada se uništavanje kapisle vrši komad po komad. Tada je moguće usmeriti produkte detonacije u zatvoren sistem i izvrsiti njihovo sakupljanje i tretman. Pri aktiviranju kapisli oslobađa se velika količina toplote tako da temperatura produkata prelazi i 3000°C. Ovakve produkte je potrebno prethodno ohladiti. Najpogodniji način je da se aktiviranje kapisli vrši usmeravanjem plamena prema vodi gde će se deo vrelih produkata u mlazu ohladiti, a čvrsti i tečni produkti istaložiti ili rastvoriti u vodi. Ostale produkte koji se pri tome ne ohlade, kondenzuju ili istalože, moguće je zadržati u sistemu i izvršiti njihov dalji tretman. Najpogodnije je da se oni vakumom provedu kroz sistem ispiralica s vodom. Produkti detonacije, koji prođu kroz ispiralice s vodom, pri tome će se rastvoriti ili istaložiti. Tretman gasovitih produkata može biti potpun ako se u ispiralicama koriste rastvori koji lako reaguju s gasovitim produktima dajući jedinjenja koja se talože ili rastvaraju u njima. U svakom slučaju, koncentracija gasovitih produkata biće manja.

6.4.3. Eksperimentalni deo

Eksperiment je rađen s delaborisanom municijom 7,9 mm proizvedenom 1980. godine, koja je laborisana fulminatskom kapislom 5,5-1. /51/ Probe su rađene u laboratorijskim uslovima na aparaturi prikazanoj na slika 22.

Slika 22. Laboratorijska aparatura: 1-alat za aktiviranje kapsule, 2-čaura sa inicijalnom kapislom, 3-boca 1, 4-boca 2, 5-vakum pumpa (vodena)

Čaura s inicijalnom kapislom se stavlja u alat za aktiviranje tako da bude otvorom okrenuta prema površini vode u boci 1. Aktiviranje inicijalne kapisle se vrši ubodom udarne igle. Boce 1 i 2 su napunjene vodom koja treba da prihvati čvrste, tečne i gasovite produkte eksplozije inicijalne smeše koji se u njoj mogu rastvoriti. Boce 1 i 2 su spojene s vodenom vakum pumpom koja posle aktiviranja kapisle povlači produkte eksplozije kroz ispiralicu boca 2. Boce 1 i 2 su staklene tako da se čitav proces može vizuelno pratiti. Tokom izvođenja proba došlo se do sledećih konstatacija: po aktiviranju kapisle plameni mlaz je uočljiv i usmeren ka vodi u boci 1, zvučni efekat opaljenja kapisle je znatno umanjen (opaljenje je izvršeno u vakumiranom prostoru), gasoviti produkti eksplozije su sivobele boje (vrlo teško ih vakum povlači kroz sistem ispiralica), aparatura je potpuno hermetična (neadekvatan alat za aktiviranje) tako da se deo produkata nije mogao "uhvatiti" već je isticao u okolinu, na zidovima boce 1 iznad vode i na vodovima aparature se istaložio deo produkata eksplozije ali zbog nemogućnosti njihovog skidanja ovaj deo produkata nije analiziran.

Sadržaj boca je na kraju isfiltriran, osušeni talog je crne boje. Ako se talog posmatra pod mikroskopom, vide se svetlucave loptice (živa) i crveni kristali nepravilnog oblika.

U jednom od eksperimenata u aparaturu je ubačena i boca 3 (vezana na bocu 2) u koju je dodat natrijum-hidroksid (NaOH). U boci 3 je došlo do reakcija gasovitih produkata i baze tako da je nastalo zamućenje rastvora i taloženje nastalih jedinjenja. Osušeni talog je sive boje, a pod mikroskopom ima izgled peska, finih sivobelih granula.

Svaka čaura je vagana na analitičkoj vagi pre i posle aktiviranja kapisle da bi se utvrdila količina produkata koji ulaze u aparaturu.

Hemijska analiza vode, koja je služila kao medijum za hvatanje produkata eksplozije, urađena je standardnim laboratorijskim metodama. Količina metala uhvaćenih u vodi je određena metodom " Indukovana kuplovana plazma" (ICP).

6.4.4. Rezultati i diskusija

Probe su rađene s delaborisanom municijom 7,9 mm iz 1980. godine kojaje laberisana s fulminatskom kapislom 5,5-1.

Masa inicijalne smeše poznatog sastava je 35±3 mg, a masa lakirane pokrivke je ~ 8 mg. Pokrivka je od staniola (sastav: 97% kalaj i 3% antimon) i njena masa je ~5 mg .

Ukoliko prilikom aktiviranja kapisle sva smeša prede u produkte i pri tome rastopi i ponese pokrivku, u produkte treba da pređe masa od 43 mg otpadnog materijala koji treba uhvatiti u aparaturu i izvršiti njegov tretman.

Razlika u masi čaure pre i posle aktiviranja iznosi u proseku 28,067 mg uz srednje odstupanje od 2,58 mg, što predstavlja 65% ukupne reakcione mase (smeša+pokrivka). U čauri ostaje 35% ukupne reakcione mase istaložene na zidovima čaure u obliku produkata eksplozije ili produkata reakcije s materijalom zidova čaure (bakar ili cink).

Teoretski, prema hemijskoj reakciji, iz jedne kapisle se eksplozijom živinog fulminata oslobodi 4,44 mg elementarne žive. Analizom uhvaćenih produkata u obe prihvatne boce nađenoje 0,918 mg/kapisli elementame žive ili ~20% od teoretski oslobođene žive. Rezultati pokazuju da se u boci 2 nalazi duplo više žive nego u boci 1 što pokazuje da se živa u produktima eksplozije nalazi u parnom stanju i da je vakum povlači sa gasovitim produktima u bocu 2.

Analiza pokazuje daje u eksperimentu uhvaćeno 4.5 mg kalaja/kapisli što je 93% teoretski oslobođenog kalaja. Od toga se tri puta više nalazi u boci 1 što ukazuje na to da je kalaj prilikom izlaska iz čaure u tečnom ili čvrstom stanju.

Količina uhvaćenog antimona od 2,4 mg/kapisli pokazuje da to nije samoantimon iz pokrivke (njega bi teoretski trebalo da bude 0,15 mg/kapisli) već da deo potiče iz antimon-trisulfida koji je sastavni deo smeše.

Od drugih metala u vrlo malim količinama se u prihvatnim bocama nalazi bakar (0,024 mg/kapisli), cink (0,0192 mg/kapisli) i olovo (0,0036 mg/kapisli). Bakar i cink potiču od čaure a olovo je verovatno poreklom od nečistoća iz staniolske pokrivke.

Izmerene pH vrednosti sadržaja boce 1 pH=5, a boce 2 pH=4, pokazuju da se gasoviti produkti rastvaraju u vodi stvarajući kiseli rastvor. U boci 2, kroz koju se gasoviti produkti provlače vakuumom, kiselost je veća zbog dužeg i kvalitetnijeg kontakta gasa i vode.

6.4.5. Zaključna analiza funkcionisanja sistema

Izvodeći opisani eksperiment u laboratorijskim uslovima, došlo je do određenih rezultata koji upućuju na mogućnost rešenja zaštite radne i životne sredine kod uništavanja inicijalnih fulminatskih kapisli delaborisane municije.

1. Sistem mora biti zatvoren radi potpunog sakupljanja produkata eksplozije inićijalne smese. Uništavanje kapisli spaljivanjem nije preporučivo, jer se produkti eksplozije ne mogu lako uhvatiti. Metodom ispucavanja kapisli moguće je produkte usmeriti u sistem koji bi izvršio njihovo hvatanje i tretman.

2. U čauri se zadrži 35% teoretske mase eksplozije fulminatske inicijalne smeše, pa sistem treba da prihvati 65% mase produkata radi daljeg tretmana.

3. U vodi je sakupljeno 20% oslobođene žive a u boci 2 duplo više, šio znači da je živa u produktima eksplozije u parnom stanju.

4. U vodi je sakupljeno 93% oslobođenog kalaja. Najviše kalaja nalazi se u boci l što pokazuje da se kalaj u produktima eksplozije nalazi u tečnom ili čvrstom stanju.

5. Da bi se neutralisali kiseli gasovi ( CO2 i SO2) u vodu je potrebno dodati neko bazno sredstvo (najpraktičnije NaOH). Prema izmerenoj pH vrednosti (boca l,pH=5, boca 2 pH=4) u bocu 2 je potrebno dodati više sredstva za neutralizaciju.

6. Pošto se pri aktiviranju kapisle oslobađa velika količina toplote, produkte eksplozije treba ohladiti i pri tome sakupiti sve produkte hemijske reakcije. Najpogodniji i najjeftiniji način je da se aktiviranje kapisli vrši usmeravanjem plamena prema vodi gde će se jedan deo vreloga mlaza ohladiti i istaložiti u njoj. Ostali produkti se mogu vakumom provesti kroz sistem ispiralica s vodom gde će se produkti eksplozije istaložiti ili rastvoriti u njoj.

7. Prihvatne posude i ispiralice s vodom mogu biti lako izmenjive. Ako ima ekonomskog opravdanja, može da se izvrši odvajanje otpadnog materijala (pre svega žive, eventualno kalaja).

8.. Aktiviranje kapisli treba da se vrši u odgovarajućem alatu pri čemu treba rešiti problem produktivnosti i hermetičnosti.

Na osnovu dobijenih rezultata, može da se predloži savršeniji sistem za zaštitu radne i životne sredine prilikom uništavanja fulminatskih inicijalnih kapisli delaborisane municije (slika 23).

Slika 23. Šemitski prikaz sistema: 1- uređaj za aktiviranje kapisle, 2- prihvatna posuda sa vodom, 3- ispiralica sa vodom, 4- ispiralica sa vodom, 5-vodena vakum pumpa, 6-digestor.

Osnovna prednost tog sistema je što se produkti eksplozije sakupljaju i tretiraju u sistemu, sprečavajući zagađenje radne i životne sredine. S ekomonskog aspekta značajna je mogućnos korišćenja čaure i mogućnost recikliranja žive kao skupe i deficitarne sirovine.

Sistem prikazan na slici 23. može da se, uz minimalna finansijska ulaganja, primeni za zaštitu radne i životne sredine u opitnim situacijama prilikom ispitivanja osetljivosti inicijalne kapisle na udar, gde se aktiviranje kapisle vrši pojedinačno.

Ovaj princip može da se primeni i pri uništavanju manjih kotičina inicjalnih kapisli municije iz serijske proizvodnje koja nije odgovarajućeg kvaliteta ("škart municija").

U slučaju potrebe uništavanja većih količina inicijalnih kapisli, ovaj sistem je takođe primenljiv, ali bi se trebao rešiti problem produktivnosti. Jedan od načina za rešenje produktivnosti može biti primena beskonačne trake kod doziranja čaura s inicijalnom kapislom i aktiviranja udarom. O tome bi posebno trebali da vode računa stacionarni centri (remontni zavodi) koji se bave ovom problematikom.

Sistem može da se primenjuje i kod uništavanja sinoksidnih inicijalnih kapisli (zaštita radne i životne sredine od zagađenja olovom).

Ovi predlozi mera za očuvanje životne srdine su samo neki od mogućih varijanti koje se mogu sprovesti u cilju očuvanja sredine u kojoj živimo. Uvođenje konkretnih tehničkih mera (uređaja koji bi direktno sprečavali štetne uticaje), ne bi trebalo da predstavljaju neostvarivu prepreku kako velikim tako i malim preduzećima, jer sa korišćenjem bilo kojeg od predloga svi dobijamo time što ćemo zdavije živeti i koristiti zdravije proizvode.

Povećanje potrošnje neminovno dovodi do povećanog trošenja zemljinih resursa posebno sirovina i energije. Možemo slobodno reći da je koncept ekonomskog modela rasta potpuno nespojiv sa konceptom održivog razvoja jer ako se ovim tempom nastavi sa potrošnjom resursa, koji su ipak konačni, sasvim je jasno da će generacije koje dolaze biti uskraćene za veliki broj resursa koje koristimo danas da bi zadovoljili svoje stalno rastuće "potrebe".

Umerenost je, verovatno, ključ održivog razvoja. Veliki je spisak ljudskih ,,potreba,, koje su razvijene ,,nasilno,, agresivnim nastupom putem medija. Mnoge od njih su jako skupo koštale prirodu i čoveka. Nažalost, mnogi još nisu svesni cene koja je plaćena.

Na kraju bih citirao jednu umotvorinu Duška Radovića, u kojoj je sabijena čitava jedna filozofija življenja, a možda i odgovor na pitanje kako ostvariti održivi razvoj:

,,Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni.

Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide,,

ZAKLJUČAK

Dosadašnji društvenoekonomski razvoj, karakterisan bezobzirnim i krajnje neodgovornim odnosom prema prirodi, usled nekontrolisane težnje za pre-komernim povećanjem materijalnog bogatstva, doveo je čovečanstvo u opasnu situaciju da realno i ozbiljno strepi za svoju perspektivu, kvalitet života i, na kraju, sam opstanak na planeti. Tako se razvila društvena svest o neophodnosti racionalnog i umerenog korišćenja prirodnih resursa i dovođenja privrednog razvoja u sklad sa mogućnostima prirodne sredine. Razvojni problemi čovečanstva, u okviru nove ekološke paradigme, postaju globalistički posmatrani na nivou cele planete, što predstavja najznačajniji korak napred sa aspekta opstanka civilizacije.

Koncept održivog razvoja podrazumeva integralno razvojnu zaštitu, koja se planira, organizuje, sprovodi i kontroliše kao sastavni deo svake ljudske aktivnosti. Takođe, mora se reći da, održivi razvoj znači održavanje kapaciteta zemlje da omogući život svakom njenom sadašnjem, kao i još nerodenom stanovniku./16/

Ovakav pristup inicirao je proširivanje međunarodne i državne-pravne regulative i kontrole ekološki relevantnih aktivnosti i stvaranje formalizovanih i standardizovanih ekomenadžment sistema, kao što su standardi iz serije ISO 14000, koji imaju ulogu da preko specifikacija i uputstava obezbede jedinstvene smernice za ekološku politiku, definišu načine sprovođenja ekoaudita, omoguće ocenu ekološkog učinka, odrede načine ekološkog obeležavanja, definišu obaveze za obuku i dr.

Ishodi korišćenja inputa i stvaranja autputa u industrijskoj proizvodnji, koji se ispoljavaju u obliku zagađenja i štetnih efekata u životnoj sredini, u punoj meri ne opterećuju troškove i prihode zagađivača./35/

Takav je slučaj, na primer, sa proizvođačem hemijskih proizvoda, koji ispušta zagađenje u reku. Ako je time populacija u reci uništena, ako se reka ne može više koristiti za kupanje, onda su stvorene štete koje ne terete proizvođača, već druge subjekte i društvo u celini. Eksterni troškovi nisu uključeni u tržišnu cenu, već njih mora da snosi društvo pri rešavanju problema smanjenja zdravstvene sposobnosti populacije, pri zastiti ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, itd. Firme i pojedinci, takođe, plaćaju eksterne troškove koje nisu prouzrokovali, posredno preko poreza i većih zdravstvenih troškova, većih troškova osiguranja i većih računa za čišćenje i održavanje životne sredine.

U sistemu tržišne ekonomije, u uslovima izražene konkurencije, preduzeća najčešće nastoje da izbegnu eksterne troškove. Tržište omogućava jednom broju

preduzeća da neke elemente troškova životne sredine prevale na druge aktere, ili da ih odlože za budućnost.

Princip internizacije eksternih troškova životne sredine nastoji da individualnim troškovima zagađivača doda eksterne troškove. Internizacija eksternih troškova utiče na povećanje cene proizvoda zagađivača, a samim tim i na smanjenje tražnje za tim proizvodima. To bi trebalo da deluje destimulativno na zagadivače i primora ih da smanje zagađivanje, kao i da poveća njihove napore za uvodenjem i razvojem novih i "čistijih" proizvodnih postupaka i tehnologija. Država može zakonima i ekonomskim instrumentima da natera i stimuliše proizvođače da uključe sve, ili veći deo eksternih troškova, u tržišnu cenu svojih proizvoda i usluga.

Ispunjenje tehničkih zahteva, zahteva za kvalitetom, kao i zahteva za što nižim troškovima životnog veka i za što kraće vreme isporuke proizvoda, ujedno su i ciljevi svakog industrijskog preduzeća i direktno su vezani za rast profita. Međutim, zahtevi za očuvanjem životne sredine često mogu da umanje profit preduzeća, tako da se ispunjenje tih zahteva ne prepušta volji preduzeća. O njima brinu institucije na državnom nivou, i ti zahtevi se pojavljuju u vidu zakona, standarda i propisa o dozvoljenim vrednostima pojedinih zagađivača okoline (usklađenih na međunarodnom nivou) koje preduzeća moraju da ispune. Može se reći, da se ekološki zahtevi javljaju kao ograničavajući faktori u aktivnostima preduzeća, ali bez obzira na to, oni moraju biti zadovoljeni.

U praksi se kod "optimizacije" zagađenja nailazi na brojne poteškoće, naročito oko neslaganja ekologa i poslovnih ljudi u pogledu procena društvenih troškova štetnih efekata i troškova koje prouzrokuju mere za smanjenje zagađenja. Dopušteni "optimalni" nivo zagađenosti varira u zavisnosti od geografske oblasti, privrednih oblasti, vrste zagađenja itd. Nesporno je, ipak, da rešavanje ekoloških problema predstavlja zakonski uslov za funkcionisanje industrijskih preduzeća i ona se tih uslova moraju pridržavati. Ekološka komponenta igra sve važniju ulogu u ukupnim troškovima (koji pak utiču na profit), jer cena proizvoda mora biti konkurentna (osim u izuzetnim slučajevima). Ako troškovi rešavanja ekoloških problema postanu jednaki, ili veći od prodajne cene industrijskog proizvoda, opstanak proizvoda, a time i samog preduzeća, dovodi se u pitanje. Zato se ekološki problemi ne smeju rešavati stihijski, već im se mora obezbediti sistemski prilaz.

Za sistemsko rešavanje ekoloških problema potrebne su investicije (naučno-istraživački rad u cilju postavljanja i prilagođavanja ekološkog sistema uslovima koji postoje u društvenom i poslovnom sistemu), da bi u kasnijim fazama delovanja sistema došlo do direktnih i indirektnih ušteda, sniženja troškova i drugih ekonomskih ušteda.

Ako se, usled rešavanja ekoloških problema, tržišna cena proizvoda poveća, profit će se smanjiti. Medutim, sve dok sva preduzeća rešavaju ekološke probleme na isti način, cena će biti konkurentna, jer će ekološki deo troškova biti približno isti ili isti. Ali, ako neko preduzeće nađe efikasniji sistem rešavanja ekološkog problema, ono može svoj proizvod da plasira u količini u kojoj može i da ga proizvede, jer je u stanju da snizi cenu i da poveća profit zbog smanjenih troškova.

Ovo postaje stimulacija i za druga preduzeća da počnu da pronalaze ili da koriste već pronađena rešenja za ekološke probleme. Za investicije u ovom smislu trebalo bi da se osnuje poseban fond, jer bi se kroz sistemski i sistematski prilaz ovom problemu uložene investicije efikasno vratile, čime bi se mogao dalje unapređivati ekološki sistem./36/

Što se našeg društva tiče, dramatičnom pogoršanju stanja životne sredine u proteklom periodu od petnaestak godina, doprinele su ekonomska i društvena kriza, praćene sankcijama međunarodne zajednice i ratnim sukobima u okruženju, što je znatno smanjilo mogućnost države da ulaže u ekološku zaštitu i povećalo korišćenje prirodnih resursa. Nažalost, na sve ovo, nadovezale su se i tragične posledice ne tako davnog NATO bombardovanja u vidu ogromnih zagađenja i degradacije prirodnih resursa./39/Zbog svega napred navedenog, naša država mora da u cilju zaštite životnih interesa svih građana, prateći globalne ciljeve savremenog društva, sačini strategiju razvoja koja implementira koncept održivog razvoja i uključuje aktivnu primenu standarda ISO 14001 u svim organizacionim sistemima, kao i njegovu integraciju sa drugim srodnim sistemima menadžmenta, pre svega sistemom menadžmenta kvalitetom. To je jedini put koji nas vraća u svetske tokove i omogućava ispunjavanje kriterijuma međunarodnih finansijskih organizacija za korišćenje njihovih sredstava, prevazilaženje trgovinskih barijera i ono što je najvažnije doprinosi unapređenju kvaliteta životne sredine kao najteže ostvarivog upravljačkog cilja i kriterijuma za ocenu ukupnog razvoja.

Mora se učiniti sve da se spreče skupi i tragični ekološki propusti i incidenti (hemijska i radioaktivna zagađenja,"lude krave", uništen ozonski omotač ...) koji stvaraju strah i osećaj da "gubimo tlo pod nogama ".

Upravo radi toga, treba stremiti takvom društvu u kojem će svo znanje i sva raspoloživa energija "biti usmerena za dobrobit svakog čoveka, ma gde (on) živeo"./40/

PRILOG

*Osnovni pojmovi i termini za upravljanje zaštitom životne sredine po ISO 14050

*Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (Environmental Management System - EMS)Deo ukupnog sistema upravljanja koji obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu, postupke, procese i resurse za razvoj, uvođenje, postizanje, preispitivanje i održavanje politike zaštite životne sredine.

*Stalno poboljšavanje (Continual improvement)Proces poboljšavanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine radi postizanja poboljšanja celokupnog učinka zaštite životne sredine u skladu sa politikom zaštite životne sredine organizacije.

*Životna sredina (Environment)Okruženje u kojem određena organizacija radi, uključujući vazduh, vodu,

zemljište, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.

*Aspekt životne sredine (Environmental aspect)Element aktivnosti, proizvoda ili usluge date organizacije koji može biti u uzajamnom odnosu sa životnom sredinom.

*Uticaj na životnu sredinu (Environmental impact)Svaka promena životne sredine, blio pogoršanje ili poboljšanje, koja je potpuno ili delimično rezultat aktivnosti, proizvoda ili usluga neke organizacije.

*Opšti cilj zaštite životne sredine (Environmental objective)Celokupan cilj zaštite životne sredine, koji proističe iz politike zaštite životne sredine. Taj cilj organizacija sama postavlja i, kad god je to moguće, on treba da bude brojčano iskazan.

*Poseban cilj zaštite životne sredine (Environmental target)Detaljan zahtev u pogledu učinka zaštite životne sredine. brojčano iskazan kada god je to moguće, koji se može primeniti na organizaciju ili njene delove on proističe iz opštih ciljeva zaštite životne sredine i treba da bude tako postavljen da se ti opšti ciljevi postignu.

*Politika zaštite životne sredine (Environmental policy)Izjava organizacije o namerama i principima koji se odnose na njen ukupan učinak na zaštiti životne sredine; ona obezbeđuje okvir za akciju i za utvrđivanje opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine.

*Zainteresovana strana (Interested party)Pojedinac ili grupa koji su zainteresovani za učinak date organizacije u zaštiti životne sredine ili na koje taj učinak utiče.

*Učinak zaštite životne sredine (Environmnental performance)

Merljivi rezultati sistema upravljanja zaštitom životne sredine, dobijeni kontrolom aspekata životne sredine koju obavlja data organizacija na osnovu svoje politike zaštite životne sredine, opštih i posebnih ciljeva./4 /

*Šta je ISO 14000

ISO 14000 je naziv za seriju standarda koji se odnose na sistem zaštite životne sredine. Cilj ovih standarda je uspostavljanje opšteg okvira na nivou preduzeća za upravljanje sistemom zaštite životne sredine.

Standardi obuhvataju više područja, od kojih su najvažniji: Sistem upravljanja zaštitom životne sredine, Provera (ocenjivanje) sistema zaštite životne sredine, Ocenjivanje efekata sistema zaštite životne sredine, Označavanje proizvoda prema uticaju koji imaju na životnu sredinu, Ocenjivanje životnog ciklusa proizvoda, Aspekti zaštite životne sredine u standardima za proizvode.

Odgovornost za razvoj standarda serije ISO 14000 preuzela je međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i prenela je na svoj tehnički komitet 207. Ovaj komitet razvio je skup standarda koji se mogu podeliti u dve osnovne grupe:

• Smernice (opisi),• Specifikacije (propisi).

Svi standardi ove serije, izuzev ISO 14001, spadaju u smernice. Preduzeća se sertifikuju prema ISO 14001 - specifikaciji koja čini osnovu za sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Preduzeća se ne sertifikuju prema celoj seriji standarda ISO 14000, već se ostali standardi iz serije koriste kao smernice za razjašnjenje zahteva, traženje pravih definicija ili dopunskih objašnjenja.

Nadalje, standardi se mogu podeliti i prema predmetu na koji se odnose:•Standardi za ocenjivanje organizacije,•Standardi za ocenjivanje proizvoda. /7/ Kvalitet predstavlja "moćno oružje" za osvajanje svetskog tržišta zbog toga je

nužnost uvođenja kontrole svakog elementa proizvodnje neophodna./5/Serija standarda ISO 14000 je definisana kao sistematski prilaz zadovoljenju

zahteva vezanih za očuvanje životne sredine. Cela serija je strukturisana tako da omogući organizacijama postizanje efektivnosti po pitanju zaštite životne sredine (što uključuje postizanje finansijskih rezultata koji su bolji nego pre postavljanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine) i vrednovanje njihovih aktivnosti, operacija, proizvoda i usluga.

Slika 12. prikazuje šest osnovnih grupa standarda, koje su planirane u seriji standarda ISO 14000. Najveći broj standarda je još uvek u formama radnih

dokumenata ili draftova, a kao konačni su usvojeni samo standardi ISO 14001 i ISO 14004 (iz grupe standarda vezane za sisteme upravljanja zaštitom životne sredine) i standardi ISO 14010, ISO 14011 i ISO 14012 (iz grupe stendarda vezane za proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine). Svi ovi standardi su krajem 1997, godine usvojani i kao jugoslovenski, a publikovani su početkom 1998. godine u formi zbirke ovih standarda, i kao pojedinačni standardi od strane Saveznog zavoda za standardizaciju./4/

Serija standarda ISO 14000 podeljena je u šest potkomiteta7:

• Potkomitet 1 - Sistem upravljanja zaštitom životne sredine• Potkomitet 2 - Proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine• Potkomitet 3 - Obeležavanje u skladu sa zaštitom životne sredine• Potkomitet 4 - Ocenjivanje učinka na zaštiti životne sredine• Potkomitet 5 - Ocenjivanje životnog ciklusa proizvoda• Potkomitet 6 - Termini i definicije

7 Ovi modeli vezani su za Internacionalni standard ISO 14000, prvo izdanje 01-09-1996.

Slika 12.

U daljem delu teksta data su objašnjenja ovih šest osnovnih komponenata serije ISO 14000, počinjući od sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

*Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS)Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) je naziv za celokupan

program što se odnosi na životnu sredinu, a koji sprovodi preduzeće. To je takođe ugaoni kamen bilo kakve namere preduzeća da se sertifikuje prema ISO 14001. Sistem se može dokumentovati u odgovarajućem posebnom poslovniku, ili se njegov opis može uključiti u postojeći poslovnik o kvalitetu. U svakom slučaju, EMS se mora vrlo detaljno opisati, a ciljevi u pogledu zaštite životne sredine moraju se jasno navesti.

*Provera sistema zaštite životne sredineSerija standarda ISO 14000, kao i serija ISO 9000, oslanja se na provere

kojima se potvrđuje da su zahtevi standarda ispunjeni. Provere su propisane osnovnim standardom ISO 14001 koji navodi da "provere može da sprovodi osoblje organizacije, ili treća lica". Kod potvrđivanja usaglašenosti sa zahtevima standarda koriste se oba načina proveravanja (interne ili eksterne provere). Smernice za ove provere i kvalifikacioni kriterijumi za proverivače opisani su u standardima ISO 14010, ISO 14011 i ISO 14012. Detaljan opis ovih standarda biće dat kasnije.

*Ocenjivanje efekata zaštite životne sredine (EPE)Standardi koji se odnose na efekte zaštite životne sredine opisani su u ISO

14031, dokumentu koji dopunjuje standard ISO 14001. Sa svoje strane, ISO 14031 definiše zahteve za ocenjivanje efekata koje neki menadžment sistem postiže u pogledu zaštite životne sredine i daje opšte informacije o postupku ocenjivanja. EPE treba da sprovode lica, neposredno uključena u radni proces ("prva linija"), koji su u prilici da trajno prate proces rada i osiguraju neprekidnu usaglašenost sa standardima za zaštitu životne sredine.

*Označavanje proizvoda eko-oznakamaDanas mnoga preduzeća koriste izjave o ekološkoj čistoći proizvode kao jako

marketinško sredstvo. Neki već predviđaju da će podatak da preduzeće poseduje sertifikat ISO 14001, nanesen na proizvod, imati sličan efekat. Smernice za razvoj sistema eko-oznaka i izjava o ekološkoj čistoći navedene su u standardima ISO 14020, ISO 14021 i ISO 14024. Ova dopunska dokumenta imaju za cilj da se spreči davanje neosnovanih izjava, da se obezbedi garancija da su date izjave tačne i da se mogu proveriti, da se smanje prepreke trgovini i da se uspostave standardi za vrste oznaka.

U skladu sa ovim poslednjim ciljem, navedenim u standardu ISO 14024, izjave oznake dele se u tri grupe:

1. vrsta: Oznake o sertifikaciji preko treće strane,2. vrsta: Oznake preduzeća, informativne prirode,3. vrsta: Kvantifikovane izjave, zasnovane na postojanju objektivnog

dokaza.

*Ocenjivanje životnog ciklusa (LCA)ISO organizacija priprema nekoliko dopunskih dokumenata koji treba da daju

smernice o ocenjivanju u toku životnog ciklusa. U njima se opisuje postupak ispitivanja sirovina, proizvodnog procesa, posledica koje po okolinu imaju proizvodi i usluge preduzeća. Dokumentima su obuhvaćeni:

analiza skladišta, kritičko preispitivanje, ocenjivanje uticaja i ocenjivanje poboljšanja.

*Aspekti zaštite okoline u standardima za proizvodU ISO uputstvu 64 sadržane su smernice za uključenje aspekata zaštite

životne sredine u standarde za proizvod. Ovaj dokument namenjen je organizacijama koje donose standarde za proizvod, kako bi se smanjile posledice po životnu sredinu, uz istovremeno obezbeđenje da proizvod zadovoljava zahteve kvaliteta. U svom sadašnjem obliku uputstvo prepoznaje moguće uticaje proizvoda na životnu sredinu, pokušava da redukuje one aspekte proizvoda koji mogu imati negativne posledice po životnu sredinu i predlaže da se prilikom razvoja novog proizvoda sprovodi i ocenjivanje posledica po životnu sredinu tokom celog njegovog životnog ciklusa./7/

Formirana je i posebna radna grupa koja se bavi aspektima životne sredine u standardima za proizvode.

Kao konačne verzije međunarodnih standarda su usvojene u septembru 1996. godine i one su:

Tabela 2. Standardi ISO 140008 i njihova amena./8/

Životna sredina i njena zaštita – opšte ISO Uputstvo 64:1997 Smernice za uključenje aspekata zaštite životne sredine u standarde za proizvod

Upravljanje zaštitom životne sredineISO/IEC Uputstvo 66 Opšti zahtevi za organizacije koje sprovode ocenjivanje i sertifikaciju/ registraciju sistema upravljanja životnom sredinom

ISO 14001:1996 Sistem upravljanja zaštitom životne sredine - Zahtevi i smernice za primenu ISO 14004:1996 Sistem upravljanja zaštitom životne sredine -Opšte smernice o principima, sistemima i pomoćnim disciplinama

ISO 14010:1996 Smernice za proveravanje sistema zaštite životne sredine -Opšti principiISO 14011:1996 Smernice za proveravanje sistema zaštite životne sredine – Postupci provere Provera sistema upravljanja zaštitom životne sredine

ISO 14012:1996 Smernice za proveravanje sistema zaštite životne sredine – Kriterijumi za kvalifikovanje proverivača

ISO/DIS 14031 Upravljanje zaštitom životne sredine -Ocenjivanje efekata zaštite životne sredine - Smernice

ISO 14050:1998 Upravljanje zaštitom životne sredine - Rečnik

Eko-označavanjeISO 14020:1998 Eko-oznake i deklaracije -Opšti principiISO/DIS 14021 Eko-oznake i deklaracije -Samostalno date izjave u vezi sa zažtitom životne sredine

ISO/DIS 14024 Eko-oznake i deklaracije - Eko-označavanje vrste I - Principi i postupci

Životni ciklus proizvodaISO 14040:1997 Upravljanje zaštitom životne sredine -Ocenjivanje životnog ciklusa-Principi i okviri

ISO 14041:1998 Upravljanje zaštitom životne sredine -Ocenjivanje životnog ciklusa –Definisanje ciljeva i područja primene i analiza skladišta

ISO/DIS 14042 Upravljanje zaštitom životne sredine -Ocenjivanje životnog ciklusa – Ocenjivanje uticaja tokom životnog ciklusa

ISO/DIS 14043 Upravljanje zaštitom životne sredine -Ocenjivanje životnog ciklusa –Interpretacija životnog ciklusa

Zavod za standardizaciju je kao jugoslovenske standarde usvojio svih 5 standarda, s tim da su prvo bili usvojeni standardi ISO 14001 i ISO 14004 (u novembru 1997. godine), ali nisu bili odmah objavljeni, odnosno nisu se mogli naći u prodaji. Sa njihovim objavljivanjem se čekalo do usvajanja standarda 12 oblasti proveravanja (ISO 14010, ISO 14011 i ISO 14012), tako da je cela grupa objavljena početkom 1998. godine u vidu zbirke ovih pet osnovnih standarda serije ISO 14000./2/

8 Internacionalni standard ISO 14000, prvo izdanje 01-09-1996

Ima više razloga zašto preduzeće treba da bude zainteresovano za sertifikaciju ISO 14000.Među njima su: Ispunjavanje zakonskih obaveza, Zadovoljavanje ugovornih zahteva, Ostvarenje internih poboljšanja, Smanjenje broja eksternih ocenjivanja, Vođenje računa o zakonskim i drugim normama, Postizanje koristi na tržištu.

Za neke proizvodne sektore, sertifikacija prema ISO 14000 biće zakonski zahtev za izlazak na tržište. Ovo posebno važi za tržište Evropske Unije, ali sertifikacija može da pomogne da se zadovolje i nacionalni zahtevi.

Čak i ako kupci ne budu zahtevali obaveznu sertifikaciju, preduzeća mogu da odluče da se podvrgnu sertifikaciji zbog ostvarenja internih koristi, kao što su povećani prestiž, shvatanje sopstvene odgovornosti za zaštitu životne sredine i pozitivan prijem sertifikata u javnosti.

*Održivi razvoj

Pojam održivog razvoja je opšte prihvaćen u celom svetu, i odnosi se na iznalaženje rešenja za razvoj, u skladu sa jednim veoma jednostavnim ciljem-obezbediti opstanak čoveka na zemlji. U suštini cele priče je osvešćenje čoveka, o njegovim aktivnostima, koje ga neminovno vode samouništenju.

*Šta znači održivi razvoj

Suština održivog razvoja je u tome da se život organizuje na način na koji će sadašnja populacija moći da koristi prirodne resurse kako bi zadovoljila svoje potrebe i težnje ali na način na koji neće sprečiti generacije koje dolaze da zadovolje svoje potrebe.

Pre daljeg objašnjenja postavićemo jedno pitanje na koje se moramo truditi da damo odgovor: Da li je moguće ostrvo održivog razvoja u moru neodrživosti?

Termin održivi razvoj je prevod sa engleske reči sustainable development i često je pogrešno interpretiran zbog nemogućnosti da se adekvatno prenese značenje engleske reči sustainable. Često se termin održivi razvoj shvata u smislu nezavisan od vremena, što je u jednu ruku ispravno, ali je naglasak potrebno staviti na održivost u smislu očuvanja životne sredine, a ne u smislu razvoja procesa koji će biti kompetentni dugo vremena u smislu opstanka na tržištu.

Koncept održivog razvoja je ostvariv samo ako se bude primenjivao na globalnom nivou.

*Zahtevi standarda ISO 14000 i njegova razlika sa standardom ISO9001

Jedan od ključnih zahteva standarda ISO 14001 je komunikacija sa zainteresovanim stranama. Tu leži i osnovna razlika između standarda ISO 9001 i ISO 14001. Dok se prvi bavi uređenjem odnosa između proizvođača, njegovih podugovarača i kupaca, standard ISO 14001 se bavi odnosom sa svim zainteresovanim stranama, a njihov broj je veoma veliki./7/

*Istorijat nastanka serije standarda ISO 140009

1991. godine grupa eksperata iz članica ISO (International Organization for Standardization) je formirala strategijsku savetodavnu grupu za životnu sredinu (SAGE) da bi analizirali globalne trendove očuvanja životne sredine. Zadatak ove grupe je bio da odredi da li bi skup standarda za očuvanje životne sredine mogao da posluži za:

promovisanje zajedničkog prilaza očuvanju životne sredine, sličnom prilazu razvijenom kod upravljanja kvalitetom,

unapređenje sposobnosti organizacije i merenje unapređenja u oblasti zaštite životne sredine i

pojednostavljenje trgovine i uklanjanje trgovinskih barijera.

Može se reći da je rad SAGE, velikim delom, bio iniciran uspehom standarda serije ISO 9000. Ispostaviće se kasnije da standard ISO 14001 ima jednako brz razvoj.

U jesen 1992.godine, SAGE je predložila razvoj međunarodne grupe standarda za očuvanje životne sredina. 1993. godine je formiran novi tehnički komitet ISO (TC 207) u cilju razvoja ovih standarda, danas poznatih kao serija standarda ISO 14000.

U isto vreme sa razvojem standarda ISO 14000, evropska unija je izrazila želju da razvije jedinstvenu šemu upravljanja i ocenjivanja očuvanja životne sredine za potrebe svojih država članica. Ova šema evropske unije, poznata kao ,,Eco-Management and Audit Scheme/Regulation" (EMAS/EMAR).

9 Zbirka standarda JUS ISO 14000, 1998.

Po zahtevima ove šeme u sertifikovan je veliki broj sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Dominiraju organizacije sa teritorije Nemačke. Velika Britanija važno je napomenuti, predvodnik u primeni standarda ISO 14001 sa teritorije Evrope, o čemu najbolje govori brojka od preko 650 sertifikovanih organizacija po zahtevima ovog standarda. Tvorci serije standarda ISO 14000 očekuju da će njeno postojanje eliminisati potrebu za posebnim nacionalnim standardima. Prvi korak su i ovde napravili u Velikoj Britaniji, gde je nacionalni standard BS 7750 povučen i zamenjen međunarodnim standardom BS ISO 14001.

*Zaštita životne sredine unutar organizacije i njena usklađenost sa ISO 14000

Standardi serije 14000 obezbeđuju preduzećima koja ih primenjuju elemente za delotvoran sistem upravljanja zaštitom životne sredine, čiji se elementi mogu integrisati sa drugim zahtevima upravljanja, kako bi organizacija mogla da ostvari i ciljeve zaštite životne sredine i ekonomske ciljeve. Zahteve serije standarda sa proklamovanim neprekidnim poboljšanjem najbolje prikazuje slika 24./14/

Slika 24.

LITERATURA

1. Grupa autora:Ekološko upravljanje uticaja na industriju, Evropski centar za mir i razvoj, Univerzitet za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, 1996.

2. Zbirka standarda serije JUS ISO 14000- Standardi JUS ISO 14001, JUS ISO 14004, JUS ISO 14010, JUS ISO 14011, JUS ISO 14012, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd 1998.

4. International standard ISO 14001, Environmental management sistems- Specification with guadance for use, First edition 1996-09-01

5. Milutin R. Đuričić, Principi savremenog upravljanja kvalitetom, IR-MIR i VTŠ, Užice 1995.

6. P. J, Stapleton, A. M, Cooney, W. M. Hix Jr. :"Environmental Management Systems"- An tmplementation Gutde for Smalt and Medium-Sized Organizations, NSP International, Michigan, 1996.

7. Zakon o osnovama zaštite životne sredine u Jugoslaviji, ("Službeni list SRJ" broj 24/98);

8. Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 66/91, 83/92, 53/93 i 3/95);

Na osnovu ovog zakona doneti su sledeći podzakonski akti:a) Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara ("Službeni glasnik

Republike Srbije" broj 30/92);b) Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara ("Službeni glasnik

Republike Srbije" broj 30/92);c) Pravilnik o registru zaštićenih prirodnih dobara ("Službeni glasnik Republike

Srbije" broj 30/92);d) Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja emisije, kriterijumima

za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 54/92);

e) Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 54/92);

f) Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 54/92);

g) Pravilnik o analizi uticaja objekata, odnosno radova na životnu sredinu ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 61/92);

h) Program razvoja jedinstvenog informacionog sistema životne sredine Srbije do 1995. godine ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 78/92);

i) Uredba o zaštiti prirodnih retkosti ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 50/93);

j) Naredba o kontroli korišćenja i prometa divljih, biljnih i životnih vrsta ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 16/96);

k) Uredba o utvrđivanju programa zaštite od jonizujućih zračenja u 1993. i 1994. godini ("Službeni glasnik Republike Srbije" broj 51/93);

9. ISO 14000 – “BONEX”,Temelji upravljanja zaštitom životne sredine, Ovlašćena kuća za uvođenje sistema kvaliteta;

10.Zakon o zaštiti životne sredine, Sl.list RCG, br.12, Podgorica, aprila 1996.11.Serija standarda JUS ISO 14000, SZS, Beograd, 199712.Krivokapić Z., Ekološka država-standardi serije JUS ISO 14000, Kvalitet, god

VII, br. 1-2, 1998, str. 66-6913. Krivokapić Z., Standardi serije JUS ISO14000 I JUS ISO 9000, Menadžment

totalnim kvalitetom, Vol 26, br 1, str 114-118.14.www.iso 14000.com i c2p2online.com/document/steve_nevile.pdf i

www.ecology.org.jp15.Uskoković J., Kvalitet, br.12., str.78.16.Pokrajac S., Menadžment promena i promene menadžmenta, TOPY, Beograd

2001, str 106.17.Pokrajac S., Raskršća industrijske civilizacije, održivi razvoj ekološka

ekonomija kao mogući izlaz, Ecologika, br 22-23,str 7.Beograd 1999.18.Gereke Z., Ekološki menadžment, skripta FON, str 301.,Beograd 1998.19.Uzunović R.,Majstorović V., Orlić S., Menadžment poslovnim procesima ISO

9000:2000 I ISO 14000:1996, JUSK, str 45, Beograd 200020.Đapić M., Integracija menadžment sistema na nivou proizvodnog procesa, Lola

sistem a.d., str. 2., Beograd 2003.21.Philips A., Integration Gren into an Existing Management System, Most

Comonli Integreted Proces, ASQ-s 56 Annual Qualiti Congress, Colorado, May 2002.

22.Đapić M., Uzunović R., Orijentacija na poslovne procese-ključ za integraciju sistema menadžmenta, Peto nacionalno savetovanje JUSK-a "Razvoj i realizacija nacionalne strategije unapređenja kvaliteta" Niška Banja 2003.

23.Grupa autora: Sistem kvaliteta-Posebni zahtevi, II istraživački i tehnološki centar, Novi Sad 1997.

24. Dokumentacija fabrike CORUN AD25.Lješević M., Sistem upravljanja kvalitetom životne sredine, Beograd str 18.26.Paul Andre M., Mitrović Ž., Osnove modela ekološkog sistema, str 63-64,

Beograd 1996.27.Cohen S.I., Microeconomic Policy, str 96., London i New York 2001.28.Standard ISO 14000, Zakonski propis koji se bavi ispunjenjem odlaganja

otpadnih materija i zakonska regulativa koja reguliše ispunjenje ovih obaveza.29. Paul Andre M., Mitrović Ž., Osnove modela ekološkog sistema-2, str 110,

Beograd 1996.

30.Reciklaža, primeri kompanija koje uspešno koriste reciklažu u industrijskoj proizvodnji, str. 35. Beograd 2000.

31.Walley N., Whitehead b., It's Not Easy Being Green, str. 46-52, Harvard Business Rewiev 1994.

32.Paul Andre M., Mitrović Ž., Osnove modela ekološkog sistema-3, str 22, Beograd 1996.

33.Cude B.J., Consumer Perceptions of Environmental Marketing Clams: As exploratory study, Journal of Consumer Studies and Home Economics, broj 3, str. 207-225, Harvard 1993.

34.Cvetanović, Teorija i politika privrednog razvoja, str. 380, Niš 1999.35.Cvetanović, Teorija i politika privrednog razvoja (drugi nivo), str. 390, Niš

199936.Paul Andre M., Mitrović Ž., Osnove modela ekološkog sistema-4, str 125,

Beograd 1996.37.Krivokapić Z., Standard ISO 14000 i standardi ISO/CD1 9001:2000, Totalni

menadžment kvalitetom , str 81-82, Mašinski fakultet Podgorica 1999.38.Krivokapić Z., Integralni pristup vođenju serije standarda JUS ISO 9000 i JUS

ISO 14000, Kvalitet, broj 7-8, str 22-25.39.Simović V., Integrisani sistem menadžmenta u funkciji održivog razvoja,

Kvalitet br.12, Str. 77. Beograd 2005.40.Pokrajac S., Tranzicija i tehnologija, str 180, Beograd 2000.41.Dokumentacija i upustva DP "Prvi Partizan"-Namenska prioizvodnja42.Jakšić B., Integrisanje aspekata zaštite životne sredine u dizajn i razvoj

proizvoda43.Cvetković M., Unutrašnja balistika I, Zagreb 1981.44.Spasenić S., Integrisanje aspekata životne sredine u projektovanje novih

proizvoda municije u DP Prvi Partizan-Namenska Proizvodnja Užice 2004.

45.Radojičić V. Osnovi skladištenja i održavanja municije i minsko eksplozivnih sredstava. Tehnički školski centar KoV JNA, Zagreb,1972.

46.Maksimović P.V., Đurica A.A. Pirotehnika. Tehnički školski centar KoV JNA, Zagreb, 1969.

47.Maksimović P.V. Tehnologija baruta i eksploziva. Tehnički školski centar KoV JNA, Zagreb, 1968.

48.Burnov P.F. Suhov I.P. Sredstva miciirovania. NKAP Oborongiz, Moskva, 1945.

49.Stojanović O., Stojanović N., Kosanović Đ., Štetne i opasne materije. Hemijsko-tehnološki priručnik, IRO Rad, Beograd 1984.

50.Bonevski R., Vojna toksikologija.. Centar vojnotehničkih Škola KoV JNA. Zagreb 1984.

51.KD za inicijalnu kapislu 5,5-1. Pobjeda, Goražde, 1971.52.Milutin R. Đuričić, FIM Kruševac, Predavanja