3. evolucija menadzmenta

www.singidunum.ac.yu

MENADŽMENT, MENADŽMENT, PRINCIPI, KONCEPTI I PROCESIPRINCIPI, KONCEPTI I PROCESI

PRVI DEO

POGLAVLJE II:

EVOLUCIJA MENADŽMENTA



Ne postoji ništa tako praktično kao dobra teorija.Kurt Lewin

Razlozi za pojavljivanje različitih teorija menadžmenta mogu se najbolje razumeti sa

stanovišta istraživanja različitih faktora koji deluju na njih u istorijskoj perspektivi

B. Mašić

Zašto proučavamo teoriju menadžmenta

Teorije nam omogućavaju:1. Da neprekidno učimo o svetu u kome živimo2. Stabilno stanovište da bismo razumeli naša iskustva.3. Da efikasno komuniciramo i tako ulazimo u sve kompleksnije odnose sa ljudima



Snage koje uobličavaju menadžment teoriju

• Ekonomske snage

• Političke snage

• Tehnološke snage

• Društvene snage



Harold Kunc – Džungla teorije o menadžmentu

• Harold Kunc – 6 pristupa 1961. godine

• Harold Kunc – 11 pristupa 1980. godine

• Vairih Kunc – 12 pristupa 1992



Za razvoj menadžmenta karakteristična su dva perioda:

rani menadžment - u kome se menadžment razvijao prevashodno kao praksa upravljanja ljudima, odnosno organizacijama imoderni menadžment - u kome se menadžment razvija i kao praksa i kao nauka.


1. RANI MENADŽMENT

Menadžment kao praksa je vrlo star, dok je proučavanje menadžmenta kao naučne discipline relativno mlado. Kako navodi P. Drucker menadžment kao disciplina pojavio se tek posle II Svetskog rata.

P. DRUCKER: “ČESTO ME PITAJU KOGA SMATRAM NAJBOLJIM MEĐU NAJVEĆIM DIREKTORIMA. MOJ ODGOVOR GLASI: TO JE ONAJ ČOVEK KOJI JE SMISLIO, PROJEKTOVAO i SAGRADIO PRVE EGIPATSKE PIRAMIDE PRE VIŠE OD 4000 GODINA – I TA GRAĐEVINA JOŠ STOJI”


KEOPSOVA PIRAMIDA:VISOKA 146,5m, STRANA KVADRATNE OSNOVE 230m. SASTOJI SE

OD 2.300.000 KAMENIH BLOKOVA PROSEČNE TEŽINE cca 6t.

KINESKI ZID:DUZINA 2.450km, VISOK 16m, ŠIROK 5-8m(III VEK PRE NOVE ERE)

KATEDRALE – CRKVE, itd.PRE INDUSTRIJALIZACIJE ORGANIZACIJE SU POSTOJALE KAO:

DOMAĆINSTVO. CRKVA, VOJSKA, DRŽAVA.

EGIPĆANI: • PODELA RADA• RASPON – OBIM MENADŽMENTA (Q10)• ODEĆA NADZORNIKA i RADA

1. RANI MENADŽMENT


1. RANI MENADŽMENT

HUMURABIJE – vavilonski kralj (2123-2081 p.n.e) kodeks od 282 zakona (poslovne norme, ponašanje pojedinca, odnosi među ljudima, zaštita potrošaća)

KONFUČIJE - (551-479 p.n.e) etičko učenje i sistem vrednosti. Provera ljudi za poslove u državnoj upravi.

MOJSIJE - jevrejski vođa i zakonodavac (13 vek p.n.e) odredio je “Princip izuzetka” (“Management by exception”)

SOKRAT i ARISTOTEL – Grčka (privatna V.S., javni poslovi)

RIM i KATOLIČKA CRKVA, itd.


1. RANI MENADŽMENT

MENADŽMENT U STAROM VREMENU (P.N.E.)Približnogodine

Individualne ili etničke grupe

Glavni doprinosu u menadžmentu

5000 P.N.E. SUMERI Korišten rukopis za vođenje zabilješki

4000 P.N.E. EGIPĆANI Prepoznate su potrebe za planiranjem, organizovanjem i kontrolisanjem

2700 P.N.E. EGIPĆANI Prepoznate su potrebe za poštenim ili fer plaćanjem u menadžmentu; Korištena terapija intervjua “Izjadati se, tj. skinuti teret sa prsa”

2600 P.N.E. EGIPĆANI Korištena je decentralizacija u organizaciji

2000 P.N.E. EGIPĆANI Prepoznali su potrebe za zahtevima u pisanoj formi; Koristili su savete zaposlene

1800 P.N.E. HAMURABI Korišteni su svedoci i pisani oblici za kontrolu; Utvrđivane su minimalne nadnice; Priznanje da odgovornost ne može biti preneta

1600 P.N.E. EGIPĆANI Korištena je centralizacija u organizaciji

1491 P.N.E. Hebreji (Jevreji) Koristili su koncepte organizacije; Skalarni princip (obim menadžmenta); Princip izuzetka

1100 P.N.E. Kinezi Prepoznali su potrebe za organizacijom, planiranjem, usmeravanjem i kontrolom

600 P.N.E. Nebuchadnezzar Koristio proizvodnu kontrolu i podsticajni sistem nadnica


1. RANI MENADŽMENT

500 P.N.E. Mencius Prepoznao potrebe sa sistemima i standardima

Kinezi Prepoznali su principe specijalizacije

Sun Tzu Prepoznao potrebe za planiranjem, usmeravanjem iorganizacijom

400 P.N.E. Sokrat Proglasio je univerzalnost menadžmenta

Xenophon (Ksenofon)

Prepoznao je menadžment kao posebnu veštinu

Cyrus (Sajrus) Prepoznao je potrebu za ljudskim odnosima; Koristio

studije pokreta; Plan i manipulisanje materijalom

350 P.N.E. Grci Primenjivali su naučne metode; Koristili su metoderada i brzine

Platon Proglasio je princip specijalizacije

325 P.N.E. Aleksandar Veliki Koristio je kadrove

321 P.N.E. Kautilija – INDIJA Prepoznao nauku i veštine u državnoj upravi

175 P.N.E. Cato Upotrebljavao je opis poslova

50 P.N.E. Varro Upotrebljavao je specijalizaciju posla


1. RANI MENADŽMENT

MENADŽMENT INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE

Osamnaesti vek je karakterističan po tome da je ljudskoj civilizaciji podario brojne inovacije koje su unapredile industrijsku proizvodnju u takvoj meri da je ovaj period nazvan industrijska revolucija. Industrijska revolucija, kojoj je glavni zamah dala masovna primena parnih mašina u industrijskoj proizvodnji, dovela je do brojnih promena u organizaciji i funkcionisanju proizvodnih firmi.

Među njima su najznačajnije: • mehanizacija radnih procesa, • povećavanje proizvodnih kapaciteta, • povećavanje (omasovljavanje) proizvodnje i povećavanje stepena

podele rada i • specijalizacije radnika.

Za menadžment industrijske revolucije karakteristična su dva primera:1) Livnica Soho i2) Nju Lanark.


2. ŠKOLE MENADŽMENTA

ŠKOLE MENADŽMENTA

Osnovna karakteristika menadžmenta dvadesetog i početka dvadeset prvog veka jeste nastanak i razvoj menadžmenta kao nauke.

Najčešće se koristi podela na sledeće škole:1. Klasična škola menadžmenta,2. Bihejvioristička škola menadžmenta,3. Kvantitativna škola menadžmenta,4. Integrativni pristup (sistemska, situaciona škola,

Teorija „Z“, izvrsnost u menadžmentu.5. Dinamično angažovanje nove teorije menadžmenta.


2.1. KLASIČNA ŠKOLA MENADŽMENTA

Klasičnu školu menadžmenta čine sledeće teorije, odnosno škole:

1. Naučni menadžment,2. Administrativni menadžment i3. Birokratski menadžment.

NAUČNI MENADŽMENT

BIROKRATSKI MENADŽMENT

ADMINISTRATIVNI MENADŽMENT



2.1.1. Naučni menadžment

Korišćenje naučnih metoda kako bi se odredio najbolji način da posao bude urađen.

Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor; 1856 - 1915) Taylor veći deo radnog veka proveo u kompaniji Midvale Bethleher Steel

Companies u Pensilvaniji. Kao inženjer mehanike, deklarisani kveker i puritanac, neprekidno se borio protiv nenefikasnosti radnika.

Tvorac 4 principa menadžmenta1. Razvijajte strategiju za svaki element rada pojedinca koja će da zameni

staro pravilo metode korišćenja palca.2. Izaberite , a potom vežbajte, učite i razvijajte radnika3. Svesrdno sarađujte s radnicima da bi ste osigurali obavljanje u

saglasnosti s već razvijenim naučnim principima.4. Podelite ravnomerno posao i odgovornosti između menadžmenta i

radnika, Menadžment preuzima na sebe sva poslove za koje radnici nisu kvalifikovani



FREDERICK WINSLOW TAYLORFREDERICK WINSLOW TAYLOR

ZNAČAJNI RADOVI:ZNAČAJNI RADOVI:1.1. SHOP MANAGEMENT (UPRAVLJANJE U POGONU)SHOP MANAGEMENT (UPRAVLJANJE U POGONU)2.2. THE PRINCIPLES OF SCIENTIFIC MANAGEMENT (OSNOVE NAUČNOG THE PRINCIPLES OF SCIENTIFIC MANAGEMENT (OSNOVE NAUČNOG MENADŽMENTA)MENADŽMENTA)

OSNOVNI PRINCIPI MENADŽMENTA SU:OSNOVNI PRINCIPI MENADŽMENTA SU:• NAUČNO ODREĐIVANJE NORMI – STANDARDANAUČNO ODREĐIVANJE NORMI – STANDARDA• NAUČNI IZBOR “PRVOKLASNOG RADNIKA”NAUČNI IZBOR “PRVOKLASNOG RADNIKA”• SAV UMNI RAD TREBA UKLONITI IZ POGONA SAV UMNI RAD TREBA UKLONITI IZ POGONA II OBAVLJATI GA OBAVLJATI GA U U

PLANSKOMPLANSKOM ODELENJUODELENJU• MENADŽERI TREBA DA SE BAVE “IZUZECIMA”. IZVEŠTAJI IZ KOJIH SEMENADŽERI TREBA DA SE BAVE “IZUZECIMA”. IZVEŠTAJI IZ KOJIH SE VIDE BITNA ODSTUPANJA OD PROSEKA STANDARDAVIDE BITNA ODSTUPANJA OD PROSEKA STANDARDA• KONTROLA RADA i IZVRŠENJA (VEZA TAČKA 4.)KONTROLA RADA i IZVRŠENJA (VEZA TAČKA 4.)• SISTEM DIFERENCIJALNE STOPE – SISTEM NAGRADASISTEM DIFERENCIJALNE STOPE – SISTEM NAGRADA• ““WORK STUDY”WORK STUDY” SU OSNOV POBOLJŠANJA MENADŽMENTA SU OSNOV POBOLJŠANJA MENADŽMENTA



FRENK (1868 – 1924) I LILLIAN (1878 – 1972) GILBRETHFRENK (1868 – 1924) I LILLIAN (1878 – 1972) GILBRETH

• Studija vremena i pokreta – analizirao pokrete radnika što Studija vremena i pokreta – analizirao pokrete radnika što je omogućavalo zaposlenima da na najbolji način obavljaju je omogućavalo zaposlenima da na najbolji način obavljaju radne operacijeradne operacije• Gilbretovi su sastavili listu od 17 osnovnih pokreta koji im je Gilbretovi su sastavili listu od 17 osnovnih pokreta koji im je pomogao da anliziraju radne zadatke u mnoštvu pomogao da anliziraju radne zadatke u mnoštvu porganizacija, a koriste se i danasporganizacija, a koriste se i danas• Gilbretovi su razvili tzv. “tropozicioni plan unapređenja” koji Gilbretovi su razvili tzv. “tropozicioni plan unapređenja” koji se koristi kao razvojni program zaposlenih i kao moralni se koristi kao razvojni program zaposlenih i kao moralni podsticajpodsticaj



HENRY GANTTHENRY GANTT (1861-1919): (1861-1919): POMOĆNIK TAYLOR-A RADIO NA UPRAVLJANJU VREMENA – POMOĆNIK TAYLOR-A RADIO NA UPRAVLJANJU VREMENA – KAKO SE POSAO OPERACIJA KRETAO OD POČETKA DO KRAJA. KAKO SE POSAO OPERACIJA KRETAO OD POČETKA DO KRAJA. TZV. TZV. GANTT-ov DIJAGRAM.GANTT-ov DIJAGRAM.



Administrativni menadžment

HENRY FAYOLHENRY FAYOL (1841-1925) (1841-1925) OD RUDARSKOG INŽINJERA DO GENERALNOG DIREKTORAOD RUDARSKOG INŽINJERA DO GENERALNOG DIREKTORAPOZNATA KNJIGAPOZNATA KNJIGA: “GENERAL AND INDUSTRIAL MANAGEMENT”: “GENERAL AND INDUSTRIAL MANAGEMENT”1916.GOD.1916.GOD.

Fajol je bio prvi koji je izvršio klasifikaciju poslova preduzeća na grupe, odnosno na sledeće funkcije:

1. tehnička funkcija,2. komercijalna funkcija,3. finansijska funkcija,4. računovodstvena funkcija,5. funkcija sigurnosti i6. administrativna funkcija.

Fajol je zaključio da svi rukovodioci (obavljajući administrativnu, odnosno menadžersku funkciju), vrše sledeće aktivnosti:

1. predviđanje i planiranje2. organizovanje3. komandovanje4. koordinisanje5. kontrolisanje



CHESTER BARNARDCHESTER BARNARD (18 (188686-19-196161))

3 cilja organizacije:3 cilja organizacije:• Održavanje ravnoteže kompleksnih osobina u neprekidnom Održavanje ravnoteže kompleksnih osobina u neprekidnom menjanju sredine koja se sastoji od psihičkih, bioloških i menjanju sredine koja se sastoji od psihičkih, bioloških i socijalnih materijala, elemenata i pravaca;socijalnih materijala, elemenata i pravaca;• Istraživanje eksterne sredine i prilagođavanje;Istraživanje eksterne sredine i prilagođavanje;• Istraživanje i razumevanje funkcionisanja direktora na svim Istraživanje i razumevanje funkcionisanja direktora na svim nivoimanivoima

•Organizacije su sastavljene od podsistema u kojima postoje Organizacije su sastavljene od podsistema u kojima postoje po tri elementa:po tri elementa:• Volja za kooperacijuVolja za kooperaciju• SvrhaSvrha• KomunikacijaKomunikacija



Birokratski menadžment

BIROKRATIJA KAO IDEALAN ORGANIZACIONI MODEL:1. PODELA RADA: autoritet i odgovornost jasno definisati2. HIJERARHIJSKO USTROJSTVO POLOŽAJA ILI FUNKCIJA3. BIRANJE PLANOVA ORGANIZACIJE (zvanični ispiti i kvalifikacije)4. RUKOVODIOCE TREBA POSTAVLJATI, A NE BIRATI (izuzetak generala)5. ADMINISTRATIVNI RUKOVODIOCI TREBA DA RADE ZA PLATU6. RUKOVODILAC NE TREBA DA JE VLASNIK ORG. DELA7. RUKOVODILAC TREBA DA BUDE DISCIPLINOVANA i POD KONTROLOM PREMA UTVRĐENIM PRAVILIMA

MAX WEBERMAX WEBER (1864-1920) (1864-1920)

Max Weber je razlikovao tri tipa autoriteta:1. racionalno-pravni autoritet: autoritet koji je zasnovan na položaju

koji je određen odgovarajućim pravnim aktom,2. tradicionalan autoritet: autoritet koji proizlazi iz tradicije konkretnog

društva i3. harizmatski autoritet: autoritet koji je zasnovan na verovanja

sledbenika u harizmatsku moć vođe.



BIHEJVIORISTIČKA ŠKOLA MENADŽMENTA

Bihejvioristička škola menadžmenta je škola koja promoviše tezu da su ljudi najznačajnija komponenta svake organizacije.

PREDISTORIJA BIHEJVIORISTIČKE ŠKOLE MENADŽMENTA



HOTORN EKSPERIMENTI

ELTON MAYO (1880-1949) ELTON MAYO (1880-1949) eksperimenti u Hawthorne pogonu Western Electric. 2 grupe radnica koje su radile na sklapanju telefonskih releja. Različite prostorije. Varira osvetljenje. Istraživanja 1924-1927.

E. Mayo: 1927. god. ZAKLJUČCI:Porasti produktivnosti i morala je posledica poboljšanja društvenih uslova i odnosa među ljudima, a ne nekog fizičkog faktora (jačina osvetljenja, vlažnost i sl.) Bitni su odnosi u grupi i usklađenosti interesa i menadžmenta.



POKRET LJUDSKIH ODNOSA

DAUGLAS McGREGOR: TEORIJA X TEORIJA YDAUGLAS McGREGOR: TEORIJA X TEORIJA YTEORIJA X: ljudi su po svojoj prirodi indolentni, lenji, bez ambicija i odgovornosti zato je tejlorizam nužnost.TEORIJA Y: ljudi su motivisani, odgovorni i sposoni za razvoj. Zadatak menadžmenta je da razvije taj potencijal.

ABRAHAM MASLOV I HIJERARHIJA POTREBAABRAHAM MASLOV I HIJERARHIJA POTREBA• Ljudska motivacija je hijerarhija pet potreba u rasponu od najosnovnijih, fizioloških, do onih najviših, kao što je potreba za samopotvrđivanjem. • Jednom kada zadovolje svoje osnovne potrebe, ljudi tragaju za novim, komplikovanijim potrebama i teže ka njihovom zadovoljenju• Hijerarhija potreba obuhvata:

– fiziološke potrebe– potrebe za sigurnošću– socijalne potrebe– potrebe za priznanjem (poštovanjem)– potrebe za samoaktualizacijom



KVANTITATIVNA ŠKOLA MENADŽMENTA

Kvantitativna škola menadžmenta uključuje tri oblasti:1. menadžment nauku (Management Science),2. operativni menadžment (Operations Management) i3. menadžment informacioni sistem (Management Information

Systems).

Doprinos kvantitativne škole

• Oslanja se na čvrste i racionalne činjenice i formule, te je zbog toga pogodan menadžerima za planiranje, sistem za podršku u odlučivanju i kontrolu

• Matematički modeli , tehnike i računari su sve više prisutni u finansijskim analizama, istraživanjima tržišta idr.



SISTEMSKA ŠKOLA MENADŽMENTA

• Organizacije je moguće posmatrati kao otvoreni sistem koji je u interakciji sa okruženjem u okviru kontinuiranog procesa transformacije resursnih inputa u autpute. Eksterno okruženje je kritičan element pri sagledavanju organizacije kao otvorenog sistema.

• Interno, organizacija predstavlja skup međupovezanih delova ili podsistema koji moraju funkcionisati usklađeno kako bi se ostvario opšti cilj.



SITUACIONA ŠKOLA MENADŽMENTA

Autori situacione škole menadžmenta u centar pažnje uzimaju:

1. istraživanje situacije u kojoj funkcionišu organizacije, odnosno situacije u kojoj menadžeri obavljaju svoje funkcije i

2. definisanje upravljačkih akcija koje menadžeri treba da preduzmu respektujući performanse situacije.

Suština situacionog pristupa je da delovanje menadžera “zavisi” od situacije, što znači da se na različite situacije mora reagovati na različite načine. U tom smislu osnovu odlučivanja čini stav “sve zavisi” (it all depends), a treba ga shvatiti šire i kompleksnije.



TEORIJA ZKARAKTERISTIKE Teorija A(merička) Teorija J(apanska) Teorija Z – američki

ideal

Trajanje zaposlenosti Kratko uglavnom ali različito

Životno vreme za muškarca

Dugo

Odlučivanje Individualno od strane menadžera

Konsenzus između mnogo

Konsenzus između više mogućnosti

Odgovornost Individualna Kolektivna Individualna

Ocena i promocija Brza i osnova uspeha Spora i u osnovi lojalnost je glavna

Spora i u osnovi lojalnost je glavna

Kontrolni sistem Formalno formulisan i napisan

Neformalan i ne

Eksplicitno

Neformalan, ali sa eksplicitnim standardima

Karijera Unutar specijalizovanih područja specijalizovana

Kretanje kroz mnogo područja

(nespecijalizovana)

Manje specijalizovana nego u teoriji A

Širina nadzorne brige Segmentiranja i fokusirana samo na uspeh

Za sve zaspolene i sve aspekte života

Za sve zaposlene i sve aspekte života (uključujući i njihove porodice)



"EXCELLENCE" U MENADŽMENTU

1) Sklonost ka akciji2) Prisnost sa potrošačima3) Autonomija i preduzetništvo4) Produktivnost kroz ljude5) Vrednosna energija6) Bavite se onim što najbolje znate7) Jednostavna forma8) Istovremeno "lagano-zategnute osobine

Jednostavna šema izvrsnosti

LIDERSTVO(MBWA)

LIDERSTVO(MBWA)

LJUDI

Bri

ga z

a po

troš

aće S

talne inovacije



DINAMIČKO ANGAŽOVANE: NOVE TEORIJE MENADŽMENTA

- Potreba za dinamičkim angažovanjem i odgovorima na nove menadžment izazove, kao i iniciranju kontinuieranih promena u sve globalnijoj poslovnoj sredini- Stoner, Frimman i Gilbreht – 6 tema u teoriji menadžmenta: nova organizaciona sredina, nova društvena odgovornost i etika, globalizacija i menadžment, stvaranje i ponovno stvaranje organizacije, kultura i polokulturalizam i kvalitet - Nove teorijske paradigme, novi koncepti i pristupi u menadžmentu: “organizacija koja uči”, “jezgro kompetentnosti”, menadžment znanja, “menadžment odnosa sa kupcima”, “downsizing”, “outsourcing” idr.



PITANJA ZA DISKUSIJU I VEŽBE

1. Kada se javlja menadžment kao praksa, a kada kao nauka?2. Koji principi Tejlorovog naučnog menadžmenta se i danas

primenjivi?3. Da li su principi Fajola danas primenjivi i koji?4. Objasnite suštinu svih škola menadžmenta i prodiskutujte sličnosti

i razlike.5. Sistemske škole: aktuelnost i perspektive?6. Koje su karakteristike japanskog, a koje američkog menadžmenta i šta je teorija Z?7. Era dinamičkog angažovanja: nove menadžment paradigme. O

čemu je reč?

Diskutujte!

3. evolucija menadzmenta

Documents