MEDJUNARODNO KRIVIČNO PRAVOISPITNA PITANJA ZA ŠKOLSKU 2007/2008 GODINU

1. Koja se zabranjena ponašanja smatraju medjunarodnim zločinima prema medjunarodnom običajnom pravu, medjunarodnom ugovornom pravu (posebno prema Statutu stalnog Medjunarodnog krivičnog suda) a koja prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije? Koji su uzroci eventualnih razlika?

2. Objasnite istorijski razvoj pojma medjunarodnog zločina - od kažnjavanja za pirateriju do kažnjavanja za prisilno nestajanje lica kao radnje zločina protiv čovečnosti inkriminisane u Statutu Stalnog medjunarodnog krivičnog suda.

3. Ako već postoje razvijene pravne grane kao što su krivično pravo, medjunarodno javno pravo, medjunarodno humanitarno pravo i medjunarodno pravo ljudskih prava koje definišu zabranjena ponašanja i utvrdjuju principe odgovornosti za povrede tih zabrana, koja je svrha postojanja medjunarodnog krivičnog prava i po čemu se ova grana prava razlikuje od navedenih naučnih disciplina?

4. Koji su ciljevi medjunarodnog krivičnog prava? Da li je ostvarivanju tih ciljeva doprinelo stvaranje ad hoc tribunala i stalnog Medjunarodnog krivičnog suda?

5. Koji su mogući odgovori na zločine počinjene u medjunarodnim i gradjanskim ratovima? Šta je preduzela medjunarodna zajednica u vezi sa zločinima počinjenim u Sudanu?A u Sijera Leone-u?

6. Da li bi formiranje komisije za istinu i pomirenje, kao odgovor na zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, doprinelo bržem i sveobuhvatnijem sprovodjenju pravde nego utvrdjivanje pojedinačne krivične odgovornosti pred Medjunarodnim krivičnim tribunalom za područje bivše Jugoslavije? Koje bi nadležnosti, po Vašem mišljenju, trebala da ima ova komisija? Navedite primere iz komparativnog prava uspešnog rada takve komisije.

7. Da li je, po Vašem mišljenju, vodjenje gradjanskih parnica zbog delikta počinjenog kršenjem medjunarodnog prava adekvatan odgovor na medjunarodne zločine? Da li se Vaš odgovor menja u prisustvu činjenice da neki sudovi u gradjanskim parnicama u ovakvim slučajevima primenjuju krivičnopravna shvatanja usvojena u praksi ad hoc medjunarodnih krivičnih trribunala?

8. Ako statuti medjunarodnih krivičnih tribunala predstavljaju ugovore u smislu izvora medjunarodnog krivičnog prava, da li se država, potpisnica statuta medjunarodnog krivičnog suda može pozvati na svoje nacionalno pravo da bi odbila da izvrši obavezu koja proističe iz tog statuta? (vidi TUŽILAC protiv SLOBODANA MILOŠEVIĆA, ITCY ODLUKA PO PRELIMINARNIM PODNESCIMA, od: 8. novembra 2001).

9. Da li su, po Vašem mišljenju, pravila medjunarodnog običajnog prava u raskoraku sa načelom pravne sigurnosti? Do koje mere danas medjunarodno običajno pravo utiče na nacionalna zakonodavstva i praksu nacionalnih sudova kad je reč o gonjenju i kažnjavanju počinalaca medjunarodnih zločina? Svoj stav potkrepite odgovarajućim primerima.

10. Da li član 8 stav 2 (b) Statuta Stalnog medjunarodnog krivičnog suda označava kraj ili renesansu u primeni Martensove klauzule?

11. Navedite na koje se sve izvore pozvao Medjunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u slučaju Tadić da bi utvrdio da pravilo unus testis, nullus testis (jedan svedok nije dovoljan) nema stutus opšteg pravnog načela koje priznaje zajednica država.

12. Navedite na koje se sve izvore pozvao Medjunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u slučaju Krstić da bi objasnio pojam genocida sadržan u član 4(2) Statuta ovog suda.

13. Objasnite hijerarhijski redosled u primeni izvora medjunarodnog krivičnog prava utvrdjenog u članu 21 Statuta Stalnog medjunarodnog krivičnog suda. Da li je ovaj sud obavezan da primenjuje pravne institute na način kako ih je tumačio u svojim predhodnim odlukama?

14. Objasnite efekte i uticaje činjenica kao što su mesto izvršenja zločina i državljanstvo počinioca i žrtve na odluku o mestu pokretanja krivičnog postupka zbog zabranjenih ponašanja koja se smatraju medjunarodnim zločinima (pored ostalog, pozovite se i na slučaj Lotus).

15. U kojim je slučajevima Republika Srbija nadležna da pokrene krivični postupak za delo učinjeno izvan njenih granica? Kako činjenica državljanstava počinioca dela utiče na mogućnost pokretanja postupka u ovom slučaju?

16. Da li se načelo teritorijaliteta u vodjenu krivičnog postupka poklapa sa teritorijalnim suverenitetom odnosne zemlje? Da li je ovo načelo primarno u medjunarodnom pravu?

17. Kako diplomatski imunitet utiče na odluku o mestu pokretanju krivičnog postupka?

18. Kako činjenica da je neko lice zauzimalo položaj šefa države utiče na mogućnost pokretanja krivičnog postupka zbog medjunarodnih zločina protiv tog lica nakon što je mu je funkcija prestala a koje je on navodno počino dok je bio šef države (pozivite se na slučaj Pinoče).

19. Da li primenu načela pasivnog državljanstva treba ograničiti samo na one situacije u kojima država gde je delo počinjeno ne goni počinioca dela? Koji su uslovi za primenu ovog načela prema zakonodavstvu Republike Srbije?

20. U odnosu na koje medjunarodne zločine medjunarodno pravo dozvoljava primenu načela univerzalnosti prilikom odlučivanja o mestu pokretanja

postupka? Pod kojim uslovima, i po Vašem mišljenju, do koje mere Srbija treba da se poziva na princip univerzalnosti u odnosu na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje strani državljani izvrše u inostranstvu?

21. Koji pravni osnov nadležnosti po Vašem mišljenju treba da bude jedino primenjiv u odnosu na medjunarodni zločin mučenja?

22. Da li se shodno odredbama člana 9 stav 2 i člana 10 stav 3, u Srbiji može goniti stranac zbog terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine prema žrtvi koja nije državljanin Republike Srbije?

Navedene odredbe glase:

Члан 9.

(2)Кривично законодавство Србије важи и за странца који према страној држави или према странцу учини у иностранству кривично дело за које се по закону земље у којој је учињено може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, ако се затекне на територији Србије, а не буде екстрадиран страној држави. Ако овим закоником није друкчије одређено, суд у таквом случају не може изрећи тежу казну од оне која је прописана законом земље у којој је кривично дело учињено.

Члан 10.

(3)У случају из члана 9. став 2. овог законика, ако је у питању дело које је у време кад је извршено сматрано кривичним делом према општим правним начелима признатим у међународном праву, гоњење се може предузети у Србији по одобрењу републичког јавног тужиоца, без обзира на закон земље у којој је кривично дело учињено.

23. Da li je shodno Konveciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida Vrhovni sud Izraela mogao da vodi postupak protiv Ajhmana? Kojim argumentima je Vrhovni sud Izraela odbacio prigovor nenadležnosti?

24. Objasnite zašto se slažete odnosno ne slažete sa sledećim mišljenjem nirnberškog tribunala datim u presudi visokim predstavnicima nacističke Nemačke 1946 godine:

„Usvajanje Povelje ovog tribunala ne predstavlja uzurpaciju prava od strane sila pobednica, već je ...Povelja odraz medjunarodnog prava koje je postojalo u trenutku osnivanja tribunala“.

Da li je ova izjava primenjiva i na Povelju tokijskog tribunala? Koje su altrenative postojale 1946 godine?

25. Da li je prigovor o nezakonitom osnivanju međunarodnog suda pitanje koje zadire u pitanje nadležnosti tog suda? (vidi odluku ŽALBENOG VEĆ TUŽILAC protiv DUŠKA TADIĆA)

26. Navedite pravne osnove za formiranje Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Da li pravne osnove na kojima je formiran čine ovaj tribunal delom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija? Uporedite pravne osnove za formiranje ovog ad hoc tribunala sa pravnim osnovama za formiranje Medjunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu.

27. Da li je Medjunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju „zakonski osnovan“ i da li je to bio neophodan uslov za formiranje tribunala? (vidi odluku ŽALBENOG VEĆ TUŽILAC protiv DUŠKA TADIĆA)

28. Kakva je uloga domaćeg suda u procesuiranju zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije prema Statutu Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju? Koji sud i zašto bi imao prednost u vodjenju postupka ako bi i domaći sud i navedeni ad hoc tribunal želeli da vode postupak u istoj stvari? Uporedite ovaj režim sa režimom komplementarnosti predvidjenim u Statutu stalnog Medjunarodnog krivičnog suda.

29. Navedite kojim pravim stavovima je Medjunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju doprineo razvoju medjunarodnog krivičnog prava. Koje se pravne zamerke mogu izneti o radu ovog tribunala?

30. Da li su prigovori koje je odbrana iznela u slučaju Tadić na nadležnost Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju jednako primenjivi i u odnosu na osnivanje i nadležnost Medjunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu? Imajte u vidu da su konflikti u Ruandi imali mnogo jasniji karakter unutrašnjeg sukoba nego sukobi u bivšoj Jugoslaviji.

31. Da li se slažete sa mišljenjem medjunarodne nevladine organizacije Amnesty International da bi tzv. hibridni sud, osnovan ugovorom izmedju UN i Iraka ili samo odlukom UN, u očima stručne i domaće javnosti imao jači legitimitet i bio garancija za vodjenje pravičnog postupka protiv Sadama Huseina, nego što je to bio slučaj sa „iračkim“sudom koji je vodio postupak protiv njega? Koje su još alternative postojale u odnosu na mehanizme za vodjenje postupka protiv Sadama Huseina?

32. Koje su sve povrede medjunarodnog krivičnog i iračkog krivičnog prava učinjene u postupku osnivanja i u radu suda koji je sudio Sadamu Huseinu?

33. Šta se dešava ako država potpisnica Statuta stalnog Medjunarodnog krivičnog suda odbije zahtev za saradnju upućen od strane ovog suda a šta ako to isto uradi država u odnosu na zahtev za saradnju koji je postavljen od strane Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju?

34. U kojoj se meri razlikuju rešenja predvidjena u Statuta stalnog Medjunarodnog krivičnog suda i Statutu Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u odnosu na pravo države da odbije saradnju sa ovim sudovima pozivajući se na interese svoje nacionalne bezbednosti? Koje od usvojenih rešenja u ovim statutima predstavlja veću garanciju za ostvarivanje ciljeva medjunarodnog krivičnog prava?

35. Prema Statutu stalnog Medjunarodnog krivičnog suda, ako predsednik jedne države pozove tužioca ovog suda da povede postupak za neko delo iz nadležnosti suda, može li to tužilac uraditi? A ako predsednik zemlje u kojoj su počinjeni takvi zločini to ne učini, može li tužilac pokrenuti postupak u toj zemlji po sopstvenoj inicijativi?Ako predsednik iste države kaže tužiocu stalnog Medjunarodnog krivičnog suda da će postupak pokrenuti sudovi njegove zemlje, kakve će to efekte imati na pravo tužioca stalnog Medjunarodnog krivičnog suda da povede postupak?

36. Imajući u vidu ciljeve medjunarodnog krivičnog prava, kakva je razlika izmedju ustavne zabrane izručivanja sopstvenih državljana radi sudjenja pred medjunarodnim sudovima i stava američke administracije shodno kojem ova država neće predavati svoje državljane medjunarodnim sudovima radi vodjenja postupka zbog medjunarodnih zločina?

37. Koja je po Vašem mišljenju najadekvatnija uloga medjunarodnih sudova – ona predvidjena nirnberškim modelom ili ona predvidjena Statutom stalnog Medjunarodnog krivičnog suda?

38. Do koje mere je Povelja nirnberškog tribunala poštovala načelo individualne krivične odgovornosti ? A nirnberški tribunal?

39. Da ste Vi sudija Saveznog ustavnog suda Nemačke da li bi u postupku protiv Streleca i Keslera primenili Radbruhovu formulu?

40. Da ste vi predstavnik Vlade Srbije u pregovorima oko nacrta statuta Stalnog Medjunarodnog krivičnog suda, koje bi ste izmene i dopune predložili na citirane odredbe nacrta Statuta kako bi se obezbedilo poštovanje načela zakonitosti u postupcima pred ovim sudom?

član 22.Nullum crimen sine lege

1. Niko, prema ovom Statutu, neće biti krivično odgovoran za delo koje u trenutku izvršenja nije predstavljalo krivično delo.

2. Definicija krivičnog dela biće neće biti proširivana po analogiji.

Član 23.Nulla poena sine lege

Lice osuđeno od strane Suda može biti kažnjeno samo u skladu sa ovim Statutom.

41. Da li shodno pravilima medjunarodnog običajnog prava i medjunarodnog ugovornog prava službeni položaj bilo kog optuženog lica, npr. predsednika države ili vlade ili drugog odgovornog državnog funkcionera, oslobađa takvo lice krivične odgovornosti ili utiče na izricanje blaže kazne? ( vidi TUŽILAC protiv SLOBODANA MILOŠEVIĆA, ICTY ODLUKA PO PRELIMINARNIM PODNESCIMA, od: 8. novembra 2001 i član 27 Statuta stalnog Medjunarodnog krivičnog suda). Da li bi, nakon što je ratifikovala Statut stalnog Medjunarodnog krivičnog suda, Srbija mogla, pozivajući se na svoje nacionalno zakonodavtsvo o ličnim imunitetima visokih državnih funkcionera, odbiti da pokrene postupak protiv svog predsednika države ili vlade zbog navodnog počinjenog medjunarodnog zločina?

42. Da li institut komandne odgovornosti predstavlja nedozvoljeno odstupanje od načela individualne krivične odgovornosti ili je reč o dozvoljenom institutu odgovornosti za propuštanje da se preduzmu mere koje je predpostavljeni bio dužan da preduzme radi sprečavanja izvršenja medjunarodnih zločina? Objasnite istorijski razvoj ovog pojma i stepen vinosti (krivice) koji se zahteva kod predpstavljenog da bi odgovarao po ovom institutu.

43. Može li se u svojoj odbrani optuženi pozivati na naredjenje predpostavljenog ako to naredjenje zahteva izvršenje radnje protivno pravilima medjunarodnog prava?

44. U čemu član 33 Statuta stalnog Medjunarodnog krivičnog suda, kojim je uredjeno pitanje odgovornosti za radnju preduzetu po naredjenju predpostavljenog, odstupa od medjunarodnog običajnog prava?

45. Da li je inkriminacijama u Krivičnom zakoniku Srbija, kao ugovorna strana, u potpunosti odgovorila obavezama koje proističu iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i Statuta stalnog Medjunarodnog krivičnog suda?

46. Prema definiciji genocida datoj u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, da li genocid predstavljaju ubistva preko milion Kambodžanaca od strane Crvenih Kmera u periodu od 1975 do 1979, počinjena u cilju rekonstruisanja državne ekonomske i socijalne strukture?

47. Prema definiciji genocida datoj u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, da li napad na kulturna ili socijalna obeležja neke grupe, koje često sledi uz fizičko i biološko uništavanje grupe, predstavlja genocid?

48. Da li su radnje deportacije ili one koje se danas nazivaju „etničkim čišćenjem“ obuhvaćene u pojmu genocidne radnje (namernog) podvrgavanja grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja?

49. Predpostavimo da je optuženi, kojem se sudi pred stalnim Medjunarodnim krivičnim sudom za teška kršenja medjunarodnih pravila koja povlače individualnu krivičnu odgovornost, imao nameru da uništi značajan deo jedne verske grupe. Za ostvarenje te namere nije tražio a ni dobio podršku ni pomoć ni jedne države niti organizacije koja ima prerogative države. U ostvarenju te namere umišljano je ubio samo jednog pripadnika ciljane verske grupe. Da li se u ovom slučaju delo može okvalifikovati kao genocid?

50. Da li postoji genocidna namera da se delimično uništi neka etnička grupa ako učinilac namerava da uništi 100,001 od 300,000 pripadnika te grupe?

51. S obzirom na to da običajno pravo za delo genocida zahteva nameru da se u celini ili delimično uništi odredjena zaštićena grupa, da li je takva namera postojala ako su u jednom sukobu sistematski ubijani samo vojno sposobni muškarci? Navedite odgovor Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u slučaju Krstić.

52. Kad silovanje dobija obeležja zabranjene genocidne radnje a kad radnje zločina protiv čovečnosti?

53. Ako je neko u nameri da delimično uništi jednu nacionalnu grupu naredio prinudno preseljenje lica starosne dobi od 15 godina, da li ova radnja prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije ima obeležja zabranjene genocidne radnje prinudnog preseljenja dece? A prema Konveciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida?

54. Navedite razlike u inkriminacijama zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

55. Objasnite pojam čovečnosti u medjunarodnom krivičnom pravu (izmedju ostalog pozovite se i na slučaj „Patuljak“).

56. Objasnite sistematsku prirodu zločina protiv čovečnosti (izmedju ostalog pozovite se i na slučajeve Albreht, J and R i Enigser).

57. Objasnite stav i praksu nirnberškog tribunala u odnosu na načelo zabrane retroaktivnosti kada je u pitanju zločin protiv čovečnosti.

58. Koji su nedostaci sledeće definicije zločin protiv čovečnosti sadržane u članu 6 (c) Povelje nirnberškog tribunala:

Ubistvo, istrebljenje, porobljavanje, deportacija i ostala nečovečna dela izvršena protiv bilo kog civilnog stanovništva, pre ili za vreme trajanja rata, ili proganjanje na političkoj, rasnoj, ili verskoj osnovi, koji su počinjeni ili su u vezi s izvršenjem bilo kojeg zločina koji spada u nadležnost Tribunala ( tj. bilo „zločina protiv mira“ ili „ratnih zločina“) bez obzira na to da li se time vrše povrede zakona zemlje gde su zločini izvršeni.

59. Uporedite inkriminacije zločina protiv čovečnosti u medjunarodnom običajnom pravu, Statutu stalnog Medjunarodnog krivičnog suda i Krivičnom zakoniku Republike Srbije.

60. Objasnite porobljavanje kao radnju izvršenja zločina protiv čovečnosti (slučaj Kunarac i drugi).

61. Koji su nedostatci inkriminacija ratnih zločina u statutu Stalnog medjunarodnog krivičnog suda?

62. Da li optuženi može biti krivično odgovoran za kršenje medjunarodnog humanitarnog prava do koga je došlo u unutrašnjem oružanom sukobu? ( vidi slučaj Tadić, žalba na rešenje)

63. Da li agresija predstavlja kršenje medjunarodnog ugovornog ili medjunarodnog običajnog prava? Navedite izvore medjunarodnog prava koji se odnose na pojam agresije.

64. Ujedinjenje nacije od Vas traže pomoć u definisanju zločina agresije. Koji su, po Vašem mišljenju, nedostatci ponudjenih definicija:

Opcija 1: (1) U svrhu ovog Statuta, zločin agresije, počinjen je ako lice koje ima

efektivnu vlast u jednoj državi ili je u mogućnosti da rukovodi političkim ili vojnim akcijama države, i ako zna da takav akt predstvalja teško kršenje Povelje UN, naredi ili aktivno učestvuje u planiranju, započinjanju ili izvršenju čina agresije ili agresivnog rata.

(2) Pod agresijom u stavu 1 ovog člana, podrazumeva se svaka od radnji definisanih Rezolucijom GS UN 3314/1974, za koju je predhodno Savet bezbednosti UN utvrdio da je počinjena od strane države iz stava 1 ovog člana.

Opcija 2:

U svrhu ovog Statuta, zločin agresije je počinjen ako lice koje ima efektivnu vlast u jednoj državi, u nameri okupiranja ili anektiranja teritorije ili dela teritorije druge države, naredi ili aktivno učestvuje u planiranju, priremanju, započinjanju ili izvršenju agresije koja po svom karakteru, težini i obimu predstvalja teško kršenje Povelje UN.

Opcija 3:

U svrhu ovog Statuta, zločinom agresije smatra se pozivanje, podsticanje ili naredjenje da se vodi agresivni rat.

65. Grupa eksperata UN preporučila je kažnjavanje za zločin medjunarodnog terorizma, ali nije precizirala definiciju ovog zločina niti mehanizme gonjenja i kažnjavanja. U odnosu na mehanizme gonjenja i kažnjavanja, grupa je iznela sledeće predloge:

1)Svaka država će u svom nacionalnom zakonodavstvu predvideti kažnjavanje za ovo delo.

2) Formiraće se poseban medjunarodni sud za gonjenje i kažnjavanje zločina medjunarodnog terorizma koji će imati primarnu nadležnost u odnosu na unutrašnje pravo.

3) Gonjenje i kažnjavanje će se poveriti Stalnom Medjunarodnom krivičnom sudu.

U odnosu na definiciju, dogovoreno je da elementi bića ovog zločina budu sledeći:

1) Radnje izvršenja vrše se od strane paradržavne organizacije nezavisno ili uz podršku, tolerisanje ili pristanak neke države

2) Napadi su usmereni na civilno stanovništvo.3) Cilj napada je zastrašivanje radi postizanja nekog političkog,

ideološkog ili verskog cilja. 4) Da bi delo postojalo potrebno je da je nastupila smrt jednog ili više

lica koja ne učestvuju u medjudržavnim oružanim sukobima. 5) Za postojanje dela potrebno je postojanje specijalnog umišljaja:

širenje terora nad stanovništvom.

Koji od ponudjenih mehanizama gonjenja i kažnjavanja je prihvatljiv za Srbiju? Da li Srbija treba da se složi sa ponudjenim elementima bića zločina medjunardnog terorizma ili treba da ostane pri definiciji iz člana 391 Krivičnog zakonika koji glasi:

Међународни тероризам

Члан 391.

(1) Ко, у намери да нашкоди страној држави или међународној организацији, изврши отмицу неког лица или неко друго насиље, изазове експлозију или пожар или предузме друге општеопасне радње или прети употребом нуклеарног, хемијског, бактериолошког или другог сличног средства,казниће се затвором од три до петнаест година.

(2) Ако је услед дела из става 1. овог члана наступила смрт једног или више лица,учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(3) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана учинилац неко лице са умишљајем лишио живота,

казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.

66. Stavom 2 člana 4 Konvencije protiv torture predvidjeno je sledeće:

2. Svaka država članica određuje za ova krivična dela odgovarajuće kazne kojima je uzeta u obzir njihova težina.

Tortura, tačnije mučenje i zlostavljanje inkriminisano je članom 137 Krivičnog zakonika R. Srbije koji glasi:

Злостављање и мучење

Члан 137.

(1) Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство,казниће се затвором до једне године.

(2) Ко применом силе, претње, или на други недозвољени начин другоме нанесе велики бол или тешке патње с циљем да од њега или од трећег лица добије признање, исказ или друго обавештење или да се он или неко треће лице застраши или незаконито казни, или то учини из друге побуде засноване на било каквом облику дискриминације, казниће се затвором од шест месеци до пет година.(3)Ако дело из ст. 1. и 2. овог члана учини службено лице у вршењу службе, казниће се за дело из става 1. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година

Da li inkriminacija iz člana 137 Krivičnog zakonika odgovara definiciji mučenja kao zasebnog medjunarodnog zločina obuhvaćenog pravilima medjunarodnog običajnog prava? Da li je ovakvom inkriminacijom Srbija, kao strana ugovornica, odgovorila na obaveze iz člana 4 stav 2 Konvencije protiv torture?

67. Obrazložite glavne karakteristike zločina mučenja u toku oružanog sukoba sa stanovišta medjunarodnog krivičnog prava (Vidi slučajeve ICTY Delalić i drugi, Furundžija i Kunarac i drugi).

68. Da li bi, po Vašem mišljenju, dosledno prihvatanje Selove doktrine vodilo kraju medjunarodnog krivičnog pravosudja?