125. PUNOMOĆJE – davanje punomoći i obim ovlaštenjaPunomoćje je pravnim poslom dodeljeno ovlaštenje za zastupanje od strane vlastodavca punomoćniku. Punomoćjem punomoćnik stiče pravnu moć da pravnim poslovima koje zaključi u ime vlastodavca ovoga neposredno ovlašćuje i obavezuje.Punomoćje ili ovlaštenje za zastupanje može nastati kako jednostranom izjavom volje,tako i na osnovu ugovora.Prema zakonu sledeći ugovori mogu sadržati klauzulu o ovlaštenju jedne stranke za preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun druge stranke: ustupanje radi naplaćivanja, prodajni nalog,ugovor o delu,ugovor o trgovinskom zastupanju,posredovanje,otpremanje, i asignacija.Punomoć može nastati jednostvanom izjavom volje ili prema punomoćniku ili prema trećem licu.U prvom slučaju radi se o internom a u drugom o eksternom punomoćstvu.Punomoćnik može biti kako fizičko lice koje ima poslovnu sposobnost,tako i pravno lice. Zakon određuje da punomoćnik može preduzeti samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašten.Prema svom većem ili manjem obimu punomoćje može biti opšte(generalno) i posebno (specijalno), mora dakle biti određeno prema sadržaju i prema obimu. Obim se određuje prema volji vlastodavca.Čak i kada je dato opšte-generalno punomoćje, mogu se preduzeti radnje iz redovnih poslova. Npr., generalna punomoć je kada se da da se upravlja jednom ili više radnji u vezi sa kućom, ali ono u sebi ne sadrži i ovlaštenje da se kuća proda.Posebno ili specijalno punomoćje ovlašćuje se na preduzimanje tačno određenog jednog posla,odnosno vrste poslova, npr.,ovlastio sam zastupnika da mi proda kuću i naplati kupovnu cijenu.

126. OPOZIVANJE I SUŽAVANJE PUNOMOĆJA I NJEGOVO DEJSTVO PREMA TREĆIM LICIMAVlastodavac može i u svako vreme jednostrano opozvati ili suziti punomoćje, kada više nema poverenja u punomoćnika,čak i kada se odrekao ugovorom prava na opoziv.Opoziv je negativno pravo vlastodavca,koje mu omogućava da od sebe u svako doba može otkloniti rizik opasnosti zloupotrebe punomoćja od strane punomoćnika.Zakonodavac predviđa da se opoziv i sužavanje punomoćja,iako je ono bilo povezano sa ugovorom o radu ,delu, nalogu ili nekim drugim ugovorom,može učiniti jednostavnom izjavom volje bez posebne forme. Ali zakon o parničnom postupku predviđa da se opoziv,odnosno otkaz punomoćja, mora saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik.Punomoćje se može opzvati i kod daljeg opstanka osnovnog ugovornog odnosa na kome počiva, naravno uz naknadu štete koja je time prouzrokovana punomoćniku.Odnos vlastodavca i trećeg lica je interesantan u onim slučajevima kada je punomoćje zastupnika bilo opozvano ili suženo prije zaključenja ugovora sa trećim, ili je prestalo da postoji iz drugih razloga.U oba slučaja odlučujuća okolnost je da li je punomć bila objavljena ili ne, kao i da li su obe ugovorne strane u momentu zaključenja ugovora bile svijesne. Mogu nastati sledeće situacije:

a) opozivanje punomoći kao i njegovo sužavanje nema dejstvo prema trećem licu koje je zaključilo ugovor sa punomoćnikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti moralo znati da je punomoćje opozvano, odnosno suženo.U tom slučaju vlastodavac ima pravo zahtevati od punomoćnika naknadu štete, izuzev kada punomoćnik nije znao za opozivanje.

b) vlastodavac nije saopštio ovlaštenje za zastupanje trećem licu, ali je ispravu o punomoći predao zastupniku. Ako punomoć prestane smrću vlastodavca, punomoćnik može da vršeći svoju ulogu zastupnika zaključi ugovor.

c) Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlaštenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.Ako neovlašteno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zaključen.

127. PRESTANAK PUNOMOĆJAZakon o obligacionim odnosima prestanka punomoći je posvetio tri odredbe (čl. 92-94). U članu 94. radi se o prestanku punomoći usled prestanka pravnog lica kao punomočnika, lica kao vlastodavca – davaoca punomoći, ili smrću fizičkog lica kao vlastodavca.Kod fizičkog lica kao punomoćnika punomoćje prestaje smrću fizičkog lica, kao i gubljenjem poslovne sposobnosti.Punomoćnik koji je poslovno nesposoban ne može zaključivati poslove za drugoga koje u pravnom prometu ne može zaključiti za sebe.

Punomoćje prestaje protekom roka za koje je bilo dato, nastupanjem raskidnog uslova, kao i izvršenjem posla ili poslova za koje je bilo dodeljeno.

Punomoćje prestaje sa prestankom osnovnog odnosa,odnosa na kome je bilo zasnovano.Prodavačica u radnji koja je dobila otkaz ne može više prodavati robu za preduzeće u kojoj je do otkaza radila.Punomoć može prestati naknadnim gubljenjem poslovne sposobnosti na strani vlastodavca. Punomoćnik može preduzeti samo one poslove koji su već započeli i koji se ne mogu prekinuti bez štete za vlastodavca koji je postao poslovno ili ograničeno sposoban.

128. TRGOVAČKO ZASTUPNIŠTVO(poslovni punomoćnici)TRGOVAČKI PUTNICI, PUNOMOĆNICI PO ZAPOŠLJENJUPreduzeća i druga pravna lica u cilju zaključenja ugovora sa trećim licima služe se određenim licima koja im pomažu u zaključenju ugovora. Da bi se obezbjedila sigurnost trgovačkog prometa, treća lica koja stupaju u ugovorne odnose sa ovakvim licima moraju tačno da znaju kakav je obim njihovih ovlaštenja.Jedno od takvih lica je poslovni punomoćnik (trgovački punomoćnik).

Poslovno punomoćje može dati preduzeće i drugo pravno lice u granicama zakona.Punomoćnik može na osnovu njega zaključivati sve ugovore i obavljati druge poslove koji su uobičajeni u vršenju poslovne djelatnosti.Kako se poslovna punomoć daje u pismenom obliku, treća lica koja to znaju ukoliko žele da budu savesna, treba da traže da im se stavi na uvid pismena punomć iz koje mogu videti kakva su ograničenja za poslovnog punomoćnika.U protivnom,treća lica postupaju na sopstveni rizik.

Trgovinski putnik u preduzeću je lice koje je od svoje organizacije dobilo pismenu punomoć,na osnovu koga je ovlašteno da van središta svog vlastodavca preduzme samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoći.Zakonom o obligacionom odnosu reguliše se tzv. punomoćnik po zapošljenju. Ta lica rade na takvim poslovima čije je obavljanje vezano za zaključenje i ispunjenje određenih ugovora i samim tim su i ovlaštena.Zakon određuje da navedena pravila za punomoćnike po zapošljenju važe i za radnike zaposlene kod poslodavca koji samostalno obavljaju delatnost ličnim radom.

129. ZAKONSKO ZASTUPNIŠTVOPod zakonskim zastupništvom podrazumeva se svako zastupništvo koje se ne zasniva na punomoćju (dakle ugovoru), već na zakonu, ili volji drugog lica, izuzev zastupanog.Osim punomoćja postoje i drugi oblici zastupništva:

a) Ovlaštenje za zastupanje može da nastane za zastupanog na osnovu pravnog posla drugo lica,npr., za naslednike u odnosu na zaovstavštinu ostavilac u testamentu može da odredi testamentalnog izvršioca,

b) Ovlaštenje za zastupanje može nastati po naredbi određenog organa, kao ovlaštenje staraoca odsutnog lica koje je sprečeno da samo preduzima pravne radnje, ili ovlaštenje prinudnog upravnika u postupku prinudne likvidacije,

c) Ovlaštenje se može neposredno zasnivati na zakonu – roditelji zastupaju decu, d) Statutarnio zastupništvo – koje ima organ pravnog lica.

Zakonsko zastupništvo prestaje smrću takvog zastupnika,otpadanjem uslova zbog čega je nastalo, ispunjenjem zadataka zbog kojih je nastalo.

Zakonski zastupnik ne može ni kao punomoćnik, u ime zastupanog da zaključi pravni posao sa samim sobom u sopstveno ime ili kao zastupnik nekog trećeg lica. Ova zabrana samokontrahiranja koja postoji za zastupnika ima za cilj da spreči povredu interesa zastupanog lica od strane zastupnika.

Od pravila da zastupnik ne može istovremeno da bude zastupnik i ugovarajuća stranka u nekim pravima postoje tačno utvrđeni izuzeci: ako to zakon ili punomoć dopušta i ako se radi isključivo o ispunjenju obaveze.

NEVAŽNOST PRAVNIH POSLOVA130. OSNOVNA PODELA NEVAŽEĆIH PRAVNIH POSLOVANevažeći pravni posao je takav pravni posao kod koga se ne može postići ono dejstvo koje su stranke htele da on proizvede. Sve nevažeće pravne poslove delimo na:

Pravne poslove čije dejstvo nije nastupilo,ali može još da nastupi ako se nedostajuća činjenica iz činjeničnog skupa ostvari, ili ako odpadne smetnja koja sprečava punovažnost pravnog posla.Poseban slučaj nepotpunih pravnih poslova postoji kod pravnih poslova za slučaj smrti (testament), kod kojih pravno dejstvo nastupa tek smrću ostavioca.Za vreme dok je on živ posao je nepotpun.Kod nepotpunog pravnog posla postoje samo neki elementi pravnog posla, pa je posao u nastajanju tj. nije još završen.To ne znači da nepotpun pravni posao ne proizvodi nikakva dejstva.Npr. kod pravnog posla koga je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice bez odobrenja roditelja ili staratelja, ne može druga strana odustati od pravnog posla pre nego što se o njemu ne izjasne roditelji ili staraoci.

Pravni poslovi koji su nepunovažni i ne mogu da postanu punovažni su ništavni. Sastoje se u nepostojanju jednog od potrebnih uslova za punovažnost pravnog posla ili u postojanju jedne smetnje koja se ne može ukloniti. Ništavni pravni poslovi ne proizvode ni prema kome pravno dejstvo i smatraju se da nisu zaključeni.

Rušljivi pravni poslovi su takvi poslovi koji su najpre punovažni,ali se kasnije mogu poništiti sa povratnim dejstvom. Zakon o obligacionim odnosima smatra da su rušljivi oni poslovi koje je zaključila ograničeno poslovno sposobna

stranka,kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje stranaka, kao i kada je to ovim zakonom ili posebnim propisom određeno.Kako u poslove kod kojih postoje mane volje Zakon nabraja pravne poslove zaključene pod pretnjom, zabludom, prevarom i prividne poslove, gde obuhvata fiktivne i simulovane poslove, lista rušljivih poslova je po ovim zaključena.Rušljiv pravni posao i pored nedostatka volje koje sadrži u sebi, proizvodi dejstva sve dok zainteresovana stranka ne istakne razlog za njegovu nevažnost. Dokle god on ne istakne razlog za rušljivost on mora da ispuni svoju obavezu iz pravnog posla. Razlog za rušljivost može istaći samo stranka koja je učestvovala u pravnom poslu i čija izjavljena volja ima nedostatak koji je doveo da se ona ne podudara sa unutrašnjom voljom usled zablude, prevare pretnje, prinude.

Relativno nevažeći pravni posao je takav posao koji je nepunovažan samo prema određenom krugu lica, dok je prema ostalim licima punovažan. Relativna nevažnost postoji u slučaju raspolaganja dužnika predmetima svoje imovinske mase pravnim poslom sa jedinom namerom da se takvim raspolaganjem ošteti poverilac.Uslovi za uspijeh tužbe za pobijanje pravnih poslova su sledeći:

-da je poveriocu onemogućeno da se preduzetim pravnim poslom naplati za svoju tražbinu iz preostale dužnikove imovine;-da je dužnik preduzeo pravni posao sa jedinom namerom da ošteti svog poverioca;-da je treće lice znalo za takvu nameru dužnika.

131. NIŠTAVNI PRAVNI POSLOVINištavni pravni poslovi su: protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji prekomerno oštećenje zbog očigledne nesrazmere uzajamnoh davanja,zelenaški, pravni poslovi potpuno nesposobnih lica, pravni poslovi zaključeni protivno statutu pravnog lica i drugim opštim aktima.

132. PROTIVZAKONITI PRAVNI POSLOVIPosao koji se svojim sadržajem protivi ustavom utvrđenim načelima društvenog uređenja i zakonskim zabranama je protivzakonit i ne proizvodi pravna dejstva.Ima imperativnih normi kojima se štiti vrednosti i kojima mora biti potčinjena ideja slobode ugovoranja.Ima imperativnih normi u pravnom poretku koje reprezentuju neke vrednosti čija povreda putem ugovora ne mora da dovede do oduzimanja obaveznosti onoga što je ugovoreno,već može proizvesti neke druge sankcije. Npr., prosjak stiče svojinu prošenjem, iako je prošenje zabranjeno.Postoji i treća grupa imperativnih normi kojima su zaštićene takve društvene vrednosti da njihova povreda izaziva i ništavost pravnog posla koji vređa ovu normu i kažnjivost stranaka koje su učestvovale u njemu.Npr.,ako neko prodaje opojne droge,pravni posao je ništav sa gledišta građanskog prava, a kažnjiv u krivičnom pravu, jer se kosi sa krivično pravnom odredbom.Najvažnije grupe imperativnih normi koje ograničavaju slobodu ugovaranja, možemo da podelimo u tri velike gupe:-Jednu grupu sadrži sam Zakon o obligacionim odnosima, pa su ugovori zaključeni protivno ovakvim zabranama ništavi.-Druga, mnogobrojnija grupa, čija povreda izaziva nevažnost pravnih poslova, leži van obligacionog prava u velikom broju zabrana sadržanih u građansko pravnim, krivičnopravnim i upravno pravnim propisima.

Pod protivzakonitim poslom podrazumjevamo takav posao čije zaključenje je po svom opštem karakteru moguće, ali koje je s obzirom na svoj,sadržaj,na efekat koji se njim postiže i druge okolnosti pod kojima je u konkretnom slučaju zaključen,zabranjen.

Ako stranke pokušaju da izigraju zakonsku zabranu, tako što svom pravnom poslu daju neko drugo ime, ili zabranjeni rezultat ostvare pravnim sredstvima koja nisu obuhvaćena zakonom, radi se o izigravanju zakona.

133. NEMORALNI PRAVNI POSLOVIKlasifikacija nemoralnih pravnih poslova prema Lotmaru, je:Pravni poslovi koji su usmereni na nemoralno ponašanje, ili na nemoralna rezultat, ili koji ih podstiču.Npr., ako neko izda sobu u zakup u cilju vršenja prostitucije.Obećanje nagrade da bi se dobila saglasnost za razvod braka takođe je nemoraln pravni posao.Nemoralan je pravni posao u kome jedno lice preuzima jednu obavezu koja mora biti slobodna od svake pravne prinude, i prema moralnom shvatanju može biti jedino doneta na osnovu slobodne odluke lica koje se obavezuje.Npr.,neko lice se obaveže da se neće ženiti.Nemoralan je pravni posao ako se njime preterano ograničava lična i privredna sloboda određenog lica,tako da se dužnik potčinjava poveriocu,gubeći mogućnost da slobodno odlučuje i radi.Ništavna je klauzula u ugovoru jednog fudbalera i kluba,po kojoj on za vreme trajanja ugovora ne može ugovor otkazati ni iz kakvih razloga itd.Nemoralan pravni posao u kome jedna stranka za sebe na račun druge stiče nesrazmernu imovinsku korist,koristeći se stanjem nužde, ili teškim materijalnim stanjem drugogo, njegovim nedovoljnim iskustvom,lakomislenošću,ili zavisnošću.

134. ZELENAŠKI PRAVNI POSLOVINaziv „zelenaški poslovi“ potiče kod nas iz perioda prvobitne akumulacije kapitala,kada su trgovci kupovali od seljaka žito na zeleno, prije žetve, iskorištavajući njihovu nuždu, izvlačeći nesrazmernu imovinsku korist. Zelenaške ugovore kod nas reguliše Zakon o obligacionim odnosima.Ništav je ugovor kojim neko koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog,njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću i zavisnošću,ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.Da bi sud konstatovao postojanje nesrazmerne imovinske koristi, treba da uporedi činidbu i protiv činidbu i vidi koliko jedna od druge ostupaju uzimajući njihove prometne vrednosti.Potrebno je da odnos između činidbe i protivčinidbe bude nesrazmeran.Da bi pravni posao bio zelenaški neophodno je da budu isounjene neke subjektivne pretpostavke:Lakomislenost,Neiskustvo, i Stanje nužde.Ove okolnosti zelenaš na strani ugovornog partnera mora da koristi svijesno,i da ih iz takvog njegovog stanja izvuče nesrazmernu imovinsku korist.Pravna posledica zelenaškog pravnog posla je njegova ništavost. Prema zakonu o obligacijama,na zelenaški ugovor se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora.Oštećenik može da podnese zahtjev za smanjenje obaveza na pravičan iznos u roku od 5 godina od zaključenog ugovora.

137. POSLOVI SA PREKOMERNIM OŠTEĆENJEM (lezioni poslovi)Kod uzajamnih ugovora gde se razmenjuje činidba i protivčinidba,posebno značajno pitanje je da li one moraju biti u određenom odnosu ekvivalencije.Justinijan je omogućio da prodavac od kupca zahteva povraćaj prodate robe uz povraćaj kupovne cene,ukoliko prodata stvar vredi više od dvostrukog iznosa kupovne cene.Kupac je mogao da se usprotivi ovom zahtjevu,ukoliko ponudi doplatu do pune vrednosti stvari. Zakon o obligacijama smatra da obe ustanove zabrana lezioni i zelenaških ugovora mogu i treba paraleleno da postoje,sve u funkciji zaštite jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora.Zakon usvaja subjektivan pojam prekomjernog oštećenja,pa se oštećena strana može pozivatina leziju samo ukoliko joj prava vrednost ugovora nije bila poznata.Na zahtev oštećenog da se ugovor poništi usled prekomernog oštećenja,druga strana može u svako doba, pa i u postupku prinudnog izvršenja,ponuditi dopunu do prave vrednosti i tim aktom održati ugovor na snazi.

138. PRAVNI POSLOVI POTPUNO POSLOVNO NESPOSOBNIH LICAPoslovi koje zaključuju potpuno nesposobna lica su ništavni.Izjave volje se moraju dati njegovom zakonskom zastupniku.Ništavni su i pravni poslovi zaključeni u nesvesnom stanju,ili u stanju privremene neuračunljivosti,ali navedena lica su inače sposobna da zaključuju pravne poslove,pošto je njihovo stanje samo privremeno.

138.PRAVNI POSLOVI ZAKLJUČENI PROTIVNO STATUTU PRAVNOG LICA I DRUGIM OPŠTIM AKTIMAZakon o obligacioniim odnosima pradviđa u članu 54, da pravno lice može zaključiti ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.Ugovor zaključen van tih okvira,a oni su određeni u statutu pravnog lica,nemaju pravno dejstvo.Ugovor koji je zaključen ili druga pravna radnja koja je preduzeta suprotno statutu ili drugim opštim aktima ostaje na snazi,osim ako je za to druga strana znala,ili morala znati, ili ako je ovim Zakonom drukčije određeno.Kod zaključenja ugovora van okvira delatnosti društvenopravnog lica,prekoračena je poslovna sposobnost toga lica,međutim takav ugovor proizvodi pravno dejstvo.Naravno sa ograničenjem da je druga ugovorna strana bila savesna,tj. nije znala da je ugovr zaključen van okvira delatnmosti, a preduzeće koje je to uradilo može da odgovara samo za privredni prestup.Ovako rešenje se pravda načelom pravne sigurnosti u prometu.Navode se sledeći razlozi:Ugovori koje zaključi jedna strana van okvira svoje delatnosti, po svojoj sadržini nisu zabrajeni u pravnom prometu.Njih ne može zaključiti samo jedna strana.Poništenje takvog ugovora neopravdano bi pogodilo drugu savesnu ugovornu stranu.Poništenjem ovakvih ugovra bilo bi ugroženo načelo sigurnosti u pravnom prometu.Stranke bi bile prožete osećanjem nesigurnosti da njihovi zaključeni ugovori mogu biti naknadno poništeni, jer ih jedna strana zaključila van okvira svoje delatnosti.

139. RUŠLJIVI PRAVNI POSLOVIUgovor je rušljiv kada ga je zaključila ograničenno poslovno sposobna strana,kada je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana,kao i kada je to Zakonom o obligacijama i posebnim propisima određeno. Najvažniju grupu rzušljivih pravnih poslova čine svakako oni poslovi kod kojih postoje mane u izjavljenoj volji, a to su poslovi koji su zaključeni u Zabludi, pod prevarom, pretnjom i prividni ugovori.

140. ZABLUDAKod pravnog posla, Zabluda je kriva predstava o nekom elementu pravnog posla koji u stvarnosti ne postoji. Iz kruga pogrešnih predstava mogu se oceniti kao zabluda samo takve predstave koje je lice u zabludi smatralo istinitim, tj. za koje je smatralo da se sa stvarnošću poklapaju.Ako jedno lice nešto pretpostavlja, ali u ispravnost svoje predstave sumnja, ne nalazi se u zabludi.Pored subjektivnih elemenata zabluda sadrži i objektivne.Zabluda je nesvesno udaljavanje predstave od stvarnosti.Zabluda je moguća samo o okolnostima iz prošlosti i sadašnjosti,a ona se sastoji u nesaglasnosti predstave sa sadašnjicom.U modernim pravnim porescima klasifikacija zabluda se vrši po tipovima: Zabluda o predmetu, Zabluda o svojstvima predmeta, bitna zabluda, nebitna zabluda, zabluda o činjeničnom stanju, pravna zabluda, itd.U zakonu o obligacijama prisutna je ideja da se volja i izjava izjavioca jedna od druge ne razklikuju.Zakon ne daje opštu definiciju zablude,već polazi od razlikovanja bitne od nebitne zablude,a zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta.

141. ZABLUDA O IDENTITETU I SVOJSTVIMA STVARI ILI LICAPrema zakonu o obligacijama bitna zabluda o svojstvima pradmeta i lica sa kojima se zaključuje pravni posao postoji ako se stranka koja izjavljuje volju nalazi u zabludi o bitnim svojstvima predmeta i lica sa kojima stupa u posao.Ako je kupac bio u zabludi om poreklu i originalnosti jedne slike,misleći da kupuje original, a radilo se o kopiji.Ako stranka koja je bila u zabludi nije postupala sa pažnjom koja se u prometu zahtjeva, nemože tražiti poništaj ugovora zbog zablude.Zabluda o ličnosti je nebitna i ne utiče na punovažnost pravnog posla, ako njegovo ispunjenje uopšte ne zavisi od svojstva ličnosti.Svojstva su oznake jedne ličnosti ili stvari koja ona po prirodi poseduje.Npr.,poverljivost, pouzdanost određene ličnosti. U svojstva spadaju i karakteristike koje stvar ne poseduje sama po sebi, ali koje utiču na njenu vrednost zbog njenih faktičnih ili pravnih odnosa sa okolinom u kojoj se stvar nalazi.U svojstvo jednog zemljišta ne spada samo njegova plodnost,već i mesto gde se zemljište nalazi.

142. ZABLUDA O MOTIVU KAO BITNA ZABLUDAU bitne zablude spada i zabluda o pobudi(motivu),ali samokod dobročinih,a i ne kod teretnih ugovora. Motivi su one pobude koje su učestvovale u stvaranju volje kod pravnog posla,ali nisu došle do izražaja u njemu.Zabluda o motivu postoji u slučaju kada se kod zaključenog ugovora podudaraju izjava volje sa odlukama volje,ali dejstvo ugovora ili pravnog posla ne odgovaraju očekivanjima,ili predstavama koje je jedna ili druga strana imala pri zaključenju ugovora.Zabluda o motivu je nebitna zabluda kod dvostrano teretnih pravnih poslova. Ako neko u zabludi o motivu zaključi pravni posao, ta zabluda ostaje van sadržaja pravnog posla, i ona je nepoznata drugoj strani ugovornici.Zabluda o motivu ima uticaja na obrazovanje volje,ali ne na njen sadržaj.Neko je kupio jednu robu, očekujući da će joj cena skočiti, a ona je pala, ili jedno lice računajući sa premeštanjem u drugi grad,zaključi ugovor o zakupu stana,a premeštaj izostane.Zabluda o motivu je bitna kod dobročinih pravnih poslova,jer je tu uvek ušla u sadržaj pravnog posla i poznata je drugoj stranci.Kada sin daje poklon majci,motiv poklona je poznat poklonodavcu i poklonopimcu.Značajan slučaj nebitne zablude o motivu je tzv. zabluda u kalkulaciji – računu.Ona postoji ako se kod obračunavanja cene

napravi greška.Ugovor je punovažan sa pogrešno obračunatom cenom,jer je obračunavanje cene načelno stvar prodavca.Izuzetak postoji samo ako je kalkulacija drugoj strani bila poznata kao predmet pregovora koji su vođeni prije zaključivanja ugovora.Takav ugovor se može osporiti.

143. NESPORAZUMLice u zabludi veruje da je zaključilo jedan drugi ugovor od onog za koji je svoju saglasnost dalo.Jedna stranka želi da proda određenu stvar,a druga misli da želi da je izda u zakup ili da na poklon.Kod ove vrste zablude i nema pravnog posla,jer postoji odsustvo saglasnosti,volja.Kada strane veruju da su saglasne,a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora,ili osnovu,ili o predmetu obaveze,ugovor ne nastaje.Kod otvorenog nesporazuma stranke su svesne da se još nisu saglasile.Ne postoji zabluda o prirodi pravnog posla kod falsa demonstratio.U ovom slučaju stranke su svoju volju izrazile netačnim rečima, izabrale su pogrešnu oznaku za ugovor,ali su u stvarnosti saglasne.

144. ZABLUDA ZBOG KRIVOG PRENOŠENJAPrema pravilima koja važe za uzabludu raspravlja se slučaj krivog prenošenja izjave preko glasonoše ili preko pošte.Ovde razlika između stvarne volje i faktički izjavljene volje nastaje zbog krivog prenošenja. Npr., na telegramu glasi kupujem umesto prodajem.Volja je tačno izjavljena prilikom predavanja telegrama na pošti,ali je poštanski službenik pogrešno preneo tekst.Pošiljalac je ovde u zabludi i on može pobijati pravni posao zbog zablude,prema pravilima koja važe za zabludu.I ovde se traži da zabluda koja je nastala zbog krivog prenošenja bude bitna da bi pravni posao mogao da se poništi zbog zablude.Ako je neko rezervisao u hotelu telefonom sobu broj 23, a preneto je broj 13, a one su potpuno iste,ne može odbiti tu sobu zbog sujevernosti i slično.

145. ZABLUDA KAO RAZLOG RUŠLJIVOSTI PRAVNOG POSLA U UPOREDNOM PRAVUNegativne pretpostavke kada se posao zaključen u zabludi ne može osporavati,onda bi to bilo sledeće:a) Ako bi osporavanje punovažnosti pravnog posla zaključenog u zabludi bilo u protivrečnosti sa načelom savesnosti i poštenja i dobrim običajima.b) Ako bi ponioštenje pravnog posla zbog zablude bilo protivno utvrđenim načelima društvenog uređenja i prinudnim propisimac) Ako je zabluda beznačajna – nebitnad) Ako druga strana ugovornica bude spremna da izvrši pravni posao kao da zablude nije biloe) Ako se zabluda odnosi na okolnosti koje spadaju u sferu rizika one strane ugovornice koja se nalazi u zabludi.

146. PREVARAKada govorimo o manama volje kao razloga za ruščljivost pravnog posla, sve te mane volje možemo podeliti u dve grupe:

Prva grupa koju obuhvataju mane volje koje su rezultat uticaja nekorektnog ponašanja protivne stranke,ili trećeg lica.Ovu grupu sačunjavaju prevara, pretnja i prinuda.Drugu grupu čine mane koje nisu prouzrokovane etičkim povredama druge strane ugovrnice.Tu spada samo zabluda.Namerna zabluda, ili kako se u građanskom pravu naziva prevara, je navođenje druge strane ugovornice na zaključenje jednog ugovora, ili na preduzimanje drugog pravnog posla izazivanjem zablude kod druge strane,ili protivpravnim korištenjem već stvorene zablude.Kod prevare se radi o specijalnom slučaju zablude i njene karakteristike su što se svijesno izaziva ili koristi.Ako jedna strana izazove zabludu kod druge ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora,druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna.Pošto prevara predstavlja povredu dobrih običaja,dovoljno je da je njom izazvana ma koja vrsta zablude,bitna ili nebitna,dakle i zabluda o motivu,pa da posao pod prevarom bude poništen.Zakon o obligacijama razlikuje dva slučaja prevare: kada je druga strana ugovornica dolaznu prevaru prouzrokovala, i kada je treće lice prouzrokovalo prevaru,a jedna je strana ugovornica svesno prevaru iskoristila.

147. KADA PREVARU VRŠI DRUGA STRANA UGOVORNICAZakon i sudska praksa razlikuju dve vrste prevarnih radnji:a) ćutanje o određenim činjenicama i nepružanje odgovarajuće informacije; b) namerno navođenje pogrešnih podataka kako bi se druga strana navela na zaključenje ugovora.Ko otkrije zabludu druge stranke,dužan je da joj pruži opštu informaciju(npr. da kuću koju prodaje da je vlažana).Da bi postojala prevara potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:Prevara mora da bude namerno izvršenaIzmeđu prevare i zaključenog ugovora mora da postoji kauzalna veza, Prevara mora biti uzrok za zaključenje ugovora ili za sadržinu ugovora.

148. KORIŠĆENJE PREVARE KOJU JE PROUZROKOVALO TREĆE LICEAko je prevaru učinilo treće lice,prevara utiče na sam ugovor,ako je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.Ako je prevara izvršena od trećeg lica,a protivna strana ugovornica nije znala za nju,niti je morala znati,to ne predstavlja razlog za nevažnost pravnog posla. Naravno u takvom slučaju prevarena strana može tražiti naknadu štete od izvršioca prevare.Po našem pravu postoji izuzetak.Ugovor bez naknade može se poništiti i kada je prevaru učinilo treće lice,bez obzira da li je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala,morala znati za prevaru.

149. DEJSTVA UGOVORA ZAKLJUČENOG POD PREVAROMDejstvo ugovora zaključenog pod prevarom načelno je isto kao i kod ugovora zaključenog sa bitnom zabludom.Prevarena strana može zahtevati poništaj tako zaključenog ugovora.Prevarena strana može zahtevati poništenje tako zaključenog ugovora u prekluzivnom roku od jedne godine.Rok teče od momenta saznanja za prevaru,odnosno postoji i objektivni rok od tri godine koji se računa od dana zaključenja ugovora.Ako se u tom roku ugovor ne napadne, on se konvaldira i smatra se od početka punovažno zaključen.Posledice prevare razlikuju se od posledica kod ugovora zaključenih u zabludi po tome što prevarena strana uvek ima pravo prema onome ko je izazvao prevaru na naknadu prouzrokovane štete iz deliktne radnje,za razliku od lica koje se nalazi u zabludi.

150. PRETNJAPretnja predstavlja nedostatak volje i sastoji se u tome što je jedna strana ugovornica daje određenu izjavu volje pod uticajem pretnji i straha koji je kod nje prouzrokovan.Za pretnju moraju biti ispunjeni određeni uslovi:Mora se raditi o opravdanom strahu.To znači da lice kome je zaprećeno uopšte nije u stanju da spreči zlo stavljeno u izgled. Pretnja mora da bude sadašnja,tj. da lice od nje nemože da se odbrani i da ona može izazvati strah i kod nepokolebljivog lica.Ako jedan slab čovek zapreti bokserskom šampionu da će mu opaliti šamar ako mu ovaj ne da na poklon određenu stvar, ta pretnja ne može izazvati opravdani strah,pa je prema tome irelevantna.Između straha i odluke volje kod lica kome se preti mora postojati uzročna veza.Samo ako je pod uticajem pretnje zaključen ugovor može se druga strana pozivati na ovaj nedostatak volje.Pretnja mora biti protivpravna.Protivpravnost se odnosi na cilj koji se postiže pretnjom, ili na sredstva kojima se vrši pretnja.PRETNJA IZAZVANA OD STRANE TREĆEG LICAPoništenjem ugovora koji je zaključen pod pretnjom koju je prouzrokovalo treće lice može se protivnoj strani koja je bila savesna, tj. nije znala niti je morala znati za pretnju, prouzrokovati šteta.U takvom slučaju tu štetu će morati da nadoknadi stranka koja traži poništaj ugovora zbog pretnje.PRAVNE POSLEDICE PRETNJEUgovor koji je zaključen pod pretnjom može se poništiti od strane ugovornice kojoj je bilo zaprećeno i kod koje je na taj način bio prouzrokovan opravdan strah,pa je svoju odluku donela pod takvim uticajem.Pravo zahtjevanja poništenja ugovora zbog pretnje prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za pretnju, odnosno od prestanka prinude.To pravo u svakom slučajuprestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. Ako se traži poništaj ugovora zbog pretnje u ovim prekluzivnim rokovima,ili ako se stranka odrekne prava da ugovor pobija zbog pretnje,ugovor se konvaldira-osnažuje i smatra se da je od početka bio punovažno zaključen.Stranka kojoj je prećeno ima pravo da od druge strane zahteva naknadu štete,kao i vraćanje onoga što je u ugovoru dala,ako je to moguće,a ako nije može zahtevati novčanu nadoknadu.

150. PRINUDAIako prinuda predstavlja jedan nedostatak volje (manu volje),Zakon o obligacionim odnosima pod manama volje izričito ne nabraja prinudan ugovor.Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od dana saznanja za razlog rušljivosti,odnosno od prestanka prinude.Pravni posao je zaključen pod prinudom kada se u momentu zaključenja pravnog posla primenjuje sila.Neko lice je pod uticajem batina koje je dobio,dalo izjavu da pristaje na zaključenje jednog ugovora.Kod pretnje se ugovornom partneru stavlja u izgled neko zlo ako neda zahtevanu izjavu.Dakle vrši se psihički uticaj,dok je kod prinude u pitanju fizički uticaj.Pravni posaio zaključen pod prinudom je rušljiv.Zainteresovana stranka može tražiti njegov poništaj u roku koji važi za prevaru i pretnju.

151. PRIVIDNI I PRIKRIVENI UGOVORI

U rušljive pravne poslove zbog nedostatka volje spadaju i prividni i prikriveni pravni poslovi.Dužnik da bi osijetio da se njegovi poverioci naplate iz vrednosti slike poznatog majstora koju poseduje i koje ne želi da se liši,zaključi sa svojim prijateljem pismeni ugovor o prodaji te slike.Uprkos pismenoj formi ugovora,oni su dogovorili da faktički ne dođe ni do kakvog prelaska svojine na slici,već da ona i dalje ostaje u svojini dosadašnjeg vlasnika.U drugom slučaju stranke su navele manju cenu od stvarne ugovorne kako bi obmanule poreske vlasti i platile manji porez na promet nepokretnosti.Zajedničko je da su dve stranke izjavile da zaključuju ugovor,ali su pri tome saglasne da u stvarnosti ne žele takvo zaključenje ugovora. Prividni ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.Ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

152. FIKTIVNI PRAVNI POSLOVIPrividni ili fiktivni pravni poslovi postoje onda kada je izjava volje u saglasnosti sa drugom stranom ugovornicom data samo prividno.Fiktivni posao je zaključen samo da se stvori privid da je zaključen,bez namere stranaka da izazove pravna dejstva.U pravnoj prirodi fiktivnog pravnog posla održava se protivrečnost koja postoji između teorije volje i teorije izjave.Prema tzv.teoriji volje za punovažnost izjavljene volje potrebno je da je volja izjavioca usmerena neposredno na nastanak ili prestanak pravnog odnosa. Zatim je neophodno da postoji saglasnost volje i izjave. Ako je izjava volje data da pravno dejstvo nastane samo prividno, onda to prema teoriji volje znači da nastanak pravnog dejstva u stvarnosti nije željen. Prema tzv. teoriji izjave, punovažnost izjavljene volje ne presuđuje se prema unutrašnjoj volji izjavioca,već prema spolja izraženoj volji, tj. prema izjavi onako kako ju je razumeo primalac izjave,odnosno kako bi je prema okolnostima mogao da razume.Kod dejstva fiktivnog ugovora moramo razlikovati pravni odnos između strana ugovornica i pravni odnos dužnika iz prividnog posla prema trećim licima:1)između strana fiktivnog ugovora ugovor nema nikakvog dejstva,2) prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.Zaključenjem prividnog posla ne mogu se vređati interesi trećeg lica koje je verovalo u punovažnost ovog posla.Ako je treće lice steklo neka prava verujući u punovažnost prividnog ugovora,prividnost se prema njemu ne može isticati.

153. SIMULOVANI PRAVNI POSLOVISimulovani pravni poslovi postoje ako se kod kupoprodaje nepokretnosti iz poreskih razloga u ugovoru navede manja kupoprodajna cena od stvarno ugovorene.Netačni podaci o kupovnoj ceni predstavljaju primer fiktivnog posla,a stvarno ugovorena kupovna cena predstavlja disimulovani posao kaga su stranke zaključile. U konkretnom slučaju imamo dva posla,simulovanu kupoprodaju,kojim se pokriva drugi pravni posao – poklon.Pošto se simulovanim pravnim poslom pokriva jedan drugi pravni posao,takav posao je ništav,jer nedostaje volja kao bitan elemenat svakog pravnog posla.Za disimulovan pravni posao važi pravilo da se njegova punovažnost presuđuje prema pravilima koja važe za taj posao.U navedenom slučaju kupoprodaja ne važi jer je simulovana,dok je ugovor o poklonu punovažan.Kod disimulovanog posla se utvrđuje sadržina planiranog ugovora, kroz skrivenu izjavu u prividnom-simulovanom poslu.Važenje disimulovanog pravnog posla treba da nastane tek sa zaključenjem prividnog posla.Stranke ovde uglavnom slede dvostruki cilj: one hoće da zaključe

određeni pravni posao, a da istovremeno obmanu okolinu o stvarnoj sadržini ovog posla. Sa prividnom izjavom volja izvršava se tajno postignuta saglasnost između strana ugovornica.

154. RAZGRANIČENJE FIKTIVNOG I SIMULOVANOG OD SRODNIH PRAVNIH POSLOVA

Prividni posao treba najpre razgraničiti od fiducijarnog pravnog posla.U fiducijarnom pravnom poslu dolazi do punovažnog prenosa stvarnog prava sa istovremenim obligacionopravnim ograničenjem u vršenju tog prava.Preneti predmeti pravno pripadaju fiducijaru,a ekonomski posmatrano njihov vlasnik ostaje fiducijant.Fiducijerni prenos prava stvarno je željan od stranaka.Treba razgraničiti prividan posao od posla zaključenog sa tzv. podmetnutim licem.Kao podmetnuto-skriveno lice smatra se ono lice koje radi za nekog drugog ko stoji iza njega, a koji iz bilo kojih razloga ne želi da se pojavi kao stranka pri zaključenju posla. Ako druga strana ugovornica ne zna da je posaio zaključen za račun drugog lica koje stoji iza podmetnutog lica, podmetnuto lice je samo posredni zastupnik gospodara posla.U takvom slučaju podmetnuto lice postaje vlasnik stečene stvari, pa je tek onda prenosi na gospodara posla.Po takvom mišljenju ugovor koji zaključi podmetnuto lice je fiktivan.Drugačija je situacija kada je ugovor zaključen sa podmetnutim licem.Ovde je podmetnuto lice i posredni i neposredni zastupnik. I tada je zaključeni ugovor prividan,dok onaj posao koji je stvarno željen sa licem koje stoji iza podmetnutog – disimilovani posao.Treba napraviti razliku između prividnog posla i posla kojim se izigrava zakon.Pravni posao sa kojim se izigrava zakon je onaj kojim stranke žele da izbegnu primenu odgovarajuće zakonske odredbe i da ostvare zabranjeni rezultat.Ovakav posao kojim se izbegava zakon nije prividan,već onaj koji su stranke željele stvarno da zaključe.Od prividnog posla treba razlikovati mentalnu rezervu.I mentalna rezerva se odlikuje momentom tajnosti (skrivanja).Ona je skrivanje u odnosu na drugu stranu ugovornicu,naime skriveno zadržavanje volje. Mentalna rezerva u sebi sadrži laž, nemoralnost u odnosu na drugog ugovornog partnera. Pravni posao zaključen sa mentalnom rezervom je punovažan.

155. POSAO ZAKLJUČEN U ŠALIRušljivi su i pravni poslovi zaključeni u šali kod kojih ne postoji ozbiljna izjava volje gde izjavilac očekuje da njegova izjava neće biti zaključena ozbiljno.Tu spadaju i poslovi zaključeni u pedagoške svrhe,poslovi zaključeni na času kao i one izjave volje koje su date na pozornici.Kod ovakvih pravnih poslova jedno lice daje izjavu volje koja nije ozbiljna, jer vjeruje da će druga strana shavatiti šalu.Ako druga strana ne primeti šalu i preuzme odgovarajuće dispozicije, lice koje se šalilo dužno je da mu nadoknadi prouzrokovanu štetu, koja je proistekla iz poverenja poklonjenog neozbiljnoj izjavi(šteta zbog poverenja).Kod poslova koji su zaključeni u šali, koje je druga strana ozbiljno shvatila, poverovala u datu izjavu, postoji zabluda i pravo stranke koja se nalazi u zabludi da zahteva da se takav posao poništi zbog zablude.

155.PRAVNI POSLOVI OGRANIČENO SPOSOBNOG POSLOVNOG LICAPoslovi koje zaključuje ograničeno poslovno sposobno lice spadaju u rušljive pravne poslove. Za zaklječenje svih poslova ograničeno sposobno lice mora imati odobrenje svog zakonskog zastupnika.Bez svog zastupnika može zaključiti samo one ugovore čije

mu je zaključenje zakonom dozvoljeno.Ako je ograničeno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika zaključilo pravni posao,takav posao nije ništav,već je nepunovažan.On se može naknadno osnažiti,saglasnošću ili odobrenjem zakonskog zastupnika. Druga strana od takvog ugovora ne može odustati,već je potrebno da se obrati zakonskom zastupniku da se izjasni da li odobrava taj ugovor.Ako se zastupnik ne izjasni u roku od 30 dana,smatraće se da je odbio da ga odobri.Sugovoarač poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost,može odustati od ugovora koji je zaključio sanjim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.Ovo pravo da se odustane od ugovora zaključenog sa poslovno nesposobnim licem,gasi se po isteku 30 dana od dana saznanja za poslovnu nesposobnost.Odobrenje zakonskog zastupnika na zaključeni ugovor deluje retroaktivno tako da pravni posao važi od momenta kada je zaključen,a ne od momenta kada je dato odobrenje.

POSLEDICE NEVAŽNOSTI PRAVNIH POSLOVA156. POJAM NEVAŽNOSTI PRAVNOG POSLANištav pravni posao znači potpuno negiranje pravnog posla,kako u odnosu između stranaka,tako i prema trećim licima.On ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i smatra se da nije ni zaključen.Kod rušljivog pravnog posla je izazvano željeno pravno dejstvo,ali zbog manljivog činjeničnog stanja pravni posao u određenom roku može napadati od strane zainteresovanog lica.Tužba za rušljivost pravnog posla zastareva.Pravo zshtevati poništenje rušljivog ugovora prestahje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti,odnosno od prestanka prinude.To pravo prestaje u svakom slučaju istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora.

156.DELIMIČNA NEVAŽNOST PRAVNOG POSLANevažnost može da pogađa samo jedan deo pravnog posla,tj. pojedine odredbe ili klauzule ugovora. Nevažnost pravnog posla ne može biti delimična,ako je nevažeća bitna sadržina pravnog posla.Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako nije bila ni uslov ugovora,ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.

157. KONVERZIJA NIŠTAVIH PRAVNIH POSLOVAKada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora,onda će među ugovaračima važiti taj drugi ugovor,ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u vidu kada su ugovor zaključili i ako se može uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za ništavost svog ugovora.Konverzijom se ostvaruju ciljevi koje su stranke želele da ostvare zaključenjem ništavog ugovora, sada samo u drugoj formi i preko drugog ugovora.Konverzija ne dolazi u obzir ako su ciljevi koje su sledile stranke protivne javnom poretku i dobrim običajima.Ako pravni posao koga su stranke zaključile vređe neku zakonsku zabranu,onda je njegova konverzija u drugi pravni posao dopuštena,ako u cilju zabrane ne protuvreči i ovaj drugi pravni posao.Za primenu konverzije dovoljno je da ekonomski efekti koji su trebali da se ostvare ništavim pravnim poslom mogu postići drugim poslom,uz pretpostavku da su stranke u nemogućnosti ostvarenja punog efekta želele i delimično ostvarenje tih efekata.Mogućnost konverzije pretpostavlja da su ispunjeni svi uslovi za punovažnost drugog posla kojim se ništavi ugovor spašava. Jednostrani pravni posao koji je nepunovažan zbog neispunjenja

zakonskih i uslova, pretvara se konverzijom u ponudu za zaključenje ugovora odgovarajućeg sadržaja.Npr., kasno dati otkaz može se smatrati kao ponuda za raskid ugovra,zakasnili prihvat ponude smatra se kao nova ponuda.Cilj konverzije je da se ništavi pravni posao spase pomoću posla kojim se postižu slični rezultati,polazeći od činjenice da šira namjera stranaka sadrži u sebi i užu namjeru.

157. KONVALIDACIJA RUŠLJIVIH PRAVNIH POSLOVAAko stranka koja je zainteresovana da istakne razlog rušljivosti to ne uradi u propisanom vremenu, ili se odrekne prava da istče razlog rušljivosti, pravni posao se kolvadira-osnažuje.Pravni posao koji je u početku bio manljiv, može da se konvaldira naknadno, u slučajevima kada se odobrenje koje je potrebno za punovažnost pravnog posla naknadno da. Npr., ako maloletnik zaključi pravni posao bez odobrenja, a prizna ga po priznanju punoletstva. Pravni posao o prenosu važi samo u pismenoj formi. Ako stranke sklope usmenui ugovor o prenosu nepokretnosti, pa ga izvrše, konvaldira se usmeno zaključeni ugovor.

158. POSLEDICE NIŠTAVOSTI I RUŠLJIVOSTI PRAVNIH POSLOVAAko je pravni posao proglašen nevažećim,svejedno iz kog razloga, treba razlikovati dve situacije:a) situaciju zaključenog ili neizvršenog pravnog posla;b) situaciju zaključenog i izvršenog.U prvom slučaju nijedna strana neće biti dužna da ispuni svoju obavezu, jer je pravni posao nevažeći od samog početka.U drugom slučaju,svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora.Vrši se restitucija i to po pravilu dvostrana.Restitucija može biti i jednostrana, tako da samo savesna strana može tražiti povraćaj onoga što je dala,dok nesavesna strana za poništenje ugovora ne može dobiti ono što je po ugovoru dala,veće se to može oduzeti u korist opštine.U svim pravima kao i u našem,važi pravilo da ako je neko nešto dao radi postizanja nekog nezakonitog ili nemoralnog cilja, ne može tražiti natrag ono što je dao. Lice koje je izazvalo prevaru,pretnju ili prinudu,dužno je da drugoj stranci nadoknadi štetu.