Mile Savi6Institut za filozofiju i druitvenu teoriju

Beograd

U D K l l l . l : 1 6 5 . 6 2Originalni naudni rad

HAJDEGER I DEKONSTRUKCIJAMETAFIZIKE

| . H aj de g e rov a in t er pr e tac ii a me taft zike

Filozofr.la je za Hajdegera izrazitr> evropska pojava i to pojavaod sudbinskog znadaja. Sa filozofijom se rada Evropa i sa filozofijomse dovr5ava jedan povesni projekt koji nosi ime,,Evropa." DovrSenjeili ispunjenje filozofije je, sa jedne strane, kraj filozofije kao metafi-z1ke, a sa druge strane, to je podetak civilizacije koja je potpunometafizidki zasnovana. MoZe se odekivati, misli on, da ie ona tra-jati duZe od dosada5nje povesti. No, metafizibke pretpostavke neodreduju samo sudbinu Evrope. U Evropi se re5ava sudbina zemljes obzirom na planetarnu dominaciju evropskog projekta. Da bi senagovestio novi povesni podetak neophodno je vratiti se koraknazadiz ostvarene metafizike u njen izvor kako bi se, na osnovuonog Sto se dosada mislilo, otkrilo ono Sto je u metafizici ostalonemiSljeno, a Sto je odredivalo ono Sto je ona izriditcl mislila. Jedanpovesni preokret je mogude misliti samo ukoliko mi5ljenje imaisto poreklo kao i ono diji preokret zahteva. Na taj nadin se zatvarakrug evropske metafizidke predaje koga treba sagledati u novomsvetlu.

Filozofija je za Hajdegera oduvek bila metafizika, odnosno, =onto-teologija. ,,Jer metafizika je ne samo teo-logika, ve6 i onto- :logika. Ona, pre svega, nije ni samo jedno, a ni samo drugo. Stavi5e =ona je teo-logika zato 5to je ontologika."' - kaZe Hajdeger. Ovo

'2

specifidno jedinstvo odreduje, prema njentu, osobenost zapadne 6kulture u celokupnoj tradiciji. Metafizika oduvek misli bivstvujuie lkao kao takvo u celini, kako u smislu osnovnog tazloga,tako iu Esmisiu krajnjeg osnova. Stvar metafizidkog mi5ljenja je bite (Sein). UMada je bi6e najizvornija stvar mi5ljenja, ono u metafizici nije ;

t Hu.jdeg... M.: Miiljenje i pevanje ,Nolit, Beograd, 1982. s. 7l .

t

F>af

;trN

'l

'9

q

J

=

izvorno mi5ljeno. Ona je zaboravilapravi smisao bi6a poni5tavaju6irazliku izmedu nj ega i b iv s t v uj u6 e g (S eiende). Zbog toga je porrebnoobnoviti smisao ove ontolo5ke razllke.

Polaze(i od jednog tumadenja grdkog odredenja biia onto-lo5ka razlika je u metafizici izbrisana. Ova indiferencija je potomsamorazumljivo prenotena kroz predaju. Tako su se oblikovalerazli(ite predrasude o smislu biia.2 Prema jednoj biie je najop5tijipojam. Medutim, op5tost biia nije isto Sto i logidka op5tost roda.Bi6e ne odreduje, niti ogranidava, najvi5u regrlu bivstvuju6eg uko-liko je ovo pojmovno artikulisano prema rodu i vrsti. U nemogudno-sti tradicionalne logike da defini5e bi6e Hajdeger ne vidi prigovorprotiv njegovog smisla, vei nedostatak same logike. pitanje o smislubi6a nije Skolsko pitanje, vei pitanje od sudbonosnog znadaja sobzirom da je filozofska istina,,suStinska istina ljudskog tu-bi6a(Da-Sein)."' Ono, dakle, nije razumljivo po sebi. Samorazumlji-vostje uvela smisao biia u zaborav. Cak i vile: do zaborava dajebi(e zaboravljeno. Tako je na najdosledniji nadin utvrdeno neraz-likovanje izmedu bi6a i bivstvujuieg.

S obzirom na zna(aj koji ima pitanje o biiu, neophodno jeda se to ,,po poloZaju prvo, najpre kao naj5ire, zatim najdublje, inajzad kao najizvornrje pitanje"a najozbiljnije ponovo postavi.Ono je, prema Hajdegeru, najSire, jer obuhvata sve ito jeste, jerima granicu u onom Sto jednostavno nije, t niita. No, i samo ni5taspada u ovo pitanje. Ono je najdublje zaro Sro ispitujuii ono Srojeste traZi njegovu najdublju osnovu u smislu horizonta u komesva pitanja dobijaju smisao. Na kraju, ono je najizvornije, jer setide samog doveka, jer samo dovek moZe da preduzme takvo ispiti-vanje, i stoga Sto takvo ispitivanje konstitui5e doveka.

Kako je moglo do6i do toga da se zaboravi izvomi smisaoovako sudbonosnog pitanja? Razlog je u njegovoj dvosmislenosti.Metafizika govori o bivstvujuiem kao bivstvujudem u celini. ,,Bivst-vuju6e znadi kod Grka m, a ono Sto bivstvujuie dini bivstvujuiimjeste suitina bivstvujuieg i njegovo biie. Ovo Grci oznadavaju saousia!" Bivstvenosr bivstvuju(,eg, ousia (Seinheit) je dvosmis-

I Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer , Ttibingen, 1986. s. 2.3 H"id"gg"., M.: Die Grunbegrife der Methaphysik, G. A.Bd.Z9l30.y.

Klosterman, Frankfuft am M. 1982. s. 28.a Ha.ldeger, M.: IJvod u metafiziku, Y . Karadli(. Beograd, 197 6. s. 20.5 Heidegger, M .: G.A .8d.29/30. s.59.

lena: jednom se odnosi na bivstvujuie u smislu najvi5e op5tosti,drugi put u smislu najvi5eg bivstvujudeg. Metafizika gubi iz vidaovu dvoznadnost koja joj leLi u osnovi. U stvari, Grcima se biieotvara kao phisis.'No, phlsrs je dvosmisleno: kao bivstvujude ucelini i kao bivstvenost (ousia ). Kod Grka nema razdvajanja ovihzna(enja, vei su, kao kod Aristotela, ukljudena u jedinstvenu pruu

filozffiu. ,,Nema dvaju razliditih disciplina, nego pitanje o bivst-vuju6em u celini i pitanje o tome Sta je bi6e bivstvujudeg, njegovasu5tina, njegova priroda (Natur), on (Aristotel) oznadava kao prvufilozofiju... Prva filozofija je pitanje o phisis u njenom dvostrukom_znadenju: pitanje o bivstvujuiem kao celini i pitanje o biiu."'Ova dvosmislenost je, prema Hajdegeru, ostala nerazludena tokomcele metafizidke povesti. Govore6i o bivstvujuiem u celini metafi-zika transcendira,nadilazi sveukupno bivstvuju6e i pri tom zadrla-va dvojstvo bivstvuju6eg kao posebnog, pojedinadnog bivstvuju-ieg, i onog Sto omogu6ava da neko bivstvujuie uop5te jeste. Grdkoto on tako moZe da ozna(ava istovremeno i entia (ta onta) i esse(to eitwi).

Grci su razumeli smisao biia kao ousia,odnosno parousia.Latinski prevod kao substantiq ne pogada njen izvorni smisao.Hajdeger tumabi ousia kao An-wesen, prisustvo. ,,Bi6e po Grcimau osnovi prikazuje prisustvo," kaZe on.o Polaze1i od toga vidi sekako je bilo moguie da Grci bi6e shvataju kao physis. Na osnovuispitivanja porekla redi biie i physis Hajdeger dolazi do zakljudkada ono Sto se imenuje redju ,bi6e' odgovarazna(,enjt ,physis'.Meclutim u Grdkoj je to ostalo neizredeno. Zbog toga je tok ra-zumevanja biia mogao kasnije da se preobrazi.

Sa Platonom i Aristotelom ,kaLeHajdeger,zbira se ,,podetnikraj velikog podetka." Bi6e je sada shvaieno kao ,,ideja" - idea,eidos .Time je ve6 omoguien tok kasnijeg razumevanja biia. Hajde-ger tumadi idea kao ono Sto se opaZa kod nedeg vidljivog, kaoprizor (Anblick), izgled, eidos .lzgled neke stvari je ono u demu seona predstavlja, ono Sto ona jeste. U izgledanju onog kako i Staneka stvar jeste, u njemu podinje njeno prisr-rstvo, ousia: kao prisu-stvo nekog bivstvujudeg, ili kao prisustvo nekog izgleda.Ovoraz-

u Ha.ldeger, M:. I|vod u metafiziku, s. 114. ,,Mi znamo: bi6e se otvaraGrcima kao physis . Izrastajuie-prebivaju6e vladanje je u sebi u isti mah sijaju6epojavljivanje."

7 Heidegger, M .: G. A.8d.29130. s. 5o.8 Hajdeger, M.: Uvod u metafiziku,s.75.

1 l10

t

F>af

;trN

'l

'9

q

J

=

izvorno mi5ljeno. Ona je zaboravilapravi smisao bi6a poni5tavaju6irazliku izmedu nj ega i b iv s t v uj u6 e g (S eiende). Zbog toga je porrebnoobnoviti smisao ove ontolo5ke razllke.

Polaze(i od jednog tumadenja grdkog odredenja biia onto-lo5ka razlika je u metafizici izbrisana. Ova indiferencija je potomsamorazumljivo prenotena kroz predaju. Tako su se oblikovalerazli(ite predrasude o smislu biia.2 Prema jednoj biie je najop5tijipojam. Medutim, op5tost biia nije isto Sto i logidka op5tost roda.Bi6e ne odreduje, niti ogranidava, najvi5u regrlu bivstvuju6eg uko-liko je ovo pojmovno artikulisano prema rodu i vrsti. U nemogudno-sti tradicionalne logike da defini5e bi6e Hajdeger ne vidi prigovorprotiv njegovog smisla, vei nedostatak same logike. pitanje o smislubi6a nije Skolsko pitanje, vei pitanje od sudbonosnog znadaja sobzirom da je filozofska istina,,suStinska istina ljudskog tu-bi6a(Da-Sein)."' Ono, dakle, nije razumljivo po sebi. Samorazumlji-vostje uvela smisao biia u zaborav. Cak i vile: do zaborava dajebi(e zaboravljeno. Tako je na najdosledniji nadin utvrdeno neraz-likovanje izmedu bi6a i bivstvujuieg.

S obzirom na zna(aj koji ima pitanje o biiu, neophodno jeda se to ,,po poloZaju prvo, najpre kao naj5ire, zatim najdublje, inajzad kao najizvornrje pitanje"a najozbiljnije ponovo postavi.Ono je, prema Hajdegeru, najSire, jer obuhvata sve ito jeste, jerima granicu u onom Sto jednostavno nije, t niita. No, i samo ni5taspada u ovo pitanje. Ono je najdublje zaro Sro ispitujuii ono Srojeste traZi njegovu najdublju osnovu u smislu horizonta u komesva pitanja dobijaju smisao. Na kraju, ono je najizvornije, jer setide samog doveka, jer samo dovek moZe da preduzme takvo ispiti-vanje, i stoga Sto takvo ispitivanje konstitui5e doveka.

Kako je moglo do6i do toga da se zaboravi izvomi smisaoovako sudbonosnog pitanja? Razlog je u njegovoj dvosmislenosti.Metafizika govori o bivstvujuiem kao bivstvujudem u celini. ,,Bivst-vuju6e znadi kod Grka m, a ono Sto bivstvujuie dini bivstvujuiimjeste suitina bivstvujuieg i njegovo biie. Ovo Grci oznadavaju saousia!" Bivstvenosr bivstvuju(,eg, ousia (Seinheit) je dvosmis-

I Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer , Ttibingen, 1986. s. 2.3 H"id"gg"., M.: Die Grunbegrife der Methaphysik, G. A.Bd.Z9l30.y.

Klosterman, Frankfuft am M. 1982. s. 28.a Ha.ldeger, M.: IJvod u metafiziku, Y . Karadli(. Beograd, 197 6. s. 20.5 Heidegger, M .: G.A .8d.29/30. s.59.

lena: jednom se odnosi na bivstvujuie u smislu najvi5e op5tosti,drugi put u smislu najvi5eg bivstvujudeg. Metafizika gubi iz vidaovu dvoznadnost koja joj leLi u osnovi. U stvari, Grcima se biieotvara kao phisis.'No, phlsrs je dvosmisleno: kao bivstvujude ucelini i kao bivstvenost (ousia ). Kod Grka nema razdvajanja ovihzna(enja, vei su, kao kod Aristotela, ukljudena u jedinstvenu pruu

filozffiu. ,,Nema dvaju razliditih disciplina, nego pitanje o bivst-vuju6em u celini i pitanje o tome Sta je bi6e bivstvujudeg, njegovasu5tina, njegova priroda (Natur), on (Aristotel) oznadava kao prvufilozofiju... Prva filozofija je pitanje o phisis u njenom dvostrukom_znadenju: pitanje o bivstvujuiem kao celini i pitanje o biiu."'Ova dvosmislenost je, prema Hajdegeru, ostala nerazludena tokomcele metafizidke povesti. Govore6i o bivstvujuiem u celini metafi-zika transcendira,nadilazi sveukupno bivstvuju6e i pri tom zadrla-va dvojstvo bivstvuju6eg kao posebnog, pojedinadnog bivstvuju-ieg, i onog Sto omogu6ava da neko bivstvujuie uop5te jeste. Grdkoto on tako moZe da ozna(ava istovremeno i entia (ta onta) i esse(to eitwi).

Grci su razumeli smisao biia kao ousia,odnosno parousia.Latinski prevod kao substantiq ne pogada njen izvorni smisao.Hajdeger tumabi ousia kao An-wesen, prisustvo. ,,Bi6e po Grcimau osnovi prikazuje prisustvo," kaZe on.o Polaze1i od toga vidi sekako je bilo moguie da Grci bi6e shvataju kao physis. Na osnovuispitivanja porekla redi biie i physis Hajdeger dolazi do zakljudkada ono Sto se imenuje redju ,bi6e' odgovarazna(,enjt ,physis'.Meclutim u Grdkoj je to ostalo neizredeno. Zbog toga je tok ra-zumevanja biia mogao kasnije da se preobrazi.

Sa Platonom i Aristotelom ,kaLeHajdeger,zbira se ,,podetnikraj velikog podetka." Bi6e je sada shvaieno kao ,,ideja" - idea,eidos .Time je ve6 omoguien tok kasnijeg razumevanja biia. Hajde-ger tumadi idea kao ono Sto se opaZa kod nedeg vidljivog, kaoprizor (Anblick), izgled, eidos .lzgled neke stvari je ono u demu seona predstavlja, ono Sto ona jeste. U izgledanju onog kako i Staneka stvar jeste, u njemu podinje njeno prisr-rstvo, ousia: kao prisu-stvo nekog bivstvujudeg, ili kao prisustvo nekog izgleda.Ovoraz-

u Ha.ldeger, M:. I|vod u metafiziku, s. 114. ,,Mi znamo: bi6e se otvaraGrcima kao physis . Izrastajuie-prebivaju6e vladanje je u sebi u isti mah sijaju6epojavljivanje."

7 Heidegger, M .: G. A.8d.29130. s. 5o.8 Hajdeger, M.: Uvod u metafiziku,s.75.

1 l10

'O

O

J

=

likovanje se nalazi u osnovi razlikovanja existentia - essentia. Akose idea (izgledanje) shvati kao prisustvo, onda ono moLe dazna(.istalnost, postojanost (Stlindigkeit). Onda je to santo izdvajanje izneke neskrivenosti (ednostavno estin), i l i ne5to 5to se izdvaja - aestin.'Prisustvo tad oznadava da-bit i i ta-bit. Po5to nadvladavashvatanle bi6a kao ideje u smislu ita-biri, bi6e dobija smisao onogSto uistinu jeste (ontos on) nasuprot pojedinadnog bivstvujuiegkoje istinski ne bivstvuje . Da-bit nestaje iz vidokruga miSljenja.Ideja postaje paradigma, uzor prema kome se kasnrye razvijarazli-kovanje ideje (suitine) i pojave. Ujedno to je koren premetanjaistine kao neskrivenosti u istinu kao tadnost videnja. Menja seizvorni smisao logos-a. ktgos kao iskaz postaje mesto istine kaotadnosti. Kao kazivanje nedega o nedemu on se vezuje za ono odemu govori , hypokeimenon, subjectnru. Tako se potvrduje zna(e-nje ousia kao prisutnosti, postojanosti. Pravo bivstvujuie je uvek--bivstvujuie. Ono Stoje najpostojanrje u prisustvujeste ideja, uzor,kao ono na Sto se uvek vraiamo, ono Sto je predleZeie,lq,pokei-nrcnon, subjectum, kasnije predmet. Tako je otvorena moguinost(mada ne i jedina) da se biie u razlidit im formama tumadi kaostalna prisutnost - substantia , ego cogito . subject , ja , r.on. duh ,volja , bog ...

Pomenuta razlika koja proizilazt iz dvoznadnosti biia,izgradena, ali ne izredena jo5 kod Aristotela, doz-voljava da secelina bivstvujuie,q predodi u smislu najop5tijeg roda, najviSeg,boZanskog bivstvujuieg i l i krajnjeg uzroka. Na osnovu toga jemogu6e razumeti kako je metafizika istovremeno ontologija i te-ologija. Teoloiki karakter metafizike bio je mogui, ne zato Sto segrdka fi lozofi ja preoblikovala u hriSiansku teologiju, nego zatoSto je bivstvuju6e otkriveno na taj nadin da je to otkri6e u sebidozvoljavalo i odredivalo nadin na koji ie hriSianska teologija dapreuzme griku fi lozofi ju. Ono Sto je kod Aristotela bilo prisutnokao jedna neizridita mogu6nost Hajdeger otkriva eksplicitno razvi-jeno u sholastidkoj f i lozofi j i kao ,,...spoznaju krajnjeg (u smisluprouzrokovanj a (Verursachung)), naj op5tijeg (u smislu apstrakcij e)i najviSeg bivstvujuieg (u smislu nadina bi6a (Seinsart))."r0 Uopite,postaristotelovska metafizika ne zasniva svoj razvoj na preuzimanjui nastavljanju Aristotelovog fi lozofskog sistema, nego na ,,nera-

e isto, s. i 92.r" H"id"gg"r, M.: G. A. Bd. 29130.s. '17.

zumevanju upitnosti i otvorenosti u kojima Platon i Aristotel ostav-ljaju centralne probleme." "

Odsad dva momenta uskraduju pojavljivanje izvomog smislafilozofije: hriS6anska koncepcija sveta prema kojoj se celina bivst-vujuieg deli na boga, prirodu i doveka; i matematidka spoznaja.Njihov spoj Hajdeger obja5njava preko dinjenice da teologija vidicelinu bivstvujuieg tako kao da je prethodno racionalno miSljenou boZijem umu. Merlutim, dim oslabi povczanost izmeclu tvorca istvorenog, a ljudski um stekne prevlast. brvstvujude se moZe mislitimatematidki u smislu da je postalo proradunljivo. Ujedno, tu serada moderna tehnika kroz koju se nriSljenje postavlja kao jedinamerodavna osnova biia.

Stu.le u ovakvom toku ispuSteno? Prema Hajdegeru, izmakaoje smisao biia koji je u svojoj istini otkriven u Grdkoj razumevanjembi6a kao ousia - prisutnosti (An-wesenheit). Tumadenje prisutnostiparousia (ousia) kao postojanosti, oduvalo je, doduSe, spomen napravi smisao bi(a- vrente, ali u obliku koji je odgovarao prevodenjuortsis u substantia, odnosno u obliku u kome u razumevanju v-remenapreovladava samo jedna njegova dimenzija - sadainjost. Vreme jeoduvek bilo u temelju odredivanja bi6a, mada nije uvek tumadenona izvomi nadin. Prevlast sada5njosti u razum^evanju vremena jeza Hajdegera svedodanstvo o zaboravu biia.' ' Smisao biia, kaotemelj njegovog ruumevanja. Hajdeger nalazi u ekstatidkom karak-teru vremena. Potvrda vremena kao smisla bi6a treba da se pokaZei u egzistencijalnoj analitici tu-biia (Da-Sein) diji je smisao vre-menost (Zeitlichkeit;13. Medutim, ovaj ekstatidki momenat preo-braiava sam smisao temelja. Temelj se pokazuje kao bez-temelj,

t ' Hujd"g.r, M.-. Kant i problem netafizike,ldeje, Beograd, 1977 . s.16.rt H.id"gg"r, M.'. Zw'Sache cles Denkens, M. Niemeyr Verlag, Tiibingen.

1969. s.2., ,Sta daje povoda da se zajedno imenuju vreme ibi ie? Od podetka

zapadnoevropskog mi5ljenja do danas bi6e oznadava isto Sto i prisustvo (Anwesen).

lz prisustva, prisutnosti (Anwesenheit) govori sadainjost. Prcma vaie1oj predstaviova zajedno sa proSloiiu i buduino56u dini karakteristiku vremena. Bi6e kao prisut-

nost se odreduje vremenom."13 H"idegg"r. M.: . !err uttclZeit , s. 37 l . , ,Vra6ajui i se sebi buduinosno,

odludnost dovodi sebe u situaci ju osadalnjavaju6i se. Bi lost iz buduinosti izvire ito tako Sto bivia (bolje: bijuia) buduinost otpu5ta iz sebe sadainjost. Taj fenomen,na ovaj nadin jedinstven kao bijuii - osadalnjavajuia buduinost zovemo vremenost.Samo ukolikoje tubide odredeno kao vremenost ono samom sebi omoguiava naz-

nadeno pravo moii-biti-celim istrdavaju6e odludnosti. Vremenost se razotkriva kaosmisao prave brige (Sorge)."

-L

, q

Nr , iI

I 2 l 3

'O

O

J

=

likovanje se nalazi u osnovi razlikovanja existentia - essentia. Akose idea (izgledanje) shvati kao prisustvo, onda ono moLe dazna(.istalnost, postojanost (Stlindigkeit). Onda je to santo izdvajanje izneke neskrivenosti (ednostavno estin), i l i ne5to 5to se izdvaja - aestin.'Prisustvo tad oznadava da-bit i i ta-bit. Po5to nadvladavashvatanle bi6a kao ideje u smislu ita-biri, bi6e dobija smisao onogSto uistinu jeste (ontos on) nasuprot pojedinadnog bivstvujuiegkoje istinski ne bivstvuje . Da-bit nestaje iz vidokruga miSljenja.Ideja postaje paradigma, uzor prema kome se kasnrye razvijarazli-kovanje ideje (suitine) i pojave. Ujedno to je koren premetanjaistine kao neskrivenosti u istinu kao tadnost videnja. Menja seizvorni smisao logos-a. ktgos kao iskaz postaje mesto istine kaotadnosti. Kao kazivanje nedega o nedemu on se vezuje za ono odemu govori , hypokeimenon, subjectnru. Tako se potvrduje zna(e-nje ousia kao prisutnosti, postojanosti. Pravo bivstvujuie je uvek--bivstvujuie. Ono Stoje najpostojanrje u prisustvujeste ideja, uzor,kao ono na Sto se uvek vraiamo, ono Sto je predleZeie,lq,pokei-nrcnon, subjectum, kasnije predmet. Tako je otvorena moguinost(mada ne i jedina) da se biie u razlidit im formama tumadi kaostalna prisutnost - substantia , ego cogito . subject , ja , r.on. duh ,volja , bog ...

Pomenuta razlika koja proizilazt iz dvoznadnosti biia,izgradena, ali ne izredena jo5 kod Aristotela, doz-voljava da secelina bivstvujuie,q predodi u smislu najop5tijeg roda, najviSeg,boZanskog bivstvujuieg i l i krajnjeg uzroka. Na osnovu toga jemogu6e razumeti kako je metafizika istovremeno ontologija i te-ologija. Teoloiki karakter metafizike bio je mogui, ne zato Sto segrdka fi lozofi ja preoblikovala u hriSiansku teologiju, nego zatoSto je bivstvuju6e otkriveno na taj nadin da je to otkri6e u sebidozvoljavalo i odredivalo nadin na koji ie hriSianska teologija dapreuzme griku fi lozofi ju. Ono Sto je kod Aristotela bilo prisutnokao jedna neizridita mogu6nost Hajdeger otkriva eksplicitno razvi-jeno u sholastidkoj f i lozofi j i kao ,,...spoznaju krajnjeg (u smisluprouzrokovanj a (Verursachung)), naj op5tijeg (u smislu apstrakcij e)i najviSeg bivstvujuieg (u smislu nadina bi6a (Seinsart))."r0 Uopite,postaristotelovska metafizika ne zasniva svoj razvoj na preuzimanjui nastavljanju Aristotelovog fi lozofskog sistema, nego na ,,nera-

e isto, s. i 92.r" H"id"gg"r, M.: G. A. Bd. 29130.s. '17.

zumevanju upitnosti i otvorenosti u kojima Platon i Aristotel ostav-ljaju centralne probleme." "

Odsad dva momenta uskraduju pojavljivanje izvomog smislafilozofije: hriS6anska koncepcija sveta prema kojoj se celina bivst-vujuieg deli na boga, prirodu i doveka; i matematidka spoznaja.Njihov spoj Hajdeger obja5njava preko dinjenice da teologija vidicelinu bivstvujuieg tako kao da je prethodno racionalno miSljenou boZijem umu. Merlutim, dim oslabi povczanost izmeclu tvorca istvorenog, a ljudski um stekne prevlast. brvstvujude se moZe mislitimatematidki u smislu da je postalo proradunljivo. Ujedno, tu serada moderna tehnika kroz koju se nriSljenje postavlja kao jedinamerodavna osnova biia.

Stu.le u ovakvom toku ispuSteno? Prema Hajdegeru, izmakaoje smisao biia koji je u svojoj istini otkriven u Grdkoj razumevanjembi6a kao ousia - prisutnosti (An-wesenheit). Tumadenje prisutnostiparousia (ousia) kao postojanosti, oduvalo je, doduSe, spomen napravi smisao bi(a- vrente, ali u obliku koji je odgovarao prevodenjuortsis u substantia, odnosno u obliku u kome u razumevanju v-remenapreovladava samo jedna njegova dimenzija - sadainjost. Vreme jeoduvek bilo u temelju odredivanja bi6a, mada nije uvek tumadenona izvomi nadin. Prevlast sada5njosti u razum^evanju vremena jeza Hajdegera svedodanstvo o zaboravu biia.' ' Smisao biia, kaotemelj njegovog ruumevanja. Hajdeger nalazi u ekstatidkom karak-teru vremena. Potvrda vremena kao smisla bi6a treba da se pokaZei u egzistencijalnoj analitici tu-biia (Da-Sein) diji je smisao vre-menost (Zeitlichkeit;13. Medutim, ovaj ekstatidki momenat preo-braiava sam smisao temelja. Temelj se pokazuje kao bez-temelj,

t ' Hujd"g.r, M.-. Kant i problem netafizike,ldeje, Beograd, 1977 . s.16.rt H.id"gg"r, M.'. Zw'Sache cles Denkens, M. Niemeyr Verlag, Tiibingen.

1969. s.2., ,Sta daje povoda da se zajedno imenuju vreme ibi ie? Od podetka

zapadnoevropskog mi5ljenja do danas bi6e oznadava isto Sto i prisustvo (Anwesen).

lz prisustva, prisutnosti (Anwesenheit) govori sadainjost. Prcma vaie1oj predstaviova zajedno sa proSloiiu i buduino56u dini karakteristiku vremena. Bi6e kao prisut-

nost se odreduje vremenom."13 H"idegg"r. M.: . !err uttclZeit , s. 37 l . , ,Vra6ajui i se sebi buduinosno,

odludnost dovodi sebe u situaci ju osadalnjavaju6i se. Bi lost iz buduinosti izvire ito tako Sto bivia (bolje: bijuia) buduinost otpu5ta iz sebe sadainjost. Taj fenomen,na ovaj nadin jedinstven kao bijuii - osadalnjavajuia buduinost zovemo vremenost.Samo ukolikoje tubide odredeno kao vremenost ono samom sebi omoguiava naz-

nadeno pravo moii-biti-celim istrdavaju6e odludnosti. Vremenost se razotkriva kaosmisao prave brige (Sorge)."

-L

, q

Nr , iI

I 2 l 3

bezdan (Abgrund). Razumevanje bez,temelja u privativnom smislu,kao nemoguinost racionalnog utemeljenja smisla bi6a, jeste posle_dica metafizidkog odredenja. Nemoguinost racionalnog utemelje_nja, ne znadi, medutim, da je smisao bilabez porekla, da je smisaoi stin ski bez- zav 1E aj an. B ez- zav i(ajnost i nemogudno st raiionalnogutemeljenja su teikoie samo u horizontu metafizidkog mi5ljenja injihovo vaLenje je odredeno vaZenjem metafizike. ,,teStoea teii ujezlkt, kaZe Hajdeger. NaSi zapadnijezici su, svaki na svoj nadin,jezici metafizidkog mi5ljenja. Da li je suitina zapadnih jezika samometafizidka i stoga trajno proZera onto-teo-logikom ili ovi jezicipruZaju druge mogudnosti kazivanja,a Sto u isti mah znadii ka-zuju1,eg nekazivanja - to pitanje mora da ostane otvoreno...ra

U demu je teSkoia sa jezikom? Vreme i biie se uzajamnoodreduju. Ako kaZemo:biie jeste, vreme jeste, mogli bismo-,zave-deni metafizidkom strukturom jezlka,rei;- da iz njihovog uzjamnogodredenja proizllazi da je vreme bivstvujuie i da je biie ur"*"no.Medutim, upozorava Hajdeger, vreme i biie nisu unutar-svetskestvari. Samo za bivstvuju6e ima smisla re6i da ono jeste. ,,NekaZemo: biie jeste, vreme jeste, nego ima (es gibD biea i imavremena."rs Iz ovog Es gibt (i*u, ono Oule) Hajdeger izdvaja Es inalazi u njemu das Ereignis, dogadaj .,,prema tome Ono koje dajeu ,,ono daje bi6e", ,,ono daje vreme" pokazuje se kao dogadaj.,a16Pri tome treba biti oprezan'. dogaclaj nrje neko bivstvujuie, pamune pristaje pojam Stastva, tradicionalno protumadene suitine iop5tosti roda. Stoga se pod njega ne mogu podvesti pojmovi biia ivremena. Ishod je: ,,Zeit und Sein ereignet im Ereignis,,tl . Zadogaclaj se ne moZe reii: ,,dogadaj jeste*, ili ,,ima dogadaja,,. MoZese samo re(i: ,,Das Ereignis ereignet".l8 S obzirom na metafizidkustrukturu jezika, Hajdeger zahteva da se smisao ovog iskaza neprocenjuje prema njegovom pozitivnom sadrZaju, vei prema onomSto on pokazuje i naslu6uje. Njegova nemultost nebi proiztlazilaiz neke njegove manjkavosti ,veC iz manjkavosti metafizidkog ho-rizonta i jezlka u kome se on iskazuje. postojeii jezik-mi5ljenjezalv N a ono Sto iz njega govori. Zbog togaHajdeger zahteva,,novu

briZnost prema govoru, nikakvo iznalaLenje novih termina kao Stosam nekad mislio, ve( vra1anje nazad na izvorni sadrZaj na5egvlastitog, ali neprestano u zamiranju zahvaienog govora." ''

Sta se, pak, moZe re6i o dogadaju? Ono Sto ova red oznadava,,dogada se samo u jednini, ne, nikako vi5e puta, ve6 samo jed-nom."2n Dogadaj je dakle neka vrsta podetka, onog Sto svoJomvelidinom nadilazi ono Sto sledi iza njega. ,,Taj podetak je osvitgrdke filozofije. U njemu se po prvi put dovek zapada podlLe izjednog narodstva snagom svog jezika spram bi6a u celini." " Nakonovog podetka, povest zapadaje povest kdvotvorenja. Posmatranoistorijski ona se ogleda u preobraZaju grdkog mi5ljenja prevoclenjemna rimsko-latinski, u hri56ansko-teolo5kom tumadenju sveta, umatematidko-tehnidkom mi5ljenju novog veka, u vladavini de-mokratije, komunizma (kasnije Hajdeger dodaje i fa5izam).

Kako, dakle, iskoraditi iz neautentidne evropske egzistencijei ponovo doii u svetlost autentidnog podetka? Ovo je, prema Hajde-geru,najzna(ajniji zadatak, jer se u Evropi odlqduje sudbina zemlje.Podetak, kaZe on, joS uvek traje, stoji ispred nas kao daleki pozivda ponovo dostignemo njegovu velidinu. To je iskljudivo evropskizadatak, jer dijalog sa ,,istokom" jo5 ne moZe ozbiljno da otpobne.,,Moje je uverenje, kaZe on, da se samo sa istog svetskog mesta nakome je nastao moderni tehnidki svet rnoZe prirediti i jedan obrat,da se taj obrat ne *o7s dogoditi preuzimanjem zen-budizma ilidrugih istodnih iskustava sveta.Za premiSljanje je potrebna pomoievropske predaje i njenog novog usvajanja. Mi5ljenje se preo-bralava samo mi5ljenjem koje ima isto poreklo i odredenje.""Mesto preokreta moZe da bude jezik shvaien u poetsko-mitskomsmislu. S obzirom na Hajdegerovu uverenost u najdublju srodnostnemadkog jezika sa grdkim jezikom-mi5ljenjem, (za razllku, naprimer, od Francuza koji, prema njemu, ne uspevaju svojom racio-nalno5du da shvate su5tinu sveta), Nemcima pripada poseban za-datak. U onom smislu u kome je grdki jezik bio provincijalan uantici u tom smislu je nemadki u modernom svetu. Dakle, vode6i.

,,Stoga smo pitanje o bi6u povezali sa sudbinom Evrope u kojoj se

le ,,Razgovor M. Heideggera sa R. Wisserom " , Gtediita 5-6189. s. 164.

20 Ha.ldeger, M.: Miilienje i pevanje , s. 52. .21

,,samopotvrilivanje njemadkog univerziteta " ,Theoria l-2. 1988. s. 138.22

,,Rurgouor ru Heideggerom " od 23. rujna 1966., Sutli6, V.: Kako iitatiHeideggera , A. Cesarec, Zagreb, s. 327. (preneto iz Der Spiegel , Hamburg, 3l . 5.r976.)

FrAD

NO'j

Q

q

J

ra Haideger, M. : Miiljenje i pevanje,s. 81.15 Heidegger, M .: Zur Sache des Denkens ,s.4-516 isto, s. 23.17 isto, r.2018 isto, s.25.

15t 4

bezdan (Abgrund). Razumevanje bez,temelja u privativnom smislu,kao nemoguinost racionalnog utemeljenja smisla bi6a, jeste posle_dica metafizidkog odredenja. Nemoguinost racionalnog utemelje_nja, ne znadi, medutim, da je smisao bilabez porekla, da je smisaoi stin ski bez- zav 1E aj an. B ez- zav i(ajnost i nemogudno st raiionalnogutemeljenja su teikoie samo u horizontu metafizidkog mi5ljenja injihovo vaLenje je odredeno vaZenjem metafizike. ,,teStoea teii ujezlkt, kaZe Hajdeger. NaSi zapadnijezici su, svaki na svoj nadin,jezici metafizidkog mi5ljenja. Da li je suitina zapadnih jezika samometafizidka i stoga trajno proZera onto-teo-logikom ili ovi jezicipruZaju druge mogudnosti kazivanja,a Sto u isti mah znadii ka-zuju1,eg nekazivanja - to pitanje mora da ostane otvoreno...ra

U demu je teSkoia sa jezikom? Vreme i biie se uzajamnoodreduju. Ako kaZemo:biie jeste, vreme jeste, mogli bismo-,zave-deni metafizidkom strukturom jezlka,rei;- da iz njihovog uzjamnogodredenja proizllazi da je vreme bivstvujuie i da je biie ur"*"no.Medutim, upozorava Hajdeger, vreme i biie nisu unutar-svetskestvari. Samo za bivstvuju6e ima smisla re6i da ono jeste. ,,NekaZemo: biie jeste, vreme jeste, nego ima (es gibD biea i imavremena."rs Iz ovog Es gibt (i*u, ono Oule) Hajdeger izdvaja Es inalazi u njemu das Ereignis, dogadaj .,,prema tome Ono koje dajeu ,,ono daje bi6e", ,,ono daje vreme" pokazuje se kao dogadaj.,a16Pri tome treba biti oprezan'. dogaclaj nrje neko bivstvujuie, pamune pristaje pojam Stastva, tradicionalno protumadene suitine iop5tosti roda. Stoga se pod njega ne mogu podvesti pojmovi biia ivremena. Ishod je: ,,Zeit und Sein ereignet im Ereignis,,tl . Zadogaclaj se ne moZe reii: ,,dogadaj jeste*, ili ,,ima dogadaja,,. MoZese samo re(i: ,,Das Ereignis ereignet".l8 S obzirom na metafizidkustrukturu jezika, Hajdeger zahteva da se smisao ovog iskaza neprocenjuje prema njegovom pozitivnom sadrZaju, vei prema onomSto on pokazuje i naslu6uje. Njegova nemultost nebi proiztlazilaiz neke njegove manjkavosti ,veC iz manjkavosti metafizidkog ho-rizonta i jezlka u kome se on iskazuje. postojeii jezik-mi5ljenjezalv N a ono Sto iz njega govori. Zbog togaHajdeger zahteva,,novu

briZnost prema govoru, nikakvo iznalaLenje novih termina kao Stosam nekad mislio, ve( vra1anje nazad na izvorni sadrZaj na5egvlastitog, ali neprestano u zamiranju zahvaienog govora." ''

Sta se, pak, moZe re6i o dogadaju? Ono Sto ova red oznadava,,dogada se samo u jednini, ne, nikako vi5e puta, ve6 samo jed-nom."2n Dogadaj je dakle neka vrsta podetka, onog Sto svoJomvelidinom nadilazi ono Sto sledi iza njega. ,,Taj podetak je osvitgrdke filozofije. U njemu se po prvi put dovek zapada podlLe izjednog narodstva snagom svog jezika spram bi6a u celini." " Nakonovog podetka, povest zapadaje povest kdvotvorenja. Posmatranoistorijski ona se ogleda u preobraZaju grdkog mi5ljenja prevoclenjemna rimsko-latinski, u hri56ansko-teolo5kom tumadenju sveta, umatematidko-tehnidkom mi5ljenju novog veka, u vladavini de-mokratije, komunizma (kasnije Hajdeger dodaje i fa5izam).

Kako, dakle, iskoraditi iz neautentidne evropske egzistencijei ponovo doii u svetlost autentidnog podetka? Ovo je, prema Hajde-geru,najzna(ajniji zadatak, jer se u Evropi odlqduje sudbina zemlje.Podetak, kaZe on, joS uvek traje, stoji ispred nas kao daleki pozivda ponovo dostignemo njegovu velidinu. To je iskljudivo evropskizadatak, jer dijalog sa ,,istokom" jo5 ne moZe ozbiljno da otpobne.,,Moje je uverenje, kaZe on, da se samo sa istog svetskog mesta nakome je nastao moderni tehnidki svet rnoZe prirediti i jedan obrat,da se taj obrat ne *o7s dogoditi preuzimanjem zen-budizma ilidrugih istodnih iskustava sveta.Za premiSljanje je potrebna pomoievropske predaje i njenog novog usvajanja. Mi5ljenje se preo-bralava samo mi5ljenjem koje ima isto poreklo i odredenje.""Mesto preokreta moZe da bude jezik shvaien u poetsko-mitskomsmislu. S obzirom na Hajdegerovu uverenost u najdublju srodnostnemadkog jezika sa grdkim jezikom-mi5ljenjem, (za razllku, naprimer, od Francuza koji, prema njemu, ne uspevaju svojom racio-nalno5du da shvate su5tinu sveta), Nemcima pripada poseban za-datak. U onom smislu u kome je grdki jezik bio provincijalan uantici u tom smislu je nemadki u modernom svetu. Dakle, vode6i.

,,Stoga smo pitanje o bi6u povezali sa sudbinom Evrope u kojoj se

le ,,Razgovor M. Heideggera sa R. Wisserom " , Gtediita 5-6189. s. 164.

20 Ha.ldeger, M.: Miilienje i pevanje , s. 52. .21

,,samopotvrilivanje njemadkog univerziteta " ,Theoria l-2. 1988. s. 138.22

,,Rurgouor ru Heideggerom " od 23. rujna 1966., Sutli6, V.: Kako iitatiHeideggera , A. Cesarec, Zagreb, s. 327. (preneto iz Der Spiegel , Hamburg, 3l . 5.r976.)

FrAD

NO'j

Q

q

J

ra Haideger, M. : Miiljenje i pevanje,s. 81.15 Heidegger, M .: Zur Sache des Denkens ,s.4-516 isto, s. 23.17 isto, r.2018 isto, s.25.

15t 4

s' q

D

N

Jr

\ r )

q

J

odluduje sudbina zemlje,pri demu se za samu Evropu naSe istonjskoopstajanje pokazuje kao sredi5te" ,kaLe Hajdeger." U ovom poretkukoncentridnih krugova: biie - zemlja - Evropa - Nemadka kaosredi5te, otkriva se pod okriljem izuzetne nemadke pozvanosti jedanzahtev za prevrednovanjem odnosa logocentridke paradigme kaometafizike i evropskog, u ovom sludaju na nemadki nadin razum_ljenog, duhovno-povesnog sveta. Ovaj zahtev ide dotle da dosacluporno isticani identitet Evrope u sklopu koji obrazuju filozofija,hriSianstvo i moderna nauka zameni duhovno-povesnim identiie-tom koji posebno nagla5ava njen pagansko-mitsko-poetski sklop.Taj poku5aj podrazumeva novo tumadenje odnosa, na primer, teh_nidko-kibernetske civilizacr.le i evropskog politidkog projekta premaduhovno-povesnoj tradiciji. Autentidnost duhovno-povesne egzi-stencije treba prema Hajdegeru da stekne prvenstvo u odnosu natehnolo5ki projekt koji odlikuje modernu evropsku situaciju.Drugadije govore6i, treba usaglasiti planetarni tehnidko-politi8kiprojekt sa njegovim rodnim mestom tako da strudnost kao nadinispoljavanja naudno-tehnidkog projekta bude u sluZbi duhovno--povesne egzistencije. U svom Rektorskont govoru Hajdeger us_postavlja analogiju izmedu grdke kulture u kojoj nauka pristajenjenoj duhovno-povesnoj egzistenciji i nemadke kulture u kojoj onvidi moguinost obnavljanja ovog povesnog poietka. ,,Ovaj izvornipoJam znanosti, kaZe on, ne obavezuje samo na,,strudnost,., negopre svega na su5tinskost i jednostavnost pitanja usred povesno_-duhovnog sveta naroda. Da - tek se ovde strudnost moZe istinskiutemeljiti, tj. na1i svoj karakter i granicu.',21 Na taj nadin bi sestrudnosti kao obliku bez-zavrtajnosti na5lo poreklo, odnosno nataj nadin bi strudnost ponovo stekla zavidaj. Ovo shvatanje se ni udemu bitnom ne menja ni u kasnijem Hajdegerovom milljenju.Tako u intrvjuu u Der Spiegel-u 1976. godine on pita: .,I ko bi odnas smio odludivati o tome - neie li se jednog dana u Rusiji i uKini probuditi prastare predaje jednog ,,mi5ljenja,, koje ie porpomoii-da se doveku omoguii slobodan odnos spram tehnidkogsveta."5 Prizivanje,,prastare predaje,,milljenja,,, odnosno oslalnjanje na duhovno-povesnu egzistenciju, svedodi o sporu u okviruevropske tradicije koji se odvija izmedu pitanja: da li naudno-

23 Ha3deger, M. : lLvotl u ntetaf;.ziku , s. 58.2 4 ^- . ,Samopotvrdrvan.;e n;emadkog univerziteta " . s. l4l .",,Razgovor sa Heideggerom " od 23.rujna 1966.s.326

-tehnoloiki projekt moZe savladati duhovno-povesnu egzistenciju,il i duhovno povesna egzistencija drZi u svojoj moii planetarnutehniku?

Ovaj spor unutar evropskog identiteta nema isti smisao uokviru samog zapada i na njegovim marginama. Za zapadni du-hovno-povesni krug razre5enje ovog spora ima strate5ki znadaj odkoga zavisi moguinost okupljanja oko ,,zajedni5tva sudbine"evropskog sveta. Ali od razre5enja tog spora u okviru evropskesituacije ne zavisi sve. Planetarni ekspanzionizam zapada je namarginama njegovog sveta porodio iskustvo sukoba razliditih du-hovno-povesnih egzistencija. Obrazlaganje planetarne dominacijeikrize te dominacije pozivanjem na prevlast racionalnog momentau okviru zapadnog sveta na marginama ima znadenje zapadnogalibija za planetarnu situaciju. No, s druge strane, organtzacijamarginalnih druStava kroz neku vrstu sinteze tehnidke civilizacrjei njihove duhovno-povesne egzistencije ponovo aktualizuje Hajde-gerovo zanimanje za odnos izmedu ,,strudnosti" i ,,zavidajnosti".Sada se ta napetost odigrava na ,,drugoj sceni" koja joi uvek nijeni blizu toga da sagleda sve moguinosti i posledice ove sinteze.Njoj su5tinski nedostaje moguinost jasne samorefleksije. Faktidkasinteza i nedostatak samorefleksije su bremeniti nesagledivim po-sledicama. Upravo ova nesaglediva bremenitost ukazuje da se pla-netarna situacija neie razre5iti re5avanjem spora o tome Staje au-tentidna evropska egzistencija. To govori da se dak ni sam taj sporne moZe re5iti polaze6i samo od mesta na kome je zapodenut. On6e pre biti zamenjen, ili nerazreSen prenet u novu problemsku si-tuaciju koja zahteva odgovor na pitanje: kako odgovoriti na noveizazove drugadijih svetova Livota? Pri tom, ovi drugadiji svetoviLivota ukljuduju i evropske odlomke. Ugradeni u novi kontekstoni dobijaju novi smisao tako da se u ponovnom susretu sa Evro-pom pojavljuju kao novina.

2. Haj de g er ov a dest r ukc ij a metafi zike

Kraj filozofije kao metafizike jeste, prema Hajdegeru, is-tovremeno i kraj metafizidki zasnovane povesti. U ovom sludajukraj ne podrazumeva da metafizike viSe nema, niti da je metafizi!ka epoha jednostavno nestala. Naprotiv, kraj metafizike znadi krajnzvoja unutra5njih mo8uinostpgyqffike po5to su se one ispunile

'irff6A I 1l 6

l9

s' q

D

N

Jr

\ r )

q

J

odluduje sudbina zemlje,pri demu se za samu Evropu naSe istonjskoopstajanje pokazuje kao sredi5te" ,kaLe Hajdeger." U ovom poretkukoncentridnih krugova: biie - zemlja - Evropa - Nemadka kaosredi5te, otkriva se pod okriljem izuzetne nemadke pozvanosti jedanzahtev za prevrednovanjem odnosa logocentridke paradigme kaometafizike i evropskog, u ovom sludaju na nemadki nadin razum_ljenog, duhovno-povesnog sveta. Ovaj zahtev ide dotle da dosacluporno isticani identitet Evrope u sklopu koji obrazuju filozofija,hriSianstvo i moderna nauka zameni duhovno-povesnim identiie-tom koji posebno nagla5ava njen pagansko-mitsko-poetski sklop.Taj poku5aj podrazumeva novo tumadenje odnosa, na primer, teh_nidko-kibernetske civilizacr.le i evropskog politidkog projekta premaduhovno-povesnoj tradiciji. Autentidnost duhovno-povesne egzi-stencije treba prema Hajdegeru da stekne prvenstvo u odnosu natehnolo5ki projekt koji odlikuje modernu evropsku situaciju.Drugadije govore6i, treba usaglasiti planetarni tehnidko-politi8kiprojekt sa njegovim rodnim mestom tako da strudnost kao nadinispoljavanja naudno-tehnidkog projekta bude u sluZbi duhovno--povesne egzistencije. U svom Rektorskont govoru Hajdeger us_postavlja analogiju izmedu grdke kulture u kojoj nauka pristajenjenoj duhovno-povesnoj egzistenciji i nemadke kulture u kojoj onvidi moguinost obnavljanja ovog povesnog poietka. ,,Ovaj izvornipoJam znanosti, kaZe on, ne obavezuje samo na,,strudnost,., negopre svega na su5tinskost i jednostavnost pitanja usred povesno_-duhovnog sveta naroda. Da - tek se ovde strudnost moZe istinskiutemeljiti, tj. na1i svoj karakter i granicu.',21 Na taj nadin bi sestrudnosti kao obliku bez-zavrtajnosti na5lo poreklo, odnosno nataj nadin bi strudnost ponovo stekla zavidaj. Ovo shvatanje se ni udemu bitnom ne menja ni u kasnijem Hajdegerovom milljenju.Tako u intrvjuu u Der Spiegel-u 1976. godine on pita: .,I ko bi odnas smio odludivati o tome - neie li se jednog dana u Rusiji i uKini probuditi prastare predaje jednog ,,mi5ljenja,, koje ie porpomoii-da se doveku omoguii slobodan odnos spram tehnidkogsveta."5 Prizivanje,,prastare predaje,,milljenja,,, odnosno oslalnjanje na duhovno-povesnu egzistenciju, svedodi o sporu u okviruevropske tradicije koji se odvija izmedu pitanja: da li naudno-

23 Ha3deger, M. : lLvotl u ntetaf;.ziku , s. 58.2 4 ^- . ,Samopotvrdrvan.;e n;emadkog univerziteta " . s. l4l .",,Razgovor sa Heideggerom " od 23.rujna 1966.s.326

-tehnoloiki projekt moZe savladati duhovno-povesnu egzistenciju,il i duhovno povesna egzistencija drZi u svojoj moii planetarnutehniku?

Ovaj spor unutar evropskog identiteta nema isti smisao uokviru samog zapada i na njegovim marginama. Za zapadni du-hovno-povesni krug razre5enje ovog spora ima strate5ki znadaj odkoga zavisi moguinost okupljanja oko ,,zajedni5tva sudbine"evropskog sveta. Ali od razre5enja tog spora u okviru evropskesituacije ne zavisi sve. Planetarni ekspanzionizam zapada je namarginama njegovog sveta porodio iskustvo sukoba razliditih du-hovno-povesnih egzistencija. Obrazlaganje planetarne dominacijeikrize te dominacije pozivanjem na prevlast racionalnog momentau okviru zapadnog sveta na marginama ima znadenje zapadnogalibija za planetarnu situaciju. No, s druge strane, organtzacijamarginalnih druStava kroz neku vrstu sinteze tehnidke civilizacrjei njihove duhovno-povesne egzistencije ponovo aktualizuje Hajde-gerovo zanimanje za odnos izmedu ,,strudnosti" i ,,zavidajnosti".Sada se ta napetost odigrava na ,,drugoj sceni" koja joi uvek nijeni blizu toga da sagleda sve moguinosti i posledice ove sinteze.Njoj su5tinski nedostaje moguinost jasne samorefleksije. Faktidkasinteza i nedostatak samorefleksije su bremeniti nesagledivim po-sledicama. Upravo ova nesaglediva bremenitost ukazuje da se pla-netarna situacija neie razre5iti re5avanjem spora o tome Staje au-tentidna evropska egzistencija. To govori da se dak ni sam taj sporne moZe re5iti polaze6i samo od mesta na kome je zapodenut. On6e pre biti zamenjen, ili nerazreSen prenet u novu problemsku si-tuaciju koja zahteva odgovor na pitanje: kako odgovoriti na noveizazove drugadijih svetova Livota? Pri tom, ovi drugadiji svetoviLivota ukljuduju i evropske odlomke. Ugradeni u novi kontekstoni dobijaju novi smisao tako da se u ponovnom susretu sa Evro-pom pojavljuju kao novina.

2. Haj de g er ov a dest r ukc ij a metafi zike

Kraj filozofije kao metafizike jeste, prema Hajdegeru, is-tovremeno i kraj metafizidki zasnovane povesti. U ovom sludajukraj ne podrazumeva da metafizike viSe nema, niti da je metafizi!ka epoha jednostavno nestala. Naprotiv, kraj metafizike znadi krajnzvoja unutra5njih mo8uinostpgyqffike po5to su se one ispunile

'irff6A I 1l 6

l9

r9

\ r )

q

ql

!

do krajnjih posledica. Na kraju se nalazi unutraSnja napetost mo-gudnosti metafizike koje su se pretvorile u stvarnost i dije je trajanjeneodredeno. Medutim, ova stvarnost je zavodljiva, jer vezuje ra-zumevanje za ono Sto je u njoj pozitivno izloLeno. To je prevlastpredmetnosti, prevlast bivstvuju6eg u kome se ustolidila metafi-zidka stvarnost. Su5tina prave stvarnosti ostaje, prema Hajdegeru,zatajena u prevlasti metafizike. Ona se, ipak, jednom istinski otvorila- u podetku grdke filozofije. Krivotvorenje grdkog podetka, kojeje potom nastupilo, postaje merodavno do dana5njeg dana. Potrebnoje stoga raskrditi naslage tradicije i otkriti prvobitni sjaj. Tek kadse tradicija razloLi i kad se domisli ono o demu se nije mislilo, aSto je omogu6avalo mi5ljenje mi5ljenog, mogude je najaviti novipodetak kao izvornije zapodinjanje povesti. U skladu sa Hajde-gerovim odreilenjem vremena, savremeni trenutak, u kome se uz-diZu pitanja podetka i kraja, mogao bi da se protumadi na sledeiinadin: dogadanje koje iz buduinosti (novi podetak) preuzirna onoSto je bilo (prvi podetak) u savremenosti (kraj metafizike). U tomsmislu bi kraj metafizike bio mesto susreta dva podetka: jednogkoji gasne i drugog koji ponovo budi sjaj. No, Hajdegerovo od-reclenje kraja metafizike je dvosmisleno. U jednom trenutku seradi o podetku neskrivene vladavine metafizike, a u drugom o na-javi nedeg savim novog i nepoznatog za Sto i ne postoji pripremfenomiSljenje.

Prvobitni i obnovljeni podetak su u jednom bitnom smisluisti, u smislu dogadanja neskrivenosti - aletheia.' Savremeni oblikneskrivenosti biia treba traZiti u tehnidkom odnosu prema svetu,jer je dana5nji oblik pojavljivanja metafizike - tehnika.Zbogtogaje dovr5enje metafizike podetak svetske tehnidke civilizacije.'Destrukcija metafizike se, onda, moZe izvesti kao analitika tehnike.Ova analitika ima zadatak da otkrije povesno i egzistencijalno porek-lo tehnike. Razumevanje su5tine dovr5enja (Vollendung) metafizikeje razumevanje su5tine tehnike.

Danas se tehnika razume instrumentalno. U nerazdvojnomjedinstvu sa modernom naukom ona se predstavlja kao najvi5a

I H"i.lcgg"r, M.: Wegmarken, G. A. Bd. 9. V. Klostcmann, Frnklult amM.19'16. s. 190.,,Tamo gdc sc bivstvu.juic svojski izdiTc i odrZava u svojo.j ncskrivcn-osti, tck tamo gdc se to oduvanjc shvata iz pitanja o bivstvuju(cm kao takvompodinje povcst."

2 H"i,lcgg"r, M.: ,,Kra.l lllozofije i t,adaAa mi5l.jcn ja", temu.ioi.fiktzofija ,C . K . D. Zagreb,1982. s . 180.

forma racionalnosti. Ona se odnosi prema stvamosti preko jednoo-braznog radunajudeg planiranja u kome je stvarnost pretpostavljenakao izradunljiv skup sila. Na prvi pogled se dini da je modernatehnika omogu6ila razvol modernih nauka, mada su u stvari oneomoguiile modernu tehniku. Stanje moderne nauke Hajdeger ob-ja5njava na slededi nadin: ,,Naudne oblasti su medusobno veomaudaljene. Nadin razmatranja njihovog predmeta je u osnovi razll(it.Ova raspr5ena mnoStvenost disciplina danas se odrZava skupa i ujednom znadenju samo kroz tehnidku organizaciju fakulteta i krozpraktidno postavljanje zadataka odredenim strukama. Nasuprottome odumrla je ukorenjenost nauka u njihovom temelju."'' Pojampredmetnosti povezuje nauke i stoji u srediStu odnosa prema stvar-nosti. Upuiujuii na Dekarta koji utvrduje novovekovni pojam me-tode, Hajdeger uvodi analizu tehnike u njeno povesno-metafizidkoporeklo. Predmet postoji tamo gde dovek postoji kao subjekt. Pro-tumaden kao ego cogito on oznadava predstavljajuiu svest. Za njuje sve, ukljudujuii i doveka, istovetan predmet istraZivanja. Is-traZivanje i strog naudni postupak odlikuju nauku kao proizvodnusnagu. U egzaktnom i ogranidenom podrudju istraZivanja, u komese stvarnost uzima kao proradunska grada, sa dovekom se postupakao sa predmetom. Celovit ishod svega toga se pokazuje u likuhumanizma, antropologije i metodskog subjektivizma - metafi-zidkih oblika interpretacije stvarnosti. Konadno, Hajdeger zak-ljuduje, nauke su metafizidki utemeljene i to je ono Sto se nalazi utemelju njihovog jedinstva." S obzirom na metafizidko, odnosnofilozofsko poreklo, one jo5 uvek nose u sebi spomen na istinskoporeklo. Grdko razumevanja znanjakao theoria ne odnosi se naznanje koje je samo sebi svrha, vei na znanje o onom Sto je egzi-stencijalno najvrednije miSljenja, na prisustvo egzistencije u ne-skrivenosti. Zbog toga Hajdeger tumadi theoria kao najvi5i oblikenergeia, ljudskog bi6a-na-delu (am-Werke-Sein). Grci nisu hteli,misli on, da praksu prilagode teoriji, vei su teoriju shvatili kaonajvi5e ozbiljenje prakse. Prema tome: ,,Grcima znanost nije ,,kul-turno dobro", nego najunutra5njije odrecluju6a sredina cele narod-no-drZavne egzistencije."' Ona je horizont delovanja usred

'Hcidcggcr, M . ' . Wegnwrken ,G. A.Bd.9. s. 104o H"i.l.gg"., M.: G. A. Bd.29130. s. 48. ,,Naukc su vrstc i natini fikrzo-

liranja, nc obrnuto..."s Hcicleggcr, M.: ,,Samopotvrdivanjc njcmalkog univcrzitcta", s. 139.

tcF

>q)

lI"r:N

J

t 8

r9

\ r )

q

ql

!

do krajnjih posledica. Na kraju se nalazi unutraSnja napetost mo-gudnosti metafizike koje su se pretvorile u stvarnost i dije je trajanjeneodredeno. Medutim, ova stvarnost je zavodljiva, jer vezuje ra-zumevanje za ono Sto je u njoj pozitivno izloLeno. To je prevlastpredmetnosti, prevlast bivstvuju6eg u kome se ustolidila metafi-zidka stvarnost. Su5tina prave stvarnosti ostaje, prema Hajdegeru,zatajena u prevlasti metafizike. Ona se, ipak, jednom istinski otvorila- u podetku grdke filozofije. Krivotvorenje grdkog podetka, kojeje potom nastupilo, postaje merodavno do dana5njeg dana. Potrebnoje stoga raskrditi naslage tradicije i otkriti prvobitni sjaj. Tek kadse tradicija razloLi i kad se domisli ono o demu se nije mislilo, aSto je omogu6avalo mi5ljenje mi5ljenog, mogude je najaviti novipodetak kao izvornije zapodinjanje povesti. U skladu sa Hajde-gerovim odreilenjem vremena, savremeni trenutak, u kome se uz-diZu pitanja podetka i kraja, mogao bi da se protumadi na sledeiinadin: dogadanje koje iz buduinosti (novi podetak) preuzirna onoSto je bilo (prvi podetak) u savremenosti (kraj metafizike). U tomsmislu bi kraj metafizike bio mesto susreta dva podetka: jednogkoji gasne i drugog koji ponovo budi sjaj. No, Hajdegerovo od-reclenje kraja metafizike je dvosmisleno. U jednom trenutku seradi o podetku neskrivene vladavine metafizike, a u drugom o na-javi nedeg savim novog i nepoznatog za Sto i ne postoji pripremfenomiSljenje.

Prvobitni i obnovljeni podetak su u jednom bitnom smisluisti, u smislu dogadanja neskrivenosti - aletheia.' Savremeni oblikneskrivenosti biia treba traZiti u tehnidkom odnosu prema svetu,jer je dana5nji oblik pojavljivanja metafizike - tehnika.Zbogtogaje dovr5enje metafizike podetak svetske tehnidke civilizacije.'Destrukcija metafizike se, onda, moZe izvesti kao analitika tehnike.Ova analitika ima zadatak da otkrije povesno i egzistencijalno porek-lo tehnike. Razumevanje su5tine dovr5enja (Vollendung) metafizikeje razumevanje su5tine tehnike.

Danas se tehnika razume instrumentalno. U nerazdvojnomjedinstvu sa modernom naukom ona se predstavlja kao najvi5a

I H"i.lcgg"r, M.: Wegmarken, G. A. Bd. 9. V. Klostcmann, Frnklult amM.19'16. s. 190.,,Tamo gdc sc bivstvu.juic svojski izdiTc i odrZava u svojo.j ncskrivcn-osti, tck tamo gdc se to oduvanjc shvata iz pitanja o bivstvuju(cm kao takvompodinje povcst."

2 H"i,lcgg"r, M.: ,,Kra.l lllozofije i t,adaAa mi5l.jcn ja", temu.ioi.fiktzofija ,C . K . D. Zagreb,1982. s . 180.

forma racionalnosti. Ona se odnosi prema stvamosti preko jednoo-braznog radunajudeg planiranja u kome je stvarnost pretpostavljenakao izradunljiv skup sila. Na prvi pogled se dini da je modernatehnika omogu6ila razvol modernih nauka, mada su u stvari oneomoguiile modernu tehniku. Stanje moderne nauke Hajdeger ob-ja5njava na slededi nadin: ,,Naudne oblasti su medusobno veomaudaljene. Nadin razmatranja njihovog predmeta je u osnovi razll(it.Ova raspr5ena mnoStvenost disciplina danas se odrZava skupa i ujednom znadenju samo kroz tehnidku organizaciju fakulteta i krozpraktidno postavljanje zadataka odredenim strukama. Nasuprottome odumrla je ukorenjenost nauka u njihovom temelju."'' Pojampredmetnosti povezuje nauke i stoji u srediStu odnosa prema stvar-nosti. Upuiujuii na Dekarta koji utvrduje novovekovni pojam me-tode, Hajdeger uvodi analizu tehnike u njeno povesno-metafizidkoporeklo. Predmet postoji tamo gde dovek postoji kao subjekt. Pro-tumaden kao ego cogito on oznadava predstavljajuiu svest. Za njuje sve, ukljudujuii i doveka, istovetan predmet istraZivanja. Is-traZivanje i strog naudni postupak odlikuju nauku kao proizvodnusnagu. U egzaktnom i ogranidenom podrudju istraZivanja, u komese stvarnost uzima kao proradunska grada, sa dovekom se postupakao sa predmetom. Celovit ishod svega toga se pokazuje u likuhumanizma, antropologije i metodskog subjektivizma - metafi-zidkih oblika interpretacije stvarnosti. Konadno, Hajdeger zak-ljuduje, nauke su metafizidki utemeljene i to je ono Sto se nalazi utemelju njihovog jedinstva." S obzirom na metafizidko, odnosnofilozofsko poreklo, one jo5 uvek nose u sebi spomen na istinskoporeklo. Grdko razumevanja znanjakao theoria ne odnosi se naznanje koje je samo sebi svrha, vei na znanje o onom Sto je egzi-stencijalno najvrednije miSljenja, na prisustvo egzistencije u ne-skrivenosti. Zbog toga Hajdeger tumadi theoria kao najvi5i oblikenergeia, ljudskog bi6a-na-delu (am-Werke-Sein). Grci nisu hteli,misli on, da praksu prilagode teoriji, vei su teoriju shvatili kaonajvi5e ozbiljenje prakse. Prema tome: ,,Grcima znanost nije ,,kul-turno dobro", nego najunutra5njije odrecluju6a sredina cele narod-no-drZavne egzistencije."' Ona je horizont delovanja usred

'Hcidcggcr, M . ' . Wegnwrken ,G. A.Bd.9. s. 104o H"i.l.gg"., M.: G. A. Bd.29130. s. 48. ,,Naukc su vrstc i natini fikrzo-

liranja, nc obrnuto..."s Hcicleggcr, M.: ,,Samopotvrdivanjc njcmalkog univcrzitcta", s. 139.

tcF

>q)

lI"r:N

J

t 8

F' 6

)o

-N

r

.U;q

J

prikrivajuie celine bivstvujuieg. U tom horizontu dovek delujepreko techne da bi odoleo izazovtmaopstanka.

Savremeni vid pojavljivanja tehnike - postav (Ge-Stel) stvaraprivid da je tehnika ljudski din ili sredstvo. Po-srcr kao bit tehnikeje jedan od povesnih oblika pojavljivanja biia. On je nadin izazivanjai otkrivanja bivstvujuieg u celini. Tumadenje tehnike kao pro-iz-vodenja (Her-vor-bringen), razotkrivanja (Entbergen) dovodi je usredi5te razumevanja bi6a i istine kao neskrivenosti.o

Medutim, metafizidki utemeljena tehnika svedodi o bez-za-vidajnosti doveka. ,,Bezzavllajnost postaje svetska suclbina. Zbogtoga je neophodno da se ta sudbina misli u smislu povesti biia...Ona proizilazi iz sudbine bi6a u liku metafizike, ona ie udvr5iuie iistovremeno kao bez-zavidajnost prikriva."T Ponovno obnavljanjepodetka zahteva miSljenje koje nije ni filozofija ni nauka. Jer, ni-kakva metafizika, bilo materijalistidka, idealistidka ili hridianska,ne moZe ni da obnovi podetak, niti da iskaZe savremenu povestbiia. Ponovno nalaZenje zavrlaja tehnike je vezano za evropskoporeklo. Dodu5e, Hajdeger u Pismu o humaniz.mu nagla5ava da jeponovnom nalaZenju zavid.aja stran svaki nacionalizam, jer je on,,metafizidki antropologizam." Ali isto vaZi i za internacionalizam,individualizam i kolektivizam. Prema Hajdegeru, prvi preclstavljanacionalizam podignut do sistema, dok druga dva predstavljajusubjektivizam doveka u totalitetu. Ni jedan, dakle, ne daju praviodgovor na pitanje dovekove praktidne pripadnosti. Zbogtoga jezanjega,,danas odludno pitanje: kako se tehnidkom razdoblju uop5temoZe pridodati neki - i koji politidki sistem?" Na to pitanje Hajdegernema odgovor, ali nije uveren da je to demokratija.n Postojeiipolitidki modeli, kapitalizam ili komunizam, Amerika ili Rusija,nisu zadovoljavaju6a vrsta odgovora na izazov kraja metafizike.Obrasci drugih kultura takode. ,,Ova Evropa,kaie on, u opakomzaslepljenju uvek spremna da sama sebe potajcem udari u srce,leZi danas u velikim kleStima izmedu Rusije, s jedne strane, i Ame-rike, s druge strane. I Rusija i Amerika su, metafizidki posmatrano,isto; isto neuteino beSnjenje razobrudene tehnike i organizacije-

nHcidcggcr, M.: Uber den Huntut i ; ; tnrrs, Frankl 'ur t am M. 1949. s.28,

,,Tehnika jc u svo.jo.j suitini jcdna bitno-povcsna sudbrna biia ko.ja boravi u zaboravu _Naimc ona sc nc vraia samo po imcnu na grtk<> techne, ncgo ona bitno-povcsnopotidc izjcdnog na(,ina aletheitt, to jest pokazivan ja biia."

7 isk l , s . 27.

I ,,Rrrg,ruu, sa Heidcggcrom" rvJ23.ru.jna 1966.

-bez-tla za normalnog doveka."'' Ovaj stav Hajdeger nikad nijerrrenjao, tako da se on moze p.repoznati iu Pi.smu o humaniz,mut" iu intervjuu u Der Spiegel-u. " Jedin-o je jednadenju komunizma isvetske demokratije dodat fa5izam.'' Ali, nacional-socijalizam je,prema Ha3.legeru, bio na putu da stekne pravi.odnos prema tehnici,mada nije uspeo zbog neiskusnog mi5ljenja.' ' Dakle, on je nago-veStavao moguinost da tehnika obnovi podetno poreklo i da doveku njoj nade zavi(aj. Postoji, u stvari, u Hajdegerovom mi5ljenjujedna principijelna te5ko6a jo5 od Bita i vremenrl. Naime, on uspevada konstrui5e misaoni put od faktidnosti egzistencije do ontolo5keravni, ali ne moZe sa istim pouzdanjem da se vrati od ekspliciraneontoloike ravni do faktidnosti egzistiranja. ,,ZaEta se tu-biie fak-tidno odluduje, egzistencijalna analiza principijelno ne moZe darazmatral -kaie on.'o Ovaj raskorak prati i kasnije HajdegerovomiSljenje. Ostavljajuii po strani pol itidke impl ikacije Hajdegerovihfaktidkih odluka, ipak se moZe reii da u Hajdegerovoj misli stojiotvoren put prema nacional-socijalizmu, bar u onoj meri u kojoj ugrdkoj filozofiji stoji otvoren put preobraZaja u pravcu metafizike.

Po5to, prema Hajdegeru, metafizidko mi5ljenje nije u stanjuda sagleda glavne crte i bit zapodinjuieg tehnidkog razdoblja (erje ovo razdoblje ostvarena metafizika, a ona sebe ne moZe sagledatiu celini izvan sopstvenog okvira), postavlja se pitanje: ko moZe?No, prvo: ko ne moZe? U okviru drugih duhovno-povesnih tradicijaovo se pitanje ne moZe re5iti, jer tamo nema poreklo. Pored toga,razre5enje je moguie, prema Hajdegeru, samo sa onog mesta nakom se metafizika/tehnika za(ela. Ne moZe ni zapadna metafizika,ni kao nauka, ni kao filozofija, ni kao teologija. Upravo one zastiru

'Ha.jdcgcr, M.: Uwttt u metaliziku, s. 53-54.t') Hci.l"ggaa. M.: 0her tlen Huntunisnttrs,s.2S-tt

,,Rr,rg,,u,,, tu Hcitlcggcrom" od 23. ru.ina I 966, s. 3 I 7.' t H"i, l"ggrr, M. , .Rcktorat t933/-14. einicnicc i napomcnc", Tluoriu

l-2l l98tt. Bcogratl , s. 1.17.f3,,Rr,rg.ru,r, sa M. Hcitlcggcmm" od 23. rujna 1966. s. 326.,,Poloi,a.i

iovcka u svctu planetarnc tchnikc nc vidim kao ncrazmrsivu i ncizbcZnu sutlbinu,ncgo zadaiu mi(ljcnja vidirn bai u tomc da u svoiim granicama pripomognc kakobi iovck uopitc tck stekao dovol jan odnos prcma suit ini tchnikc. Nacional-soci jal izam.ic t loduic i iao u tom pravcu. al i t i l iudi su bi l i suvi ic nciskusni umiil jcniu da bi zaista dobili cksplicitan odnos prcma onomc ito sc danas zbiva i Sttr

.ic na putu od prc tri vcka."to H"i,.lcgg"., M.: .!ein untt kit ,s.3t12.

20 21

F' 6

)o

-N

r

.U;q

J

prikrivajuie celine bivstvujuieg. U tom horizontu dovek delujepreko techne da bi odoleo izazovtmaopstanka.

Savremeni vid pojavljivanja tehnike - postav (Ge-Stel) stvaraprivid da je tehnika ljudski din ili sredstvo. Po-srcr kao bit tehnikeje jedan od povesnih oblika pojavljivanja biia. On je nadin izazivanjai otkrivanja bivstvujuieg u celini. Tumadenje tehnike kao pro-iz-vodenja (Her-vor-bringen), razotkrivanja (Entbergen) dovodi je usredi5te razumevanja bi6a i istine kao neskrivenosti.o

Medutim, metafizidki utemeljena tehnika svedodi o bez-za-vidajnosti doveka. ,,Bezzavllajnost postaje svetska suclbina. Zbogtoga je neophodno da se ta sudbina misli u smislu povesti biia...Ona proizilazi iz sudbine bi6a u liku metafizike, ona ie udvr5iuie iistovremeno kao bez-zavidajnost prikriva."T Ponovno obnavljanjepodetka zahteva miSljenje koje nije ni filozofija ni nauka. Jer, ni-kakva metafizika, bilo materijalistidka, idealistidka ili hridianska,ne moZe ni da obnovi podetak, niti da iskaZe savremenu povestbiia. Ponovno nalaZenje zavrlaja tehnike je vezano za evropskoporeklo. Dodu5e, Hajdeger u Pismu o humaniz.mu nagla5ava da jeponovnom nalaZenju zavid.aja stran svaki nacionalizam, jer je on,,metafizidki antropologizam." Ali isto vaZi i za internacionalizam,individualizam i kolektivizam. Prema Hajdegeru, prvi preclstavljanacionalizam podignut do sistema, dok druga dva predstavljajusubjektivizam doveka u totalitetu. Ni jedan, dakle, ne daju praviodgovor na pitanje dovekove praktidne pripadnosti. Zbogtoga jezanjega,,danas odludno pitanje: kako se tehnidkom razdoblju uop5temoZe pridodati neki - i koji politidki sistem?" Na to pitanje Hajdegernema odgovor, ali nije uveren da je to demokratija.n Postojeiipolitidki modeli, kapitalizam ili komunizam, Amerika ili Rusija,nisu zadovoljavaju6a vrsta odgovora na izazov kraja metafizike.Obrasci drugih kultura takode. ,,Ova Evropa,kaie on, u opakomzaslepljenju uvek spremna da sama sebe potajcem udari u srce,leZi danas u velikim kleStima izmedu Rusije, s jedne strane, i Ame-rike, s druge strane. I Rusija i Amerika su, metafizidki posmatrano,isto; isto neuteino beSnjenje razobrudene tehnike i organizacije-

nHcidcggcr, M.: Uber den Huntut i ; ; tnrrs, Frankl 'ur t am M. 1949. s.28,

,,Tehnika jc u svo.jo.j suitini jcdna bitno-povcsna sudbrna biia ko.ja boravi u zaboravu _Naimc ona sc nc vraia samo po imcnu na grtk<> techne, ncgo ona bitno-povcsnopotidc izjcdnog na(,ina aletheitt, to jest pokazivan ja biia."

7 isk l , s . 27.

I ,,Rrrg,ruu, sa Heidcggcrom" rvJ23.ru.jna 1966.

-bez-tla za normalnog doveka."'' Ovaj stav Hajdeger nikad nijerrrenjao, tako da se on moze p.repoznati iu Pi.smu o humaniz,mut" iu intervjuu u Der Spiegel-u. " Jedin-o je jednadenju komunizma isvetske demokratije dodat fa5izam.'' Ali, nacional-socijalizam je,prema Ha3.legeru, bio na putu da stekne pravi.odnos prema tehnici,mada nije uspeo zbog neiskusnog mi5ljenja.' ' Dakle, on je nago-veStavao moguinost da tehnika obnovi podetno poreklo i da doveku njoj nade zavi(aj. Postoji, u stvari, u Hajdegerovom mi5ljenjujedna principijelna te5ko6a jo5 od Bita i vremenrl. Naime, on uspevada konstrui5e misaoni put od faktidnosti egzistencije do ontolo5keravni, ali ne moZe sa istim pouzdanjem da se vrati od ekspliciraneontoloike ravni do faktidnosti egzistiranja. ,,ZaEta se tu-biie fak-tidno odluduje, egzistencijalna analiza principijelno ne moZe darazmatral -kaie on.'o Ovaj raskorak prati i kasnije HajdegerovomiSljenje. Ostavljajuii po strani pol itidke impl ikacije Hajdegerovihfaktidkih odluka, ipak se moZe reii da u Hajdegerovoj misli stojiotvoren put prema nacional-socijalizmu, bar u onoj meri u kojoj ugrdkoj filozofiji stoji otvoren put preobraZaja u pravcu metafizike.

Po5to, prema Hajdegeru, metafizidko mi5ljenje nije u stanjuda sagleda glavne crte i bit zapodinjuieg tehnidkog razdoblja (erje ovo razdoblje ostvarena metafizika, a ona sebe ne moZe sagledatiu celini izvan sopstvenog okvira), postavlja se pitanje: ko moZe?No, prvo: ko ne moZe? U okviru drugih duhovno-povesnih tradicijaovo se pitanje ne moZe re5iti, jer tamo nema poreklo. Pored toga,razre5enje je moguie, prema Hajdegeru, samo sa onog mesta nakom se metafizika/tehnika za(ela. Ne moZe ni zapadna metafizika,ni kao nauka, ni kao filozofija, ni kao teologija. Upravo one zastiru

'Ha.jdcgcr, M.: Uwttt u metaliziku, s. 53-54.t') Hci.l"ggaa. M.: 0her tlen Huntunisnttrs,s.2S-tt

,,Rr,rg,,u,,, tu Hcitlcggcrom" od 23. ru.ina I 966, s. 3 I 7.' t H"i, l"ggrr, M. , .Rcktorat t933/-14. einicnicc i napomcnc", Tluoriu

l-2l l98tt. Bcogratl , s. 1.17.f3,,Rr,rg.ru,r, sa M. Hcitlcggcmm" od 23. rujna 1966. s. 326.,,Poloi,a.i

iovcka u svctu planetarnc tchnikc nc vidim kao ncrazmrsivu i ncizbcZnu sutlbinu,ncgo zadaiu mi(ljcnja vidirn bai u tomc da u svoiim granicama pripomognc kakobi iovck uopitc tck stekao dovol jan odnos prcma suit ini tchnikc. Nacional-soci jal izam.ic t loduic i iao u tom pravcu. al i t i l iudi su bi l i suvi ic nciskusni umiil jcniu da bi zaista dobili cksplicitan odnos prcma onomc ito sc danas zbiva i Sttr

.ic na putu od prc tri vcka."to H"i,.lcgg"., M.: .!ein untt kit ,s.3t12.

20 21

F'ah

N

J

izvori5te evropske povesti i duhovnosti i dine zapadnog dovekabez-zavidajnim.

Metafizidko mi5ljenje je odrodeno mi5ljenje. ViSe niko negovori misle6i u izvornom smislu, kaZe Hajdeger. Izvorno mi5lje-nje je daleko jednostavnije od metafizidkog, ali zbog svoje jedno-stavnosti daleko te\e u izvodenju. Ono je privilegija malog brojamislilaca. Zbog toga je ono jo5 nerazumljivo ve6ini tako da veiinatreba da se prepusti vodstvu onih koji su najdubokoumniji.

Razlidite duhovno-povesne tradicije su nesamerljive, kaona primer zapadna i istodna. Zato ozbiljan razgovor medu njimajoS ne moZe da otpodne. Ipak, to ne-znadi potpunu nemoguinostrazgovora koji bi mogao da se povede o samoj stvari, smislu bi6a,ukoliko je on otvoren. Za sad taj razgovor spredava samo prevodenjena drugoj strani. ,,Tako malo kako se mogu prevesti pesme, moZese prevesti jedno mi5ljenje. Ono se svakako moZe opisati. eim sepodne sa doslovnim prevodima, sve biva preobraZeno." '' Sto setide tehnidko-naudnog jezika, on je prevodiv na sve jezike. Medutim,tu se i ne radi o prevoilenju, smatra Hajdeger, ve6 o jednom teistom matematidkom/metafizidkom govoru. Prema tome pravekomunikacije ili nema, ili je krivotvorena. Pravi razgovor je mogui,ne na osnovu autoritativnih iskaza, vei na osnovu merila kojedolazi iz same stvari. Istinski razgovor se moZe zapodeti samo namestu na kome se otkriva biie i gde se otvara jedan svet. To mestootvaranja jeste jezik shvaien kao jedinstvo mi5ljenja i pevanja,izvorne filozofije i poezije. Koje je to mesto u istorijskoj ravni?

Rodno mesto evropske planetarne dominacije utemeljenemetafizidki jeste grdki jezik/miSljenje. U jednom smislu ono jenepovratno izgubljeno, jer je nestao njegov povesni svet. No, neradi se o tome da se faktidki povesno oZivi dogadaj podetka - os-vitanja zapadnog sveta, ved o tome da se obnovi smisao tog osvitanjau grdkom jeziku/miSljenju. Ako neki jeziklmi5ljenje dopu5ta ot-varanje izvornog smisla bi6a, onda je on mesto obnavljanja podetka.Na osnovu unutra5nje srodnosti sa grdkim jezikom/miSljenjem, ka-ko veruje Hajdeger, to mesto jeste nemadki jezik/mi5ljenje. Naosnovu toga nije te5ko izvesti izuzetnu nemadku pozvanost uvodstvu Evrope.

Tehnika je na taj nadin naila zavlhj u jeziku/mi5ljenju. Izjezidke predaje izvedena bit tehnike, i na osnovu toga izvedena bit

politike koja tehnici odgovara, podrazumeva projekt ,,velike poli-tike" u kome se zanemaruje svakodnevna i neposredna politidkapraksa. Kao Sto ontolodka razltka poravnava faktiike razlike po-moiu pojma neautentidne - Se (das Man) egzistencije, tako i ,,bitnomiSljenje" zanemaruje zna(a1,,malih koraka" u kojima se odvijaegzistencija i i5dekivanje velikog dogadaja - nadolaska bi6a.

U pitanje o kraju metafizike u obliku vladavine tehnikeHajdeger, pored metafizidke, ukljuduje i duhovno-povesnu tradicijui njeno mitsko-poetsko pevanje/miSljenje. U okviru takvog poetsko--misaonog iskustva tehnika treba da nade svoj zavilaj. Oba tokaevropske tradicije, metafizidki i mitsko-poetski su evrocentridki.U duhovno-povesnim tradicijama koje nisu evropske posledice za-padnog projekta su slidne, ukoliko se on razume kao teinja zadominacijom ,bez obzira da li je njegovo opravdavanje zasnovanona wiverzalnim ili iskonskim vrednostima. Zbog toga se i zna(ajpitanja o kraju metafizike relativizuje, ali se zanadaj pitanja o vla-davini tehnije produbljuje. Moglo bi se redi da se ova dva aspekta,u Hajdegerovom miSljenju istog pitanja, moraju razluditi. Pitanjeo kraju metafizike je vezano za odredenu duhovno-povesnu tradicijukao 5to je evropska. Pitanje o vladavini tehnike je od op5teg zna(aja.Zbog toga odgovor na_ pitanje: ,,kakva vrsta politike odgovara te-hnidkom razdoblju?"'o nije u osnovi svog bitnog porekla samoevropski odredena.

3. Jezik kao uporiite destrukciie metafizike

Hajdeger nalazi upori5te za destrukciju metafizike u povestibiia. Ovde upori5te nije shvaieno kao neka vrsta dvrstog oslonca,temelja. Ono je vi5e okvir, nego tadka oslonca. Hajdeger se izriditousmerava na destrukciju pojmova kao Sto su subjektivnost, pred-metnost, supstanca, um itd. Stoga je razumljivo da bi traZenje upo-ri5ta za razlaganje tradicionalne filozofije trebalo da se razlikujeod racionalnog utemeljenja jednog miSljenja. To miSljenje premasopstvenoj redi hode da bude drugadije od metafizidkog. Ono tezida bude stroZije od utemeljujudeg mi5ljenja, pri demu ,,stroZije"znadi primerenije stvari mi5ljenja i u tom smislu jednostavnije. Posvojoj nameri Hajdegerova misao bi trebalo da bude krajnje radika-

22

't ,.Razgovor sa M. Heideggerom" <;d23. rujna 1966. s. 32ti. t6

H"id"gg"., M: Uber tlen Hmnanismus,s.28.

2 3

F'ah

N

J

izvori5te evropske povesti i duhovnosti i dine zapadnog dovekabez-zavidajnim.

Metafizidko mi5ljenje je odrodeno mi5ljenje. ViSe niko negovori misle6i u izvornom smislu, kaZe Hajdeger. Izvorno mi5lje-nje je daleko jednostavnije od metafizidkog, ali zbog svoje jedno-stavnosti daleko te\e u izvodenju. Ono je privilegija malog brojamislilaca. Zbog toga je ono jo5 nerazumljivo ve6ini tako da veiinatreba da se prepusti vodstvu onih koji su najdubokoumniji.

Razlidite duhovno-povesne tradicije su nesamerljive, kaona primer zapadna i istodna. Zato ozbiljan razgovor medu njimajoS ne moZe da otpodne. Ipak, to ne-znadi potpunu nemoguinostrazgovora koji bi mogao da se povede o samoj stvari, smislu bi6a,ukoliko je on otvoren. Za sad taj razgovor spredava samo prevodenjena drugoj strani. ,,Tako malo kako se mogu prevesti pesme, moZese prevesti jedno mi5ljenje. Ono se svakako moZe opisati. eim sepodne sa doslovnim prevodima, sve biva preobraZeno." '' Sto setide tehnidko-naudnog jezika, on je prevodiv na sve jezike. Medutim,tu se i ne radi o prevoilenju, smatra Hajdeger, ve6 o jednom teistom matematidkom/metafizidkom govoru. Prema tome pravekomunikacije ili nema, ili je krivotvorena. Pravi razgovor je mogui,ne na osnovu autoritativnih iskaza, vei na osnovu merila kojedolazi iz same stvari. Istinski razgovor se moZe zapodeti samo namestu na kome se otkriva biie i gde se otvara jedan svet. To mestootvaranja jeste jezik shvaien kao jedinstvo mi5ljenja i pevanja,izvorne filozofije i poezije. Koje je to mesto u istorijskoj ravni?

Rodno mesto evropske planetarne dominacije utemeljenemetafizidki jeste grdki jezik/miSljenje. U jednom smislu ono jenepovratno izgubljeno, jer je nestao njegov povesni svet. No, neradi se o tome da se faktidki povesno oZivi dogadaj podetka - os-vitanja zapadnog sveta, ved o tome da se obnovi smisao tog osvitanjau grdkom jeziku/miSljenju. Ako neki jeziklmi5ljenje dopu5ta ot-varanje izvornog smisla bi6a, onda je on mesto obnavljanja podetka.Na osnovu unutra5nje srodnosti sa grdkim jezikom/miSljenjem, ka-ko veruje Hajdeger, to mesto jeste nemadki jezik/mi5ljenje. Naosnovu toga nije te5ko izvesti izuzetnu nemadku pozvanost uvodstvu Evrope.

Tehnika je na taj nadin naila zavlhj u jeziku/mi5ljenju. Izjezidke predaje izvedena bit tehnike, i na osnovu toga izvedena bit

politike koja tehnici odgovara, podrazumeva projekt ,,velike poli-tike" u kome se zanemaruje svakodnevna i neposredna politidkapraksa. Kao Sto ontolodka razltka poravnava faktiike razlike po-moiu pojma neautentidne - Se (das Man) egzistencije, tako i ,,bitnomiSljenje" zanemaruje zna(a1,,malih koraka" u kojima se odvijaegzistencija i i5dekivanje velikog dogadaja - nadolaska bi6a.

U pitanje o kraju metafizike u obliku vladavine tehnikeHajdeger, pored metafizidke, ukljuduje i duhovno-povesnu tradicijui njeno mitsko-poetsko pevanje/miSljenje. U okviru takvog poetsko--misaonog iskustva tehnika treba da nade svoj zavilaj. Oba tokaevropske tradicije, metafizidki i mitsko-poetski su evrocentridki.U duhovno-povesnim tradicijama koje nisu evropske posledice za-padnog projekta su slidne, ukoliko se on razume kao teinja zadominacijom ,bez obzira da li je njegovo opravdavanje zasnovanona wiverzalnim ili iskonskim vrednostima. Zbog toga se i zna(ajpitanja o kraju metafizike relativizuje, ali se zanadaj pitanja o vla-davini tehnije produbljuje. Moglo bi se redi da se ova dva aspekta,u Hajdegerovom miSljenju istog pitanja, moraju razluditi. Pitanjeo kraju metafizike je vezano za odredenu duhovno-povesnu tradicijukao 5to je evropska. Pitanje o vladavini tehnike je od op5teg zna(aja.Zbog toga odgovor na_ pitanje: ,,kakva vrsta politike odgovara te-hnidkom razdoblju?"'o nije u osnovi svog bitnog porekla samoevropski odredena.

3. Jezik kao uporiite destrukciie metafizike

Hajdeger nalazi upori5te za destrukciju metafizike u povestibiia. Ovde upori5te nije shvaieno kao neka vrsta dvrstog oslonca,temelja. Ono je vi5e okvir, nego tadka oslonca. Hajdeger se izriditousmerava na destrukciju pojmova kao Sto su subjektivnost, pred-metnost, supstanca, um itd. Stoga je razumljivo da bi traZenje upo-ri5ta za razlaganje tradicionalne filozofije trebalo da se razlikujeod racionalnog utemeljenja jednog miSljenja. To miSljenje premasopstvenoj redi hode da bude drugadije od metafizidkog. Ono tezida bude stroZije od utemeljujudeg mi5ljenja, pri demu ,,stroZije"znadi primerenije stvari mi5ljenja i u tom smislu jednostavnije. Posvojoj nameri Hajdegerova misao bi trebalo da bude krajnje radika-

22

't ,.Razgovor sa M. Heideggerom" <;d23. rujna 1966. s. 32ti. t6

H"id"gg"., M: Uber tlen Hmnanismus,s.28.

2 3

9

o

J

lan zahvat. On dak ne misli da je njegov projekt fundamentalneontologije u potpunosti istrajao u tom pravcu. Tako u predgovoruzapredavanje Staie metaftzika on kaZe: ,,Tako dugo dok se ovomi5ljenje i samo jo5 oznadava kao fundamentalna ontologija, onosamo sebi prepreduje i zakrduje put. Naime, naslov ,,fundamentalnaontologija" izaziva uverenje da je mi5ljenje kao fundamentalnaontologija, koje poku5ava da misli istinu biia, a ne kao ontologijaistinu bivstvuju6eg, jo5 uvek neka vrsta ontologije." Po5to je on-tologija kao drugo ime za filozofiju i metafiziku uvek bila stvaruma, svako njihovo ogranidavanje navodi na pomisao o iracional-nosti. Hajdeger na ovaj prigovor odgovara tako Sto istide da se tune radi o izboru izmedu racionalnosti i iracionalnosti , vei o pret-postavkama na kojima je moguie razviti ovu pojmovnu oprednost.Ovakva podela je posledica napu5tanja izvorne su5tine logos-aivladavine mi5ljenja kao ratio-a (u smislu uma i razuma) nad bi6em.

,lracionalizam je neka vrsta racionalizma,jer pobuduje neoprav-danu nadu da je racionalizam moguie prevazi(i pukim porica-njem."t2 Treba, dakle, i6i dublje od ove pojmovne podele.

Upori5te za razlaganje metafizike je jezik/mi5ljenje u komse samo razlaganje odvija. Hajdeger se poziva na grdko ime zajezik, mi5ljenje, um - na logos. Pristup logos-tt nije neposredanzbog toga Sto se uvek kad mislimo nalazimo u okviru njegovihskrivenih pretpostavki. Po5to nije moguie zauzeti neko meta-je-zidko, ili meta-logidko stajali5te, jedini nadin da se otkrije njegovasu5tina jeste istrajavanje u hermeneutidkom krugu. U dinjenici dahermeneutidki krug ne podleZe zahtevima tradicionalne logikeHajdeger ne vidi nedostatak, nego prednost s obzirom na izvomostmiSljenja. U tom svetlu logika bi bila mi5ljenje koje nije u stanjuda shvati biie, jer je i sama najizrazitiji vid metafizike.

Da bi pokazao izvomu vezu miSljenja i bi6a Hajdeger upuiujena grdki odnos izmedu logos i physis. On kaZe: .,Phvsis i /ogos sujedno te isto."a3 Grci su razumevali bi6e i kao physis i kao bgos .lJzto ,,Logos sadrZi i su5tinsko poreklo forme ditavog jezika i (...)time odreduje nadin kazivanja kao logidkog kazivanja u Sirem smis-lu." * Povesni preobraZaj smisla bi6a je stoga merodavan i za preo-btaLaj smisla logos-a. Njegovo dana5nje razumevanje potide iz

a2 Haideger, M. : Uvod u metafiziku , s. 189a3 isto, s. 143.4 Hajdeger, M.: Miiljenje i pevanje ,s.78.

dalekog preobrai,aja njegovog zna(enja u odnosu na i.zvornipoEetak. Savremeni susret sa njim pretpostavlja uobidajen, svag-da5nji i prosedan nadin razumevanja. Svagda5nji nadin razumeva-nja Hajdeger naziva faktrcitetom. Faktidki mi se odnosimo premalogos-u sa metafizidkom predrasudom. Pre izriditog razumevanjami se kreiemo u implicitnom razumevanju, pred-razumevanju. Ipred-razumevanje je, kao i ostali fenomeni koje Hajdeger razmat-ra, dvosmisleno. Ono s jedne strane svedodi o padu izvornog ra-zumevanja nekog fenomena na metafiziiki plan, ali i o sedanju naizvorni smisao nekog fenomena. U izvornom-smislu logos ozna-dava davanje, dopultanje, pojavljivanje bi6au', te se na taj nadinspaja sa istinom biia kao neskriveno5(u (aletlrcia). Po5to mislitizna(ikazivati to Sto je vredno mi5ljenja, poezija kao su5tina jezi-

ka i filozofija kao miSljenje idu zajedno. ,,Filozofija i njeno mi5-ljenje su u istom redu samo sa poezijom."* Mi5ljenje i pevanjepripadaju jedno drugom. Njihov susret stoji u temelju svanuiasveta. Stvari jesu i postoje kroz jezik. Obnavljanje u miSljenjususreta sa svetom jeste obnavljanje raclanja izvornog smisla biia.Zbog togajezik ima karakter povesne sudbine, jer odrecluje naitnna koji pripadamo samom dogadaju sveta. Po5to je, prema Hajde-geru, poezija prajezik jednog povesnog naroda, suStinu jezlka

moramo shvatiti iz suStine poezije. U tom smislu poezija je temeljpovesti. ,,Po5to se sudbina jezika temelji u svagda5njem odnoSenjunekog naroda prema biiu, kaZe Hajdeger. to 6e.nam se pitanje bi6anajunutra5njrje preplitati sa pitanjem jezlka.""' Hajdeger pri tomnagla5ava da dovek ne raspolaZe jezikom. Jezik odreden kao ,,kuiabi6a" jeste sam ,,dogadaj" .Iezrk je dogaclaj u tom smislu Sto stvarasvet, il i Sto se sa njim rada svet. On otvara povesni horizont ukome se za ledan narod moZe ne5to uopSte pojaviti. U tom pogledujezik je podetak, nacrt koji u sebi nosi moguinost pojavljivanjasvega potonjeg, ali i moguinost zatvaranja horizonta.* On je

dogadaj u smislu ustanovljavanja jedne paradigme razumevanja

a5 H"id.gg.t, M.: Sein uncl Zeit ,s. 33. Takode Miilienje i pevanje ,s.217.

,,logos (este): saga koja, pokazuju6i dopu5ta da se bivstvujuie pojavi u svomejeste."

6 Hojd"g"r, M.: I|vod u ntetafiziku,s. 43.a7 isto, s.66.* H"id.gg.., M.: Poreklo umetuitkog dela, Mladost, Zagreb, s. 74. ,,Pravi

poietak je kao skok (Sprung) uvek preskok (Versprung) u kome je sve dolaze6e

ve6 prekoradeno, premda kao prikriveno. Podetak skriveno vei sadrZi svrSetak."

-,6)

N

Ir

t (2 4

9

o

J

lan zahvat. On dak ne misli da je njegov projekt fundamentalneontologije u potpunosti istrajao u tom pravcu. Tako u predgovoruzapredavanje Staie metaftzika on kaZe: ,,Tako dugo dok se ovomi5ljenje i samo jo5 oznadava kao fundamentalna ontologija, onosamo sebi prepreduje i zakrduje put. Naime, naslov ,,fundamentalnaontologija" izaziva uverenje da je mi5ljenje kao fundamentalnaontologija, koje poku5ava da misli istinu biia, a ne kao ontologijaistinu bivstvuju6eg, jo5 uvek neka vrsta ontologije." Po5to je on-tologija kao drugo ime za filozofiju i metafiziku uvek bila stvaruma, svako njihovo ogranidavanje navodi na pomisao o iracional-nosti. Hajdeger na ovaj prigovor odgovara tako Sto istide da se tune radi o izboru izmedu racionalnosti i iracionalnosti , vei o pret-postavkama na kojima je moguie razviti ovu pojmovnu oprednost.Ovakva podela je posledica napu5tanja izvorne su5tine logos-aivladavine mi5ljenja kao ratio-a (u smislu uma i razuma) nad bi6em.

,lracionalizam je neka vrsta racionalizma,jer pobuduje neoprav-danu nadu da je racionalizam moguie prevazi(i pukim porica-njem."t2 Treba, dakle, i6i dublje od ove pojmovne podele.

Upori5te za razlaganje metafizike je jezik/mi5ljenje u komse samo razlaganje odvija. Hajdeger se poziva na grdko ime zajezik, mi5ljenje, um - na logos. Pristup logos-tt nije neposredanzbog toga Sto se uvek kad mislimo nalazimo u okviru njegovihskrivenih pretpostavki. Po5to nije moguie zauzeti neko meta-je-zidko, ili meta-logidko stajali5te, jedini nadin da se otkrije njegovasu5tina jeste istrajavanje u hermeneutidkom krugu. U dinjenici dahermeneutidki krug ne podleZe zahtevima tradicionalne logikeHajdeger ne vidi nedostatak, nego prednost s obzirom na izvomostmiSljenja. U tom svetlu logika bi bila mi5ljenje koje nije u stanjuda shvati biie, jer je i sama najizrazitiji vid metafizike.

Da bi pokazao izvomu vezu miSljenja i bi6a Hajdeger upuiujena grdki odnos izmedu logos i physis. On kaZe: .,Phvsis i /ogos sujedno te isto."a3 Grci su razumevali bi6e i kao physis i kao bgos .lJzto ,,Logos sadrZi i su5tinsko poreklo forme ditavog jezika i (...)time odreduje nadin kazivanja kao logidkog kazivanja u Sirem smis-lu." * Povesni preobraZaj smisla bi6a je stoga merodavan i za preo-btaLaj smisla logos-a. Njegovo dana5nje razumevanje potide iz

a2 Haideger, M. : Uvod u metafiziku , s. 189a3 isto, s. 143.4 Hajdeger, M.: Miiljenje i pevanje ,s.78.

dalekog preobrai,aja njegovog zna(enja u odnosu na i.zvornipoEetak. Savremeni susret sa njim pretpostavlja uobidajen, svag-da5nji i prosedan nadin razumevanja. Svagda5nji nadin razumeva-nja Hajdeger naziva faktrcitetom. Faktidki mi se odnosimo premalogos-u sa metafizidkom predrasudom. Pre izriditog razumevanjami se kreiemo u implicitnom razumevanju, pred-razumevanju. Ipred-razumevanje je, kao i ostali fenomeni koje Hajdeger razmat-ra, dvosmisleno. Ono s jedne strane svedodi o padu izvornog ra-zumevanja nekog fenomena na metafiziiki plan, ali i o sedanju naizvorni smisao nekog fenomena. U izvornom-smislu logos ozna-dava davanje, dopultanje, pojavljivanje bi6au', te se na taj nadinspaja sa istinom biia kao neskriveno5(u (aletlrcia). Po5to mislitizna(ikazivati to Sto je vredno mi5ljenja, poezija kao su5tina jezi-

ka i filozofija kao miSljenje idu zajedno. ,,Filozofija i njeno mi5-ljenje su u istom redu samo sa poezijom."* Mi5ljenje i pevanjepripadaju jedno drugom. Njihov susret stoji u temelju svanuiasveta. Stvari jesu i postoje kroz jezik. Obnavljanje u miSljenjususreta sa svetom jeste obnavljanje raclanja izvornog smisla biia.Zbog togajezik ima karakter povesne sudbine, jer odrecluje naitnna koji pripadamo samom dogadaju sveta. Po5to je, prema Hajde-geru, poezija prajezik jednog povesnog naroda, suStinu jezlka

moramo shvatiti iz suStine poezije. U tom smislu poezija je temeljpovesti. ,,Po5to se sudbina jezika temelji u svagda5njem odnoSenjunekog naroda prema biiu, kaZe Hajdeger. to 6e.nam se pitanje bi6anajunutra5njrje preplitati sa pitanjem jezlka.""' Hajdeger pri tomnagla5ava da dovek ne raspolaZe jezikom. Jezik odreden kao ,,kuiabi6a" jeste sam ,,dogadaj" .Iezrk je dogaclaj u tom smislu Sto stvarasvet, il i Sto se sa njim rada svet. On otvara povesni horizont ukome se za ledan narod moZe ne5to uopSte pojaviti. U tom pogledujezik je podetak, nacrt koji u sebi nosi moguinost pojavljivanjasvega potonjeg, ali i moguinost zatvaranja horizonta.* On je

dogadaj u smislu ustanovljavanja jedne paradigme razumevanja

a5 H"id.gg.t, M.: Sein uncl Zeit ,s. 33. Takode Miilienje i pevanje ,s.217.

,,logos (este): saga koja, pokazuju6i dopu5ta da se bivstvujuie pojavi u svomejeste."

6 Hojd"g"r, M.: I|vod u ntetafiziku,s. 43.a7 isto, s.66.* H"id.gg.., M.: Poreklo umetuitkog dela, Mladost, Zagreb, s. 74. ,,Pravi

poietak je kao skok (Sprung) uvek preskok (Versprung) u kome je sve dolaze6e

ve6 prekoradeno, premda kao prikriveno. Podetak skriveno vei sadrZi svrSetak."

-,6)

N

Ir

t (2 4

'L)

O

J

sveta, i stoga, kaZe Hajdeger, on je monolog. Kao monolog on je

razgovor sa samim sobom, razgovor u sebi. Po5to ve6 sadrZi unu-tra5nje ustrojstvo vladavine u iskazivom, logos kao ,,zbiranje isabranost" (Sammlung und Gesammelheit) je razgovor u smisluspora izmedu onog Sto je u njemu imenovano i unutra5nje granicekoja tom imenovanom uskraiuje ili dozvoljava pojavljivanje. Utom pogledu jezik je paradigma koja omoguiava svet, ali koja gana odreilenoj granici sputava i sadrZi njegov svr5etak kao granicuiskazivosti.

Ofvorenost biia kao neskrivenost bivstvuju6eg u celini desilase na zapadu, prema Hajdegeru, prvi put kod Grka. Zbog toga je

njihovo miSljenje/pevanje postalo merodavan obtazac,uzor za celukasniju povest zapada. Zapad se joS uvek nalazi u prostoru hori-zonta koji su Grci otvorili. Meclutim, u okviru ove paradigme do-godile su znadajne transformacije. Svaki put je to bilo stvaranjenove paradigme, ili kako Hajdeger kaZe: ,,Svaki je put niknuojedan novi i bitan svet."4e Ova transformacija izvorne grdke para-digme je zapodela sa rimskim prevodenjem grdkog mi5ljenja/jezi-ka. Po5to je ovom prevodenju nedostajalo izvomo iskustvo mi5lje-nja, ono je zaHajdegera neautentidno. To je tadka gde zapodinjebez-zavl(ajnost zapadnog sveta. Medutim, ni ova, ni kasnije trans-formacije grdke izvorne paradigme, kao Sto su srednjovekovna imoderna transformacija, nisu u potpunosti poniStile izvomo iskust-vo mi5lje nja. U savremenoj situaciji nalazimo se pred istovremenimpovladenjem ove izvorne paradigme i nagove5tajem nove ili ob-novljene paradigme koja bi zapadu mogla da povrati sigurnost.Horizont sveta otvoren grbkim logos-om moZe se, dakle, tumaditiautentidno i neautentidno. Ono Sto se danas nazivalogocentrizmompredstavlja neautentidan vid izvome grbke paradigme logos-a.Pot-punu prevlast njenog neautentidnog oblika Hajdeger naziva ,,nat-murivanjem (zamradivanjem) sveta", duhovnom propaS6u zapada.Nju odlikuje ,,bekstvo bogova, razarunje zemlje, po-masenje dove-ka,mrLnja i podozrenje prema svemu stvaraladkome i slobodno-

me", ili ,,onemodavanje duha, njegovo rasturanje, iscrpljivanje, po-tiskivanje i pogrelno tumadenje."s

Kakav je smisao ,,bekstva bogova" u tehnidkom razdoblju?ZaHajdegera je_.izvoma su5tina jezika u pesniStvu koje je ,,nose6itemelj istorije"''. On zapodinje ,,imenovanjem bogova" koje sve-dodi o odgovaranju jednog naroda i njegovog sveta, o jednostavnojsigurnosti u svetu. Nedostatak bogova treba tumaditi kao povlade-njejedne paradigme, kao sklapanje horizontajednog sveta. TakoniSta,,vidljivo i jednoznadno vi5e u sebi ne sabire ljude i stvari, iiz takvog_ sabiranja u sebi sastavlja svetsku povest i ljudsko pre-bivanje."" Prema tome, svet je izgubio svoj temelj, a duh snagujedinstva u odludnosti. Ovakvo tumadenje modernog doba svedodio Hajdegerovom pokusaju da savremeni tehnidki svet protumadi usvetlu mitsko-poetske tradicije, nasuprot teolo5koj i filozofsko-na-udnoj tradiciji. Mitsko-poetska tradicija postaje nit koje se HajdegerdrZiutral.enju ponovne zavidajnosti u tehnidkom svetu.

Destrukcij a metafizike teLi za rasplitanjem metafizidkihdvorova kako bi dospela u horizont pobetka. Put ka njemu jedvostruk: kroz samu metafiziku, jer ona nosi u sebi spomen na po-detak, i kroz horizont poetsko-mitskog mi5ljenja u kome je svetlo-st podetka Zllja, ali i nenametljivija. Snaga podetka je, rekao biHajdeger, snaga jedne,,nenasilne moii". Razgovor o destrukcijimetafizike moZe se sagledati kao razgovor o logocentridkoj para-digmi unutar izvornije paradigme grdkog logos-a. Tek je ova drugaparadigma granica samoj sebi. Sav razgovor u jeziku se dogadakao isku5avanje ove granice. U skladu sa tim moZe se re6i dafig:.lre physis i logos imaju istovetnu strukturu onog Sto se od seberada, raste, vlada samo sobom i dovodi sebe u neskrivenost. No,ako moZemo metafizidki govor smestiti u okvir izvorne su5tine je-zika, ne moZemo istupiti iz jezi(ke su5tine koju Hajdeger odreclujeY,n sag.u (Sage). On kaZe: ,,Su5tina jezikajeste saga kao poka-znica."" Nju odlikuje dopu5tanje da se ne5to pojavi, duje, vidi.Kao pojavljivanje i pokazivanje ,,same stvari", ona oznadava i pris-ustvo i odsustvo svake vrste. Ona je samopokazivanje bi6a. Po5toje jezik otkrivenost biia, onda je dovek mesto u kome jezik govore6i

s Hajdeger, M. : Uvod u metafiziku,s. 54. i 60.5r Ha.ldeger, M.: Miiljenje i pevanje ,s. 140.52 Heidegger, M .: eemu pesnici, Mladost, Zagreb, s. 83s3 Ha.ldeger, M.: Miiljenje i pevanje ,s.233.

ae isto, s.75.,,Uvek kada bivstvujuie u celini kao bivstvuju6e samo zahteva

utemeljivanje u otvorenost, dospeva umetnost u svoju povesnu bit kao zadinjanje.

ona se na zapadu prvi put zbila kod Grka. ono sto se ubuduie naziva biie, bese

merodavno postavljeno u delo. Tako otvoreno bivstvuju6e u celini_bese zatim

pretvofeno u bivstvujuie u smislu bogom stvorenog. To se zbilo u srednjem veku.

bvo bivstvuju6e be5e ponovno promenjeno u podetku i tokom Novog veka. Bivst-

vuju6e postade predmet, kojim se moZe radunski gospodariti i pregledati ga"'

a)

F>qf

N

J

26 2'7

'L)

O

J

sveta, i stoga, kaZe Hajdeger, on je monolog. Kao monolog on je

razgovor sa samim sobom, razgovor u sebi. Po5to ve6 sadrZi unu-tra5nje ustrojstvo vladavine u iskazivom, logos kao ,,zbiranje isabranost" (Sammlung und Gesammelheit) je razgovor u smisluspora izmedu onog Sto je u njemu imenovano i unutra5nje granicekoja tom imenovanom uskraiuje ili dozvoljava pojavljivanje. Utom pogledu jezik je paradigma koja omoguiava svet, ali koja gana odreilenoj granici sputava i sadrZi njegov svr5etak kao granicuiskazivosti.

Ofvorenost biia kao neskrivenost bivstvuju6eg u celini desilase na zapadu, prema Hajdegeru, prvi put kod Grka. Zbog toga je

njihovo miSljenje/pevanje postalo merodavan obtazac,uzor za celukasniju povest zapada. Zapad se joS uvek nalazi u prostoru hori-zonta koji su Grci otvorili. Meclutim, u okviru ove paradigme do-godile su znadajne transformacije. Svaki put je to bilo stvaranjenove paradigme, ili kako Hajdeger kaZe: ,,Svaki je put niknuojedan novi i bitan svet."4e Ova transformacija izvorne grdke para-digme je zapodela sa rimskim prevodenjem grdkog mi5ljenja/jezi-ka. Po5to je ovom prevodenju nedostajalo izvomo iskustvo mi5lje-nja, ono je zaHajdegera neautentidno. To je tadka gde zapodinjebez-zavl(ajnost zapadnog sveta. Medutim, ni ova, ni kasnije trans-formacije grdke izvorne paradigme, kao Sto su srednjovekovna imoderna transformacija, nisu u potpunosti poniStile izvomo iskust-vo mi5lje nja. U savremenoj situaciji nalazimo se pred istovremenimpovladenjem ove izvorne paradigme i nagove5tajem nove ili ob-novljene paradigme koja bi zapadu mogla da povrati sigurnost.Horizont sveta otvoren grbkim logos-om moZe se, dakle, tumaditiautentidno i neautentidno. Ono Sto se danas nazivalogocentrizmompredstavlja neautentidan vid izvome grbke paradigme logos-a.Pot-punu prevlast njenog neautentidnog oblika Hajdeger naziva ,,nat-murivanjem (zamradivanjem) sveta", duhovnom propaS6u zapada.Nju odlikuje ,,bekstvo bogova, razarunje zemlje, po-masenje dove-ka,mrLnja i podozrenje prema svemu stvaraladkome i slobodno-

me", ili ,,onemodavanje duha, njegovo rasturanje, iscrpljivanje, po-tiskivanje i pogrelno tumadenje."s

Kakav je smisao ,,bekstva bogova" u tehnidkom razdoblju?ZaHajdegera je_.izvoma su5tina jezika u pesniStvu koje je ,,nose6itemelj istorije"''. On zapodinje ,,imenovanjem bogova" koje sve-dodi o odgovaranju jednog naroda i njegovog sveta, o jednostavnojsigurnosti u svetu. Nedostatak bogova treba tumaditi kao povlade-njejedne paradigme, kao sklapanje horizontajednog sveta. TakoniSta,,vidljivo i jednoznadno vi5e u sebi ne sabire ljude i stvari, iiz takvog_ sabiranja u sebi sastavlja svetsku povest i ljudsko pre-bivanje."" Prema tome, svet je izgubio svoj temelj, a duh snagujedinstva u odludnosti. Ovakvo tumadenje modernog doba svedodio Hajdegerovom pokusaju da savremeni tehnidki svet protumadi usvetlu mitsko-poetske tradicije, nasuprot teolo5koj i filozofsko-na-udnoj tradiciji. Mitsko-poetska tradicija postaje nit koje se HajdegerdrZiutral.enju ponovne zavidajnosti u tehnidkom svetu.

Destrukcij a metafizike teLi za rasplitanjem metafizidkihdvorova kako bi dospela u horizont pobetka. Put ka njemu jedvostruk: kroz samu metafiziku, jer ona nosi u sebi spomen na po-detak, i kroz horizont poetsko-mitskog mi5ljenja u kome je svetlo-st podetka Zllja, ali i nenametljivija. Snaga podetka je, rekao biHajdeger, snaga jedne,,nenasilne moii". Razgovor o destrukcijimetafizike moZe se sagledati kao razgovor o logocentridkoj para-digmi unutar izvornije paradigme grdkog logos-a. Tek je ova drugaparadigma granica samoj sebi. Sav razgovor u jeziku se dogadakao isku5avanje ove granice. U skladu sa tim moZe se re6i dafig:.lre physis i logos imaju istovetnu strukturu onog Sto se od seberada, raste, vlada samo sobom i dovodi sebe u neskrivenost. No,ako moZemo metafizidki govor smestiti u okvir izvorne su5tine je-zika, ne moZemo istupiti iz jezi(ke su5tine koju Hajdeger odreclujeY,n sag.u (Sage). On kaZe: ,,Su5tina jezikajeste saga kao poka-znica."" Nju odlikuje dopu5tanje da se ne5to pojavi, duje, vidi.Kao pojavljivanje i pokazivanje ,,same stvari", ona oznadava i pris-ustvo i odsustvo svake vrste. Ona je samopokazivanje bi6a. Po5toje jezik otkrivenost biia, onda je dovek mesto u kome jezik govore6i

s Hajdeger, M. : Uvod u metafiziku,s. 54. i 60.5r Ha.ldeger, M.: Miiljenje i pevanje ,s. 140.52 Heidegger, M .: eemu pesnici, Mladost, Zagreb, s. 83s3 Ha.ldeger, M.: Miiljenje i pevanje ,s.233.

ae isto, s.75.,,Uvek kada bivstvujuie u celini kao bivstvuju6e samo zahteva

utemeljivanje u otvorenost, dospeva umetnost u svoju povesnu bit kao zadinjanje.

ona se na zapadu prvi put zbila kod Grka. ono sto se ubuduie naziva biie, bese

merodavno postavljeno u delo. Tako otvoreno bivstvuju6e u celini_bese zatim

pretvofeno u bivstvujuie u smislu bogom stvorenog. To se zbilo u srednjem veku.

bvo bivstvuju6e be5e ponovno promenjeno u podetku i tokom Novog veka. Bivst-

vuju6e postade predmet, kojim se moZe radunski gospodariti i pregledati ga"'

a)

F>qf

N

J

26 2'7

slu5a sanr sebe. Zbog togajezik ne pripada doveku, nego obratno:dovek pripadajeziku,jer govori iznjega. Ono Stojezik pokre6e unjegovom pokazivanju i kazivanjujeste dogadaj. On skuplja i pris-vaja horizont jezika u jedinstvnu strukturu mnogostrukog poka-zivanja.,,Na poreklu redi - to jest ljudskog govora - iz sage, poreklukoje ima odliku dogadaja, podiva ono Sto je svojstveno jeziku."*Po5to spadamo u dogadaj, sagu ili jezik, mi nismo u moii da ihpredmetno obuhvatimo kao celinu. Jezik koji kroz ioveka govorisam sa sobom je monolog. Hajdeger o tome kaZe: ,,Monolo5ki ka-rakter jezidke su-itine ima svoju strukturu u nacrtu sage... jer jezikjeste monolog."" Jezik je monolog, jer jedino on istinski govoriaficirajuii sam sebe preko doveka koji mu celovito pripada. U tojcelovitosti pripadanja nalazi se moguinost unutra5njeg razgovorakao samopokazivanla i samoskrivanja. Jezik je istovremeno poka-zivanje i skrivanje. Tako se na osnovu onog Sto je mi5ljeno moZeotkriti ono o demu nije, ali Sto je odredivalo ono o demu se izriditomislilo. To je moguie na osnovu toga Sto miSljeno/kazano, dovedenodo krajnjih moguinosti, dopire do unutra5nje granice miSljenja/ka-zivanja. U sporu izmedu granice i pozitivno iskazanog otkriva seneiskazano. No, ono vi5e nema smisao temelja, osnova kao sup-stance, nego temlja kao unutra5nje granice ili strukture hurizontakoja je imanentnajednom svetu.

Logocentridka paradigma je sme5tena u hori.zont izvorneparadigme grbkog logos-a dija je struktura monololka. Dogadajkao dovr5enje ili obnova paradigme nagove5tava svoju objavu unemadkom jeziku, smatra Hajdeger, jer nemadki jezik ima najveiusnagu se6anja na izvornu su5tinu jezika. Meclutim, i za Hajdegeraje to neizvesan dogadaj, tako da preostaje samo dekanje-oslu5kiva-nje ,,nadolaska biia". U tom i5dekivanju preostaje samo nada da sepove6anjem opasnosti poveiava i moguinost dolaska spasonosnog.

Medutim, opasnost sa neizvesnim ishodom se ne rada samclna jednom mestu. a odekivanja,.spasonosnog" su razlidita.Zapadnoi5dekivanje spasonosnog ne moZe biti dovoljno samom sebi s obzi-rom na policentridnost monoloikih projekata i na globalno podrudjenjihovog interesa. Ako se jo5 uvek ne moZe zapoieti razgovor saistokom, kako smatra Hajdeger, zbog monolo5ke strukture njihovihsvetova, ako je prevodenj e i skustva jednog mi5ljenj a/govorenja u

s isto, s. 245.55 isto, s.246.

drugo uvek krivotvorenje, time nije odloZeno sudeljavanje razlidrtihsvetova. Ono se faktidki odvrja i sve vi5e ubrzava. Insistiranje nanjihovim monoloSkim strukturama ne odlaZe problem, nego sveja(e zahteva odgovor na pitanje kako dolazi do ukrStanja ba5 mono-lo5kih struktura u situaciji njihovog neizbeZnog susreta. Zbog toga,,obnavljanje podetka" mora ostati nedovr5en projekt. U sudelja-vanju razliditih svetova obnavljanje ma kog podetka se marginali-zuje spram novih povesno-praktidnih zadataka.

Mile Savii

HEIDEGGER AND THE DECONSTRUCTION OF METAPHYSICS

Suttmmt\

In this article author presents fundamental comprehensions of Heidegger's

surpassing metaphysics, mode of h is destruct ion of metaphysics and points out

language as the base of such enterprise. In Heidegger's relation towards the meta-physics he discerns two courses of European t radi t ion that Heidegger contrasts

each other. On one hand is metaphysical (onto-theoJogical) course rvhich includesphi losophy, sc ience and theology, and on the other hand is myth-poet ical t radi t ion.

In the myth-poet ical t radi t ion. whieh existences in authent ic understanding of the

language, Heidegger sees the possib i l i ty of a new pat tern of the foundat ion of

technical world. The author sees the dispute betrveen logocentrism, which Heidegger

interpretsasareducedunderstandingof theCreek logos,andmyth-poet ical t radi t ion,which keeps authentic sense of logos, as an expression of one limited - Western -

life-rvorld. His thesis is that apan from this dispute practical-existential problems

intrude themselves in the impact West with marginal life-rvorlds, so that the impor-

tance of th is d ispute becomes less re levant in condi t ions new wor ld-histor ical

situation.

=

F'q

o

IL

N

Jr

2.8 2 9

slu5a sanr sebe. Zbog togajezik ne pripada doveku, nego obratno:dovek pripadajeziku,jer govori iznjega. Ono Stojezik pokre6e unjegovom pokazivanju i kazivanjujeste dogadaj. On skuplja i pris-vaja horizont jezika u jedinstvnu strukturu mnogostrukog poka-zivanja.,,Na poreklu redi - to jest ljudskog govora - iz sage, poreklukoje ima odliku dogadaja, podiva ono Sto je svojstveno jeziku."*Po5to spadamo u dogadaj, sagu ili jezik, mi nismo u moii da ihpredmetno obuhvatimo kao celinu. Jezik koji kroz ioveka govorisam sa sobom je monolog. Hajdeger o tome kaZe: ,,Monolo5ki ka-rakter jezidke su-itine ima svoju strukturu u nacrtu sage... jer jezikjeste monolog."" Jezik je monolog, jer jedino on istinski govoriaficirajuii sam sebe preko doveka koji mu celovito pripada. U tojcelovitosti pripadanja nalazi se moguinost unutra5njeg razgovorakao samopokazivanla i samoskrivanja. Jezik je istovremeno poka-zivanje i skrivanje. Tako se na osnovu onog Sto je mi5ljeno moZeotkriti ono o demu nije, ali Sto je odredivalo ono o demu se izriditomislilo. To je moguie na osnovu toga Sto miSljeno/kazano, dovedenodo krajnjih moguinosti, dopire do unutra5nje granice miSljenja/ka-zivanja. U sporu izmedu granice i pozitivno iskazanog otkriva seneiskazano. No, ono vi5e nema smisao temelja, osnova kao sup-stance, nego temlja kao unutra5nje granice ili strukture hurizontakoja je imanentnajednom svetu.

Logocentridka paradigma je sme5tena u hori.zont izvorneparadigme grbkog logos-a dija je struktura monololka. Dogadajkao dovr5enje ili obnova paradigme nagove5tava svoju objavu unemadkom jeziku, smatra Hajdeger, jer nemadki jezik ima najveiusnagu se6anja na izvornu su5tinu jezika. Meclutim, i za Hajdegeraje to neizvesan dogadaj, tako da preostaje samo dekanje-oslu5kiva-nje ,,nadolaska biia". U tom i5dekivanju preostaje samo nada da sepove6anjem opasnosti poveiava i moguinost dolaska spasonosnog.

Medutim, opasnost sa neizvesnim ishodom se ne rada samclna jednom mestu. a odekivanja,.spasonosnog" su razlidita.Zapadnoi5dekivanje spasonosnog ne moZe biti dovoljno samom sebi s obzi-rom na policentridnost monoloikih projekata i na globalno podrudjenjihovog interesa. Ako se jo5 uvek ne moZe zapoieti razgovor saistokom, kako smatra Hajdeger, zbog monolo5ke strukture njihovihsvetova, ako je prevodenj e i skustva jednog mi5ljenj a/govorenja u

s isto, s. 245.55 isto, s.246.

drugo uvek krivotvorenje, time nije odloZeno sudeljavanje razlidrtihsvetova. Ono se faktidki odvrja i sve vi5e ubrzava. Insistiranje nanjihovim monoloSkim strukturama ne odlaZe problem, nego sveja(e zahteva odgovor na pitanje kako dolazi do ukrStanja ba5 mono-lo5kih struktura u situaciji njihovog neizbeZnog susreta. Zbog toga,,obnavljanje podetka" mora ostati nedovr5en projekt. U sudelja-vanju razliditih svetova obnavljanje ma kog podetka se marginali-zuje spram novih povesno-praktidnih zadataka.

Mile Savii

HEIDEGGER AND THE DECONSTRUCTION OF METAPHYSICS

Suttmmt\

In this article author presents fundamental comprehensions of Heidegger's

surpassing metaphysics, mode of h is destruct ion of metaphysics and points out

language as the base of such enterprise. In Heidegger's relation towards the meta-physics he discerns two courses of European t radi t ion that Heidegger contrasts

each other. On one hand is metaphysical (onto-theoJogical) course rvhich includesphi losophy, sc ience and theology, and on the other hand is myth-poet ical t radi t ion.

In the myth-poet ical t radi t ion. whieh existences in authent ic understanding of the

language, Heidegger sees the possib i l i ty of a new pat tern of the foundat ion of

technical world. The author sees the dispute betrveen logocentrism, which Heidegger

interpretsasareducedunderstandingof theCreek logos,andmyth-poet ical t radi t ion,which keeps authentic sense of logos, as an expression of one limited - Western -

life-rvorld. His thesis is that apan from this dispute practical-existential problems

intrude themselves in the impact West with marginal life-rvorlds, so that the impor-

tance of th is d ispute becomes less re levant in condi t ions new wor ld-histor ical

situation.

=

F'q

o

IL

N

Jr

2.8 2 9