Vladimir Milutinovic - Dekonstrukcija Druge Srbije

Download Vladimir Milutinovic - Dekonstrukcija Druge Srbije

Post on 15-Jun-2015

259 views

Category:

Documents

5 download

TRANSCRIPT

Vladimir Milutinovi Knjiga - Dekonstrukcija Druge Srbije1.O zloinima u nae ime Mitovi Druge Srbije Nevidljivi ratovi Prenosimo Peanik: sluaj Gligorov Suoavanje sa realnou Mi imamo samo filozofske probleme Ideologija u istom obliku Latinica kao simptom Kraj iskrivljene svesti? Dekonstrukcija Druge Srbije Prva i druga Srbija Arheologija ideologije2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.113.Tehno Srbija Srbizam Kultura odravanja stereotipa Rasizam bez rase Rat je bio dobar14.15.16.17.O zloinima "u nae ime"Tema ovog lanka e biti odnos prema zloinima poinjenim u ratovima na prostoru bive Jugoslavije, a neposredan povod za njega je govor koji je na tu temu odrao Nenad Dimitrijevi u nedavnom Peaniku. (1) U njemu se ponavlja i naizgled teorijski fundira jedna fraza koja je i ranije bila koriena kada se govorilo o potrebi za katarzom ili za suoavanjem sa prolou, naime, fraza koji govori o zloinima koji su poinjeni "u nae ime". Ovu frazu su ranije esto koristili ljudi koji su veinom tokom ratnih devedesetih javno protestvovali protiv rata i koji sigurno smatraju 2da nisu ni na koji nain doprineli da rat izbije ili da se nastavlja, ali ipak smatraju da treba rei da su zloini poinjeni "u nae ime", u ime zajednice kojoj i sami pripadaju, bilo kao Srbi, bilo kao dravljani Srbije i u ime svakog lana te zajednice. Govor Nenada Dimitrijevia zanimljiv je po tome to ovaj stav pokuava da obrazloi povezujui ga sa pojmovima moralne (kolektivne) odgovornosti, pomirenja i izvinjenja. Meutim, problem je u tome to je autorova argumentacija u celosti pogrena, i to, iako pojmove povezuje na neuobiajen nain, to samo po sebi nije mana, uspeva samo da im prida znaenja koja protivree njihovom ispravnom odnosu. Da bi pokazali da je ova ocena ispravna najbolje bi bilo da neveliki Dimitrijeviev govor citiramo u celosti, ali bi to razbilo ritam ovog teksta, pa emo citirati njegove delove onda kada nam to bude trebalo. Dva smisla fraze "u nae ime" Poeemo od glavnog problema: ta bi fraza "zloini poinjeni u nae ime" uopte trebalo da znai? Neposredni odgovor na ovo pitanje trebalo bi da bude da je neko uradio neto u moje ime, ako sam ga ja nagovorio da to uradi, ili sam to odobrio, podrao, ili sam se u sebi slagao sa tim to je on uradio. Ovo znaenje ove fraze se ne moe zaobii i videemo da, iako ga ne ekspliciraju, govornici se ipak oslanjaju na njega, naprosto jer je ono previe standardno. Da li to znai da govornici koji koriste ovu frazu ele da kau da su svi Srbi odobravali zloine koji su poinjeni u ratu? Na osnovu Dimitrijevievog teksta ne moe da se da jednoznaan odgovor na ovo pitanje, jer se tekst koleba izmeu dva znaenja fraze "u nae ime".3Teza od koje Dimitrijevi polazi u tekstu (govoru) jeste da ratni zloini poinjeni sa srpske strane imaju karakter masovnog ili kolektivnog zloina. Kolektivni zloin definie ovako: "akt poinjen od strane znaajnog broja pripadnika jedne grupe u ime svih pripadnika te grupe, a protiv pojedinaca koji su identifikovani kao neprijatelji po osnovi pripadanja drugoj grupi" (svi kurzivi u navodima bie moji, poto ih nema u originalu). Osim toga, autor tvrdi da kolektivni zloin rauna sa "saglasnou podanika" i da je u sluaju zloina u ratovima o kojima govorimo "impliciran visok nivo ideoloke i politike i delatne saglasnosti izmeu (Miloevievog) reima i podanika u zloinakom poduhvatu". Ve u ovoj definiciji vidi se dvojstvo u shvatanju fraze "u nae ime", jer je oigledno da je u razliitom smislu zloin poinjen u ime onoga ko je bio u ovoj saglasnosti sa reimom i onoga koji je prosto bio pripadnik nacije "u ije ime" su zloini poinjeni. Iz toga to Dimitrijevi naglaava da je postojao visok nivo saglasnosti izmeu podanika i reima, pa ak i iz toga to se grupa koja samo navodno podrava a ne izvrava zloin uopte ne javlja u definiciji (jer se pominju samo oni koji su zloin "poinili" i svi pripadnici grupe), vidi se da ovog kolektivnog karaktera zloina ne bi bilo da nije bilo ove masovnosti. Dimitrijevi zaista kae da je "veliki broj Srba sauestvovao ili je barem podravao zloinaki poduhvat mislei da uestvuje u neemu to je jako dobro i to je jako asno i to je jako vano za ouvanje naeg nacionalnog bia". Ove navode smo komentarisali da bi pokazali da se Dimitrijevi zaista oslanja i na standardno znaenje fraze "u nae ime" i to standardno znaenje vai za one koji su bili u saglasnosti sa reimom. Ali Dimitrijevi u drugom delu teksta ima sasvim drugaije znaenje: kada se,4kako izgleda, obraa onima koji su se protivili reimu ("Dakle, mi kaemo - dobro, znamo ta se dogodilo, dobro, priznajemo nau ulogu u svemu tome... ") on kae da su zloini injeni i u njihovo ime, naprosto zato to su i oni Srbi, i da to povlai i njihovu "moralnu odgovornost" i potrebu da se izvine zbog onoga to je bilo. On dodaje da nas injenica da smo pripadnici zajednice iji su neki lanovi poinili zloin ini lanovima "zajednice zloinaca" koja nikada ne moe biti u "ravnopravnom" odnosu sa "zajednicom rtava" i da zbog toga ne treba teiti pomirenju, koje se vidi kao pogrean koncept, jer valjda implicira ovu ravnopravnost, ve se treba zadrati na izvinjenju, jer ono upravo fiksira tu neravnopravnost: izvinjava se samo jedan, a drugi prima izvinjenje. I to bi bilo to. Jedni su odgovorni zato to su vrili ili podravali zloine; drugi to nisu inili, ali ne treba da smatraju da ih cela ta situacija zbog toga ne tie, jer su iste nacije kao ovi prvi, pa treba da se izvine rtvama. I u emu je problem? U dosta toga, ali se ti problemi poinju videti tek kada se ovakvom stavu postave neka pitanja. Problemi argumentacije Dimitrijevi u svom govoru nigde ne kae da bi veinu srpskog drutva trebalo svrstati u prvu grupu koja je bila u saglasnosti sa reimom, ali upotrebaljava ve pomenute kvalifikative "visok nivo saglasnosti", masovni i kolektivni zloin, veliki broj pripadnika, odakle bi mogli zakljuiti da on ipak smatra da je znaajan, pa moda i veinski, deo srpskog drutva uestovao u "zloinakom poduhvatu". Ako se sada setimo dva smisla fraze "u nae ime" koja smo odredili, onda se moe postaviti pitanje: Da li je ovaj "znaajan" stepen saglasnosti sa zloinom,5potreban uslov da bi onaj ostali deo drutva trebalo da se osea moralno odgovornim za zloine zbog same injenice da pripada istoj naciji? Ako je taj znaajan stepen potreban, onda dolazimo u jednu moralno neobinu situaciju, da bi na zloine koji se javljaju u manjem stepenu mogli da okrenemo glavu kao da nas se ne tiu. Na primer, zamislite da su se u ratu sa Hrvatskom desila samo poznata ubistva vojnika na mostu i policajaca u Dalju: da li relativno mali stepen u kome se zloin dogaa treba da znai da se on ne tie svakog pripadnika respektivnih nacija i da oni, u Dimitrijevievom smislu, nisu odgovorni za njega? Trebalo bi da to nije tako, jer je moda upravo neodgovarajua reakcija oba drutva na poetne zloine, pa ak i njihovu verbalnu najavu, omoguila da se rat rasplamsa. To znai da moralna odgovornost postoji ma kako mali stepen zloina bio, u stvari ona postoji i ako se pravi zloini jo nisu ni dogodili. Ali tu nije kraj problema. Ako se sloimo da u stvari ma kako mali stepen zloina povlai jednaku moralnu odgovornost ljudi kojih se on tie, onda smo ve ocenili kao neprimeren jedan deo Dimitrijevieve argumentacije, meutim u tom sluaju drugi delovi takoe dolaze u pitanje. Jer, ako smo samim tim to je neki pripadnik nae zajednice poinio neki zloin postali moralno odgovorni za to, da li smo istovremeno postali lanovi "zajednice zloinaca", u odnosu na koje "svaki pripadnik zajednice rtava ima pravo da zahteva izjanjenje od mene, ima pravo da me pita kakav je moj odnos prema zloinu.", kako kae Dimitrijevi. Nisu li ovo prejake rei? Jedan primer bi mogao da poslui kao otra ilustracija za to, ma koliko bio ve optereen istorijom i religijom: recimo da je podrka pruena nepravednoj osudi Isusa (koji je i sam u svojoj ovozemaljskoj pojavi bio Jevrejin), a koja je vodila njegovoj smrti, od strane jedne grupe Jevreja, bila neka6vrsta zlo-ina: daje li nam to ovlaenje da sve Jevreje smatramo "zajednicom zloinaca", i da smatramo da imamo pravo da svakog pripadnika jevrejskog naroda pitamo kakav je njegov odnos prema tom zloinu, da zahtevamo izjanjenje od njega? Da li treba da kaemo da nam to ovlaenje daje navodna injenica da je pomenuta nepravda uinjena i u njegovo ime? Oigledno da ne, jer se ini da iako zloin svakoga stavlja pred odgovornost, a, u neku ruku, posebno pripadnike grupe iji je lan poinio zloin, ta odgovornost se ni na koji nain ne menja iz odgovornosti u odnosu na zloin u odgovornost za zloin. Ako je to sve tako, to znai da okolnost da je neki pripadnik nae nacije izvrio neki zloin, sa jedne strane, ni na koji nain ne menja ono to se od nas i inae zahteva kao od moralno odgovornih osoba, dakle ni na koji nain ne menja moralne principe koji ine na misaoni moralni svet (dodaje tome samo jo jedan sluaj na koji treba da primenimo te principe), a sa druge strane, to ni na koji nain ne menja na moralni status, mi time nismo nita krivlji ili moralno problematiniji nego to smo bili. To ne znai da mi na novonastalu situaciju ne treba da odgovorimo na neki nain, kao to kae Dimitrijevi, meutim, na osnovu onoga to on predlae kao odgovor, ini se da se on ne slae sa ovim zakljucima. Dimitrijevieva preporuka odgovora u stvari oduzima pravo na odgovor koji bi bio odgovor moralnih osoba, on implicira da je moralni status nas kao onih koji treba da odgovore samim inom zloina promenjen. Izvinjenje ili pomirenje?7Da bi dali razloge za ovo tumaenje najpre emo dovesti u pitanje "visok nivo" saglasnosti izmeu podanika i Miloevievog reima o kojoj je Dimitrijevi govorio. Da ponem od sebe, u moje ime niko nije izvrio nikakav zloin. I to u oba smisla o kojima govorimo. U stvari ima neto uvredljivo u samoj situaciji u kojoj bi svaki pripadnik neke nacije trebalo da se izjanjava o ovome. Na primer, 9-martovske demonstracije i studentske demonstracije posle njih, sasvim su jasno nagovetavale da znaajan broj ljudi i skoro celokupna aktivna kulturna elita vidi u njima priliku da se rat sprei. Meutim, slabo je dokazivati da se onaj ko se protivio tadanjoj politici ne moe smatrati odgovornim za nju. Ne manje uvredljivo je i pretpostaviti da glasai koji su ipak nekada glasali za Miloevia nisu to uinili prosto zato to on nije dovodio u pitanje njihova opredeljenja i navike vezane za socijalizam ili zato to su verovali da e moi ostvariti ideju da Srbi ive u istoj dravi (to nije moralno nedopustivo, jer bi inae drave u kojima ivi velika veina pripadnika jedne nacije trebalo rasformirati), ve da se na osnovu njihovog glasa moe zakljuiti da su podravali zloine. Pored toga, nije tano da je u Srbiji u periodu ratova o kojima govorimo postojala dominantna kultura koja je smatrala da su lanovi neke grupe "manje vredna ljudska bia", koje se moe ubiti bez velikoga moralnog problema. Nije iskljueno da je neko mislio tako, ali dominantna kultura nije bila takva. Za ovu tvrdnju postoji puno razloga, od kojih je glavni da su na vlasti jo uvek bili socijalisti, dakle, neko ko je vaspitan na internacionalizmu i bratstvu i jedinstvu. Zbog toga se Miloeviu, na primer, ne mogu nai rasistike ili ovinistike reenice. U svakodnevnom ivotu je bilo isto. Primer koji ja esto navodim je iz Studentskog grada: u toku ratnih godina, na razglasu Studenjaka iao je dvaput u toku dana blok muzike u trajanju od jednog 8sata, ali tako da je uvek, prvo iao blok hrvatskog ili exjugoslovenskog rokenrola, a onda blok srpskog. Naravno, nije bilo nikakvog protesta, niti uopte komentara tog rasporeda. Ljudi koji od svoje volje sluaju muziku neke grupe ljudi ne smatraju da tu muziku stvaraju nia bia. Ovo je vano pokazati zbog toga to u Dimitrijevievoj argumentaciji tek ova navodna masovnost onih koji bi zaista imali za ta da se izvine, rtvama, a i svima ostalima, a to bi bili oni koji su zaista podravali zloin, ini koliko toliko plauzibilnom tezu da je izvinjenje, a ne pomirenje, model po kome bi problem ratnih zloina trebalo da bude razreavan. Meutim, iako se oslanja na argument o masovnoj podrci zloinu, oni koje u prvom redu Dimitrijevi poziva da se izvine nisu oni koji su podravali zloin, ve upravo oni koji to nisu inili. Kada zastupamo ovo stanovite ponovo se standardan smisao izvinjenja menja. Naime, prirodno je da neko treba da se izvinjava za neto loe to je sam uradio, ali u ovom sluaju akteri sami nisu uradili nita loe. Oni bi trebali da se izvinjavaju samo zbog injenice da pripadaju istoj zajednici kao i poinioci zloina. Na ovaj zahtev za izvinjenjem ak nema uticaja ni njihovo protivljenje ratu, uopte, itav njihov moralni svet irelevantan je u ovom odnosu. Autor ak naglaava da rtve u stvarnosti ne poznaju taj svet, niti imaju obavezu da ga upoznaju. Po njemu, oni samo zahtevaju izvinjenje, dok sam autor iskljuuje pomirenje kao stavljanje u ravnopravan poloaj zloinca i rtve. Ovaj opis poeljnog stanja dovoljan je da pokae da se kod Dimitrijevia ne radi o tome da smo odgovorni za sve to se oko nas deava i posebno odgovorni ukoliko se to deava u naoj zajednici, ve da "odgovaranje" na situaciju zloina ipak povlai nau krivicu, mada autor smatra da njegov opis to ne implicira, kada kae 9da je smisao koji pridaje odgovaranju "dunost da se prui odgovor" iako "mi pogreno razumemo odgovornost kao problem koji imamo, jer smo za neto okrivljeni ." U stvari to nije tano, jer iako za onoga ko se izvinjava, kod Dimitrijevia a i inae, nije predviena neka posebna konkretna kazna, sama situacija u kojoj se on smatra nedostojnim pomirenja, a njegov moralni svet bledi pred injenicom njegove materijalne prirode, pred (u stvari zamiljenom) krvnom vezom sa stvarnim poiniocima zloina je veoma surova kazna. Uz to i sasvim bezrazlona. A ako je kazna tu, kazna ije trajanje nije oroeno, i koja se izrie nezavisno od moralnog statusa aktera, a zavisno od njegovog nacionalnog bia, onda je tu i krivica, odreena u stvari na nain uobiajen u ratu. Jer, u ratu su ljudi podeljeni na jasno nacionalno omeene grupe koje jedna drugoj oduzimaju sve moralne kvalitete. Ovi poslednji argumenti trebalo bi da ukazuju da stvari verovatno stoje sasvim obrnuto nego to prikazuje Dimitrijevieva analiza. Pomirenje je ispravan koncept, dok je izvinjenje, pogotovo onda kada iskljuuje pomirenje, pogrean koncept. Ono to dugujemo rtvama je istina, sauee, kanjavanje poinilaca zloina, ukidanje pretpostavki koje su dovele do rata i prestanak rata drugim sredstvima (verbalnog, pojmovnog rata), a ovaj dug je istovremeno i pretpostavka pomirenja. Istovremeno, ovi zahtevi su upueni na jednak nain svim lanovima zajednica koje su bile u ratu, ak i samim poiniteljima zloina: oni su takoe pozvani da osnae ove principe i ak ni oni pristankom na te principe ne gube svoje moralno dostojanstvo, ve ga vraaju u onoj meri u kojoj je to mogue. Suprotno ovome, Dimitrijeviev model izvinjenja pre je deo rata nego to je put ka pomirenju. I to rata koji jo uvek traje. Iako su stvarni ratovi 10prestali jo pre dosta godina, verbalni nevidljivi ratovi ne prestaju ni danas. Da smo sa nekim u ovom nevidljivom ratu, vidi se po tome to je on za nas bez moralnog dostojanstva, odnosno, po tome to je za njega vezan negativan moralni kredit iz koga bilo koji njegovi postupci ne mogu da ga izvuku. Nema sumnje da se ovakvi ratovi jo uvek vode, na vie frontova, pri emu je hrvatska zvanina javnost primer koji je zanimljiv zbog relativno ekstremne situacije: tu je negativan moralni kredit doveden do toga da je samo ime Srbin postalo nepoeljno (kao i u mnogo emu drugom, mi se tek u novije vreme pokuavamo ponaati po ovom hrvatskom modelu). Kao plastina ilustracija toga moe se navesti jedna usputna digresija hrvatskog kolumniste Sandija Blagonia: "on je, da se slobodnije izrazim, Srbin", koja jasno pokazuje dokle je negativan kredit doao, da postoji pritisak da se re Srbin ne upotrebljava, jer je samo imenovanje znak priznanja, a i da Blagoni vidi to stanje u jeziku (i inae ga ne odobrava, ve ga samo konstatuje). Druga ilustracija moe biti intervju Borisa Dvornika za emisiju Nedeljom u 2 na HRT1 (2), gde je svako mogao da odlui da li podrava Dvornika u elji da se pomiri sa Batom ivojinoviem ili gomilu za nas anonimnih javnih linosti koje insistiraju na tome da je pomirenje izdaja. U drugim prilikama se, meutim, vidi da slini ljudi nemaju nita protiv izvinjenja, koje za njih predstavlja s jedne strane, jasan dokaz o slici u kojoj jedna strana ima za ta da se izvinjava, a druga nema, a sa druge, amnestiju za zloine vlastite strane, koja ih u stvari jedino interesuje. Zahtevanje izvinjenja se tu jasno pokazuje i po svojoj logikoj strukturi i po ljudima koji ga zahtevaju kao nastavak rata drugim sredstvima. Otkuda pogreni zakljuci?11Time smo zavrili opravdavanje ocene sa poetka teksta da je Dimitrijevieva argumentacija u celosti pogrena. Ostaje samo jo da se pokua dati objanjenje kako je mogue da je autor do te argumentacije doao i kako je izvinjenje kao deo rata postalo bolje od pomirenja kao njegovog zavretka. Treba najpre primetiti da iako govornici koji su se verbalno protivili ratu govore o zloinima koji su poinjeni "u nae ime", ono to oni u stvari ele je da celo drutvo ili ona veina koja je optuena da je zaista podravala zloine, pone da upotrebljava ovu frazu. Kao i u sluaju zvanine hrvatske javnosti u odnosu na Srbe uopte, time bi se dobila svojevrsna politika prednost nad tom veinom i njeno potiskivanje u status "naroda" koji doputa da mu drugi odreuju moralni status i pristaje na bezrazlonu krivicu ije skidanje je ostavljeno u rukama drugih. Ovo je naravno model autoritarne vladavine. Dimitrijevi bi verovatno i logiku posledicu da zagovara rat i ovu da se zalae za autoritarnu politiku sa indignacijom odbio. Umesto da njegova radikalna reenja vode ka izlasku iz zaaranog kruga rata, ona se pokazuju kao njegov simptom. Kako je do toga moglo doi? Verovatno je autor izgubio iz vida da potpuno negiranje nekog nepoeljnog stanovita, na primer stanovita da "nijedan Srbin nije poinio ratni zloin", moe da rezultuje u jednako neistinitom stanovitu da su svi Srbi, kao Srbi, odgovorni za zloine. "Nijedan Srbin nije odgovoran za zloine" i "Svi Srbi su odgovorni za zloine" jednako su neistinite tvrdnje. Ako elimo da ispravimo neku nepravdu i ako nailazimo na tekoe na tom putu, to ne treba da bude znak da treba da kvarimo uobiajene i ispravne puteve ka pomirenju ekstravagantnim reenjima kojima filozofsku vrednost ne daje njihova ispravnost, ve njihova "istoa", preteranost ili navodno12beskompromisna odanost pravima rtve. ak ni rtva nasilja, kojoj dugujemo najvei mogui stepen sauea i odgovornosti, ne treba svoje miljenje da postavlja kao merilo onoga to je ispravno ili istinito, niti to treba da ini neko drugi u njeno ime. Pogaam da ova sklonost autora ima veze i sa kritikom teorijom kao filozofijom na kojoj su se obrazovali nai intelektualci sada ve srednje generacije. Jo pre dosta godina napisao sam kratak tekst "Nekritika filozofija" u kome sam tvrdio da je jo poetkom devedesetih ve bilo sasvim jasno da odanost kritikoj teoriji, kao razblaenoj formi marskizma, ne odgovara stvarnosti, ve radije naem misaonom zaostatku za stvarnou. Dananje lako zakrivljavanje ispravnih odnosa pojmova u pravcu navodnih interesa rtve, u stvari prati Marksovo zakrivljavanje istog u pravcu interesa proletarijata kao rtve kapitalistikog sistema. Intelektualci su, posebno kod nas, obrazovani na ideji da bi njihov govor trebao da bude oruje u borbi za prava rtve, umesto da primarni cilj filozofije bude otkrivanje onoga to je istinito ili ispravno. Tako i na autor verovatno misli da ako je Adorno u Negativnoj dijalektici mogao da napie: "Potreba da podrimo one koji pate je uslov sve istine" zato neto slino ne bi mogao tvrditi i on. Fusnote: 1. Emisija je emitovana 10. 11. 06 na radiju B92.2. Nedelja, 19.11.2006.13Mitovi "Druge Srbije"Na jednom mestu u "Volji za mo" Nie se veoma nepovoljno izraava o svima koji, kada govore, ne misle o tome da li je to to govore istina, nego samo o tome kakve e efekte njihov govor imati. U politikom govoru, mit moe biti upravo takva pria, koja, precizno posmatrano, nema bilo kakve veze sa realnou, ve samo sa nameravanim posledicama. Kao to emo videti, ni deo javnosti koji se esto naziva "Drugom Srbijom" nije osloboen takvih pria.Mit o razbijanju JugoslavijePrvi mit o kome emo govoriti je mit o razbijanju Jugoslavije. U nedavnom Peaniku, reiser Milutin Petrovi ovako govori o ovoj temi: " Svi su se oni [Slovenci, Hrvati, Bo njaci, Makedonci, Crnogorci, Albanci] od neega otcepili. I nama stalno objanjavaju da su se oni otcepili od Srba, a ja zaista mislim da to nije istina. Oni se nisu otcepili od 14mene i od vas dve, nego da su se otcepili od neega, to je jo uvek kod nas." U suvoj racionalnoj formi ova teza govori o tome da je za raspad Jugoslavije kriv ondanji Miloeviev reim i da "svega toga ne bi bilo" da je iz Srbije tada dolazilo neto drugo. Re "zaista", ipak, kao da govori i da se sam Petrovi koleba da li je to ba sasvim istina. U stvari je verovatno tano da se ti narodi jesu otcepili od Srba, ali ipak ne od Milutina ili njegovih sagovornica. Evo o emu se radi: mislim da su veoma retki pripadnici ovih naroda koji su podrali otcepljenje svojih matinih drava od Jugoslavije zbog Miloevievog reima. Takoe, manji ili sasvim mali deo je to uinio zbog mrnje prema Srbima, dok je ubedljiva veina to uradila naprosto zato to je htela dravu u kojoj e ti narodi predstavljati veinu. Jer, demokratija ima tu nezgodnu osobinu da u njoj odluuje veina, pa postoji mogunost da ukoliko ste manjina u nekoj zajednici ne odluujete uopte. To je i uopteni razlog zato nastaju nacionalne drave. Kako se onda deava da se ba ovaj, uobiajen i normalan, razlog u sluaju Jugoslavije ne vidi i ne pominje? Za to je kriva specifinost stare Jugoslavije koja je upravo za generaciju kojoj Milutin pripada bila zajednica na koju, prosto reeno, nisu imali bilo kakve primedbe. Kada su Slovenija i Hrvatska, a za njima i ostale republike, izrazile nameru da se iz te zajednice izdvoje, taj in je, i na psiholokom planu dobrog dela populacije Jugoslavije, a i na podlozi teorije liberalne drave koja apstrahuje od nacionalnih osobenosti, kakve su npr. SAD, izgledao kao unitavanje neeg dobrog. To znai da su u to vreme i Hrvatska i Slovenija morale da jednu legitimnu, ali problematinu, elju za izdvajanjem pravdaju navodno moralnim razlozima, kakav je nepristajanje15na diktaturu itd. U stvari, iako je Miloevi davao krupne razloge za takve tvrdnje, situacija je nalikovala onoj kada se roditelji razvode zato to ne ele vie da ive zajedno, ali dete misli da je to zbog neeg to je ono uradilo - s tim da ovde i sami roditelji detetu govore da je to tako, to je u realnosti verovatno retko. Iz cele situacije dete izlazi sa uverenjem da bi sve bilo lepo da je ono bilo manje nemirno, dok roditelji ve vode ivote kakve su planirali. Ova pria jo uvek je popularna u Hrvatskoj i Sloveniji, jer skida krivicu sa ovih drava za ono to je usledilo u toku raspada Jugoslavije, a u Srbiji je lano sredstvo da se pokidane veze sa ovim dravama izglade pristajanjem na ovo tumaenje dogaaja. Miloevi je sigurno kriv za mogo ta, ali je tano i da bi njegova "nacionalistika" inspiracija sasvim iilela, ili veoma oslabila, da su Slovenija i Hrvatska elele da ostanu u staroj Jugoslaviji. S druge strane, koji su stvarni razlozi izdvajanja ovih drava, moe se i danas proveriti istraivanjem koliko bi procenata njihovih stanovnika elelo da bude ponovo u nekoj Jugoslaviji, u kojoj bi se na bilo kom nivou odluivalo principom "jedan ovek, jedan glas", uz uslov da e vlast u Srbiji biti najdemokratskija mogua. To naravno ne znai da u svim dravama nastalim iz republika bive Jugoslavije ne postoje ljudi koji iskreno ale to su njihove kulturne i line veze pokidane, a ivoti unazaeni i prekinuti besmislenim i tekim ratom ijem nastajanju nisu nimalo doprineli. Ali sve to nema veze sa priom o krivici za raspad Jugoslavije. Ona se raspala istorijskom nunou, prvenstveno voljom Hrvatske i Slovenije za samostalnou. Tako da obnova onoga to je sa tim raspadom izgubljeno ne vodi preko prihvatanja krivice "neega u16Srbiji" za raspad, koja je sve vreme fiktivna, nego jedino preko jasne osude svih koji su doprineli da taj raspad bude toliko neovean. Mit o uzroniku rata Drugi mit je mit o iskljuivoj odgovornosti srpske strane za sam rat i za sve zloine koji su se u njemu desili. Ovaj mit se ogleda u mnotvu izjava koje rat stavljaju iskljuivo u relaciju sa srpskom stranom, kao da je ona jedina koja je elela maksimalne ratne ciljeve, pripremala javnost za rat satanizacijom protivnika i jedina koja je imala zloinake namere. Precizan pokazatelj smisla ovih izjava vidi se kada se iz njih izvue posledica da su zloine nad Srbima u stvari inili oni sami, dok su stvarni izvrioci samo puka transmisija ovog opteg uzroka zloina koji dolazi sa srpske strane, to ih oslobaa svake krivice. (1) Ve oigledna apsurdnost ovih tvdrnji pokazuje zato je govor o singularnoj krivici za rat pogrean i zato on ne slui bilo kakvom pomirenju. Rat je u stvari sloen sklop najrazliitijih dogaaja i radnji koji zavisi od veoma velikog broja uzroka. Ali ta injenica ne sme da se iskoritava kao razlog da se oni koji u ratu ine zloine izvinjavaju zbog toga. Ovde se u stvari radi o problemu koji i inae postoji u moralu. Svaki ovek deluje pod uticajem bezbrojnih uzroka koji ga formiraju u toku njegovog ivota, ali to ne znai da moe da se zbog toga smatra manje odgovornim za svoje radnje. To znai da ako elimo da neki rat prestane moramo se usredsrediti na to da oni koji su krili norme ovenosti budu kanjeni, a da problemi koji su vodili ratu, a na prostoru bive Jugoslavije glavni problem je bio sukob kolektivnih prava, budu odvojeni od motiva da se ine zloini ili da se negira svako pravo druge strane. Stav o singularnoj odgovornosti za rat, zahtev da jedna strana prizna da je odgovorna za njega i da se izvini, u 17stvari ne vode nijednoj od ovih potrebnih stvari. Oni su zapravo nastavak rata drugim sredstvima, a na njima insistiraju ponajvie oni koji bi na hrvatskoj strani trebali biti kanjeni za zloine koji su se deavali u toku rata ili za politiku koja je te zloine inspirisala, planirala i tolerisala. S druge strane, naravno da je odgovornost na srpskoj strani za rat iz devedesetih takoe ogromna, ali ta odgovornost treba da se pojavljuje u sklopovima u kojima se odreena politika, npr. politika nunog razgranienja ili "humanog preseljenja" ili opkoljavanja i granatiranja gradova u sklopu iznuivanja konanog reenja, osuuje kao takva , i ne slui kao opravdanje za nedela druge strane. Kada se bavimo istorijom ili drutvom trebalo bi da stvarnost uporeujemo sa idealima, a ne da meetarimo po njoj sa kvaziempirijskim uzronim vezama prema potrebama neke politike. Kao primer tog meetarenja moe dobro da poslui ova reenica Sonje Biserko: "Naalost sudbina kosovskih Srba je neizvesna i moe se zavriti tragino, po beogradskom scenariju koji smo ve videli u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1995.", u kojoj se uzrok tragine sudbine Srba za vreme Oluje vidi u "beogradskom scenariju", iako se ak i u Hakom tribunalu sudi generalima koji su izveli Oluju za zloin "etnikog ienja". Meutim, hake sudije nisu uzele u obzir mogunosti koje se pruaju sa pronalaenjem uzronosti koje optuuju jedne, u ovom sluaju same rtve, a oslobaaju krivice druge. Mit o kolektivnoj krivici Trei mit ne tie se pitanja da li je i koliko bilo zloina u toku prolog rata, ve pitanja da li oni treba da budu osnova za odreivanje stepena kolektivnih prava zajednica koje su u njemu uestvovale. Kada kae da bi "dugoroni opstanak republike Srpske, ak i u granicama BiH, a kamoli 18izvan njih, znaio ne samo da se zloin isplati, nego da sa veliinom zloina raste i veliina profita za zlo samo" Teofil Pani, na primer, misli da je to povezano, odnosno, da stepen zloina koji su poinili Srbi u BiH povlai ukidanje Republike Srpske, a poto je ona samo entitet ili autonomija u okviru BiH, to bi verovatno znailo i ukidanje svakog kolektivnog prava koje bi omoguavalo da u okviru bilo koga demokratskog tela u BiH Srbi budu veina. Meutim, pre nego to preemo na to pitanje, treba se osvrnuti na lakou sa kojom se od genocida prelazi na formulacije "genocidna tvorevina" i, u drugim kontekstima, "genocidan narod". Skoro da se niko ne buni na ovakve formulacije u principu, ve samo na njihovu primenu npr. na Srbe. Pojam "genocidan narod" u stvari je striktna besmislica. Treba li Nemce, Francuze, Turke, Amerikance ili pance (pitanje da li bi ovaj spisak, uzevi u obzir celokupnu istoriju, trebalo da izostavi bilo koji narod) da stalno zovemo genocidnim narodima zbog Jevreja, Aliraca, Jermena ili Indijanaca? Kao to vidimo, puko spajanje dve rei u jedan "pojam" dovoljno je da se proizvede taj beznadni efekat iskljuivanja iz ljudskog roda, ali da li bi to trebalo da inimo i ta se dobija time? Ako sad pogledamo dalju i bliu istoriju, kakvu bi vezu trebalo uspostaviti izmeu genocida koji su se desili i drava u okviru kojih su se ti genocidi desili? Nemaka je bez sumnje izvrila genocid na svom prostoru, ona bi dakle prva zbog toga trebala da prestane da postoji. Amerika je nastajala uz genocid, takoe bi onda bilo pravedno da se svi Amerikanci evropskog porekla naprosto vrate kui. Na naem prostoru: u emu je zapravo razlika izmeu Hrvatske i Republike Srpske (koja je, kako izgleda, i ime dobila kopiranjem Hrvatske)? Na tlu Hrvatske je u toku Drugog svetskog rata bez sumnje izvren straan genocid, i to takoe u toku nastajanja jedne 19problematine drave, koja je, kako je to Tuman formulisao, bila izraz "povjesnih tenji hrvatskog naroda", dok je nastajanje najnovije hrvatske drave ponovo pratilo otvoreno proterivanje Srba, najpre iz gradova, a kasnije i sa celog podruja nekadanje Srpske Krajine. Sve ovo je danas deo svrenog stanja koje se teko moe vratiti unazad, ak i da to svi ele. ta onda da se radi sa dravama ili entitetima koji su na ovaj nain nastali? Moemo da insistiramo da se samo jedna meu njima (tanije jedan entitet) ukida, meutim, zamislimo da u BiH nije bilo rata i da se neke devedesete godine postavlja pitanje da li etnike zajednice imaju pravo na neku autonomiju u okviru nje. Da li bi ta autonomija bila legitimna? Ja mislim da bi. Naravno, moemo zamisliti da ljudi u jednoj vienacionalnoj dravi mogu da potpuno apstrahuju od svoje nacionalne pripadnosti, i da bez ikakve zatite kolektivnih prava funkcioniu. Ali bi to, u situaciji gde se velika Jugoslavija raspada upravo zato jer je to apstrahovanje nemogue, bilo jednostavno predaleko od realnosti. Prema tome, neka varijanta republike Srpske bi imala pravo da postoji i bez rata. S druge strane, sada kada je besmislenog rata ve bilo treba pokuati da se sve njegove posledice to vie ublae i anuliraju, ukljuujui kanjavanje ratnih zloinaca, nadoknade rtvama, povratak raseljenih. Meutim, pokuaj ukidanja kolektivnih prava je u tom kontekstu dvostruko kontraproduktivan. Sukob kolektivnih prava i strah od njihovog anuliranja bio je uzrok rata, tako da bi ponovljeni pokuaj njihovog anuliranja zapravo predstavljao nastavak rata. S druge strane, nekanjavanje ratnih zloinaca na svim stranama obrazlae se upravo time to bi njihovo kanjavanje i otkrivanje istine o ratu ugrozilo kolektivna prava naroda kojima oni pripadaju. Tako da izgleda logina njihova tvrdnja da oni ne20brane sebe nego respektivne nacije. Stvari treba postaviti upravo obrnuto, da oni brane samo sebe, jer kolektivna prava nacija nisu ugroena. Ali to bi bilo previe za ukus razliitih zainteresovanih strana na Balkanu, koje su nastale na osnovu rata i elele bi ostvarivanje ciljeva rata drugim sredstvima. Mit o apsolutnoj ispravnosti Ostaje nam jo jedino mit o apsolutnoj ispravnosti stavova Druge Srbije. Ilustracija za ovaj mit uje se svakog petka u pici Peanika na radiju B92, kada Nenad Proki kae: "Zato kaem stalno, Kemal Paa Ataturk, nema fesovi, cilindri od sutra ujutro, pa ti priaj s cilindrom na glavi ta hoe". Poenta ove izjave je da je Druga Srbija digla ruke od razgovora i objanjavanja i da smatra da bi, kada bi to bilo mogue, promenu miljenja trebalo proizvesti mehanikim ili fizikim sredstvima. Naravno, fizikim sredstvima bi trebalo sprovoditi ideje Druge Srbije, koje su samim tim stavljene u poziciju u kojoj su uzete kao apsolutne istine ija kritika je zabranjena. U stvari je zapanjujua lakoa sa kojom se ljudi koji sebe sigurno shvataju kao gorljive zastupnike tradicije prosvetiteljstva predstavljaju kao posednici apsolutnih istina koje treba samo sprovoditi, a ne i razmatrati. Ova pretenzija na apsolutno znanje je naravno neadekvatna u odnosu na bilo koje miljenje, a pogotovu na miljenja koja u u jednom odreenom krugu u Srbiji nastaju na kraju 20. veka, u vremenu drastinih promena u kuturnim matricama, gde je neka vrsta nesigurnosti o primerenim merilima politike u stvari glavna karakteristika vremena. Umesto da se to burno vreme iskoristi za to vee preispitivanje starih stavova, pa i onih koji se olako nude kao njihova zamena, mi ve godinama imamo situaciju u kojoj na evropskoj strani prie imamo 21dogmatike, koji dodue esto zastupaju u principu prihvatljive ideje, ali na dogmatian nain u kome se gubi svaka vana nijansa. Ova autoritarna crta, umesto da bude znak dostignute istine, uvek je samo maska za prizemne interese. Trenutno stanje u dravama nastalim od republika stare Jugoslavije je takvo da su skoro u svima njima na vlasti ljudi koji su kreirali njen ratni raspad. Njihov osnovni interes je da oni sami izau iz svega toga potpuno isti, a da se ratni ciljevi koji su se sastojali u to potpunijem negiranju kolektivnih prava suparnikih naroda ostvare drugim sredstvima. Prie o kojima smo govorili slue tim interesima (osim poslednje koja je domai izum). One su mitovi jer su metodoloki pogrene: pogreno je legitiman interes i izraz slobodne volje (odvajanje Hrvatske i Slovenije) prikazivati kao posledicu nude i bilo ije krivice, pogreno je meetariti po empirijskim vezama kako bi se opravdavali zloini jedne strane, pogreno je zloine pojedinaca pripisivati kolektivitetima u svrhu postizanja politikih ciljeva (nastavka rata) i, najzad, pogreno je vlastitu poziciju prikazivati kao apsolutno ispravnu, toliko ispravnu da to daje ovlaenje za tretman drugaijih miljenja fizikim sredstvima. Ako nekom ovi argumenti nisu dovoljni i potreban mu je jo neki zaobilazni, evo jednog: kladim se da sve ove figure o kojima smo govorili Zoran ini nikada nije koristio. Fusnote:1. O ovome je na isti nain govorio i Mlorad Pupovac u emisiji Utisak nedelje (04.03.07): "Verovatno je onaj koji je to pisao imao nameru da kae da je Srbija odgovorna za sve, i za stradanja nesrba i za stradanja Srba. Primeujemo da je Srbija ukupan uzronik rata i da je svojom ratnom mainerijom dovela do stradanja svih,22prema tome, i ako nije neposredno bila ukljuena u neka ubistva, progone ili ta drugo, nego su to bili pripadnici nekih drugih vojski, nekih drugih naroda, Srbija je odgovorna zato to je ona to sve zapravo pokrenula. To je pristup koji zapravo spada u domen ratne politike propagande, ne spada u domen pravnog prosuivanja, niti bilo ega drugog."Nevidljivi ratoviNaa tema e biti rat u sasvim apstraktnom smislu i njegova veza sa ideologijom. Kada kaem "rat", onda ne mislim na Heraklitov rat shvaen kao borba suprotnosti i takmienje koje pokree ivot, ve na rat u negativnom smislu, kao sredstvo da se zadovolji elja da neko drugi nestane, da bude potpuno poniten. To je apstraktna osobina rata koja nas interesuje - on je stanje u kome elimo da drugi ne postoji - ne samo da bude nadvladan ili da prizna nau pobedu u jednom sluaju, nego da bude izbaen iz takmienja, da nestane. Norme rata Poto su ljudi daleko od savrenih bia, ovaj rat je prisutan u velikom broju oblika. Da poemo od najformalnijeg: uvek kada drugima u ozbiljnoj situaciji uskraujemo istinu, mi ih stavljamo u ovaj poloaj ponitenosti. To je zbog toga to je osnovni izraz pripadnosti zajednici i jednakosti sa drugima - pravo da se upotrebi vlastita pamet da se na osnovu svega to se moe znati doe do istine i kasnije u skladu sa tim dela. Svako ko naknadno otkrije da nije znao neto to je u okviru neke situacije morao da zna kao lan neke zajednice, otkriva i da je makar u23tom sluaju tretiran kao da ne postoji, i da e nastaviti da bude tako tretiran, jer je strani koja mu je uskratila istinu u interesu da se to ne sazna. Veza ovih stavova sa ideologijom je u tome to su ideologije organizovan nain da se istina dri u okvirima koji su u interesu neke grupe. Zbog toga su ideologije nevidljivi, verbalni i prikriveni ratovi izmeu grupa. Ideologije rat premetaju iz sfere materijalne realnosti u svet kvazi-ideja koje sada slue samo tome da se postojanje i prava nekog drugog dovedu u pitanje i poveu sa neim negativnim. Ne treba da nas udi to je rat u ideologiji prikriven: kao to je nuan element lai to da ona mora izgledati kao istina, tako se i ideologija koja suava na pogled na istinu mora predstavljati kao nepristrasan stav koji uzima u obzir celu istinu i slui optem dobru. Budui u osnovi usmerene na borbu koja ponitava, ideologije e u manjoj ili veoj meri prerastati u pravi oruani rat. Ono to je ovde vano je da ideologije prethode ratu, prate ga i mogu da ga nadive. Budui da se one stalno skrivaju pod velom objektivne istine, na njih e slabije delovati ogranienja koja, sreom, dovode do zavretka ratova u realnom svetu. Oruani ratovi se okonavaju zbog pobede jedne strane, iscrpljenosti ili volje neke tree strane, jae od onih koje su bile u ratu. Ali, ovaj rat se moe nastaviti drugim sredstvima, ili moe ostati u drugim sredstvima, tako da je, da bi se dolo do pravog mira, potrebno uraditi neto sasvim drugaije od fizikog primoravanja strana na mir. Potrebno je napustiti samu logiku rata. A rat ima svoju logiku, gde ne mislimo na neku pravilnost u izbijanju ovih ili onih dogaaja u toku rata, nego na opte stavove koje strane zauzimaju kada su u ratu. Ti stavovi su najglasnije eksplicirani u toku oruanog 24sukoba, ali, ako se opiu na dovoljno opti nain, vidi se da mogu da vae i pre i nakon sukoba. Evo nekih od stavova za koje se ini da su konstitutivni za rat: 1. U ratu se gube moralne razlike u okviru protivnike grupe. Kada kaemo moralne razlike, mislimo na, u miru uobiajeno, razlikovanje izmeu ljudi koji su skloni da poine neki moralni prestup i "potenih" ljudi. Rat tendira da ovu razliku u gledanju na pripadnike druge grupe izbrie i sada se mogu uti primedbe da su "svi oni isti", ak i od osoba koje se seaju da taj stav ranije nije vaio. Sama pripadnost grupi dovoljan je razlog da se njen lan tretira kao zlonameran, da se ne eli s njim imati nita i da se posmatra kao moralno pokvaren. 2. Poto je rat krenje ispravnih moralnih naela kroz pogrean nain da se sukobi ree, on u principu povlai odgovornost i osudu onoga ko ga je izabrao i pokrenuo. Zbog toga strane u sukobu rat ne predstavljaju kao sukob dve nelegitimne i kanjive volje, nego skoro uvek kao kanjavanje druge strane zbog njenih moralnih prestupa, jer je nasilje koje je deo kanjavanja naravno legitimno. To znai da rat brie moralnost i racionalnost iz postupaka druge strane. Oni vie ne rade nita dobro; nikada, na primer, ne brane sebe ili svoje legitimne interese, ve uvek ine zloine iz elje da ine zloine. Dakle, postupci druge strane u ratu spadaju iskljuivo u grupu nedozvoljenih, zloinakih postupaka. (Obrnuto, postupci nae grupe spadaju iskljuivo u grupu dozvoljenih postupaka, nije mogue da je neki pripadnik nae grupe uinio zloin u odnosu na drugu grupu.)253. Neprijatelji u ratu su ne samo svi isti i skloni da ine samo zloine, nego i nemaju moralnu sposobnost. Njihove moralne ocene ne treba uzeti za ozbiljno, jer su oni svojim postupcima, istorijom i na svaki nain pokazali da nemaju "moralno ulo", da ne razlikuju dobro i zlo. Kada se postupa prema njima zato se moe postupati kao prema nekome ko samo formalno postoji, a zapravo se ne javlja kao lan opte ljudske zajednice kome je mogue uiniti nepravdu ili zlo. ak i ako se nekad povrate iz ovog stanja moralne obamrlosti, ono to im je u meuvremenu uinjeno treba da shvataju prema kriterijumima protivnike strane iz take 2, kao kaznu za svoja nepoinstva u vremenu u kome nisu imali svest o moralu. 4. U ovom totalnom ratu protivnika strana u stvari nema legitimne vanmoralne interese. Pravi ideoloki rat je rat za ponitenje druge grupe, zato strana koja forsira rat ne staje kada interesi protivnike strane budu svedeni na neku legitimnu meru. To znai da e moralna logika kojoj je svojstveno da ponitava postupke koji su moralni prekraji, biti proirena na sve postupke i prava protivnike strane, tako da e i oni sukobi, koji bi po svojoj logici morali da se reavaju kompromisom ili takmienjem, biti tretirani kao sukobi u kojima je potrebno delegitimisati svako pravo druge strane. Drugim reima, van-moralni sukobi bie tretirani kao moralni u kojima protivnika strana nema legitimnih interesa, kao to se interes zloinca da ini zloin ne uzima u obzir u moralnim ocenama. Ako rezimiramo ove norme rata u jednoj reenici, to znai da se za onoga koji bira da bude u ovom negativnom ratu sa drugom grupom, ta grupa sastoji od meu sobom jednakih, moralno sablanjivih lanova koji svakim svojim postupkom potvruju taj svoj status i koji zbog toga nisu ovlaeni na bilo koje pravo. 26Ili, preciznim formalnim jezikom: 1. Skup moralno ispravnih lanova protivnike grupe je prazan skup. 2. Skup koji sadri njihove pozitivne postupke i motive je prazan skup. 3. Skup situacija u kojima je potrebno uzeti u obzir njihove moralne sudove je prazan skup. 4. Skup koji sadri njihove legitimne interese je prazan skup. Dakle, u jednoj reenici: oni je prazan skup. Iako se eksplicitno potovanje ovih normi najvie vidi u toku nekog oruanog rata, one su sasvim opte: mogue je primeniti ih na neku grupu unutar drutva sa kojom se po prirodi stvari nikada nee voditi pravi rat, mogue je da se ovih normi pridrava pobednik u nekom ratu, kao i gubitnik u njemu, i, ono to je najvanije, one su nezavisne od trajanja samog oruanog rata. Oruani rat, u kome se stvaraju realni razlozi za podozrenje i neprijateljstvo izmeu grupa, dodue, moe da umnogome pribavi kvazi-razloge za ovaj ratni ideoloki stav, meutim, jedna od glavnih stvari u vezi s tim jeste da ideoloki rat ne nastaje zbog oruanog rata, nego je on jedan od njegovih najmalignijih uzroka, i moe da se neopaeno provue i u vreme mira. Podozrenje, ogorenje, oseaj nepravde, i sve ono to prati pravi rat, u stvari nisu ni u kakvoj logikoj vezi sa ideolokim ratom. Ideoloki rat moe da se vodi, i obino se vodi, iz sasvim nezavisnih, naravno, nelegitimnih razloga. Tako moemo da zamislimo neki viteki oruani sukob u kome nema rata ideologije, dakle nema usvajanja ovih pobrojanih normi i moralnog ponitavanja protivnika, dok, s druge strane, mogue je usvojiti ove norme kao nastavak rata i kada pravi rat prestane. Ideoloki rat je mogue voditi iz 27fotelje u stanu, mogue ga je voditi celog ivota, mogue ga je prikrivati ispod maske objektivnih, univerzalnih ili pacifistikih sudova. Neki nai ideoloki ratovi Iako je korisno da se ideoloki rat opie sa apstraktne strane, na alost, ni nae podneblje ni nai ivoti nisu osloboeni od ratova, ve pre okupirani ratovima, pravim i onim koje se vode iznad naih glava, u sferi ideologije. Nije lako ni nabrojati subjekte koji su u ratu: to su politiki blokovi u Srbiji meu sobom, dodue, sa prelaznim oblicima od jedne krajnosti u drugu, zaraeni delovi naroda Srba i Hrvata, Rusija i Zapad itd. Razlozi za toliki broj verbalnih, nevidljivih ratova viestruki su. Najpre, mi u stvari ivimo u vremenu ideologije, u tom smislu da je nepristrasna istina delegitimizovana, i u vremenu post-ideologije u smislu da su monolitne ideologije zamenjene slobodnim izborom osnove ideologije. Ideologija sada moe biti pripadnost bilo emu, posveenost bilo kom skupu ideja. Sigurno je da se najeksplicitniji primeri ideolokog rata mogu nai u govoru nacionalista u novostvorenim dravama na prostoru exJugoslavije. U svim tim dravama (1) na vlasti su ljudi koji su se tu nali jer su pokuali, uspeno ili neuspeno, da ostvare ratne ciljeve svojih nacija, i ratna ideologija je njihov prirodan nain miljenja. Za popunjavanje primera koji ilustruju potovanje gornjih normi rata dovoljno bi bilo proi rubriku Greatest shits u splitskom Feralu ili pogledati brojeve Velike Srbije ili Politike iz ratnih dana. Sve to je onda postojalo u zaotrenom obliku, u neto razblaenijem obliku je prisutno i danas. Matrice ovih govora su sasvim ekplicitno ratne: i u Hrvatskoj i sve28vie u Srbiji, u delu javnosti postoji jasno i otro odvajanje grupa - Hrvata i Srba (2) - na koje se primenjuju sve norme rata. Meutim, ono to e nas prevashodno interesovati nisu ovi eksplicitni izlivi ratne retorike, ve neto mnogo neoekivanije i suptilnije. Naime, rasprava koja se vodi o odgovornosti za rat, katarzi i suoavanju sa zloinima, takoe je u stvari jedan, za mnoge aktere sasvim nesvestan, primer ideolokog rata. Ovakva pria o suoavanju sa prolou samo na spoljanji, pogrean nain vodi pomirenju, dok je u sebi nastavak rata drugim sredstvima, kvazi-univerzalistiko povlaivanje jednoj strani u ratu. Ovde prvenstveno mislim na nain na koji se u delu Druge Srbije (3) govori o kolektivnoj krivici, odgovornosti za rat, statusu graana Srbije i same Srbije i drava i entiteta u kojima postoji znaajan broj Srba. Najbolje emo to pokazati ako se drimo istih onih normi koje smo opisali ranije. Kolektivna krivica 1. Pria o kolektivnoj krivici ili neto ublaenijoj kolektivnoj odgovornosti graana Srbije za rat iz devedesetih nije nita drugo nego primer gubljenja moralne razlike izmeu pripadnika grupe u ratu. Kolektivna krivica radi upravo to: sada nije vano da li je neko poinio neki zloin ili uinio neto to ga podrava i omoguava, nego je krivica jednako pripisana svima. Kao argument za postojanje kolektivne odgovornosti ili krivice, esto se navodi da je ta tvrdnja o kolektivnoj krivici u stvari sredstvo protiv neprihvatljivog stava da nas se zloini nae grupe ili itav rat ne tiu samim tim to u njemu nismo uestvovali ili ga nismo podravali. Meutim, iako je takav stav zaista amoralan i neprihvatljiv, odatle ne sledi 29da je pojam kolektivne krivice legitiman. Odgovornost u odnosu na neki zloin u ovom smislu, postoji ak iako nikakve krivice u odnosu na taj zloin nema. To je zato to je za kanjavanje zloina zaduena drava kao organ zajednice, a ne ovaj ili onaj pojedinac i ako drava ne kanjava zloince to je znak da stvar koja se tie svih i za ije funkcionisanje su odgovorni svi, ne funkcionie. Ova odgovornost nema nikakve veze sa bilo kakvom povezanou ili krivicom u odnosu na zloin, nego sledi iz same pripadnosti zajednici. Ali ovaj realan, ali apstraktan apriori politike i moralne zajednice, nije ono to zagovornici kolektivne krivice podrazumevaju. Upravo to to se u argumentima kojima se pokazuje da postoji kolektivna krivica javljaju spekulacije o broju ljudi koji su podravali Miloeviev reim, o razmerama zloina itd, pokazuje da oni izgleda ne misle na ovu odgovornost koja sledi iz lanstva u zajednici (a koja niti je odgovornost za zloin, niti je krivica za njega) nego se trude da fiziki poveu to vie ljudi sa samim zloinom da bi pokazali da postoji kolektivna krivica ili odgovornost. Meutim, u ovim argumentima ostaje nereiva protivrenost izmeu fizikog povezivanja to vie ljudi sa zloinima, i cilja da se svi uine odgovornim za njega. Jednostavno, univerzalna odgovornost nema nikakve veze sa realnom povezanou sa zloinima, ve sa moralnim apriorijem uspostavljanja zajednice; ako se preko argumenata povezanosti sa zloinom eli postii da svi budu odgovorni za zloin, tada se ne govori o moralnim principima ve se eli neto potpuno drugaije, da se svi pripadnici druge grupe poveu sa neim negativnim - to je elja da se postigne da nema ak ni tog jednog koji svojom pravednou moe da rekonstruie moralni status grupe. Rat o kome govorimo uvek tei da dovede do ovog krajnjeg rezultata, jer samo30prazan skup moralnih subjekata omoguava totalnu pobedu, pobedu koja nema veze sa realnou. Srbija, kao i ostale drave koje su uestvovale u tim ratovima, ima problem suoavanja sa prolou, ali taj problem je problem zajednice u kojoj su ratne struje jake i koje je razaraju iznutra. Nikuda se u reavanju tog problema ne stie, ukoliko se ljudi ubeuju da su krivi ili odgovorni za zloine samim tim to su Srbi ili graani Srbije, a dodatno je, dodue iz nezavisnih razloga o kojima emo sada govoriti, loe ako se samo na srpsku stranu primenjuje ova strategija. "ienje u vlastitom dvoritu" uvena fraza o dunosti da "svako poisti (4) u svom dvoritu" takoe ima kvazi-univerzalistiko opravdanje, najpre u injenici da se govor o zloinima drugih esto shvata kao poziv na rat i izloen je stalnoj opasnosti da bude pristrasan. Osim toga, samo o zloinima drugih e govoriti naa strana koja je opredeljena za rat i zaista je potrebno naglasiti razliku u odnosu na taj stav. Ali ienje samo u svom dvoritu kao pravilo koje bi trebalo da zameni pravila rata, nema nikakvu snagu moralnog principa. U praksi, "ienje u svom dvoritu" e znaiti da se u javnom govoru Srbije osuuje govor o zloinima druge strane, ime se skup njenih zloina ostavlja prazan, a pojavljuju se samo zloini vlastite strane, ak retoriki pojaani, ne bi li se postiglo osveivanje kolektivne krivice. Rezultat je upravo onakav kakav trai ratna logika: jedna grupa e biti prikazivana samo preko zloina koje je poinila, ak na pojaan nain, dok e druga biti poteena pominjanja njenih zloina, dok e, u svrhu31ublaavanja neprijateljstava i ratnih predrasuda vlastite strane, druga grupa ak biti prikazivana iskljuivo pozitivno. Jedan od posebno jasnih sluaja u kome se videla ova logika dvostrukih standarda za strane u ratu bio je opis Hrvatskog prolea iz sedamdesetih kao demokratskog pokreta koju je Sonja Biserko dala u jednom intervjuu, ako se dobro seam, Blic Njuzu pre nekoliko godina. Dakle, samo zato to je na hrvatskoj strani, pokret koji je oigledno sadravao jak element nacionalizma, koji se graniio sa latentnim ovinizmom, koji se deava bez ikakve veze sa stvarnim demokratskim principima, voen od strane aparatika komunizma, opisuje se jedino pozitivnom odrednicom demokratski, valjda uz argument da je imao dobar odziv u masama. Ovde se jasno vidi praktino retuiranje injenica o jednoj strani u ratu. Isti taj odziv u masama e na suprotnoj strani biti dokaz populizma i, kasnije, masovne podrke zloinima. Postoje i drugi posredni naini da se jedna strana u ratu oisti od negativnih termina. Na primer, slika o tome da je srpska strana kriva za ukupan rat, tako da su ak i zloini druge strane samo reakcija, znai, nevoljna radnja za koju ne postoji prava osuda. Ili, da je proterivanje iz Krajine u stvari bilo reirano od strane srpske strane gde se ponovo implicira da hrvatska strana nema nikakve krivice za to itd. (5) Zapravo, mislim da bi moglo da se tvrdi da je po ovim pitanjima striktno provedena logika skidanja svih krivica sa jedne strane. Daleko od toga da sam se bavio iitavanjem svih brojeva Helsinke povelje ili Peanika FM, ali sam prilino siguran da ni u jednom broju ne postoji jasan prigovor na ovu praksu. Najvie do ega su razni autori tu verovatno ili je da ove figure makar ne ponove.32Ono to je ovde vano jeste da za sve ovo suavanje i iskrivljavanje istine mogu postojati samo pomenuti ili neki drugaiji spoljanji razlozi. S jedne strane, ova pria tano odgovara potrebama ratne logike suprotne strane i lako e biti uklopljena u nju. S druge strane, ne postoje nikakvi principijelni razlozi zbog kojih ne bi trebalo raditi na realistinoj slici rata i na ujednaenom kanjavanju svih zloina. To to jedna grupa hoe da goni poinioca zloina prema pripadniku druge grupe, znak je da ona eli da izae iz logike rata, odnosno da eli da se ponaa isto kao da je rtva bila iz vlastite grupe ili iz neke zajednike grupe (oveanstva). Ne samo to, zajedno sa rtvom u vlastitu zajednicu se prima i onaj koji na nepristrasan nain govori o zloinima, iako je pripadnik druge grupe. Kada traimo da se isti samo u vlastitom dvoritu u stvari sasvim precizno radimo na odravanju logike rata, jer podrazumevamo da neto u pripadniku druge grupe onemoguava da se bavi naim zloinima i obrnuto, to je naravno besmisleno i ne postoji kao pravilo ni u jednoj oblasti duha. Moralna nepismenost U okviru svake od strana pravog rata postoje ljudi koji pokuavaju da objasne kako je mogue da je rat izbio, kako je mogue da je najee suprotna strana od vlastite, ali i vlastita strana, krenula u rat i izabrala ga. Poto je namerno izazivanje zla uvek otrija optuba, primenjuje se i blaa optuba o neznanju. Oni rade to to rade jer su, da tako ukratko kaemo, moralno nepismeni. Nevolja sa ovim stavovima je u tome to se univerzalni principi koji se primenjuju u ovim ocenama uvek u primeni iskrivljeni prema potrebama rata, pa je tako ta u potpunosti nerazumljiva radnja koja je izazvala rat ili je njegov deo, tek posledica neznanja, bilo o 33moralnim principima bilo o injenicama vezanim za rat. Ono to nas interesuje jeste da je ova argumentacija uvek pomerena prema potrebama ratnih strana. Ona dakle ide ovako: 1. Mi nismo uinili nijednu radnju koja bi opravdala neprijateljstvo, pobunu ili kanjavanje 2. Onda su sve radnje druge strane iracionalne i neopravdane, 3. ali nisu iskljuivo posledica zle namere, ve i moralnog neznanja. Problem je u tome to je, najee, taka 1. zadata normama rata, koje odvajaju strane tako da su postupci jednih uvek ispravni, a postupci drugih uvek iracionalni prestupi, posledica mrnje i neasnih elja. U sluaju koji razmatramo lako je setiti se da su postupci srpske strane u ratu bezbroj puta bili objanjavani slinim razlozima. Seam se jedne naune ankete sa poetka devedesetih u kojoj su razlozi dogaaja u bivoj Krajini u Hrvatskoj, kao i ponaanja Srba, bili pripisivani iskljuivo iracionalnoj elji da se ne ivi zajedno sa Hrvatima. U Srbiji je razvoj situacije sa izborima, na kojima je dugo pobeivao Miloevi, esto objanjavan ukupnom nepismenou (6) veine u Srbiji, koja onda naravno povlai i moralnu nepismenost. Postoje brojni primeri u kojima se oduzima moralna kompetencija ljudima u Srbiji: sve ono negativno slikanje Srbije u radovima Druge Srbije ili poziv Sonje Biserko na okupaciju Srbije posle bombardovanja iz 1999, u stvari su izraz pristajanja na sliku graana Srbije kao rtava moralnog neznanja. U toku nedavne emisije Otvoreno na HTV koja se bavila sluajem presude trojici optuenih za zloin u Ovari u tribunalu u Hagu, Sonja Biserko je rezimirala da je i ta blaga presuda skandalozna, a izmeu ostalog i ne dovodi do eljene katarze u srpskom drutvu. To je ilustrovala injenicom da su optueni u Hag odlazili uz dravnu pratnju, maltene kao heroji koji34se rtvuju za srpsku stvar, to svedoi o tome da se srpsko drutvo jo nije suoilo sa zloinima. Meutim, iako se ova situacija moe ovako tumaiti, ono to je skrivena "slepa mrlja" u ovoj prii jeste sitnica da su srspko drutvo i drava ovaj nain ispraaja u Hag direktno preuzeli od Hrvatske, s tim da u Srbiji nije bilo masovnih mitinga sa parolom "Svi smo mi ...", a to Biserko ne pominje. Ovaj stav, koji trai jednak tretman istih sluajeva, za Sonju Biserko je verovatno primer onoga to se ovde ne sme initi, jer je jedna od glavnih potki koje se provlae u njenim tekstovima i izjavama stav da se ne smeju izjednaavati dve strane u tom ratu (7), da dakle nikad ne treba postupati isto u odnosu na te dve strane. U okviru ovakve matrice, hrvatska strana je naravno moralno pismena, toliko da nije mogue sumnjati u namere i ispravne kriterijume hrvatskih ratnih voa. Da ovde navedemo i jedan sadrinski argument u prilog makar nekakvog poetnog nijansiranja slike o ratovima iz devedesetih: verujem da niko od ljudi koji su proli binom tokom demonstracija na Terazijama 1991. godine, ukljuiv i Vuka Drakovia koji je bio u zatvoru, ne bi vodio ni podravao politiku koji bi na bilo koji nain opravdavala ili vodila ka ugroavanju prava bilo kog naroda ili pojedinca u exJugoslaviji. To to u Zagrebu u to vreme nije bilo takvih demonstracija, govori o tome da je Tuman sa svojom okolinom mogao da ima veu podrku hrvatskih graana u tom trenutku, nego to je mogla da ima Miloevieva ratna politika. Uopte, iako su "tenkovi iz Srbije ili u Hrvatsku, a ne obrnuto", u Hrvatskoj je uvek, pa i sada, ratna logika bila mnogo konsekventnije provedena kroz sve drutvene sfere, a tome nikada ne mogu biti dovoljan razlog neke injenice iz realnosti, pa ni pomenuti tenkovi, nego je ta logika uvek izraz izbora pogrenih moralnih principa od strane dela drutva koje svoja miljenja silom vlasti namee svima. 35Iako je nastala u okviru logike koja bi mogla posluiti da graane spase od direktne optube za zle namere, ova pria o moralnoj nekompetenciji jedne strane u stvari predstavlja potencijalno mnogo goru stvar od optube za zle namere. Zle namere su prolazne i ne ukljujuju obavezno ideju o moralnoj nekompetenciji. Nasuprot tome moralna nekompetencija, budui da se nijedna kompetencija ne stie preko noi, trajno stavlja graane Srbije u poloaj u kome su im potrebni moralni straratelji, to takoe na dui rok priziva ovu ili onu autoritarnu vladavinu. Tako da su optube za moralno neznanje, kao posledica ratnih dogaanja iz devedestih, samo posluile da stara autoritarna matrica dobije novu hranu. Ovim ne elim da kaem da su svi ljudi u Srbiji osveeni o tome ta su ispravni moralni principi; istina o tome verovatno se kree oko procenata koji postoje u svim narodima, a na takve podatke, ako uopte mogu da se sakupe, trebalo bi gledati i sa opravdanom benevolencijom u odnosu na vlastiti narod. Meutim, jasna tvrdnja o nekompetenciji celog naroda ili veine, moe da ima svoj razlog samo u ratnoj logici. Kolektivna prava U konkurenciji meu narodima, osim individualnih prava, igraju ulogu i kolektivna prava. Svaka nacija, u okvirima nekih univerzalnih pravila, ima pravo na samoopredljenje, na ureenje vlastitog ivota prema svojoj meri, na slobodu itd. Ova kolektivna prava ne mogu se regulisati moralnim pravilima jer zavise od prevelikog broja faktora, dakle, ona pre spadaju u dobra koja se ostvaruju u konkurenciji sa drugim narodima, nego u zagarantovana prava koja imaju svi samim tim to postoje. Ovo pogotovo vai za sporove oko granica i samoopredeljenja koji su bili uzroci ratova na prostoru bive Jugoslavije. To znai da neko ko se prvenstveno brine o 36ljudskim pravima u ovim sporovima ne treba da bude pozvan da odluuje u korist jedne ili druge strane, jer spor ne spada u domen kojim se on bavi. Ako pogledamo stavove Druge Srbije o pitanjima kolektivnih prava, opet se vidi da se ovaj stav naputa u korist arbitriranja o kolektivnim pravima sa kvazi-univerzalistikih, kvazi-moralnih pozicija. Tako e predstavnici Druge Srbije biti eksplicite ne samo za raspad stare Jugoslavije po postojeim dravnim granicama, nego i za ukidanje Republike Srpske, raspad zajednice Srbije i Crne Gore i odvajanje Kosova od Srbije, iako se ni u jednom od ovih sluajeva ne radi o ljudskim pravima, ve o kolektivnim pravima. (8) Naravno, sasvim je oigledno i da je ovo odluivanje uvek prima facie na tetu srpske strane ili makar suprotno eljama veine stanovnitva Srbije u odreenom trenutku, kao i u potpunom skladu sa eljama nacionalista u Hrvatskoj ili na Kosovu i u Crnoj Gori. Kod mnogih ljudi koji su zastupali ove stavove verovatno postoji uverenje da e apsolutnim ponitavanjem kolektivnih prava srpske strane doi do magijskog oivljavanja stare Jugoslavije - jer e srpski nacionalizam koji ju je navodno rasturio biti potpuno anuliran - ili makar do bezupitnog povratka meu ljude i normalne lanove, recimo, evropske zajednice, i pored strane slike o Srbima iz devedesetih. Meutim, obe nade su uzaludne, a ak i da su tane to ne bi bio razlog da se radi neto to nije deo normalnog poretka meu narodima i ljudima. Svaki narod i svi ljudi ovlaeni su na jednaka kolektivna i ljudska prava - samo komplikovanost odluivanja o sukobima izmeu ovih prava ini da izgleda da to nije tako. Uopte, u Drugoj Srbiji postoji jako uverenje da je jedina alternativa nacionalizmu ponitavanje etnikih razlika u okviru nekih veih 37zajednica. To meutim, nije ni dobro ni tano. Jugoslavija se nee obnoviti, ne samo zbog toga to se istorija teko vraa unazad, ve i zbog toga to je princip koji jo uvek vai u misli Druge Srbije o gornjoj alternativi, prevazien. I dobro je to je tako, jer je prethodno ponitavanje bilo rezultat straha i gra koji je prozrokovala prolost. S druge strane, normalnim ljudima u Hrvatskoj ili BiH sigurno ne smeta bilo kakvo kolektivno pravo Srba, ono moe da smeta samo nacionalistima, koji su rat iz devedestih samo prebacili u sferu kvazi-principa ratne logike. Alternativa ratu O svim ovim problemima moe se razgovarati bez prihvatanja ovih stavova Druge Srbije. Na zloine se moe odgovoriti bez pojma kolektivne krivice, moe se govoriti istina o celini ratova, ne mora se vlastiti narod posmatrati kao moralno nezreo i ne moraju se konsekventno ponitavati sva kolektivna prava vlastite strane. Nema nijednog principa ili bilo kakvog univerzalno vaeeg pravila koji bi podravao ove stavove. Sva opravdanja ovih stavova mogu biti ili utilitarna ili samo naizgled konsekventna. Dakle problem sa ovim stavovima je u tome da oni ne vode kraju rata u sferi duha, ne vode pomirenju, nego samo reprodukuju ratnu logiku u toj sferi, pri tom je oblaei u lano moralno odelo, to problem ini jo tee otklonjivim. Iako su primeri koje smo navodili esto bili iz savim nedavnog vremena, ovi principi dominiraju barem u prolih 15 godina i kompulzivno se ponavljaju, tako da je pitanje da li je uopte mogue da se oni osveste. Da zavrimo ovu priu sa primerima, jednim jo sasvim aktuelnim tekstom Vladimira Arsenijevia: "Nae crnje, nai neprijatelji" 38u kome su na malom prostoru, ponovljene sve mantre ratne logike iz devedesetih: 1. generalizacija: "Srbija", "srpsko drutvo", "nai mladi", (dakle, uvek u celini, bez ograda) 2. koncentracija negativnih termina, bez pozitivnih: "savremeno srpsko drutvo, zlo i bolesno kakvo jeste", "Srbija je danas tuna, zaostala, desniarska, palanaka dravica, ksenofobina, nepoverljiva, dozlaboga konzervativna, skuene, tabloidske svesti, dezorijentisana iznad svega ponekad se ini da iz ovog kovitlaca zaista nema pravog izlaza." 3. gubljenje moralne kompetencije: "Denial je jedna od najvanijih novih srpskih osobina, toliko nova da ak ne posedujemo ni pravi naziv za nju... A upravo taj denial, tako hladan prema ljudskoj patnji, tako nesposoban da propusti ak i elementarno saoseanje", "Nai mladi danas mrze bez ikakvog suzdravanja, s lakoom i uivanjem". 4. presuivanje o kolektivnim pravima: " Neizbeni gubitak nekadanje june pokrajine" itd. Ponavljanje ovih matrica je postalo skoro instinktivna radnja, koja se nikad ne opravdava niti se o njoj razmilja. To to se ove norme rata ne mogu odbraniti kao moralni principi, pokazuje da su one posledica upliva neeg drugog u principe, to je naravno tee otkriti od toga da su sami principi neispravni. U konkretnom sluaju pitanja vezanih za proli rat na podruju Jugoslavije, vidljivo je da se svi ovi stavovi Druge Srbije slau sa stavovima hrvatskih nacionalista. Naime, oigledno je da upravo hrvatski nacionalisti ne vide razlike meu Srbima, vide u Srbiji samo loe strane, oduzimaju im svaku moralnost i naravno ele da su njihova kolektivna prava to manja. Ja ne mislim da su motivi za ove stavove isti, barem kod velike veine zastupnika ovog miljenja u Srbiji, ali bi slinost ovih stavova sa stavovima hrvatskih39nacionalista, makar mogla da povratno baci svetlo na ovaj izbor posmatranja rata. Hrvatsko drutvo nije nikakav monolit moralnih gromada, koje sve skupa treba da dobiju nae potovanje (i izvinjenje), nego pre sluaj u kome su najbolji lanovi tog drutva morali ak da napuste Hrvatsku poetkom devedesetih, kao to su uinili Branimir tuli ili Dubravka Ugrei. Nema nikakvog smisla da se na autoritaran nain proizvodi slaganje sa stavovima hrvatskih nacionalista u Srbiji, zarad pomirenja. Tako nee doi do pomirenja, a sve i da je to pravi put ka pomirenju, kao to nije, on vodi preko pogrenih stavova te je opet pogrean, sam po sebi. Rat u ideologiji Ovo ovde predloeno tumaenje ideolokog teksta, kao teksta kojim se vodi prikriveni rat protiv nekoga, rat kome je cilj da ovaj nestane iz nekog takmienja ili ak i iz ljudskog roda, bitno je iz vie razloga. Najpre, ono skree panju na pravi smisao ideolokog govora. Cilj ideolokog govora nije bilo kakav opis realnosti, ve iskljuivo nanoenje tete protivniku. On kae: nemojte biti u toj grupi ili uz tu grupu, ona je sva moralno korumpirana, posveena zlu, iskvarenih moralnih naela i posledino bez ikakvih prava. Naravno, u ideolokom tekstu ove norme najee nee biti ovako iskazane ali njihova gvozdena logika zbog toga nee biti nita manje potovana. To ne znai da u ideolokom tekstu nee biti i onoga to je tano, ali e ono to je tano uvek biti rasporeeno prema normama rata, ono to je negativno ii e na protivniku stranu, i nita pozitivno nee ii u tom pravcu, dok opet nita negativno nee biti pripisivano vlastitoj strani. Taj novi formativni princip u stvari stvara40vlastitu realnost, sasvim drugaiju od prave realnosti. To je i razlog zato se sa ideolokim govorom teko razgovara, jer on zna, barem nesvesno, da je njegov cilj delovanje na realnost u nekom pravcu, a ne otkrivanje same realnosti - ovo otkrivanje samo moe da zamagli pravi cilj ideolokog govora, da promeni njegove registre i zamuti nameravano znaenje. Da pomenemo samo primere takvih tekstova iz poslednjih nedelja. Vilijam Montgomeri: "Rusija i Srbi su precenili svoje karte" (9). Ovde Montgomeri Rusiju povezuje sa blizu dvadeset (10) negativnih pojmova, dok Ameriku i Zapad samo sa neutralnim ili pozitivnim pojmovima. U kontekstu ovog rata izmeu Rusije i SAD gube se inae znaajne razlike republikanci--demokrate itd, a ostaje samo jasna ideoloka borba. Nain na koji se formira takav tekst, iako koristi podatke iz realnosti, rasporeuje ih iskljuivo prema ideolokim potrebama u kojim cilj sagledavanja ukupne realnosti ostaje apslolutno nevaan. Drugi primer moe biti Belzebubova zemlja (11) Teofila Pania, gde je opet princip isti, sve injenice koje Pani navodi verovatno su tane, ali su one iskoriene da se ponovo jedna strana u ratu oznai izrazito negativnim terminima, dok se u samom tekstu druge strane niti pominju niti oznaavaju tim terminima. Uobiajena odbrana od ovakvog prigovora kae da te druge strane nisu tema, ali to je samo izgovor, one najpre nikad nisu tema, a drugo nije tano da u ovom tekstu one nisu tema - svaki tekst o ratu na simbolikoj ravni skicira ukupnu istinu o njemu. A ukupna istina, za koju Pani smatra da je korisna da se saopti, je upravo ova crno-bela slika.41Uoljivo je, meutim, da se ovakva realnost bez realnosti brani izrazito autoritarnim sredstvima. Kritiar ove prakse moe da oekuje jedino da se nae u gore opisanoj ratnoj situaciji ponitavanja. S tim da e to sada biti retoriki rat u kome se norme rata, zbog izmenjene sadrine u kojoj se rat odvija, menjaju: sada je onaj koji govori isti kao svi pripadnici njegove strane, njegove reenice su besmislene, pogrene, u njima nema nieg istinitog, njegovi kriterijumi su pogreni, a ceo njegov tekst je najpametnije ignorisati, ako ne, rutinski iskritikovati ponavljanjem starih stavova, a ako treba i napasti. Ono to ovde treba nekako postii je da se ova ratna logika napusti. To ne znai da bi trebalo sve potopiti u nekom mrtvom moru u kome su svi odustali od sebe, ali bi sigurno trebalo odustati od ratnog tretiranja tih vlastitih stavova i ratnog tretiranja protivnika. Cilj naputanja ove ratne logike nije nikakvo pomirenje u kome su sve krave crne, u kome svi misle isto i zaboravljaju sve to znaju, nego razgovor u kome bi realnost, neizmenjena ideolokim potrebama, poela da se pojavljuje. Ako je ovo i previe visoko postavljen cilj, skromniji cilj bi bio da javni govor barem delom ne bude govor koji se iscrpljuje u ratovima raznih grupa, koje potuju jedino norme rata. Fusnote: 1. zanimljivo je da je to najmanje sluaj ba u Srbiji. 2. danas skoro da ne moemo ni imenovati "Srbe" i "Hrvate", a da same te rei ne prizivaju ratni govor, u kom se ove grupe tretiraju kao monolitne i jednoznano negativne ili pozitivne. U govoru mira ovo su naprosto42oznake za pripadnike naroda, koje automatski ne govore nita o njihovim osobinama. 3. Ovde koristim ovaj zbirni termin u nedostatku boljeg. Time ne elim da kaem da svi pisci koji se javljaju u okviru Druge Srbije (na primer u rubrici Druga Srbija na www.peanik.net) imaju iste ili te odreene stavove koji su ovde opisani. Meutim, isto tako nije tano da ove stavove imaju samo odreeni pojedinci. Svakako je sigurno da meni nije poznato da su se u okviru Druge Srbije ovi stavovi kritikovali na nain na koji je to ovde uinjeno. 4. ini se je da re "isto" pouzdan znak da smo u blizini pogrene predstave o moralno ispravnom. Osim "ienja u svom dvoritu" tu su i "moralno isti politiki stavovi" i "etniko ienje". 5. Tekstovi i intervjui Sonje Biserko zaista predstavljaju pravi spektakl potpuno konsekventne ratne logike i natezanja injenica u pravcu totalno negativne slike o Srbiji. Na primer, intervju Vremenu iz februara 2000. u kome Biserko Srbiju povezuje sa nacizmom, komentarie vlastiti zahtev za njenom okupacijom, oznaava je kao primaran uzrok rata, dok sve politike snage u Srbiji (ukljuiv i Zorana inia) povezuje sa nacionalizmom, DB, Arkanom. Nita se nije promenilo ni danas, tekst Konstituisanje alternative u Srbiji pronaao sam na sajtu LDP Zemun, u uglu stranice stoji inieva slika, a na stranici je i tekst lana politikog saveta LDP u kome se kae: "Svih tih 15 godina dominirala je nacionalna ideologija na kojoj su se ogledale manje-vie sve politike partije, izuzev Graanskog saveza Srbije, SDU, Lige socijaldemokrata Vojvodine i nekoliko manjih manjinskih partija koje su konzistentno zagovarale43graansku, proevropsku opciju. To je ujedno bila i jedina politika alternativa u odnosu na dominantni koncept reavanja srpskog nacionalnog pitanja, ratova i Kosova."(moj kurziv) 6. Ovaj argument je inae bezbroj puta ponovljen u javnosti u poslednjih 15 godina. 7. U terminologiji hrvatske ratno-nacionalistike javnosti ovo se kae frazom da se ne mogu izjednaavati "agresor" i "rtva". Sonja Biserko, meutim, svaki otpor prema stavovima da je rat jednoznano izazvala srpska strana i da je samo ona odgovorna za sve u njemu naziva "relativizacijom". 8. Naravno, uvek se nae neko da matricu jo malo rastegne: "Reenje za zaustavljanje ovinizma i nasilja u Srbiji je da Vojvodina dobije status Hongkonga, a Kosovo nezavisnost." (Pavel Domonji, politikolog, Dnevnik, 08.11.07.) 9. Danas, 3-4.11.07. 10. Evo ih preprianih: Putin je agresivan, preti, kri sporazume, eli dominaciju, eli kontrolu, pokazuje neprijateljski stav, radikalan je, vri opstrukciju ..itd. Nasuprot tome, zapadne akcije su samo pod navodnicima "agresivne" i "zveckaju sabljama". Kao da trenutno Rusija ima 150.000 vojnika u okupaciji druge zemlje, a ne SAD. 11. Objavljeno na www.peanik.net44Prenosimo Peanik: sluaj GligorovTekst koji sledi ima neobinu formu kombinacije izvornog teksta i komentara na njega. Napisati ovakav tekst veoma je lako, jer nista nije lake nego komentarisati neije rei koje su pred vama. Izabrao sam ba ovu formu, svestan da sa njom ne treba preterivati, jer mi se inilo da se putem nje moe posredno ukazati na nekoliko slabosti koje prate na javni diskurs. Mi govorimo u zabranima suprotstavljenih i zakrvljenih medija, svojim istomiljenicima, unapred diskvalifikujui drugu stranu kao vreu svih moguih negativnih osobina. Ovde su u jednom tekstu dva razliita miljenja. Osim toga, budui da je tekst koji se kritikuje u celini tu, pred itaocem, otklanja se mogunost zamene teza koja je dosta rairena boljka polemika kod nas. I najzad, poto su sluaoci neistomiljenici prilina misterija za nae medije, a ovaj tekst je u svojoj45osnovi nastao u toku samog sluanja Peanika, preko njega se moda moe uneti neto malo stvarnog i u tu oblast. Tekst Vlade Gligorova (deo transkripta emisije Peanik od 14.12.07) je crn, a moji komentari plavi. Vladimir Gligorov: Oni su se navikli na to da je pred nama uvek neki odluujui dan, odluna bitka za koju se posle ispostavi da to nije. Tako oni uvek mogu da proglase uspeh; nije ba pobeda, jer bitke nije bilo, ali svejedno. Kada se recimo ne usvoji Ahtisarijev plan, onda to nije poraz, igra se nastavlja. U javnosti se tako stvara neka vrsta navijakog duha, mi navijamo za nae koji tog i tog datuma treba da obrazloe primer Hong Konga. To se proglaava odluujuom takom (*) i onda se svi bave time ta e na to odgovoriti druga strana. U celom poslu sa Kosovom ostaemo bez odgovora i veina ljudi je toga svesna. ini se da je rokove u ovoj prii uvek postavljala Amerika, nai bi pregovarali do sudnjeg dana. Ostaemo bez odgovora? Dakle, sve e se na kraju uraditi mimo nas, kao da ne postojimo. Svi ekaju 10. decembar, pa ne ispadne nita, pa je to onda kao dobro. Ovi na drugoj strani su to drugaije postavili. Videli su da ne moe da se donese neka prelamajua odluka i onda su reili da to pretvore u proces osamostaljivanja Kosova. Glavni igra koji se sa nae strane ne iskazuje je Demokratska stranka, a razlog tome je strategija njenog vostva. Oni e preuzeti odgovornost za Srbiju, kada se svi drugi istroe u okrajima. Na kraju svih krajeva ostae samo DS, koja e biti pozvana da spasava situaciju. Tadi je u tom asu ve ponovo izabran za predsednika, u vladi su i sada u veini i samo se eka trenutak da oni preuzmu odgovornost za 46stabilnost Srbije, uz naravno nepristajanje na nepravedne odluke u vezi sa Kosovom. To je otprilike stanje stvari. ta e iz toga ispasti teko je rei. Ideja da neto ostvarite ne radei nita ili da ostvarite neto tvrdei da radite upravo suprotno od toga, u naelu ne izgleda naroito uverljivo i ostvarivo, ali u Srbiji je to moda mogue, videemo. Kao i u poslednjim godinama Miloevieve vladavine na vlasti je manjina. Kotunica je predstavnik veoma male manjine. (A to je prirodno u koalicionoj vladi, dodue, nije prirodno da premijera daje ba ovakva manjina, ali manjina svakako) Svi narodnjaci zajedno su manjina, a pravilo je da kada imate manjinu na vlasti, njena retorika mora da bude jaa, jer se time pravda zato oni koji predstavljaju jako mali broj ljudi imaju toliku vlast. Mora se nai neki sudbonosni, istorijski ili ideoloki razlog koji to opravdava. Odlian pasos, samo bi ga trebalo primeniti i na LDP. Recimo, LDP pretenduje na bilo koju vlast u Srbiji. Ako se zna da je u svim poslednjim godinama (od 90-tih, ako uraunamo da je LDP u stvari vie naslednik GSS nego DS) u Srbiji LDP imao veoma malu podrku, ispod 5%, kako bi onda mogla da se opravda njegova vladavina? Pa, samo pojaanom retorikom zbog toga se u LDP od vlasti pravi moralno pitanje, a cela Srbija proglaava faistikom. Jer, demokratija je, na poslednjem mestu, vladavina veine, na prvom je vladavina nekih pravila. Ako je veina protiv tih pravila onda bi ta pravila mogla da daju legitimitet nekoj manjini koja bi ih uspostavila. Tu dolazimo do LDP i njegove retorike. Ali toga kod Gligorova nema.47Svi drugi, ukljuujui i radikale, koji imaju obimniju podrku, ponaaju se racionalnije. Zato radikali u ovom trenutku nisu najglasniji i najradikalniji, suprotno svom nazivu. Radikali su uvek najradikalniji i najglasniji. Najradikalnije su ove dve manjine, Nova Srbija i Voja Kotunica, koje imaju desetak odsto podrke. Nova Srbija je najbahatija, a za Kotunicu nema nikakvog povoda da se kae da je najradikalniji. Ne moe se neko istovremeno kritikovati zbog bledog srednjeg puta i zbog radikalnosti. Oni se neprestano kreu u kvazireligioznim vremenskim odrednicama nikad, uvek, vazda, zauvek, ni po koju cenu, ni pod kakvim uslovima. Tano, ali ih to ne ini radikalnim. Ove odrednice vuku od delovanja ka odlaganju i ekanju, onaj ko je radikalan ne moe da saeka da deluje. I kao to vidimo, to nije sasvim iracionalno ponaanje. Ono to je racionalno ponaanje u amoralnom smislu te rei je ponaanje Demokratske stranke i G17 plus, jer to je isti oportunizam. Da vidimo objanjenje. Oni od jutra do mraka govore stvari za koje znaju da nemaju veze sa realnou. Oni bee od odgovornosti za koju znaju da im pripada, jer nema kome drugom. Ovo to govori Vuk Jeremi je potpuno nekoherentno. Njihova glavna poruka je - nikada kao Kotunica, ali mi ne elimo da izazivamo nestabilnost, mada e je biti. A ko e da izazove48nestabilnost? Albanci nisu zainteresovani za to, jer se njihovi planovi ostvaruju i bez nestabilnosti. Zar nije spremnost Albanaca da izazovu nestabilnost u sluaju da vide da od nezavisnosti nema nita, jedan od glavnih razloga i za tu nezavisnost i rokova koji se postavljaju. Kakvu nestabilnost bi izazvala Srbija u sluaju da se nezavisnost recimo samo odloi? Ni Republika Srpska nema nikakvog interesa da to ini. Dodik je rekao izvinite, ne raunajte na mene, bar ne ovog trenutka i na takav nain - to je sasvim razumno. DS u stvari kae - mi neemo, a u stvari hoemo. To ne znai nita. Isti problem su imali i sa Miloeviem. Taj problem postoji od nastanka Demokratske stranke - ona eli da bude opozicija koja podrava vlast. Tek da potvrdimo da politika Peanik-LDP nije politika DS, ne samo sada, nego i ranije. To ne ide dobro i ne zavrava se dobro i na kraju dovodi do ovakve situacije. Ako biste anketirali ljude u Srbiji, najvei broj bi verovatno odgovorio da je Rezolucija 1244 doneta zato da bi se garantovala suverenost i teritorijalni integritet Srbije. Rezolucija, naprotiv, suspenduje suverenost Srbije na Kosovu zato to je Srbija povredila meunarodno pravo. Radi i jedno i drugo. Meutim, ovim naprotiv prvo nekako nestaje. Srbija je tu definisana kao krivac i to je sutina Rezolucije 1244. Razlozi za to su vrlo duboke povrede ljudskih prava.49Meutim, gde je definisana kazna? To je ono to je pokrenulo itav proces osamostaljivanja Kosova. Tako su graani Kosova dobili pravo da biraju hoe li da budu nezavisni ili ne. Nisu ga dobili. Inae bi samo izabrali i gotovo. Ovde se o problemu Kosova raspravlja u okviru teme albanskog secesionizma, a to uopte nije sluaj. Rezolucija 1244 i ceo angaman Ujedinjenih nacija nema veze sa albanskim secesionizmom, ve sa ugroavanjem mira. Dakle, ako postoji jedan secesionizam, a sigurno da albanski na Kosovu postoji, koji je kao takav sporan i preteno negativno konotiran, on sasvim nestaje, kada doe do ugroavanja mira, on u potpunosti nestaje iz objanjenja situacije. Onda mir kao svoj neophodan uslov ima secesionizam. Otkud to? Pitanje bive R. Srpske Krajine je tu uvek dobro za poreenje, iako je prejak primer za ovu diskusiju. ta je tu bilo reenje koje je vodilo miru? Glava VII Povelje UN-a objanjava zato je Srbija oterana sa Kosova kao drava. Velike povrede ljudskih prava na Kosovu daju legitimitet graanima Kosova da odlue ele li da ive u Srbiji ili ne. To je sutina cele prie. I Srbija je, naravno, po tome jedinstven sluaj. Sve i da je Srbija jedinstven sluaj vezano za ovu normu, mora se definisati taj sluaj ne bi li se sutradan u slinom sluaju koji nastupi postupilo isto. Ako je Srbija veni jedinstven sluaj, to je onda siguran znak da se sada postupa potpuno arbitrarno.50Secesionizam u Gruziji, Moldaviji, na Kipru, u Belgiji, u Velikoj Britaniji je neto sasvim drugo. Katalonija je primer pogrene analogije pomou koje se pogreno interpretira stanje stvari. Niko ne govori ni o tome da je Srbija, na primer, prekrila meunarodno pravo u Bosni i Hercegovini. Kao to znate, Srbija je zbog toga bila suspendovana iz lanstva Ujedinjenih nacija, to nije est sluaj. Rezime ove prie bi mogao da bude: gde je ovaj zakonski secesionizam posle krenja ljudskih prava definisan? Ili, ako nikada ranije nije bio definisan, gde je definisan za budue sluajeve? Na emu se zasniva ova argumentacija osim na proceni autora da bi trebalo da u sluaju Kosova secesija bude reenje? Procena koja moe da bude potpuno arbitrarna, stvar preferencije. Za bezbednost na Kosovu nisu odgovorne trupe Kosova, ve snage Ujedinjenih nacija. Znai, ako vi objavljujete rat, vi ga ne objavljujete Albancima nego Ujedinjenim nacijama. Tako ispada. Rat je ovde samo nemuto imitiranje pretnji Albanaca. Tu se zaboravlja da je to jednom ve uinjeno, u Srebrenici. Srebrenica je bila zatiena zona Ujedinjenih nacija, koje su garantovale graanima Srebrenice da su bezbedni od vojska Srbije. I u Krajini, i ona je bila zatiena zona. Uz tu garanciju je od muslimana traeno da predaju oruje i demilitarizuju se. Onda je ula srpska vojska, sklonila Holanane i uradila to to je uradila. Ovde je potpuno pogreno interpretirana Klintonova izjava, koja je potpuno tana , a to je da je na odluku da se intervenie na Kosovu jako51mnogo uticalo ono to se prethodno dogaalo u Bosni, posebno u Srebrenici. Znai, to nije pitanje nekakve nepravde, nego je re o sledu stvari. To jo uvek ne znai da Srbija nije mogla, i ovakva kakva je, da postigne mnogo vie. Na kraju krajeva, svako ima pravo da brani svoje interese. Da je Srbija zaista bila zainteresovana na poetku celog procesa pre dve godine, umesto da donosi neverovatne rezolucije sa - nikada i uvek, mogla je da donese deklaraciju izvinjenja. Nemam nita protiv pravilno usmerenog izvinjenja. Ali sigurno je da treba obezbediti da se izvinjenje ne shvati kao pristanak da se arbitrarna reenja smatraju za moralno naloena, jedino ispravna. Ovde treba primetiti da uvoenje Srebrenice u priu u ovom kontekstu, predstavlja neto razumljivo ukoliko se pria iri da objasni sve njene aspekte, ali nepovratno histerizuje govor. Ovde je sluaj Srebrenice uveden kao krajnji argument: Zar odobravate Srebrenicu? Ne. Onda morate da prihvatite ova reenja oko Kosova. To bi bilo neto sasvim drugo. Do dana dananjeg sa srpske strane nije potekao ni jedan jedini izraz aljenja, nego naprotiv, ispada da je u pitanju zavera Amerikanaca, Albanaca i ostalih mranih sila da se - pa sad kree taj neverovatni renik - raskomada, otme, otkine, ukrade i tako dalje. Zavera je ovde re koja treba da odvrati od korienja rei interes, arbitrarna odluka, preferencija, koje takoe ukazuju da neko ne postupa samo iz bezinteresnih, moralnih razloga. Inae, skeptinost prema moralnim razlozima koji se navode u politici je osnova racionalnog odnosa prema njoj. Ovde nas autor, reju zavera odvraa od tog pogleda na politiku.52Proletos su Tadi, Miunovi, svi su rekli - moramo da donesemo rezoluciju o Srebrenici. Gde je ta rezolucija, o njoj vie niko ne govori, a ipak je konstatovano krenje Konvencije o genocidu. To je znak da su univerzalne vrednosti bez ikakvog autoriteta u Srbiji. Ali gde su to vieg autoriteta? Ameriki cinizam, na primer krenje dunosti da se ne lae, javno je demonstriran itavom svetu kod opravdavanja napada na Irak. Da li sam autor, osim u ovom sluaju koji ide na ruku njegovoj preferenciji, osnauje univerzalne vrednosti? Gde u njegovom tekstu postoji kritika Zapada u ime univerzalnih vrednosti? Nigde. Dobro, presueno je malo krenje, ali krenje velike, strane stvari. ta tano smeta skuptini Srbije da donese rezoluciju kojom izraava aljenje zato to se to dogodilo. Osim totalnog nesnalaenja u politici, smeta im upravo to to izvinjenje shvataju samo kao znak slabosti i navoenje vode na vodenicu teorije da je nezavisnost Kosova posledica krenja ljudskih prva na Kosovu i ranije u Srebrenici itd. Meutim, ko se potrudio da razdvoji to dvoje: sukob kolektivnih prava, koji se mora reavati kompromisom, i osuda zloina, naravno na svim stranama, koja je naloena moralnim razlozima? Gde je napisano da se kolektivna prava gube zbog zloina i gde je procenjena mera u kojoj se gube? Oni sami nisu krivi, mada meu njima ima svakojakih, ali postoji politika odgovornost svih u toj skuptini. Znai, sa jedne strane se svakodnevno kri to nesretno meunarodno pravo, a sa druge strane vi tvrdite da su se svi urotili da vam naine ogromnu istorijsku, neuvenu i nevienu, nikada do sada doivljenu nepravdu. 53Prvi deo reenice nije u vezi sa drugim: sve i da smo mi negde prekrili meunarodno pravo, to nije razlog da se to pravo kri u odnosu na nas. I naravno da onda narod smatra da vi treba da isterate neku pravdu. To je izuzetno neodgovorno ponaanje ljudi koji kreiraju javno mnjenje. Iz ovoga ne sledi da Srbija na Kosovu nema stvarne interese. Srbija tamo ima i ekonomske i ljudske i svakakve druge interese, ali iz njih nikako ne proistie da Srbija treba da se tue sa Albancima. Opet neloginost, Srbija ne treba da se tue sa Albancima, kao to niko ne treba, ako ne mora, da se tue ni sa kim. Logino postavljena, ova reenica bi trebalo da glasi: Srbija tamo ima i ekonomske i ljudske i svakakve druge interese, ali iz njih nikako ne proistie da Srbija ne treba da prizna nezavisnost Kosova. Meutim, ovako napisana ona navodi na dalje pitanje, zato bi onda ipak trebalo da prizna nezavisnost Kosova? Koji su to drugi razlozi? To dalje pitanje se, meutim, ne postavlja ako kaete da ne bi trebalo da se tue sa Albancima, jer se onda prelazi na moralni, naelni teren gde nikakva dalja razmatranja nisu potrebna. To je taj prelazak koji je ovde sporan. Ovde je to stiglo dotle da neki ljudi izjavljuju da Srbija ima pravo na rat. To pravo ne postoji. Ovako jednostavno? Naravno, to onda vai i za Ameriku i sluaj Iraka. Takav odnos prema upotrebi sile u Srbiji se formirao 1989-90, kada se prvi put javila ideja da je upotreba sile opravdana. Niu se Slovenija, Hrvatska, Bosna i sve se zavrava na Kosovu. To je osnovna protivrenost u srpskoj javnosti, koja nikako da nae svoje racionalno razreenje. Zaista me udi to to ovde nema javne debate na tu temu. Za nju treba da budu 54zainteresovani i Tadi i Kotunica. To treba da bude javna debata ljudi od razuma i struke, koji treba da sednu i kau nam ta je u stvari nae pravo, a ta nije. I ti Albanci imaju neka prava koja morate uvaiti. Oni imaju pravo da ele da ive sami. Onda kada se postavljalo pravo Srba da ive sami, to je dobijalo sasvim drugaiju formu. Oni ne ele da ive sa drugim narodima to ukazuje na njihovu krajnju iracionalnost potpune amoralnosti, aovenosti, jer je prirodno i oveno ne praviti oko toga pitanje. Evo citata iz nedavno objavljenog teksta na ovom sajtu: Po reima politikog analitiara Ilane Bet-El, osnovni konflikt u regionu nastao je povodom nevoljnosti razliitih etnikih grupacija, a pogotovu Srba, da ive u zajednici sa bilo kojom drugom etnikom grupom ili da neka druga etnika grupa njima upravlja. Tada oni nisu imali pravo da ive sami. Svega toga ovde nema. Postoji samo agresivna propaganda i disidentski krugovi, kao vi i ja, i mi sad tu neto priamo i to je otprilike sve. Mi onda budemo proglaeni ekstremistima, po onoj logici da ako neko jako skrene na jednu stranu, oni koji su u sredini u odnosu na njega su ekstremniji. Svi umereni ljudi su ekstremni u odnosu na naciste, to je potpuno razumljivo. Za Staljina su liberali bili najekstremniji ljudi na svetu, jer je on bio u ludakoj koulji. U odnosu na njega normalni ljudi su apsolutni ekstrem, to je tano. Ovo su sofizmi. Znai, postoji racionalni razlog zato se jedna manjinska vlast odrava pomou uasne propagande, koja ima kvazifaistiki, da ne kaem goru re, aspekt. 55Ova re (kvazifaistiki) je naravno potpuno neobrazloena. A ovde ima preciznu funkciju, da ove mahom arbitrarne, pristrasne sudove samog autora zatiti od kritike, jer kako on gore kae, postoji ta agresivna propaganda i postoje ovi disidenstski racionalni krugovi. Ovo to ja govorim kao kritiku, tako moe spadati samo pod agresivnu propagandu. Sa druge strane imate oportunizam koji je zavladao svuda. Pitanje prava Republike Srpske ili kotske samostalnosti nema veze sa Kosovom. Divim se Britancima koji pokazuju da su odrasla nacija time to ni na koji nain ne povezuju svoj problem sa kotskom i Kosovo. Britanci su zaista malo zreliji politiki, ili malo racionalniji, od naroda oko Kosova. Svi drugi koji povezuju svoj problem sa Kosovom, kao to to ine Gruzija i Slovaka, neodrasle su nacije. Jo jedan primer. Svako, dakle, ko iole razmilja, povezuje, neodrastao je. Povezivati treba samo dotle dok je neko pokazao da moe, tako se odrasta. Isto vai i za Srbe u Bosni i Hercegovini. Pitanje da li bosanski Srbi ele da ive u sopstvenoj dravi ili u integraciji sa Srbijom je politiko pitanje. Republika Srpska ima taj problem to je nastala tako kako je nastala i ta injenica je izuzetno vana. Dakle, genocidom. Veza njenog samoopredeljenja i Srebrenice je jaa od svake tautologije, iako nigde nije zapisana i negde nije pokazano da u tom sluaju ne rade jo mnogi drugi razlozi, na primer pristrasnost koju ovde autor demonstrira.56Meunarodna intervencija se odigrala na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, jer je postojalo spoljanje meanje i podsticanje na raspad jedne drave. Znai, jedno je pravo na secesionizam, a drugo je pravo da vi nekoga podstiete na to, kao to Srbija radi. To je razlog zato nam se Albanija dri po strani. Nemaka nije podsticala secesionizam Hrvatske. To pravo vi nemate, to je dodatno krenje meunarodnog prava. Takoe, kada se kae da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, to znai da Srbija ima obaveze, a ne prava. Ona ima obavezu da vodi rauna o interesima Bosne i Hercegovine i nema pravo da se mea u njene poslove. Ta obaveza je steena tako to se Srbija meala u poslove BIH na vrlo rav nain. Naravno, ako jedna skupina ljudi, na primer Srbi u BIH, uporno eli da ostvari sopstveni politiki indentitet, taj problem mora biti ozbiljno uzet u razmatranje. Kosovo nije taj sluaj. Dakle, tu nema sta da se raspravlja, a o Srbima emo raspravljati, ako nas neko natera, do sudnjeg dana. O intervenciji NATO-a moe da se raspravlja, ali posle ulaska Ujedinjenih nacija Kosovo vie nije pitanje secesionizma ve pitanje ugroavanja mira, krenja ljudskih prava i uspostavljanja novog politikog modus vivendi. Evo kako secesionizam nestaje, ak i posle intervencije o kojoj moe da se raspravlja, jer je jasno da je izvedena nelegalno, iz razloga moralnog krstakog rata, a uspostavljanje novog modusa vivendi jasno ukazuje57da postoji neko ko ugroava ovo vivendi, a to sigurno nisu preplaeni Srbi u enklavama na Kosovu. To je ono to se zove politiki sporazum. ini mi se da je da je to shvaeno i u Republici Srpskoj posle demara velikih sila povodom Bosne i Hercegovine. U emu grei Srbija? Ja ne znam ko ih savetuje da bi pretnje mogle biti od koristi. Taj pristup nema nikakvog smisla. Kada pretite silom, vi morate biti uverljivi. Ako niste u stanju da izvrite tu pretnju, ona ide na vau tetu. Vi postajete neko ko se lano predstavlja i srpski pregovarai su sebe doveli u tu situaciju. Ono to je u Briselu kljuno jeste kako da se sloe tri stvari. Jedna je da se ouva politika stabilnost u Srbiji, druga je da se ouva politika stabilnost na Kosovu i trea je da se ouva interesovanje u Evropskoj uniji za integraciju ovog prostora. To su njihova tri cilja i u njima nema nikakvih zlih namera. Of course. Zlih namera nikad nee biti u politici strane koja se preferira. To je ak i dobro, jer su namere neto o emu se u politici ne raspravlja. Ali, ovde autor ne misli na to, on misli da se o namerama neto moe tvrditi , to da nisu zle, ime ih vraa u igru. Ovo potvrivanje dobrih namera, poto pitanje o ispravnosti politike zasniva na neemu to je nedostupno, znak je autoritarnosti. I preferencije. Njima je jasno da Srbija i Kosovo ne mogu zajedno. Jasno im je i da srpski predlog o sutinskoj autonomiji nije primenjiv na uslove integracije u Evropsku uniju. Taj predlog takoe ne obezbeuje stabilnost na Kosovu i morao bi da bude nametnut. 58Kome? Ovaj predlog o nezavisnosti nee biti nametnut Srbiji, u ovom smislu, samo zbog toga to ona ne pravi fizike probleme. Eto vam racia iracionalne prie o ratu i pretnjama sa srpske strane. Da nema ovog razloga za reenje o nezavisnosti u tome da bi sva druga reenja morala da budu nametnuta aktivno nasilnim Albancima, verovatno ne bi bilo ni tih pretnji. Postoji i problem slabog interesovanja javnosti u Evropskoj uniji da se taj prostor integrie u EU. Ljudi u Briselu nisu ni najinteligentniji ni najdobronamerniji ljudi na svetu. To su praktini ljudi koji moraju da ree jedan problem sa najmanjom tetom po sebe. A po druge? Otkud sad ova pukotina u moralnom liku EU? Oni moraju da nau nain da ostvare svoja tri cilja i oni e ga nai, bez obzira to im se odavde preti. Dodatno je besmisleno pretiti Evropskoj uniji. Ona ak ni nema armiju, pa se postavlja pitanje u kojem smislu im vi pretite? U celoj ovoj stvari Sjedinjene drave samo sekundiraju Evropskoj uniji. Plan Martija Ahtisarija je plan Evropske unije, a ne plan Martija Ahtisarija. Paralelno sa tim planom krenule su pripreme EU o njegovoj implementaciji. U taj plan su mogli biti ugraeni srpski interesi, ali cilj srpske strane nije bilo unapreenje tog plana ve njegova propast. Amerika pokuava da pomogne EU da ostvari svoja tri cilja. Sjedinjene drave nemaju veu ulogu od te. Ne postoji nikakav specijalni interes SAD-a da Kosovo bude nezavisno, ali ovde je prevladao potpuno iaen stav da su se Amerika, NATO, neoliberali i svi svetski demoni udruili i napadaju Srbiju.59Ako vi imate takvu percepciju stvari, pa onda jo ponete i da pretite, to poinje da se granii sa komedijom. To prestaje da bude u skladu sa zdravim razumom. Of course. Tu dolazimo i do principijelnih stvari vezano za ovu diskusiju. Ono to je u njoj za mene najvei problem, jer je to problem koji spada u domen kojim se ja bavim, je da se tu neki pojmovi, kao to je pojam zdravog razuma suavaju na jednu partikularnu, pristrasnu preferenciju prema jednom reenju i politikom stavu. Utilitarizam autora ogleda se i u tome to se u cilju jednog reenja ovi pojmovi potpuno proizvoljno upotrebljavaju nije vano kako e sam pojam zdravog razuma proi, samo neka se doe do jednog, najboljeg reenja. Naravno, ova histerija zdravog razuma nastupa po pravilu tamo gde treba neku iracionalnost pokriti. Upravo prvi deo reenice predstavlja negaciju ispravnog pogleda na politiku, na primer klasinog pogleda Maksa Vebera: politika je oblast ostvarivanja interesa. Ovde SAD nemaju nikakvog interesa, to je jo jedna arbitrarna tvrdnja koja se potpuno jasno uklapa samo u jednu elju: da se interesi SAD ne dovode u pitanje, ak ni ne uzimaju u razmatranje. Samo reenicu ranije EU e do reenja za Kosovo doi i u skladu sa svojim interesima, ali SAD - one nemaju nikakvih ineteresa, nastupaju potpuno bezinteresno, moralno. Ako je ovo aksioma za kritiki stav, kakva bi onda trebalo da bude aksioma amerike propagande? Da SAD uvek nastupaju iz sebinih, partikularnih interesa? Nova spoljna politika Rusije jo uvek nije formulisana do kraja. Putin trenutno uveava znaaj Rusije kroz sukobe sa Amerikom i pokuava da podeli Evropu. Sa stanovita svetske politike, jedino mesto na kojem Rusija moe da ima ulogu velike sile je Evropa. Trenutno se igra kvazi 60scenario po kojem Rusija sukobljavajui se sa Amerikom moe da postignete odreene strateke prednosti u Evropi. Tu se Srbija jako dobro uklapa, jer su tu prisutna oba elementa, i sukob sa Amerikom i podela Evrope . Raketni tit takoe nije popularan u Evropi, jer je Evropa pacifistiko mesto. Sem srpske, sve evropske nacije su uglavnom pacifikovane i to je najvei uspeh Evropske unije. A onda Rusije kae - mi imamo nuklearno naoruanje, mi imamo tehnologiju, mi opet moemo da okrenemo rakete prema vama, moemo da vas pritiskamo i sa energijom, moemo da vas korumpiramo novcem, vodite rauna o tome. Krajnja ideja je da Rusi i Amerikanci ponovo postanu garanti stabilnosti u Evropi, to je za EU apsolutno neprihvatljivo. Krajnji cilj Rusije nije obraun. Rusija je u tom smislu prevazila ideje o svetskoj dominaciji. Ona samo eli da na neki nain kapitalizuje injenicu da ima naftu i nuklearno oruje i ona to izraava kroz svoje sukobe sa Amerikom. To nije najbolji nain, ali oni za drugi ne znaju. Ali to se nee pretvoriti u pravi sukob, jer Evropska unija nee pristati na novo ruskoameriko starateljstvo nad Evropom. Ta pria je zavrena 1989. i vie ne dolazi u obzir. Tako da e se ruska strategija zavriti neuspehom i to nee biti prvi put. U Rusiji postoji fenomen o kojem je govorio jo Lav Tolstoj - elita se otkai od naroda i pone da sanja o svetskoj ulozi, koja je nesaglasna sa interesima ruskog naroda i sa mogunostima da se ta ideja realizuje, jer se zasniva na oekivanju da e je ruski narod slediti. Do sada se to nikada nije dogodilo i zato je Rat i mir jako pouna knjiga. Situacija je slina i sada. Imate Putina i neke ljude oko njega, naroito ideologe takozvanog postliberalnog, postdemokratskog sistema XXI veka, koji su se oigledno otkaili od realnosti u Tolstojevskom smislu. To e se61zavriti neuspehom , ali ne u modelu raspada Sovjetskog Saveza. Bie to jedna politika evolucija u ipak demokratskom pravcu. Kada se u Srbiji oslanjaju na Rusiju, u glavi im je Josif Visarionovi, a ne Vladimir Putin. Miloevi je bio vrlo razoaran Jeljcinom. Jasno je da ne moe biti ostvareno to to je u glavama ovih ljudi ovde. Evropska unija, imam utisak, ima elju da se na ovom pitanju dokae i da svima pokae da je u stanju da reava svoje probleme. Ako Evropa to postigne, itava Putinova strategija e morati da se revidira, a amerika strategija i tako mora da se revidira, jer je dospela u orsokak. Ovaj sam dui pasos o Rusiji ostavio bez prekidajuih komentara zato to je dobar primer kao celina. Kada se igra koarka, neki koji nisu ba za pohvalu, svoje protivnike aste reima Ne zna, ak i na samom poetku utakmice, znajui da e to izazvati najvei poremeaj koncentracije. U ovaj domen spada i ovaj autorov prikaz Rusije. Ona izaziva podele i sukobe, sa elitom odroenom od naroda koji je svestan skromnih mogunosti vlastite drave. Kada pria o Rusiji, autor u glavi ima Josifa Visarionovia, i nema tog pozitivnog termina koji bi otiao u tom pravcu. Rusi (i pored primera Jeljcina) ne znaju za drugo osim za silu i sukobe, a sve njihove strategije zavrie neuspehom, ba kao to protivnik nee postii ko. Rusi, dakle, znaju samo za sukobe, ali je to ipak malo blai greh, Mali Rusi , Srbi, su jedina nepacifikovana nacija u Evropi. Eto objanjenja za sve probleme na Balkanu, koji svi dolaze od jedine nepacifikovane, divljane nacije. Zato su sva reenja kolektivnih prava na njihovu tetu, jer ih ona pacifikuju, smanjuju im snagu koju nameravaju da koriste samo za sukobe, a sa druge strane kanjavaju ih za prethodne nepacifikacije. Oni se pacifikuju tako to se proteruju sa velikh prostora, 62na drugim se uutkuju kao genocidni, a ukupno tretiraju kao Mali Rusi, kao narod iji e naumi zavriti neuspehom, argumenti su mu izvan zdravog razuma, a razumeju samo silu i tee samo sukobima. Sve je to naravno jedini objektivan, nepristrasan sud o njima. Uz sve ovo, ne treba se uditi to ima toliko ljudi koji bi da totalno negiraju sve ove stavove. U sluaju Vlade Gligorova, ono to je mene ponukalo da napiem ovaj komentar je gotovo evropska leernost sa kojom se svi ovi stavovi izgovaraju, kao da nikada, nigde nee biti neveden neki razuman razlog protiv njih. Kao da se svakom od ovih stavova moe prigovarati samo u mranoj, nasilnikoj Srbiji, dok su oni svuda u Evropi neto to se podrazumeva. Delom je to zaista tako, zvanini kominikei evropskih politiara moda se zaista i zasnivaju na ovoj ideologiji, mada je ovako precizno sigurno ne iskazuju, ali je moda jo mogue da bar bolji intelektualci i u Evropi i u Srbiji ne slede u stopu ovu priu. *sve kurzive u tekstu V. Gligorova dodao sam ja.6364Suoavanje sa realnouSudei po frekvenciji sa kojom se pominje, suoavanje sa realnou je glavni problem Srbije. Barem deo javne scene smatra da je ono nuan i efikasan nain da se u Srbiji neto promeni. I zaista, suoavanje sa realnou ne moe biti neto nebitno, samo je pitanje da li taj pojam svi shvataju na isti nain. Postoji jedno uvreeno miljenje za koje je primer suoavanja sa realnou priznavanje injenice da Kosovo nije Srbija. Nedavno ga je demonstrirao i Vladimir Arsenijevi u tekstu upravo takvog naslova: Kosovo (ni)je Srbija u kome je pokuano suoavanje sa realnou direktnom negacijom zvanine parole sa nedavnog mitinga. Pitanje je, meutim, da li je ba ta vrsta suoavanja sa realnou ono to nam je potrebno. Kada se pogleda Arsenijeviev tekst (a on u tome nipoto nije usamljen nego samo ponavlja jednu matricu, npr. Sonja Biserko je takoe nedavno traila racionalno suoavanje sa realnou) onda se moe zakljuiti da je tok ovog suoavanja otprilike ovakav: naizgled, treba se suoiti samo sa prostim injenicama, na Kosovu je strana administracija, albanska strana proglasila je nezavisnost itd. Teko da bilo ko ovo nije ve uradio. Ovde je onda vano neto drugo: nekako bi trebalo, preskaui uvenu Hjumovu provaliju izmeu jeste i treba iskaza, iz tih injenica zakljuiti da to stanje, koje je u injenikom smislu nesporno, treba priznati i u normativnom smislu, odnosno, odustati od tenje da se ono dovodi u pitanje. I tu se otvara prvi problem sa ovim miljenjem. Ono 65pokuava da stvar prikae tako kao da ova provalija ne postoji i da je suoavanje sa prvom injenicom isto to i prihvatanje drugog stava. Zbog toga su argumenti koji se navode u prilog ovog prelaza izrazito nemarno formulisani. Arsenijevi navodi dva: da se veinsko stanovnitvo neke teritorije izjasnilo za nezavisnost i da se tako popravljaju odnosi sa susedima. Oba ova argumenta su otvoreno nekonkluzivna; na primer, oba su postojala u sluaju bive Krajine, pa niko nije pozivao Hrvatsku da se suoi sa realnou. Meutim, Arsenijevi ne spominje dva dalja argumenta koji se ovde podrazumevaju. Racionalni argument kae da ne bi trebalo teiti promeni ove realnosti jer postoji velika nesrazmera u snazi: mi smo mali i nejaki, a oni (Amerika, Zapad) presnani. Naravno da ni ovaj argument nije konkluzivan jer u nekim stvarima, koje su povezane sa moralnim razlozima, snaga prestaje da bude toliko bitna. Ako smatrate da ste moralno u pravu, onda bi trebalo da prevaziete strah od jaeg protivnika, osobito ako ne planirate da silom promenite neku nepovoljnu realnost, nego samo argumentima. Ali, ovde dolazimo do daljeg koraka u suoavanju sa realnou: srpska strana ne moe se nadati pobedi u ovoj moralnoj borbi, jer je ona, zbog zloina (suoavanje sa prolou) koje je ranije poinila, izgubila pravo da bude moralni subjekt. Tako dolazimo do prave formulacije ovog suoavanja sa realnou: submission ili potinjavanje, odustajanje od svakog prava na suprotstavljanje. Ovde se treba suoiti sa time da u naem sluaju ne postoji nikakva moralna autonomija, nikakva subjektivnost. Sada je pitanje: da li je ovo realnost? ili samo izraz potreba da strana koja se suprotstavlja bude prikazana kao liena svakog prava da to ini? Ono to je za mene u svemu najspornije 66jeste nain na koji je ovo potinjavanje prikazano. Onaj koji ne pristaje na njega opisuje se kao onaj koji se opire zdravom razumu, koji ima ogromni poremeaj percepcije i rezonovanja, kome nedostaju dosluh sa realnou i racionalnost. Ova kaskada zakljuivanja pristanak na nasiljem stvorenu realnost, uvianje vlastite slabosti, oduzimanje statusa moralnog subjekta nema svoj razlog u nekoj realnosti, ve je, sasvim obrnuto, ona nain da se realnost pripremi tako da zapadne zemlje mogu nesmetano sprovoditi autoritarnu volju prema Srbiji. Ovde bi se zastupnici ovog naina miljenja verovatno pobunili: Zar srpske snage nisu inile zloine? Zar Kosovo nije ve 8 godina izvan faktikog suvereniteta Srbije? Sve je to, naravno, tano, ali iz tih injenica ne sledi, pogotovu ne prosto na osnovu zdravog razuma, bilo ta od politikih akcija koje se zahtevaju. Na neku realnost moe se reagovati na razliite naine, a o zloinima se moe govoriti u cilju obnavljanja zajednice, a ne u cilju njenog potinjavanja. I time dolazimo do toga da je neka druga realnost ono to nedostaje u Srbiji. Poeli smo od toga da deo javnosti trai suoavanje sa prostim injenicama koje ne zahteva nikakav poseban napor. Neto je drugaije sa suoavanjem sa vlastitom autoritarnou. A pravo suoavanje sa realnou bi se sastojalo u naputanju ovog naina miljenja, u odustajanju od prakse prekrivanja prave realnosti realnou koju stvaraju autoritarne potrebe. Prvi uslov za sve to jeste odustajanje od stava da je jedino nae miljenje izraz svega normalnog, racionalnog i zdravog.6768Mi imamo samo filozofske problemeDSS kao pasivni nihilisti Moram na samom poetku da dam jedno upozorenje. Ako ste vie od dva puta u ivotu rekli nekom Ne filozofiraj!, bez ironije ili nekog posebnog smisla, onda odustanite od daljeg itanja ovog teksta poto u njemu nee biti niega za vas. Tu se obrazlae da mi u Srbiji patimo od nedostatka, a ne od suvika filozofije. Inae, filozofski problemi nisu jedini na svetu, ali, dok sa drugima jo i znamo da izaemo na kraj, ove ne prepoznajemo i sa njihovim reavanjem lajfamo u mestu. Ako bi, na primer, odluili da u automobile umesto goriva sipamo samo vodu, onda bi glavni problemi u Srbiji bili saobraajni, a ovde, budui da u vlastitu pamet sipamo samo lo nain miljenja, ovu ili onu ideologiju, imamo problema sa filozofijom. Ona tu nije neprijateljska prema svemu to je srpsko, nego nas samo upuuje na najbolji nain suoavanja sa realnou. Ako taj nain odbacimo posle nam nije ona kriva, nego ta realnost. Jo jedan problem jeste da onaj koga odreuje neka loa filozofija najee odluno negira da je to njegova filozofija, zajedno sa negiranjem da neto kao filozofija uopte postoji. Meutim, kao to emo videti, to i te kako postoji i pravi probleme. Kod nas je sve u rukama stranaka i politiara pa nije udo da su ba oni ti koji su u rukama loih filozofija, a mi zajedno sa njima. DSS je po tome 69zanimljiv jer se filozofija koju su oni izabrali, ili, koja je izabrala njih, ne sree tako esto. Nju nije teko opisati. U filozofiji se ona najpre javlja kod skeptika, a kasnije je karakteristina za pozitiviste XX veka. DSS-ovci smatraju da su sve istine jednako pogrene i svi postupci jednako uzaludni, pa je najbolja politika uzdravanje od svakog opredeljivanja i suda. Za DSS je, ukratko, nita bolje nego neto. Svaki postupak ili izjava DSS potvruje ovo pravilo: oni su na jednakoj udaljenosti od demokrata i radikala, ne mogu se odluiti izmeu Tadia i Nikolia, ne znaju da li e izai ili nee na izbore, zagovaraju vojnu neutralnost, veinu svojih odluka otvoreno odlau ili izbegavaju. Kada potrparol ili ef ove stranke, po ko zna koji put, kae da negde nije mesto da se odgovori na neko pitanje ili da jo nije vreme da se to uini, ili kada saoptavaju da o jo jednom pitanju nemaju stav, oni su verovatno ubeeni da svi ti postupci imaju veze sa konkretnom situacijom i procenom okolnosti vezanih za nju, dok su u stvari svi ti postupci i izjave samo maska za jedan princip koji je za mnoge, ako ne i sve od njih, nesvestan. Kako je uopte mogue drati se tako udnog principa? U nedostatku bolje filozofije, sve je mogue. U ovom principu DSS skoncetrisano je vie kljunih intelektualnih stavova savremenog doba. Tu je najpre razoaranje ideologijama koje su propale, onda permisivnost savremene demokratije, dogma o vrednostima koje su slobodne, dok su injenice svete itd. Okrenutost religiji i crkvi, koja se takoe vezuje za ovu stranku, u stvari je izraz ovog razoaranja konkretnim i zemaljskim, pre nego stvarna okrenutost viem ili nadnaravnom. Na ovaj nain DSS samo ponavlja u jednom otrom principu sutinsku ispranjenost savremenog 70sveta od prave realnosti i kree se, i pored sveg insistiranja na autentinosti i srpstvu, tano u koordinatama koje su odreene savremenim stanjem intelektualnosti: sa jedne strane, neutralnost u odnosu na vrednosti jer se meu njima ne moe uspostaviti odnos prednosti, kao to kau pozitivisti a sa druge, preputanje religijskom autoritetu koji jedini ostaje voljan da odreuje vrednosti, dodue, pozivajui se na viu iracionalnu instancu. Politika DSS, dakle, jeste principijelna, samo to, o kojim principima se radi, ne znaju ni sami akteri. Vlast tih principa je koliko nesvesna toliko i jaka: mislim da bi bilo lako napraviti algoritam koji bi predviao budue izjave iz DSS koje bi uvek ukljuivale neku neodreenost ili odlaganje i neopredeljivanje. ak i kada se ini da neko iz DSS ima neki pozitivan stav verovatno je samo re o delovanju protiv nekog drugog, trenutno preovlaujueg stava, i to ne u ime prvog stava, nego u ime principa da svaki ovozemaljski stav treba da bude potiskivan. Ovde, dakle, imamo posla sa jednim filozofskim, a ne politikim problemom. Da li na nesavrenost sveta, nepravde, razoaranja prolim znanjem, treba da odgovorimo tako to se povlaimo iz sveta, ponitavajui sve pozitivne stavove i preputajui sve vrednosti u ruke zastupnika nekog drugog sveta? Treba li da dignemo ruke od sveta i neto zamenimo za nita? Sigurno da ne. Istorija DSS pokazuje da je to tako. To je najpre bila mala partija, koja je naizgled uvala principe i prevazilazila ogranienja i preterivanja konkurenata. Onda je neodreenost njene politike iskoriena u 5. oktobru kao najire platno na koje se mogu projektovati elje graana za71promenom stare politike. Ali, od tada popularnost DSS stalno opada, tako da se ona danas, bez ostalih narodnjaka, vratila na stari rejting, a na vlasti se odrava samo zbog otre polarizacije koja postoji izmeu radikala i demokrata, koji ne mogu jedni sa drugima, a pojedinano nemaju veinu. Neprijatelji DSS nisu ove stranke ili graani, nego sama praznina apriorija koji odreuje njihovu politiku. Jednostavno, na due staze, kada tu politiku ne zamenjuje za neto to ona nije, niko ne moe smatrati da je nita bolje nego neto, ma kako to neto bilo uvek manjkavo i jednostrano. Sa time se jednostavno mora izboriti, ne odustajanjem od realnosti, nego njenim oplemenjivanjem neim zaista univerzalnim. Ali, nisu samo dss-ovci upleteni u lou filozofiju. Radikali ili specifian aktivni nihilizam Malopre smo videli smo da je DSS stranka pasivnih nihilista. Sada emo prei na radikale. Da li stranka koja je toliko puta ponovila reenicu nema tu nikakve filozofije moe da ima filozofske probleme? Naravno da da. Filozofski problemi ne mogu se dekretom ukinuti i tako uiniti da oni ne postoje. ak je verovatno da e oni imati to tee posledice to je stav njihovog negiranja vie izraen. Koji je to problem vezan za radikale? Njega je jednostavno izraziti: to je problem koji se odnosi na pitanje da li je retorzija legitimno moralno naelo ili, prostije reeno, imamo li pravo da svakome, bio to pojedinac ili kolektivitet, uzvratimo istom merom? Na prvi pogled, ini se da imamo i to je taj pogled na kome se zaustavljaju radikali. Imamo pravo da uradimo bilo ta to su nama uinili drugi. Ali, kod radikala ima i jo jedan dodatak. Moemo prosto tvrditi da su nam drugi uradili i ono to nisu. 72Neko, ve ovde, moe da kae da to onda vodi u potpunu proizvoljnost: najpre se moralna pravila ukidaju u odnosu na one koji su ih prekrili u odnosu na nas i u odnosu na pripadnike njihove grupe, a onda se jo i ta tvrdnja da su nam oni neto uinili prikazuje kao stvar prava na vlastito miljenje. Ali, to radikalima ne izgleda tako. Na prvi deo problema, oni odgovaraju da, ako mi nemamo pravo da uinimo drugima ono to su oni nama, onda smo mi manje vredni, nismo ljudi , kako bi oni rekli. A ako nemamo pravo da tvrdimo ono to smatramo da je tano, onda je ukinuta sloboda miljenja. Da ne pominjemo da se tako uvodi uveni verbalni delikt. Naizgled, nije prekreno nijedno moralno pravilo, iako je time otvorena potpuna sloboda: ako usvojite ova dva principa moete da inite ta god vas je volja, bilo kome, bez grie savesti. ta onda biva? Vi kreete da to i inite. Ako vam neko kae da je to pogreno, kanjivo, loe, radikali kau: A ta su inili oni? Ko ih je kaznio?. Uskoro uviaju da je sloboda apsolutna, jer uz slobodu uverenja moete legitimno raditi bilo ta. Poto drugima uzvraate istom merom (npr. podravate proterivanje Hrvata iz Vojvodine, jer su Srbe iz Hrvatske proterali Hrvati) vi polako dolazite u sukob sa pravilima sveta. Retorzija i odmazda, bez obzira na to to se ponekad moni nee ustruavati da ih ine, u nijednom zakonu nisu legalni. Posle nekog vremena vas izvode na sud, i vi i tu tvrdite da, ako sud eli da osudi vas, onda mora npr. i Dorda Bua itd. U neku ruku, u krajnjem oaju ili samodbrani, ljudi mogu da uzvrate istom merom, i to samo direktno onim pojedincima koji ih ugroavaju, ali deo te logike je da se junak koji uzima zakon u svoje ruke, na kraju filma predaje policiji i sudu i trpi konsekvence zbog zakona koji je prekrio, nezavisno od svojih motiva. Kod naih radikala toga73nema. Oni do kraja insistiraju da su oni ta instanca koja treba da odredi ta je pravedno. Ne treba da udi to to se ovde istovremeno ini jedna duboka greka i to se ona pri tom ne primeuje. Naime, ve injenica da ste usvojili principe koji vam omoguavaju da legitimno uradite bilo ta, trebalo bi da vam kae da su to pogreni principi. Moralni principi, to je neophodan uslov, najpre slue da se neke radnje zabrane . Ne treba da nas iznenadi i dalja konsekvenca da su to upravo radnje koji su izabrali radikali. Smisao i morala i drave je upravo u tome da se uzvraanje uzme iz ruku rtve i dodeli nezavisnoj instituciji sudu, zajedno sa utvrivanjem da li se prvobitna povreda desila. To znai da je politika radikala u dubokom sukobu sa idejom drave. to je onda razlog zato im je do sada vlast izmicala i zato radikal ili prestaje da bude radikal kada doe na vlast (Maja Gojkovi) ili ta vlast bude praena radikalnim uruavanjem drave (rat, bombardovanje). Ima kod Platona jedna pria o tome da, kada se vatra pribilii snegu, sneg ne postaje topliji, nego se povlai. U tom smislu, ovakvi radikali nikad ne mogu biti na vlasti: onog trenutka kada se na njoj nau ona se ili pretvara u samovolju ili se prestaje biti radikal. Tako se i kod radikala prepoznaje jedan nihilistiki motiv. Kao to bi Kotunica najradije u manastir, pa usput negira svaku vrednost okolnim svetovnim stvarima, tako i radikali ne mogu da ive u svetu nepravde, pa bi zato aktivnim nihilizmom da to vie poveaju njenu cenu, sve dok se potpuno ne izgube u proizvoljnosti. Ovaj nihilizam vidi se sasvim jasno na njihovim ispadima koji otkrivaju pravu prirodu te politike. Sloboda bi se,74u stvari, menjala za rusku guberniju, a borba za liniju K-V se preobraa u poziv Srbima sa Kosova i iz Crne Gore da se isele u Srbiju. Kao i kod DSS, skoro da je oigledno da su ovi projektovani ishodi radikalske politike krajnje nepoeljni. Radikali su na ovim izborima dobili vie od 2 miliona glasova, iz raznih razloga. U neku ruku, ti glasovi predstavljaju malu demokratsku revoluciju, drugu posle 5. oktobra. Ali, to ne znai da su svi ti ljudi glasali za nihilizam. ak je verovatnije da bi ogromna veina odbacila to reenje kada bi ga prepoznala. Radikali su jednostavno bili jedina mogunost da se izrazi nezadovljstvo ivotom. Ipak, ovi glasovi nemaju nikakve veze sa balastom nihilizma koji je problem radikala. Taj balast se odbacuje promenom naina miljenja i priznanjem da se ranije mislilo pogreno. Dakle, nita strano. Ali, pitanje je da li e to radikali moi.Ako im je za utehu, ni sasvim intelektualni LDP nije bez filozofskih problema.LDP ili problem sa Idolom peine Ko malo poznaje filozofiju, poznata mu je Bekonova pria o Idolima. Idoli su sklonosti da neki stav do koga smo jednom doli vie ne dovodimo u pitanje. Najpoznatiji je Idol peine, ija je formula: Istinito je zato to je moje. Kakve to veze moe da ima sa naom najliberalnijom i najevropskijom strankom sa impozantnom intelektualnom podrkom? Ako ima veze, a videemo da ima, ovaj paradoks ponovo moemo da zahvalimo optoj zaputenosti miljenja u koju smo dospeli. U stvari, LDP i Druga Srbija imaju problem koji je precizno suprotan onome to je kod75njih u izlogu: problem autoritarnosti. Kako to da su takvi intelektualci doli u tu situaciju? Tome je, na neki nain, najpre kumovala upravo ta tzv. intelektualnost. Na neki nain bilo je prirodno da vlastito miljenje, steeno u krugu dvojke i u intenzivnoj etnji po Evropi, bude posmatrano kao ve samim tim superiorno u odnosu na sva ostala. Kada je zemlja jo i potonula u ratno ludilo, ovaj oseaj distance samo se poveao, a miljenje zaustavilo negde na poetku devedesetih u Jugoslaviji kojoj nita nije falilo. injenica da nikako nisu doprineli da se ratovi rasplamsaju i da su glasno bili protiv njih samo je svemu dodala i moralistiku notu: budua istorija sada ima samo zadatak da ove moralne zasluge nagradi vlau. Ali, to tako ne ide. Za vlast, najpre, nisu dovoljne samo moralne zasluge, a sa druge strane stoji neto jo vanije: duga odvojenost od problematizovanja i ispitivanja vlastitih stavova samo ih je jo vie utvrdila u njihovoj pogrenosti, zastarelosti ili nedostacima. Kada se danas itaju autori koji naginju LDP, oni kroz svoje tekstove uvek nanovo reprodukuju uslove ovog prvobitnog razlaza sa Srbijom, koji se jedino moe razreiti priznanjem svih ostalih da su greni i moralno nekompetentni i uspostavljanjem autoritarne vlasti koja je u skladu sa tim priznanjem. Meutim, ne treba puno razmiljanja za videti da se to nikada nee desiti. I onda, celokupna filozofija Druge Srbije pretvara se u izraz frustracije zbog te injenice. Umesto da se pogreni stavovi zamene boljim, a da se vlastiti neuspeh interpretira kao posledica vlastitih nedostataka, celokupan teret se prebacuje na srpsko drutvo koje se slika najgorim bojama, gorim nego to jeste, ime se sukob samo produbljuje. Posle toga ostaju samo predlozi za teritorijalnim razgranienjem Imaginarne Prve i Druge 76Srbije (Teofil Pani) ili razgovor koji se svodi na govor srednjeg prsta (Milutin Petrovi). Odjedanput, ono to je sutina demokratije, kompromis, postaje neto nedostojno, a ne praviti kompromise glavna parola. Neki mladi sociolog kae u Peaniku da je dunost svih naroda koji nisu Srbi da se odvoje od ovakve Srbije. Po ovoj rei dunost vidi se da se ovde ne radi o sluajnim stavovima, ve o stavovima koji su izraz neke loe filozofije, izraz dobre zabludelosti. Ta uvuenost u lou filozofiju je tim neprepoznatljivija to se radi o uglavnom intelektualnoj grupi, koja se meusobno bodri i tape po ramenu, tako da svaki pokuaj problematizacije, automatski biva odbaen kao partijska nedisciplina. Treba samo delovati po ustaljenoj emi, ne misliti. Kao da nam nisu bila dovoljna ona dva nihilizma od pre, sada imamo jo jedan: jednostavno za LDP nita drugo osim onoga to to oni govore i rade nije ni dovoljno dobro ni legitimno. Nema bilo kakvog kompromisa koji bi ukazivao da i oni u neem nisu bili u pravu. Ova Srbija treba da se zameni nekom drugom. Nita manje od toga nije prihvatljivo. U stvari, filozofija LDP je puna rupa. Osim ovog sasvim nefilozofskog neprepoznavanja vlastite autoritarnosti, tu je i pacifizam kao neodriv moralni stav, a takoe i idolatrija prema svemu navodno evropskom. Posebno je pogreno sasvim eksplicitno odricanje od srpskog ideniteta voeno nekim davnim i nerazjanjenim kompleksom krivice. Ovaj odnos prema srpskom je ono to Zorana inia razlikuje od Druge Srbije i LDP. Naime, kada LDP kritikuje srpsko drutvo, onda je to sa pozicije nekoga ko nije deo tog drutva i ko ne deli njegovu sudbinu i njegove mane, pa, uostalom, ni njegov osnovni oznaitelj srpsko. To77nije bio sluaj sa Zoranom. On je kritikovao Srbiju, ali iz pozicije njenog dela, na koga, dakle, delimino pada sva kritika. Pored toga, nije bio autoritaran, nego demokrata, a usput i filozofski zaista obrazovan. Moda mu je to pomoglo da postavi magistralu srpske politike, koje se Srbija jo uvek dri, dodue, idui po samoj ivici. Ostalo nam je onda da se pozabavimo samo strankom koja je ostala iza inia. Dakle, ajmo da se pozabavimo demokratama. Demokrate ili paradoks tolerancije I tako, dok se LDP predstavlja kao da ima filozofske probleme u malom prstu, problem sa kojim se suoavaju demokrate je u neku ruku suprotan. Mora se najpre rei da su demokrate izbegle varijante nihilizma koje smo u prolim tekstovima opisivali. Ba u vezi s tim je, meutim, problem u vezi sa njima. Kako to da oni, koji su izbegli nihilizam, i koji su u tom smislu jedini pozitivni, imaju tako mali uticaj u javnosti? To samo moe da znai da i demokrate imaju probleme sa samom filozofijom. Da vie obraaju panju na nju, relativno bi bilo lako pokazati da su navodni principi na koje se oslanjaju drugi samo loa ideologija, ali demokrate su izabrale da nemaju nita sa filozofijom. To je njihov problem. Zato? Nije udo da su upravo demokrate snaga koja najvie tei prikljuivanju Evropi. A u Evropi je odavno glavna filozofija da nema filozofije. U gradu postoji samo jedna igra, koja se, idi mi doi mi, svodi na ve ustaljena pravila EU i obiaje koji postoje u ovim zemljama. Sve to ionako i nema puno veze sa privatnim ivotom. Prikljuenjem Evropi78dobiemo beneficije kretanja, posla, komunikacije. Svemu tome kao da nije potrebna nikakva problematizacija, to znai da se od problema, posebno filozofskih, moemo okrenuti ekonomiji i uivanjima u trnim centrima i putovanjima. Meutim, u ovom stavu ima jedna skrivena kvaka. Filozofija se moe delimino napustiti samo tamo gde je pretvorena u institucionalizovane obiaje i gde je jo uvek jako seanje na nju. Pa i danas, to to drave Evropske unije ini koliko toliko uzornim dravama nije slepo libertarijansko naputanje filozofije, nego upravo njeno prisustvo, kakvo takvo. Mi spremno preduzimamo ovo pomodno odustajanje od filozofije ba zato to su kod nas intelektualne tradicije slabe, dok jae drave lie na neto zbog toga to se tome spontano odupiru. Tako da, u jednom izvrnutom smislu, mi sada predstavljamo budunost Evrope. Ali, to samo znai da se sama Evropa kree u loem pravcu. Dakle, problem koji imaju demokrate jeste onaj koji mui i sve nas, a sastoji se u tome da, iako veina nas misli suprotno, predmet filozofije postoji, samo ga neko mora otkriti i braniti. Iz njega proistiu stvarna reenja, povezana sa realnim ivotom, koja se nikako ne mogu zameniti za njihovo podrazumevanje ili pretvaranje u procedure i pravila kojih se spolja, mehaniki drimo. Na primer, kada neki radikal kae za nekog demokratu da je izdajnik ili da je ustaa, te izjave ne treba da prou, po radikalskom tumaenju, kao proste tvrdnje koje spadaju u slobodu govora, pa je onda samo pitanje da li je neko izdajnik ili ustaa ili nije. Ako jeste, dobro je, a ako nije, sloboda govora. Ove izjave su u stvari sasvim precizan dokaz da je onaj koji ih izgovara protiv drutva i protiv drave.79On nije samo nepristojan ili glup nego sasvim precizno izraava stav koji je suprotan duhu demokratije. A da bi se to znalo prepoznati, mora se neto znati o filozofiji. Jer optuba za izdajstvo sa kojom se demokratska strana javnosti nosi od kada postoji, budui da se zasniva na insinuaciji o namerama, nije nikakvo miljenje niti informacija nego direktna denuncijacija, bez ikakve veze sa realnom politikom. Onaj ko je iznosi u stvari kae: Ne interesuje me ko ta govori i gde vodi koja politika, ti ima loe namere i bar deo ljudi e iz ovih ili onih razloga glasati za mene ako budem vikao Izdajnik!. Ova izjava jednaka je pozivu na potpunu iracionalnost u politici, pa se zbog toga ovde ne radi o neemu to se moe tolerisati u demokratiji kao sloboda govora ili stvar pristojnosti. To, naravno, ne znai da to treba zabraniti, ali ono za nas ne sme da bude neto legitimno. Mora se napraviti napor da se protiv ovog stava argumentie, ali ne oko pitanja da je to tano ili nije, pristojno ili ne, nego oko pitanja ega je izraz taj stav. Tek tako se moe biti zaista demokratska stranka. Dodue, dobar odgovor na ove primedbe bi mogao da bude da takva argumentacija nije stvar stranaka, nego intelektualaca. I to je tano. Ali, danas smo doli u situaciju da su stranke preuzele sve. Drutvo se toliko sleglo prema stranakim potrebama da je pitanje od koga bi koja inicijativa trebalo da krene.Svi su pozvani. ***80Nadam se da su oni na koje su se odnosili ovi tekstovi shvataju da u njima nema nieg linog. Mi ivimo u nefilozofskom vremenu i u tome svako ko ima neki filozofski problem moe nai izvinjenje za sebe. Osim toga, mislim da su to sve dobri ljudi, samo nikako da uhvate korena u filozofiji. Na kraju, ako elite, ne morate nikome ni priznati da ste promenili miljenje o ovim pitanjima. Just do it.Ideologija u istom oblikuU svojoj osnovi, ideologija je neka vrsta krstakog rata protiv realnosti. Tu ne mislim na realnost imovinskih karti, naloga iz inostranstva, partijskih i linih interesa toga e u svakoj ideologiji biti koliko hoete 81ve na realnost koja je deo u govoru opisanog cilja kome neka politika tei. U neideologizovanom drutvu taj cilj mora biti konkretan i imati oblik projekcije realnosti. Onda se ova govorna realnost (GR) uporeuje sa realnou sadranom u eljama graana (R) i ako se to dvoje poklopi tada jedna politika biva izabrana i preduzima se njeno ostvarivanje, od nje se pravi prava realnost (PR). Politiki ivot je onda konkurencija ovih projektovanih realnosti koji se odigrava u okviru pravila koja tite upravo takvu utakmicu. U ideolokoj politici je drugaije, tu onoga GR nema, R je nevano, a od PR naravno nema nita. Ono ega ima je da je politika pobeda i politiko pravo direktno pripisano jednom akteru, tako da on uvek pobeuje po ideolokoj definiciji politike. U dosledno sprovedenom ideolokom sistemu izbori se zbog ovog unapred odreenog ishoda ukidaju i jedna partija ili jedna linost vladaju ad infinitum. Utakmica, konkurencija i ova realnost koja je provuena kroz namere, elje i sposobnosti svih subjekata drutva nestaju. Nova kampanja stranaka za parlamentarne izbore otvorena je spotom LDP iri dalje, koji predstavlja ovaj ideoloki nain miljenja u potpuno istom obliku. Na sajtu LDP moe se nai tekst koji edomir Jovanovi govori u spotu, dopunjavan naglaavanjem rei Ljubav, Pravda itd: LDP, iri dalje - Zato to mrnja ne moe da pobedi ljubav, zato to tama ne moe da pobedi svetlo, zato to strah ne moe da ubije nadu, a prolost da uzme budunost, MI SMO VE POBEDILI! Dakle, ovde imamo sve u potpuno preciznom vidu: na jednoj strani je LDP povezan sa ljubavlju, svetlom, nadom, budunou i pobedom, istovremeno, svi drugi koji nisu LDP su povezani sa mrnjom, tamom, strahom, prolou. Sve to naravno niti prolazi niti treba da proe kroz realnost, nego je unapred odreeno.82Poslednja reenica koju presamieno-poluplaljivim glasom izgovara edomir Jovanovi Mi smo ve pobedili samo potcrtava sve to. On u stvari kae: u realnosti e pobediti oni, ali izvan realnosti, u posebnoj realnosti koju prozvodi ideologija, mi smo ve pobedili i uvek emo biti pobednici. Naravno da ovaj stav LDP nije karakteristian samo za ovaj novi spot, nego je radije sam spot izraz jednog stava koji u tzv. Drugoj Srbiji postoji od njenog nastanka, a u poslednje vreme je samo neto eksplicitniji. Dovoljno je setiti se reakcije edomira Jovanovia na raspisivanje ovih novih izbora, gde on kae da se do 11. maja u Srbiji mora mnogo ta promeniti, posebno politika DS, a da se LDP nudi da pomogne u tome. Dakle, ponovo se ni ne pomilja da bi sam LDP, biraki deset puta manji od DS, trebalo da se menja ili da makar odustane od nekog dela svog programa ne bi li koalicija DS i LDP bila mogua (npr. da odustane od politike LDP prema Kosovu) nego se promena nudi samo drugima. Pri tom se najbolja Tadieva gesta iz kampanje za predsednike izbore, kada je odbio da pregovara sa LDP i DSS o podrci, uopte ne uzima u obzir. Jer, kako bi ti pregovori trebalo da izgledaju: Tadi kae neemo da priznamo nezavisnost Kosova, Jovanovi da je najbolja, neizbena politika da se ono prizna i ta onda? Tadi zbog eventualnih 5% glasova koje moe da dobije menja svoju politiku? Ovo pominjem zbog opteg problema usaglaavanja politikih volja u demokratskom sistemu. Tu, ako niste spremni na kompromise oko politike u skladu sa relativnom snagom, dakle, da poputate ako ste slabiji, samo pravite guvu.83Ovo je pogotovo tano i zbog toga to je spor izmeu LDP i DS u stvari spor izmeu autoritarne i demokratske politike. Tu se ne radi o tome da je cilj kome ove dve stranke tee razliit, u smislu pristupanja EU, nego o uslovima pod kojima taj cilj treba da se postigne. Varijanta LDP je jednostavna: u jednom trenutku budunosti, svi osim LDP suoavaju se sa prolou priznajui vlastite grehe, odustaju od svake vlasti i prinose je na tacni LDP, onda LDP kao autoritarna vlast prenosi volju EU u Srbiju ad infinitum. Politika DS bi trebalo da ima isti cilj, ali bez autoritarnosti. Ta ista razlika vidi su u time da e iz LDP rei da Srbija ne zasluuje inia, dok bi iz DS trebalo da kau, obrnuto, da Srbija zasluuje inia. To znai da je Tadi ve trebalo da LDP stavi do znanja da niti e menjati svoju politiku, niti e trpeti ucenjivanje oko vlade posle izbora. Teorijski, EU bi u naoj politici trebalo da znai samo da se neko opredelio za stabilan demokratski sistem i za kompromisno, miroljubivo reavanje problema sa susedima. Meutim, za LDP, EU je neto drugo: izvor autoritarne volje koju samo treba preneti u Srbiju. Ne postoji mogunost da se, dakle, volja EU i volja vlasti u Srbiji suprotstave, a da se ne aktivira podela na sile svetla i mraka. Ovo govori da stvarni razlog za politiku LDP mora biti neki kompleks vie vrednosti koji se u odnosu na celokupno ostalo srpsko drutvo efektuira u ovoj rigidnoj politici. Tako se pokazuje da je problem sa LDP isti kao problem koji nastaje kada vam neko neto to bi vi i inae uradili nalae da uradite kao da izvravate njegovu naredbu. Ovaj spor moe da dobije oblik ekstremne svae iako spor nije oko cilja nego samo oko naina na koji e cilj biti ostvaren. Tanije, oko statusa onoga iji su interesi povezani sa ciljem. Da li je on84slobodan subjekt sa svim pravima ili objekt kome su prava subjekta oduzeta? Inae, u LDP ili u Peaniku su poslednjih meseci sasvim svesni da je ta vrsta autoritarne politike dosegla svoj maksimum na predsednikim izborima. Rezultat sa parlamentarnih izbora je samo ponovljen tako da se pokazalo da i pored agresivne kampanje i jakog uverenja u vlastitu misiju podrka LDP moe biti samo tolika kolika je. Tada su se pojavili tekstovi, poput jednog Teofila Pania, koji zahtevaju teritorijalno razgranienje dve Srbije, to je samo bilo izraz svesti o tome da podrka politici LDP, po svoj prilici, nikad nee biti vea od 3-5%. U poslednjem Peaniku Vesna Raki-Vodineli opisuje kako izgleda unutranji sukob koji mui Drugu Srbiju. S jedne strane, trebalo bi drugima pruiti ruku, i ona je svesna te potrebe, ali, s druge strane, njoj se stomak prevre od toga. O slinom problemu je nedavno govorila i Srbijanka Turajli. Dakle, svest o tome da se ovim putem ne moe nikuda, pogotovo ne ka veoj podrci, postoji, ali, postoji i taj problem stomaka. Razreenje ovog problema za predstojee izbore ve se vidi. Iako vidimo da smo u orsokaku: nita neemo menjati, jo emo vie pojaati iskljuivu retoriku, nema te realnosti koja bi mogla da poremeti opozicije svetlo-mrak, ljubav-mrnja. Glumiemo da je ideoloka realnost prava, pa kud puklo da puklo. Slogan iri dalje precizno odslikava tu zabludu: nije problem u poruci, nita neemo menjati, nego samo u tome to nije dovoljno rairena. I posle toliko godina irenja. Meutim, upravo je obrnuto, ona nije dovoljno rairena zato to je pogrena.85Latinica kao simptomU finalu raspada bive Jugoslavije uzroci postaju jasniji nego ikada dosad. Ukratko: srpska nacionalno-politika ideologija nije se bitno promijenila od druge polovice 19. stoljea. Ovim reenicama Denisa Latina poela je Latinica pod nazivom Srbija - katastrofa jedne politike, emitovana 31. marta na HRT. I skoro da bi se samo tom reenicom mogli baviti u analizi te emisije, mada u njoj ima jo materijala. Emisija je pokuala da sumira poslednjih 20 godina proteklih od poetaka raspada Jugoslavije, to ovde pokazuje sam poetak: U finalu raspada bive Jugoslavije.. Istovremeno, autori su eleli da utvrde neke intelektualne norme i osnovne stavove koji treba da rukovode naom percepijom tog procesa. U drugom delu reenice se pojavljuje re uzroci koji postaju jasniji nego ikad. Sa tom reju poinje zagonetka kojom emo se baviti u ovom tekstu. Naime, uzrok je jo od Dejvida Hjuma veoma zagonetna re. U stvari, u iskustvu nema nikakve sigurne potvrde da je neto uzrok neega drugog. Kada utvrujemo da je neto uzrok mi u tu tvrdnju uvek investiramo neto od svoje prirode - to je bila Hjumova poenta. To je tano i za prirodne nauke, a pogotovo je tano u odnosu na teme kojima se sada bavimo istoriju i drutvo. To je tako iz razloga to je kod tih tema ljudska priroda (posebno razliitost ljudske prirode) umeana u mnogo veem stepenu nego kod86prirodnih nauka. Da to pokaemo jednim poznatim primerom. Imate jednu situaciju ili istorijski razvoj u koji su bila umeana dva subjekta, a u toku koga su se desile mnoge loe stvari. I sam taj razvoj se veinom percipira kao katastrofa, kako se kae u emisiji. Sada, kako e ta dva subjekta tendirati da objasne ovu situaciju? Sasvim je prirodno oekivati da e svaki od njih teiti da svu krivicu za taj razvoj svali na onog drugog. Naravno, uz objanjenje da su njegovi postupci doveli do sveg zla i bili, dakle, uzrok svega loeg. Budui da je drutvena stvarnost u sebi povezana hiljadama veza, uvek e biti mogue modelovati objanjenje prema ovoj potrebi. To znai da e u startu slika realnosti ili slika o tome ta je ta uzrokovalo, biti u potpunosti odreena potrebama i eljama aktera, nezavisno od bilo kakve objektivno odreene realnosti. injenice, u stvari, nee moi nita toj slici. One se mogu zanemarivati, ne pominjati, a mogu se i osporavati kao to smo rekli, kada je u pitanju uzronost, ona u stvari ni ne moe biti opovrgnuta na injenian nain jer sama ne spada u oblast injenica. Ono to hou da kaem jeste da e kljune reenice o nekom ratu, na primer biti u potpunosti odreene ideolokim potrebama. Zanimljivo je da se nai intelektualci ponaaju kao da su sa oima iznad svakog ovakvog razmiljanja. Kada ste uli da neko sistematski dovodi u pitanje ovu ideoloku realnost u ime prave? Dakle, ne jednu ideoloku realnost u ime druge, formalno iste takve. Otprilike, naa percepcija poslednjih sukoba podeljena je na dve kole. Jedna, koja se poklapa sa tzv. Prvom Srbijom zauzima poziciju u kojoj su za sve krivi oni drugi, dok druga, tzv. Druga Srbija, pristaje na sliku u kojoj smo za sve krivi mi, raunajui da bi tako to poglavlje moglo da se zavri i da se ide dalje.87Tako i u samoj emisiji kojom se bavimo neete uti od Biljane Srbljanovi, Milana St. Protia i Svetozara Cvetkovia bilo kakvu primedbu na raun ove hrvatske slike o ratovima iz poslednjih godina. Dodue, verovatno postoje i prelazi izmeu ova dva stava, ali se oni nisu izborili za status jasnih i principijelnih pozicija, nego se vie percipiraju kao eklekticizam ili blaga relativizacija. A ba Latinica o kojoj govorimo je dobar materijal za analizu ove teme. Tim vie to Denis Latin nije eksplicitni hrvatski nacionalist. To se vidi i na reenici koja je trea po redu u emisiji u kojoj se pominje legitimna tenja za ujedinjenjem srpskog naroda. U pravom govoru rata nema ni pomena od legitimnosti u tenjama suprotne strane, tako da je vidljiv mali napor da se ipak zauzme koliko toliko objektivan stav. Meutim, to nije tako lako. U neku ruku, ideoloki govor koji prati raspad bive Jugoslavije utkan je toliko duboko u duhove sa obe strane, da ga je veoma teko i otkriti a kamoli dovoditi u pitanje. to Latin ree, ukratko, potka njegove emisije je otprilike ova: Krug raspada bive Jugoslavije se zavrio, sada treba podvui crtu. Hajde da to uradimo ovako: vi pristanite da ste vi uzrok svega to se tu deavalo; time ete sebi objasniti zato vam se desilo to to vam se desilo katastrofa a sa nas e biti skinute sve krivice, ali, zauzvrat mi emo obratiti panju na vas kao ljudska bia, podsetiemo se Druge Srbije i gubitnika, siromanih, izbeglica itd. Meutim, moe li ovo biti to podvlaenje crte, moe li to biti kraj rata? Razlog zato ne moe ovde nije teko prepoznati. Ova logika koja se predlae kao zavretak rata u stvari je njegov deo. Ta ista logika pratila je sukob od samog poetka i po svoj formi odgovara ratu, a ne miru. Ako pogledamo kako su se normativno razreavali sukobi u bivoj Jugoslaviji 88uvek je bila u pitanju ova ista razmena: Vi, Srbi, nemate kolektivna prava, tako vae bojazni i interesi nee biti uzimani u obzir kod osamostaljivanja Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kasnije Kosova, ali, zauzvrat bie potovana vaa manjinska, odnosno, ljudska prava. Problem sa ovom razmenom je to to je ona vritea ratna ideologija. Najpre, kolektivna prava su deo ljudskih prava, u tom smislu da je nemogue da neko nema kolektivna prava a da ima sva ljudska prava, jer su prava kolektiva logian nastavak i posledica ljudskih prava neke skupine ljudi. Ovde je potrebno jedno razjanjenje: logika razreavanja problema ljudskih prava razliita je od logike sporova oko kolektivnih prava (jer su prva prava apsolutna, a druga nisu), ali je tano i to da je oduzimanje kolektivnih prava, dakle, oduzimanje prava da vai partikularni interesi budu uzeti u obzir u nekom sporu oko kolektivnih prava, nemogue bez negiranja u stvari ljudskih prava neke skupine ljudi. Krae reeno: ljudsko pravo je da kolektivno pravo neke skupine ljudi bude uzeto u obzir u razreavaju spora oko kolektivnih prava. S druge strane, prava ljudska prava, ba zato to je njihovo potovanje apsolutno naloeno, ne mogu biti deo nekakve trgovine oko kolektivnih prava, pa da se kae: dajte nam vaa kolektivna prava a mi emo vama zauzvrat dati vaa ljudska. Ljudska prava svi imaju bezuslovno, bez ikakvog uslovljavanja. I tu se pokazuje ideologija, odnosno, pristrasnost kojoj ne robuje samo Latinica nego skoro svi koji slede dominantno zapadno ili hrvatsko objanjenje uzroka rata. Jedino to se tu hoe postii jeste skidanje svake odgovornosti sa Hrvatske, i prebacivanje sve odgovornosti na Srbiju, ne da bi se tako podvukla neka crta, nego da bi se uslovi rata nastavili: Vi ste uradili neto loe, bili uzrok neeg loeg, to ete priznati; za to su vam89dole neke kazne, proterani ste iz Hrvatske, izgubili ste Kosovo, to morate prihvatiti. Dodue, moda e sve ovo biti ponovljeno kada ponovo bude potrebno da u nekom sporu sva prava dobije Hrvatska ili Albanci ili neko trei, a vi nikakva, ali ta da se radi, ako kupujete ovu ratnu logiku za mirovnu ko vam je kriv. Dakle, ovo je nuan deo logike rata: ako se sukob oko kolektivnih prava percipira kao da jedna strana nema takva prava, naravno, jer ih je izgubila zbog nekih svojih postupaka (a to je odreeno na arbitraran nain), onda smo, prosto reeno, jo uvek u ratu. U miru bi bili kada bi kolektivna prava svih dobila legitimitet, a ratna slika o stvarnosti koju smo stvarali da bi oduzimali sva kolektivna prava bila zamenjena istinitom slikom. Hajde da pogledamo da li se sama emisija, pogotovo kroz priloge novinara, bavi tim poslom skidanja krivice sa Hrvatske, iako joj je naizgled tema Srbija i katastrofa jedne politike. U prvom prilogu Od Velike do male Srbije gde se ve u ovom mala ini plezir nacionalistikim eljama, tri porodice izbeglica govore o svom ivotu u Srbiji. Pored toga to kau da su nekada, pre rata, iveli dobro, naglaavaju da ih u toku rata niko nije proganjao, niko nije tjerao. Kako kae autorka priloga: Svima njima ivote e upropastiti Slobodan Miloevi i njegova politika, gde se jasno vidi ta rezolutna tvrdnja o singularnom uzroku svega. Latin posle priloga poinje sa konstatacijom da je Latinica ve razvila senzibilitet za rtve rata na hrvatskoj strani, za branitelje i rtve etnikog ienja, a da sad eli da se taj senzibilitet okrene i ka ovim malim ljudima u Srbiji. Naizgled obina reenica, ali je u njoj primetno da se pojam rtava etnikog ienja iako se nalazi u istoj reenici sa rtvama rata u Srbiji, ne odnosi i na njih, iako se i u Hagu90sudi ljudima zbog etnikog ienja tih ljudi. Veina stavova koji su implicirani u onome to govore novinari, a posebno u onome to govori Latin u emisiji, imala je ovu janusovsku prirodu: na primer, pitanje upueno Protiu, posle konstatacije da je njegov deda bio ministar u Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca: Da li ste ponosni na to? Kakvo je to pitanje? Da li ste ponosni to vam je deda bio ministar jedne vlade, nekada? Da li je Proti trebalo da odgovori: Nisam ponosan? Ostatak emisije posluio je da se detaljno razrade standardne teme hrvatske javnosti: u Srbiji se ivi loe (dobro je da smo se razdvojili), jo uvek je ista politika (zamislite), da se ponovo postavi pitanje: Zato se Srbija odluila za taj pogrean, katastrofalan put? itd. Tu se mora rei da je istoriar Drago Roksandi zvuao najsolidnije u emisiji, naglaavajui da se mora izai iz ovih kolektivistikih paranoja. Kada Roksandi zavrava primedbom da je Miloevieva politika bila pogrena, ali postavlja pitanje Zato nije bilo jugoslovenskog otpora Miloeviu? drugim reima: Zato nije bilo projugoslovenskog hrvatskog otpora Miloeviu? to je dobro pitanje, poto bi taj otpor spreio rat. Latin, meutim, to prenebregava najavljujui novi prilog, ovaj put o ljudima u Srbiji, koji su se hrabro suprostavljali luacima. Ovu poslednju re u samoj emisiji nisam uo (nego tek kasnije na internetu), a poenta nije u tome da je ona uvreda, nego u tome to je nivo sa uvredama uvek znak da govor zbog neega treba histerizovati, odnosno, uiniti ga izloenim navodno krucijalnim moralnim primerima, koji slue da se govor prekine. To dvojstvo prekidanja govora i samog govora ukazuje da se u svemu krije neka prepreka u odnosu na istinu, neka zabrana da se o neemu govori. I prilog koji je usledio posle ove epizode, najpre pominje ludilo u kome je bila srpska inteligencija koja je podravala Miloevia, 91dodajui da je bilo mnogo ljudi u Srbiji koji su se suprotstavljali Miloeviu, ali koji se, zbog tada preovlaujue crno-bele slike i u srpskim i u hrvatskim medijima, nisu mogli videti na hrvatskoj televiziji (meutim, to se ne naziva ludilom), da bi se prilog zavrio time da su protesti ionako bili malobrojni, iako su ilustrovani mitingom 9. marta 1991, koji je morao da bude uguen tenkovima. Otkad se tenkovima smiruju malobrojni protesti?, pitao bi moda neki vanzemaljac koji prati ovu emisiju. Da ne pominjemo da je u Terazijskim demonstracijama koje su usledile uestvovao skoro celi mlai i aktivni Beograd skupa sa celokupnom inteligencijom, ako izuzmemo lanove SPS. U nastavku priloga je moralo biti pomenuto da su tenkovi koji su ili ka Hrvatskoj bili pozdravljani aplauzima i cveem, uveni dokaz podrke ratu, iako je onih koji su pozdravljali te tenkove bilo neuporedivo manje nego koji mesec ranije na Terazijama. Da ne nastavljamo sa primerima, smisao priloga je bio jednostavan: srpska strana rata se moe opisati terminima koji do krajnosti radikalizuju njenu zlu prirodu (ba kao i u ratu): ludilo, faizam (faistiki mas-mediji, mrnja, agresorska, kriminalna, zloinaka (u nae ime) itd, dok se navodni senzibilitet za objektivniju sliku o ratu ostavlja sluajnosti da li e neko od gostiju ija se re ne moe sasvim kontrolisati eventualno neto rei. Ovo sve ne znai da srpska strana nema krivice za rat u bivoj Jugoslaviji i za razvoj u kome je i sama prola veoma loe. Meutim, poenta je da krivica na nivou prave realnosti nema nikakve veze sa krivicom utvrenom na nivou ove ideoloke realnosti. U toj realnosti krivica je apsolutna (zbog toga protesti protiv Miloevia moraju biti malobrojni) i skida krivicu sa svih drugih (zato se tu naglaava re uzrok) dok je u92pravoj realnosti krivica delimina i ne iskljuuje krivicu drugih. Ona se, pored toga, utvruje u odnosu na prekrene norme mira, a ne preko uzroka. Ali, sve je ovo jednostavno deo ratne logike i moglo se oekivati u jednoj emisiji hrvatske televizije o ratu. To opet ne znai da u ranijim Latinicima nije bilo injenica koje su govorile negativno o hrvatskoj strani rata. Problem je u tome to injenice u stvari, kao to pokazuje i ova poslednja Latinica koja eli da podvue crtu posle tog rata, ne menjaju logiku rata. To to e se priznati da je bilo zloina hrvatske strane, teka srca i uz ogroman otpor u javnosti, iako je bolje nego da se ne uini ni to, jo ne reava pitanja da li su taj zloin uinili pojednici ili politika ili ko je zapravo kriv za sve to. Ali, logika kojom Latin eli podvui crtu posle rata u bivoj Jugoslaviji vidi se na jednom mestu na kome se inae istina o tom ratu ne trai, zato to je to ve postalo opte mesto sa obe strane barikade. Latin eli da kae kako je svemu kriva tenja Srba da se svi okupe u jednoj dravi, koja datira jo iz 19. veka i da se ona sukobljava sa realnou i nuno propada, posle katastrofa koje izazove, jer su Srbi izmeani sa drugim narodima, esto kao manjina, koji narodi takoe imaju prava na svoje drave. Tu neto fali: naime, Srbi, kroz celi 20. vek, nisu teili nekoj dravi pomou koje bi se razgraniili od drugih naroda, nego upravo obrnuto teili su dravi u kojoj bi bili zajedno sa drugim narodima, pa su u toj tenji i uspevali, tako da je biva Jugoslavija trajala vie od 70 godina. Kako Latin govori o toj Jugoslaviji? Kao o neemu to kad se raspadne niko ne ali za time, nego samo eli da se logika tog raspada dovede do kraja; neemu to u svojoj osnovi ima dominaciju Srba, pa zbog toga mora da propadne. Dakle, kao o neemu to ima samo partikularnu prirodu i ne93zasluuje da postoji. I tu je razlog zato je ova slika ideoloki stvorena lana realnost. Ni prva Jugoslavija, iji je jedan Kralj, Srbin, ubijen sa poslednjim reima uvajte mi Jugoslaviju, a pogotovo druga Jugoslavija u kojoj je dugo vladao jedan Hrvat, nisu bile neki projekti dominacije, nego prvenstveno projekti u kojima su mir, komunikacija i ravnopravnost, dakle univerzalne vrednosti bile nosee. I to je tako, nezavisno od relativne dominacije Srba u prvoj Jugoslaviji i od zvanine komunistike ideologije koja je pomagala da se odri druga. Da to kaemo kroz jednu formulu, po prisutnosti tih vrednosti, makar kod ogromnog dela normalnog stanovnitva u svim narodima, Jugoslavija je bila bolja EU od same EU. Pogotovo je to tano za osamdesete u kojima je celokupna komunistika ideologija bila samo nevana glazura na drutvu koje je funkcionisalo na kulturnim, ekonomskim i svakim drugim vezama koje su se izgradile nezavisno od toga. Zato se onda o toj Jugoslaviji govori kao o mrtvom psu? Odgovor je tu jednostavan, zato to njen le na dui ima i hrvatska javnost. Neko je morao aktivno da radi na tome da su te veze neto to treba da propadne. A to je, bojim se, isti onaj koji e danas tu Jugoslaviju gurati pod tepih. To ne znai da se danas mora biti za obnovu Jugoslavije da bi se branile univerzalne vrednosti, ali znai da su raspad Jugoslavije izazvali ljudi koji su bili protiv univerzalnih vrednosti, a protiv su njih i danas, iako bi rado eleli ugled koji prati odbranu tih vrednosti. Njihov problem je to to se ono to se zaista misli mora videti u govoru. Tu se vidi krajnji razlog koji strukturie govor o ovom poslednjem ratu, ukljuiv ovu emisiju. Taj govor odreuju ljudi koji su sada navodno protiv rata, ali su za sasvim ratnu negaciju zajednikih vrednosti sa drugom94stranom. Ta negacija nema svoj uzrok u samom ratu, poto je ista ova elja da se nema nita sa Srbima, ludacima, faistima itd. sa druge strane, bila u osnovi elje za odvajanjem iz stare Jugoslavije. Barem kod onih nacionalista koji su to odvajanje predvodili krajem osamdesetih i u devedesetim. A ta elja nikada nije bila jaka u Srbiji. Tanije reeno, odgovornost Srbije za rat meri se stepenom u kome je srpska strana imitirala hrvatsku u ovom razvoju, takoe elei, prvi put u tom 20. veku, da se razgranii i da nema nita sa drugima. Rezultat je da mi danas sa zvaninih televizija o ratu sluamo samo od ljudi koji su navodno u principu protiv rata, ali su istovremeno za potpuno odvajanje naroda koji su uestvovali u njemu, a za koje odvajanje je rat najbolje sredstvo. Dok god govor o ratu bude u toj Prokrustovoj postelji logike bivih nacionalista on nee dovesti do zavretka rata u duhovima niti e ispod tog rata zaista moi da se podvue crta. Da, na kraju, odgovorim na jedno od Latinovih pitanja iz emisije: u tom poslu nama u Srbiji hrvatski mediji i sada preovlaujua hrvatska javnost (ovde sigurno ne mislim na Igora Mandia ili Donija tulia ili nekoga slinog) nee puno pomoi jer su oni jedan od vanijih uzroka zato je ova partikularistika logika danas preovlaujua na celom prostoru exJugoslavije, ega je samo simptom ovo, u hrvatskoj javnosti uobiajeno, slikanje bivih Jugoslavija kao tamnica nesrpskih naroda.95Kraj iskrivljene svesti?Uvod Zamislimo da je materija od koje se sastojimo i koja nas okruuje neko platno na kome su poreena slova koja ine rei i reenice nae misli, ideje i stavove. Odnos izmeu njih je u stvari zagonetka, ma ta o tome mislile nove neuroloke nauke. Ono to elim da kaem u ovom tekstu je da su veze koje zamiljamo da proivaju ovo platno vezujui odreene reenice za odreen deo platna kao za mesto koje je njihov uzrok veim delom nastale iz naih potreba i elja, a manjim kao objektivan nalaz o vezama izmeu materije i duha. One su pre izraz ideolokih potreba nego opis realnosti. Da ovu tezu barem malo ilustrujemo posluie nam tekst poetinog naslova Pacov na trbuhu Ivana Milenkovia, koji je po mom miljenju, u malom, dobar primer naina miljenja koji je postao uobiajen posle sloma velikih kolektivistikih ideologija, a koji se zavrio slomom marskizma oko 1989. godine. Ovaj Milenkoviev tekst bavi se trenutnom politikom situacijom, ali taj aspekt stvari nas nee interesovati ve e najzanimljivije biti ono to se tu kae o ideologiji, drugim reima, interesantnija e nam biti merila kojima se procenjuju akteri nego same te procene, kao to i treba da bude u jednom filozofskom tekstu.96Najpre emo sve veze koje se tu uspostavljaju i tvrde staviti u zagrade, to bi odgovaralo oslobaanju reenica od metaforinog konca kojim su vezane za platno. Ovaj na tekst e posluiti da se tako osloboene tvrdnje teksta pretresu kako bi moda sa mesta na kome se nominalno nalaze na platnu pale na neko drugo, realnije mesto. Da ponemo od naslova: Pacov na trbuhu. Pacov je doao u priu tako to je autor poloaj SRS u odnosu na srpsko drutvo uporedio sa poloajem pacova na trbuhu koji nema kud nego da krene da izjeda taj susedni organizam. Otkud pacov? Pacov je naravno metafora za krajnju neprihvatljivost radikalskih stavova. Ali, ono to je nama interesantno je upravo to retoriko sredstvo kojim se krajnja neprihvatljivost izraava preko metafore o (uprkos nekim crtanim filmovima) odvratnoj ivotinji koja najee izaziva jezu. To znai da su stavovi radikala simboliki stopljeni sa materijom i to sa odvratnom materijom, to istovremeno predstavlja dokaz i znak da su netani, pogreni. Ovaj nain da se neki stav diskvalifikuje tako to se prikae kao povezan i neodvojiv od neke materije u stvari je isti onaj nain koji je filozofija odvajkada koristila da bi odvojila pogrene od ispravnih stavova. Jo kod Parmenida ili kasnije kod Platona, ukoliko je neki stav nastao na putu ula, koja ga povezuju sa materijalnim svetom, on postaje neistinit i pripada svetu privida. Nasuprot tome, istinit stav nastaje ne u ovom kontaktu sa materijom nego seanjem na svet ideja ili posmatranjem sveta ideja duhovnim oima. Povezanost sa materijom je znak neistinitosti. Videemo da je ovo problematino, ali je sada jedino bitno da ova podela postoji i danas, odnosno, da je i danas povezanost sa materijalnim znak neistinitosti koji prati implicitno obeanje da vlastiti istiniti stavovi nisu povezani sa materijom. U naem97sluaju, stavovi SRS nastaju u odvratnoj materiji, ali stavovi npr. Peanika uopte ne nastaju u materiji. Ako zauzmemo taj stav da je za istinu neophodno da nastaje u prostoru koji je odvojen od materijalnog, onda nam kao sredstvo da se doe do istine ostaje logika. Da pogledamo jednu od logika kojju koristi Milenkovi: Ako je demokratija jedna od temeljnih vrednosti Evrope, u koju oni [SRS] nemaju nameru da vode ovaj narod, onda je njihovo zalaganje za demokratiju sve samo ne neupitno. Stoji li ova logika? Da li se neko zalae za demokratiju ili ne odreuje se preko toga da li njegovo delovanje potuje pravila demokratije a razmiljanje odgovara duhu demokratije. U stvari, tek ovo odgovaranje duhu demokratije, predstavlja jedinu garanciju da neko nee, poto doe na vlast, poeti da radi protiv demokratije. Drugim reima ne postoji empirijski dokaz da neko nee biti nedemokrata poto doe na vlast. S druge strane, moemo se sloiti da je neto od demkratskog duha realizovano u zemljama Evrope. Ali, kako zalaganje za demokratiju poinje da se meri zalaganjem za ulazak u Evropu? Ako pogledamo objanjenje pojmova koji smo malopre dali oigledno je mogue biti protiv ulaska u Evropu, a biti demokrata. To bi verovatno potvrdio i Milenkovi, ali bi mogao da tvrdi da te dve stvari nisu logiki nego empirijski povezane, odnosno, da e se u stvarnosti verovatno desiti da onaj koji je za Evropu bude istovremeno i za demokratiju i obrnuto. To bi isto moglo da bude tano. Meutim, Milenkovieva tvrdnja ne govori ni o jednom ni o drugom. Ona govori o tome da je za odreene subjekte kriterijum ispravnosti njihovih politikih stavova mora biti spoljanji jer oni ne mogu biti oduhovljeni unutranjim kriterijumima, u ovom sluaju, kriterijumima demokratije. Tako da smo98opet na istom terenu gde smo bili kod prolog primera: zbog neega radikali (a bojim se i ostali) mogu dospeti do demokratije samo na spoljanji nain ulaskom u Evropu dok nije mogue da to urade na unutranji nain preko duha demokratije. Kraj kritike ideologije Glavna i nama najzanimljivija zamerka koju Milenkovi u ovom tekstu upuuje radikalima jeste da nemaju ideologiju. Evo ta on kae: Radikali, naprosto, nemaju ideologiju i upravo zbog toga su obespokojavajue opasni. (Pod ideologijom ovde ne treba razumeti nekakvu marksistiku iskrivljenu svest jer ako ima iskrivljene svesti onda niu pretendi na to da nam objasne koja je to prava, autentina, supstancijalno odreena svest ve je ideologija, naprosto, pozitivan projekt, skup vrednosti na kojima, u ovom sluaju, poiva politika organizacija, prema kojima se ravna i na osnovu kojih deluje.). Da pokuamo da vidimo o emu govori ovaj pasos. Najpre, on kae da radikali nemaju ideologiju, s tim da je ta injenica predmet pokude i izvor opasnosti, a ne predmet pohvale. Radikali se, s druge strane, verovatno ne bi sloili s tim da nemaju ideologiju. Njihov lider je izdao oko stotinu knjiga, meu kojima se izdvaja Ideologija srpskog nacionalizma na 1000 strana. Istovremeno, radikali bi se sloili sa Milenkoviem da je dobro imati ideologiju i da je pojam ideologije kao iskrivljene svesti marksistiki i prevazien. ta je onda to to za Milenkovia makar tih 1000 strana diskvalifikuje kao ideologiju? Ostavimo odgovor na to pitanje za kasnije, a sada pogledajmo gornje Milenkovievo objanjenje pojma ideologije. Najpre, pod njom ne treba podrazumevati neku marksitiku 99iskrivljenu svest, jer je sam pojam iskrivljene svesti problematian, poto, kako kae autor, ako postoji iskrivljena svest onda niu pretendi da nam objasne koja je to prava svest, a to je ono to je pogreno raditi, to znamo da predstavlja pravu opasnost. Bojim se da iz ovog Milenkovievog pojma ideolgije vidi samo to koja je Milenkovieva prola a koja sadanja ideologija, a veoma malo saznaje o pojmu ideologije kao takve. Hajde da objasnimo zato je to tako i otkrijemo verovatnu genealogiju ovog stava. Pogaam da je i Milenkovi, kao veina njegove i moje generacije imao diplomski na neku marksistiku temu, recimo Adorno bi bio dobra tema. Posle nekog vremena, postalo je jasno da marksizam nije vie u modi i da se mora nai neko novo filozofsko vjeruju. Greh marskizma bila je pretenzija na apsolutnu, potpunu istinu i zbog toga bi pri odvajanju od njega trebalo da bude negiran upravo taj stav. Mislim da mnogo od nae dananje situacije otkriva nain na koji je taj stav negiran. Taj nain je otprilike ovaj: nekada smo verovali da se u marksizmu krije apsolutna istina, pa su nam spoljanje okolnosti a ne unutranje uverenje oduzeli tu veru. Sada smo nauili lekciju, nijedna istina nije apsolutna, ali ne samo to: pretenziju na istinu treba sasei u korenu, tako da ne samo da ne postoje apsolutne istine, nego ne postoji ni iskrivljena istina (la, neistina, ideologija u marskistikom smislu), pa samim tim ni prava istina ili naprosto istina. Ispada da je marksizam izmislio tu iskrivljenu svest, pa da sa odricanjem od marskizma moramo odrei i tog pojma. Zbog toga Milenkovi ne moe da zameri radikalima to imaju ideologiju, kao sistem stavova koji iskrivljuje istinu, nego im zamera to nemaju ideologiju. Drugim reima, poto ne postoji kriterijum koji bi razlikovao100dobar i lo nain miljenja, jer je to prevazieno, jedini dostupan kriterijum je onaj koji opoziciju dobroloe zamenjuje opozicijom postojine postoji , koja navodno moe da postigne eljenu objektivnost, koja prethodnoj opoziciji nedostaje. Meutim, ovi obrti su puni tajni i za same aktere koji ih ine. U stvari, naravno da marksizam nije izmislio opoziciju istina-neistina nego ju je samo na poseban nain objasnio. To objanjenje ukljuivalo je relativizaciju tog odnosa, tako to je drutvenu svest uinilo zavisnom od drutvenog bia materijalnih odnosa u kojima se subjekti nalaze. Tada je uzrok lane svesti vien u tome to je ona uzrokovana specifinom klasnom sveu. Meutim, kao to smo gore poeli da uviamo, ako neka povezanost sa materijom moe da slui kao kriterijum neistine, onda kriterijum istine mora biti odsustvo te povezanosti, ime se otkriva prikriveno krijumarenje prezrene metafizike ispod materijalistikog uenja, koje navodno trai da je sve uzrokovano materijalnom prirodom. Sve je uzrokovano materijom, osim naeg miljenja, ali emo vam tu sugestiju, poto se osniva na protivrenosti u uenju, ostaviti da deluje neeksplicirana. Iako marksizam nije izmislio opoziciju istina-neistina, kod Milenkovia ova opozicija treba da se napusti ukoliko elimo da se oslobodimo kolektivistikog, supstancijalnog naina miljenja. Ova prividna negacija ideologije, dakle, ide po ovoj emi: stav da postoji apsolutna, potpuna istina, negira se stavom da prava istina ili naprosto istina ni ne postoji, odnosno, da su sve istine jednake (ne postoji iskrivljena svest). To je isto kao kada bi stav Svi Grci su plavi , za koji smo shvatili da nije taan, zamenili stavom da, onda, Nijedan Grk nije plav. Dakle, ne stavom 101da su neki Grci plavi, a neki ne, to bi bila prava negacija prvog stava (jo preciznije: Neki Grci nisu plavi) koja bi istovremeno predstavljala prelaz sa principijelnih opozicija svi-niko , na realistinije opozicije neki da neki ne, a koje bi zahtevale da zaista pogledamo kako stoji stav sa bojama i Grcima. U sluaju istine, imamo istu stvar: ili imamo apsolutnu istinu ili nemamo istinu uopte. Vezano za ideologiju, tajna ove negacije je u tome da ona ouvava ono to je bitno u negiranom. Naime, potpuna, apsolutna istina sluila je da se sprei otkrivanje nijansirane, promenljive realne istine, a kada pogledamo malo bolje istoj toj svrsi slui i negacija koju ovde imamo: ako istina ne postoji onda je ponovo, moda ak efikasnije, spreen put ka jednoj realnoj istini. Jer taj stav kae da se ne moe dati prednost nekoj istini u odnosu na drugu, pa sami tim i da je la u istom statusu kao i istina. Ova vrsta negacije je izgleda merodavna za dobar deo teorija koje su se predstavljale kao negacija totalitarne, kolektivistike prakse socijalizma kao sistema i marksizma kao dogmatine teorije. Ove teorije uvek izjednaavaju aspolutnu istinu koja se ne sme kritikovati sa univerzalnom istinom ili istinom kao merilom koje je realno i koje omoguuje da opozicija istinito-neistinito ima smisla, a kojoj je kritika i sueljavanje miljenja neto to joj daje ivot. Tako da se uvek odbacivanje apsolutne istine shvata kao odbacivanje pretenzije na istinu uopte. Ova navodna negacija u stvari omoguava zadovoljavanje istih potreba za iskljuivanjem istine ili za unapred utvrenom prednou u sferi istine koju je zadovoljavala i prethodna. Istovremeno, obe strane negacije su materijalistike, jer, iako e strana individualizma odbacivati kolektivistike, totalitarne ideologije, nee odbacivati materijalizam.102Utopljenost u materijalno, odnosno, u materijalnu razliitost e biti objanjenje zato jedna univerzalna istina ne postoji i zato postoje samo subjektivne istine, a ne i ona prava, supstancijalna. Tako se pokazuje, kao to bi trebalo i oekivati u izvrnutom ideolokom svetu, da je upravo onaj koji se najvie istie u negaciji prethodnog poretka zapravo njegov uvar. Gore sam re supstancijalno stavio pod navodnike da bih ukazao na specifinu upotrebu koju je ta re dobila u ovim anti-totalitarnim teorijama. Miljenje odavno, barem od Hjuma i Kanta, ne pretenduje da direktno zahvata supstanciju , to e rei potpunu i apsolutnu istinu o neemu. Utoliko bi moglo biti opravdano da se ta re koristi kao sinonim za pogrean nain miljenja. Ali to nije ono to autori poput Milenkovia podrazumevaju kada kau supstancijalno miljenje . Kao to pokazuje njegov prikaz knjige Slobodana Divjaka: Problem identiteta koji se i na ovom sajtu pojavio pod naslovom Norma=forma, tu je supstancijalno svako miljenje koje ne odustaje od pretenzije, ne na apsolutnu istinu, nego na istinu uopte. Pogotovo je supstancijalno miljenje onoga koji smatra da postoji istina u oblasti vrednosti. Tu se ponovo pod firmom i u svrhu izbegavanja totalitarnog miljenja, kao apsolutna i nezaobilazna norma miljenja nudi skup pozitivistikih uverenja o vrednostima koji u celosti sporan. Da ujemo malo Milenkovia: Nasuprot uobiajenom miljenju po kojem pravne norme ureuju stvarnost koja tim normama prethodi ne samo vremenski nego i ontoloki da bi norme neto ureivale to neto mora najpre, na neki nain, postojati , deontologizovana (desupstancijalizovana,103dekontekstualizovana) norma ne proistie iz iskustva, iz nekakve stvarnosti koja joj prethodi, ona nije vezana ni za kakav kontekst, ni za kakvu supstancu, ona je, budui logiki (a ne empirijski) izvedena, naprosto ista forma. Kako je, meutim, to mogue i da li to ima ikakvog smisla? Kakvog smisla ima forma bez sadraja? Predmoderne epohe nisu imale razvijen pojmovni aparat kojim bi normu mogle da misle kao istu formu, nezavisno od njenog empirijskog sadraja. Moraemo se malo udaljiti da bi sagledali ta se kae u ovom pasosu i objasnili ga. Dakle, teza je norma= ista forma, liena sadraja, logiki izvedena. Pri tom se cela teorija poziva na Kanta. To je naravno udno i pitanje je da li je ita u gornjem Milenkovievom pasosu tano. Ako je Kant po iemu poznat, onda je to po tome da je smatrao da su pojmovi bez opaaja prazni, a opaaji bez pojmova slepi, odnosno da istinu moe da prui samo povezanost raznorodnih elemenata, dok bilo kakvu istotu treba kritikovati, kako kae i naslov Kritika istog uma. Kod Milenkovia se u stvari ne radi o Kantu nego o pozitivizmu, koji upravo zato to su njegovi stavovi u opoziciji sa celokupnom dotadanjom filozofskom tradicijom ukljuiv i Hjuma, Kanta i Hegela, voli da vlastite stavove pripisuje nekom iz prolosti ne bi li se time dobilo kakvo-takvo utemeljenje u klasinim filozofskim autoritetima. Upravo pozitivizam smatra da su (jedino) mogue norme liene veze sa sadrajem u emu se krije uvena pozitivistika teza da ne postoji nauka o vrednostima. Tu postoji ogromna razlika izmeu Kanta i pozitivista. Dok Kant razdvaja formu i sadraj, ne da bi dobio istu formu koja moe da vai a da se ne osloni na sadraj, nego da bi bacio svetlo na formu miljenja koja nije lako dostupna i o kojoj se obino ne misli, dotle pozitivisti ele da104delegitimizuju svako pitanje o istini etikih i vrednosnih stavova, to Kant naravno ne eli. Ili, da kaemo to isto preko pojma supstancije: dok Kant misli da sadraj o kome je re postoji, odnosno da stvar po sebi ili objektivna istina postoji, samo nam nije direktno dostupna (ne postoji intelektualni opaaj), dotle pozitivisti smatraju da, to se tie vrednosnog polja, sadraj na koji se ono odnosi ne postoji pa je zato uzaludno u tom prostoru traiti istinu i primenjivati procedure karakteristine za nauku. Ta razlika je kao razlika izmeu neba i zemlje. Meutim, da se vratimo neto blie naoj osnovnoj temi: kako je kod Milenkovia sadraj nestao i pojavila se ista forma? To naravno nema veze sa nekom ispravnom teorijom saznanja, nego sa formom ideologije koju smo ve opisivali. Naime, ova libertarijansko-pozitivistika ideologija veruje da je sve partikularno, pojedinano. Kako kae Milenkovi u istom prikazu: Pojedinac, prema tome, ne postoji vie zarad zajednice, ve zajednica postoji radi pojedinca. Ali, ipak je potrebno nekako u tom svetu legitimisati te neke osnovne norme. I sad, poto svaka partikularnost, materijalnost po ovom miljenju nepovratno korumpira norme, onda, da bi se dolo do univerzalnih normi, treba neke norme liiti svakog sadraja, proglasiti da su one iznad partikularnosti. Ovde se radi o istom obrtu koji postoji u marksizmu, kada se iz opte partikularnosti klasa i uslovljenosti drutvene svesti drutvenim biem izdvaja proletarijat, kao univerzalna klasa. Drugim reima, nekim udom za koje predmoderna drutva nisu bila sposobna neke minimalne norme izdvajaju se kao iste, pri emu taj njihov status objanjava zato105jedino one vae univerzalno i mogu se nametati, a da se to vaenje i nametanje ne mora obrazlagati. Upravo to obrazlaganje bi te norme povezalo sa nekim sadrajem ime bi se povratno, po ovom miljenju, unitila pretenzija na univerzalnost. Neko bi ovde mogao da primeti da su ove iste norme u stvari autoritarne , arbitrarne norme, zato to nisu obrazloene, ali ovde one nisu tako predstavljene ve su iste i utemeljuju nae moderno drutvo. Kod Milenkovia je svako pozitivno shvatanje slobode povezano sa kolektivizmom, dok je negativno shvatanje slobode koje je jedino ispravno shvatanje opisuje ovako: Dokle god u pitanje ne dovodi negativni princip, dakle istu takvu slobodu drugog, na pojedincu je da ini ta mu je volja. Ovaj stav oigledno vodi elja da se totalno negira kolektivizam i da se ta negacija ustroji na jednako jasnom apstraktnom principu. Nevolja sa ovim negativnim shvatanjem slobode i sadraja je u tome to nije dovoljno za bilo kakvu drutvenu delatnost da se potuje samo ovaj princip. Da bi drutvo postojalo mora biti jo nekog ogranienja ove negativne slobode koje sada vraa sve na pozitivnu stranu. A to ogranienje nalazi se upravo u univerzalnim, ali sadrajnim, vrednostima koje su izbaene iz sistema zajedno sa kolektivizmom i pretenzijom na apsolutnu istinu. Da to objasnimo kroz jednostavan primer: u nauci, naravno, slobodni ste da tvrdite ta vas je volja, moete zaotriti olovku i napisati da je tano ta god vam padne na pamet. Zbog toga vas drutvo nee kazniti niti ete ii u zatvor. Ali: da li, kada se bavimo naukom treba da se rukovodimo samo ovim principom? Uostalom, zato samo naukom: Da li, kada odluujemo o bilo emu, treba da se rukovodimo samo ovim principom? Dakle, da106bude sasvim jasno, mi moemo (doputeno je) da se rukovodimo samo njime, ali da li treba ? Oigledno je da ne treba i da ako elimo da se bavimo bilo ime ne treba da radimo samo ta nam je volja, nego i da se trudimo da tvrdimo ono to je tano ili da odluimo ono to je dobro itd. To znai da su sve nae odluke povezane sa neim partikularnim, nekim sadrajem, pa i naom perspektivom. A to dalje znai da, kada elimo da postignemo neto univerzalno vredno, ne treba da pokuamo da postignemo neko vlastito isto stanje, osloboeno od partukularnosti, nego obrnuto, da ovakvi kakvi smo, partikularni i materijalni, u sferi u kojoj je to mogue, a to je sfera duha i interakcije budemo u skladu sa normama koje su u jednakom interesu svih. ak ni te norme nisu osloboene sadraja i partikularnosti (to su ljudske, a ne boanske norme, kako davno u svoj odbrani ree Sokrat) ali su univerzalne po tome to su razlike izmeu ljudi, dakle ne i slinosti, spreene, koliko je to u naoj trenutnoj moi, da deluju i iskrivljuju te norme u samo naem interesu. To je jedna od poenti koja se mogla nauiti od Hegela: partikularnost je uvek momenat ideje. Poenta je u tome da se suprotnosti sjedine, a ne da se jedna strana isti od druge. Tako se teorija kojom se bavimo pokazuje, ne kao neka teorija o realnom, nego kao ispunjavanje naloga ideologije. Ideologija kae: sad kada vie nema kolektivizma, i njegovih metoda, obezbedi mi da opet mogu da tvrdim ta mi je volja nezavisno od toga ta je istina (odgovor: prava istina ne postoji), obezbedi mi da svako drugo miljenje bude partikularno osim mog (odgovor: postoje iste norme), obezbedi mi da rasprava o mojim stavovima bude bespredmetna (odgovor: svako moe da tvrdi ta mu je volja itd. Kritika ideologije, kod autora kakav je iek,107centralna i najzanimljivija tema za dananju filozofiju, ovde je bespredmetna. Ne moe se kritikovati ideologija, moe se samo utvrditi da li neko ima ili nema ideologiju, kao na primer radikali. U stvari, ideologija ne samo da ukazuje na pozitivan sistem satavova i na vrednosti nego je i inae pozitivan pojam. Mesto novih vrednosti Ostaje nam samo da otkrijemo ta je to to naeg autora uverava da na primer, LDP ima ideologiju, a da je radikali nemaju. Ideologija je po Milenkoviu, da se podsetimo: pozitivan projekt, skup vrednosti na kojima, u ovom sluaju, poiva politika organizacija, prema kojima se ravna i na osnovu kojih deluje. Zato, dakle, LDP ima vrednosti ? Re vrednost ovde se ne pojavljuje sluajno kao kljuna. I u javnim nastupima i, na primer, u Manifestu pred ove izbore, LDP insistira da su oni partija koja nam donosi nove vrednosti . Evo citata sa kraja manifesta, dakle i njegove kulminacije: Peto: Potrebne su nam nove vrednosti! Za LDP to znai:Ponaanje svih dravnih aktera treba da se rukovodi etikom odgovornosti za data obeanja, ostvarene rezultate i uinjene greke;Zalaganje za evropske vrednosti: mir (na kome je EU iznikla), antifaizam, suzbijanje rasizma i antisemitizma, saradnju meu evropskim narodima, solidarnost i pravdu, ekonomsku otvorenost i meuzavisnost, konkurenciju umesto monopola, naputanje starih108ideja o suverenitetu, zatitu prava svojine i produbljivanje demokratije;Zalaganje za civilizacijske vrednosti poput efikasne zatite prava i sloboda svakog pojedinca, vladavine prava... itd.Nas interesuje ta znae ove tako istaknute i esto pominjane vrednosti ba u ovom specifinom sluaju. Zato LDP insistira na vrednostima, a drugi ne u tolikoj meri? Ono to nam je sada potrebno je istraivanje forme ili mesta koje otvara ova upotreba. Kao to je iek objasnio uveni Maljeviev Crni kvadrat na beloj podlozi , kao sliku mesta na kome bilo ta postaje umetniki predmet, tako je i nama potrebno da vidimo kako ove vrednosti prave mesto koje e legitimizovati svaku buduu politiku LDP. Radi se o tome da priom o vrednostima LDP, Druga Srbija ili ko ve, objavljuju da su oni vladari ovog specifinog ideolokog polja koje je odvojeno od partikularnosti. Onog polja koje nastaje kada se partikularnost, koja je posluila da se ponite svi drugi , izgubi kada se pree na sebe . Zapanjujui je niz primera kojima se moe potkrepiti tvrdnja da je jedini sadraj LDP reenica u stvari ova pretenzija na vlast u ideolokom polju. Najpre, nespremnost na kompromis, osobito u poslednje vreme, Druga Srbija insistira na beskompromisnosti. Na pitanje da li e LDP promeniti neke svoje stavove radi koalicije sa DS, Biljana Srblajnovi odgovara sa odlunim NE, uz objanjenje da je sutina politike LDP da se ljudima beskompromisno govori istina. Svi drugi stavovi opisuju se potpuno negirajuim terminima sa vrlo estim dehumanizovanjem bilo protivnika, bilo svih koji ive u ovakvoj Srbiji kao dnonoci. Svako nasilno uterivanje jedine istine je poeljno.109Pri tom je zanimljivo da je ideoloka potka negiranja zajednikog u ime pojedininog i samo pojedinanog dosledno sprovedena, s tim da je ta doslednost naravno viena kao vrlina. Ova vrlina je zapravo posledica one vlasti u derealizovanom ideolokom polju. Naprosto, jedino bi realnost mogla da dovodi u pitanje ideoloke koncepte, meutim, ba realnost je, na neki nain, kontaminacija ve zauzetog prava na iste norme. Zbog toga e na primer program Bljane Srbljanovi za lokalne izbore u potpunosti pratiti ovu matricu. Ona je naime, za privatizaciju svih komunalnih preduzea, ime se postie depolitizacija i departizacija gradskih poslova. Dabe je tu ukazivati na posledice ili probleme ovog ili onog reenja, reenje je ideoloki generisano, isto. Kada se malo bolje poslua Peanik ili ono to govore politiari LDP vidi se jo mnogo ta to sledi iz tvrdnje da su ove vrednosti nove. Zato nisu i stare? One su nove zato to, kada bi bile stare, onda bi morale biti jo neije, pa bi se izgubilo pravo na njihovo ekskluzivno zastupanje. Njihova tajna je da su one tudje. Ne zato to je to istina, nego zato to tek vrednosti percipirane kao tudje mogu da su uvode sa autoritarnom snagom. Na primer, Vesna Pei se nimalo nee dvoumiti da kae da nam je EU potrebna, jer mi nismo u stanju da imamo nezavisno susdstvo, pri emu se prethodno nae sudstvo jednim potezom otpisuje kao partijsko, komunistiko. Pravo sudstvo, dakle, moe doi samo sa strane uz asistenciju drugih, a preko domaih zastupnika. Ako se ovome doda poznati stav sa kojim je otpravljeno samoupravlajnje, da neemo opet da izmiljamo toplu vodu i neki svoj originalan sistem, ponovo se sve svodi na to da je heteronomija, primanje vrednosti do drugih, ono to treba da bude pravilo ivota.110Ove vrednosti, dakle, ne mogu da se misle bez politike instrumentalizacije. Kao to kae manifest LDP: Zalaganje za evropske vrednosti: mir itd, kao da niko nikada pre nego to je stvorena EU nije znao za vrednost mira. Dakle, vrednosti su ovde autoritarni nalozi, ije se zastupanje prisvaja samo sebi, a onda prenosi na ponitene druge, dok snagu celom projektu prua pozadina razvijene EU. Peanik i Druga Srbija su tu da obezbede tu transmisiju, isto kao to je intelektualna Prva Srbija tu da obezbedi transmisiju od domae vlasti do naroda. Mesto na kome je cela teorija vezana za platno sa poetka teksta, verovatno je mesto proste sujete, elje da se sam subjekt predstavi kao bolji, zasluniji i pametniji od drugih. Pri tom u nastanku tih vrednosti sam subjekt nema nikakvu ulogu, sasvim u skladu sa onim to se od njega oekuje u autoritarnom sistemu, nego je samo prenosnik naloga od prvih ka treima u nizu, gde se prvi nikada ne dovode u pitanje, a trei nikada ne smeju da postavljaju pitanja. Kad smo ve kod LDP, zabavan je nain na koji je jedna ultraliberalna partija koja bi da sve privatizuje, sledi EU u svemu, sprovede denacifikaciju i suoavanje sa prolou, verovatno iz naivnih marketinkih razloga preuzela termine i ikonografiju komunistike partije. Tako je boja LDP crvena, ta stranka se zove partija, jedina uz naslednicu SK Socijalistiku partiju Srbije, a svoj program objavljuje kao manifest uz jasnu aluziju na najpoznatiji manifest - Manifest komunistike partije. Verovatno je to sve za njih samo tos, ali bi u tome trebalo videti dublju simboliku. I to ne simboliku koja bi tvrdila da je EU nova Jugoslavija, a Evropska komisija novi Centralni komitet, kako to vide nacionalisti, koji slobodu brane sa druge strane, a izali su iz istog111injela kao i ovi libertarijanci, nego simboliku da je sam kraj ideologije ideoloki obrt par ekselans, a da oni koji iskorenjuju ostatke kolektivizma iz savremenog sveta, imaju vodeu ulogu u obezbeivanju tokova delovanja njegovih novih ideologija. Slaba je nada da bi oni mogli to reflektovati. Ali, ako se to ve ne moe izmeniti, moemo barem da tumaimo o emu se radi.Dekonstrukcija Druge SrbijeKao i tekst Kraj iskrivljene svesti? i ovaj tekst e govoriti o nainu kako se kod nas misli preko jednog teksta Ivana Milenkovia: Sluaj Tadi. Naime, sluaj Tadi se zaista pokazao kao zahvalan za iitavanje pravih tokova nae javnosti. Milenkovi je drugi put uzet kao primer za nain miljenja Druge Srbije izmeu ostalog i zato to on kao filozof zaista i prua vie materijala za to, a osim toga, ponovo se u njegovom tekstu nalaze teze koje direktno protivree onom to smatram da je ispravno. Proli put je to bila tvrdnja da pod ideologijom ne treba razumeti nekakvu marksistiku iskrivljenu svest, a ovaj put je to tvrdnja da se izmeu moralnih sistema ne moe ustanoviti odnos prednosti. O ovom pitanju sam ve pisao u tekstu Ponovljeno pitanje: mogu li etiki stavovi biti istiniti ili lani i dao eksplicite suprotan odgovor od Milenkovia, a po mom miljenju, postoji dunost, i to je osnovna intelektualna dunost, da se ne prelazi preko ovakvih stvari. Jer tu ne postoji jedna istina za jednog, a druga za drugog, nego je istina, kao i uvek, samo jedna.112Postoje barem tri nivoa na kojima je Milenkoviev tekst interesantan. On se najpre oslanja na bazine filozofske stavove koji su sporni, onda na osnovu toga rekonstruie prelazak iz predmodernih i (pretpolitikih) drutava u moderna, a usput daje i tumaenje nae politike scene, ocenjuje njene aktere i daje smernice ta bi konkretno bilo ispravno uraditi. Meutim, sva tri nivoa dolaze do preporuka koje su veoma problematine. Proton pseudos iz koga se razvija Milenkovieva analiza je pomenuti stav da nijedan moralni koncept ... nema apriornu prednost u odnosu na bilo koji drugi moralni koncept. Ovde ne treba da nas zavara re apriorno, pa da pomislimo da bi ovu reenicu trebalo shvatiti kao da je ona samo specijalan sluaj optijeg stava da nita nema apriornu prednost u odnosu na neto drugo, to bi znailo da o svemu treba razmisliti u svetlu znanja i injenica. Kada bi bilo tako, onda ova reenica ne bi tvrdila neku istinu specifinu za oblast morala, a osim toga, ve u reenici koja ide posle ove rei apriorno nema, pa se kae: u jednom politiki, a ne moralno ustrojenom drutvu, hrianski moral nema prednost u odnosu na, recimo, islamski koncept morala... itd. Iako Milenkovi ovu promenu gledanja na moral smeta na prelaz od predmodernih u moderna drutva, u stvari se kod njega radi o jednoj filozofiji koja se pojavila dosta kasnije, poetkom 20. veka, i koja je smatrala da se problemi sukoba morala mogu reiti tako to e se smatrati da moralni, i uopte treba sudovi, ne mogu biti istiniti ili lani, tako da ne postoji nikakva nauka i smislena rasprava o moralnim pitanjima. Sve to filozofija treba da predlae nije bilo kakvo razreavanje tih pitanja nego njihovo naputanje u korist slobode izbora morala. 113Tako i za Milenkovia kljuni razlog zato on smatra da je postpetooktobarska Srbija ipak bolja od pretpetooktobarske, to to prva ostavlja ove izbore slobodnim, dok druga ostaje predmoderna i zbog toga eli da namee svima svoja moralna shvatanja. Dakle, to, navodno nije izbor izmeu dva ire shvaena morala, nego izbor izmeu slobodnog izbora morala i nametanja jednog morala. Mora se priznati da ovde Milenkovi deli jedan nain miljenja koji je savremena dogma. Zbog ega se preporuuje to potpuno naputanje razmiljanja o normama? Zato to se smatra da svako davanje prednosti jednoj normi u odnosu na drugu, vodi u totalitarizam, ka logorima smrti, ministarstvima istine itd. Zbog ovog straha, koji mora dolaziti iz neke vanfilozofske sfere, jer naprosto, ako kaem da je neto dobro, to ne znai da u da organizujem logore da bi nekoga primorao da i on misli to isto, stvar je krenula u ovom pravcu, koji je, po mom miljenju, direktno suprotan onome to bi bilo ispravno. Dakle, poto svaka norma vodi ka logorima, onda treba napustiti razmiljanje o treba. Jedini izuzetak koji se doputa je to to je minimalno treba dopustiti da svako sam zauzme stav o treba. Meutim, ovaj pravac je pogrean iz vie razloga. Najpre, zbog ovog minimalnog treba ipak se dovodi u pitanje osnovna norma da se ne moe dati prednost jednom treba u odnosu na drugo treba. Zato i ova osnovna norma ne bi mogla biti proglaena tek jednim moralom i odbaena u ime jo vee slobode? Ali, to nije ceo problem. Jo vanije je da mi spontano i stalno pravimo treba sudove, da su oni nama ono to je ribama voda. I ne samo to. O tim treba sudovima bi trebalo razmiljati, a ne ne razmiljati, jer je svaki taj treba stav tu da bi odredio neki od puteva naih ivota. O emu bi uopte trebalo razmiljati ako ne bi trebalo 114o tome? A opet, valja razmiljati samo ako se izmeu nekih alternativa moe uspostaviti odnos prednosti. Milenkovi smatra da se ovo naputanje morala kao predmeta o kome se moe racionalno odluivati desilo na prelazu iz predmodernog u moderno doba, pri emu se obino, i kod njega, Makijaveli uzima kao figura koja markira taj prelaz. To, naravno, uopte nije tano: iako renesansa predstavlja zaista neko poputanje moralnih stega, to u filozofskoj renesansi i kasnijoj modernoj filozofiji nikada ne ide toliko daleko da se tvrdi da je moral toliko slobodan koliko Milenkovi misli. Odlini primeri su Dekart i Lok, koji iz oba rivalska filozofska pravca potvruju da se ispravnost moralnih normi moe demonstrativno dokazati. Dakle, oni ne samo da ne misle da je moral proizvoljan, nego misle da nije ak ni podloan menama vremena. Ve smo rekli da je specifian pogled na moral koji zastupa Milenkovi nastao poetkom dvadesetog veka i da je deo vremena u kome se, opet prvi put u istoriji, javlja i totalitarizam. Medjutim, ako bi to zaista bilo tako da se srednji vek razlikuje od modernog doba po tome to je za moderno doba moral proizvoljan, a za srednji vek nije, onda bi trebalo da se odluimo za srednji vek, poto moderno doba tada ne bi bilo u pravu. Sreom, to nije tako. Moderno doba donosi jednu drugu promenu. Vratiemo se na nju tek poto uemo u glavni tok Milenkovievog teksta koji se tie sluaja Tadi. Tadi je postao tako aktuelan sluaj jer je njegova namera pravljenja vlade sa socijalistima (uz, ak, distanciranje od LDP) ponovo reaktuelizovala pitanja odnosa morala i politike, koja i inae zapravo odreuju politike odnose u Srbiji. Iz perspektive miljenja o kome sada govorimo, Tadi je 115time preao dozvoljene moralne granice, a priom o tome kako i DS i SPS imaju svoju bol, taj je problem doveden do maksimuma. Taj Tadiev potez Biljana Kovaevi-Vuo opisala je kao moralno posrnue, a arko Kora je na osnovu njega zakljuio da vie nikakvog morala u srpskoj politici nema. Osuda jednostavna i jednoduna: Tadi je oholi glupak koji nita ne razume i ne osea. Na ovo stanje se nadovezuje Milenkoviev tekst. Milenkovi, na poetku teksta, vie puta ponavlja da je Koraev govor o Tadiu opravdan, besprekoran, zaokruen, ali ipak ima neto da doda na sve to, neto to e Korau i njegovim sluaocima ukazati da stvari ipak nisu tako strane i da ova besprekorna zajednica ipak moe da tolerie Tadiev postupak, jer, inei ga, kako Milenkovi smatra, Tadi sledi neke od osnovnih zakona moderne politike, od koji je najvaniji dogaaj odvajanja politike od etike. Otprilike slika je ovakva: Da, Tadiev postupak je za moralnu osudu i oni koji daju tu moralnu osudu su je dali besprekorno, meutim, u moderno vreme osim morala postoji i politika. E, za nju su zadueni ljudi kao Tadi, oni e pozavravati poslove koji su prljavi, ne bi li se ostvarili neki dobri ciljevi. Zato za Tadia treba imati razumevanja, on zavrava te poslove u ovom sluaju radi ono to je potrebno da bi se socijalisti privoleli da uu u vladu da mi to ne bi morali da radimo, kako se izrazio Teofil Pani u kolumni Plakanje je zdravo koja se takoe bavila ovom Tadievom izjavom. Sad, ova scena koju je Milenkovi postavio da bi nam objasnio situaciju i pomirio nas sa njom, jeste neka vrsta kamere opskure. Hajde da je malo blie pogledamo. Ona ima mnogo vie veze sa srednjim vekom nego sa bilo kakvim prelaskom u moderno vreme (dodue, jo adekvatnije bi bilo poreenje sa slikom srednjeg veka iz serijala Black Adder). Ako bi 116Kora u ovoj sceni mogao da odgovara tradicionalnoj ulozi svetenstva u srednjem veku koje uva moralne vrednosti, Milenkovi bi bio neki savetnik koji kae: Ali, sire, neko mora da obavlja ove prljave svetske poslove, neemo se valjda mi prljati njima. Neka Tadi to obavi, a mi emo se drati po strani neuprljani, u tome je naa uloga. Ova podela na crkvu koja dri kljueve moralnosti i plebs, ili, kako Milenkovi kae, zajednicu avola koji ostavljaju da se moralom bavi crkva, jer sami sebe percipiraju kao moralno nezrele, jeste tipino srednjovekovna. Moderno doba se prepoznaje upravo kada se ova podela pone dovoditi u pitanje. Na primer, uveni Dekartov poetak Rasprave o metodi gde on kae kako je razum jednako raspodeljen kod svih ljudi ili kada Lok kae da su svi ljudi jednaki, u stvari je ovo novo dodeljivanje jednake moralne kompetencije svim ljudima u principu. Ova demokratizacija moralne kompetencije svoj, hajde da kaemo vrhunac, dostie kod Kanta. Sad tu opet imamo problem, Milenkovi kae da je negde Kant napisao da je zajednica racionalnih avola mogua, iz ega bi nekako trebalo da zakljuimo da bi i Kant odobrio ovaj opis nae politike kao neophodne zajednice avola. Meutim, to to je zajednica racionalnih avola verovatno mogua, nikako ne znai da je Kant taj model preporuivao kao drutveni model. ak se moe rei da je upravo suprotno tano. Najpre, Kant nije smatrao da se zajednica moe odrati na samo na ue shvaemoj racionalnosti (o kojoj se ovde radi). Ta racionalnost ili taj razum je kod Kanta zaduen za hipotetike imperative, dok se, kao to znamo, moral kod Kanta zasniva na kategorikom imperativu, koji se opet zasniva na zakljuivanjima koja vie ne spadaju u razum nego u um (Kant je i uveo u filozofiju i etiku ovu razliku izmeu razuma i uma). S druge strane, upravo je Kant insistirao da moralne postupke moraju pratiti i moralni 117motivi, koji sigurno nedostaju nekom ko bi se dobro mogao opisati kao avo. U avolima ima neto, ali svakako to nije ono na ta je Kant mislio kad je zasnivao moralnu zajednicu. Dakle, Kant bi odbio racionalnost ove Milenkovieve podele na Moralnu Drugu Srbiju i Zajednicu avola i verovatno je opisao kao tipian, kao to pokazuje i sama re avo, ostatak srednjovekovlja. Ali, to to ova podela moe da se odrava u jednoj zemlji u 21. veku, govori nam da se njome zaista zadovoljavaju neke dublje potrebe. Moda to i jeste uloga koju, sigurno barem deo, inteligencije danas ima. Ona se postavlja kao pijavica ili vampir (da nam bude zanimljivije poreenje) koji iz drutva isisava moralna ovlaenja, monopolizuje ih i onda ih prodaje nazad graanima. Modernoj inteligenciji namenjena je skoro precizno suprotna uloga: ona bi trebalo da se bavi moralnim pitanjima, ali u otvorenom polju u kome je svako pozvan, ba kao to je sluaj i sa modernom naukom ili politikom, da te ocene preispituje. Meutim, dananji intelektualci imaju ovu sklonost da preuzmu tradicionalnu ulogu crkve, da izdaju potvrde o moralnosti politike i da izvlae iz te pozicije neku meru moi. U naem sluaju, Tadi nije dobio moralni setrifikat, ali je makar dobio ovaj nii, pragmatini. Njegova DS se i inae valja u tom odvratnom pragmatizmu, kompromisima i realnosti. To nas vodi ka jo jednoj bitnoj taki vezanoj za Drugu Srbiju. Poznato je da se LDP, Peanik itd. otima sa DS oko naslea Zorana inia, pri emu se LDP predstavlja kao istinski nastavlja njegovih ideja, dok ih DS, navodno, izdaje. Tu opet stvari stoje kao da su gledane kroz kameru opskuru. Jedna od glavnih ideja Zorana inia i izvor veeg dela sukoba 118koji je on imao sa naom javnou jeste upravo u tome to se on protivio ovoj ulozi intelektualaca. Poznato je da ga je Druga Srbija kritikovala zbog ovog ili onog poteza, a da je njegov odgovor bio da ne priznaje takve kritike, nego da eli konkretne predloge ta da se radi, ta se hoe i kako da se to postigne, a ne samo ta se nee. Ne postoji nijedna druga ideja na kojoj je ini vie insistirao. Verujem da je za njega ona bila vana zato to je na pravi nain odgovarala na moderne potrebe Srbije, koje su zahtevale da se ovi moralistiki monopoli razbiju, ne bi li se stvorio kakav-takav prostor za praktino delovanje i napredak. Dok je bio iv, meutim, nije nailazio na previe razumevanja. To je i odgovor na pitanje koje je jednom postavila Biljana Srbljanovi: Zato smo ga toliko kritikovali? Kritikovali ste ga jer je imao suprotnu politiku filozofiju vaoj. iniev motiv da se protivi ovim intelektualcima koji su rado i esto davali autoritarne moralne sudove, ali su se slabo prihvatali nekog drugog posla i slabo nalazili izvodljiva reenja za neku situaciju, bio je u tome to je upravo ova podela glavna brana drutvenom napretku. Teko je i nabrojati sve probleme koje ona nosi sa sobom. Najpre, privatizovano, monopolizovano pravo na moralne sudove dovodi do njihovog iskrivljavanja u pravcu interesa one grupe koja ih je monopolizovala, ime se kida najvanija stvar u drutvenoj vezi jer se na mestu opteg interesa pojavljuje privatni ili grupni interes. Onda, poto mo ima tenju da se skoncentrie kod jednog subjekta, oni koji su prigrabili mo u moralnoj sferi, odluuju i u svim drugim sferama za koje nisu kompetentni. Ovo je percipirano kao glavni problem socijalizma. Pored toga, kada ve imaju takvu mo, koju opet zloupotrebljavaju u svoju korist, ostali lanovi 119drutva, na neki nain, smatraju normalnim da im od ove grupe treba dozvola da preduzimaju ove ili one akcije, trpe njihov raireni monopol, to je naravno opet tetno jer smanjuje ukupne kapacitete drutva. Privilegovana kako bi je nazvali moralna kasta, (inae, ove poslednje tvrdnje slobodno se mogu primeniti na celokupno drutveno polje) se titi time to moralna pitanja odrava u to nejasnijoj formi, stalno istiui da je rat oko tih pitanja ono to ima prioritet. S druge strane, drutvo bi trebalo da se brani tako to razbija ovaj monopol i istie zahteve koji se odnose na rezultate politike, a ne samo na njene, navodne, principe. To ne znai i da takozvani principi politike, ili, bolje reeno, politiki apriori, ne treba da budu predmet rasprave. Ono to je ovde zanimljivo jeste da nain miljenja Druge Srbije u ovom pogledu potpuno odgovara nainu miljenja Prve i to ba u onom segmentu koji je od ove najvie kritikovan takozvanom uticaju mitova, posebno Kosovskog mita, na srpsku politiku. Sutina tog mita, onako kako on igra ulogu u dananjoj Srbiji, jeste upravo u odsecanju jednog od drugog ova dva segmenta politike, koji bi inae trebalo da stoje zajedno. Svi znamo o emu se radi i kako se mit danas razumeva: dakle, knez Lazar kree u boj ne nadajui se uspehu u njemu, njegova motivacija je iskljuivo motivacija onoga ko ne eli da bez borbe dozvoli ulazak Turaka u Srbiju. On svesno bira rezultat koji e imati samo moralnu vrednost primera i rtve, ali e biti faktiki neuspeh. Ono to je za nas sad interesantno je upravo ta mogunost. U okviru matrice ovakvog Kosovskog mita, svaki neuespeh neke politike moe da se preokrene u dokaz principijelnosti i nepristajanja na kompromise, pa, ako to objanjenje postane jedino merilo za politiku, onda ona naprosto ne treba da ima nikakve rezulatate. Svaki rezultat u 120okviru mogueg jeste izdaja maksimalnog, principijelnog, tako da je ak i bolje nemati rezultate. Sluaj, sudbina, pobrinue se ve za neto pluseva, jo vie minusa i poraza, ali sve se moe uklopiti u priu. Nije teko zakljuiti da bi iskljuiva primena ovakvog politikog merila potpuno unitila odgovornost i rezultate u politici. Poto Milenkovi eli da dopuni profesora Koraa i ukae mu kako, osim moralnog stava, postoji i politiki, moglo bi se pomisliti da se Milenkovi zalae da politika potpuno odvoji od morala. Meutim, on to negira i kae da u okviru njegove moderne koncepcije niti je moral prognan iz sfere politikog, niti je politika isterana iz sfere morala. Moral ipak ima neko mesto u modernom vremenu, inae se ne bi digla ovolika dreka oko Tadieve izjave. Hajde da ipak bolje pogledamo kakvo je to mesto koje je dodeljeno moralu. Milenkovi kroz svoj tekst objanjava ta je po njemu kljuna razlika izmeu ispravnog modernog stava i prevazienog predmodernog: moralno dobro, dakle, nije unapred dato, to znai da se jedna zajednica vie ne odreuje kao moralna, ve politika zajednica. Ono to bi se moglo opisati kao minimalan moral ove nove zajednice i nae Druge Srbije jeste upravo sam stav koji podrazumeva potpuno slobodno moralno i religijsko opredeljivanje, dok DSS-Radikalska verzija gubi u ovom sukobu izmeu dva morala samo zato to bi spreavala ovu slobodu. Ovaj minimum minimuma na koji je svedena prednost jednog koncepta u odnosu na drugi, pokazuje da je jedini stav na kome se cela koncepcija zasniva onaj stav sa poetka koji po Milenkoviu predstavlja smisao modernog odvajanja politike od morala, naime to da nijedan moralni koncept... nema aprironu prednost u odnosu na neki drugi koncept. Primetili ste da je istovremeno smisao celog 121Milenkovievog teksta da zakljui da nije svejedno i nisu svi isti, odnosno, da ipak jedna moralni koncept ima neku prednost u odnosu na drugi koncept. Ove dva cilja su, meutim, protivrena. Reenje ove zagonetke jeste da onda treba da potraimo objanjenje van logike. Ako samo malo razmislimo o Milenkovievim tvrdnjama da sve dok se kreemo u kategorijama dorba i zla, ne dolazimo do sfere politikog i da je moralni koncept uvek kolektivan, moral se tie najpre zajednice, pa tek potom pojedinca, moral zajednicu pretpostavlja pojedincu vidi se da je bazina Milenkovieva pozicija da je moral prevaziena kategorija. Ono to on kao intelektualac nudi je legitimacija potpune slobode, ne postoji nita u samoj moralnoj sferi to daje prednost jednoj odluci u odnosu na drugu, tu se prodaje potpuna indulgencija za sve grehove. Pa gde je onda to mesto koje ipak ostaje za moral? Mesto je jednostavno, to je mesto smokvinog lista koje e da prikrije ovu prvu koncepciju. Tu imamo istu strukturu koju je iek rezervisao za pojam fetia: moral je neistina u koju verujemo na nivou govora da bi mogli mirne due da ga ignoriemo u stvarnom ivotu i da bi mogli da lake podnesemo takav ivot. Dakle, mi potpuno verujemo da je sve politika, ali nam treba jedan idealizovani arko Kora, koga emo nahvaliti to se dri samo moralnih principa, svesni dodue da je to sve nerealno i predmoderno. U stvari, politika uopte nije odvojena od morala tako da bi kada ulazimo u politiku trebalo da ispred vrata ostavimo sve pojmove o dobru i zlu, nego na nain na koji su kod Kanta odvojeni hipotetiki (ue politiki) od kategorikih (ue moralnih) etikih stavova. I jedni i drugi tiu se dobra i 122zla u kontekstu u kome treba odluiti o njima u odnosu na neku zajednicu. Nie i Kjerkegor samo dodaju da taj kontekst nije jedini, a moda ni najvaniji u ljudskom ivotu. To se sve pokazuje kao previe moderno i savremeno za ono to imamo u Drugoj Srbiji.Prva i Druga SrbijaEksplozija moralne histerije povodom hapenja Radovana Karadia ponovo je izbacila u prvi plan i pojmove koji se odnose na razliite Srbije koje postoje u Srbiji. I, kao i obino, to ne znai da su ti pojmovi zbog toga postali preciznije odreeni. U jednom tekstu, na jednom drugosrbijanskom sajtu1 (iza sedam gora), Srbija se deli na etiri Srbije od kojih je prva nacionalistika, druga je Druga, koja se na ve uobiajen nain odnosi na odreeni krug ljudi, trea je principijalistika, u nju spadaju MBM, IP, NSPM itd. etvrta Srbija je ostatak Srbije, oportunisti svih fela koji se optuuju da ih nije briga nizata osim za svoje privatne ineterese. Ne treba naglaavati da se ova podela smatra neim to je u neku ruku normalno i da su sve Srbije negativno odreene osim Druge. I sm sam u poslednje vreme koristio termine Prva i Druga Srbija u paru elei, meutim, da kaem neto sasvim drugaije. Dosta je jasno da su kod nas u javnom govoru sve vie dominantne dve verzije gledanja na politiku stvarnost, koje pokazuju sve vie slinosti. Druga Srbija sama1Saa iri: MBM, zvezda Politike (http://www.e-novine.com/sr/kultura/clanak.php?id=15500)123sebe omeava2, tako da je vei problem odrediti ta spada u onu Prvu. Nedavno je Vesna Pei ak rekla da je Prva Srbija uhapsila Karadia, tako da je time i DS i Tadi ubrojen u Prvu Srbiju. U jednom drugom tekstu3 se, obrnuto, Tadi ponovo ubraja u Prvu Srbiju, ali se Drugom Srbijom naziva upravo ova alternativna nacionalistika Srbija koja se protivila Karadievom hapenju i novoj vladi. Ja u Prvu Srbiju, koja je dobila tu oznaku Prva jer je pandan Drugoj, ubrajam nacionaliste koji su odluili da logiki negiraju glavne ideoloke prakse Druge: ako je u Drugoj Srbiji sama Srbija ili ostatak Srbije precrtan kao neto negativno, onda je u Prvoj Srbiji, ostatak sveta koji nije Srbija, osobito Zapad i sve to je zapadno, precrtan kao neto tue i negativno. Dakle, Prva i Druga Srbija nisu neke neutralne oznake koje klasifikuju naine miljenja u Srbiji gde posle te klasifikacije ne ostaje nita, niti je odnos izmeu tih Srbija takav da kada se oduzmu one kojima je dat negativan predznak, ostaje ona naa, nego su i Prva i Druga Srbija oznake za dva ideoloka naina miljenja, koja oba, ba zbog toga to su ideoloka, treba da budu naputena. Osim njih postoji jednostavno Srbija, ono konkretno to nas okruuje, ega smo deo i u koje se uliva ono pozitivno to elimo da postignemo, u kojoj postoji i ono negativno to ne elimo da postoji. Meutim, ova Srbija je sama, naravno, neto pozitivno. Nasuprot tome, Prva i Druga Srbija su ideoloke formacije. Ovo vreme moralne histerije dobra je prilika da se uvidi da je to tako. U prethodna dva teksta (Fraza o pomirenju, Nai politiki principi) videli smo da Prva i Druga Srbija imaju istovetne stavove o ideologiji i2Ponekad je ta samoomeavanje lano, na primer Svetislav Basara ili Zoran ini, koliko znam, nikad se nisu sami svrstavali u Drugu Srbiju. 3 Oliver Vulovi: Bolno buenje anabeoznih Srbija (http://www.vidovdan.org/article1368.html)124politikom pomirenju. Takoe, one su na istovetan nain doekale ovu novu vladu kao ideoloku nakazu. Ali, to ipak ne znai da su ove Srbije u svemu iste. Precizno reeno, sadrinski, one su antipodi, ali su formalno veoma sline. Kada gore kaem moralna histerija onda takoe mislim na neto savim precizno. Moralna histerija je stanje u kome se smatra da je neki dogaaj, pojavljivanje neke injenice, konano reilo neki moralni spor i jednoznano dalo za pravo jednoj strani, tako da je sada ostalo samo da se povuku konsekvence iz te injenice i urgentno pree na delovanje. Moralna histerija, dakle, ukida moralnu argumentaciju. Radikali su dobar primer iz Prve Srbije za ovu pojavu: hapenje Karadia po njima predstavlja veleizdaju koja se u Srbiji uvek kanjavala smru. Meutim, ovo hapenje je slian tretman dobilo i u Drugoj Srbiji. U emu je tu problem? Hapenje hakih optuenika, pored negativnih strana koje ima, a koje se ogledaju u nesposobnosti da se sudi u zemlji i u pristrasnosti samog tribunala, ima i tu pozitivnu stranu to je to prilika da se odnos prema zloinu postavi na prave osnove, a one se sastoje u tome da se za zloine neko mora kazniti, tako to e krivica za zloin biti individualna, dok e zajednica, sa druge strane, obnoviti svoju moralnu snagu i time to e pokazati da ne eli da tolerie zloin u svome okviru. Obe ove strane hapenja hakih optuenika odnose se na individualnu krivicu za zloine i kolektivnu odgovornost za njihovo sankcionisanje i nemaju nikakve veze sa kolektivnim krivicama niti kolektivnim pravima tih zajednica. Meutim, i za Prvu i Drugu Srbiju ovo hapenje je bilo odlina prilika da se govori upravo o ovim pravima. Za Prvu Srbiju, glavni problem sa hapenjem je u tome to se eventualnom presudom Karadiu dovodi u 125pitanje opstanak Republike Srpske, koja se tako nepovratno pokazuje kao genocidna tvorevina i nestaje. Ova nunost se uopte ne dovodi u pitanje, optuba za izdaju i sledi zbog toga to, kada se ve jednom ovo desi, onda je za sve kasno, sve kasnije sledi samo po sebi. Pri tom, isti ljudi koji se protive hapenju i isporuivanju, nemaju nita proriv dobrovoljnog odlaska u Hag, iako ta razlika izmeu dva naina odlaska ne pravi nikakvu razliku u pogledu presuda koje dolaze kasnije i njihovih navodnih posledica. Meutim, i Druga Srbija na isti taj nain gleda na isporuivanje Karadia: to je odlina prilika da se pomene Republika Srpska i skrene panja na to da nije problem samo u Karadiu nego i njegovom delu, a to je, naravno, Republika Srpska. ta je zajednika forma ova dva stava sasvim je oigledno: obe Srbije smatraju da se pitanja kolektivnih prava mogu i treba da razreavaju na nain na koji se reavaju moralni sporovi, gde onaj koji izgubi gubi sve. Takoe, za obe realno postoji samo kolektivna krivica, bilo da se iz nje izvode kolektivne kazne (ukidanje R. Srpske), bilo da se negira svaka krivica pojedinaca i uvek insistira da se ne sudi pojedincima ve srpskom narodu. I jedni i drugi smatraju da postoji neko moralno pravo na odreena kolektivna prava, samo jedni misle da bi trebalo ukinuti R. Srspku iz moralnih razloga, u ekstremnijim sluajevima otcepiti i Vojvodinu (Kosovo da ne pominjemo), dok drugi misle da se to zaista moe tako posmatrati, i da zaista takav automatizam moralnog suda nad pitanjima kolektivnih prava postoji. U ovom pitanju su i Prva i Druga Srbija ak radikalnije od zapadnih zemalja, barem sudei po zapadnim medijima; nedavno je Haris Silajdi dobro izriban u udarnom politiko tok-ouu BBC zbog slinih stavova.126Dakle, iza naizgled principijelnih, neutralnih, objektivnih stavova ovde stoje elje, neposredne elje da se neto dogodi to nema nikakve veze sa temama o kojima se nominalno govori. Na primer, kada Sonja Biserko govori, nekada o okupaciji Srbije, o poeljnosti njenog rasparavanja, a danas o zapadnom protektoratu, ili kada izraava nadu da hapenje Karadia otvara mogunost za drugaiju perspektivu i razvoj bosanske integracije, to je eufemizam za ukidanje ratnog plena Republike Srpske, te izjave je najbolje jednostavno tumaiti kao izraz elje, a ne bilo kakvog odgovora ne neko pitanje o kolektivnim pravima ili najboljim sredstvima za ovaj ili onaj cilj. Tu se otvara jo jedna slinost izmeu naih Srbija, ta nemilosrdnost inkorporirana u modul koji generie stavove i etikete koje obe koriste. Kada, opet, Sonja Biserko kae jedina dobra stvar u vezi sa Kotunicom jeste ta to je do kraja ogolio srpski nacizam i pomogao svetu i susedima da bolje razumeju dubinu srpskog nacionalizma.4, jedina analogija koja mi pada na pamet je ona krajnja uvreda do kosti koja je sadrana u radikalskim izjavama da je Zoran ini bio mafijaki premijer ili da je imao sreu to je ubijen. Biserko naprosto eli da se Srbi posmatraju kao nacisti, ne postoji bilo kakvo drugo suvislo objanjenje za te stavove. Ta uverenost da ne postoji granica u odnosu na tu suprotnu stranu koja bi nas spreila da ispoljavamo tu krajnju bezobzirnost u etiketiranju, da je u odnosu na njih sve doputeno, karakteristina je dodue samo za najekstremnije ljude na obe strane, ali ostaje isto tako neosuena od svih ostalih. Pri tom, tu postoji izvesna razlika u stilu, meutim, nije tano da, na primer, u ocenama Sonje Boserko nema nasilja. Sama kvalifikacija nacizam, povlai da je u odnosu na njega dozvoljen svaki nain neutralisanja i likvidacije, pogledajte bilo4Sonja Biserko: Povratak iz legende (http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=15561)127koji film o Drugom svetskom ratu pa ete videti i sami. Naciste u njima niko ne ali. Sa ovim nepostojanjem granice u odnosu na drugu protivniku grupu, povezana je jo jedna osobina koju dele Prva i Druga Srbija one su potpuno neosetljive na pitanja forme o kojima ovde govorimo. To nije sluajno, blie posmatrana, pitanja forme su zapravo informacije o tome ta moe da nam bude zajedniko sa drugima, a poto je ovde zajedniko precrtano, unapred zabranjeno, ova pitanja se gube. A to nije nimalo benigna stvar. Ova forma naeg miljenja nije samo predmet filozofskog interesovanja, nego je, istovremeno, i osnov etikih normi. Ako elite da vam etike norme ne smetaju, sve to treba da uradite je da ovo polje forme proglasite nepostojeim ili da se barem ponaate tako kao da ono ne postoji. U praksi to izgleda ovako: poto sve to izgovaramo moe da se tretira kao neka tvrdnja, vi jednostavno kaete da je ono to tvrdite ili istina, a onda je legitimno zasto to je istina, ili nije istina, ali onda vi imate pravo na svoje miljenje. Ako usvojite samo ova dva ogranienja za delovanje, odnosno, ako je za vas jedino relevantno pitanje koje moe da se uputi vaim tvrdnjama Da li su one istinite?, dok ignoriete mogunost pitanja Da li su one u skladu sa nekim normama koje omoguavaju zajednicu?, onda moete da uradite ili kaete sve. Na primer, ako elite da neko bude ubijen, onda kaete da je on izdajnik; ako je izdajnik, onda ste rekli istinu, a to uvek treba rei, a ako nije izdajnik onda branite slobodu govora. Tip linosti koju verovatno ima npr. Vojislav eelj nastaje upravo na ovaj nain. Ali, taj nain miljenja nije nikakva specifinost Prve Srbije. Kada stavite u niz tvrdnje Sonje Biserko vezane za dogaaje u proteklim ratovima: Srbi iz Krajine su otili dobrovoljno, Srbija je uzrok 128svih dogaanja u ratu, R. Srpska treba da se ukine, Kosovo i Crna Gora treba da se otcepe, Vojvodina treba da dobije status Hong Konga ni tu nije kraj, jer ni tako srpski nacionalizam ne bi bio poraen, on bi ostao u kolama, institucijama, i na kraju i u vrednostima koje moraju biti zamenjene5 vidite jedan niz u kome se svaka stavka tie nekog suavanja kolektivnih prava jedne nacije, i u kome se svaka stavka poklapa sa eljama i stavovima, recimo, hrvatskih nacionalista, i koji vrhuni, ako dobro tumaim ovo sa vrednostima, u totalnom negiranju i unutranjosti tih ljudi, zajedno sa njihovom autonomijom (okupacije, protektorati) itd. Pri tom, ova forma ostaje potpuno neprimeena, a ukazivanje na nju verovatno bi u Drugoj Srbiji bilo osueno kao faistiko preterivanje. Sama Sonja Biserko verovatno bi se pozvala na slobodu govora i pravo na svoje miljenje (u stvari, u jednom Utisku nedelje se u slinoj situaciji i pozvala na to). Ona naprosto veruje da u Srbiji postoji srpski nacizam, da je dobro da se na gornji nain preureuju kolektivna prava itd. Ako nacizam postoji dobro je, a ako ne postoji, to je njeno miljenje. Inae, kad smo ve kod nacizma i srodnog mu faizma, mislim da je etiketa Nova srpska faistika misao nastala prosto tako to neko nije mogao da izdri da uz ovo srpska ne doda faistika, kao to neko ne moe da izdri da nekom liku na plakatu ne doda brkove. Nekako mu je lepe kad uz svako srpska stoji faistika. Govor Prve i Druge Srbije, osim ovih, pokazuje i druge zajednike odlike ideologije kao takve. Na primer, u Drugoj Srbiji je uobiajeno da se gornji niz smanjivanja kolektivnih prava tumai kao nain da se Srbija izlei od kobnog nacionalizma, jer nacionalizam je toliko zla naneo drugima, a5isto.129onda i samoj Srbiji itd. Medjutim, ta eshatologija, taj izlazak koji opravdava mere koje bi inae bile nelegitimne u stvari ne postoji. Potpuno izleenje od srpskog nacionalizma na ovakav nain poklapa se naprosto sa nestankom Srba ili barem onih koji ele da se tako nazivaju. U tom smislu su akteri Prve Srbije u pravu. Meutim, njihov odgovor na to, koji se sastoji od preokretanja ove matrice, kako bi se postiglo da niko u Srbiji pozitivno ne vrednuje bilo ta to dolazi sa Zapada, takoe je, ne samo nemogu izlaz, ve i nepoeljan. Ni do jednog ni do drugog nikad nee doi. Druga slinost je u tome to obe ove Srbije ne vide nikavu sredinu u srpskom drutvu, one se potpuno slau u tome da su one jedini mogui nosioci budunosti. Tako Prva Srbija za antisrpstvo i izdajstvo optuuje celu demokratsku ili proevropsku stranu Srbije, iako primere koji bi to mogli potkrepiti (iako je barem druga optuba zabranjena u demokratiji), skoro stoprocentno uzima samo iz ovog uskog kruga Druge Srbije. I Druga Srbija, koristei najekstremnije pojave u Prvoj veoma lako doe do toga da je radikalima slian Kotunica, a da Tadi kohabitira sa njima, tako da je opet sav ostatak Srbije u stvari jedno isto, zlokobna Prva Srbija. Poto je svaki razgovor izmeu ovih jedino postojeih dveju Srbija nemogu, onda su i njihovi argumenti, koje povlae jedni protiv drugih, po pravilu ideoloki. Prva Srbija Drugu optuuje za izdaju, sluenje stranim interesima, niski pragmatizam (sve ove optube su po definiciji i neizbeno manipulativne), dok Druga Prvu za primitivizam, krvolone instikte, nacizam i faizam, to su opet optube koje su ili preterane ili su jednostavno odraz line odbojnosti. Oboma je omiljeni izgovor za taj jezik da ono to oni rade nije nita prema onom to su zasluili ili rade na drugoj strani.130teta koju dve Srbije prave je ogromna. One histerizuju javni govor, iskrivljavaju sagledavanje stvarnosti, prave pojmove i norme zamenjuju pogrenim. U Srbiji bez njih bilo bi, inae, mesta i za tradiciju i za modernost, i za religiju i za nauku, za u uem smislu srpsko i za drugo, jedino moda ne bi bilo ovoliko ideoloke iskljuivosti koliko ima sada.Arheologija ideologije Arheologija iz naslova bliska je Fukoovoj arheologiji. To je potraga za eljama, interesima i praksama koje stoje iza navodnih istina, injenica, dobrih elja i velikih ciljeva neke politike. U knjizi Postideologije moj metod je uvek bio da se alterniraju dva naina miljenja ideoloki i filozofski i to tako da se pokae da je izbor izmeu njih stvar slobode, da zaista moemo da izaberemo jedno od to dvoje. Ipak, u realnom savremenom svetu stvari ne stoje tako. Ideologije su moduli miljenja zatvoreni sa svih strana, tako da je o bilo kakvoj promeni, naalost, teko govoriti. Ali se ipak mora. Da bi doli do arheologije ideolokog naina miljenja potrebno je da saljutimo kore dvosmislenosti i opravdanja kojima je obavijeno jezgro miljenja. A da bi to postigli, potrebno je da malo radikalizujemo razliku izmeu ideolokog i obinog naina miljenja. Osnovni problem sa ideologijom je da ona simulira realnost. Spolja gledano, ideoloki tekst ne razlikuje se od nekog obinog teksta. I zaista je to tako, pre nego se izloi pitanjima ideoloki tekst i jeste naizgled 131normalan tekst. Pa ipak, posle ispitivanja pokazuje se da ideoloki tekst nema nikakve veze sa realnou, u smislu da je njegov cilj da tu realnost predstavi onakvu kakva jeste i da istovremeno sauva normativnost koja je potrebna da bi realnost bila dobra. Za ideologiju je realnost kao neka primordijalna supa iz koje izborom materijala po potrebi nastaje poseban virtuelni ili fiktivan svet. Ovaj svet slui samo ideolokim svrhama. Umesto da predstavlja saznanje on predstavlja pritisak u nekom pravcu, uputstvo za delovanje ili opravdanje budueg delovanja. Taj svet predstavlja uputstvo o tome kako treba misliti da bi odreena sila mogla nesmetano da deluje. Primer prvi: Amerika i Rusija Nedavni razvoj dogaaja u vezi sa Gruzijom doveo je do punog ragranavanja govora koji pokazuje ove karakteristike. ta se u Gruziji zaista deavalo? Prvi znak da neto drugo deluje na predstavu o realnosti, osim nje same, su drastine razlike u predstavama. Dosta neutralni opis onoga to se deavalo bio bi da su se akcije Rusije jasno suprotstavile eljama Amerike, odnosno da je Rusija reagovala na nain rizika; intervencija nije bila usaglaena, tako da je sukob smeten u prostor u kome vae samo zakoni sile. Pokazalo se da je situacija za sad takva da Amerika nema mogunosti da na tu silu odgovori efikasnom silom koja bi je naterala da se povue. Ve u ovim opisima se sama Gorzija izgubila i svi detalji oko nje. Takoe, izgubili su se i svi neutralni principi regulisanja meunarodnih odnosa, koji predstavljaju normativnost koja omoguuje da stanje realnosti bude dobro. Ostala je samo elja za legitimizacijom sile. ta sila eli? 132Svaki sukob sila moe se opisati na tri naina. Moete se naprosto hvaliti svojom mogunou i eljom da nadvladate okolinu, ak naglaavajui uivanja koja e iz toga doi, kao to su uivanja iz pljake, potinjavanja itd. Ovo se odavno ne radi, osim u vojnikim pesmicama ili nekim skrivenim privatnim razgovorima politiara. Drugo, moete potovati protivinika, ali eleti nadmetanje. Poraeni ovde nije poniavan, ali zbog toga volja da se on potisne nije manja. Osim toga, njegova elja da vas nadvlada i za vas je legitimna. I ovo se vie ne radi. Trea mogunost je da su borba i nadvladavanje potpuno zamaskirani novodnim moralnim sukobom (moralnim krstakim ratom bombardovanje Srbije bio je moda prvi i jedini rat koji je u potpunosti tako opravdavan). Vi navodno ne elite nikakvu borbu i nadvladavanje nego samo elite da kaznite protivnika za njegove prestupe i spasete nedune rtve. Va motiv nije ni grubi interes, ni prosta volja za potinjavanjem, nego samo visoki ciljevi odbrane slobode, spreavanja humanitarnih katastrofa itd. U ovoj fazi trebalo bi da ve vidimo zato smo sada u sred ideolokog naina miljenja, jer su sile u sukobu jasno su odvojene i potpuno se razlikuju: 1. Prva sila deluje bezinteresno, iz najboljih motiva, nikad ne deluje prva, nego uvek odgovara na agresiju ili prestupe drugog. 2. Druga sila je ogrezla u prestup, ona namerno ini zloine, napada druge drave ili vlastiti narod, korumpirana je, staromodna, protivnik slobode.133Ideologija dobija pun zamah kada se postigne da ova podela nije samo rezultat prikaza onoga to ove sile ine u jednom trenutku, ve ta podela odraava njihovu trajnu sutinu. Sukob dobra i zla mora imati logiku istotu tako da se moe generisati u svakoj prilici i nezavisno do onoga to se zaista deava. Naravno, ovako otra podela se moe smatrati preterivanjem. Mi na politiki govor moemo gledati kao na govor koji je uvek izreen u najboljoj nameri i na koji samo akcidentalno deluju ove sile pristrasnosti, jer smo svi ljudi i ne moemo to izbei. Na alost, ta slika nije preterivanje. Na primer, da ponemo od neega to je sasvim kratko i jednostavno. Jedan Gruzin, iako po svemu sudei neupuen u komplikovane i obimne knjige o dananjoj svetskoj politici ovako je opisao bitan kontekst u kome se deava gruzijski sukob: Ja nisam Rus, ja sam Gruzin, ja sam slobodan ovek. Ova reenica u najkraem definie predstave koje oiviuju sukob. Gruzin je ispravno shvatio da bi ga eventualna injenica da je Rus potpuno ponitila kao slobodno bie. Rusi su odani sistemu neslobode, bore se za nju. Svako potiskivanje Rusa, irenje je slobode. Istovremeno, Amerikanci se uvek bore za slobodu, a svaka kritika Amerikanaca je rad u korist druge strane i neslobode. Na neto komlikovaniji nain, isti motiv razvija Vilijam Mongomeri.6 Vilijam poinje od toga da Rusija pokazuje mo svojom akcijom u Osetiji. Ali, kontekst ovog ispoljavanja moi je precizno odreen: Rusija srlja u autoritarizam i agresivnost. Ona nema pravu ideologiju, ali osea gnuanje prema demokratskim praksama Zapada i blagonaklonost prema6Vilijam Montgomeri, Rusija pokazuje mo u junoj Osetiji, Danas 17-18 avgust 2008.134autoritarnim reimima, to je razlog njenog stalnog neslaganja sa Zapadom. Dakle, razlog ruskog delovanja i razlog sukobljavanja Rusije sa Zapadom je ruska odanost neslobodi. Oni nemaju pravu ideologiju, to znai da u Rusiji ne postoji ak ni pokuaj da se na planu jezika opravdaju akcije; one u potpunosti ostaju u materijalnoj sferi besciljne agresivnosti. I samim tim su bez budunosti. Montgomeriju se naravno pridruilo mnotvo novinara i analitiara.7 Amerika dravna sekretarka saela je eljeni prikaz situacije u formulu: Nije ovo 1968. to bi znailo: nije vam ovo 1968, kada su vae intervencije mogle da prou neometano, iako ste vi isti kao te godine, autoritarna, KGB vlast posveena neslobodi. Ovim se skicira koje karakteristike mora da ima svaki tekst koji priprema ameriko reagovanje u ovoj situaciji. On mora sadravati optubu za potpuni autoritarizam. Dalje je sve stvar izbora. Ova optuba moe biti okruena podseanjem na 1968, KGB prolost Putina ili neto slino, osim toga, treba da prikazuje Rusiju kao agresivnu, 19-vekovnu, zaostalu dravu, po potrebi treba da umanjuje njene izglede na uspeh na bilo kom polju, da istie negativne podatke o njoj. Krajnji legitimni cilj je, osim potiskivanja Rusije na to vie polja, izmena te sklonosti ka neslobodi, koja, poto je to unutranja osobina, nije jasno kako e i kada biti izvedena. A to i ne moe biti jasno, jer takav cilj, ak i da nije ideoloki generisan, ne moe biti izvodiv politikim sredstvima. Neko bi mogao da kae da ova slika o Rusiji zapravo posledica elje da se verno preslika realnost i da nema nikakve veze sa potrebama samog7kod nas, Vladimir Gligorov: Problem Rusije, www.pescanik.net.135autora ovakve slike. Dopustimo to za sada. U istoj nedelji u kojoj su objavljene gornje izjave i tekstovi, Politika je objavila vie komentara ove iste situacije. Na primer, u tekstu8 Obrada Kesia nigde se ne pominje re autoritanost. Istovremeno, sutinu trenutnog stanja rusko amerikih odnosa, pozivajui se na biveg amerikog dravnog sekretara Stroba Talbota, on definie jednostavno: Putinova Rusija je prestala da radi ono to SAD ele. Takoe, autoritarizam se ne pominje ni u intervjuu9 sa Robertom Hejdenom, amerikim profesorom, koji detaljno govori o razlozima koji su doveli do trenutnog stanja u ameriko-ruskim odnosima. I Hejden ove odnose opisuje kao stalnu elju za meusobnim potiskivanjem, koje je u poslednjim decenijama neuoporedivo vie uspevalo Americi nego Rusiji. Zato bi, onda, ovaj drugi pristup trebalo nazvati neidelokim, dok je prvi ideoloki? Zato se jednostavno ne zadrimo na tome da se jednima stanje ini takvo, a drugima drugaije? Recimo da na razlike u miljenjima utiu interesi aktera; uglavnom, sve je u okviru normalnog. Problem je u tome to, barem ne nekom nivou, to nije normalno. Ako ne postoji razlika izmeu ideologije i neideologije onda ne postoji ona razlika koja moe da konstituie javnost. Ovde se ne radi o dve istine koje se nadmeu, nego se radi o sukobu rada protiv istine i istine same. Po emu moemo da vidimo da je to tako? Najpre, prvo ideoloko miljenje je logiki generisano: nije zamisliv sluaj u kome bi otra podela Zapad-sloboda/Rusija-nesloboda bila8 9Obrad Kesi: Zato Srbija uti, Politika, 14.08.08. Robert Hejden: Hladni rat nikada nie obustavljen, Politika, 17.08.08.136demantovana, jer je kriterijum za slobodu ono to je zapadno dok je kriterijum za neslobodu ono to je rusko. To znai da realnost ne moe da utie na ovu podelu. Drugo, ova podela jednoznano odgovara eljama i potrebama samo jedne strane. Ovo ne mora odmah da znai da je neto neistinito ili neispravno jer i istina i ispravnost mogu sluajno odgovarati neijim eljama. Ali, kada je odgovaranje eljama ovoliko totalno, i kada je zatieno od uticaja realnosti, onda se ta injenica odgovaranja eljama pretvara u ozbiljan indikator ideologije. Trei lan ove trijade razloga zato je prvi nain miljenja ideoloki nije tako lako saeti u jednu reenicu. Radi se o tome da je normativni aparat koji prati ove stavove potpuno suprotan aparatu koji potreban da bi se realnost mogla sagledati. Drugim reima, filozofija u koju veruju ideolozi potpuno je pogrena. Otkad postoji prava filozofija, ona se trudi da sagleda proces saznavanja realnosti. Osnovni zakljuak do koga su dolazili svi filozofi jeste da sagledavanje realnosti nije jednostavno, i da se realnost ne moe lako pokupiti sa povrine sveta. Na nau predstavu realnosti utiu nae elje i naa prethodna saznanja u koja smetamo materijal koji nam dolazi spolja. Da bi se zakrivljenje koje stvaraju teorije i elje prevladalo postoji bogat skup normi koji slue da se to postigne. Prva norma je da se, da tako kaemo, naoare saznanja, koje se sastoje od teorija putem kojih shvatamo svet, ne mogu izbei. Ne postoji direktno sagledavanje realnosti. Sledea je da je svako sagledavanje relanosti perspektivno i da se ta nuno pristrasna perspektiva mora razgovorom i istraivanjem ispravljati, ime se saznanje pribliava objektivnom svetu. E, ideologija veoma precizno negira ove uslove.137Ideolozi uvek misle da su svoje stavove pokupili direktno iz realnosti i uvek odbijaju razgovor o uslovima njihovog saznanja. Po njima, u njihovom nastanku subjektivnost ne igra nikakvu ulogu. Samim tim nema nikakve potrebe da se saznanje regulie pravilima i nainima da se iskrivljenja izbegnu, jer, barem po njihovom miljenju, iskrivljenja nema i ne moe ga biti. Otkud onda tolike razlike u miljenjima? U novije vreme, ideologija blagonaklono gleda na razlike u miljenju: ljudi imaju pravo da se tu razlikuju. Razlike, meutim, po ideologiji, nastaju tako to na sva netana miljenja direktno utiu interesi onih koji ih imaju. Precizno reeno, oni koji misle drugaije od nas (poto e ideologija uvek svom miljenju prigrabiti oreol istine) ili lau dakle, svesno govore ono to nije istina a znaju ta je istina ili na neki nain beslovesno dozvoljavaju da na njih, mimo svake svesne kritinosti u sagledavanju istine, direktno deluju njihove strasti, interesi ili zle elje. To omoguava da razliitost u miljenjima bude ili dokaz da ste zbog toga krivi (jer svesno obmanjujete) ili da ste u neku ruku nie bie, na ija opredeljenja ne deluju svesni procesi. Primer drugi: Hrvatska i Srbija Da ovo dalje ilustrujemo, vratiemo se na na balkanski teren. Ako pratimo normativni aparat koji okruuje govor o sukobima iz devedestih, koji se poklapa sa raspravama10 koje se vode izmeu Druge Srbije i (dela) ostatka javnosti, vidi se da tu ne postoji nikakav razgovor o tim pitanjima iako se odgovori koji se daju drastino razlikuju. To nije posledica10strogo govorei, tu se nikakve rasprave ne vode, nego se samo na razliitim mestima govore razliite stvari138sluajnosti. U neku ruku opta slika koja se u Drugoj Srbiji proizvodi o tome ratu - po kojoj je, pojednostavljeno, Srbija kriva i za zloine nad Srbima, ako ih je bilo, poto se u Srbiji o njima ne sme govoriti, dok se ne prizna poetna teza o krivici u stvari svoje norme prenele i na norme samog govora. Drugim reima, oni koji su krivi ne treba da se oglaavaju kao samostalni subjekti11, osim ako potvruju zvaninu sliku Druge Srbije o tome. Poznata teza o tome da se ne moe izjednaavati agresor i rtva, koja se povlaila protiv realistinije slike o tom ratu, ima i to drugo, ak osnovnije znaenje: naime, sami zastupnici ove slike u javnosti sebe posmatraju kao rtve. Kada kritikujete njihovu predstavu rata negde u njima to je shvaeno prosto kao da neka negativnostm kritika, naime, kae da oni nisu u neemu u pravu baca senku agresora, neeg negativnog, na njih same. U rezultatu, norme koje reguliu govor stalno govore da je jedna strana u svemu u pravu, a da druga mora samo to da prizna, da se suoi sa time, da se katarzira itd. To, naravno, znai da smo putem zatite rtve doli precizno na formu govora ideologije. Razgovor sa Drugom Srbijom nemogu je ne iz sluajnih razloga, nego zbog toga to bi sam razgovor predstavljao izvlaenje iz kazne koja je ve izvrena nad ostalom javnou. Sve je to potcrtano stalnim ponavljanjem da e budunost, vea obrazovanost, suoavanje sa injenicama, promena vrednosnog sistema, dati Drugoj Srbiji za pravo, tako da je onaj koji zbog neke svoje slabosti sada ispadne iz stroja, ili uputi kritiku, na neki nain radi protiv te svetle budunosti.11za opravdavanje ovog stava esto se potee reenica Nema slobode za neprijatelje slobode. Kao i sve formule i ova reenica moe da se shvati na vie razliitih naina. Ideolozi je shvataju tako da oni odluuju kada ko moe da govori.139Tu imamo potpuno zaokruen itav aparat koji prati ideoloke stavove. Ubeenost da su stavovi direktna slika realnosti, zabranu kritike, izolovanost grupe koja deli stavove, nedostatak dijaloga. I potpunu nemislivost mogunosti da sve to moda ima veze samo sa subjetkom koji ima te stavove, a da oni, po onom bitnom to nose, nemaju nikakve veze sa objektivnim svetom niti sa pravim etikim ili saznajnim normama. Proseni pripadnik Druge Srbije, koliko mi se ini, na jednostavan nain generie ove stavove. On obino ima veze sa Hrvatskom, negde u prolosti bio je na nekoj terasi u Zagrebu, gde se oseao lepo, mislio je da e budunost donositi samo dobro. Dodue, bilo je u njemu i neto istonog greha, imao je neke veze sa Srbijom ili Srbima tako da se malo pribojavao pominjanja te strane svoje linosti, ali to se ionako mahom preutkivalo. Onda je doao rat i sve to razbio. U Hrvatskoj za njega i sve u njemu krivce trae jedino u Srbima. I tada na junak reaguje jednostavno, on kae jesu Srbi krivi za rat, ali ja nemam nita s njima oni su kuni, primitivni, evo, ako treba, i pomoi u vam da se ta slika o krivici ustali. Traiemo da se oni suoe sa njom, da se izvine itd. Ovo su sve razumljive ljudske elje. Lino nemam nita protiv Hrvatske kao takve, niti, naravno, ljudi koji imaju neke veze sa Hrvatskom. U stvari, kulturni uticaji koji dolaze iz Hrvatske mogu biti korisni. Ali, ako zbog oseanja koja se pojavljuju u ovoj prii treba da bude zabranjeno da se pominje etniko ienje u Oluji, onda tu neto bitno ne tima. Pri tom nije tano da ovo zatakavanje Oluje i ostalih problema slui pomirenju meu narodima. Kao to se i vidi iz prie, ovo insistiranje Druge Srbije na crno-beloj slici rata u potpunosti se poklapa jedino sa slikom rata hrvatskih nacionalista, ak hrvatskih nacionalistikih politiara. Da li ste na primer nekada uli od Igora Mandia ili Donija tulia (njega i inae 140niste mogli uti, ali svejedno) da poziva Srbiju da se suoi sa prolou, izvini Hrvatskoj itd? U onom Utisku nedelje u kojem je sam gostovao Igor Mandi on je na pitanje o prilikama u Srbiji, odgovorio da ne eli da kao gost popuje svojim domainima, a mislim da se i o izvinjenjima izrazio negativno. Ali e zato Ivo Sanader, govornik sa skupa Svi smo mi Norac, odgovarajui na Tadiev poziv da se Hrvati izvine i priznaju etniko ienje u Oluji odgovoriti precizno istim reima kojima se slui Druga Srbija, otrpilike: Pozivam kolege u Srbiji da se suoe sa prolou i da se odreknu Miloevieve politike. Inae, taj Sanaderov odgovor je dobar indikator nivoa na kome se odigrava balkansko pomirenje u reiji ovih Srbija i Hrvatski. Poenta Tadieve primedbe bila je da jedan istorijski dogaaj karakterie proterivanje vie od 200.000 ljudi i da Srbija eli samo to, da se to prizna. Sanader najpre lakonski odgovara da e o tome razmiljati posle proslave pobede, to je otprilike poruka: mi smo pobedili i nita nas drugo ne interesuje i ne moramo nita raditi. Pomenuti Sanaderov poziv za suoavanje sa prolou zapravo sugerie da je itava pria o etnikom ienju, ubistvima i paljevini kua zapravo posledica privrenosti Miloevievoj politici, to svemu daje skoro montipajtonovski, mada sumoran prizvuk. Sve to naravno niko ne komentarie. Sonja Biserko povodom svega dodaje da se Oluja svakog avgusta zloupotrebljava u Srbiji i da cela ta pria ne koristi Srbima u Hrvatskoj, valjda zato to e zbog nje biti izloeni veim rizicima i pretnjama. Teofil Pani argumentie da se slae sa svim to treba rei o Oluji, ali da to ne sme da govori niko odavde, barem ne pre nego ovdanja javnost prizna da je Srbija bila agresor u tom ratu. Ovaj argument je po strukturi jednak 141pozivu: Priznaj da sam ja uvek u pravu, pa emo onda razgovarati. Recimo i da srpska javnost masovno i uz primerene geste katarze prizna da je Srbija bila agresor, i da onda oekuje da se normalno pria o injenicama iz Oluje. Odgovor bi verovatno bila pomenuta reenicaformula Druge Srbije: e, ne mogu se izjednaavati agresor i rtva. Drugim reima, traenje priznanja da je Srbija bila agresor, danas simboliki i praktino funkcionie jedino kao amnestija za zloine na hrvatskoj strani. To sve pokazuje da je Druga Srbija zapravo asistent nacionalistike Hrvatske, koji se dodue gnua nasilja, ali zato pribavlja opravdanja za one koji su ga ve izvrili. Reenje je tu jednostavno, Druga Srbija treba da se suoi sa ovom svojom ideolokom prolou i odrekne se pripadajue ideologije. *** Da se vratimo na kraju ideologiji uopte, od koje se nismo puno ni udaljili. Za objanjavanje ideologije uvek je korisna i slikovita metafora Matriksa. Ljudi koji su zaokupljeni nekom ideologijom nalik su onim figurama iz kapsula koje zamiljaju da su njihove predstave slika realnog sveta iako one u stvari nikakve veze sa njim nemaju. U stvarnosti je neto drugaije, to je zaista jedna ista stvarnost, ali ono to ideologije zaista hoe nije da je predstave ili da postignu njenu normalizovanje, pomirenje, nego da zadovolje neku esto nesvesnu, samo za njih vezanu elju. to je ta elja jaa i zapreenija, to je ono to se trai od stvarnosti apsurdnije, to je jaa svest da je jedino ideoloka istina prava i da svi ostali iz neshvatljivih razloga gluposti i nepotenja ne pristaju na nju. Sve to 142spravlja opasnu smeu iji je rezultat uvek ista svest koja se prikazuje kao rtva i pada u histeriju na svaku kritiku. Problem sa ideologijama je u tome to se uslovi za neku eksploziju nesree u potpunosti spravljaju u njima dok se sama eksplozija deava u naem zajednikom svetu. Vladimir Milutinovi ponedeljak, 20. oktobar 2008. Politiki ivot Tehno Srbija Vladimir Milutinovi petak, 29. avgust 2008.Nedavno je na www.pescanik.net (a gde bi drugde) objavljen tekst Pavla Raka koji se bavio turistikim migracijama Slovenaca u Srbiju, gde se ovi, po miljenju autora, odaju niskim strastima, poglavito uivanjima u preglasnoj tehno muzici. Autor kae da, u poetku, nije imao nita protiv ove pojave, jer je mislio da ona ponovo zbliava dva naroda koja su nekada ivela u istoj dravi, ali da je sada promenio miljenje. Ove slovenake posete Srbiji omoguuju im da budu brutalni i bezobzirni, komotni i razuzdani, kao i njihovi domaini. Tako je Srbija jo jednom postala mesto na kome se mimo svake pristojnosti, civilizovanosti i razumnih ogranienja razobruuju najnii porivi. to svakako treba osuditi. 143Sve je naizgled poznato i shvatljivo. Meutim, neto ipak tu ne tima. Nekako je ispalo da taj tehno ima veze samo sa Srbijom i njenom poslovinom zaostalou. Meutim, nastade li tehno u Srbiji? Ne. Tehno je, naravno, nastao na Zapadu i, na neki nain, u njemu se i ogledaju trendovi trenutne zapadne kulture, koji ukljuuju rapidno pranjenje sadraja iz kulturnih sfera, kao to je i tehno muzika ispranjena od rei i melodije. Sada ostaje pravo pitanje, kako su se ove, po naem autoru, nepovoljne osobine tehna ovaplotile ba u Srbiji? Izgleda da u ovom povezivanju treba otkriti onaj skriveni srednji termin, koji omoguava da se Srbija i tehno poveu tako da jednoznano upuuju jedno na drugo. Ono o emu mislim da se ovde radi verovatno svi poznajemo iz vlastitog iskustva. Naime, svi ljudi su skloni da svoje rivale prikazuju u negativnom svetlu, a da za sebe rezerviu pozitivne osobine. Ovo je verovatno najrasprostranjeniji idol plemena meu ljudima. Naa kultura, pak govori nam da je negativno ono to je povezano samo sa naom materijalnom prirodom: za razliku od nas koji smo racionalni, rafinirano emotivni, civilizovani, oni su predati animalnom ivotu, ostraeni, bezobzirni, jednom reju utopljeni u svoju materijalnu prirodu. U nama, dakle, postoji jaka sklonost da drugaije od sebe prikaemo tako da njihova priroda u ovoj emi pada potpuno na ovu materijalnu stranu, dok same sebe stavljamo na onu produhovljenu. Kljuni momenat u svemu tome je da se ova simbolika raspodela, s jedne strane provlai kroz sve to mislimo, dok, sa druge strane, nju u potpunosti proizvode nae sklonosti, naa uroena pristrasnost. Tako e tehno, rasprostranjen po 144itavom svetu i nastao zapadno od Srbije, svoju zlokobnu pravu prirodu pokazati upravo u Srbiji, zato to kroz njega svoju tamnu stranu pokazuje sama Srbija. Ono to naeg autora nervira jeste to to mladi Slovenci, oigledno neobaveteni o tome gde su granice koje razdvajaju dobro i zlo u simbolikom poretku, nonalantno prelaze granicu i utapaju se u simboliko zlo potpuno nesvesni da tako rade protiv najboljih kulturnih tradicija vlastite strane sveta. Slina simbolika zabrana je pre nekoliko godina pukla u Hrvatskoj. Svi znamo da, ni danas, a ni tada, na radijima i televizijama u Hrvatskoj nije bilo autora iz Srbije, pogotovo ne narodne muzike iz Srbije. Ona je bila potpuno proterana iz sfere kulturno doputenog, preputena podsmehu i zgraavanju. Meutim, onda se, kako to ve biva, desilo da skoro sva mlade u Hrvatskoj slua i zna narodnjake pesme. U prihvatanju te muzike nije im nita znaila ni barijera koju je stvorio rat, ni jednoduna osuda zvanine javnosti. To naravno ne govori o tome da je hrvatska mlade pokvarena, nego da je ideal koji im je nametan neprirodan. Hrvatska je i inae sluaj u kome su ova pravila govora, koja jednoznano raspodeljuju dobro i zlo na dva objekta, pretoena u realnost. Tako je danas Hrvatska verovatno jedina zemlja u centralnom delu Evrope, gde se ime jedne nacije ne sme javno isticati, u koju je praktino zabranjeno da ta nacionalna grupa investira. Meutim, ono to se, ini mi se, nedovoljno prepoznaje jeste da ova neformalna pravila aparthejda i iskljuivanja vladaju i govorom navodne katarze i pomirenja u obema dravama. Zvanina hrvatska politika oko ovog pitanja, kao i zvanina pria u delu 145nae javnosti, jeste da se vezano za rat iz devedesetih ne smeju izjednaavati rtva i agresor. rtva je naravno Hrvatska, a agresor Srbija. Ova formula se priziva u javnost uvek kada neki govor narui striktnu podelu koja kae da je Hrvatska potpuno nevina u tom ratu, da njena strana rata nije poinila bilo kakav zloin u njemu, a ako i jeste da je sve to bila reakcija na akte druge strane. S druge strane, Srbija je kriva za celokupni rat, a njena strana u ratu bavila se iskljuivo zloinima sa kojima sada i uvek treba da se suoi. Ne treba pominjati da je neophodno i kolektivna prava nacija rearanirati prema hrvatskim interesima, to sada posle proterivanja stanovnitva iz Krajine, znai ukinuti Republiku Srpsku. U stvari, ovaj govor o Srbiji kao agresoru nastaje iskljuivo kao deo promocije hrvatskih interesa na Balkanu, tanije interesa hrvatskih nacionalista, i nema nikakve veze sa realnim opisom rata. Na ovu primedbu se obino preneraeno potee argument o tenkovima koji su iz Srbije ili u Hrvatsku, a ne obrnuto. Meutim, ovaj argument pre dokazuje potpuno suprotno od onoga to eli da dokae. Pojam agresor u ovoj prii oslanja se na pojam neopravdanog korienja sile na nekoj drugoj teritoriji od matine, a ne prosto na samo to korienje. Svima to moe biti jasno, ako se samo pokuaju prisetiti da li su uli da je neko u zapadnoj javnosti nazvao Ameriku agresorom zbog bombardovanja Jugoslavije ili zbog okupacije Iraka ili da li ju je ikada neko odatle nazvao agresorom. Agresija, dakle, nema nikakve veze sa samim dogaanjem na terenu: ako ameriki tenkovi ulaze u Irak to nije agresija, a ako ruski tenkovi ulaze u Gruziju onda to jeste agresija.146U dananjem govoru agresija je samo jedna od rei koje se koriste da se neko prikae u loem svetlu i da se tako ostvarivanje njegovih interesa otea.. U ovom simbolikom svetu potrebno je odreene subjekte potisnuti pripisujui im negativne osobine, kao to je agresivnost, a druge promovisati pripisujui im pozitivne, kao to je briga za civile koji pate ili principijelnost. Realnost ne treba da se mea u ovaj posao, jer smisao ovog govora nije opis realnosti, nego stvaranje posebnog simbolikog sveta koji e sluiti interesima jednih i potiskivanju interesa drugih. Zato poenta ovog teksta nije u tome da je Srbija bila nevina u ratu iz devedesetih (kao to nije bila ni Slovenija, Hrvatska i ostali), nego da bi svaki razgovor o tome ko je tu kriv za ta spadao u sasvim drugaiju vrstu govora od sada preovlaujueg. Politiki ivotSrbizamVladimir Milutinovi nedelja, 28. septembar 2008. U knjizi Imaginarni Balkan Marija Todorova objanjava pojam balkanizam, koji u ovde uzeti kao model za pojam iz naslova. Balkanizam je neto izmenjena i ua varijacija Saidovog orijentalizma, a oznaava naviku da se, po sistemu predrasude, Balkan iskoristi kao mesto na koga se projektuje sve negativno to se moe zamisliti i to se ne eli kod sebe. Budui da se radi o predrasudi koja istrajava, ona je neto negativno, nepravedno, ali je problem u tome to e mnogo ta na Balkanu i kod balkanskih naroda potvrivati ovu predrasudu, tako da e posle147nekog vremena biti teko razluiti ta je predrasuda a ta stvarnost, to je idealna situacija da neki stereotip nastavi da ivi i izaziva stalne probleme. Slian problem izgleda da postoji i u vezi sa Srbima. Ali ovde neemo ulaziti u verovatno beskonaan niz primera za to u poslednjih 20 godina otkada traju sukobi na ex-jugoslovenskom Balkanu. Sam pojam koji elimo da otkrijemo se oigledno tie jedne navike koja spada u unutranjost onoga ko je ima. Meutim, budui da nam je ta unutranjost nedostupna, moramo negde spolja nai tragove ovog pojma. A to spolja e biti jezik. Suprotno uobiajenom miljenju, stvarnost jezika je mnogo solidnija u ispitivanju nego obina stvarnost. Svi su verovatno ve primetili da deo nae javnosti, a i moda neto vei deo hrvatske javnosti, koristi re srbijanska u sklopovima srbijanska vlada, ili srbijansko drutvo, novinarstvo ili televizija. I sada ve uveni izvetaj Helsinkog odbora je tu konsekventan: pominje se srbijanska vlada, srbijanska istorija i srbijansko drutvo. Nasuprot tome pridev srpski ide uz srpski narod, ali se jo ee javlja u srpski faizam, srpski ratni zloini srpski nacionalizam, srpska elita iz Akademije velikosrpski projekt itd. Naa poenta nee biti u razliitosti onoga na ta asociraju ovi pojmovi. Ova praksa se, ako se objanjava, objanjava mnogo benignijim razlozima. Najpre, kae se da je pridev srbijanski naprosto tu zato to se drava zove Srbija. Tako je u Hrvatskoj normalno da je sve hrvatsko jer je taj pridev izveden iz naziva drave, a ne naziva nacije. Meutim, da ovo nije ba tako vidi se po tome to, iako postoje i druge drave slinog naziva 148Rusija, Albanija, Makedonija, Rumunija u srpskom jeziku ne postoji nijedna izvedenica koja bi po istom modelu nastajala iz ovih naziva: npr. rusijanska, makedonijanska ili rumunijanska vlada itd. Ova promena u praksi naziva desila se samo u sluaju Srbije. Opet, kae se da je to zato to postoji i Republika Srpska, pa se, kad bi rekli srpska vlada, ne bi znalo na koju vladu mislimo. Ovaj argument je opet slab: ini se da je upotreba prideva srbijanska u ovom kontekstu esto povezana sa poricanjem potrebe da Republika Srpska postoji (odnosno, Republika umska). To znai da bi, ako usvojimo ovu praksu, ispalo da, iako postoje Srbi i iako sa druge strane postoje hrvatska, slovenaka, nemaka ili francuska vlada, jedino srpska nigde ne bi postojala. Argumentima nikad kraja, pa bi neko mogao da kae da ne postoje ni engleska ili bonjaka vlada. Ali ovo je sluaj samo zato to su i Englezi i Bonjaci u Bosni i Hercegovini deo dravnih celina u kojima pored njih postoje i drugi narodi srazmerne veliine - koti i Velani ili Srbi i Hrvati u Bosni. Ako teramo mak na konac moglo bi da se kae i da su Albanci u Srbiji, koja je bila deo Jugoslavije, bili dovoljno srazmerni. Ali to opet nije dobar argument, jer u okviru Jugoslavije nijedna republika vlada nije dobijala naziv prema veinskoj naciji, a s druge strane, ba pomenuti izvetaj Helsinkog odbora koji na koricama ima Srbiju bez Kosova, nastavlja da koristi nazive srbijanska vlada i sline. Izgleda da svi ovi jeziko-administrativni argumenti zakazuju i da ne govore o pravim razlozima ove prakse. Meutim, postoji jo jedan argument koji nas jo blie vodi ka naem predmetu. Kae se isto da ne bi trebalo rei srpsko novinarstvo, srpska 149novina jer u toj novini verovatno rade i Hrvati ili Muslimani ili neko trei, pa u tom smislu bilo netano rei srpsko novinarstvo jer ono nije samo srpsko. Ovaj argument izgleda da se poziva na truizam koji ne moe da se opovrgne, ali, kao to to i inae biva, upravo takvi truizmi kriju najvie problema u sebi. Po njemu, izgleda da je ispravno da nacije pozajmljuju svoje ime samo onim pojmovima koji se odnose na grupe koje se sastoje iskljuivo od pripadnika te nacije. Tako bi, ve prema nacionalnoj pripadnosti u Srbiji postojalo srpsko novinarstvo novinarstvo novinara Srba, hrvatsko novinarstvo novinarstvo novinara Hrvata, itd. Ovo je pak toliko oigledno neprihvatljivo da bi moglo da asocira na rasistike predrasude onoga ko bi zaista predlagao ovakvu podelu. Dakle, ako e uopte da postoji neto kao srpsko novinarstvo ono e se morati odnositi na grupu u kojoj nisu samo Srbi (eto ti belaja). Moda je u stvari reenje da, kad ve pravi toliko problema, srpsko novinarstvo ili neto slino uopte ne postoji. Moda bi najbolje bilo da se one institucije i udruenja koja se ne odnose samo na Srbe ni ne zovu nekim imenom koji asocira na njih. Sve drugo bi bio nacionalizam, favorizovanje jedne nacije u odnosu na druge koje ive u istoj dravi. Mi to kod nas imamo, deo javnosti svaki nacionalizam, patriotizam i svako isticanje srpske nacije, pa i isticanje u nazivima kao to je srpsko drutvo, tretira kao neto to je nepoeljno. Poto je ovo ve krajnji argument, koji se poziva na filozofske pojmove onda emo i odgovor na njega morati nai u tom domenu.150Najpre, dosledno ienje krovnih institucija od tragova nacionalne partikularnosti moralo bi pogoditi i sam naziv drave Srbija. Zato ba taj naziv, to oigledno asocira na jednu naciju. Ovo zaotravanje argumenta slui samo da vidimo da ta praksa, poto nigde drugde ne postoji, verovatno poiva na nekoj logici koja je pogrena. A pogrenost ove logike je u pretpostavci da drava da bi bila univerzalna ne sme na sebi da ima tragove partikularnog. U stvarnosti je potpuno drugaije, naime nazivi veine drava nisu sluajno izvedeni iz naziva naroda koji ih je (ne sam) stvorio. Ti nazivi su dobro odreeni jer podseaju da je sve to postoji spoj univerzalnog i partikularnog. Tako je veliku veinu drava stvarao odreeni narod, to je i razlog zato kada pogledate kartu sveta ima toliko, ba takvih drava, sa takvim nazivima. Ali to ne znai da je ta drava njihova i u tom smislu da bi imali pravo da druge koji ive sa njima oteraju iz nje ili ih smatraju graanima drugog reda. Drava je istovremeno neto univerzalno, to u sebi mora napraviti mesta za sve. Nai anacionalisti misle da se ovaj problem moe reiti samo potpunom eliminacijom partikularnog iz zajednikih institucija, ali odnekud se ovaj zahtev ispostavlja samo Srbiji. Nacionalisti pak misle da drugi, koji nisu Srbi, nekako smetaju da se institucije u Srbiji nazovu srpskim. Ovde se odmah vidi da oni imaju neto zajedniko. I jedni i drugi sam termin srpsko shvataju kao neto to se moe odnositi samo na materijalnu prirodu Srba. Zajedniko bi moglo da im bude i reenje ove zagonetke, nacionalisti bi trebali da shvate da su deo srspkog drutva i svi ostali, a opet i oni da su, ma koliko im se to moda nekad ne svialo, takoe deo srpskog drutva. Time se Srbi ni po emu ne izdvajaju od ostalih nacija. Kao to su Srbi novinari u Hrvatskoj deo hrvatskog novinarstva i, recimo, 151piu za neke hrvatske novine, tako i novinari Hrvati u Srbiji piu u okviru srpskog novinarstva. A mogu i u okviru hrvatskog, ako hoe. Samo bi bilo mnogo pametnije da piu u okviru srpskog. Primer sa srbijanskim drutvom i srbijanskom vladom kojim smo se bavili samo je kap u moru predrasuda i nerazumevanja kojima smo izloeni kada se bavimo ovakvim temama. Pa ipak, on ukazuje da i na naizgled neuglednim mestima ivi jedan negativni stereotip koji smeta da celokupna javnost bude u boljem stanju.Kultura odravanja stereotipaGalimatijas objanjenja i opravdanja oko izvetaja helsinkog odbora nastavlja se bez znakova da je bilo ko sa helsinke strane shvatio ta je bilo predmet kritike. I na tom sluaju pokazuje se da javnost kao prostor u kome neke stvari mogu postati jasnije, a neka pitanja razjanjenija u stvari ne postoji. im se pojavi neka kontroverza, pokree se mehanizam diskvalifikovanja, difamiranja i zamena teza iji je cilj da sve ostane po starom. Ono to je najzanimljivije jeste to to taj javni govor nema nikakve veze sa realnou. Ovakva ocena se obino uzima kao preterivanje. Ali u stvari ona to nije. Obrti koji to pokazuju su zaista neoekivani. Na primer, upravo nain na koji je izvetaj branjen u pretposlednjem1 Peaniku pokazuje da u izvetaju neto ne valja. Jedan od govornika tu kae kako je problem sa izvetajem to to su oni samo podsetili na to ta je ko govorio, ta je152potpisivao itd. To je uobiajen pozitivistiki nain odbrane od kritike: ovo je samo iznoenje injenica, pa ak i ako te injenice nisu tane, to se nama tako ini, a ako nae ocene nekome ne odgovoraju, mi imamo pravo na svoje miljenje. U okviru ove ideologije, prostor za kritiku ve unapred ne postoji, ali se u tome ne vidi znak zatvorenog ideolokog miljenja, ve znak da je pisac ili govornik ve u utopiji slobodnog libertarijanskog drutva u kome svako neometan kritikom govori ta hoe i ostavlja svakome drugome pravo da ini to isto. Meutim, problem sa ovim izvetajem koji samo ponavlja nain miljenja Druge Srbije, jeste upravo u tom nainu miljenja, a ne u injenicama ili u sporu oko toga da li neko ima prava da iznosi svoje ocene. Ovde je znaajno da jezik, ukoliko se ostavi na milost i nemilost manipulaciji, omoguava stalno zamenjivanje teza. Na primer, ukoliko vidite da neko kritikuje vaa merila, vae generalizacije ili vae zakljuke, vi vrlo lako moete da ga optuite da on ugroava vae pravo na vlastito miljenje. esto preutani tok misli je ovaj: Dobro, sve i da je tano sve to ste rekli ne moram to ni da sluam ta sledi kao posledica toga? Da li ja moram da prestanem da mislim ono to sam mislio? Ako je odgovor da ne moram, zato mi to uopte priate? Ja vama ne govorim ta ete da mislite zato vi govorite meni? Ve ovako preprian, ovaj razgovor skree panju sa onoga to ste vi govorili, na vas kao navodnu rtvu progona zbog nekog miljenja, a na vaeg kritiara baena je senka nasilnika koji bi zabranjivao tua, razliita miljenja. Moemo lako zamisliti situaciju u kojoj bi ova senka postala nova tema razgovora, jer je ugroavanje prava na razliito miljenje, naravno, vanije od nekog 153odreenog miljenja. Odjedanput se moemo nai u razgovoru koji se bavi pitanjem da li va kritiar treba da bude kanjen i da li je taj greh u kome je ugroavao vae miljenje njegov jedini greh ili je njegov obiaj da to radi. Moda je on toliko ve ogrezao u krenja ljudskih prava, a njegov raniji angaman doveo do toliko stranih stvari da je glavna tema kako neutralisati njegov uticaj na javnost, a ne ono to ste vi na poetku tvrdili. Tako se pokazuje da se od sluaja kritike i vaih prvobitnih teza, preko veoma malog broja koraka moe doi do istrage kritiara i zabrane njegovog govora. Ako vam se ovo ini ve dovoljno komplikovano, stvar moe da bude jo komplikovanija. Zamislite da je vaa prvobitna teza i bila ono to ste u ovoj prii tvrdili u svrhu spreavanja kritike, dakle, zamislite da ste vi i na poetku izneli teoriju o tome da je veliki deo drutva, po prilici svi koji nisu u vaoj grupi, sklon zabrani tuih miljenja i da je to problem koji zahteva odreene mere ograniavanja delovanja agenata koji tendiraju tome da ugroavaju ljudska prava itd. Tako bi se krug zatvorio, sa dosta unutranjih zamena teza i promene pitanja o kojima je re. Ova fiktivna situacija moda je precizan opis onog naina govora koji dominira kod nas. Hajde da to pokuamo da objasnimo na primeru. Dakle, svako ko slua neizbeni Peanik (na kraju emo objasniti zato je Peanik problem i zato se on naprosto ne moe ignorisati, to bi mnogi preporuili) vidi da je vei deo prie u njemu zgraavanje nad odreenim pojavama u Srbiji ili jo bolje zgraavanje nad Srbijom samom, ovakvom kakva jeste. U pomenutoj emisiji arko Kora kae: Znai, lepima melan i milbrot, a 154bubavabe gamiu po podu eto, to je Srbija. Po ovoj reenici emisija je dobila i naslov. Ovi lepi su DS i ljudi oko njega, za koje drugi govornik kae da je Tadi isti kao Miloevi, koji je olienje svega zla. Jeremi pak, jeste mali ekstremno zli ovek itd. Ritam ovog teksta bi se razbio ako bi se navela sva uporeenja neega u Srbiji sa ubretom, nakaznou, runoom, faizmom, ija se uestalost samo poveala u poslednjim mesecima. Druga Srbija ovako pokazuje da nee da ima nita sa onom Prvom, u koju, po njima, spadaju svi od Tadia do eelja, meu kojima, po vie puta ponovljenim reima Vesne Pei i drugih u poslednje vreme, i nema nikakve razlike. Ideja o pomirenju je vie puta iz raznih usta doekana na no, itd. Sad se postavlja jednostavno pitanje: da li je sva ta moralna odvratnost prema ostaloj Srbiji, ili prema nekim pojavama u okviru nje, samo legitimna emotivna reakcija na neto to je loe: na primer, na neonaciste na ulici, ratne zloine, politiku hipokriziju, ili je sve to to se govori samo nain da se ovim primerima podvue bazini stereotip o srpskom kao neem emu je potrebna temeljna promena sistema vrednosti, dakle, neem inhernetno loem, to se ne moe popravljati nego samo moe biti potiskivano do nestanka. Prva reakcija bi bila legitimna, jer se i loa istina mora rei i treba je rei radi zajednice, i sigurno je da bi to objanjenje bilo ono koje bi rado dala veina govornika Druge Srbije. Druga reakcija pokazuje stav koji je srodan rasizmu, jer nekog iskljuuje samo zato to je pripadnik odreene nacije2 (zapravo je ovaj izraz neprecizan, ali emo njegovo preciziranje ostaviti za kasnije). Sad, ta je istina? Pretpostavljam da bi veina drugosrbijanaca mislila da je samo ovo pitanje nelegitimno. S jedne strane, ono ostavlja mogunost da oni sami 155rade neto pogreno, to je nezamislivo, a sa druge, pretpostavljam da bi oni mislili da ak i da je pitanje legitimno o njemu se ne moe odluiti, jer je odgovor da li se radi o jednom ili o drugom sluaju, u samom govorniku. Zato on neto govori je stvar njegove namere, a one su nam nedostupne. I inae veina naih mislilaca misli da je protiv svake kritike dovoljno da se kae da je to nae miljenje; da se na primer u oviru Druge Srbije tvrdi da je Tadi isti kao Miloevi zato to veruju da je to tako, a da smatraju da Srbiju potrebno silom uvui u EU, opet zato to je to njihovo miljenje. Nema naina da se doaka ovom sudu, a da se ne prekre neka ljudska prava. Meutim, stvari ne stoje ba tako. Naime, naa dva puta razlikuju se formalno. Ako vam je dok neto govorite cilj istina, vi ete potovati norme koje su potrebne da se do istine doe. A ako vam je cilj neistina, vi ete potovati norme koje su potrebne da neka neistina slovi kao istina. Da bi videli koje norme potujemo nije potrebno da znamo bilo ta o namerama govornika. ta vie, ove namere mogu da budu i dobre. Svako ko se malo bavio problemima ideologije, zna da su ideologije sasvim blizu dobrim namerama, a da je njihovo prihvatanje velikim delom nesvesno, a u svakom sluaju nereflektovano. Njihovo omiljeno stanite su slepe mrlje, unknown knowns, to kae iek. Hajde da vidimo to u sluaju nae Druge Srbije. Dakle, zato je vei deo onoga to se govori u Drugoj Srbiji, osobito trenutno, jedan ogroman ad hominem argument koji treba da sprei da se neki plodan razgovor povede? Zato isticanje gore pomenutih negativnih stvari nije samo put da se one iskorene ili neto preduzme protiv njih? Evo bar tri razloga. 156Da je to cilj Druge Srbije, ona bi elela da nijedan subjekt ne bude odstranjen iz procesa dolaenja do istine ili do dobrih reenja. Istina po sebi zahteva otvorenost, a otvorenost zahteva da oni koji su mogui uesnici u toj zajednici koja dolazi do istine ne budu unapred iskljueni. To nije sluaj u Drugoj Srbiji, vei deo govora tu slui da svi ostali u Srbiji budu diskvalifikovani kao uesnici u raspravi. Tako e svi u Srbiji podravati ratne zloine, za ta je dovoljan dokaz, recimo, injenica da su plaali porez tokom devedesetih, iz koga se onda plaala policija, iji su delovi poinili zloine. Ili, dovoljno je da vas niko iz Druge Srbije nije uo da ste javno bili protiv zloina i to je ve znak da podravate zloine. Zbog toga su zloini injeni u nae ime. Ova fraza se nikad ne proputa u najortodoksnijim tekstovima Druge Srbije. Dakle, Druga Srbija bi razgovarala, ali nema sa kime, svi ostali podravaju ratne zloine i zasluuju da im se taj sistem vrednosti promeni, a ne da ih se slua. Da je cilj istina o Srbiji onda bi cilj bile i ostale istine. Na primer, ako u Srbiji treba da postoji kultura seanja, onda bi trebalo da postoji i kultura seanja na zloine koji su izvreni u Hrvatskoj ili kako bi to morali rei u Drugoj Srbiji hrvatske ratne zloine3. Meutim, svako vidi da to ne postoji. Priom o ratnim zloinima koje su poinili Srbi ili pripadnici srpskih jedinica, Srbija se priziva sebi, u neku ruku trebalo bi sve da stane, dok se to pitanje ne razrei i svi bi trebalo da se prizivaju sebi seajui se se poinjenih ratnih zloina jer se tako suoavaju sa vlastitom sutinom koje treba da se oslobode. Nasuprot tome, Oluja se svakog avgusta zloupotrebljava u Srbiji, niko odavde ne bi smeo da157govori o ratnim zloinima u Hrvatskoj, postoji mit o broju rtava u Jasenovcu itd. ak i ako je predmet rasprave neija krivica (a ne prosto neutralne injenice ili saveti ta treba uraditi), ako je taj neko uesnik u raspravi, onda bi bilo potrebno da ta rasprava bude tretirana kao otvorena i u pogledu svoga ishoda. Inae, ova pravila u vezi istine imaju veze sa pravilima koja vae na sudu. Na primer, prvo pravilo jeste da se polazi od nevinosti, a ne od krivice, drugo da se mora uti kompletna istina, a ovo tree kae da se rasprava ne vodi, ako je presuda ve doneena. Presuda je ovde dosta drastina. Veoma je lako videti da se u okviru diskursa Druge Srbije stalno oekuje taj budui trenutak istine u kome se pokazuje da je Druga Srbija bila u svemu u pravu, kanjavaju svi krivci i sva rasprava zavrava. U Drugoj Srbiji je sasvim uobiajeno da tretman ostalog dela Srbije treba da bude neka vrsta fizikog, nasilnog privoenja pravim vrednostima. Nema tu neke diskusije, dogovora, konsenzusa, ne daj boe, autonomije. Kako kae stanoviti Ivan Kuzminovi u istom Peaniku: Naa ideja je da Srbiju treba silom uvesti u EU. Zato silom? Jer to4 nee na drugi nain. U stvari, svaki Peanik poinje sa preporukom o tom nasilnom prevaspitavanju, preko rei Nenada Prokia: Zato kaem: Kemal Paa Ataturk, nema fesovi, cilindri od sutra ujutro, pa ti priaj sa cilindrom na glavi ta hoe. Dakle, naa diskurzivna situacija sa Drugom Srbijom je ova: od sutra ujutro e nam biti stavljeni cilindri, od sutra ujutro emo morati da pristanemo da je sve to smo do sada mislili simboliki bilo fes, a fes zasluuje da se sa njim raskrsti bez pregovora i objanjavanja. Fes je u 158velikoj meri ono to je srpsko, cilindar ono to je evropsko. Izmeu toga dvoga postoji striktna suprotnost. I to je problem sa Drugom Srbijom. U stvari, negovanje negativnog stereotipa prema Srbima je glavna karakteristika govora Druge Srbije. Ali, ne radi se samo o tome da neko ima predrasudu prema govorniku koji je Srbin (sasvim precizno bi bilo rei prema govorniku koji ne pristaje na ovaj negativni stereotip i povezuje se na neki nain sa oznaiteljem srpski, to naravno najee rade Srbi, ali ne samo oni), ali se bavi sasvim drugom temom i u vezi nje je spreman da saslua sve druge prema kojima ne gaji predrasude. Ne, ovde je jedina tema ovaj stereotip, a ak su i jedini sagovornici upravo oni kojima se negira pravo da budu ravnopravni. Srbizam, kao negativni stereotip, jeste metoda i jedini sadraj govora Druge Srbije. Fusnote: 1. Emisija Peanik, Radio B92, 10.10.2008.[^] 2. Ovu osobinu govora Druge Srbije nacionalisti veoma lako prepoznaju. Kod njih problem nije u tome da se oni varaju u pogledu zakljuka da u delu nae javnosti ili u javnosti Hrvatske, postoji jak negativni stereotip prema Srbima, nego u reakciji na to, koja se svodi na princip oko za oko: Ako oni nas tako tretiraju, onda emo i mi njih tako tretirati itd. Ali, ovde onaj koji vas diskriminie ne treba da bude primer za ugled. On treba da bude predmet osude, a ne ugledanja.[^]1593. Morali bi rei, jer koriste frazu srpski ratni zloini, ali ne verujem da bi rekli. Kladim se, na primer da u svim materijalima Helsinkog odbora u Srbiji nema fraze hrvatski ratni zloini.[^] 4. Ako emo biti sasvim precizni, zamenicom to se u emisji referira na ministra Jeremia.[^]Rasizam bez rase Kau da je uvena filozofkinja Hana Arent bila deo jevrejske porodice koja je bila potpuno integrisana u nemako drutvo i da je postala svesna svog jevrejstva tek kada se poela suoavati sa nacistikim antisemitizmom. To je stavlja u poziciju u kojoj su bile sigurno stotine hiljada ljudi vaspitavanih u multietnikoj Jugoslaviji u kojoj je preovlaivala univerzalistika kultura. Do svoje osamnaeste nisam znao da li sam Srbin ili Hrvat, ee e se verovatno uti od Srba, koji su bili i brojniji i integrativniji deo te zajednice, koji je poturao svoja lea za zajedniki identitet. U ovom tekstu u pokuati da osvetlim nain na koji je to biti Srbin bilo osvetavano u godinama koje slede i da li je tu postojala jedna senka koja se lako moe pokazati kao onaj drekavac iz tunela koji je pokrenuo ratove na prostoru bive Jugoslavije na poetku devedesetih. A poeemo, da bi to osvetlili, od kraja. Nedavno je hrvatski knjievnik Ante Tomi objavio kolumnu12 u kojoj se dotakao toga kako je biti Srbin u dananjoj Hrvatskoj. On najpre prepriava kako se erka12http://www.e-novine.com/sr/region/clanak.php?id=22026160njegovog prijatelja zaljubila u nekog momka, Miloa, na moru. Po povratku kui ona je ispriala drutvu da je nala momka, pomenuvi samo ime, ali su oni ipak odmah shvatili da je momak Srbin. Naivno je kasnije pitala aleta Kak oni znaju da mi je deko Srbin?, pokazujui u kojoj je meri neupuena u ono to svi znaju. Ante i roditelj ove devojke setno su uzdahnuli nad nemogunou da ova devojina nevinost u pogledu podela na Balkanu ostane neokrnjena. U toj prii oigledno je da devojka nije blagovremeno upuena da se ne drui sa Srbima, koja su imena srpska itd, otac joj ak ni ne kae da odmah prekine svoju vezu, to je sve pozitivno. Meutim, pre ove prie Tomi se uivljava u nevolje Srba povodom vesti da je jedna srpska porodica traila iz Hrvatske politiki azil u Irskoj. Tomi misli da su sigurno preterivali u opisu svojih nevolja, ali da ipak sve nije u redu, na primer: tu je uvijek ona zlokobna reenica Zna, on ti je Srbin. Premda sam ja pripadnik veinskog naroda, mogu se uivjeti u tu nelagodu. Uznemirujue je i poniavajue provesti cijeli ivot u sjeni te reenice i krivnje da sam na neki nejasan, nedokuiv nain odgovoran za zloine Slobodana Miloevia. Velika veina hrvatskih Srba, ovih to su ostali ivjeti s nama, o Slobodanu Miloeviu misle i gore nego ijedan Hrvat, s razlogom jer je on njihove ivote sto puta gore zajebao. Ali, neke ljude u to nikada neete uvjeriti.13 Ovde Tomi sugerie da je reenica Zna, on ti je Srbin posledica nekakvog uvida u odgovornost koju dotini Srbin ima za zloine Slobodana Miloevia. A stvari stoje sasvim drugaije. Najpre, zato prosean Hrvat nije u senci brojnih zloina nad Srbima u toku rata? Zato to ti zloini sistematski ostaju van govora, a velikom veinom i van suda,13 .161oni ne postoje. Ali, za nas sada nije ak ni to ono najbitnije, poenta je da reenica Zna, on ti je Srbin, nema nikakve veze sa politikom devedesetih. Ona nije posledica nego uzrok te politike. Skoro da je glavni mit u Hrvatskoj upravo to objanjenje da je proterivanje Srba, brojni individualni zloini iza linije fronta, rairen rasizam prema njima, spaljivanje svih irilinih knjiga, brisanje iz javnog govora samo posledica rata, i da svega toga ne bi bilo da nije bilo Miloevia. Meutim, upravo ta krajnja zaotrenost pokazuje da to nije tano. Kao to svako zna ko je imalo upoznat sa Hrvatskom, On ti je Srbin je reenica koja nema nikakve veze sa ratom nego mu prethodi i umnogome ga uzrokuje. Taj odnos dela hrvatskog drutva prema Srbima zaista se moe opisati najpre kao rasizam, jer on ima sve formalne karakteristike rasizma. Rasizam je stanovite koje, poto uoi neku materijalnu razliku meu ljudima, od tog trenutka odreenu skupinu iskljuuje iz skupa ljudi, oduzima joj sva prava. rtva rasizma je onaj sused o kome govori iek. Sused koji se vie ne ubraja u ljude.14 Tu nije re o nacionalizmu, jer nacionalizam kao izrazita posveenost vlastitoj naciji ne mora da ukljuuje ovaj rasistiki stav. To nije ak ni ovinizam, jer se drugi narod moe mrzeti i iz zavisti. Da se radi o rasizmu pokazuje striktna logika struktura hrvatskog rasizma prema Srbima. Nita, od irilice, ekavice15, preko muzike, do fizikog prisustva i javnog pominjanja vlastite14 . 15 92. (http://blog.b92.net/text/2668/problem%20sa%20ekavicom/, , ( ), . , ).162nacionalne pripadnosti, kod trenutno dominantne politike kod Hrvata nije drutveno prihvatljivo16. Ovaj rasizam nije odmah pretoen u masovno nasilje, ali su spoljanji znaci koji su ukazivali na njega bili prisutni od samog poetka promena, koketiranje sa ustatvom u izjavama zvaninika, crne policijske uniforme, promena ustava, bile su ono objektivno nasilje, koje moe biti stranije od subjektivnog nasilja iza koga ne stoji tolika rasistika odlunost. Naravno, nisu svi u Hrvatskoj pristali na ovu atmosferu. Najbolji deo Hrvatske je otiao odmah na poetku rata, a deo ostalih je morao da trpi divljanje ultranacionalista. Ali, ni dan danas nisu nestali oni koji ne dele ovo Tomievo miljenje da je problem Srba u Hrvatskoj danas u tome to su Hrvati mahom nedovoljno spremni da shvate u kolikoj meri su i oni bili protiv Miloevievih zloina. Sasvim suprotno, njihov problem je isti kao i pre rata: rasistika osuda u koju spada i svaljivanje odgovornosti za sve na njih, koji su podrali Miloevieve zloine. Na primer, nedavno je Igor Mandi, jedan od retkih intelektualaca u pravom smislu u Hrvatskoj, u emisiji Da, moda ne na RTS-u rekao neto to e retko ko i u Hrvatskoj i u Srbiji ponoviti: Srbi su poeli rat u Hrvatskoj, ali s pravom! Jednostavna reenica, ali ipak nepojmljiva za veinu i naih i hrvatskih intelektualaca. Mandi je naravno objasnio da je proustatvo u Hrvatskoj uoi poetka rata bilo toliko da se pobuna Srba odatle mogla razumeti.16 , , . .163Kasnije je rat tekao svojim tokom uslovljen taktikom, zamislima i sredstvima koje su raspolagali nacionalisti koji su bili voe svih strana. Niko od njih nije nevin u pogledu tog rata. A slika koja danas, 18 godina od njegovog poetka, preovlauje u Hrvatskoj i Srbiji pre ima veze sa potrebama hrvatskih nacionalistikih vlasti nego sa bilo kakvom istinom. Nedavno je na naslovnu stranu Politike dospeo jedan hrvatski poslanik tako to je izjavio Srbi nisu napali Hrvatsku!, ali kada se vest blie pogleda ona nije svedoila o bilo kakvim promenama. Naime, poslanik je izjavio da nije tano da su nai neprijatelji bili Srbi, jer mi se nismo borili protiv srpskog naroda nego protiv onih koji su zastupali velikosrpsku faistiku ideologiju. Ova reenica pre slui da se zamaskira istina o ratu, nego da se ona otkrije. Najpre, kako pokazuje iskustvo i razvoj tadanjih dogaaja, cilj rata u Hrvatskoj je bilo etniko ienje Srba, a zadovoljstvo postignutim Tuman je izrazio vie puta. Ono to ovaj poslanik zapravo hoe je neto potpuno nevezano za istoriju, hoe da jo jednom podvue da je hrvatska strana rata potpuno ista, jer zaboga oni se nisu borili kao neki rasisti protiv srpskog naroda, nego protiv onih koji su imali velikosrpsku faistiku ideologiju. Problem je samo u tome to tada meu Srbima nije bilo nikakve faistike ideologije - faistika ideologija je jedna od etiketa koje su smiljene da poslue u totalnom propagandnom ratu, a dananje insistiranje na istoj terminologiji pokazuje da se hrvatska javnost ne pomera u pravcu realistinije slike o ratu17.17 , , , , , , , . - .164Slika o ratu koja kod nas postoji u Drugoj Srbiji takoe nema u stvari nikakve veze sa samim ratom. Otprilike ona izgleda ovako. U Jugoslaviji, u kojoj su svi osim Srba bili mirni i okrenuti zajednikom ivotu, dolazi neto kao nacionalistika zver koja pokuava da iscrta granice Velike Srbije ratom. Ona je iskljuivi uzrok svega to se deavalo, tako da sve to su radili drugi u toku tih ratova spada u razumljivu reakciju i u principu je amnestirano. Budui da je tako, zavretak ovih ratova vidi se kanjavanju Srba putem oduzimanja to vie kolektivnih prava. Iz Krajine su proterani, Kosovo oduzeto, proterani takoe iz ostatka Bosne; ostala Republika Srpska, ali je to genocidna tvorevina koja se mora ukinuti i na kraju, a to je sada aktuelno, Vojvodina bi otprilike imala odreene ruke u pogledu toga koliko i da li uopte eli da bude u Srbiji. U principu svako ima prava da se odvoji od Srbije ili da zahteva neto od nje. Nita to se uradi Srbiji ili Srbima nije neopravdano, jer sve to slui tome da se suzbije ili kazni za prole zloine nacionalistiko jezgro koje jo postoji u njoj i uvek ostaje pitanje da li je dovoljno uniteno. ta ne valja sa ovom slikom rata koja je definicija Druge Srbije? Pre bi moda trebalo pitati ta valja. Ona je ve svojom formom potpuno u slubi interesa jedne strane u ratu, jer sasvim jasno logiki odvaja narod krivaca od naroda rtava. Ona potpuno zanemaruje ono o emu je govorio Mandi, a to je objektivno nasilje sadrano u pripremama Hrvatske za rat i u promovisanju ustatva u njoj pre rata, a u sluaju Bosne i Herecegovine preglasavanje jednog naroda pri odvajanju. Ona sasvim oigledno amnestira brojne zloine koje su uinile druge strane u ratu. Dalje ne treba ni nabrajati, nego promeniti ugao gledanja na ovu stvar. U stvari je pogreno raspravljati o tome kako je rat tekao i ta je 165uticalo na njega. Ova preovlaujua slika rata nema nikakve veze sa eljom da se rat prikae onakvim kakav je bio. Sasvim obrnuto, ona nastaje u skladu sa istim onim rasistikim predrasudama koje su rat i uzrokovale. Ona je isti, mahom hrvatski, wishful thinking. Drugim reima, ovde uloge nisu odreene prema realnosti rata, nego prema rasistikim eljama. Srbi su agresori, pokretai rata, poinili su najmasovnije zloine; drugi niim nisu uzrokovali rat (tu se brie ono o emu je govorio Mandi18), i kad su inili zloine bili su izazvani (ime se briu i ti zloini) i njihovi zloini nisu bili najvei (tako da u stvari treba pominjati samo Srebrenicu). Ono to je ovde dodatno zanimljivo jeste da je ta slika toliko nerealistina da se mora ponavljati uvek u istom dogmatskom obliku i da itav diskurzivni prostor Srbije, a i Hrvatske, mora biti araniran da bi se ova slika odravala. Rasistika pripisivanja moraju biti stalno obnavljana, jer se u suprotnom, ako je iole omoguena normalna rasprava ova slika moe raspasti u paramparad. Rasizam o kome ovde govorimo je sam unutranji logiki oblik rasizma, koji ne mora biti, a verovatno i nije, sasvim prenesen u psiholoku sferu aktera. Ovaj rasizam moe biti i sasvim nesvestan. Ali i pored toga on nepogreivo opredeljuje miljenje aktera. Njegov cilj je da u simbolikoj sferi striktnom logikom raspodeli izrazito negativne osobine i oznake Srbima i da izbrie eventualne negativne osobine ili injenice koje govore neto negativno o ostalima. rtva rasizma se prepoznaje i po tome to je u18 . , : : . (http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Boljkovac-Tudjman-je-zeleo-rat-po-svaku-cenu.lt.html)166odnosu na nju dozvoljeno i ono to se inae smatra neprimerenim. Tekst Teofila Pania Seci ruke, krpi Kosovo19 prua dobru ilustraciju ovog fenomena. Evo samo nekih termina koji se primenjuju na Srbiju u tom nevelikom tekstu: degenerisanost, besramnost, nemoral, beda, idiotizam. Jedna reenica saima to sve: Srbija Jeremia Vuka... je jedno amoralno, plitkoumno, na primitivan i nekoristan nain sebeljubno Prkno Kosmosa koje ivotari u uverenju da je i stvarno i mogue postojanje parcijalnog, takorei palanakog dobra, i isto takvog zla, i da je na nama da, postiujue banalnim ibicarskim trikovima, ugrabimo za sebe to vie onog prvog, a drugo neka uzme ko hoe. Povod za ovaj izliv je to to Srbija nije glasala u UN za rezoluciju koja osuuje Iran iz realpolitikih razloga vraanja usluge zbog prethodne rezolucije o Kosovu. A to oigledno nije dovoljan razlog jer i Teofil zna da se ovakvim rezolucijama ne uspostavlja nikakav krhki moralni poredak koji nalae bezuslovno ispravno glasanje, to pokazuje i da slinih rezolucija o Gvantanamu ili Abu Graibu nije bilo. Isto tako, razlog za to ne moe biti legitimna kritika, jer evo i ja sam kritikovao svata u Srbiji pa nijednom nisam napisao nijedan o ovih termina. Izgleda da je razlog za sve to jedan detalj, Teofil se neposredno vratio iz Hrvatske, pa se frustriranost to mora da ivi u Srbiji, zajedno sa slikom koju o Srbiji emanira nacionalistika Hrvatska, jednostavno pretoila u tekst. Svetlana Luki u svojim uvodnicima u uveni Peanik takoe nepogreivo primenjuje ovu logiku. Name it bilo koji uvodnik da uzmete nai ete neku radikalnu negaciju vrednosti Srbije kao celine. Na primer,19http://www.pescanik.net/content/view/2450/74/167u uvodniku20 emisije koja je prethodila nedavnim incidentima u vezi Peanika, ona kae: Kako to da su Srbi, zajedno sa svojim predsednikom, ostali ravnoduni prema onome to toliko ljudi na ovoj planeti smatra toliko uzbuujuim [inauguracija Baraka Obame za predsednika SAD]? Slobodno razmiljajui na ovu temu dola sam do mnogih zakljuaka i ne umem da ih obrazloim, a da ne pomenem neizleivu niskost i osujeenost i da ne citiram Aristotelovovu Politiku: ko sa optim nema veze i nema ta da mu da, taj je ili bog ili ivotinja. A poto Srbi sigurno nisu bogovi, onda su ivotinje. Skoro istovremeno sa ovim uvodnikom emitovan je film o nacistikom logoru na Sajmitu na B92 u kome jedan od svedoka kae kako su logorai imali naravno lo tretman, ali da su se prema Ciganima nacisti odnosili kao da su ivotinje, njima se moglo raditi sve to se hoe. Rasistiku crtu u ovim izjavama esto potcrtava besprizivnost, Srbi nisu samo ivotinje nego neizleive ivotinje. Nema naina da se ovo stanje promeni. Da zavrimo ove primere sa neizbenim Vladimirom Arsenijeviem. U nedavnom razgovoru u Utisku nedelje21 gde su se pojavile teme odgovornosti za ratove i genocida, Arsenijevi ponavlja sve obavezne reenice Druge Srbije. U pripisivanju odgovornosti za rat treba po njemu imati u vidu ko je prvi poeo, Srbi, jer su ostali svoje zloine inili kao reakciju iz osvete, to je dakle, razumljivo i ega ne bi bilo da nije bilo onog prvog napada. Osim toga, kae Arsenijevi, treba voditi rauna o brojkama to izdvaja samo masovne zloine, kao to je Srebrenica ili20 21http://www.pescanik.net/content/view/2631/206/ http://www.b92.net/info/emisije/utisak_nedelje.php?yyyy=2009&mm=02&nav_id=344674168Ovara, a brie brojne pojedinane ili grupne zloine po hrvatskim gradovima. U stvari ove obavezne mantre Srbija je uzrok rata, Srebrenica je najvei zloin u Evropi posle Drugog svetskog rata, nemaju nikakve veze sa tokom rata (po motivima iskazivanja), nego slue sasvim prozainim trenutnim interesima. One 1) bi trebalo da oslobode Hrvatsku i aktere u Hrvatskoj odgovornosti za brojne zloine ukljuujui i finalno etniko ienje Srba iz Hrvatske. Zatim, 2) one treba da omogue da interesi Srba budu lake suzbijani u meunarodnoj utakmici; zbog toga, na primer, treba posmatrati samostalnost Kosova, osamostaljivanje Crne Gore, ak odvajanje Vojvodine kao moralni imperativ. I najzad, 3) stigma o odgovornosti za rat i zloine, o potrebi beskonanog i jednosmernog, autoritarnog suoavanja sa prolou i katarze, omoguava da se rasprava o ovim pitanjima ne vodi jer oni koji su krivi za zloine, a to su svi osim Druge Srbije, zbog toga nemaju prava da govore. Kada kaem da ova slika rata nema nikakve veze sa ratom, ne elim da kaem da su injenice koje se pojavljuju u toj slici nuno lane, nego da je unutranji princip koji stvara tu sliku smeten u interese jedne strane u ratu, i to interese kako ih shvata nacionalistika Hrvatska, u koju sigurno ne spadaju Igor Mandi ili, recimo, Boris Deulovi. Ali, ono to mi imamo je to da Druga Srbija ne reprodukuje stavove Mandia ili Deulovia, to bi jo bilo i dobro, nego rasistike stavove hrvatskih nacionalista.169A delotvornost ovog skrivenog rasizma najbolje se vidi kada rasizam utie na naizgled sasvim udaljene stvari. Trenutna rasprava o Vojvodini i njenom novom Statutu daje dobre primere za to. Druga Srbija je naravno u potpunosti za novi statut i neto veu autonomiju Vojvodine. Meutim, problem sa tom autonomijom je u onima koji autonomiju meaju sa stavovima koji nemaju veze ni sa raspodelom sredstava, ni sa decentralizacijom. Jer, mogli bi da imamo i lokalnu regionalnu raspodelu sredstava i ovaj ili onaj stepen decentralizacije, a da nemamo ove argumente. Na E-novinama Ljiljana Joki Kaspar ispisuje tekst tucovanje autonomije.22 U njemu postojei predlog Statuta naziva bledom kopijom autonomije i nairoko komentariui situaciju dolazi i do genijalnog predloga Dragana Markovia Palme da se svi graani Srbije izjasne o Statutu, to je naravno besmisleno jer se unapred zna odgovor, a evo i zato: i Palma zna da srpski seljak ne bi dao ni Bogu tamjana, a kamoli vratio tuu njivu, koju dabe anje decenijama. Nas tu naravno interesuje upotreba rei srpski. Izgleda da je Ljiljana prvobitno htela da napie srbijanski, ali joj se to uinilo previe otkrivajue i rasistiki, pa je promenila u srpski, ali problem je ostao. Da li to znai da na primer neki Srbin iz Vojvodine takoe ore tuu njivu? Pa ija je onda ta njiva? Moda je taj Statut samo bleda kopija jer u originalu u stvari stoji da nijedna njiva u Vojvodini nije srpska. Dobro, ako ste eventualno pomislili da se moete usprotiviti stavu da Srbi u Vojvodini oru tue njive, doekae vas Dinko Gruhonji sa tekstom Zver je opet gladna.23 U ovom tekstu se vidi kako ono to je nekad22 23http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=22455 http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=22352170naizgled sluilo kao opis istorijske istine postaje instrument za neto sasvim drugo. Gruhonji u tekstu postavlja sliku sukoba Dobra i Zla, koja se nastavlja na sliku koja je navodno objanjavala ratove iz devedesetih: Nakon Slovenaca, Hrvata, Bonjaka, Albanaca i Crnogoraca, sada su na red doli Vojvoani. Oigledno, nacionalistika zver ne zna da funkcionie drugaije ve da proizvodi sve nove i nove neprijatelje kojima se potom i bukvalno hrani. Nacionalistika zver je, naravno, Srbija, oliena u Skuptini Srbije, kojoj po Gruhonjiu, treba odrei pravo da potvruje Statut Vojvodine. Inae, ovaj tekst od rei do rei prua ilustracije za fenomen o kome ovde govorimo. Pitanje Vojvodine, koje je po svemu pitanje o stepenima decentralizacije koji bi trebalo da budu po definiciji stvar dogovora ili kompromisa i pitanje svrsishodnosti, pretvaraju se pomou ove prie u sukob Dobra i Zla u kome naravno prava Zla ne postoje, i u principu svaki kompromis sa Zlom predstavlja samo stepenicu ka konanom cilju unitenja Zla. Da ponovimo, Zlo je nacionalistika zver Srbija. ak i Gruhonji zna da je ova pria u principu nerealna, pa je prikazuje kao stvar koja je eto paradoksalna, jer za razliku od Hrvatske, Bosne, Kosova itd. ovde su Srbi sa obe strane, dodue, kako kae Ljiljana, s jedne su Srbi koji oru tue njive. Ali, najjasniju predstavu o tome kako stvari treba da stoje izgleda da ima Pavel Domonji, ef kancelarije Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji24 u Novom Sadu. On se ukljuio u raspravu o Vojvodini tekstom Oivljavanje mrtvaca.25 Tekst je prevashodno napisan povodom24 . , . , . 25 http://www.pescanik.net/content/view/2667/1066/171inicijative trenutnog predsednika vojvoanskog parlamenta andora Egereija da promovie novi Statut Vojvodine po srbijanskim centrima. Srbijanski centri su naravno centri u tzv. uoj Srbiji. Barem ja ne upotrebljavam re Srbija za tu uu Srbiju. Srbija je republika koja u tom obliku postoji ve 60-ak godina, a osim toga u uoj Srbiji ne manjka naziva za regione kojima se moe blie odrediti neki grad ili neiji zaviaj. Meutim, u ovom tekstu, re Srbija nekako lavira izmeu dva znaenja. Na poetku se kae da su autori statuta predmet optubi za dezintegraciju Srbije i secesiju Vojvodine. Tu se oigledno ne radi o uoj Srbiji. Ali to je jedino mesto gde postoji to znaenje, kasnije je odmah jasno da je Srbija zapravo ua Srbija, poto se opisuje uzaludnost promovisanja statuta po srbijanskim gradovima, a jo kasnije se za te graane, kojima bi se obraao Egerei, koristi ba fraza graani Srbije, za njihove politiare srbijanska politika klasa, a za parlament Srbije srbijanski parlament. Inae, re srbijanski upotrebljena za neku instituciju drave Srbije kao ovde ili u frazi srbijansko drutvo itd. je skoro precizan znak da e se u tom govoru pojaviti i sve ostale predrasude ili fraze o kojima govorimo u ovom tekstu. Jer, ako imamo vojvoanski i srbijanski parlament nekako se izgubio srpski parlament, a Srbija nekako prvo postaje neodreena ne zna se da li ukljuuje Vojvodinu i Kosovo ili ne a, sa druge strane, ona postaje samo geografska odrednica koja vie ne ukazuje na suverenitet nijednog naroda koji stoji iza te geografske odrednice.26 Domonji se u nastavku teksta uopte ne dvoumi oko ovih naziva: parlament je dosledno26 , , , . ghost-, , 5-6 .172srbijanski iako je oigledno da srbijanci nisu svi graani Srbije nego samo oni ispod Save i Dunava: Vojvoanskom Statutu nisu potrebne ama ba nikakve ekskurzije po Srbiji, nikakva tumaenja i uveravanja srbijanaca u njegovu vanost i korist. to se tie reenja pitanja Statuta, Domonji je sasvim jasan: Najvii pravni akt Vojvodine treba da usvoji Skuptina Vojvodine i samo Skuptina Vojvodine! Nikakva dodatna potvrda od strane srbijanske Skuptine nije potrebna. Ovde je ve jasno da je svemu ovome potrebno neko tumaenje. Oigledno je da Domonji Vojvodinu i Srbiju posmatra kao susedne entitete, a trenutnu Skuptinu (cele) Srbije, kao srbijansku Skuptinu ili skuptinu srbijanaca, koja je dakle potpuno tua vojvoanima. Ali, dobro, zato to onda nije prosto sluaj otvorenog separatizma koji bi mogao postojati i nezavisno od rasizma? Rasizam se tu vidi ne samo iz naina na koji Domonji vidi narod u Srbiji (pojam naroda je u Srbiji izgubio svako demokratsko znaenje. Ranije nam se pod tim nazivom najpre prodavala svetina, zatim histerina nacionalistika masa, a sada je on sveden na etnos, neprestano sluivan i obmanjivan navodnim vojvoanskim separatizmom.), nego jo vie iz celog konteksta u kome se pojavljuje njegov separatizam. To to on nije otvoren, nego skriven iza slinih formulacija Gruhonjievoj zveri, pokazuje da e budua odvojena Vojvodina nastati ne slobodnim pristankom graana tog dela Srbije, veinom Srba, nego manipulacijom, kombinacijom istorijske nunosti odvajanja od nacionalistike zveri i u stvari neopisive sluajnosti da bi ljudi u Vojvodini mogli da svoju volju zaloe za jedan tako ekstreman cilj. Neki rasizam bi morao da igra ulogu u tom odvajanju, u ovom sluaju autorasizam. Verujem da ni Ljiljana Joki Kaspar ne bi oduzimala njive Srbima u Vojvodini, ali bi pozdravila173kad bi oni pristali da se ne zovu srpski seljaci, nego, na primer, vojvoanski seljaci. Ono to je za celu ovu priu najvanije je da u stvari na problem nije u tome to postoje ljudi koji su, ajde da kaemo, pod uticajem ovog Velikog drugog koji generie ove rasistike predrasude protiv oznaitelja srpsko. U svakoj dravi ima rasista i mi bi mogli da trpimo odreeni broj njih. I ne samo to, stavove koje smo navodili u stvari zaotrava ansa da se ono o emu oni govore ostvari. Kada bi rasizam kao takav, ovaj specifian balkanski simboliki rasizam, koji prevashodno emanira Hrvatska, bio prepoznat kao rasizam, izgubio bi mnogo na svojoj privlanosti. Na problem je u tome to upravo taj rasizam u dobrom delu javnosti funkcionie kao istina o ratu, budunost, moralna vertikala. Postoji itav relativno irok krug ljudi koji e ove stavove podrati ili e, kao to je izgleda u velikom delu sluaj sa javnou koja inklinira DS-u, sve ovo posmatrati kao nevane sitnice na putu ka Evropi u kojoj e ionako sve biti svejedno. Ili, da budemo jo precizniji, oni o svemu ovome ne razmiljaju uopte, nego im se ini da je fensi biti uz nevladine organizacije ili linosti koje imaju nedvosmisleno odobrenje od Evrope za svoje delovanje. Uzgred budi reeno, injenica je da se ovaj rasizam pojaava kako je pribliavanje EU vee, to pokazuje da mnogi ulazak u Evropsku zajednicu, koji bi trebalo da znai neko smirivanje sporova, u stvari shvataju kao priliku da se autoritet Evrope i argarepa evropskih sredstava iskoristi za jo snanije nametanje stereotipa i istorijskih istina koje smo ovde opisivali i koji imaju sasvim lokalno nacionalistiko poreklo.174Sve ovo dodatno komplikuje i uzrokuje okolnost da savremena politika kultura, koja favorizuje relativizam, razlike, atomizaciju, u stvari gura ka rasizmu. Ako su svaki zajedniki smisao i intersubjektivna istina nestali onda su ostale samo materijalne razlike, kojima fali samo neki sukob interesa ili strah da se pretvore u predrasude i meusobna potiskivanja. Rasizam je u neku ruku i trino najjeftiniji nain da steknete prednost nad nekim drugim, dovoljno je da neku njegovu karakteristiku proglasite za neprihvatljivu. Verovatno je da je i Hana Arent sa poetka ovog teksta bila u dilemama o svom poreklu. Moda joj se inilo da je jevrejsko poreklo breme koje je u stvari prokletstvo i da sve od normalnog ivota deli samo to da odustanu od te, uostalom, spoljanje osobine. Ali, ona je zakljuila da to nema smisla. Ono to nam je prirodno ili drutveno dato, kao to je nacionalna pripadnost ili bilo koja druga osobina koja ne zavisi od nas, nije neto to u bilo kom cilju treba potiskivati. Umesto da potiskujemo ono to rasizam oznaava kao neprihvatljivo, treba da potiskujemo rasizam.Rat je bio dobar Verovatno je da barem u nekim dravama postoje ljudi koji, zbog njihove blizine vlastima, uivaju poseban status i koji zbog toga mogu da ine stvari koje drugima nisu dozvoljene. Oni ne moraju da se obaziru na zakon i mogu da rade ta im se prohte zatieni indulgencijom koju su 175dobili od vlasti. Mogu da utiu na ivot drugih ljudi i odreuju njihove misli i ivote svesni da e ova privilegija zatienosti raditi u njihovu korist i spreavati njihovo razotkrivanje. Ideologije su u oblasti miljenja ono to su ovi ljudi u dravi. Predmet ovog lanka bie pitanje u kojoj meri neka posebna ideologija utie na predstave koje postoje o poslednjem ratu. Kako je, dakle, poeo rat u bivoj Jugoslaviji? Ako raunamo zapadni svet, Hrvatsku i ostale ex-Yu republike, Drugu Srbiju, uobiajeni odgovor na ovo pitanje jeste da je nacionalistika Srbija, predvoena balkanskim kasapinom Miloeviem, voena mrnjom prema drugim narodima i eljom da zaokrui etniki istu veliku Srbiju, napala mirne graane Jugoslavije nesrpskog porekla. Najpre je u svojim naumima imala uspeha, a onda je kasno probueni Zapad pomogao slabijima i uinio da se oni odupru agresiji Srbije. Rat se zavrio loginim kanjavanjem i tetama za Srbe (kako su agresori bez uvijanja nazivani u zapadnoj tampi). Oznaeni kao jedini krivci za ratove u Jugoslaviji, Srbi su podvrgnuti dugotrajnom prevaspitavanju koje je ukljuivalo irok dijapazon dejstava, od hakog tribunala, preko bombardovanja i odvajanja Kosova. Za prosenog zapadnog konzumenta medija nita u ovoj slici nije protivreno. Imamo jednu zemlju koja uspeno igra ulogu nacistike Nemake iz Drugog svetskog rata. Ona progoni druge ljude, iri svoju teritoriju, mrzi na etnikoj osnovi i zbog toga plaa cenu koja sledi u ovakvim sluajevima. Meutim, mi smo odavde i u velikoj meri moemo da shvatimo da je ova slika izmiljena. Ali, ni prava slika nije ba na dohvat ruke. U prostoru srpskohrvatskog jezika na tu sliku deluju razni interesi strana u sukobu, 176elja da se prikljuimo Evropi, lokalne intelektualne navike itd. Jednom reju, slika koja preovlauje i koju, dakle, ne bi trebalo sada relativizovati, kada se ve ustalila, govori o Srbima kao glavnim, ako ne i jedinim krivcima za rat u bivoj Jugoslaviji. U ekstremnoj varijanti ta krivica je iskljuiva i zaotrena, samo Srbi su krivi i to toliko krivi da su se inom pokretanja rata, kada ga niko drugi nije hteo, zauvek iskljuili iz zajednice ljudi. U neku ruku, samo humanitarni razlozi spreavaju fiziko unitenje te grupe, simboliki oni u stvari vie nemaju nikakva prava. Ova poslednja reenica malo je retoriki pojaala ove zakljuke, ali to ne znai da ona verno ne prenosi ono to se moe uti. Ali njena zaudnost nas moe i vratiti na nae pitanje o poetku rata. Kako je stvarno poeo rat? Najpre da kaem kako razumem ovo pitanje. To nije pitanje o tome ko je prvi poeo i kako se rat odvijao od dogaaja do dogaaja, nego pitanje koja i ija logika je uinila stanje takvim da je rat bio mogu. Ova logika, osobito ako ukljuuje ciljeve koji se ne mogu na sva zvona saoptiti, moe da bude delotvorna, a da ne bude poznata velikom broju ljudi. Meutim, ovde pomae injenica da se ta logika posredno otkriva u jeziku i da su zbog toga dokazi da je neka logika bila delotvorna sasvim javni, samo ih je potrebno na pravi nain protumaiti. Rat u Jugoslaviji poeo je u zajednici koja je u velikoj meri bila neka vrsta Evropska unije u malom. Meutim, najpre je Slovenija odluila da hitno mora izai iz te zajednice. U toku slovenakog mini rata koji je usledio, postavljeni su bazini stereotipi o stranama u sukobu. Sa jedne strane su demokratske nacije predate novim vrednostima demokratije, ljudskih prava itd, a sa druge jugo-soldateska koju predvode tvrdokorni generali177komunisti. Ali, pravi zaplet poeo je u Hrvatskoj. Hrvatska je takoe elela otcepljenje, ali je to radila na nain koji nije imao nikakve veze sa demokratijom, nego je nagovetavao radikalan odnos prema onome to je zaista bio problem u toku raspada Jugoslavije, prema problemu kolektivnih prava. Budui da je imala neku dravnu tradiciju i formiranu nacionalnu svest, Hrvatska je imala pravo da postane samostalna drava. Problem je bio u tome to je u Hrvatskoj ivelo oko pola miliona Srba koji su takoe imali kolektivna prava. Ovakva situacija je teka i komplikovana, ali se s njome moe suoiti ukoliko se usvoji pravilo da je potrebno traiti kompromis uz puno uvaavanje svih strana. Kolektivna prava postoje, ali nisu apsolutna, tako da sve strane moraju umeriti svoje zahteve. Nita od ovoga nije potovano: Srbima je najpre jednostranom odlukom promenjen ustavni status, onda su usvojena sporna obeleja drave koja su podseala na NDH. Sve je bilo obojeno neim to malo koji stranac moe u potpunosti razumeti jasnim znakovima da se nove vlasti oslanjaju na ustaku emigraciju, Tumanovim antisemitskim i antisrpskim izjavama itd. Jednom reju, nova Hrvatska se predstavljala kao drava u kojoj e moda biti dozvoljeno fiziko postojanje Srba, ali u kojoj oni nee imati kolektivna prava. U kojoj e se podrazumevati, u svakodnevnom govoru, u rehabilitaciji ustatva, u ustavnim odredbama, da ih nema. Stvar komplikuje injenica da partizanski general Tuman nije bio klasini ekstremni nacionalista, mada je bio okruen takvima. On misli o sebi kao o oveku koji samo eli da, u neku ruku, popravi, usavri istoriju i tako udovolji svim stranama i uini dobru stvar za budunost odvajanjem nacija jedne od druge, koje e se postii i humanim preseljenjima. Sve je to grubost istorije, ali je za opte dobro, dva naroda koja se po pretpostavci mrze, bie zauvek odvojena tako da e moi 178uivati mir postojanja na svome. Tako je postavljena scena za poetak rata. Samo rat je mogao zaista efikasno da obavi ovaj zadatak. Ali, nije li ovo prebacivanje odgovornosti za ovu partikularistiku logiku na Hrvatsku samo, prosto, srpska pristrasnost? Nije li strani Miloevi zapoeo talas nacionalizma u ex-Jugoslaviji? U stvari, u Srbiji ne postoji nikakav pandan onome to se deavalo u Hrvatskoj. Iako je Miloevi na Gazimestanu pominjao neke bitke, netom doneen ustav u Srbiji je bio ustav u kome je ona definisana kao drava svih njenih graana. Srbija je u pregovorima istrajavala na raznim oblicima jugoslovenske zajednice, a o prirodi etnika u Srbiji dobro govori razvoj tadanjeg voe opozicije Vuka Drakovia koji se veoma brzo okrenuo mirovnoj politici. Dakle, mejnstrim srpske politike je jo uvek bio projugoslovenski. Meutim, verovatno je svakome bilo jasno da e ova projugoslovenska nasleena politika imati malo uloge u buduim danima. I tu se pojavljuju nove peripetije. Hrvatska ima nedvosmislenu nameru da se otcepljuje, a tu jugoslovenstvo ve malo pomae. Kljuno je ovde pitanje zato Srbi rizikuju rat? Zato oni, kao najvei narod na Balkanu, nisu pametni i za druge? Kljuna grupa su tu Srbi iz Hrvatske. Zato se oni nisu zahvalili uslugama Miloevia i JNA i rekli da su spremni da ekaju rasplet u novoj samostalnoj Hrvatskoj, iako ona pokazuje jasnu nameru da bude neprijateljska prema njima? Odgovor je tu izgleda jednostavan: zato to je to nemogue. Srbi u Hrvatskoj su imali barem tri osnove zbog kojih su mogli da zahtevaju posebnu brigu o svojim kolektivnim pravima u kontekstu raspada Jugoslavije. Oni su, najpre, samim stvaranjem Jugoslavije stekli pravo da ive u istoj dravi sa ostalim 179Srbima; onda, oni su bili rtva genocida u Drugom svetskom ratu i, najzad, ta nova drava u koju su trebali da mirno preu se hvalila da je ova preanja bila izraz povjesnih tenji hrvatskog naroda i aktivno im je oduzimala ve steena prava ak i u okvirima same Hrvatske. Svi ovi opravdani razlozi su u trenucima kada se rat mogao spreiti bili ignorisani i od spoljnjeg faktora i od same Hrvatske. Da su u bivoj Krajini iveli neki super-ljudi koji su kadri da savreno percipiraju budunost i da se organizuju savreno za odbranu u svim uslovima, oni bi moda odbili da uestvuju u ratu, ali to je potpuno nerealno i niko ne moe biti optuen to to nije uradio. To znai da je rat u Hrvatskoj poeo objektivnim nasiljem koje je bilo sadrano u samoj prirodi hrvatske drave koja nastaje, a koja obeava budui aparthejd i rasizam prema Srbima. Da toga nije bilo, nikakve akcije iz Beograda usmerene na proirenje teritorija ne bi bile prihvaene. Meutim, i pored ovoga, srpska strana ima odgovornosti za tok rata u Hrvatskoj. U neku ruku, njena glavna krivica je u tome to je prihvatila partikularistiku logiku koju je postavila Hrvatska. Ta logika je otprilike glasila: Hrvatska e se otcepiti i stvoriti nacionalistiku dravu u kojoj praktino nee biti mesta za Srbe; mi to ne moemo spreiti, ali emo zato odgovoriti na tu logiku otcepljenjem srpskih teritorija. Dakle, umesto da je hrvatska logika bila denuncirana kao rasistika i nazadna u stvari su se prihvatila njena pravila. To prihvatanje uz to nije bilo sasvim javno. U Srbiji je na vlasti jo uvek bila nominalno projugoslovenska partija, koja je samo iz nude, u praksi, prihvatala ovu logiku. Koja je, dakle, bila u svojevrsnoj konfuziji oko toga gde sve to ide i ta se time postie. Ali je, 180svejedno, na domaem terenu, to je ta konfuzija bila vea, to snanije iskljuivala opoziciju koja je po svom osnovnom intelektualnom habitusu bila protiv ove logike. To je druga ogromna odgovornost Miloevia i tadanje vlasti. One su sa poznatom arogancijom odbacile miljenja dobre polovine graana i veeg dela inteligencije. U to vreme, na primer, Borislav Peki je, zajedno sa mnogim drugima, umesto da se barem slua, dobijao batine ispred RTS. Miloevi je sigurno odgovoran i za doputanje anomije koja je dovela do nekanjenih zloina srpske strane. Danas je sve to prolost i akteri tadanje srpske politike vie ne utiu na sliku koja se o ratu stvara. U petooktobarskoj revoluciji Miloevi je otiao sa vlasti. Meutim, akteri hrvatske politike iz tog vremena su jo uvek aktivni i njihova slika rata je jo uvek relevantna. Franjo Tuman je verovatno sanjao o tome da e kratkotrajni rat dovesti do dovoljnog pritiska da se narodi putem humanih preseljenja razdvoje, ali poto su u ovim dogovorima strane uvek nepouzdane, a dogaaji izmiu kontroli, sve se produilo, to je samo ojaalo ekstremizam u Hrvatskoj. Taj ekstremizam je stvorio sliku rata koja je do danas ostala neokrnjena. Drugim reima, predstava o Srbima koji napadaju mirnu Hrvatsku, elei da joj otmu teritorije, bila je samo nastavak rasistike logike drugim sredstvima, logike koja je i uzrokovala rat. Sada je ova rasistika diskvalifikacija dobila savren paravan: Srbi vie nisu bili krivi kao Srbi, nego kao krivci za rat i zloine. Logika koja je pokrenula rat nije se promenila u njegovom navodnom objanjavanju ni za jotu, ona se time samo pojaala, tako to je sada zbog stranih, nezamislivo neljudskih, zloina srpske strane, bilo sasvim opravdano podrazumevati da su oni zavrili sa svojim bitisanjem u Hrvatskoj. I tu se nalazi glavna poenta koju 181treba shvatiti, ova objanjenja uzroka rata nisu ni u kakvoj relaciji sa dogaajima ili istinom, injenicama, ona su u potpunosti u funkciji najpre etnikog ienja Hrvatske, a onda opravdanja tog ienja. Da je to tako najvie pokazuje ekstremna zaotrenost i logika istota tih objanjenja. Da bi ilustrovali kakva je logika istota u pitanju nije potrebno da se vraamo u prolost iako bi verovatno hiljade primera iz hrvatskih novina, i posebno sa televizije, iz vremena devedesetih govorilo tome u prilog jer ta ista slika rata postoji i danas u Hrvatskoj. Nedavno27 je emitovana na HRT 1 emisija iji je cilj bio da pokae vrstinu Hrvatske pred mogue dalje granine sporove sa Slovenijom, Crnom Gorom i Srbijom, a koja je govorila i o prolim sukobima i uopte o odnosu Hrvata i suseda. Na Srbe kao takve referirano je terminima neljudi i divljaci na kojima je vena sramota zbog rata u Hrvatskoj. Ovi citati su posebno vani je pokazuju svu apstrakciju trenutnog odnosa prema Srbima u Hrvatskoj koja ih, ukratko, sasvim eksplicite i javno deprivira od njihove ljudske sutine. Jer, ovde se ne radi o optubi da se neko, odreeni ovek, poneo neljudski, to bi bilo legitimno, nego o jasnoj generalizaciji. A ta generalizacija istovremeno daje dobar model za objanjenje rata koje postoji u Hrvatskoj: Srbi su generalno zloinci, nacisti, faisti, koji su zbog greha u ratu izgubili ljudsku sutinu (na to se odnosi i izraz vena sramota); Hrvati su rtve, nisu poinili nijedan zloin, u Hag su otili nevini da se rtvuju za domovinu, nije bilo proterivanja ni etnikog ienja u Oluji itd. Ova emisija nije nikakav incident, sline emisije su emitovane i ranije, a zvanina hrvatska politika se niim ne ograuje od ovakvog stava. Pri tom je vano da su ovi neljudi iz emisije i Srbi2703.03.2009. HRT1, autor emisije Branka eparovi.182povratnici koji danas ive u Hrvatskoj, to ih pokazuje ne kao graane drugog reda to bi bio dobar izraz za, recimo, za penzionere nego sasvim precizno kao Agambenove suvine ljude. Ljude koji ne postoje, barem za zvaninu ideologiju. Hrvatska je izala kao nominalni pobednik iz ratova devedesetih i za sada u stvari niim nije kanjena zbog proterivanja Srba. Zbog toga ova slika koja se emituje iz Hrvatske, a koja je iz generalnih razloga podrana od zapadnog zvaninog javnog mnenja, pretvorena u neku vrstu opte zvanine istine, pa je donekle razumljivo to su i slike koje dominiraju u Srbiji u zavisnosti od ove injenice. Neko bi mogao pomisliti da je sve to toliko ve uvreeno, da bi se moda trebalo posuti tim pepelom, ma kako bio neistinit, i nastaviti dalje. Meutim, stvar je mnogo komplikovanija. Dakle, ova slika je u potpunosti lana, ona u potpunosti refletuje samo hrvatsku nacionalistiku, ak rasistiku ideologiju. Ali, da bi se to videlo potrebno je znati snai se u problemima ideologije, a to je uvek bila retkost. Zanimljivo je da se slika koju o ratu promovie Druga Srbija od slike hrvatskih nacionalista uopte ne razlikuje. najkrae mogue reeno. Da ponemo opet od kraja, upravo u danu kada ovo piem u emisiji Stanje nacije na B92 voditelj svoje pitanje formulie oko tvrdnje da je Miloevi bio najvee zlo koje se pojavilo Evropi od doba nacista. U ovoj reenici kao i u mnogim drugim formulama Druge Srbije skoro da je sve sadrano. I sama ideologija i odgovarajua odbrana od kritike te ideologije. Najpre, radi se o pitanju, a ne o tvrdnji, to daje prvu liniju odbrane. Onda, ako uzmemo da je to i tvrdnja, ako ponemo da se s njom 183raspravljamo kao sa tvrdnjom, promaujemo njenu poentu: ona je ista aktivnost, uvek u istom cilju obnavljanja slike o Srbiji kao nepojamnom, izuzetnom zlu koje se moe usporediti samo sa nacistikim, i koje se opet, jedino na ovim prostorima moe uporediti sa nacistima. Tu imate sve: i aboliciju svih drugih i logiku istotu i krajnju zaotrenost osude. Ali, bilo ta drugo da pogledamo imamo potpuno poklapanje ovih slika. Definicija Druge Srbije je u stvari to: iskljuiva odgovornost Srbije za rat, izbacivanje hrvatskih zloina iz sfere govora pod izgovorom ienja u vlastitom dvoritu, povezivanje to vie aktera u Srbiji sa nacizmom, faizmom, primitivizmom. Slika o ratu je jednako logiki ista, samo to u sluaju Druge Srbije nije opravdana eksplicitnom odanou hrvatskoj stvari kao u Hrvatskoj, nego potrebom za katarzom, novim poetkom, ukljuivanjem u Evropu itd. Poklapanje se vidi i na detaljima. Na primer, povodom svake godinjice Oluje, jedino to Druga Srbija naglaava jeste da je egzodus bio posledica dogovora Tumana i Miloevia. Time se eli rei da, ako ve neemo da prihvatimo da su Srbi iz Hrvatske otili dobrovoljno, onda makar da odgovornost podelimo izmeu nas i njih, sa nadom da e ona kad tad biti prebaena samo na nemotivisano zlo28 iz Srbije. U stvarnosti je naravno sve potpuno obrnuto. Srbi su u Hrvatskoj tokom celog rata bili svesni da je njihov opstanak u Hrvatskoj, ukoliko se rat zavri vojnom akcijom, nemogu. Na to je ukazivalo sve: i priroda Hrvatske politike pre rata i zloini pri osvajanju depova u toku rata i celokupna atmosfera u Hrvatskoj. To to su moda postojali dogovori o linijama evakuacije ili ak neki raniji dogovori o razmeni stanovnitva28Kada sam poeo da piem ovaj tekst video sam da je na sajtu Peanika objavljen tekst Sre Popovia Miloevi, nemotivisano zlo. Iako ga nisam proitao pre nego sam zavrio glavninu ovog teksta, ovaj Popoviev tekst je savren primer slike o ratu o kojoj se radi u ovom tekstu. Isto je i sa jednim jo kasnije objavljenim tekstom Mirjane Mioinovi Istorija kao privatno vlasnitvo. Tako da se u ovoj situaciji radi o jednom primeru slaganja indukcija.184izmeu Miloevia i Tumana ne govori nita o razlozima zbog kojih su Srbi izbegli. Oni su izbegli od drave koja eli da ih nema. Da je taj strah bio opravdan pokazali su i masovni zloini nad onima koji su ostali, i izmeu ostalih injenica, transkripti koji su pokazivali da je hrvatska strana bila potpuno svesna ta e se dogoditi, jer je sve uradila da se to dogodi, nita drugo nije ni bilo mogue da se dogodi. Tvrditi u tim uslovima da su Srbi iz Hrvatske izbegli dobrovoljno ili zbog poziva Miloevia predstavlja vrhunski cinizam. I to objanjenje, kao i sva druga u okviru Druge Srbije, ne nastaje u okviru truda da se opiu injenice nego truda da se krivica raspodeli tako da srpska strana bude kriva za sve, a hrvatska ni za ta. Meutim, ni preostala, nacionalistika, slika rata nije puno razliita. Skoro da je konstanta meu nacionalistima u Srbiji da hvale Hrvatsku kao dravu, hvale njihovo jedinstvo, odlunost, pristrasnost i rezultat. Ove pohvale su u naoj prii poslednji simptom ove jedinstvene slike o ovom ratu kao neem dobrom. Oni u stvari hoe da kau da je celokupna logika koja je pokrenula rat bila dobra. Trebalo je sruiti Jugoslaviju i posebno zajedniki ivot jer je bio nepodnoljiv. Jedino je problem u tome to je u postizanju nacionalistikih ciljeva Hrvatska bila uspena, a Srbija nije. Zbog toga nacionalisti hvale Hrvatsku, a koliko je ovaj bazini ideoloki izbor neto odluujue i vano pokazuje i injenica da oni hvale upravo dravu koja je ne samo rasistika, nego je rasistika upravo prema njihovom narodu. Sve to se pokazuje kao oprostivo i nebitno, ako se sa nekim osea bazina slinost, bazino odobravanje. U jednoj od emisija Marko Jankovi ou na TV Koava, koja pokuava da bude eksplicite nacionalistika i ovaj put je imala publiku sastavljenu od studenata 185sociologije, jedna studentkinja izrazila je svoje neslaganje sa stavom da Srbija treba da se ugleda na Hrvatsku. Ona ak nije pomenula da su ovde u pitanju proterani Srbi, jednostavno je rekla: Ne slaem se da treba da se ugledamo na Hrvatsku zato to su oni etniki oistili svoju dravu. Naravno, ovo je jedna jednostavna, potpuno etiki ispravna reenica. Ali, na paradoks je u tome to mi trenutno nemamo znaajnije javno mnenje koje bi se slagalo sa ovom reenicom. Nacionalistika prva Srbija bi se ugledala na Hrvatsku u stvari ba zato to je uspeno reila pitanje etnikih manjiina sa kojima oni ne znaju ta bi. A Druga Srbija se ne slae da je Hrvatska uopte poinila neko etniko ienje, pa i ona, u mnogo izjava, istie Hrvatsku kao primer za ugled. Nadam se da sam dovoljno pokazao koliko je i zato ova slika rata pogrena. Za sve njene varijante rat je bio dobar, to se vidi i po tome to je njegov glavni vinovnik tretiran kao nevin. Oni koji i dalje ele da insistiraju na ovoj slici moraju da odgovore na kljuna pitanja koja se tu nameu. Kako to da je primer za ugled drava koja trenutno na svoja tri vodea poloaja ima ljude koji su podravali direktne masovne ubice iz rata (uee Sanadera na mitingu Svi smo mi Norac) ili su bili bliski ratni saradnici onima koji su optueni da su direktno nareivali ubistva (eks i suenje Glavau) ili su negirali postojanje zloina u Jasenovcu (Mesieva izjava u Australiji da se Hrvati nemaju za ta izvinjavati Srbima u pogledu Drugog svetskog rata). Kako to da je agenda katarze Druge Srbije i nacionalistike Hrvatske potpuno ista? I, najzad, kako to da nacionalisti odavde hvale dravu koja je nastala kao posledica masovnog proterivanja njihovih sunarodnika?186Mislim da oni kojima taj rat nije bio dobar i koji nije voen u njihovo ime treba da insistiraju na injenicama koje ne postoje u gornjim slikama: na rasizmu i zloinima koji su doveli do proterivanja Srba iz Hrvatske, na sadanjem rasizmu u Hrvatskoj, na dugogodinjoj borbi protiv rata u Srbiji koja je poela sa demonstracijama na Terazijama posle 9. marta 1991. i nastavila se u raznim oblicima, zakljuno sa 5. oktobrom, na univerzalistikoj kulturi koja je odlikovala srpsku kulturu kada je bila najbolja, na otvorenosti i istini. Pogotovo treba odbiti ovo distanciranje od Srbije kao takve koje je u sutini samog naziva Druga Srbija. Srbija ima vie od 130 godina dravnosti i vie od 200 godina borbe za slobodu, bila je na pravoj strani u oba svetska rata. Srbi su stvorili dve Jugoslavije koje su bile periodi mira i prosperiteta na Balkanu. U toku te istorije nisu imali organizovane dravne logore za istrebljenje drugih naroda. A u vreme ratova iz devedesetih imali su aktivan politiki otpor ratu. Meni je ta Srbija sasvim dobra, nije potrebna nikakva druga.187188