godina 2009. broj 39

GODINA 2009.GODINA 2009. broj 39broj 39

��

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOGVISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Januar5. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, pre-

ko sredstava javnog informisawa uputio bo-ì}nu ~estitku pravoslavnim vjernicima uMitropoliji dabrobosanskoj i cijeloj BiH.- U Kulturnom centru Isto~no Sarajevo prisu-stvovao sve~anoj podjeli boì}nih poklon-pa-keti}a djeci ~lanovima udruèwa porodicasa ~etvoro i vi{e djece “Na{a budu}nost”,koje je donirala Mitropolija dabrobosanska.

6. Na Badwe ve~e, u hramu sv. proroka Ilije uSokocu, sluìo prazni~no ve~erwe bogoslu-èwe i prisustvovao nalagawu badwaka.

7. U Sabornoj crkvi u Sarajevu sluìo pra-zni~nu Boì}nu Liturgiju uz sasluèwe sve-{tenika i |akona Mitropolije dabrobosan-ske. Sv. Liturgiju je direktno prenosilonekoliko radio i televizijskih ku}a.

8. Na praznik Sabora Presvete Bogorodice, uhramu sv. proroka Ilije na Sokocu sluìo sv.Liturgiju.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu po-zdravio goste na Boì}nom prijemu, kojem jeprisustvovao veliki broj stranih diplomata,predstavnika me|unarodnih organizacija,predstavnika doma}ih vlasti itd.

9. Na dan sv. prvomu~enika i arhi|akona Stefa-na, sluìo sv. Liturgiju u hramu Uspewa Pre-svete Bogorodice na Palama.

11. U nedjequ po Boì}u, sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. proroka Ilije u Busova~i.

14. Na praznik Obrezawa Gospodweg i sv. Vasi-lija Velikog sluìo sv. Liturgiju u hramu Sv.Trojice u Rogatici.

18. Na praznik Krstovdan, sluìo sv. Liturgiju i~in Velikog vodoosve}ewa u manastiru Vaz-nesewa Gospodweg u Vardi{tu.- Besjedio na molitvi za jedinstvo hri{}anaodrànoj u sarajevskoj rimokatoli~koj kate-drali.

19. Na Bogojavqewe, sv. Liturgiju i ~in Velikogvodoosve}ewa sluìo u hramu sv. VasilijaOstro{kog u Dobriwi.

20. Na praznik Sabora sv. Jovana Krstiteqa, slu-ìo sv. Liturgiju u hramu sv. Nikolaja u Fo~i iu ~in |akona rukopoloìo g. Aleksandra Crno-gorca, diplomiranog teologa iz Fo~e.

23. Predsjedavao dvadesetom redovnom sjednicomEparhijskog upravnog odbora Mitropolije da-brobosanske koja je odràna u mitropolitskojku}i u Sokocu.

24. Predsjedavao {esnaestom redovnom sjedni-com Eparhijskog savjeta Mitropolije dabrobo-sanske koja je odràna u mitropolitskoj ku}iu Sokocu.

27. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu po-zdravio goste na Svetosavskom prijemu, kojemje prisustvovao veliki broj stranih diploma-ta, predstavnika me|unarodnih organizacija,predstavnika doma}ih vlasti itd.

29. Na praznik âsnih veriga sv. apostola Petra,sluìo sv. Liturgiju u hramu PreobraèwaGospodweg u Zagrebu i obavio slavski obredu rezidenciji mitropolita zagreba~ko-qu-bqanskog g. Jovana.

Februar1. U hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Mo-

krom sluìo sv. Liturgiju i u ~in prezviterarukopoloìo |akona Aleksandra Crnogorca.

11-14. U Vitlejemu u~estvovao u radu 15. godi{wekonferencije Me|unarodnog fonda jedinstvapravoslavnih naroda i obratio se u~esnici-ma.

20. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu ambasadora Palestine g. AmiraRostoma.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu g. Mohameda Hamada, direk-tora sarajevske kancelarije britanske huma-nitarne organizacije Islamik Rilif.

25. U manastiru sv. Save u Gorwoj Lijesci sluìobdenije, tokom kojeg je zamona{io isku{enikaStevana Milo{evi}a dav{i mu mona{ko imeStefan, a u ~in male shime rasofornog jero-monaha Simeona.

26. Na praznik sv. Simeona Mitroto~ivog, slu-ìo sv. Liturgiju u manastiru sv. Save u Gor-woj Lijeski i u ~in jero|akona rukopoloìomonaha Stefana (Milo{evi}a).

Mart4. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u

hramu sv. Vasilija Ostro{kog i Petra Dabro-bosanskog u krugu Bogoslovskog fakulteta iBogoslovije u Fo~i.

6. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu sv. proroka Ilije u Sokocu.

7. Na Teodorovu subotu, sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Vasilija Ostro{kog i Petra Dabro-bosanskog u krugu Bogoslovskog fakulteta iBogoslovije u Fo~i i pri~estio studente iu~enike.

8. U Nedequ pravoslavqa, sluìo sv. Liturgijuu hramu sv. Vasilija Ostro{kog na Dobriwi uIsto~nom Sarajevu, i pri~estio veliki brojvjernika.- U Sabornoj crkvi u Sarajevu prisustvovaovelikoposnoj duhovnoj akademiji.

20. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova umanastiru sv. Georgija na Ravnoj Romaniji.

25. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Bugojnu.

27. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu sv. Save u Blaùju.

29. U ~etvrtu nedequ posta, sluìo sv. Liturgijuu hramu sv. apostola Petra i Pavla u Kalino-viku.

April1. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u

hramu sv. Save u Zavidovi}ima.3. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova u

hramu sv. Georgija u Kopa~ima.- Prisustvovao Drugom bdeniju u manastiruVaznesewa Gospodweg u Vardi{tu.

5. U petu nedequ posta sluìo sv. Liturgiju uhramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici.

� � � � � � � � �

4

��

��

�� !�� "�� #"�� $��

��

7. Na praznik Blagovijesti sluìo sv. Liturgijuu manastiru Uspewa Presvete Bogorodice uDobrunu.

8. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu Uspewa Presvete Bogorodice u Mo-krom.

10. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu Sv. Trojice u Rogatici.

11. Na Lazarevu Subotu, osve{tao obnovqenihram sv. proroka Ilije u Ilija{u i sluìo sv.Liturgiju.- U hramu sv. Vasilija Ostro{kog u Dobriwiprisustvovao prazni~nom ve~erwu i litiji.

12. Na praznik Cvijeti sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. sve{tenomu~enika Petra Dabrobo-sanskog u Vojkovi}ima.

13. Na Veliki ponedeqak sluìo Liturgiju Pre-|eosve}enih darova u manastiru sv. Save uGorwoj Lijeski kod Vi{egrada.

14. Na Veliki utorak sluìo Liturgiju Pre|eo-sve}enih darova u manastiru Uspewa Presve-te Bogorodice u Dobrunu.

15. Na Veliku srijedu sluìo Liturgiju Pre|eo-sve}enih darova u manastiru Vaznesewa Go-spodweg u Vardi{tu.

17. Na Veliki Petak, u hramu sv. proroka Ilije uSokocu sluìo ve~erwe sa izno{ewem Pla-{tanice.- U hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Pala-ma sluìo velikosubotno jutrewe sa Statijama.

18. Na Veliku Subotu sluìo sv. Liturgiju u hramusv. Vasilija Ostro{kog i Petra Dabrobosan-skog u krugu Bogoslovskog fakulteta i Bogoslo-vije u Fo~i i pri~estio studente Fakulteta iu~enike ~etvrtog razreda Bogoslovije.

19. Na praznik Vaskrsewa Hristovog, sluìo sv.arhijerejsku Liturgiju u Sabornoj crkvi u Sa-rajevu, uz sasluèwe sve{tenika i |akonaMitropolije dabrobosanske. Sv. Liturgiju jedirektno prenosilo nekoliko radio i tele-vizijskih ku}a.- U hramu sv. Apostola Petra i Pavla u Rudomsluìo Pashalno ve~erwe, sa ~itawem Jevan-|eqa na vi{e jezika.

20. Na Vaskr{wi ponedeqak sluìo sv. Liturgijuu hramu sv. proroka Ilije u Sokocu.

21. Na Vaskr{wi utorak sluìo sv. Liturgiju uhramu Vaznesewa Gospodweg u Podgrabu.

22. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu novoimenovanog ambasadora Re-publike Hrvatske g. Ton~ija Stani~i}a.

24. Na Isto~ni petak, sluìo sv. Liturgiju u hra-mu sv. Makarija patrijarha srpskog u Pa{tanBrdu kod Rudog.

26. Na Tominu nedequ sluìo sv. Liturgiju u ma-nastiru Uspewa Presvete Bogorodice u Do-brunu i osve{tao novi paraklis.

Maj5. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-

mio u posjetu g. Mla|ana \or|evi}a, savjetni-ka u kabinetu predsjednika Republike Srbije.

6. Na praznik sv. velikomu~enika Georgija, a po-vodom hramovne slave, sluìo sv. Liturgiju uTrnovu i obavio slavski obred.

7. Na Bogoslovskom fakultetu u Fo~i otvoriodvodnevni simposion posve}en 2000-godi-{wici ro|ewa sv. apostola Pavla i odràouvodno predavawe.

10. Na praznik Spaqivawa mo{tiju sv. Save, apovodom manastirske slave, sluìo sv. Li-turgiju u manastiru Sv. Save u Gorwoj Lijeski,te obavio slavski obred.

12. Na praznik sv. Vasilija Ostro{kog sluìosv. Liturgiju u hramu sv. Vasilija Ostro{kogi Petra Dabrobosanskog u krugu Bogoslovskogfakulteta i Bogoslovije u Fo~i i prelomioslavski kola~ povodom slave ovih dviju {ko-la, a potom prisustvovao sve~anoj akademijite dodjeli diploma i nagrada.

14.-21.

U Patrijar{ijskom dvoru u Beogradu u~estvo-vao u radu Svetog Arhijerejskog Sabora Srp-ske Pravoslavne Crkve.

17. U Sabornoj crkvi u Sarajevu prisustvovao sv.Liturgiji koju je sluìo episkop moravi~ki g.Antonije.

22. U Bawaluci, prisustvovao sve~anom prijemu,koji je povodom okupqawa zvani~nika jugoi-sto~ne Evrope uprili~io predsjednik Repu-blike Srpske.

23. U Bawaluci, prisustvovao “Molitvenom do-ru~ku” - 6. godi{wem okupqawu zvani~nikajugoisto~ne Evrope.

24. Na praznik sv. Kirila i Metodija sluìo sv.Liturgiju u Sabornoj crkvi u Var{cu.

28. Na praznik Vaznesewa Gospodweg, sasluì-vao u osve}ewu novopodignutog hrama HristaSpasiteqa u Bawaluci i na sv. Liturgiji.

Jun3. U Bogosloviji u Fo~i, primio u posjetu amba-

sadora Gr~ke Republike g. Prokopija Man|u-ranisa.- U Klini~ko-bolni~kom centru u Fo~i, prisu-stvovao sve~anoj primopredaji mamografa -donacija Ambasade Republike Gr~ke.

7. Na praznik Silaska Sv. Duha na Apostole, apovodom manastirske slave, sluìo sv. Li-turgiju u manastiru Vozu}ica i obavio slav-ski obred.

8. Na Duhovski ponedeqak, osve{tao novopodig-nuti hram Sv. Trojice u Osijama kod Kalino-vika, te sluìo sv. Liturgiju i obavio slav-ski obred.

14. U hramu Sv. Trojice u Ozerkovi}ima, sluìosv. Liturgiju i akatist Presvetoj BogorodiciJerusalimskoj.

16. Povodom Dana odbrane sarajevsko-romanijskeregije sluìo sv. Liturgiju u manastiru sv.Georgija na Ravnoj Romaniji, odrào pomenpoginulima u prethodnom ratu, te prisustvo-vao akademiji u manastirskoj porti.

18. Povodom zajedni~ke ispovijesti i pri~e{}asvih sve{tenika Mitropolije dabrobosanskesluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Nikolaja uFo~i, a potom odrào predavawe na bratskomsastanku sve{tenstva.

22. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu ambasadora Suverenog malte-{kog vite{og reda dr Kristofa Fricena.

28. Na praznik Vidovdan, u Romanijskoj Lazarici- hramu sv. proroka Ilije u Sokocu, povodom17. Vidovdanskog sabora na Romanijskom Ko-sovu, sluìo sv. Liturgiju, obavio slavski ob-red i besjedio na sve~anoj akademiji.

��

��

��

VIDOVDAN

O��

�� !�� "�� #�� $ � ��

�� %�� "�� !� �&�� %� �� $� �� !� �� " �� ' � ��% �� %� � �� %� (�� ' �� )*� �� ( �� $� �� + ,-�� . �� #�� /��

� $� � �� ' 0 ' �� 1� �� &�� 2�� 3�� '� 4 �� $%�%� �� '� � � $�� -��

�� $�� 2 � � � 5�� &��( �� & � 4� � � �� 6�$ �� (� #�� ' �� $%� �� # �� $�� '� �� (�� ( �� 7*�� ( �� ( �� '� ��8 �� "��

9 � 4�& �� /�� ( �� *� %�! � : � �� $� � � � �� "�� %� #� �� ! �� !��$ � � �� 3� �� 4�& � � �� #�� (�� ( �� &��

; � 4�$ � �� &�� $!� � �� 3 �� '�� 0 ' �� /� ��$� �� <��&��

$�� 3� �� -��$ 1��! �� $� � &�� ' 0 ' � � �� =�� '� � ��

<�� $�� !� �� ( � $�( �� ' � �� ' � �� ' �� * �� $�� #��3� ,4 � 3�� .� � #��&� � �� % � �� <�� 2 ��!��> � 3�� '�� 3�� %�� % �� !�� &�� 8 �� %�� ? �� 3�� 3�� &�� $�� ' %��' $ � �� $�� ' � � �� ' � �� % '� � � � �� ? �7 *� � �� $�� ! �

@ � $�� $�� ' �� ' � *� �'� ��!� �� '��% � �� '�� $%�� %�( �� & � �� '� � �� - ��3� ��A�� : � �� $�� $ � �� ' �� & � �� &��$�� "�� & � �� ' �� ? �� '�� '�� 3� �� /�� $�� $�� '� � ��

� �� $�� & �� '��$�� ' ��(�� B �'�� (��! � &��$�� '��(��% � �� (��&�� '� �� ' � �� 4 �� ' ); ��*��+� )' �� :��+� � �� ? � �� % � �� '�� $��3�� &� ' 9�'�&�� #�� ' �� <�� 0 ' ��

�� %�� $� � � �� 3� � �� ( �� C�� #��3� � "�� 8 � � �� ! � �� (��$! �� ( �� ?� & $ �&��$�� 7 *� �� 0 ' �� ' �'� ��%�� * �� &�� $ �� ;�� &�� #�� D ' ��

5

��

�� ' ��&�� ' � �� $%� � � � �� 7 @ (��$! �� '� � � � �� $ � � � �� ' �� &�� (��*��

$�� &�� $�� '� ��3 � " �� %�� '� �& �� ' �� &��& �� /�� * � �� @ �&� ��( ��& �

�� $� �� $�� & �� &�� < ��' � �� "�� ?�� '�� &�� 1� � � �� E�� %�� (�� 6�� ' �$� � � � �� 3� '� ��( �'�� '� �� !� �� (�� 3 �� <��- ��&�� &�� %�� ' �� $�� (�� %�% � ��$ &��$!� ��'�� % ' #� � ' *�� : � ' ��( �� &�� &� ' �� ' �� ' ��3 � 1 �� '�� 3�7 � �� (� �� $�� '�� 3 � � � �� '� & ��(��3 �� $� � �� *�� 3 �� '� ��( � ? � �� 3� 0 ' ��

�� $ ��

�� $�� $�2�9� �� '�!� � �� (� ��'� 0 ' �� '�� 3 B )1� -�&��&�� $ � �' �� &�� ! $ �� 3��<�� E�� & � �� E � �� 3 �� <� �� $ �� (��$! �� & ��

" �� &�� %� #�� <�'�� E�� 4�� ' � � �� -�� <�� &�� &�� &�� ' ��& �� &� �� ?� � �� ! �� +4�(�� !� ��

��3 � ��'� � � �� ' �� < � �� "��" �� '� �& �� -�� %�� $%� �� !��: ��$ ��$�� E��$� � ��

�� '� =�� '� �� /�� #� ��!� �� ' 0 ' ��

�� ' �� #�� $� $�� :'�� $�� < & � �� 0 ' �� '�� ! �� & �� $�� $�� :'� ��3� �� 3�� ' �� '�� $�� $� �'�� *� '� �� ' �� /�� #� ��! � �� '� �� 3�� :�� '� �� ' =�� ! � � � ��' ��3� � �� 3�� ( �� #� �� 3��*�� '�� (

��( �&�� 1 ��!��(�� %�(��(� ��!�� '� � � �� $�� ! ��3 (��

$! ��( �&�� ( � �� -� �� ?��(� ��! �� ! �� ' �� 4 �� ' �� "�� " �� '�� ' �� C�� " �� $�� $�� (�� '�� (��

'� �� (� �� (�� ' 0 ' � � ' �� (� ��$� �� 0 ' �� /�� #� ��!�� -��$�1��!�� &�! :� �� 3�-�� E�� 3�� ; ��3�-��3� � � �� $�� %� � ��'�� -�&��3� � � � %� � ' ��$� �� $� �� " �� $�� %�� %�( �� !�B )"�� &�� #�� &��+�#� � � ��

"��

6

��

KRST HRISTOV

Kakva usta i kakav jezikmoè dostojno da pohvaliovu nepobedivu stenu

pravoslavnih, ovo pobedonosnooru`je velikog Cara Hrista!

Krotost je - vaskrsewe mrtvih,nada hri{}ana, èzal hromim,uteha nevoqnika, uzda za bogate,spomenik pobede nad demonima,vaspita~ omladine, nada o~ajnika,kormilo putnika po moru, prista-ni{te zahva}enih ìvotnom bu-rom, ... savetnik pravednih, utehaoàlo{}enih, ~uvar dece, slavamuèva, ukras staraca, svetlostonima koji su u duhovnoj tami, na-kit careva, sloboda robova, mu-drost neukih, propoved proroka,saputnik apostola, pohvala mu~e-nika, ~istota devojaka, radost sve-{tenika, temeq Crkve, tvr|avavaseqene, razoriteq idolskihhramova,... sila nemo}nih, isceli-teq bolesnih, o~i{}ewe gubavaca,ukrepqewe malaksalih,... nada mo-naha (Jefrem Sirin).

Krst je ‡ èqa Oca, slava Si-na, radost Duha, pohvala aposto-la Pavla (Gal. 6,4)....

Krst je spasewe Crkve, pohva-la onih koji su na wega poloìlisvoju nadu; krst je izbavqewe na-{e od zala koja nas snalaze i po-~etak darovanih nam blaga; krstje izmirewe sa Bogom protivnikai obra}awe ka Hristu gre{nika.Krst je znak boànske qubavi,nerazru{iva stena, nepobedivooru`je, jasniji od sunca, znamewena{eg spasewa (Zlatoust).

Krst ‡ {ta nam je doneo

Krst je sru{io neprijateqstvoizme|u Boga i qudi, izvr{io iz-

mirewe, u~inio zemqu nebom, sje-dinio qude s an|elima, sru{iotvr|avu smrti, uni{tio mo} |a-vola, uni{tio silu greha, izba-vio zemqu od zablude, oborio de-monske `rtvenike, iskoreniosmrad `rtava, zasadio dobrode-teq, osnovao crkve.

Krst je razdrao ispisane na{egrehe,... otvorio raj, uveo u wegarazbojnika i rod qudski, koji jebio gotov da propadne (Zlatoust).

Sila krsta i krsnog znaka

Mi se klawamo ~asnom i ìvo-tvornom krstu Hristovom i ~uva-mo ga kao skupocenu riznicu...Wega mi vodimo sa sobom svuda: ina putu, i za trpezom, i na poste-qi. Kao {to mnogi vojnici neobeduju niti spavaju bez oru`ja,tako i mi umesto ma~a obesimo osvoju postequ krst, umesto kqu-~anice nacrtajmo krst na vrati-ma i wime okruìmo svaki domumesto zidova, wime ogradimo ispoqa{we i unutra{we. On je

uni{tio smrt, otvorio nebo, u~i-nio zemqu ~istom, uzvisio na{uprirodu na carski presto, u~iniokraj tiraniji }avola...

Krst treba ne samo prstima na-crtati na ~elu, nego ga nositi i usrcu. I kad on na takav na~in bu-de nacrtan u tebi i na tvome licu,tada ni jedan od ne~istih duhovane}e biti u stawu da stane blizutebe, vide}i ma~ kojim mu je nane-sen udarac i od kojeg je zadobiosmrtnu ranu...

Ovo znamewe otvaralo je za-tvorene dveri, potiralo silu po-gubnih otrova, isceqivalo odujeda otrovnih zverova... Zato ganacrtaj u svome umu i obgrli ovospasewe na{ih du{a... Zbog togademoni nisu vi{e stra{ni ve}prezreni, i smrt nije vi{e smrtve} san (Zlatoust).

Za vreme neznaboà~kog caraDomicijana mu~en je bio svetiapostol Jovan. Tom prilikompripremqen mu je najqu}i otrov.Sveti Jovan primi ~a{u sa otro-vom, oseni je znakom krsta i mir-no ispi. Otrov ne pokaza nikakvodejstvo (@itije svetog Jovana, 26.septembra).

Sveti Benedikt osenio je kr-snim znakom staklo sa otrovom, istaklo je prslo, kao od udara ka-menom. Sveti Julijan prekrstioje podnetu mu ~a{u sa otrovom iispio, i otrov mu ni{te nije na-{kodio.

Sveta Vasilisa, mu~enica ni-komidijska, ogradila je sebe kr-snim znakom, stala posred plame-na i ostala nepovre|ena.

Sveti mu~enici Avdon i Senisprekrsti{e se, kada qute zverovena wih pusti{e, i zverovi posta-{e krotki kao jagawci.

7

��

Za vreme neznaboà~kog caraDioklecijana postradao je svetiTeopemt, episkop nikomidijski.Po{to je prvo mu~en na razne na-~ine, car dozove ma|ioni~ara Te-onu i naredi mu da za episkopaTeopemta pripremi u vodi najja-~i otrov. Sveti episkop oseni~a{u krsnim znakom i mirno is-pi otrov, koji ne pokaza nikakvodejstvo. Kad je to video ma|ioni-~ar Teona, on se okrene caru i uz-vikne: “I ja sam hri{}anin iklawam se Raspetome!”

Car obadvojicu osudi na smrt:episkopa ma~em poseko{e, a Teo-nu ìva u zemqu zatrpa{e (Epi-skop Nikolaj, Ohridski prolog,5. januar, 12. str.).

Krst ‡ odbrana od zlih duhova

Zli duhovi mnogo su dosa|iva-li svetom Antoniju Velikom inapadali ga, ali ga nisu mogliupla{iti niti pobediti. Prepi-ru}i se sa wima, on im je hrabrogovorio: “Ako mi {to moèteu~initi, ~inite! A ako ne moè-te, {to se uzalud trudite? Krsniznak i vera moja u Boga za mene su~vrsta i nepobediva stena”.

Ne stidimo se krsta Hristovog,on je na{a pohvala

Ne stidimo se krsta Hristo-vog. Ako se neko i postidi, a ti sejavno prekrsti, da zli duhovi, vi-dev{i carski znak, daleko pobeg-nu drhte}i. îni ovaj znak jedu}ii piju}i, sede}i, leè}i i ustaju-}i, govore}i i hode}i, prosto re-~eno, pri svakom poslu...

Ne stidimo se da ispovedimoRaspetoga, nego slobodno krsniznak na ~elo i na svaku stvar sta-vqajmo: na hleb koji jedemo, na~a{e iz kojih pijemo, pri ulasku

i izlasku, pre sna i posle sna, kadputujemo i kad se odmaramo. Krstje velika predohrana od svakogzla; on je znak vernih i strah de-mona (Kirilo Jerusalimski).

Na~inimo znak ìvotvorvogkrsta i na vratima svojim, i na~elu, i na prsima, i na ustima, ina svakom delu tela svoga, i nao-ruàjmo se ovim nepobedivimhri{}anskim oru`jem... Nosimoovo oru`je na svakom mestu, i da-

wu i no}u, u svako doba. Bez wegane ~ini ni{ta, nego spava{ li,ustaje{ li, pije{ li, putuje{ lisuvim ili morem, prelazi{ lireku - sve delove tela ukra{avajìvotvornim krstom, i ne}e zlo

do}i na te, niti }e se rana pri-

bliìti telu tvome (Ps. 90,10).Protivni~ke sile, kad vide krst,odstupaju sa drhtawem (JefremSirin).

[ta zna~i krst nositi i za Hri-stom i}i

Gospod nam je zapovedio da no-simo krst. A to zna~i da um na{bdi postojano i prebiva u dobro-deteqima, odbaciv{i strasti,koje su tada prikovane na krstu...

No{ewe krsta sastoji se u od-ricawu od svih vrsta i oblikagreha i strasti i ra|a qubav, bezkoje se krst ne moè nositi (avaIsaija).

Mnogi nose svoj krst, ali neidu za Hristom. Takvi su koji zladela ~ine i stradaju, kao {to su:zlo~inci, lopovi, razbojnici,ubice otima~i, bludnici, pijani-ce i ostali. Oni nose ovoj krst,to jest trpe ili ukoravawe, ilibatine, ili okove, ili progon-stvo, ili samu smrt; ali ne idu zaHristom.

Za Hristom i}i ‡ zna~i dobro~initi i trpeti sve {to nam sedesi po voqi Bo`joj, koja ho}e datrpimo, gledaju}i na samog Hri-sta, koji je tako postradao. Hri-stos je sve dobro ~inio, ali grehnije u~inio, i dobru je u~io, alije svaku nevoqu i zlo radi naspretrpeo, vr{e}i voqu Oca koji

Ga je poslao i izvr{io Wegovo

delo; bio je poslu{an ~ak do smr-

ti, do smrti krsne (Flp. 2,8).Tako nas je svojim primerom nau-~io kako da uga|amo Bogu, to jestdobro da ~inimo, a zlo koje nassna|e da trpimo, da bismo takovr{ili voqu Bo`ju. Jer voqaBo`ja ho}e da mi dobro ~inimo, asve protivno, koje nam se dogodiod satane ili od zlih qudi, veli-kodu{no da snosimo i trpqewempobe|ujemo. Hristos postrada

za nas, i nama ostavi ugled da

idemo Wegovim tragom (1 Petr.2,21)...

Ako dakle ko dobro ~ini istrada na pravdi, i trpi iz quba-vi prema Hristu Sinu Bo`jem, ...taj ide za Hristom smirewem, tr-pqewem i qubavqu i nosi krstsvoj (Tihon Zadonski).

8

��

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG JULIJANA PUSTIWAKA

PREPODOBNI Julijan rodio se od ne-znatnih i nebogatih roditeqa. U mla-dosti on ne dobi {kolsko obrazovawe,

ali ste~e istinsko poznawe Hristove vere. Kadapostade punoletan, Julijan se ukloni iz sveta inastani u jednoj pe{teri, u Partanskoj pustiwi.Ta pustiwa prostirala se od Partanske oblastido obala reke Eufrata. Tu se on tru|a{e da obu-zda sve svoje ìtejske èqe i da se uzdigne iznadsvega prolaznoga i trule`noga. Toga radi on samojedanput nedeqno uzima{e hleb sa soqu i vodom.Wegova radost i duhovna hrana behu psalmi sve-tog proroka i cara Davida, i neprekidno razmi-{qawe, i molitveni razgovor sa Bogom.

Kao {to svetionik, postavqen na vrhu gore,ne moè biti sakriven, tako se i pravedni ìvotsvetpteqev ne moga{e sakriti od qudi. Glas osvetom podvi`niku brzo stiè do u{iju qudskih,i oko prepodobnog Julijana uskoro se sabra mnogoqudi, sa èqom da svoj ìvot provode pod ruko-vodstvom i po primeru svetiteqeva ìvqewa.Izmoliv{i dozvolu od svetoga oca, oni na~ini{esebi kolibe oko wegove pe{tere, nastani{e se uwima, i stado{e se podvizavati pod rukovodstvombogomudrog nastavnika. No sveti Julijan ne osta-de dugo sa wima. @ude}i za ìvotom u potpunojosami i molitvi, on ostavi bratiju i povu~e se zapedeset pet kilometara u dubinu pustiwe. I tamovo|a{e ìvot u potpunom usamqeni~kom moli-tvenom tihovawu, i samo ponekad pose}iva{e bra-tiju radi pouke.

Jednom, posle jedne takve posete bratiji, pre-podobnog oca Julijana stade moliti juno{a Aste-rije da ga povede sa sobom u pustiwu. Ova Asteri-jeva ùdwa za podvi`ni~kim ìvotom u dubokojpustiwi prevazilaà{e wegove sile, po{to be{eodgajen u nezi. Prepodobni Julijan isprva odvra-}a{e juno{u Asterija od te{kog putovawa u pu-stiwu, gde ~ak ni vode nema. Ali na usrdnu iupornu molbu Asterijevu starac pristade i pove-de ga sa sobom. S rado{}u i|a{e Asterije za

starcem. Ali posle tri dana on oslabi i stademalaksavati. Najzad, sav iznemogao, on moqa{esvetoga starca da se saàli na wega i olak{a mumuke. Starac mu dade blagoslov da se vrati na-trag, ali Asterije be{e toliko iznemogao da ve}nije imao snage da hoda; pored toga juno{a nijeznao ni kako da se vrati k pe{teri. Tada ~ovekBo`ji, tronut stradawem svoga saputnika, pre-kloni kolena, i tako se usrdno moqa{e Bogu zaspasewe juno{e, da suzama orosi zemqu. Molitva

svetog bogougodnika bi usli{ena: iz zemqe, oro-{ene suzama wegovim, izbi izvor studene vode.

Treba spomenuti i krotost ovog ugodnikaBo`jeg. Jednom, ovaj isti u~enik svetog JulijanaAsterije, koji sa vremenom i sam postade podvi-`nik i rukovodilac drugih, a koji je ~esto pose-}ivao svoga qubqenog u~iteqa, krenu u posetuwemu. U znak qubavi on mu donese na poklon ve-liku vre}u smokava, veoma te{ku, koju je on ~ita-vih sedam dana nosio pustiwskim putem. Smu}en ioàlo{}en {to da se drugi toliko mu~i za wega,sveti Julijan odbi da primi taj dar. Ali kadaAsterije stade uveravati starca da ne}e sa svojih

le|a skinuti tovar dok on ne pristane da primipoklon, prepodobni pristade, iako te{ka srca, daupotrebi hranu, ste~enu trudom drugoga. On pri-mi tu uslugu, jer ga dirnu iskrena qubav wegovogu~enika. I on re~e svome u~eniku: Ispuni}u tvojzahtev, samo {to pre skini sa sebe taj teret.

Za vreme rata cara Julijana Odstupnika saPersijancima, mnogi hri{}ani moqahu prepodob-nog oca Julijana, kao vernog slugu Bo`jeg, da semoli Bogu da ukloni ovog neprijateqa hri{}an-skog. Prepodobni se deset dana moqa{e Bogu daoslobodi hri{}ane od ovog zlog mu~iteqa, i naj-zad on ~u glas s neba: Ne~ista i odvratna ìvoti-wa pogibe. Zavr{iv{i molitvu, prepodobni se srado{}u vrati k bratiji. Upitan {to je tako ra-dostan, prepodobni Julijan odgovori: Bra}o, sadje vreme blagodu{nosti i radosti, jer nestadebezbo`nika: ustao je protiv Gospoda, ali ga po-stiè zasluèna kazna. Radujem se {to vidim daCrkva koju je on gonio trijumfuje, i {to on nedobi pomo}i od demona kojima je sluìo (JulijanOdstupnik poginuo 363. godine).

Ne malo truda uloì sveti Julijan u borbiprotiv arijanske jeresi. Radi toga je on, qubiteqpustiwskog molitvenog tihovawa, napustio pusti-wu, da bi svedo~io o Istini. Arijanci, da bi do-bili {to vi{e pristalica, behu proturili glaspo Antiohiji, da se prepodobni Julijan drì wi-hovog u~ewa. Obave{teni o tome, u~enici svetogJulijana Akakije i Asterije pohita{e k svomesvetom u~itequ da ga zovu u pomo} pravoslavni-ma. Oni mu ispri~a{e {ta sve pravoslavni trpeod arijanaca (poloàj pravoslavnih je bio teàknaro~ito stoga {to su u to vreme na carskom pre-stolu nalazio arijanac Valent (364-378), koji jenasilni~kim merama {irio arijanstvo). ûv{ito, sveti starac odmah krenu u Antiohiju. Na putuka Antiohiji on se radi odmora zadrà u jednomselu u domu neke pobo`ne ène, koja ima|a{e sed-mogodi{weg sina. Za vreme ve~ere sin wen ne-primetno iza|e iz ku}e, i nepa`wom pade u bu-

9

��

nar. Pobo`na èna, ~uv{i za to, ni najmawe se neuznemiri, ve} naredi da se bunar zatvori, a onaproduì dvoriti svetiteqa za trpezom. Jer wenavera be{e velika: da se u wenom domu ne moè de-siti nesre}a kada se u wemu nalazi ~uveni moli-tvenik i ~udotvorac. I Gospod joj u~ini po wenojveri. Kada sveti starac upita za weno dete, onaodgovori: Ne{to mu nije dobro, i eno ga leì.Svetiteq zatraì da dete do|e k wemu za blago-slov. Tada doma}ica ispri~a {ta se dogodilo.Svetiteq smesta iza|e, skide poklopac sa bunara,i ugledav{i dete povrh vode potpuno zdravo, na-redi jednome ~oveku te izvadi dete iz bunara. Akad stado{e raspitivati dete {ta je s wim bilo ubunaru, ono odgovori: Ni{ta r|avo mi se ne desi,po{to me sveti starac drà{e povrh vode ne do-pu{taju}i da potonem.

Odatle prepodobni otputova u Antiohiju, inastani se u pe{teri, u kojoj se nekada skrivaosveti apostol Pavle. Silan svet se sleè oko pe-{tere da dobije blagoslov od svetoga starca, aliwega be{e uhvatila groznica, i on leà{e u ne-svesti. No, do{av{i k sebi on se pomoli Gospoduza sebe, i tog trenutka bolest ga ostavi. Tada oniza|e pred narod okupqeni i smireno re~e: Akovam je moj blagoslov od koristi, Bog neka vam gada!

Borave}i tu, sveti podvi`nik isceqiva{everne od raznih bolesti telesnih, a re~ju svojomisceqiva{e od duhovnih bolesti; i tako klevet-nici jeretici bi{e izobli~eni i posramqeni, iprivrènici Istine ute{eni i obradovani. Jed-nom neki bolesnik samo se dota~e kraja od ode}esvetiteqeve, i tog ~asa ustade i po|e za wim, kaoisceqeni hromi za Petrom i Jovanom (sr. Dap.3,11). Usto, prepodobni darova ovome i du{evnozdravqe: utvrdi ga u pravoslavnoj veri.

Posle toga prepodobni se vrati u svoju pusti-wu, i poìvev{i tamo do duboke starosti, onmirno otide ka Gospodu. Prepodobni Julijan seupokojio krajem ~etvrtog veka.

��

��

RIJEÎ UTJEHE

KRST

Put je Bo`ji svakodnevni krst. Niko ne izla-zi na nebo ìve}i ugodno. O ugodnom pak putuznamo, gde se on svr{ava. Bogu je neugodno, da bu-de nemaran onaj koji Mu se predao svim srcem.Briga wegova pak mora biti o istini. A iz ovogase poznaje, da je on pod Bo`jim Promislom, kadmu Bog neprestano {aqe te{ko}e.

POUKE

Svagda blagosiqaj ustima, i nikad te ne}e ogo-varati; jer se od ogovarawa ra|a ogovarawe, a odblagosiqawa - blagosiqawe. U svakom poslu sma-traj sebe oskudnim, radi toga, da se u~i{, - i ce-log svoga ìvota bi}e{ pametan. Nemoj saop{ta-vati drugome ono, {to sam nisi postigao, da se nestidi{ od samoga sebe, i da se, pri upore|ewu ì-vota tvoga, ne otkrije la` tvoja. Ako pak po~ne{govoriti kome god ne{to korisno, to govori kaou~enik, a ne s vla{}u i drsko{}u, i unapred osu-di sam sebe, i pokaì, da si ti niì od wega, dabi onima koji slu{aju pokazao ~in krotosti i po-budio ih da slu{aju re~ tvoju i da pristupe poslu,i bi}e{ po{tovan u o~ima wihovim. Ako moè{,to u takvim slu~ajevima govori sa suzama, da bidoprineo koristi i sebi i onima koji te slu{aju,- i s tobom }e biti blagodat Bo`ja.

PREBIVAWE U VRLINI

Du{a, koja je uzela na sebe brigu o vrlini ikoja ìvi u strogosti i strahu Bo`jemu, ne moèbiti bez tuge ni jednog dana; usled toga {to su vr-line skop~ane s tugom. Ko beì od te{ko}a, tajse zaista nesumwivo rastaje i s vrlinom. Ako za-èli{ vrlinu, to budi spreman na svaku te{ko}u.Jer te{ko}e ra|aju smirewe. Bog ne}e, da du{abude bez briga. Ko èli da nema brige, taj je mu-drovawem svojim van voqe Bo`je. Ovde razumemone brigu o onom {to je telesno, ve} o onom, {todaje te{ko}a posledova~ima dobrih dela. Dok ne

postignemo pravo znawe, tj. otkrivewa tajni, do-tle se posredstvom isku{ewa pribliùjemo ksmirewu. Ko bez te{ko}e prebiva u vrlini svojoj,tome su otvorena vrata gordosti.

DOBRA NAMERA

Pretpostavqati dobru nameru - stvar je onogakoji èli; dovr{iti pak izbor dobre namere - stvarje Bo`ja. Za ovo je ~oveku potrebna Bo`ja pomo}.Usled ovoga postarajmo se da za dobrom èqom, kojase u nama javqa, sleduju ~este molitve, i molimo sene samo za pomo}, ve} i da moèmo razlikovati ho}eli ovo posluìti kao stvar ugodna voqi Bo`joj, iline. Jer svaka dobra èqa ne ulazi u srce od Boga, ne-go samo ona, koja je korisna. Gde-kad ~ovek èli ono{to je dobro, ali Bog ne pomaè; jer po neka sli~naovome èqa ulazi i od |avola, a smatra se kao dasluì na pomo}; a dosta puta biva iznad ~ove~ije mo-}i. Sam |avo zami{qa da u~ini ~oveku {tetu, i na-goni ga da i{te ono {to èli, kad ovaj nije dostigaojo{ na~ina ìvqewa koji odgovara takvoj èqi.Ili èqa ne odgovara liku koji je ~ovek primio nasebe. Ili jo{ nije do{lo vreme kad ju je mogu}e is-puniti, ili po~eti weno ispuwavawe. Ili ~ovek ne-ma znawa i telesne snage, koja bi bila dovoqna zaovaj posao, ili nam u ovome ne pomaù okolnostivremena. I |avo svakim na~inom, kao bajagi pod vi-dom ovoga dobroga dela, ili zbuwuje ~oveka, ili na-nosi {tetu wegovom telu, ili baca mreè u wegovum. Uostalom, kao {to sam rekao, kad se javi u namadobra èqa, treba nam bri`qivo vr{iti ~este mo-litve, i svaki od nas nek veli sam u sebi: “Da budevoqa Tvoja, dok ne svr{im ovo dobro delo, koje samja zaèleo u~initi, ako je ugodno voqi Tvojoj. Jer uovom delu zaèleti - za mene je ugodno, ali u~initiovo bez pomo}i, koju Ti {aqe{, ne mogu; mada je odTebe i jedno i drugo, i htjeti i tvoriti (Fil 2, 13);jer bez Tvoje blagodati ne bih se ja re{io primiti iovu èqu, koja se probudila u meni, ili bih se pre-pao od we.”

��

10

��

PROTA VASA @IVKOVI]

Jedan od najranijih pesnikana{e novije kwièvnostikoji je, pre Branka, pevao

pesme na narodnom jeziku bio jeprota Vasa @ivkovi}.

Rodio se u Pan~evu, 31. januara1819. godine, od roditeqa Todorai Sofije. Svoje obrazovawe zapo-~eo je u mestu ro|ewa, gde je zavr-{io osnovnu {kolu; gimnaziju jesamo po~eo u Pan~evu, a nastavioje u Sremskim Karlovciima i Se-gedinu. Posle svr{ene gimnazijeslu{a je pravne nauke u Pe{ti, apotom u Poùnu. @ele}i da se za-kalu|eri, do|e Vasa u Vr{ac(1841) gde je u~io bogoslovske na-uke. Kao bogoslov radio je mnogona {irewu ideje Srpsta i bio je-dan od osniva~a omladinske dru-ìne Srpske sloge banatske. Po-{to mu je otac iznenada umro, od-ustane od ranije èqe da se zaka-lu|eri, pa se 1846. godine rukopo-loì i bude postavqen za parohau Pan~evu, gde je svojim radom po-stao glavni ~inilac onda{wegsrpskog duhovnog i dru{tvenogìvota. Aktivno je u~estvovao u

narodnom pokretu 1848. godine.Od 1864. godine nekoliko puta jebiran za poslanika na narod-no-crkvenom saboru u SremskimKarlovcima.

Kao paroh pan~eva~ki mnogo jeu~inio na versko-prosvetnom uz-dizawu svoje pastve. Deset godinaje bio u~iteq vere i morala iprofesor srpskog jezika u real-noj gimnaziji u Pan~evu.

Kao {to smo ve} rekli, protaVasa je i na poqu kulturnom i po-liti~kom bio vredan radnik. “Dosvoje smrti budnim okom pratioje on rad na poqu na{e narodnekwige, koju je osobito qubio,{tovao i rasprostirao kao maloko”, - re~eno je o wemu. A evo ka-ko jedan savremeni srpski listpi{e o wegovoj smrti: “ProtaVasa @ivkovi} je svome pozivu i~inu ostao veran, Crkvi svojojodani sluga, a narodu svome odaniprijateq, koji se nikad, pa ni unajkriti~nijim trenucima ìvo-ta nardnog, nije delio od narodasvoga i èqa narodnih. Raspola-gao je lepim znawem i bogatim is-kustvom”... Prota Vasa je bio pe-snik i time mnogo uticao na mno-ge generacije, prosve}uju}i u wi-ma duh Srpstva. Jo{ vi{e je on nasvoje verne uticao ìvom re~ju iu tome imao velikog uspeha. “Be-sede prote Vase @ivkovi}a odli-kuju se lepotom jezika, jezgrovi-to{}u sadràja, divotom poeti-ke, a na~in govora i predavawatakav je bio da }e mu se te{ko na-}i uskoro ravan”. Zbog takvogarada, vladika Kengelac nagradioga je 1858. godine protskim ~i-nom. Do kraja ìvota ostao je uPan~evu, gde je i preminuo 1891.godine.

Jo{ vi{e prota Vasa bio je po-znat kao pesnik. Vrlo rano po~i-we da pi{e. Jo{ kao |ak (1838) ja-vqa se svojim pesmama u mnogim

onda{wim ~asopisima i almana-sima: “Skorote~i”, “Ba~koj vili”,“Golubici”, “Podunavki” i dr.

Po svome kwièvnome obrazo-vawu pripadao je prelaznom pe-riodu izme|u pseudoklasicizmai romantizma, ili boqe, izme|uobjektivne i subjektivne lirike.Iz {kole je izneo klasi~no obra-zovawe i kwièvni ideal bio muje L. Mu{icki. No ~itaju}i sa-vremenu nema~ku literaturu (Ge-tea, [ilera i dr.) dobio je i ro-manti~arsko obrazovawae. Sa ne-ma~kog je sa uspehom prevodio:“Bauka” od Getea i “Gwura~a” od[ilera. Ovaj posledwi prevod“sa pravom se uzima i ~esto navo-di kao jedan od najboqih i naju-spelijih prevoda cele srpskekwièvnosti” (Skerli}). Poduticajem nema~ke romanti~arskepoezije Vasa mewa ne samo ton,ve} i oblik svoje poezije. Zaslugaje wegova u tome {to je ~etrdese-tih godina pro{loga veka na{uumetni~ku poeziju modernizovaoi oslobodio robovawa klasi~nojpoeziji i slepog ugledawa na Ho-racija i dao joj “novija ose}awa imodernu strofu”. I {to je najva-`nije, sa wim dolazi narodni je-zik u poeziji i to mnogo preBranka Radi~evi}a. Wegov jezikje “~ist, pravilan, gladak, sa ne-{to primetnim dahom starine”.Oslobodiv{i time na{u poezijustarih kalupa znatno je doprineoda Branko, Zmaj i \ura Jak{i}u~ine definitivan prelom u srp-skoj poeziji.

Prota Vasa je najpoznatiji posvojim rodoqubivim pesmama iz1848. godine, po pesmama koje jenarod primio kao svoje, mnogo ihpevao i preko wih, kroz nekoli-ko generacija, izraàvao svojaose}awa. Najpoznatije su: Radoide Srbin u vojnike, OrÄo klik}esa visine, Ve} iz gustog luga kupe

11

��

se hajduci, Ni~i, ni~i krine belii dr. Ove kratke pesmice ispeva-ne su “s toliko vibrantnog, ~i-stog lirizma, i u izrazu i u rit-mu, kao i u naro~itom poetskomraspoloèwu, da su one, tako re-}i, same od sebe poletele u nekeve} gotove melodije, ili su seneodoqivo ponudile tadawimkompozitorima”. Neke od wih pe-vane su gotovo kao himne ugar-skih Srba. A wegova pesma Qubo-pevac i danas je vrlo popularna iwena melodija se ~esto ~uje. We-ni stihovi:

Ti plavi{, zoro zlatna,Tvoj plavi blista zrak;Svi sre}ni tebe slave,Ja qubim groba mrak

su se toliko slili sa narodnimpesmama da mnogi ne znaju da su tostihovi prote Vase.

Posle izvesne pauze Vasa je po-novo propevao oko 1956. godine.Za razliku od prvih, objektivnihpesama, ove su bile najsubjektiv-nije. To su bile wegove qubavnepesme, odraz wegovog li~nog ose-}awa qubavi, koju je on u svojimzrelim godinama doìveo. U wi-ma se pokazuje sasvim drugi likna{eg pesnika, ~ije je srce znaloi za najtananije drhtaje qubavi.

Jedan op{ti sud na kraju jesteda je prota Vasa bio i ostao rodo-qubivi pesnik iznad svega. Kao iwegovi savremenici, on je vero-vao u boqu budu}nost srpskog na-roda. On je pevao o pro{losti iiz we crpeo snagu za borbu u sada-{wosti i hrane za nadu u bu-du}nost. Zato i peva:

Srbi, da}e BogDa i nama sunce sine,Posle duge pomr~ine.

Zbirka pesama iza{la mu je tek1907. godine u Beogradu.

�� !��"��

#�$��

MILOSR\E I PRA[TAWE

Ti }e{ mo`da re}i: “Ja ne-mam novca, i kako onda dabudem milosrdan prema

ubogome?” Nema{ novca, aliima{ slobodnu voqu; odreci sesvoje ogrehovqene voqe, i timesatvori milost. Ne moè{ dapruì{ milostiwu rukom? Pru-ì je onda svojom dobrom voqom.Kad tvoj brat sagre{i pred to-bom, oprosti mu (Lk. 17, 3) premazapovesti Gospodwoj, i to }e ti se

ura~unati u veliku milost. Akoza sebe od Boga traìmo opro{tajgrehova, onda smo du`ni da i mitako postupamo prema bli`wemsvaki put, kad sagre{i protiv nas,da bi se na nama ispunilo ono {toje re~eno u Jevan|equ: Opra{taj-te, i oprosti}e vam se (Lk. 6, 37).Davawe milostiwe ubogima, kadaimamo novca, veliko je delo; me-|utim, qubav prema bli`wem ko-ji je sagre{io prema nama tolikoje uzvi{enija i toliko vi{e do-

prinosi opro{taju grehova koli-ko je du{a, po svojoj prirodi, pre-vashodnija (uzvi{enija) od tela.Prose}i od Boga opro{taj greho-va dobili smo ga vi{e puta, takoda usled tog opro{taja ovde nismopretrpeli nikakvo zlo; me|utim,ukoliko nismo voqni da bli`wegu~inimo pri~asnikom tog dara,onda }emo se nu`no upodobitionom zlom slugi kojem je gospodaroprostio dug od deset hiqada ta-lanata, ali koji nije hteo da svomdu`niku, odnosno svom bli`wem,oprosti duh od stotinu dinara.Iznose}i pravedan sud nad zlimslugom, Gospod je rekao: Zli slu-go, sav duh onaj oprostio sam ti,jer si me molio. Nije li trebaloda se i ti smiluje{ na svoga dru-gara, kao i ja na te {to se smilo-vah? I razgwevi se..., pripovedaJevan|eqe, i predade ga mu~ite-qima dok ne vrati sve {to mu jedugovao. Gospod je tome, kao za-kqu~ak, dodao i slede}e re~i: Ta-ko }e i Otac Moj nebeski u~ini-ti vama, ako ne oprostite svakibratu svojemu od srca svojih sa-gre{ewa wihova (Mt. 18, 32-35).Isto tako i one, koje je On oboga-tio raznim dobro~instvima, alikoji su nemilostive i nesaàqi-ve prirode, na drugom mestu nazi-va nesre}nima: Te{ko vama boga-tima, jer ste ve} primili utjehusvoju (Lk. 6, 24)! Istinsko bogat-stvo je obiqe raznolikih darovakoji su nam dati: te{ko nama!Mnogo puta smo molili Boga zamilost i bili pomilovani; me|u-tim, kad su nas same molili, minikoga nismo pomilovali! Mismo primili utjehu svoju, udovo-qavaju}i svojoj osvetoqubivostii ostalim poùdama.

Sveti Marko

Podvi`nik

12

��

MOLITVA U METE@U

Ali, kako moèmo da se mo-limo u stawu uznemireno-sti? Voleo bih da navedem

nekoliko primera i pokaèm daje to mogu}e. Tu uznemirenost mo-gao bih gotovo da nazovem pred-no{}u, zato {to nam poput nekehrapave stene pomaè da se uz wugore uspuèmo, kada ve} nismokadri da letimo.

Prva pri~a je uzeta iz @itijasvetih. Neki bezimeni podvi-`nik susre}e drugog podvi`nika,molitvenika, u planinama. Onizapo~iwu razgovor u kome gost,koji je o~aran molitvenim duhomsvoga saputnika, pita: “O~e, kote nau~i da se moli{ bez prestan-ka?” A wegov doma}in, koji uvi|ada je ~ovek duhovno iskusan, odgo-vara: “Ja to nikome ne bih rekao,ali tebi }u re}i istinu - to su bi-li demoni”. Gost onda re~e: “Mi-slim da te razumem, o~e, ali da libi mogao da mi to podrobnije raz-loì{, tako da te ne shvatim po-gre{no”. Ovaj mu ispri~a slede-}u pri~u:

“Kada bejah mlad, bejah nepi-smen i ìvqah u malom selu uravnici. Jednoga dana u|oh u cr-kvu i za~uh |akona gde ~ita po-slanicu apostola Pavla, koji natom mestu zapoveda da se molimobez prestanka. Kada ~uh te re~i,ogreja me neka radost i doìvehprosvetqewe. Po zavr{etku slu-`be, ostavih svoje selo u velikojradosti i povukoh se u planine,da bih provodio ìvot iskqu~i-vo u molitvi... To stawe potraja umeni nekoliko ~asova. Onda po~eda se spu{ta no}, postade hladni-je a do sluha mi po~e{e dopirati~udni {umovi, koraci i urlici.Oko mene zasvetluca{e nekestra{ne o~i. Zverovi izlaàhuiz svojih jazbina, da love plen ko-ji im je kao hranu Bog nazna~io.Ja se prepadoh, i ukoliko senke

postajahu dubqe, moj strah biva-{e sve ve}i i ve}i. îtavu no}provedoh u uàsnutosti koraka,prasaka, senki, uàrenih o~iju,od svesti o svojoj bespomo}nosti,znaju}i da nemam kamo da se okre-nem za pomo}. Tada po~eh da vapi-jem Bogu samo onim re~ima, kojemi dolaàhu na um: ”Isuse, sineDavidov, pomiluj me, iako samgre{an!” Tako pre|e prva no}.Ujutro moji strahovi i{~ezo{e,

ali bejah ogladneo. Hranu potra-ìh po grmovima i livadama, note{ko mogah da utolim glad. Akada sunce opet za|e, osetih da seuàsi no}i vra}aju... Po~eh u va-pijawu da izgrcavam Bogu svojstrah i svoju nadu... Tako pro|o-{e dani i zatim meseci. Navikohse na jezivosti prirode, ali dokbih se molio, iz trena u tren is-

krsavala bi nova isku{ewa i ne-voqe. Demoni i strasti po~e{eda me spopadaju sa svih strana, ipo{to presta{e da me pla{eno}ne zveri, sile tame be{wahuprotiv moje du{e. I ja jo{ vi{enego ranije, vapijah Gospodu re-~ima: “Gospode, Isuse Hriste,pomiluj me!” Ova borba trajala jegodinama. Jednoga dana na|oh sena izmaku snaga. U svojoj agonijii jadu po~eh bez prestanka da va-pijem Bogu, ali odgovora ne be-{e. Bog mi izgleda{e neumoqiv,i po{to se iskrzana nit nadawa umojoj du{i ve} prekide, prepu-stih se Gospodu, govore}i: “Ti}uti{, ne brine{ zbog ovoga {tomi se de{ava, ali Ti si jo{ uvekmoj Bog i moj Gospodar, i ja }u preumreti na ovome mestu nego {to}u odustati od svog iskawa!” Aonda, iznenada, Gospod mi se javii na mene i sve oko mene spusti se- mir. Dotad mi se ~inilo da je savsvet u tami, a sada ga gledah gde sekupa u boànstvenoj svetlosti,blistaju}i blagoda}u Boìjegprisustva, koja odràva sve stvo-reno. Tada, u bujici qubavi i bla-godarnosti, uskliknuh Bogu jedi-nu molitvu koja je izraàvala sveu meni: “Gospode, Isuse Hriste,pomiluj me gre{nog!” I otada, uradosti, i stradawu, isku{ewu iborewu ili u ~asu kada me pohodimir, ove re~i mi svakad izbijajuiz srca. One su pesma moje rado-sti, moj vapaj Bogu, molitva mojai moje pokajawe.”

Ovaj primer nepoznatog podvi-`nika pokazuje nam kako strada-we, o~ajawe i nespokoj iznedra-vaju iz nas ove re~i molitve. Tajo~ajni~ki vapaj, ro|en iz nadekoja je ja~a od o~aja, hrani se o~a-jawem i nadilazi ga.

Mitropolit

Antonije (Blum)

13

��

SMRT POPA VLASTIMIRA

Bosanski gor{taci u paro-hiji rudinskoj posle Bogapriznavali su samo svoga

popa Vlastimira. Kad im pre ne-koliko godina vladika poslaomladog sve{tenika iz Srbije,stariji se qudi malo zabrinu{e.Pokojni je prota popovao ~etrde-set godina, sam je krstio vi{e odpola parohije, svaku je nevestuznao po imenu, na pamet je bez ~i-tuqe pomiwao mrtve svake fami-lije, zajedno su se sa Austrijomnadmudrivali, zajedno braniliod nekrsti. Ho}e li novi sve{te-nik umeti sa narodom?

Vlastimir stiè ba{ uo~iSvetog Nikole. Kr{waci {to sunosili kola~ na prekadwu vrati-{e se u sela veseli i zadovoqni.Na slavi u Popovi}a pri~ao jestari Mali{a: Nek je Bog na po-mo}i, dobili smo dobra sve{te-nika. Kr{an kao bor i doma}in-sko dete. Prekadio nam je u cr-kvi, ~ita kao oni stari sve{te-nici. Posluìli nas u domu ra-kijom, raspituje za ~eqad i mal,kaèm vam doma}insko dete!

Vlastimir brzo osvoji qubav~itavog naroda. Imao je dobrakowa i vazda nosio svilorunuastrahansku {ubaru umesto kami-lavke. Prve zime obi|e do po-sledweg sve domove u parohiji,opoja mnoge grobove i pokr{tavamnogu decu, jer je pokojni protadugo bolovao, i u svakom selu odr-à doma}inske sastanke. Krenunarod da se obaveè urediti seo-ska grobqa, prionu oko osnivawazadruga, unapred popisa kola ijarmove da se mobom dovla~i ma-terijal za crkveni dom. Ukloni

brzo neke àndarme nasilnike,priteè lugare pqa~ka{e i prednarodom se o{tro dohvati sa sre-skim na~elnikom radi nekog ne-pravednog kuluka.

O praznicima je izlazio saomladinom na sastanke, metao sekamena s ramena i pretsedavaostreqa~koj druìni. Po{tovalisu ga i muslimani jer je ~uvaosvoj, a cenio tu| zakon. Kad ga jeput nanosio na wihova sela uvekje vi{e sela izbacivao po dvametka iz revolvera da se ènski-we skloni na vreme.

O crkvenoj slavi na Preobra-èwe pop Vlastimir utvrdi svojglas za ve~ita vremena. Bio je za-vr{io liturgiju i ~itao molitvebolnim i nevoqnim, dok je narodpred crkvom ve} zametnuo uobi-~ajeno takmi~ewe. U neko dobaupade u crkvu sav uzrujan i bledjedan crkveni tutor: O~e Vlasti-mire, preturi Tur~in! Vlasti-mir poturi trebnik i u ode`di

iza|e pred crkvu. Meta~i su setakmi~ili u uskom prostoruokruènom sa dva nepregledna{palira gusto na~i~kanog naro-da. Ose}ala se je atmosfera za-grejanosti. Mnoge ruke stajale suna noèvima za pojasom. Visokmladi} bacao je obema rukama saglave kamen teàk bar sedamde-set kila. Dva gola noà okrenutana vi{e obeleàvala su bakvu.Momka zali krv do o~iju, vratneìle nabreknu{e i sa punim na-ponom snage baci kamen. U jednomuglu kod mete stajao je Tur~inraspasan i bos, divovskog rasta,tanke ko{uqe pripijene uz znoj-no telo, a kraj wega tri mu druga,svi sa rukama na pojasu. “Nijesidoturio, Milane - re~e jedan - ta-man fali podlanica”. Na ~itavkorak iza wih re|ale su se jame,uskopane od kamena drugih baca-~a. Pop se progura kroz narod,stade na bakvu i zaiska kamen.Doneso{e mu ga dvojica. Postajamalo, zaquqa se u mestu, povi seunazad i otisnu stenu. Povede seza kamenom gotovo do zemqe, alise ispravi i ne poma~e, a kamenprebaci za ~itavu stopu Tur~inu.“Ti }e{ do godine, beè, ako Bogda”, re~e i otvori kroz narodprolaz Turcima, koji iza|o{e}ute}i.

Kad nas zadesi ratna katastro-fa Vlastimir se iz sedi{ta pa-rohije povu~e u jedan zaseok du-bqe u planini sa ènom i dete-tom.

April i maj pro|o{e mirno.Nemci su sedeli na drumu u op-{tini i stanici ne ulaze}i u se-la.

14

��

Nekakvi punomo}nici hrvat-ske dràve slali su iz sreza pan-dure i zvali qude da se organizi-ra vlast, ali su se odazivali samomuslimani. Wihova sela dràlasu se sumwivo. Nije bilo jo{ kr-vi ali su ru{ili ograde i pomi-cali me|e a kamewem gonili na-{u decu i ène kad su nailazili ukasabu preko wihovih sela. PopuVlastimiru do|e stari Jusuf ma-halba{a muslimanskog sela Xin-di}a i drè}i u zubima stari ~a-|avi ~ibuk re~e mu: Biva popo, jane znam {to }e izi}i iz ovog kija-meta; ali znam da smo bili i da}emo biti kom{ije, i iz mog selanikog tvoga ne}e zaboleti glava.(Iz ovog sela tokom rata nije ni-ko poginuo, dok se drugim ne znani traga).

Pop mu zahvali i Jusuf po{topopi kafu uzjaha kowa i ode.

Qudi, stari grani~ari, bili suoprezni, i sva sela i dan i no} po-stavqali su straè na svima pri-lazima, a sva su bila povezana ku-ririma. Sa popom su bili ustano-vili signale za razne slu~ajeveopasnosti. U kasabu su i{le samoène.

Krajem maja po~e{e da po seli-ma hodaju hrvatski àndarmi dakupe oru`je. Uvek ih je pratio poneki milicionar musliman, kojije od ranije znao ko moè dràtipu{ku. Wihov dolazak najavqi-vale su straè kukawem kukavicei qudi koji su bili na o~imasklawali su se. Uvek je u pri-pravnosti stajalo nekoliko qudipod oru`jem, ako bi poku{ali si-lu.

Kad do|o{e po tre}i put naGorwe Rudine doneso{e nalogsve{teniku da ga notar zove na

saslu{awe. Bila su ~etiri àn-darma sa jednim muslimanom mi-licionarom. Kad im je Jusuf ja-vio da su dan ranije {est vezanihpopova proterali za Sarajevo,Vlastimir odbi da ide. @andarizapreti{e silom. Pop obavestiqude i po~e se spremati za put.îm odmako{e malo od ku}e sa~e-ka ih zaseda, àndari poloì{eoru`je i pusti{e ih da idu.

Sutradan se vrati{e sa vodomNemaca i trideset milicionara.Narod prihvati borbu i ekspedi-cija se vrati krvavo osaka}ena.Tako na tri dana pred Vidovdanbuknu ustanak a prihvati ga ceokraj do Drine i Sarajeva..

Nigde nije bilo ni jednog inte-lektualca, ni jednog oficira,nijednog sve{tenika osim Vla-stimira. Trojica u~iteqa, mir-nodopski komunisti, dobivali suod sarajevskih drugova nema~kelegitimacije i sedeli mirno kodku}e. Seqaci se povrsta{e sami,izabra{e stare{ine i komandi-re i po~e{e borbu. U naseqima

oko puteva, po pitomijim kraje-vima, po gradi}ima gde nije bilosvetih planina da pruè za{ti-tu, propi{ta{e Srbi. Sve ~e{}esu stizali crni glasi o pokoqi-ma, nasiqima i paqevini. Vla-stimir kao komandant odreda ~i-nio je ~uda. Iza svake pe}ine ~e-kala je zaseda neprijateqa. Is-preseca{e sve puteve, pokida{e{ine na prugama, popali{e àn-darske kasarne prikupqaju}ioru`je i municiju. Usta{ke i ne-ma~ke posade izgubi{e svaku ve-zu, dezorganizova{e se, terori-zirani i napadani i dawu i no}u.Po~e{e da beè prema Sarajevupra}eni hiqadama muslimana ko-ji su u~estvovali u pokoqima ivaqali se drumovima sa stokom iopremom. êtiri meseca nakonsloma Jugoslavije ni~e u Is-to~noj Bosni nova srpska dràva,stvorena jedino od golorukog se-qa~kog naroda. Po~e{e se vra}a-ti begunci iz Srbije, stizale suprve grupice srbijanskih dobro-voqaca. Od Vi{egrada u krvavimborbama nadirao je juna~ki majorTodorovi}. Vojvoda Dangi} je uVlasenici uspostavio privreme-nu bosansku vladu, organizovanesu po{te i èleznice.

Pred rat, s obzirom da su partij-ske vlade na {tetu Srba pomagalemuslimane i {akom i kapom, narodje govorio srpska {ina, spahina

ma{ina. Sad je narod na vagonimakoji su saobra}ali na liniji Fo-~a-Gora`de ispisao natpise: Sad

je na{a {ina i ma{ina, goni}emo

Antu do Berlina.

15

��

nastavak na 46. strani

OPELO SAMOUBICE

PITAWE: Za{to je samoubi-

stvo tako teàk greh da Crkva

samoubicama ne dozvoqava opelo

(a pre su i sahrawivani izvan

grobqa)?

ODGOVOR: Gotovo u svim re-ligijama samoubistvo je osu|iva-no kao teàk greh. U starojGr~koj postojao je zakon po komesu samoubice morale biti sahra-wene izvan op{tih grobqa, a de-sna ruka, kojom je izvr{eno samo-ubistvo, odsecana im je i zakopa-vana posebno od trupa. Opravda-nost ovog zakona zastupa i filo-sof Aristotel, a Platon veli dase “ni stupovima ni imenima neozna~avaju ovi grobovi”. âk ubudizmu, gde su neke sekte, zbogu~ewa o dostizawu nirvane, pot-punog umrtvqewa svake èqe ite`we, dopu{tale samoubistvo,druge su ga osu|ivale govore}i dase samoubice ponovo ra|aju kaodemoni i da monah koji propovedaoslobo|ewe samoubistvom odovog bednog ìvota, punog muke igrehova, “u stvari propoveda ubi-stvo, i ve} vi{e nije monah”.

I muhamedanstvo, svojim u~e-wem da je najve}a vrlina bezu-slovno pokoravawe voqi Bo`joj,ne odobrava samoubistvo.

U Starom zavetu se protiv sa-moubistva ne govori direktno,ali se wegova zabrana nalazi u{estoj zapovesti Dekaloga kojazabrawuje ubistvo uop{te. KadZakon govori: Ne ubij! treba ra-zumeti da on zabrawuje i samou-bistvo, naro~ito stoga {to nedodaje “bli`wega svoga”, dok...kad zabrawuje la`no svedo~ewe ,on govori: Ne svedo~i la`no na

bli`wega svoga (2 Mojs 20,13.16)... Tako zapovest: Ne ubij!ostaje da se odnosi na ~oveka. “Neubij ni drugog, ni samog sebe. Jerko ubije sebe, ubija ne {ta drugo,nego ~oveka”. Stav docnijeg Ju-dejstva prema samoubistvu, kaogrehu prema Stvoritequ, jasno

izlaè Josif Flavije, koji u “Ju-dejskom ratu” pi{e: “Ili misli-te da se Bog ne}e razgweviti ako~ovek wegov dar drì ni za {to.Jer od Wega smo primili na{epostojawe, pa Wemu moramo pre-pustiti da nam ga uzme...”

Hri{}anstvo je svagda biloprotiv samoubistva. Istina, kaou Starom, tako se ni u Novom za-vetu ne govori direktno protivsamoubistva, ali sam wegov duh jeprotivan tome ~inu.

Po u~ewu Pravoslavne Crkve,nema ~oveka na zemqi koji bi ì-veo makar jedan dan a ne bi biogre{an. Otuda je jasno koliki jezna~aj pokajawa za ~i{}ewe odgreha i sticawe svetosti “bez ko-

je niko ne}e videti Gospoda”, ko-ji za ciq svog dolaska na zemqustavqa pozivawe gre{nika na po-kajawe. Samoubistvom ~ovek one-mogu}ava pokajawe, obra}awe Bo-gu za opro{taj, i ispravku svogìvota.

Blaèni Avgustin op{irnoraspravqa o pitawu samoubistva,i smatra ga svagda neumesnim,“gnusnim prestupom i zlo~inomdostojnim osude”. Protiv wegaiznosi vi{e razloga koje na krajusaìma u ove glavne: “Mi govori-mo jedno, jedno potvr|ujemo, jednodokazujemo na svaki na~in: da sa-movoqno niko ne treba da sebipri~iwava smrt, ni radi izbega-vawa vremenske àlosti, jer }ese ina~e podvr}i ve~noj àlosti;ni zbog tu|ih grehova, zato {tobi ina~e jo{ neoskvrwen tu|imgrehom on izvr{io sopstveni naj-teì greh; ni zbog svojih pre|a-{wih grehova, zbog kojih je sada-{wi ìvot osobito neophodan dabi se oni mogli izle~iti pokaja-wem; ni zbog èqe za boqim ì-votom u koji se nada posle smrti,zato {to za krivca za svoju sop-stvenu smrt nema boqeg ìvotaposle smrti”.

U grehu samoubistva, kako jeneko primetio, smrt, koja onemo-gu}ava pokajawe, biva istovreme-no sa grehom, smrt i greh se po-klapaju. Time upravo samoubicasebe li{ava blagodatne pomo}imolitava Crkve, jer je woj nare-|eno da se moli za one koji umru upokajawu. To se jasno vidi iz ~i-wenice da onima koji se kaju, makakav greh da su u~inili, SvetaCrkva dozvoqava pri~e{}e u

16

��

17

��

smrtnoj opasnosti, a u slu~ajusmrti ne li{ava ih ni svojih mo-litava, ni hri{}anskog pogreba.Zato je ta~na primedba da je Judaizvr{io samoubistvo i time, od-uzev{i sebi mogu}nost pokajawa,u~inio ve}i greh nego izdajstvomHrista, koji bi mu svakako opro-stio da se iskreno pokajao iopro{tewe zamolio.

Prema tome, kad se s izvesno-{}u moè zakqu~iti da je neko,poznavaju}i evan|elske razlogeprotiv samoubistva, ipak ga u~i-nio, u takvom slu~aju ne bi bilomogu}e snisho|ewe za dozvoluopela, ma i naknadnog, niti zau-pokojenih molitava. U slu~ajevi-ma pak u kojima se zna da po~ini-lac nije bi svestan teìne grehakoji ~ini, bilo {to je “bio vansebe”, bilo zbog nepoznavawasvoje vere, za {ta nije samo onkriv, nego i drugi koji ga nisu otome pou~ili, vi{a crkvenavlast moè dozvoliti naknadnoopelo takvog samoubice, u ti{i-ni i u prisustvu najuè rodbine.

Su{tina greha samoubistva je-ste, dakle, u tome {to ~ovek, ve-zuju}i se za prolazna dobra ovogsveta, gubi veru u promisaoBo`ji, u Carstvo nebesko, u kraj-woj liniji veru u Boga. U zamenuza izgubqenu veru u ~oveku seutvr|uje misao o besmislenostiìvota, da bi se najzad, po re~imaprof. dr Justina Popovi}a, kaokod Jude “bogoubistvo zavr{ilosamoubistvom”. Time se samoubi-ca odvaja od Crkve i wene blago-datne pomo}i u zaupokojenim mo-litvama i pomenima.

Patrijarh Srpski Pavle,Da nam budu jasnija NEKA

PITAWA NA[E VERE

STICAWE VRLINA

“... Svaku vrlinu treba ~initisa namerom da se usvoji i da se uwoj stekne navika. Tako se gra|e-vinar pokazuje kao dobar i ve{t,sposoban da ~vrsto izgradi dom.

Ko, dakle, uz pomo} Boìju è-li da do|e u takvo dobro stawe, netreba da govori: “Vrline su ne-{to veliko i ja nisam u stawu da-ih dosegnem”. Takav se nada u po-mo} Boìju ili je lew da se da nane{to dobro. Moèmo ispitatikoju god ho}ete vrlinu. Vide}eteda od nas i od na{e voqe zavisi dali }emo je izvr{iti. Jer, kaè se:Qubi bli`weg svoga kao sebe sa-moga (Lev. 19, 18). Ne gledaj na tokoliko si udaqen od vrline, da nepo~eo da se pla{i{ i da govo-ri{: “Kako ja mogu voleti bli-`weg kao samog sebe? Kako moguda brinem za wegove àlosti kaoza moje, naro~ito za one koje susakrivene u wegovom srcu i kojene mogu ni da vidim, niti da po-znajem kao svoje”. Ne zavodi se ta-kvim mislima i ne misli da je vr-lina ne{to preveliko i neizvo-

dqivo. Samo postavi po~etak, ve-ruju}i Bogu. Pokaì mu svoju na-meru i starawe i vide}e{ pomo}koja }e ti se dati za weno izvr{e-we.

Na primer, predstavi sebi dvelestvice. Jedna vodi navi{e nanebo, a druga se spu{ta u ad. Tistoji{ na zemqi, izme|u dve le-stvice. Nemoj da pomisli{ i dakaè{: “Kako ja mogu da se bacimsa zemqe i da se odjednom na|emgore na vrhu lestvice”. Niti tito moè{, niti Bog to zahteva.Ali, barem se ~uvaj da se ne spu-{ta{ dole: ne ~ini zla svomebli`wem, ne povre|uj ga, ne ogo-varaj ga, ne ruì ga, ne poniàvajga. Zatim po~ni po malo da bratusvome ~ini{ dobro, te{e}i gare~ima, ili saose}aju}i mu, ilimu nude}i stvar koja mu je potreb-na. I tako, pewu}i se jednu po jed-nu stepenicu, uz pomo} Boìju,ti }e{ do}i do vrha. Jer, pomaù-}i bli`weg malo po malo, do}i}e{ do toga da }e{ èleti wego-vi dobrobit kao {to èli{ svo-ju, i wegovu korst kao {to èli{svoju. I to zna~i: qubi bli`wegsvog kao sebe samoga. Jer, ako bu-demo traìli, na}i }emo, Akobudemo iskali od Boga, prosveti-}e nas. Jer, u Jevan|equ se govori:I{tite i da}e vam se; traìtei na}i }ete; kucajte i otvori}evam se (Mt. 7, 7). “I{tite” govo-ri da bismo prosili u molitvi, a“traìti” zna~i ispitivati ka-ko se dolazi do same vrline, {taje to {to je donosi i {ta treba da~inimo da bismo je stekli. “Tra-ìte i na}i }ete” zna~i da takosvakodnevno ispitujemo. “Kuca-ti” zna~i izvr{avati zapovesti.Jer, ko kuca, kuca sa rukama, a ru-ke, pak, ozna~avaju delatnost.

Pouka

ave Doroteja

O POSLU[NOSTI

U Ota~niku pi{e o Prepo-dobnom Ocu na{em JovanuKolovu kako je, kada je bio

isku{enik po~etnik, oti{ao jed-nom k nekom egipatskom starcu, istupiv{i kod wega kao u~enik,ovaj ga je oprobao da bi video imali savr{enu poslu{nost. Tako,uzev{i suvo drvo, starac ga je pre-sadio u zemqu i rekao svom blaè-nom u~eniku: “Brate Jovane, sva-koga dana napoj ovo drvo sa po }u-pom vode, dok ne bude rodilo”. Avoda be{e daleko od wih, tako daje u~enik s ve~eri odlazio i uju-tru se vra}ao. A nakon tri godineozelenelo je i procvetalo drvo,zatim je rodilo. I starac, uzev{irod, odneo ga je u crkvu, govore}i:“Bra}o, uzmite i jedite od rodaposlu{awa” (Ota~nik, Buku-re{t, 1828, slovo J).

Opet ~itamo u Ota~niku da jeAva Siluan imao u skitu u~enikapo imenu Marka, koji je bio veo-ma poslu{an; on je bio dobar pre-pisiva~, i starac ga je mnogo qu-bio zbog wegovoga savr{enog po-slu{awa. Starac je imao jo{ idruge u~enike, jedanaest na broju,koji su se qutili {to starac vi-{e qubi onoga nego li wih. ûv-{i to starci iz skita, do{li sujednoga dana k wemu, rekav{i muda su nezadovoqni {to on ne qu-bi sve u~enike jednako. A on, po-vev{i ih, iza{ao je i zakucao navratima svakoga od bra}e, govo-re}i: “Brate taj i taj, do|i, jer simi potreban!” Ali nijedan odwih nije ga poslu{ao odmah. Za-tim, do{av{i do Markove kelije,zakucao je na vrata, govore}i:“Marko!”, a ovaj, ~uv{i glasstarca, namah je iza{ao, i Ava gaje poslao na neko poslu{awe, ka-zuju}i zatim starcima: “Gde li suostala bra}a, oci?” U{av{i uMarkovu keliju, na{li su otvo-renu svesku u kojoj je pisao i vide-

li su da je upravo bio otpo~eo pi-sati slovo O, ali ~uv{i starca,nije vi{e obrnuo pero da bi zavr-{io zapo~eto slovo. Dakle, vide-li su to starci i mnogo se polzo-vali, i potom su rekli Avi Silu-anu: “Zaista, Avo, koga ti qubi{i mi qubimo, zato {to i Bog togaqubi”.

Pribeleì}u drugu Svetu pri-~u o poslu{nosti.

U kwizi Svetoga Jovana Le-stvi~nika vidi se da je neki ~o-vek po imenu Isidor - iz ple-mi}koga staleà grada Aleksan-drije - do{ao u neki op{teì-teqni manastir. A blaèni sta-re{ina toga manastira, budu}iveoma iskusan pastir i vide}itoga Isidora da je gord, surov ilukav, rekao mu je: “Brate, ako za-ista ho}e{ da ponese{ jaramHristov, znaj da pre svega ho}u dase izve`ba{ u poslu{nosti”. Aon je rekao: “Kao gvo`|e u rukekova~a, tako i ja sebe predajem i

pot~iwavam se tebi, Presvetio~e”. A veliki pou~iteq, raduju-}i se toj wegovoj odluci, namah jedao Isidoru mesto podviga, re-kav{i mu: “Brate, ho}u da bude{vratar na manastirskoj kapiji, isvakoj du{i koja bude u{la i iza-{la tvori metaniju, kazuju}i joj:Moli se za mene, o~e, jer sam me-se~ar”.

Poslu{av{i Isidor stare{i-nu kao an|eo Gospoda, tvorio jeto poslu{awe s velikim strpqe-wem sedam godina, te je blaènistare{ina hteo da ga pribroji sa-boru bratstva i da ga udostoji ru-kopolagawa. A Isidor, prozvan“Gvozdenim” - jer tako ga behuprozvali zbog wegove poslu{no-sti, smirewa i trpqewa - uputioje pastiru mnogo molbi prekoSvetoga Jovana Lestvi~nika ipreko inih Otaca, da ga i daqeostavi tamo, kako bi zavr{iosvoju trku, daju}i maglovito doznawa da se wegov poziv i kon~i-na pribliùju. To se i dogodiloupravo tako, jer po{to ga je we-gov ~udesni u~iteq ostavio uistom stawu i poretku, posle de-set dana, u dubokom smirewu, oti-{ao je Gospodu, i sedmoga dana posvom usnu}u uzeo je k sebi i mana-stirskoga vratara; jer Blaènimu be{e rekao: “Brate, ako budemstekao smelost ka Bogu, neraz-dvojan }e{ od mene i tamo bitiveoma ubrzo”. To se i ispunilo,radi ve}e potvrde wegove savr-{ene poslu{nosti i smirewa,kojima je sledio Bogu (Lestvica,Pouka 4, str. 20).

Evo i druge ~udesne pri~e.U manastiru Svetoga Jovana

Savaita u Aziji bio je neki sta-rac, lewiv i vrlo surov po priro-di. Ovaj je, Bo`jim Promislom,dobio nekoga mladog u~enika poimenu Akakija, prostodu{nog upona{awu, ali mudrog, koji je to-liko batina podneo od onogastarca, da bi mnogima izgledaloneverovatno, jer ga je mu~io ne sa-

18

��

19

��

mo vre|awem i pogrdama, nego iranama. Ali trpqewe onoga u~e-nika nije bilo nerasudno, jer vi-de}i ga blaèni wegov stare{i-na Jovan Savait kako kao kakavkupqeni rob strada od onoga su-rovog i ne~ove~nog starca, pitaoga je mnogo puta, kazuju}i mu:“[ta je, brate Akakije? Kako siproveo dana{wi dan?” A on mu jenamah pokazivao: kad modro oko,kad vrat, a kad glavu rawenu.

Blaèni starac, spoznav{i daje velik delateq trpqewa, kazi-vao mu je: “Dobro, dobro, brateAkakije; trpi, jer }e{ se polzo-vati”. Dakle, tvore}i on poslu-{awe s mnogim trpqewem kodonoga nemilosrdnog starca to-kom devet godina, oti{ao je Go-spodu. A nakon {to bi pokopan nagrobqu otaca, posle pet dana oti-{ao je Akakijev stare{ina k jed-nom od velikih staraca odande,govore}i: “O~e, brat Akakije jeumro”. ûv{i to, starac je odgo-vorio: “O~e, ne mogu da poveru-jem”. A on mu re~e: “Do|i pa vi-di”. I ustav{i starac, namah jeoti{ao na grobqe zajedno sa sta-re{inom Blaènoga podvi`ni-ka. Stigav{i tamo, viknuo jeonom {to je i u usnu}u uistinuìv, kao ìvom ~oveku, rekav{imu: “Brate Akakije, jesi liumro?” A premudri poslu{nik,pokazuju}i i po smrti poslu-{nost, odgovorio je: “Kako je mo-gu}e, o~e, da umre ~ovek koji jetrudbenik poslu{nosti?” Tadastarac koji mu be{e stare{ina ikoji ga je veoma mnogo mu~io,ustra{iv{i se od toga odgovorakoji je do{ao iz groba, pao ni~i-ce, i sa suzama iskao od igumanalavre keliju blizu Akakijevogagroba, i tamo je s velikim pokaja-wem prebivao do smrti, i{tu}iopro{taj od svih otaca i bra}e,kazuju}i im: “Oprostite mi, ocii bra}o, jer sam u~inio ubistvo”(Lestvica, Pouka 4).

SVETI ANDREJ,HRISTA RADI JURODIVI

Jednom je Sveti Andrej pro-lazio kroz mno{tvo narodana tr`nici, nedaleko od ku-

le koju je podigao Sveti Ravnoa-postolni car Konstantin. Tu jebila i neka èna po imenu Varva-ra. Ona je dejstvovawem SvetogaDuha dospela u istupqewe i vide-la da blaèni Andrej me|u mno-{tvom naroda kora~a u vidu bli-stavog ogwenog stuba. Neki su gagurali, neki udarali, a mnogi su,gledaju}i ga, govorili: “Ovaj ~o-vek nije pri sebi! Si{ao je s uma!Ni svojim neprijateqima ne bi-smo poèleli da do|u u takav po-loàj!” Iza Andreja su kora~alidemoni u vidu crnih Etiopqana ijedan drugome govorili: “Ne daoBog da se jo{ jedan ovakav pojavina zemqi! Niko na{a srca nijespalio tako kao ovaj, koji se pre-tvara da je bezuman jer ne èli dasluì svog gospodara. On se sadapodsmeva celom svetu!” Varvaraje videla da Etiopqani stavqajuneke znakove na one, koji su udara-li svetoga i da me|usobno govore:“U svakom slu~aju, neka nam po-sluì kao uteha to {to ga nemilo-srdno tuku. Oni, koji bez ikakvograzloga tuku ugodnika Boìjeg,bi}e zbog toga osu|eni u smrtnom~asu, i za wih nema spasewa!” Ka-da je to ~uo, blaèni se dejstvova-wem Duha Boìjeg ustremio nawih kao plamen i stra{nom silomrazvejao znakove koje su stavilidemoni. Pri tom im je prete}i go-vorio: “Vi nemate prava da sta-vqate znakove na one, koji bijumene! Ja se molim Vladiki da im

udarce, koje mi zadaju, ne upi{e ugreh! Oni tako postupaju usled ne-znawa, i zbog wigovog neznawa bi-}e im opro{teno!” Kada je svetiovo izgovorio, nego se otvorilokao {to se otvaraju vrata i iz we-ga je prema svetom poletelo mno-{tvo prekrasnih lastavica. Me|uwima je bio i sne`no beli golub,koji je u kqunu nosio zlatan ma-slinov list. On se svetome obra-tio qudskim glasom: “Primi ovajlist, koji ti je Gospod Svedrì-teq poslao iz raja kao znameweblagodati Boìje, jer si milo-stiv i ~ovekoqubiv kao {to je mi-lostiv i ~ovekoqubiv i Sam Go-spod. On }e te proslaviti i uveli-~ati milost Svoju nad tobom, jer iti opra{ta{ i qubi{ one koji tebiju, mole}i se da im taj greh budeopro{ten.” Kad je to izgovorio,golub je sleteo na glavu svetoga.Gledaju}i to, blaèna èna se za-divila i, do{av{i sebi nakon vi-|ewa, pomislila: “Koliko sve-tiqki Bog ima na zemqi, a niko zawih ne zna!” Varvara je nekolikoputa poku{ala da i drugima pre-pri~a svoje vi|ewe, ali joj je silaBoìja to zabranila. Nakon toga,Sv. Andrej ju je sreo u gradu i re-kao: “Varvara, ~uvaj moju tajnu inikome ne kazuj o onome {to sividela sve dotle, dok ne pro|emkroz mesto {atora divnog, do do-ma Boìjeg (Ps. 41, 5).” Ona mu jena to odgovorila: “Svetiqko iugodni~e Boìji! Dogodilo se dasam nameravala da ispri~am, alimi je to zabranila nevidqiva si-la Boìja!”

O BLAGOSLOVU

Dok sam bio nov isku{enikpo~etnik u ovom manasti-ru, do{ao je ovamo neki

brat po godinama stariji od mene,koji se zvao Vasile Maksim. Ovo-ga je otac stare{ina odredio daobitava u keliji sa mnom. On je poprirodi bio blag i }utqiv ~ovek.Ali posle neke tri godine poslu-{awa, po~eo je uporno iskati daga zamona{e, obrazlaù}i da jeodsluìo vojsku i da je u godina-ma, imaju}i otprilike 25-26 godi-na. Stari na{ stare{ina kazivaomu je: “Imaj jo{ strpqewa, brateVasile, a kada prispe ~as i za te-be, zamona{i}emo te”. Me|utim,on se sve vi{e àlostio, smu}i-vao i roptao, pitaju}i {to i wegane zamona{e i za{to su druge za-mona{ili pre wega. Inoga puta,u Svetom i Velikom postu oti-{ao je u kancelariju Svetoga ma-nastira i rekao ocu koji je tamobio deùran: “Do{ao sam da tezamolim da mi napi{e{ molbuSvetoj mitropoliji radi mona-{ewa”. Otac Joil, koji je imaoposlu{awe sekretara, rekao muje: “Napisao bih ti, brate Vasi-le, ali nemam marke da prilepimna molbu, i nemam ni dobre har-tije”. To mu je rekao po{to jehteo nekako da u~ini da on done-kle odgodi svoju odluku. Onda jeon rekao: “Idem ja do Trgu Wamcada kupim hartiju i marke”. A otacsekretar ga je posavetovao, re-kav{i mu: “Ako ho}e{ da ide{,brate Vasile, po|i najpre u Sve-tu crkvu k ocu stare{ini i uzmiblagoslov, jer niko ne moè ni-kamo oti}i bez blagoslova stare-{ine”.

ûv{i to, brat Vasile je do-{ao u Svetu crkvu, gde je staristare{ina upravo sluìo Svetuliturgiju. Ja sam se slu~ajno na-lazio u desnoj pevnici i videosam ga gde ide ka Svetom oltaru

da uzme blagoslov za polazak.Ali starac mu je rekao: “Nemoj,brate, nikamo i}i, nego ostani naSvetoj liturgiji, jer bude{ lioti{ao bez blagoslova, nabasa-}e{ na veliku opasnost”. On, me-|utim, nije poslu{ao, nego je,u~iniv{i tri metanije pred Bo-gomajkom i iza{av{i iz crkve,po{ao putem koji vodi ka TrguWamcu. Kada je stigao do mestazvanog Beli Potok - koji iz pla-nina te~e {umom - iza{lo je pred

wega sedam vrlo ru`nih |avola,pod vidom monaha, nose}i na gla-vama crvene kamilavke, kao pro-tojereji, i u rukama ogwene pali-ce; i po~eli su pokazivati premawemu, govore}i: “Hajde da uhvati-mo ovoga, jer je po{ao u TrguWamc bez blagoslova svoga sta-re{ine”. Kada ih je on video, po-~eo je da se krsti i dao se u beg, daga ne bi uhvatili. Tako je beàoskoro celi dan po {umi i po pla-ninama, budu}i gowen od onih se-dam |avola. Pod ve~e, kad sam seja zatekao u manastirskom dvori-{tu, video sam brata Vasile kakoulazi na vrata zvonika, bez fesana glavi, s kosom veoma umr{e-nom, s jednom nogom bosom, s dru-gom nogom obuvenom, imaju}i cr-vene o~i kao krv, i na grudimasteù}i naru~je suvih, debelihgran~ica, i po~eo je jako da vi~e kmeni: “Brate Kostika, sedmoricaza mnom, ne ostavqaj me, sedmori-ca za mnom”. I po~eo je uzimati

drva od onih {to je imao u na-ru~ju i bacati ih za sobom, kaokad bi se branio od vukova ili pa-sa. I opet je vikao: “Ne ostavqaj-te me, sedmorica za mnom, ne osta-vqajte me”.

Ja sam se prestra{io kada samga video u tom stawu i nisam znao{ta da kaèm. Hote}i da mu pri-stupim, udario je i mene jednimdrvetom, govore}i: “Ne vidi{ lida je sedmorica za mnom?” Tadasam ja, vide}i da nije pri zdravoj

pameti, pozvao nekog brata, poimenu Simeona, koji je telom bioja~i od mene, i kada je onaj do{ao,rekao sam mu: “Brate Simeone, neostavqaj me, jer }e me ovaj ubiti;ne vidi{ li da je lud?” Onaj sekao strela ustremio na brata Va-silea, obuhvatio ga rukama i obo-rio na zemqu, i drè}i ga tamo,rekao mi je: “Idi, brate Konstan-tine, i donesi konopac iz {tale,od goveda”. Oti{ao sam brzo, ipo{to sam mu doneo konopac, sve-zao ga je a zatim odveo u keliju gdesmo obitavali, nakon ~ega se sa-kupilo mnogo otaca i bra}e, kojisu se ~udili kako |avoli mu~ebrata Vasilea, kako se on otima,budu}i tako sna`no svezan, i ne-prekidno vi~e: “Ne ostavqajteme, jer ona sedmorica ho}e da meuzme sa sobom”.

Vide}i to, otr~ao sam k ocustare{ini, koji se nalazio u gra-dini s ocem ekonomom, i rekaosam mu: “O~e stare{ina, do|ite

20

��

brzo i razdre{ite brata Vasi-lea, jer je poludeo”. A starac mije rekao: “Neka ga, brate, neka sejo{ pomu~i, jer je prestupio bla-goslov i oti{ao po svojoj glavikamo je hteo”. Po{to sam ja mno-go nastojavao, jer me be{e àojadnoga brata Vasilea, najzad jestarac rekao: “Evo do}i }u odmah;idi pre mene i donesi mi iz crkveTrebnik, epitrahiq i krst”.

Oti{ao sam napred i doneo, iodmah je stigao i starac tamo, akelija be{e puna otaca i bra}e.On je brzo uzeo epitrahiq, kwigui krst u ruku, i rekao nam svima:“Kleknite!” Tako mu je o~itao ve-liko razdre{ewe i druge moli-tve, a zatim nam je rekao: “Razdre-{ite mu konopac, jer ga je i Bograzdre{io”. I namah brat Sime-on, koji ga be{e svezao, zajedno sdrugom bra}om, odvezao ga je, a onje stojao mirno i sa zakrvavqenimo~ima gledao nas i rekao je:“Oprostite mi, oci i bra}o, i mo-lite se Spasitequ i Bogomajci zamene gre{nog”. To rekav{i, za-spao je. Potom je stare{ina re-kao: “Ostavite ga da se odmori, jersu ga veoma gonili i mu~ili |avo-li”. I gledahu oci wegovu izuvenunogu, koja be{e veoma izudarana iokrvavqena, zbog toga {to je tr-~ao po drve}u i kamewu, gowen odonih sedam |avola. Po{to se pro-budio, ispri~ao je svima {ta muse dogodilo zbog prestupawa bla-goslova i poslu{nosti.

To sam pribeleìo, smatraju-}i da je dostojno da bude ~itano,jer sam svojim o~ima video, ne sa-mo ja, nego svi oci i bra}a u mana-stiru. Sve je to ostalo za nas kaolekcija za celi ìvot, da nikovi{e ne ~ini ni{ta po svojoj gla-vi, i da se niko vi{e ne usudi ~i-niti {togod bez blagoslova. ûosam mnoge gde kazuju: “Brate, ne-moj ~initi {togod bez blagoslo-va, jer }e{ imati zaposla s onomsedmoricom”.

Starac Kleopa

KAZIVAWE O JURODIVOJ

U ènskom (tavenisiot-skom) manastiru ìvela jejedna devstvenica, koja se

predstavqala kao maloumna i |a-voimana. Toliko su je se svi gnu-{ali da ~ak nisu ni jeli zajedno swom. Ona je obi~no boravila ukuhiwi, i tamo je obavqala svakozaduèwe. Moglo bi se re}i da jeona na delu ispunila ono, {to jezapisano: Ako neko me|u vama mi-sli da je mudar u ovom veku, nekabude lud da bi bio mudar (1 Kor.3, 18). Glavu je povezivala krpamai tako je sluìla. Od ~etiri sto-tine monahiwa, nikada je nijednanije videla da jede. Za sve vremesvog ìvota nije sela za trpezu,niti je uzela komadi} hleba, negoje skupqala mrvice i otpatke sastola i time se prehrawivala.Nikoga ni~im nije uvredila, ni-kada ni{ta nije rekla, ni maloni veliko, nikada nije uzroptala,iako su je ~esto udarali i rugalijoj se. Jednom prilikom se Piti-rimu, po{tovawa dostojnom ot-{elniku, javio angeo Gospodwi irekao: “Za{to o sebi misli{ dasi blago~estiv, i ponosi{ se {toìvi{ na takvom mestu? Ho}e{li da vidi{ ènu, koja je blago-~estivija od tebe? Po|i u ènskitavenisiotski manastir, i na}i}e{ jednu koja na glavi nosi krpu.Ona je boqa od tebe, jer se bori satolikom oskudicom, a nikada sesvojim srcem nije udaqila od Bo-ga. Ti, me|utim, iako sedi{ ovde,u mislima luta{ po gradovima ikao da nikada i ne izlazi{ izwih!” Pitirim je ustao i po{aona mesto gde se nalazio manastir,traè}i najpre od nastojateqadozvolu da u|e u ènski mana-stir. Oni su odlu~ili da ga puste,jer je to bio od svih uvaàvan sta-rac. Kad je u{ao ovamo, Pitirimje zatraìo da vidi sve manastir-ske ìteqe. Jurodiva se, me|u-

tim, nije pojavila. Na kraju im jerekao: “Upoznajte me sa svima, jerovde neko nedostaje!” Oni su muna to odgovorili: “Ovde, u mana-stirskoj kuhiwi, imamo i jednujurodivu ili, kako ih zovu, malo-umnu.” Starac im kaè: “Dovedi-te i wu, ho}u da je vidim!” Sestresu je pozivale, ali ona nije htelada do|e. Mo`da je razumela o ~e-mu se radi, a mo`da joj je to i pootkrovewu bilo poznato. Po~elesu nasilno da je povla~e, govore-}i: “Sveti avva Pitirim èli date vidi!” Kad je najzad do{la ikad je Pitirim video krpu na we-noj glavi, pao je pred wene noge irekao: “Blagoslovi me, mati mo-ja!” Me|utim, i ona je pala predwegove noge i uzviknula: “Blago-slovi ti mene, avvo!” Svi su se za-prepastili i po~eli da mu govo-re: “Nemoj da te uvredi, avvo, jerona je jurodiva!” Starac im na toodgovara: “Vi ste jurodivi, jerona je i meni i vama mati (takonazivaju ènu duhovnog ìvota).@eleo bih da se u dan suda poka-èm dostojan we!” Kad su to ~uli,svi su pali pred wene noge, pla-~u}i zbog razli~itih uvreda kojesu joj naneli. Po{to se pomolioza wih, Pitirim je posle nekoli-ko dana oti{ao. Jurodiva, me|u-im, nije mogla da podnese slavu ipo{tovawe sestara, kao ni wiho-va izviwewa, pa je oti{la iz ma-nastira. Niko nije znao kuda sezaputila, gde se sakrila i kad jeokon~ala. Eto kakva je jurodi-vost po Bogu i prezirawe qudskeslave! Odbaciv{i slavu od qudi,ona se udaqila, jer je èlela da jeproslavi Bog, Koji uistinu iproslavqa one {to Ga qube. We-mu neka je slava u vekove! Amin.

Sv. Jefrem Sirin

“Ogweni stub”

21

��

22

��

O SKRU[ENOSTI SRCA

Ja svakodnevno gnevim Tvojedugotrpqewe, Vladiko.Pred o~ima mi je i moja gor-

~ina i Tvoje milosr|e. Me|utim,blagost Tvog dugotrpqewa pobe-|uje moju gor~inu. I ptice s veli-kom samilo{}u hrane svoje pti}ei, budu}i odba~ene od svog potom-stva, ne rasprostiru svoj nemardotle da bi ih zapostavile, jerbivaju nadvladane sopstvenom sa-milo{}u. Ako i ptice pokazujutakvu samilost, ukoliko onda vi-{e Tvoja blagodat, Vladiko, bivanadvladana Tvojim sopstvenimmilosr|em, da bi pomilovala svekoji ùde za Tobom. Sli~no tome,ni srce majke, koju je dete osramo-tilo, ne moè da podnese da gaprezre, jer biva savladano sop-stvenom samilo{}u. Ako ona, ko-ja je othranila sopstvenim mle-kom, biva nadvladana svojom sa-milo{}u, koliko onda vi{e bla-godat Tvog ~ovekoqubqa, du{e-qubivi Vladiko, svakodnevno bi-va pobe|ena Tvojim milosr|em,da bi spasla i pomilovala one{to neprestano ùde za Tobom?

Budu}i, dakle da sam u vlastine~istog neprijateqa koji mesvagda ugwetava, dawu i no}u sasuzama vapim Tvom milosr|u dame Ti izbavi{ od wegovih napa-da. Ko }e mo}i da podnese zamkelukavoga, ako Tvoja blagodat,Vladiko, odstupu makar i na je-dan jedini trenutak? Neprijateqiz ~asa u ~as ugwetava moju du{u ire~ima i delima. Neka Tvoja si-la, Hriste, koja je zapretila mor-skim talasima (Mk. 4, 39) zapretii wemu, da ne bi imao mo} nadamnom, Tvojim slugom. On svako-dnevno obnavqa svoja lukavstvaprotiv mene, ùdi da ovlada mo-

jim umom, da ga udaqi od sladostiTvojih zapovesti i prekrasnihpouka koje su u wima. Brzo, Vla-diko, nispo{qi Svoju blagodat,da bi od Tvog sluge odagnala ve-liku zmiju sa svim mrskim i ne~i-stim pomislima.

U to }e Te, Vladiko, ubeditiTvoja sopstvena pri~a. Ti si ka-zivao da je u jednom gradu bio ne-ki sudija, koji se Boga ne boja{ea, tako|e, se ni qudi uop{te nesti|a{e. U tom gradu je bila ijedna siromana udovica, koja ga jesvakodnevno molila i govorila:Odbrani me od suparnika mojega.I pored toga, on ne htede zadugoda na ovu ugwetenu ènu obratibilo kakvu pa`wu. Me|utim, tr-pqewe ove udovice imalo je uspe-ha, tako da je nemilosrdnog i ne-saàqivog obratilo na praviput (v. Lk. 18, 2-5). Uvre|ena udo-vica dolazi kod nepravdnog i ne-milsrdnog sudije da bi je za{ti-tio od wenog supranika. Ja pakdolazim svom milosrdnom Vladi-ki, blagom i dugotrpeqivom, Ko-ji ima vlast nad nebom i nad ze-mqom, da bi me ubrzo usli{ao.Sveta, boànstvena usta, jer nelaè{, Ti, blagosloveni, kao{to si rekao Ti Sam, Spasitequ!Pokaì Svoju za{titu svima, ko-ji se danono}no u Tebe nadaju. Neoklevaj ni da mene za{titi{,Vladiko. Otrgni me od neprija-teqa i upravi moj put ka Tebi, dabih, pobediv{i neprijateqa Tvo-jom blagoda}u, blagosiqao Tebe,milosrdnog i dugotrpeqivog, dabih proslavqao Tebe, jedinoga,Koji èli{ da se svi qudi spasu.

Sveti Jefrem

Sirin

BO@IJA PRAVDA

K � �� #��

�� ? ��&� ��

&�%��3 B � �� &��

�� 3� �� $��3�

�� *� �� &�%��3 ��

�� !� �� $%��

%� � �� &��

% �� <�� <�� % �

<� %� �� '� ��

�� &�� &�� '��

� �� #� F �� !� ��

�� %� ��$�� &��

�� ' ��

� � �� #� ��

$� ��$ ��

1� ��

�� '� ��

�� &� � � ��$�� #� ��

&�� B �( ��

!� �� $ ��$� ��

��

( �&�� #� � ��

�� $��

1� �� &�� ( ��

�� %�� '��

!� � ��

��&�!� � ��

�� G��

�� #� ��

��&�� '� ��!� 1�

� � � %�( ��3 '� �� $� ��

&�� =��

�� %� #�� 3��

� ��$��3� ��$� �� &��

�� 3�� $ ��

�� $ ��$�� B

�� % ��

�� ( #��

� �� %� F ��$��3� � ��

�� $%� �� %�� &��

�� &�� $!� ' ��

�� (� � ��' ��% ��

%�&��

23

��

O PRIPREMI ZA MOLITVU

Z�� '� & � �� %�� % � % � ��

' %�� <�� &�� $ � E�� ,"�� .� )-� �� ; �� #�� '�� H� �� 1�� $� � � �' �� ' �� "�� !��3� � � �� 3� �� 3 H�� $� ��3�� 3�� 3�+� � �� "�� 2�� 0��&�� <�� 3�� %� '�� !�% � ��?�� % ��%�(� �� ' �� " E�� '� ��(�� &��" ��'� )�" ��(�� (*�+ '� � )��, �� *��#� �� -�&� �� " �� )��, �� *��#� �� ,-�� I��.� � � � �� B�� 3�� %� �� #� �� #�� (�� $�� %�,��%�. �( �� &� �' �� 2�� #� ��(� � � � �� $�� ( � �� '� �� $�(

��" �� #��H�� &�� ?�� $�� .��,� �� (

�� /�*� '�� + ��(

,� �� $�� /�* �� '(

��,�� ,<�� I�� .� "�� :� �"�� !� �'�� "�� 13 B )=�� $�� %�� E��+� * �� E�� E ��$ � � ��?��

%� 1� �� "� �� #� � � $�� '��&�� 3� �(� !�� '�� ?�� '�� !� � �� &�� B ��$ �� /� �� "�� F �� $ �� "�� !�

�� ,<�� J�� .� �� ?�� -� �� ,<�� I��.� �� ?�� $� ��!� &�� "�� '��3�� &�� "�� ,<�� J�� .� � ��$ �� ( #�� ( #�� $ � �� #�� (�� !�$ *�� '� �!�$ �� %� � "�� $�� #�� * �� &�� ( � '� �� !� &�� &�� F �� &� ��3 � �'�� %� �' ��

�� $� � �� ' � <�� $%� �� %� � �� (�� ' �� ' � �� ' ��&�� $�� %� � �� ?�� ,� �� . � �� =�� ' �� (�� ' (� ��B 0 ��&�� ('�� + �'�� #�� (.��#�� ,�� J� �� &�� K�� J� �.� =�� &� ��' (� �� %� ' �� " #�B �&�� " �� .��+ �� .� /�$�� 1�� ,� "�� I��A��.� 6� '� &� ' (� ��7 �� %� #� '�� H��(��'��( ��&�� '�� &�� 3�� &��& �� ' (� �� &�� $�B �� ,&�� . � ��(�� !�� &�� 3�� '� �� (� � �� &�% � ��#�� $�� %� �� '� �� %� ' �� 2��" '�&�"�� 1�� 3��'�"�� 4�� $��" ��#�� '�� 4��" � �� !��" ��&�� #�� &�� ' (� �� ' �� =�� ,�� A.� 5�'�� *'� � 3��'�" � �� &��'�� 6 3��' �� &�� 7�� " ��*� � ��&�� .�#�� &��(

�� /�*� $�.� �� ,K�� J�J��.�

�� *#��/��!��

8�� 9

�� *#�� /��!��

DVE LEPTE

I sede Isus prema hramov-noj blagajni i gleda{e ka-ko narod me}e novce u wu.

I mnogi bogati metahu mnogo. Ido{av{i jedna siroma{na udovi-ca metnu dve lepte, koje ~ine je-dan kodrant. I dozvav{i u~enikeSvoje re~e im: Zaista vam ka-

èm: ova siroma{na udovica

metnu vi{e od sviju koji me}u u

hramovnu blagajnu. Jer svi met-

nu{e od suvi{ka svojega; a ona od

sirotiwe svoje metnu sve {to

ima{e, svu imovinu svoju (Jevan-|eqe po Marku 12,38-40).

Slika siroma{ne udovice kojaje u hramovnu blagajnu poloìladve lepte, i koja je od Hrista bi-la pohvaqena vi{e od svih dru-gih prilo`nika, predstavqa jo{jednu klasi~nu sliku. Ona je jed-nostavna i jasna. U woj se pohva-quje kvalitet dela vere i quba-vi, prema spoqwoj manifestaci-ji toga dela. No, delo udovice jezna~ajnije nego {to se obi~noprikazuje, i re~i Hristove su du-bqe od proste pohvale dobrog de-la.

Udovica je bila siroma{na, i ublagajnu hrama poloìla jeskromnu sumu. Ilak, Goslod je iz-dvaja od svih drugih prilo`nika.Izdvajaju}i udovicu, Gospod ve-li~inu wenog dara ne obja{wavatime {to je ona dala jedan ko-drant od dva koja je, na primer,imala, niti time {to je poloì-la dve lepte od sveg srca, nego wui wen dar pohvaquje zbog toga{to je poloìla “sve {to je ima-la, svu imovinu svoju”.

Zamisli to: “Poloìla je sve{to je imala, svu imovinu svoju”.

Eto kakav dar se pohvaquje!Eto kakav treba da bude kvalitetdara! Eto kakvo treba da bude sr-ce! Pohvaquje se takva obra}e-nost Bogu, takva vera u Gospoda, itakav dar vere, kod kojih ~oveksasvim zaboravqa na sebe. Po{aoje Bogu i sve je poneo Wemu, a zasebe ne zna ~ak ni {ta }e sutra je-sti, i ho}e li uop{te jesti, jernema ni{ta!

Po{ao je ~ovek Bogu, i za wegavi{e ni{ta ne postoji. Ne posto-ji ~ak ni on sam. To je jevan|elskiprimer potpunog predavawa sebeBogu, kad izme|u du{e i Boga ne-ma ~ak ni senke zemqe. To je pri-mer vere i qubavi do samoodba-civawa i samozaborava.

Jasno je da }e, kod takve obra-}enosti i kod takve vere i quba-vi, svaki dar qudske du{e, koli-ko god bio mali prema meriluspoqa{wosti, nadja~ati sve dru-ge, jer je tu na `rtvu vere i quba-vi prinesen sav qudski ìvot.

Eto o kakvoj veri, qubavi i da-ru je re~ u pri~i o dve udovi~inelepte! I ti, ako èli{ da izme-ri{ koliko su mali ili velikitvoji darovi Bogu i radi Boga, iz-meri ih stepenom predavawa sebeBogu iz vere i qubavi prema We-mu, i stepenom odricawa od sebe -stepenom samozaborava u sluè-wu Bogu.

Eto zbog ~ega na drugom mestuGospod zapoveda da onaj ko je do-neo dar u oltar i setio se da we-gov brat ima ne{to protiv wega,treba da ostavi dar kod oltara ida najpre po|e da se izmiri sabratom, pa da tek onda prineseGospodu svoj dar. Tako je zapove-|eno da bi se onaj ko prinosi daroslobodio od svakog zemaqskogtereta, od svih “dugova” koji gavezuju za zemqu, i kako bi, na tajna~in, sa svojim darom slobodnomogao da se odvoji od zemqe, pa~ak i od sebe samog. Sila dara je uodvojenosti du{e od zemqe i uwenoj usmerenosti ka Hristu, ka-da je ona spremna da ne samo dar,nego i sebe samu, u svakom trenut-ku preda Hristu. Tako treba dashvati{ pri~u o udovici.

Episkop Grigorije

Lebedev,

“K svetlosti

Jevan|eqa

Hristovog”

24

��

�� ! :&�� *&��

JEDAN VA@AN PREDLOG

Dva nastavnika i vaspita~aBogoslovije Svetog Save u Sr.Karlovcima podneli su Profe-sorskom savetu svoje {kole re-ferat koji duboko zadire u in-timni duhovni ìvot na{e Cr-kve i wenog sve{tenstva, a naro-~ito u pogledu odgajivawa iobrazovawa bogoslovskog pod-mlatka u na{im Bogoslovijama.Taj referat glasi:

��

Nastavni~ka, a naro~ito vas-pita~ka du`nost dala nam je ne-pobitne dokaze da je du{a na{e{kole u opasnosti. U opasnostije, jer je sistem nastave shola-sti~ki bezìvotan i protestant-ski mehani~an; u opasnosti je, jerna{oj pravoslavnoj bogoslovijinedostaje ono {to je specijalnopravoslavno: nedostaje ono {toPravoslavqe izdvaja od svega ne-pravoslavnog. Gledano kroz pri-zmu na{e nastave, Pravoslavqeje biblioteka, koja se moè stu-dirati, a ne ìvot, koji se moraìveti. Pravoslavqe se predajenepravoslavnim metodima, po-zajmqenim sa nepravoslavnog Za-pada: i nije ~udnovato {to su na-{i savremeni sve{tenici, u do-sta slu~ajeva, protestantski ilikatoli~ki nastrojeni, i sa jav-nim ili tajnim sklonostima kaKatolicizmu i Protestantizmu.Stawe u na{oj Crkvi je o~ajno:o~ajno je zbog odsustva ~isto pra-voslavnih podviga kod ve}ine na-{eg sve{tenstva. Neophodno jepotrebna odlu~na i definitivnopravoslavna podvi`ni~ka reak-cija. Takva pravoslavna reakcijamoè se izvesti jedino stvara-wem ~isto pravoslavnog sve{te-ni~kog tipa. Uvre|ena vaseqen-

ska savest Pravoslavne Crkvenalaè nama, koji spremamo sve-{teni~ke kandidate, da Pravo-slavqe propovedamo pravoslav-nim metodima i da pravoslavnesve{tenike izra|ujemo pravo-slavno-podvi`ni~kim metodima.Pravoslavqe ima svoju du{u, svo-ju su{tinu, ima i svoje speci-fi~ne pravoslavne metode i pu-teve. Neprirodno je i nemogu}e jePravoslavqe istinski uspe{nopredavati nepravoslavnim meto-dima, jer ono ne podilazi ni podkakve katoli~ko-protestantskesisteme i metode.

Pravoslavqe je na prvom mestu- @itije, i to - Sveto @itije, a nadrugom mestu - nauka, i to ìvot-na, opitna, blagodatna nauka, ukojoj nema ni~eg sholasti~ki-mr-tvog i protestantski-racionali-sti~kog. Pravoslavqe ima svojumetodiku i svoju pedagogiku, tosu - @itija Svjatih. U wima su iz-neti mnogovekovni vaspitni me-todi pravoslavni, pomo}u kojihje Pravoslavqe stvaralo od ne-svetih qudi - Svetiteqe, od gre-holikih du{a - Hristolike du{e.Jedino se u @itijama Svetih na-lazi pravo pravoslavno u~ewe odu{i, u~ewe izra|eno mnogove-kovnim blagodatnim opitom, u~e-we o tome {ta je qudska du{a, ot-kuda dolazi, kuda ide, kakvim sesredstvima, metodima i podvizi-ma o~i{}ava i postaje hristoli-ka. @itija sadrè pravoslavnupsihologiju, opitno-blagodatnupsihologiju, koja je su{ta suprot-nost psevdoopitnoj psihologijiZapada, psihologiji ohne Seele

(=bez du{e). Osim toga, @itijaSvetih sadrè opitno opravdawedogmata: u wima se dogmatika ja-vqa kao opitna nauka, nauka pre-

ìvqavawa (= proìvqavawa).@ivoti Svetiteqa su izatkaniod preìvqavawa pravoslavnihdogmatskih i moralnih istina. U@itijama se nalazi i sva pravo-slavna etika, opitno predsta-vqena, izraèna i opravdana.@itija sadrè u sebi ono {toPravoslavqe ~ini pravoslav-nim. U wima se pokazuje i nepo-bitno dokazuje da je Pravoslavqe- @ivot, a ne teorija, opitna nau-ka, a ne gomila bezìvotnih pra-vila. @itija Svetih stvarajuube|ewe da je li~ni pravoslavniopit - jedini na~in da ~ovek po-stane pravoslavan, da pozna Pra-voslavqe i da propoveda Pravo-slavqe. To je jedini put i drugognema: svaki drugi put, posrednoili neposredno, odvodi Katoli-cizmu i Protestantizmu.

Zbog svih tih razloga: izu~ava-we @itija Svjatih je najneophod-nija neophodnost ne samo za sve-{teni~ke kandidate, ve} i za sva-kog pravoslavnog hri{}anina.Stoga mi predlaèmo Profesor-skom savetu Bogoslovije SvetogSave da {to pre podnese SvetomSinodu predlog da se izu~avawe@itija Svjatih unese kao obave-zni predmet u program nastave zapravoslavne Bogoslovije. A kaojo{ jedan ~isto lokalni i privre-meni razlog za ovo, neka nam po-sluì prisustvo ~e{kih studena-ta u na{oj {koli, jer }e izu~ava-wem @itija Svjatih najboqe ose-titi veliku razliku izme|u Pra-voslavqa s jedne i Katolicizma iProtestantizma s druge strane.

Jeromonasi:Justin Popovi} iIrinej \or|evi},

nastavnici BogoslovijeSv. Save. (1923)

25

��

ZA[TO JE DR@AVA OSU\ENA NA PROPAST

...Car hri{}anski pita, i do-bija odgovor, za{to je dràvawegova osu|ena na propast

Saslu{av{i bez daha ono {tomu se govora{e, Lazar malo za}u-ta, pa onda uputi ovo pitawe: Ka-ì mi, sveti vesni~e nebeski, za-{to je dràva moja osu|ena napropast?

Odgovori mu vesnik vi{wihnebesa:

- Zato, kneè, {to je ostarila.Po logici stvarawa sve {to uovoj va{oj vasioni ostari, mora-da se skloni, i da se zameni no-vim. Tebe ove re~i iznena|uju,vidim. Vidim - jer ja gledam skrozdu{u tvoju, sa svima wenim mi-slima i ose}awima {to je naiz-meni~no ispuwuju i talasaju. Ta-kva je mo nas gra|ana carstva du-hovnoga, da proziremo du{eskroz, kao providno staklo. Nasne interesuju tela od zemqe, pro-menqiva, tro{na i prolazna; ni-ti se mi na wima pogledom zadr-àvamo. Mi ispitujemo u zemqitela ono {to pripada na{oj dr-àvi, nebesima. Ono {to je srod-no nama, i {to }e nekad deliti snama besmrtno gra|anstvo, ononas zanima. Iznena|en evo ti sadgovori{ o sebi: Kako, zar mojadràva ostarila, dok tolika dru-ga carstva {to dva i tri puta du-è traju na zemqi pa da nisu osta-rila ni na propast osu|ena?

Te{ko je telesnom saglasiti sesa duhovnim. Telesno umuju}i qu-di cene starost po vremenu, a du-hovno umuju}i duhovni ra~unajustarost po unutra{woj snazi. Va-zda mladim moè se nazvati samoSvevi{wi, Besmrtni, Ve~ni. Nesamo vremena, nego ve~nosti supre{le preko Wegove glave nezarezav{i nijedne bore na licuWegovu. I mi angeli Wegovi odstvorewa smo istovetno mladi -premda smo stvoreni pre svih qu-

di - mlad ismo samo zato {to dr-ìmo Wega u sebi, Wegov SvetiDuh, i {to Wime ìvimo, Wimedi{emo, Wime se hranimo, Wimeradujemo. A sve {to se ispuwavane~im drugim van Wega, {to tra-ì ìvot van Wega, {to juri zazadovoqstvima van Wega, i {tose hrani mrtvom hranom, brzostari i umire. Od duha, koji je ustvorenim bi}ima, zavisi ìvoti maldost; od duha - starewe ismrt. Prema duhu u jednom naroduodlu~uje se wegova sudba, wegovoodràwe ili wegov pad.

Od qudi najsli~niji su angeli-ma ot{elnici i isposnici, tojest one du{e, koje su od zemqeuzimale najmawu koli~inu zaodràvawe svoga tela, dok su onesebe hranile danono}no Wego-vim Duhom, Duhom ve~nog ìvotai ve~ne mladosti. I du{e su wi-hove bile toliko tovne i silne,da su mogle odràti ~ak i telawihova u snazi i trajawu duè odonih, koji su sa duhom slabostibri`no hranili svoja tela, i svo-je du{e, samo zemqom.

Tako je, kneè, sa pojedincima,tako i sa grupom srodnih pojedi-naca - sa narodima. Tvoja dràvaje ve} prestarila, i mora da pad-ne. Ne pada ona zbog starosti vre-menske nego zbog otrova, koji jeuzimala u se i nagomilala u sebi.Taj otrov ove{tao ju je i smeù-rao kao staricu. Srpskoj vlaste-li prorasla je zemqa kroz du{u.Zato ih je Duh Bo`ji ostavio isklonio se u du{u narodnu. Nodim strasti, koji je udaqio odvlastele Duha Svetoga, i koji jeiz pakla probio kroz duh prirod-ni, po~eo se {iriti i u narod.Opasnost je bila, da se od zlog du-ha i du{a narodna uzemqani, upe-peli, umrtvi. Samo jedan velikistrah, kao o{tar vetar, moga jeoduvati taj smradni duh, i spastinarod Bo`ji od propasti. Da bise narod tvoj, dakle, du{evno spa-sao, dràva je tvoja morala pro-pasti. I sami svetiteqi srpski,sa na~elnikom svojim, SvetimSavom, molili su i umolili Sve-vide}eg, da popusti propast vre-menih tekovina wihovog naroda,samo da bi se spasla du{a narodnaod ve~ne smrti.

Ne tuguh, dakle, mudra glavo:tvoj izbor je po planu Promisli-teqa i na radost svetiteqa srp-skih. Tvojim zavetom ~uva}e se io~uvati narod tvoj. Tim zavetomhrani}e se i pojiti pokolewa.I{~eznu}e zatrovana vlastela, isa wom dim {to du{e truje iumrtvquje. Propa{}e samo zlob-ni prepira~i, i sa wima zao pri-mer {to su davali narodu. Nai}i}e strah, i siroma{tina i tuga -to troje {to odbija du{e qudskeod zemqe i privla~i nebesima.Narod }e se osetiti u svojoj ku}ikao u tu|ini, i traì}e domovi-nu na nebesima. Opra}e svoju du-{u od zemqe i osloboditi od gru-be telesnosti, gojene duhom pri-

26

��

rodnim i duhom adskim. I preo-brazi}e se narod tvoj u narod du-hovan i vidovit, dubok u mislimasvojim, visok u vidovitosti svo-joj, nepobedan u veri i nade`disvojoj. Moè on postati i posled-wi u o~ima drugih naroda zemaq-skih, ali }e biti prvi pred po-gledom nebeskih, besmrtnih du-hova. I blagosiqa}e narod tvojtebe, kneè. Jer }e mu zavet tvoj oprivolewu carstvu nebeskom bi-ti olak{awe u mukama i lu~a utminama robovawa.

Nisi, dakle, pogre{io u izbo-ru, o, ti, dva put krunisana glavo,vencem zemaqskim i vencem ne-beskim. Nisi pogre{io {to siizabrao carstvo nebesko, negosad gre{i{ {to sumwa{ u pra-vilnost izbora svoga. Ne kolebajse umom, nepokolebqivi srcem.Ne me{aj pogibao vojske sa pogi-bequ naroda. Ne izjedna~uj pro-past dràve sa propa{}u svega.Dràve se i daju narodima, da biimalo {ta propasti umesto naro-da; da bi se imalo {ta dati u ot-kup du{e narodne. Kad se da jev-tino za skupo, boqa je trgovinaod obratnog slu~aja.

Poklonio si Onome, koji ru{ijevtino, da bi sa~uvao skupo; i ko-ji kosi slamu, da bi sa~uvao zrno.Ne paaarbi se kao stradalni Jovsa Stvoriteqem naroda i Stroji-teqem dràva. Wegova je ovqauvek dobra. Wegova misao uveksvetla i Wegovo delo uvek pra-vedno. Kad jedno drvo sadi, Onmisli na se~u, a kad ga se~e, Onmisli na mladice. Svi stvorenisvetovi pred Wegovim su ve-li~nstvom kao kap vode na dlanu.Ta kap - to je suza radosti Wego-vog oka. U woj se On ogleda, i onase svetli od Wega.

Sveti vladika

Nikolaj

Velimirovi},

iz kwige

“Carev zavet”

MOLITVA

Glavno zanimawe ~oveka je-ste molitva. ôvek je stvo-ren da slavi Boga. To je za-

nimawe koje mu odgovara. Ono sa-mo obja{wava wegovu duhovnuipostas. Ono samo opravdava we-govo izuzetno mesto u tvorevini.ôvek je stvoren da oboàva Bogai da u~estvuje u Wegovoj boàn-skoj dobroti i blaènstvu.

Budu}i kao ikona Boìja, ~o-vek ~ezne za Bogom i hita sa ùd-wom da se uzdigne ka Wemu. Mo-litvom i pesmopojawem se vese-li. Duh mu se raduje i srce igra.[to se vi{e moli, du{a mu se svevi{e osloba|a od svetskih èqai ispuwava se nebeskim dobrima.I {to se vi{e odvaja od zemaq-skih stvari i ìvotnih zadovoq-stava, utoliko vi{e uìva u ne-beskim radostima. Poku{aj i is-kustvo uveravaju nas u ovu istinu.

Bogu se uga|a onim molitvamakoje se prinose na odgovaraju}ina~in; to jest sa ose}awem nesavr-{enosti i nedostojnosti na{e.Me|utim, da bi postojalo takvoose}awe, zahteva se savr{eno od-ricawe od nas samih r|avih, ka-kvi jesmo, i pokoravawe zapove-stima Bo`jim; zahteva se smirewei neprekidna duhovna delatnost.

Poloìte sve svoje brige naBoga. On promi{qa o vama. Nebudite malodu{ni i ne uznemira-vajte se. Onaj koji ispituje tajnedubine du{e ~ovekove, poznaje iva{e èqe i ima mo} da ih ispu-ni kako samo On zna. Vi treba dai{tete od Boga i da ne gubitesmelost. Ne mislite da, po{to jeva{a èqa sveta, imate pravo dase àlite (gun|ate) kada va{emolitve ostanu neusli{ene. Bogispuwava va{e èqe na na~in ko-ji vi ne znate. Budite dakle spo-kojni i prizivajte Boga.

Molitve i moqewa same po se-bi ne vode nas u savr{enstvo. Usavr{enstvo vodi Gospod koji do-lazi i obitava u nama, kada mi iz-vr{avamo Wegove zapovesti. Ijedna od prvih zapovesti jeste dau ìvotu na{em bude voqa ne na-{a, nego Boìja. I da biva sata~no{}u sa kojm biva na nebu odan|ela. Da bismo mogli i mi dakaèmo: “Gospode, ne kako ja ho-}u, nego kako Ti”; “da bude voqaTvoja kako na nebu tako i na ze-mqi”. Dakle, bez Hrista u nama,molitve i moqewa vode u pre-lest.

Sveti Nektarije

Eginski

27

��

�� 7�� ;*��

KO JE DOBAR

Stalno pomiwemo re~ dobar. Me|utim,

katkada se dobrota izjedna~ava sa na-

ivno{}u i glupo{}u. Dakle, nije samo ciq biti

dobar, nego to spojiti sa mo`da nekim drugim

osobinama.

Gospod Isus nam obja{wava: Evo vas {aqem

kao ovce me|u vukove. Stvarnost je takva da se ~o-

vek-hri{}anin u ovom svetu kakav je, svetu koji

sav u zlu leì, ose}a kao ovca me|u vukovima. A

ovca me|u vukovima je u opasnosti sa dve strane.

Prva je: da je vuci onemogu}e i raskinu. Ali Hri-

stos je zbog toga ne {aqe. Druga je opasnost: da

ovca uvidi da me|u vukovima ne moè opstati

osim kao vuk. Preostaje joj jedino da svoje zube

nao{tri, a da papke pretvori u kanxe. Zna~i da

mora nau~iti urlawe i da od ovce postane vuk.

Hristos nas ne {aqe ni zbog toga. On nam daje re-

{ewe: Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni

kao golubovi. Vidite, um i mudrost su kao unutra-

{we oko, ono duhovno oko kojim gledamo, ne samo

kao sa fizi~kim kojim vidimo ovaj svet, zajedno

sa muvama i p~elama i sa wihovih hiqadu o~iju.

Mi imamo unutra{wu mo} kojom one ne mogu da

gledaju, a ipak vidimo. Ali, um je hladan, razum je

hladan, a ponekad seè posred srca. A dobrota je

topla, ali slepa. Ono {to na{ narod kaè: dobar

i lud su bra}a. Ako je ~ovek samo dobar, a kratke

pameti - svako ga iskori{}ava i podme}e mu no-

gu... E sad, iz re~i Hristove koja kaè - budite

mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi vidi se

da treba slobodno razvijati svoje umne sposobno-

sti, {to se god moè vi{e. Samo pod uslovom da

paralelno razvijate u sebi dobrotu. Tako }e se

odràti ravnoteà razuma. Dobrota i mudrost na

taj na~in }e da budu u ravnoteì.

Jedan primer iz Starog zaveta, iz doba cara

Solomona, govori o vladaru koji je vaìo za naj-

mudrijeg ~oveka svoga vremena. Dovedu dve ène

koje nisu bile dobrog vladawa, a zajedno su stano-

vale. Obe rode - svaka po dete, iste no}i. Jedna je

bila nemarna i okre}u}i se udavi dete. Kada se

probudila i videla {ta je uradila, uzme svoje mr-

tvo dete i podmetne pod drugu ènu, a ono ìvo

stavi pored sebe. Ujutru, kaè: Moje je ìvo, moje

je ìvo! Do|e to i do cara. Kada je car ~uo da sva-

ka govori kako je ìvo weno dete, a mrtvo one

druge, naredi da dovedu xelata, sa ma~em u ruci.

Kada je do{ao xelat, car naredi da uzme ìvo de-

te i rase~e ga popola, zatim da pola da jednoj a

pola drugoj èni. Tada }e èna, koja mu je stvarno

bila majka, re}i: Gospodaru, daj woj ìvo dete. A

car }e na to: Ne. Dete je tvoje! Ili ono {to kaè

rimsko pravo: summus summa in iurio. Pu-

na pravda prelazi u nepravdu, pogotovo ako se po-

tera do kraja.Iz intervjua sa

Wegovom Sveto{}uPatrijarhom Srpskim

gospodinom Pavlom

VOQA BO@IJA

Sve {to nastaje, biva ili popopu{tewu Boìjem ilipo blagovoqewu, kao {to

govori prorok: Ja sam Gospod ko-ji pravim svetlost i stvarammrak (Is 45, 7), ili opet: Nemazla u gradu koje Gospod ne u~ini(Am 3, 6). Zlom on naziva sva zlo-pa}ewa, tj. sve nevoqe koje, usledna{e poro~nosti, nastaju radina{eg vaspitawa: glad, epidemi-je, su{e, bolesti, ratovi. Ni{taod toga ne biva po blagovoqewuBoìjem, nego po Wegovom popu-{tewu. On popu{ta da to nai|ena nas radi na{e dobrobiti (tj.pokajawa usled patwi). No, Bogne}e da mi èlimo tako ne{to,niti da se slaèmo sa time. Naprimer, (recimo), postoji voqaBoìja po popu{tewu da se raz-ru{i (neki) grad. Ipak, premda jeWegova voqa da se razru{i grad,On ne èli da mi sami podmetne-mo poàr i da ga saèèmo, ilida uzmemo sekiru i da ga sru{i-mo. Opet, de{ava se da Bog popu-{ta da se neko raàlosti ilirazboli. Pa ipak, premda je voqaWegova da on bude u nevoqi, Bogne}e da ga i mi àlostimo ili dakaèmo: “Po{to je voqa Boìjada on bude bolestan, mi ga ne}emopoàliti”. To Bog ne}e! On ne}eda potpomaèmo takvu Wegovuvoqu. On ho}e da smo toliko bla-gi, da ne èlimo ono {to On ~ini(po popu{tewu). Nego, {ta ho}eda èlimo? Wegovu blagu voqukoja biva, kao {to smo rekli, poblagovoqewu, tj. sve ono {to bi-va po Wegovim zapovestima: davolimo jedni druge, da saose}amo,da ~inimo milostiwu, i sve ta-kvo. Eto {ta je dobra voqa Boì-ja.

Pouka ave

Doroteja

28

��

CIQ NA[EG @IVOTA

Ciq na{eg ìvota je da po-stanemo savr{eni i sveti.Da se pokaèmo deca Bo-

ìja i naslednici Carstva nebe-skoga. Pazimo da ne bismo, mo`da,zarad ovoga ìvota bili li{enibudu}eg. Da ne bi, mo`da, zbog ì-votnih briga i nespokojstva zane-marili ciq na{eg ìvota.

Post, bdewe, i molitva same odsebe ne donose èqene plodove,zato {to one nisu ciq na{eg ì-vota; predstavqaju samo sredstvaza postizawe ciqa.

Ukrasite va{e svetiqke vrli-nama. Borite se da odbacite stra-sti du{e. O~istite srce va{e odsvake ne~istote i drìte ga ~i-sto, da bi do{ao i uselio se u vasGospod; da bi vas ispunio SvetiDuh svojim boànskim darovima.

Deco moja qubqena, sav va{trud i briga da su u tome. To da bu-de ciq i ~e`wa nezaustavqiva.Za to sva va{a molitva Bogu.

Traìte svakodnevno Gospoda;ali unutra, u srcu va{em, a ne ne-gde izvan wega. I kad Ga na|ete,stanite sa strahom i trepetomkao Heruvimi i Serafimi, jer jesrce va{e postalo presto Bo`ji.Ali da biste prona{li Gospoda,smirite sebe do praha, jer se Go-spod gnu{a gordih, dok qubi i po-se}uje smirene srcem. Zato i go-vori: “Ali na koga }u pogledati?Na onoga ko je smirena duha i kodrh}e od mojih re~i” (Is. 66, 2).

Bori se u dobroj borbi i Bog }ete osnaìti. U borbi susre}emoslabosti, nedostatke i gre{kena{e. Borba je ogledalo na{egduhovnog stawa. Ko se nije borio,nije upoznao sebe samog.

Pazite ~ak i na male pogre-{ke. Ako vam se iz nepa`we desineki greh, ne gubite nadu, negoustanite brzo, pripadnite Bogukoji ima mo} da vas podigne. Pre-terana àlost krije u sebi gor-dost.

Preterana àlost i bezna|e{tetne su i opasne, i ~esto putapreuveli~avaju se od strane |avo-la da bi prekinuo napredovaweonoga koji se bori.

U sebi imamo slabosti i stra-sti i mane duboko ukorewene.Sve to ne moè se prelomiti pre-ko kolena, niti pomo}u slabostii te{ke àlosti, nego trpqewemi istrajno{}u, hrabro{}u, tru-dom i oprezno{}u.

Put koji vodi u savr{enstvo je-ste dug. Molite se Bogu da vasosnaì. Da se trpqewem susret-nete sa va{im padovima, i po{tobrzo ustanete, da hitate a ne dastojite, kao deca, na mestu gde ste

pali, pla~u}i i ridaju}i neute-{no.

Bdite i molite se da ne padne-te u napast. Ne o~ajavajte ako pa-date ~esto u stare grehe. Mnogiod wih su jaki i po prirodi i ponavici. Me|utim, vremenom ipriqe`no{}u pobe|uju se. Ni-{ta da vas ne baci u bezna|e.

Sveti Nektarije

Eginski

29

��

3�� * 7�� ;*��*

RASU\IVAWE

Preporu~ujem vam da u svemu imaterasu|ivawe i mudrost. Da izbegava-te krajnosti. Strogosti se poklapaju

sa merama vrline. Onaj ko nema velike vrline itakmi~i se sa savr{enima, èle}i da ìvistrogo, kao sveti podvi`nici, on je u opasnostida se pogordi i da padne. Zbog toga napredujtesa rasu|ivawem i da ne iscrpqujete telo preko-mernim trudovima. Da pamtite da podvig telasamo pomaè du{i da stigne u savr{enstvo; sa-vr{enstvo se postiè uglavnom borbom du{e.

Ne zateìte strunu preko mere. Znajte,Bog se ne moè primorati {to se darova ti~e.Daje ih kada to On ho}e. [to dobijamo, dobija-mo na poklon od boànske milosti.

Ne i{tite da stignete visoko u velikepodvige, ako nemate vrlina, jer ste u opasno-sti da padnete u prelest zbog preuzno{ewa ipreterane smelosti. Onaj koji traì boàn-ske darove i visoka sozercawa, dok je jo{obremewen strastima, on se kao i nerazuman igord prela{}uje. Pre svega on treba da se bo-ri za svoje o~i{}ewe. Boànska blagodat {a-qe darove kao nagradu onima koji su se o~i-stili od strasti. Silazi u wih bez buke i u~as koji ne poznaju.

/��'� �� )��,�

O POKAJAWU

Gospod, Koji je si{ao iz

O~evog naru~ja i za nas po-

stao put spasewa, Svojim

blaènim i boànstvenim gla-

som u~i nas pokajawu, govore}i:

Nisam do{ao da zovem pravedni-

ke no gre{nike na pokajawe (Mt.

9, 13) i Ne trebaju zdravi lekara

nego bolesni (Lk. 5, 31). Kad bih

ti ja to rekao, mogao bi i da me ne

poslu{a{. Me|utim, ako to govo-

ri Sam Gospod, za{to onda to za-

postavqa{, i biva{ nemaran

prema svom ìvotu? Ako si sve-

stan da se u tvojoj unutra{wosti

nalazi rana dela i pomisli, za-

{to si nemaran prema svojim

skrivenim ranama? Za{to se pla-

{i{ Lekara? On nije surov i ne-

milosrdan, i sastradava sa to-

bom. On ne koristi niti gvo`|e,

niti jake lekove, niti spaqiva-

we rana. On iscequje jedino

re~ju. Ako ho}e{ da Mu pristu-

pi{, On je preispuwen dobrotom

i milosr|em. On je radi tebe do-

{ao iz O~evog naru~ja. Zbog tebe

se ovaplotio, da bi Mu ti bez

straha pristupao. Zog tebe je po-

stao ~ovek, da bi iscelio tvoje

te{ke rane. On te s velikom qu-

bavqu i sa svakom blago{}u pri-

ziva k Sebi.

Pristupi, gre{ni~e, i isceli

se bez napora. Zbaci sa sebe bre-

me grehova, prinesi molitvu i

pokvasi suzama zagnojenu ranu.

Naime, ovaj nebeski Lekar, budu-

}i da je blag, suzama i uzdasima

iscequje rane. Pristupi, gre-

{ni~e, dobrom Lekaru, i prinesi

mu suze koje su najboqi lek, jer je

i nebeskom Lekaru ugodno da sva-

ko samoga sebe iscequje i spasava

sopstvenim suzama. Za dejstvova-

we ovog leka nije potrebno dugo

vreme: on nije takav da postepeno

zatvara ranu, nego te odmah isce-

quje. Lekar o~ekuje da vidi tvoje

suze. Pristupi, ne pla{i se. Po-

kaì Mu ranu, a istovremeno po-

kaì i lek - suze i uzdahe.

Evo, otvorene su dveri pokaja-

wa. Potrudi se, gre{ni~e, da

u|e{, pre nego {to se zatvore.

On ne daje vremena tvom nemaru:

ni same dveri, kada vide da si ne-

maran, ne}e ~ekati da pro|e tvoja

nebriga. Za{to nenavidi{ sop-

stveni ìvot, gre{ni~e? [ta je

vrednije od tvoje du{e, ~ove~e?

Ti si je, gre{ni~e, zapostavio.

Ti ne zna{, qubqeni, u koji }e

~as nebeski Lekar zapovediti da

se zatvore dveri Wegovog iscele-

wa. Pristupi, molim te, i potru-

di se da se isceli{. On èli da

tvojim pokajawem obraduje nebe-

ske vojske. Sunce je ve} dostiglo

ve~erwi ~as, i samo zbog tebe

okleva, kako bi i ti do{ao u obi-

teq.

Ho}e{ li dugo trpeti svog ne-

~istog neprijateqa, bestidno iz-

vr{avaju}i wegovu voqu? On è-

li da te baci u ogaw. Eto o ~emu

se on brine! Eto {ta je wegov dar

onima, koji ga qube! On svagda

vojuje sa svim qudima, napadaju}i

ih r|avim i ne~istim èqama, i

on, ne~isti, one {to mu se pokore

dovodi do o~ajawa, ~ini da budu

kamenosrdni i da im presu{e su-

ze, kao gre{nik ne bi dosegao

skru{enost. Svim silama beì

od wega, ~ove~e! Pothrawuj nena-

vist i mrskost prema onome, {to

je wemu ugodno. Progoni zlobno-

ga nenavi{}u i beì od lukavaga,

jer je on ~ovekoubica od po~etka

i do kraja (Jn. 8, 44). Beì od we-

ga, ~ove~e, da te ne bi pogubio.

Poslu{aj, qubqeni, blaèni

glas, koji ti svakodnevno govori:

Hodite k Meni svi koji ste umor-

ni i natovareni i ja }u vas odmo-

riti. Uzmite jaram Moj na sebe i

nau~ite se, jer sam Ja bezmolvan,

krotak, milostiv i smiren srcem,

i na}i }ete pokoj du{ama va{im

(Mt. 11, 28-29). On ti blagovesti

spokojstvo i iz dana u dan obe}ava

ìvot. Pristupi, ne pla{i se.

Vladika je blag, i ni{ta Mu nije

potrebno. On ne zahteva obvezni-

cu za sve grehove. On je uto~i{te

od svakoga zla; iscequje rane i,

budu}i blag, izobilno daruje ì-

vot. S rado{}u prihvata one, ko-

ji padaju pred Wega, jer je On ve-

liki Bog i prozire sve na{e po-

misli i, ako Mu neko pristupa

zbog iscelewa, vidi srce i svu

wegovu usrdnost. Kada onaj {to

pristupa vodi nepokolebiv, bla-

go~estiv ìvot, onda Sam blagi

Bog, po Svojoj blagosti, u~ini da

Ga odmah na|e onaj {to za Wim

traga: i pre nego {to ~ovek po-

gleda prema Bogu, On mu kaè:

“Ovde sam!” I pre nego {to Mu se

pribliì, On otvara riznicu

pred onim {to traì. Pre nego

{to prolije suze, On pred wega

izliva blaga. Pre nego {to to za-

traì, On se miri s wim. Pre ne-

30

��

go {to se pomoli, biva udostojen

Wegove milosti, jer to zahteva i

ho}e qubav Boìja. Ne okleva da

saslu{a one koji uistinu pristu-

paju Bogu. Ne prekoreva ne-

sre}nika koji Mu je opet pristu-

pio: “Za{to si tako dugo sluìo

neprijateqa i prezirao Mene,

Vladiku?” Vladika ne ispituje

koliko je vremena proteklo, i

motri samo na pokajawe, suze i uz-

dahe onoga {to Mu je pristupio,

jer On, kao Bog i na{ Stvoriteq

poseduje predznawe. Istog tre-

nutka opra{ta sve grehove, sve

pogre{ke u mislima i delima, i

govore da mu donesu prvu ode`du

i prsten na desnu ruku, i svim

aangelima zapoveda da se raduju

nalaèwu te du{e gre{nika.

Blaèni smo svi mi, qudi; na{

Vladika je krotak, nezlopamtiv,

blag, velikodu{an, milosrdan,

dugotrpeqiv i svaki put opra{ta

na{a sagre{ewa, samo ako mi to

ho}emo.

Pristupite, dakle, i pomoli-

}emo se, dok je jo{ tome vreme.

Ovde, dok smo jo{ u ovom ìvotu,

svagda moèmo da umilostivimo

Boga. Nije nam te{ko da zadobi-

jemo opro{taj, da blagovremeno

pokucamo na vrata Wegovog mi-

losr|a. Proli}emo suze, dok je

jo{ vreme za prihvatawe suza, da

ne bismo onda, kad odemo u tamo-

{wi vek, beskorisno plakali, jer

nam tamo suze ni{ta ne vrede.

Sv. Jefrem Sirin

iz kwige

“Ogweni stub ”

SVETI RATNIK

Podne u Solunu nalik je po-dnevima u svim velikimlu~kim gradovima. To je

trenutak kada se vreva sti{ava.Jesen rujem boji drve}e, retkeprolaznike mami miris ribe iztaverni. Iz daqine se ~uju sire-ne brodova koji pozdravqajugrad, odlaze}i na daleka putova-wa. Pokatkad krikne galeb, nago-ve{tavaju}i jugo. Bat koraka pokamenim plo~nicima je sve re|ii ti{i. A more i nebo su izme{a-li boje.

U crkvi svetog Dimitrija jetihi polumrak. Nekoliko ènaposluje po crkvi, ne~ujno se kre-~u}i, kao da ne dodiruju mermer-ni pod. Ni{ta ne naru{ava svetimir hrama. Pred oltarom dve è-ne u crnini {apu}u molitve po-vremeno podizu}i suzne o~i kaIkonama Svetiteqa.

Predane svojim poslovima imolitvama nisu videle kada je ikako u crkvu u{ao neobi~no obu-~en ~ovek, ali su sve, u isti mahpostale svesne wegovog prisu-stva. Prekinule su molitve i po-slove i po{le mu u susret.

On, izmu~en, u okrvavqenojodori, kora~ao je prema oltaru.Sakupile su se oko wega, pitaju-}i da li mu ne{to treba, ko je iodakle dolazi.

Zatraìo je vode i rekao: “Jasam ovda{wi, a dolazim iz Bosne,tamo je borba za Pravoslavqe!”.

@ene su pretrnule. Jedna odwih je oti{la po vodu, a druga dapozove sve{tenika. @ena u crni-ni, ona mla|a, grozni~avo je gle-dala vojnika, prepoznala ga, i kaoptica pogo|ena u letu, tiho krik-

nuv{i, onesvestila se. Starija jepoku{avala da je osvesti. Ostaleène su stajale skamewene, bezglasa i pokreta, a vojnik u odorivizantijskog ratnika, lagano jei{ao prema grobu Svetog Dimi-trija i nestao u wemu.

Ti{ina se zgusnula, ostao je sa-mo blagi miris bosiqka ilismirne, nisu bile sigurne {ta je,ali da je miomiris, jasno su ose-tile.

@ena koja je donosila vodu,u{la je istovremeno sa sve{te-nikom. Mla|a èna je, do{av{isebi, klekla pred ikonu svetogDimitrija i molila se kroz suze,~elom dodiruju}i pod.

Sve{tenik je pitao ène {tase dogodilo. One su mu ispri~alesve o dolasku nepoznatog ~oveka,wegovom odgovoru na pitawe koje i odakle dolazi. Pitao ih je za-tim kako je bio obu~en, a one su,opet, sve do jedne rekle: “Istokao Sveti Dimitrije na ovoj iko-ni”.

Na to je sve{tenik u~inio ve-liku metaniju pred ikonom Sve-tog Dimitrija, klekli su i toplose, usrdno i dugo, dugo molili unebeskoj ti{ini.

Kasnije je, mnogo kasnije, sve-{tenik ispri~ao da se sveti Di-mitrije posledwi put javio 1804.godine.

To je bila godina Prvog srp-skog ustanka.

Doga|aj se zbio u Solunu preslave Svetog Dimitrija, 8. no-vembra 1991. godine.

Radmila Mi{ev

31

��

ISTORIJSKI PUT ZAPADA

Jo{ kao dete slu{ao sam odraznih starijih qudi slede-}e za velike potrese koji be-

hu zadesili Rusiju: “Qudi su za-boravili Boga - otuda ovakvozlo!”

Od tada sam radio na istorijina{e (ruske) revolucije ne{tomawe od pola veka; pro~itao samna stotine kwiga iz te oblasti,sabrao sam na stotine li~nih sve-do~anstava i sam sam radi ra{~i-{}avawa tog pitawa napisao ve}osam posebnih kwiga. Pa ipak, idanas... ne mogu da se izrazimta~nije, ve} samo da ponovim:

“Qudi su zaboravili Boga,otuda svako zlo!”

... Kad bi se od mene traìlo daukratko imenujem glavnu crtu ~i-tavog 20. veka, ni tad ne bih na-{ao ni{ta ta~nije i sadràjnijeod re~i: “Qudi su zaboravili Bo-ga!” Poroci qudske svesti li{e-ne svoga boànskog vrhunca, iza-zvali su i sve glavne zlo~ine ovo-ga veka...

... Danas je svet dospeo do ivicepropasti. Da je neko mogao da na-slika dana{wi svet pred o~imaqudi iz prethodnih vekova, svibi oni uzdahnuli u jedan glas:“Apokalipsis!” (Apokalipsis -“Otkrivewe, kwiga apostola Jo-vana Bogoslova” - proro~ka kwi-ga koja uglavnom obra|uje svr{e-tak sveta).

Ali mi smo se privikli na svetApokalipse; {tavi{e, saìvelismo se sa wim.

Dostojevski je opomiwao: “Mo-gu nastupiti veliki doga|aji ipotpuno iznenaditi na{e inte-lektualne snage”. Tako se i zbi-

lo. I predskazivao je: “Svet }e sespasti tek posle posete zlog duhasvetu”. Da li }e se spasti? Teknam predstoji da to vidimo! To }ezavisiti od na{e savesti, od na-{e duhovne prosvetqenosti, odna{ih li~nih i zajedni~kih na-

pora u katastrofi~noj atmosfe-ri dana{wice. Ali ve} se ostva-rila re~ o poseti zloga duha - onkao uragan kruì iznad svih petkontinenata.

Svedoci smo razarawa sveta -negde je to ru{ewe i protiv we-gove voqe, a negde dobrovoqnosamorazarawe. Sav 20. vek se za-peo u vrzino kolo ateizma i samo-uni{tewa. A to padawe sveta ubezdan obeleèno je nesumwivoglobalnim crtama, koje ne zaviseni od dràvno-politi~kih siste-ma, ni od razvojne ravni ekonomi-ke i kulture, ni od nacionalnihosobina. I dana{wa Evropa - naprvi pogled tako malo nalik naRusiju 1913. godine - stoji pred

istim onakvim padom pred kojimje stajala 1913. godine Rusija, ia-ko je dotle dospela drugim putem.

Razni delovi sveta i{li su ra-znim putevima, ali su danas svistigli do praga op{te i za svejednake propasti.

A nekada je i Rusija u svojojistoriji znala za vekove u kojimadru{tveni ideal nije bio niugled, ni bogatstvo, ni materi-jalni uspeh, nego - svetost kao na-~in ìvota. Rusija je tada bilanapojena Pravoslavqem, koje jesa~uvalo vernost prvobitnoj Cr-kvi prvih vekova. To drevno Pra-voslavqe je umelo da sa~uva svojnarod u toku dva-tri veka robova-wa pod tu|inskim jarmom, isto-vremeno odbijaju}i i nepravedneudarce krsta{kih ma~eva sa Za-pada. U tim vekovima je pravo-slavna vera kod nas (u Rusiji)u{la u na~in mi{qewa i u qud-ske karaktere, i na~in pona{a-wa, u izgradwu porodice, u svako-dnevni ìvot, u radni kalendar, uredosled poslova, u tok nedeqe igodine; vera je bila snaga koja ob-jediwuje i ukrepquje naciju.

... Rasu|uju}i na osnovu fran-cuske revolucije, koja je kiptelamr`wom prema Crkvi, Dostojev-ski je izveo zakqu~ak: “Revolu-cija neminovno mora po~eti odateizma”. Tako i jeste.

... Pa ipak, svest o Bogu dosti-gla je u mojoj otaxbini (Rusiji)izuzetan domen - izo{trila se,probudila se...

A Zapad? Wega je wegov isto-rijski put danas doveo do usahlo-sti - uvelosti religiozne svesti.Tome su doprineli i razdiru}i

32

��

crkveni raskoli, i krvavi verskiratovi, i versko neprijateqstvo.I razume se samo po sebi, Zapadsu vremenom sve vi{e zalivalivalovi svetovnoga duha, sekula-rizma. Meni se takva pretwa - ko-ja ne poti~e od spoqa{wih gowe-wa protiv we (Crkve) ve} od upu-tra{we crvoto~ine, od slabqe-wa iznutra - ~ini nekako jo{ opa-snijom.

Na Zapadu se neprimetno, izdecenije u deceniju, gubio pojam osmislu ìvota koji bi bio iznadsticawa “sre}e”, (dok je ova na-protiv, qubomorno ~uvana i ne-govana, pa {tavi{e i dràvnimustavom {ti}ena). Nije 20. vekprvi vek otkako se na Zapaduismevaju iojmovi Dobra i Zla iotkako su oni uspe{no izba~eniiz op{te upotrebe, a zameweni,politi~kim i klasnim oznakamakratkog veka. Postalo je sramotapozivati se na te praiskonskepojmove (Dobra i Zla) i pomo}uwih dokazivati. Postalo je sra-mota kazati da se zlo gnezdi u sr-cu svakog ~oveka pre negoli u po-liti~kom sistemu. A ne smatra seza sramotu svakodnevno popu{ta-we celokupnom zlu...

Zapadna dru{tva sve vi{e gubesvoju religijsku su{tinu i bez-bri`no prepu{taju omladinuateizmu. Kakvih nam jo{ trebasvedo~anstava bezbo`nosti kadje ne tako davno po SjediwenimAmeri~kim Dràvama, koje suuìvale glas jedne od najreligio-znijih zemaqa u svetu, prikazi-van film kojim se izvrgava rugluli~nost Isusa Hrista? I kad je-dan ameri~ki prestoni~ki listbestidno objavquje karikaturena Majku Boìju? Kada su do kraj-

nosti ra{irena na{a spoqa{waprava, za{to da se onda mi samiuzdràvamo od nedostojnosti?...

Slepa mr`wa razjedamnoge du{e

Za{to se ne uzdràvamo od is-kazivawa m r ` w e - rasne, klasneili izbezumqene ideolo{ke mr-`we! (Pod mr`wom se podrazu-meva: ose}awe jake odbojnosti,nepodno{qivosti prema komeili ~emu, jako ose}awe neprija-teqstva. Ispitajte sebe - ima litoga kod vas!) Ona danas razjedamnoge du{e. Nastavnici-ateistivaspitavaju omladinu u~e}i je damrzi svoje dru{tvo... I {to su{ire postoje}e slobode, {to jevi{i domet postignute u dru-{tvu socijalne obezbe|enosti -~ak komfora, to je è{}a, para-doksalno, i ta slepa mr`wa. Takoje upravo sada{wi razvijeni Za-pad svojim primerom jasno poka-zao da spasewe ~ovekovo ne leìu materijalnom izobiqu, niti uuspe{nom biznisu.

Raspaqena mr`wa se raspro-stire i daqe - na sve ìvo, na sveti wegove boje, zvuke i oblike, na~ove~ije telo. Pa i umetnost ovo-ga veka propada zbog iste nakaznemr`we. Jer, umetnost je besplod-na bez qubavi. Ona je na Istokudoìvela opadawe zato {to su jequdi vodili stranputicom, pa isilom gazili, dok se na Zapadudobrovoqno srozala u uobraènapretenciozna tragawa, gde ~ovekvi{e ne poku{ava da obelodaniBoìju zamisao o svetu, nego dasobom zameni Boga.

I ovde ponovo imamo jedan teisti ishod svetskog procesa. Za-padni i isto~ni rezultati se po-dudaraju, i to opet iz istog razlo-ga: stoga {to su qudi zaboraviliBoga.

Pred pritiskom svetskog atei-zma veruju}i su razdrobqeni, amnogi i zbuweni. Dobro bi, me|u-tim, bilo za hri{}anski - odno-sno biv{i hri{}anski - svet dane ispusti iz vida, eto, na pri-mer, Daleki istok... uprkos, re-klo bi se, smawenoj jasno}i reli-gijskih shvatawa wihovih sta-novnika, a pritom uz istu neome-tanu “slobodu izbora” kao i naZapadu - dru{tvo i omladina jo{uvek su moralno o~uvani boqe ne-go na Zapadu; mawe ih se kosnuoopusto{uju}i sekularni duh.

Ali {to da govorimo o razjedi-wenosti me|u raznim religijamakada se i hri{}anstvo samo u se-bi tako razdrobilo! Posledwihgodina dodu{e, glavne hri{}an-ske crkve su u~inile korake po-mirewa jedna u pravcu druge. Onisu, me|utim, previ{e spori - svetpropada sto puta brè. Ne treba,uostalom, o~ekivati uzajamno

33

��

slivawe me|u crkvama, niti iz-mene u dogmatima, ve} samo slo-`no suo~avawe s ateizmom. A zataj ciq preduzeti koraci jesuprespori.

Sami zateèmo om~uoko sopstvenog vrata

... Danas nam stawe izgleda ova-ko: i pored najvisprenijih poli-ti~kih lavirawa, kao da se om~aobavijena ~ove~anstvu oko vrata,svake decenije sve bolnije i bez-nadnije steè, a izlaza nema ni zakoga i nikuda - ni atomskoga, nipoliti~koga, ni ekonomskoga, niekolo{koga. Da, sve veoma li~ina to.

I eto, pred planinama, predgrebenima takvih svetskih doga-|aja moè izgledati kao nepri-li~no i neumesno ako napomene-mo da se glavni kqu~ za na{e bi-ti ilÄ ne biti nalazi u srcu sva-kog pojedinog ~oveka, u wegovomopredeqewu za realno Dobro iliZlo. Pa ipak, ta istina ostaje idanas na snazi - to je najpouzdani-ji kqu~.

... Besplodni su poku{aji da sena|e izlaz iz dana{weg svetskogpoloàja bez pokajni~kog po-vratka na{e svesti Sazdatequsveta. Bez Wega se na{im o~imane}e ukazati nikakva svetlostizlaza. Bez Wega mi ne}emo na}iizlaz. Isuvi{e su jadna sredstvakoja smo sebi ostavili. Treba dapre svega sagledamo sav uàs kojinije stvorio niko spoqa - nisu gastvorili klasni ili nacionalnineprijateqi - ve} ga je svako odnas stvorio iznutra, u sebi samo-me, kao {to ga je i svako dru{tvostvorilo iznutra, u sebi samome,a pogotovu slobodno i visokorazvijeno dru{tvo. Jer upravo tu

smo sve sami i po slobodnoj voqiu~inili. Mi, svojim svakodnev-nim lakomislenim sebi~nosti-ma, sami i zateèmo om~u okosopstvenog vrata.

Uporno tragawe zatoplom Boìjom rukom

Upitajmo se: nisu li la`niideali na{ega doba? Nisu li la-`ni i na{i samouvereni pomod-ni nazivi? Ne poti~u li od togapovr{ni recepti kako popravi-ti stawe? Ba{ te recepte bi tre-balo, dok nije dockan, na svakompopri{tu pregledati i proveri-ti iznova, nezamu}enim pogle-dom. Re{ewe krize ne leì na pu-tu op{te usvojenih svakodnevnihshvatawa.

Na{ ìvot ne stiè svome ci-qu u potrazi za materijalnimuspehom, ve} u tragawu za duhov-nim rastom dostojnim ~oveka.Sav na{ zemaqski ìvot jeste sa-mo prelazni stupaw razvitka uvi{i oblik ìvota. Zato ne tre-ba da dozvolimo da se survamo satoga stupwa na jo{ niì stupaw,

a ni da uludo, besplodno, projuri-mo svojom ìvotnom stazom.

Samo materijalni zakoni neobja{wavaju na{ ìvot niti muotkrivaju put. Kroz zakone fizi-ke i fiziologije nikad nam se ne-}e otkriti nesumwiva stvarnostda Tvorac stalno, danono}no,u~estvuje u ìvotu svakog od nas ineizostavno nas snabdeva energi-jom bitisawa, a kada ta pomo} iz-ostane - mi umiremo. Nimalo nijemawe ni Wegovo u~e{}e i sadej-stvo u ìvotu ~itave na{e plane-te. To treba osetiti u ovom na-{em mra~nom i stra{nom tre-nutku.

Lakomislenim nadawima dvajuposledwih vekova koja nas dove-do{e do ni{tavila i do ivice nu-klearne i nenuklearne smrti, mo-èmo suprotstaviti jedino upor-no tragawe za toplom Boìjomrukom, koju tako bezbri`no i sa-mopouzdano odgurnusmo.

Tada nam se mogu otvoriti o~iza gre{ke tog nesre}nog veka, ana{e ruke se mogu usmeriti nawihovo ispravqawe. Ina~e ne}e-mo imati ~ime da se odrìmo, ada ne skliznemo u provaliju; odsvih mislilaca Prosve}enostini{ta nam nije preostalo.

Na{ih pet kontinenata nalazese u uraganskom kovitlacu. Ali utakvim isku{ewima i na takvimispitima i pojavquju se najvi{esposobnosti qudskih du{a. Akopropadnemo i izgubimo ovaj svojsvet, bi}e to na{a sopstvena kri-vica.

-&��'��)<�;4�=�7

�� !� ��"�#� ��$�� %�� &�"� �& ��"�

'(� ��%�� )�)�*)+,�-./��0� �" � �$��

34

��

OBRA]AWE BOGU

Kada sam u~io duhovnu aka-demiju u Sankt Peterbur-gu, me|u nama u~enicima,

postojalo je kao nekakvo takmi-~ewe: ko }e boqe i lep{e besedi-ti. Dobro smo govorili mnogimakoji su nas slu{ali, a i nama sa-mima se dopadalo, a vere ìve jemalo ko od nas imao. Svi smo go-vorili hladno, visokim stilom,mada i lepo. Ono {to smo u~ili,mnogo nas je odvra}alo od ìvevere. (Nastava u duhovnoj akade-miji je mnoge odvra}ala od ìvevere, zato {to je pravoslavnomu~ewu bila pridodata latinskasholastika. Prepisana iz latin-skih kwiga, sholastika je ubijalaveru kod u~enika i u~iteqa: na-metano je i sugerisano sticaweznawa, a ne op{tewe sa ìvimBogom). I {to je karakteri-sti~no, kada je predloèno da seizabere predstavnik za sve~a-nost prilikom otkrivawa mo-{tiju svetog Joasafa - svi su od-bili: “Za{to da se putuje da bi sevidela masa naroda koja o~ekuje~uda - i kakva ~uda uop{te i mogubiti u na{e vreme?” Nakon `re-bawa - odlu~eno je da ja otputu-jem. Otputovao sam nemarno - sa-mo da izvr{im poslu{awe.

Doputovao sam - i progurao samse da vidim {ta to ima unutra,~isto da znam {ta se de{ava. Bi-lo je nemogu}e ostati miran po-sle onog {to sam video. Iz svihkrajeva Rusije doputovali su bo-lesni, bogaqi i unakaèni. Ko-liko nesre}e i bola! Te{ko je ipogledati! I jo{ - to op{te ras-poloèwe, o~ekivawe ne~eg ~u-desnog postepeno se prenosilo i

na mene, bez obzira na moje skep-ti~no mi{qewe i odnos premasvemu ovome. Na kraju, stigao je iimperator sa svojom porodicom,i sve~anost je po~ela. Stajao samna sve~anosti, sada ve} uzbu|enduboko, nisam verovao, a sve samo~ekivao ne{to. Te{ko mi je sa-da da vam predstavim taj prizor, i

ono {to se tada videlo - hiqade ihiqade bolesnih, iskrivqenih,|avoimanih, slepih, unakaènihi bogaqa - leàli su, stajali, saobe strane puta, po kome je treba-lo da pronesu svetiteqa, wegovemo{ti. Moju naro~itu pa`wu jeprivukao jedan iskrivqeni i sa-

vijeni: bilo je te{ko i pogledatina wega bez jeze i zgraàvawa: svidelovi tela su mu bili sastavqe-ni, srasli - kao klupko mesa i ko-stiju na zemqi. êkao sam - {tataj ~ovek moè dobiti? Moè limu se ikako i ~ime pomo}i? Ievo, izneli su }ivot sa mo{timasvetiteqa Joasafa - tako ne{tonikada nisam video i te{ko da }uikada vi{e videti - odjednom susvi bolesnici, koji su stajali po-red puta, bivali isceqeni; slepisu progledali, gluvi su ~uli, ne-mi su po~iwali da pri~aju, vri-{te i ska~u od radosti, bogaqimasu se ispravqali iskrivqeni ibolesni udovi. Sa uzbu|ewem,strahom i blagodarno{}u samgledao na sve ovo {to se de{ava-lo - i nisam ispu{tao iz vidaonog iskrivqenog i savijenog.Kada je }ivot sa mo{tima sveti-teqa do{ao u pravcu wega, on jera{irio ruke - ~ulo se stra{nokrckawe i pucketawe kostiju,{kripawe, kao da se ne{to raz-dvajalo i lomilo unutar wega, ion je po~eo uz napor da se ispra-vqa - i ustao je na noge. Kako me jeto uzbudilo! Dotr~ao sam do wegasa suzama, onda sam uhvatio nekognovinara za ruku, po~eo da mu sveovo pri~am, molio da ovo napi{ei objavi... U Petrograd sam sevratio kao drugi ~ovek - veruju-}i.

Pri~aarhimandrita Dositeja

�� %�1�� "� ��#��"�� "�� 2��3�

�� 1��4� ��"��

35

��

�� > /�&�*��'��

PÊLA

Dobro jutro p~elo mala,

ve} si poqa obletala

i sa biqa nektar brala.

Ba{ ti hvala p~elo mala,

plodove si pove}ala,

i pri tome ulep{ala

jo{ ih medom zalivala.

Trud tvoj èlim da nagradim

pa ti novu ku}u gradim.

“P~elar”, 1994.

PÊLICA

Leti p~ela malena

a ko cve}e {arena

niti staje, niti seda

dok nakupi dosta meda

ko joj re~e, Boè moj,

da ostavi mili roj?

Ko je u~i gde }e stati

gde }e meda nasisati?

Bog je u~i, zato zna,

gde je ba{ta {arena,

u kom cvetu ima slasti,

gde }e po}i, gde }e pasti.

“P~elar”, 1995.

MILICA

- Milice, Milice, qepoticebakina! Ustani, }ero, jutro jeve}!

Milica se ne budi, spava dubo-kim snom.

- Milice, Milice, ustani }e-ro! Vrapci ti sletili na prozor,vidi {ta rade. Vidi kako ma{ukrilima! Zovu te da se igra{ swima, zovu te da se budi{. Da vi-di{ kako je lijepo jutro, snijegnapadao, sve je bijelo.

Milica se prome{koqi neotvaraju}i o~i, re~e ne{to nera-zumqivo i okrenu se na drugustranu.

Baka za}uta.- Milice, ustani! Spremi}e ti

baka toplu ~okoladu. Prì}e tijaje na oko, ti to voli{.

- Neka me jo{ malo... Jo{ petminuta.

- Ajde, ajde. Ne budi lijena. ê-kaju nas jage, da ih pustimo da po-su. Zna{ kakve su - lijepe, bijele,male.

Milica }uti.- Jo{ malo... - i okrenu se zidu.Baka je pogleda tu`no. Nije

woj ào jaga, niti joj se ùri daobave doru~ak. Pogleda na ikonusvetog Arhan|ela Mihaila na zi-du iznad Milicine glave, pa naikonu Gospodwu lijevo od we.

- Gospode, Gospode - pro{aputa- Budi nas, mili Gospode. Budinas, da vidimo ìvot. Da znamo daono {to je sad tu, ne}e uvijek tubiti. Da ono {to sad daje{ da na-u~imo, mo`da sutra ne}e{ dati.Da Ti koraknemo bar za trun zakoji moèmo, jer sutra mo`da nitoliko ne}emo imati prilike.Budi nas, Presveta Bogorodice,

Majko na{a. Da nam budu vrijednadjeca, da su poslu{na, da su rado-sna. Da se Bogu mole, da u crkvuho}e.

Baku obuze neka milost u srcu,i dvije suze otisnu{e se niz lice,odnijev{i tugu {to se bila sku-pila. Nekad su djeca bila poslu-{na svakom starijem. Stizala sui u {kolu, i za ovcama, a i da sepoigraju. I bila su zadovoqna sono malo {to su imala. Danas -djeca nosaju telefone, gledaju nateleviziji {to nije za gledawe,pri~aju {to nije ni za odrasle.Nekako se i malo koje nasmije odsrca...

Milica progleda, i vidje da ba-ka jo{ sjedi na wenom krevetu.Ne{to joj ne dade da se daqe opi-re.

- Ajmo, ajmo... Ustajem.- Ajmo, ~edo babino! Ajmo!

I. \., uo~i

Sv. Save ££, 2009.

36

��

HRISTOS VOSKRESE, RADOSTI MOJA!

Poslije tvog odlaska, kao da jei vrijeme stalo! Bila sam i suvi-{e mala da bih te zapamtila, alimogla sam da osjetim da sam izgu-bila ne{to najdragocjenije...Osjetila sam prazninu u du{i.Ni{ta vi{e nije bilo isto...

Osje}ala sam se kao da mi jesre}a okrenula le|a! Svaki danbio mi je isti, ispuwen bolom isuzama... Ali, i mr`wom premaonima koji su mi te uzeli... Nipraznici vi{e nisu imali svoju~ar! Uvijek kad bih pogledala na~elo stola i vidjela da tebe nema,sve mi je postajalo svejedno. Te-

{ko je bilo ìvjeti sa tugom u sr-cu i du{i, sa mr`wom i predrasu-dama.

Trudila sam se zaboraviti,oprostiti, ali nisam mogla! Ikada je moja du{a po~ela da tone umra~ne dubine, tra~ak svjetlostiobasjao je moju du{u! Utjehu samna{la u postu i molitvi! Vo|enaBoìjom rukom uspjela sam tra-ìti opro{taj, oprostiti i na}isvoj mir... Kona~no!

Moja du{a je vaskrsla! Svijetsam gledala drugim o~ima! Sve jedobilo neku novu boju, neku novu~ar... Tebe i daqe nema, ali osje-}am se lak{e, spokojnije...

Praznici su dobili nova obi-qe`ja! Proslavqam ne onako ka-ko dolikuje srpskim obi~ajima,Vaskrs za mene ima posebnu sen-timentalnu vrijednost... Jer, jasam po~ela da ìvim sa nadom iuvjerewem u novo vaskrsewe... Sanadom da }u te opet vidjeti!

Sa nestrpqewem i{~ekujem iovaj Vaskrs! Tebe nema, ali znamda }e{ svojim duhom biti prisu-tan! U ku}i }e se opet prolomitiveseli pozdrav: “Hristos Vos-krese”, i “Vaistinu voskrese!”Ba{ kao i du{a moja, tako i Hri-stos voskrese, radosti moja!

Todorovi}

Nikolina,

Miqevina!&�� &�'��(

�� '��,� 8�� 9" �.��

VASKRS

Radujem se, kad proqe}e stiè.

Radujem se, Vaskrsu,

jer je tada sve bliè i bliè.

Radujem se, suncu da nas toplije grije.

A tada i srcu bude sve milije i milije.

Radujem se, prvim vijesnicima proqe}a,

da cvjetaju u veselim bojama.

Radujem se, farbawu Vaskr{wih jaja.

Radujem se, kada se dje~ja graja ~uje

sa svih strana.

Radujem se, prazni~nom pojawu

u crkvi, na{ih otaca.

Radujem se, pjesmi ptica

sa olistalih grana.

Radujem se, Vaskrsu

Ispuwewu na{eg vjerovawa.

�� "?@A �BC *�'��

)D 8E� 2��F��9E��*��'

37

��

CRVENO JAJE

Vjera je tvrdo ~ekawe onoga ~e-mu se nadamo i dokazivawe onoga{to ne vidimo ili osje}amo. Vje-rujem da postoji Bog, jer postojimja i svijet oko mene. @ivi sam diojednog ~udesnog svijeta koji je iz-ronio iz vje~nosti, unesen u bes-kraj i kre}e se ka vje~nosti. Savjerom i rado{}u u srcu vjerujemi ~ekam dan... Dan Vaskrsewa Go-spoda Isusa Hrista.

U spomen na nevino prolivenukrv u Vaskrsewe Hristovo, bojese vaskr{wa jaja. Crvena boja jesimbol radosti i Vaskrsewa.Vaskr{wa jaja boje se i ukra{a-vaju Velike nedjeqe, a naj~e{}ena Veliki Petak. Ovo je sveti~in kome se pristupa sa pobo`no-{}u i ~istotom. Obi~aj je da seprvo jaje boji u crveno. Crvenaboja simboli{e Spasiteqevu ne-vino prolivenu krv na Golgoti,ali istovremeno to je i boja vas-krsewa, boja krvi koja ìvot zna-~i. Prvo farbano crveno jaje ~u-va se u ku}i cijele godine, a zovuga ~uvarku}a, straàr. Pripisujemu se za{tita, mo} jer brani ku}ui uku}ane od zla, {titi stoku iusjeve.

Jaje je simbol obnavqawa pri-rode i ìvota. I kao {to Badwakgore}i na ogwi{tu daje posebnu~ar Boì}noj no}i, tako istoVaskr{we crveno jaje zna~i ra-dost i za one koji ga daju i koji gaprimaju.

&�'�� G�&��@???H )D ��&�,

VASKR[WA PRIÂ

Budim se i govorim sebi: “Do-

{ao je taj dan”! Najradosniji

praznk za hri{}ane, Vaskrs. Od-

lazim u crkvu na liturgiju, putem

se prisje}am kako su tekle pri-

preme za Vaskrs - Sveti dan. Post

koji je trajao sedam sedmica

okon~an je prvim jutro{wim su-

darima jaja. Qudi ovo prijeme ko-

riste za o~i{}ewe grijehova,

pra{tawe, jer ko je nanosio zlo i

~inio nesre}u poku{ava da se is-

kupi. Na Veliki Petak {araju se

i farbaju jaja, a mala dje~ja stvo-

rewa se prepiru ~ije je jaje qep-

{e, ve}i i ja~e. Na wihovim li-

cima vidi se sre}a, jer je to naj-

zna~ajnije i najpotrebnije za dan

koji slijedi.

Putem sam se zanio i imao sam

osje}aj kad sam iza{ao iz ku}e da

sam se odmah stvorio ispred cr-

kve... Ulazim u crkvu, miris ta-

mjana i zvuk molitve u meni stva-

raju sre}u i blagostawe. Sve je

radosno, djeca uzimaju cvije}e i

dive se prelijepo na{aranim ja-

jima, a pored Vladike, pregr{t

jaja i kao da one ho}e da zaigraju

od sre}e. Te~e liturgija i taj mi-

ris tamjana u meni budi osje}aj

koji se javqa nekoliko puta u go-

dini. Toliko presre}nih i zado-

voqnih qudi odavno nisam vidio

na jednom mjestu. U wihovim o~i-

ma neizmjerna sre}a, u wihovom

tijelu bura osje}awa, a u wiho-

vim nogama osje}aj kao da }e pole-

tjeti. Kraj liturgije, Vladika i

qudi govore, za mene svete rije-

~i: “HRISTOS VASKRSE”, a mi

odgovaramo: “VAISTINU VAS-

KRSE”!

Ove rije~i }e se javiti nekoli-

ko puta u toku ovih dana... i uli-

com se ~uje isto, a ja kre}em ku}i

i nadam se da }e kasnije vi{e bi-

ti qubavi, milosr|a, radosti me-

|u qudima, jer smo svi mi bra}a i

sestre.

Milan Tabakovi},

¤£££-3,

O[ “Sokolac”

38

��

U OSVIT ZORE

Tog jutra u osvit zore

Tog jutra pogledah gore

Gore iznad sebe

U Nebeski svod.

Traìm blagi pogled

Traìm spas za qudski rod.

Svanu dan kad vaskrsnu Hristos

Dan od kad ne bi ni{ta isto

Pravoslavnim hri{}anima do|e spas

Hristos vaskrsnu pronese se glas.

U na{im srcima od tada je radost

U na{im srcima zauvijek je radost.

Zato se radujmo na ovaj sveti dan

Pruìmo qubav svud oko sebe

Nek nam sve bude ko najqep{i san.

Nikolina \uki}

¤£££-3 O[

“Sokolac”

DAN VJE^NERADOSTI

/ �� &��

� �� C�� '��$�� "�� #��

�� "�� &��&��

* / ��$%� �� '�� 3��

�� '�� $��

�� 3�� <��

!� ��(� �� 3��

� � "��$�� !� �

� ��3� �� / �� B

1�� " ��

�� *�� $�(

�� '��

* �� @��$%� ��%� ��

�� '� @��$% ��

� � * �� 3� ��

��'� �� &� CD:"�1"

/="�D"5 � ��?��

/=:"�:*@ /="�D"5LLL

C��$! �� ' � ��%

�� E�� :�� C��

�� &�� %� ��

� ' � �� !� ��

� �� ? ��

�� &�� E�� :�� C��

� �� D � � � '� ��

�� $� "�� ;��

�� @ ;�� !�� 4��

� � ��

/ ��

��3 �� " ��& / ��

�� 3� ��! � � � ' ��

� ��$!� ��&��

�� % � �� E��

� $�:�� C�� &��

�� % ��

�� &�� !��

Bakmaz Petar,

£H-5, O[ Sokolac

HRISTOS VASKRSE

@ute stara~ke ruke podrhtavaju.

Uzdah teàk i bolan.

Suzne o~i bez sijawa, gledaju qude oko sebe.

Gledaju ta lica bez osmjeha, na kojima su ispisani

tragovi te{kog ìvota.

Ponovo uzdah i suza koja kanu.

O Boè, ne pla~em {to su puni rana i oìqaka.

Svaki nosi breme svoje sudbine.

No pla~em {to izgubi{e nadu, vjeru.

[to wihove du{e izgubi{e izvor svog postojawa.

[to besciqno lutaju {umom ne znaju}i da na|u

stazu koja vodi ka tebi Boè.

Ostarjelo lice diè pogled ka nebu.

Nijemo mole}i Boga.

Hriste vaskrsni, pokaì put izgubqenima.

Obasjaj im stazu koja vodi ka tebi.

Pomozi im da vrate mir i spokoj svojim

napa}enim du{ama.

Da im jutro po~iwe sa tvojim imenom na usnama.

Da im vjera u tebe vrati qubav ka bli`wima.

Da im kona~no o~i ugledaju odsjaj sunca.

Da im du{a sa rado{}u usklikne

“Hristos vaskrse”.

Mira Markovi}

39

��

MO@E LI MU@ OTPUSTITI @ENU(O BRAKU)

I pristupiv{i fariseji,ku{aju}i (Hrista) upi-ta{e ga: Moè li mu`

otpustiti èvu? A On odgovo-ri i re~e im: [ta vam zapovedaMojsej? A oni reko{e: Mojsej do-pusti da joj se dade otpusna kwi-ga i da se otpusti. I odgovaraju-}i Isus re~e im: Zbog okorelo-sti srca va{ega napisa vam on za-povest ovu. A u po~etku stvara-wa Bog ih je stvorio kao muà iènu. Zbog toga }e ostaviti ~o-vek oca svojega i mater i prile-pi}e se èni svojoj, i bi}e dvojejedno telo. A {to je Bog sasta-vio ~ovek da ne rastavqa (Jevan-|eqe po Marku 10, 2-9).

Fariseji ho}e da ulove Hristalukavim pitawem o braku i raz-vodu. Oni ho}e da ga optuè za ra-zilaèwe sa Mojsijevim zakonomi sa praksom ìvota prema tomezakonu. Gospod razobli~ava onekoji ga ku{aju. “Nije li dovoqandokaz va{a praksa? Ona vas i op-tuùje, jer Mojsije je zbog okore-losti srca va{ih, tj. zbog va{eduhovne ogrubelosti, bio prinu-|en da promeni ustanovqeni po-redak. Dakle, praksa vas optuù-je kao duhovno grube, kao one kojiimaju razvra}eno srce”.

Daqe Spasiteq u svoj ~istotiobnavqa istinu o braku, onakokako je ona bila zami{qena utvora~kom ~inu Boga, Sazdateqaìvota. Ovu istinu Gospod pono-vo uspostavqa kao obavezan hri-{}anski zakon i za vekove vekovautvr|uje veliku tajnu braka. Te-meq braka tajanstveno po~iva naBoànskom blagoslovu sjediwe-wa jednog muà sa jednom ènom.

Gospod podse}a na ono {to jebilo u po~etku, tj. na trenutak ka-da su tvora~kim ~inom Boìjimbi}a prizvana u ìvot i kada im je

odre|eno wihovo istinsko nazna-~ewe. Podse}aju}i na taj trenu-tak, Hristos poja{wava da ih je“Bog stvorio kao muà i ènu”,tj. da je za muà - Adama, bilastvorena jedna èna - Eva. I Bogje blagoslovio savez to dvoje, kojisu bili stvoreni jedno za drugo.

Pri tome, nije li u ~inu stva-rawa Eve iz Adamovog rebra po-hrawena najdubqa misao o srod-nosti budu}ih muà i ène po du-{i i po telu, o onoj srodnosti ko-ja ih vodi ka me|usobnom sjediwe-wu, i, kada je zadovoqena, daje ì-votu punotu i celovitost?

Hristos podse}a na taj tvo-ra~ki ~in i time ustanovqavakao zakon da i u sve budu}e vekoveBog, kao Promisliteq ìvota,za jednoga muà tajanstveno stva-ra jednu ènu. U wih, koji su pri-zvani u ìvot u razli~itim poro-dicama i u razli~itim mestima,Boànska voqa polaè atomesrodnosti, i ti atomi treba da sesjedine kako bi bila ispuwenavoqa Tvorca i kako bi zaìvelo

ono {to je Tvorac unapred odre-dio.

Kada se ìvot odvija po blago-slovu Boìjem, kada se puteviìvota prokr~uju pod Wegovomnevidqivom rukom, onda dolazido sjediwewa srodnih elemenata,i razli~iti ìvoti sli}e se podBoìjim blagoslovom da bi seuzajamno dopunili. Tada }e jedanmu` na}i svoju “jednu” i “jedin-stvenu” ènu, stvorenu samo zawega. Ovo }e se dogoditi na tajan-stven na~in, blagoslovom Boì-jim. Elementi srodnosti se takosilno privla~e ka me|usobnomsjediwewu, voqa Boìja tako ne-minovno oblikuje one koji su wo-me blagosloveni u ìvotu, srod-ne du{e budu}ih ènika i neve-ste tako su vo|ene ka uzajamnomnadopuwavawu, da se ~ini, kadabi im vezali o~i i postavili jed-noga od wih kod vrata vaseqenekako bi celo ~ove~anstvo u dugojkoloni pro{lo pored wega, da bise i tada, u uzajamnom traèwudu{a i tela, oni bacili jednodrugom u zagrqaj; on jedan - wojjednoj.

Eto za{to Gospod potom dono-si tako ~vrst zakqu~ak: Zbog to-ga }e ostaviti ~ovek oca svojega imater...

Ko je bliì od oca? Ko je draìod majke? Ali sada se ispuwava vo-qa Boìja, sada se dovr{ava tvo-ra~ki ~in - stvarawe jednoga ì-vota pod blagoslovom Boìjim.Prepreka nema, i najja~e zemaqskeveze se kidaju kao istro{ene niti,zato {to tu, u zbliàvawu ènikai neveste, postoji ne{to {to je ve-}e od zemqe. Tu se ispuwava naju-zvi{eniji zakon i tvori se najvi-{a voqa. A kada je prona|eno ono{to nedostaje, tada se ~ovek “pri-lepi” za svoju ènu.

40

��

��'�� 2�� 3�&�&��

Obrati pa`wu na izraz “pri-lepi}e se”. To zna~i u}i }e u dru-gu du{u i u drugi ìvot kao u svoj,stopi}e se i rastvoriti u wima.Tada }e nastati jedan ìvot - je-dan celovit ìvot. I bi}e dovr-{en tvora~ki ~in - stvarawe mu-à i ène; jer, kako je i re~eno uOtkrivewu, “stvorio ih je”, tj.stvorio ih je jedno za drugo, kaojedan ìvot.

Ovu misao, o jedinstvu ìvotakod ènika i neveste koji se sje-diwuju, Gospod obja{wava jo{plasti~nije. On ~ak to jedinstvone ozna~ava kao jedinstvo ìvo-ta, nego jedinstvo tela. I bi}edvoje jedno telo, tako da oni vi{enisu dvoje, nego jedno, tj. qudi su~ak i fizi~ki prestali odvojenoda postoje. Oni su fizi~ki posta-li jedno telo. Eto {ta je u~iniloispuwewe voqe Boìje... Ona nesamo da je nadopunila i ra{irilaqudske du{e u uzajamnom sliva-wu, nego je izmenila i fizi~kuprirodu, i od dva fizi~ka bi}ava~inila je jedno celovito bi}e.

Takva je Tajna Braka. Obja-sniv{i je, Gospod izvodi posled-wi zakqu~ak koji predstavqaprekor farisejima: “A {ta viho}ete? [ta vi pitate? Kako po-sle toga ~ovek da ostavi svoju è-nu? Pa to je protivprirodno!Brak predstavqa uzajamno nado-gra|ivawe ìvota! A vi ho}eteda Ja odobrim ru{ewe onoga {toje nadogra|eno?! Brak je tvo-ra~ki ~in - ~in Boga Koji stvarajedan ìvot. Kako vi traìte daJa razru{im ìvot koji je sazdaoBog? To je protivprirodno... Ine pomi{qajte da nasrnete nabrak! [to je Bog sastavio ~ovekda ne rastavqa.

Episkop Grigorije

Lebedev,

“K svetlosti

Jevan|eqa

Hristovog”

SVEZNAWE BO@IJE

Znaju}i sve stvari savr{enoi neposredno, da li Bogsvojim sveznawem, koje se s

obzirom na budu}nost javqa kaopredznawe, na neki na~in umawu-je, ste{wava, predodre|uje slo-bodu tvari u wenoj delatnosti isamoopredelewu? Iako unapredzna sve misli, sva ose}awa, sva de-la qudska, Bog ipak time ne uma-wuje, niti ste{wava, niti predo-dre|uje misli, ose}awa, delaqudska, jer je sama sloboda darBo`ji ~oveku, ~ija neprikosno-venost ~ini ~oveka ~ovekom, tj.bogolikim bi}em. Pored toga,

predvi|aju}i dela qudska, Bog uisto vreme predvi|a i sloboduqudsku kao uzro~nika i izvr{io-ca tih dela. Unapred znaju}i svemisli qudske, i ose}awa, i dela,Bog ih zna kao slobodne misli,kao slobodna ose}awa, kao slo-bodna dela, a ne kao neophodna. Ustvari, Bo`je predznawe je znawei gledawe svih misli qudskih, iose}awa, i dela, u stawu wihovogzbivawa, jer za Boga ne postoji ni

pro{lost ni budu}nost ve} je svesada{wost. Kao {to na{e posma-trawe izvesnih predmeta van nasne uslovqava sobom wihovo po-stojawe, tako i predznawe Bo`jene uslovqava sobom slobodna de-la qudska, jer ih Bog predvidi izna onakvima, kakvima ih zami-{qaju i ostvaruju sami qudi uslobodi svojoj. Sveti Damaskinrasu|uje: “Predznawe Bo`je jeistinito i nepromenqivo, aliono ni u kom slu~aju nije uzrokonoga {to }e se desiti, nego Bogunapred zna da }emo mi u~initiovo ili ono. On unapred zna mno-ge stvari koje Wemu nisu po vo-qi, ali nije stoga On wihovuzrok. Kao {to lekar nije uzrokbolesti kada unapred raspozna da}e se neko razboleti, ve} je obo-qewe posledica nekog drugoguzroka koji izaziva bolest, apredznawe lekarevo je stvar we-gove ve{tine, - tako i Bog nijeuzrok onoga {to }emo mi u~ini-ti, ve} na{a slobodna voqa.” Poblaènom Avgustinu, Bog una-pred zna sav niz uzroka svih zbi-vawa u svetu, ali u tom nizu voqana{a zauzima va`no mesto. Onaima u sebi onoliko sile kolikojoj je Bog dopustio da ima, predvi-dev{i unapred wenu budu}u silui budu}u delatnost; i kada onaprojavquje tu svoju silu, ona to~ini kao potpuno slobodno bi}e,kao posednik te sile. ôvek gre-{i ne zato {to je Bog predvideoda }e on gre{iti, niti gre{i ponekoj neophodnosti ili slu~ajno-sti ve} {to sam ho}e; a Bog, pred-vi|aju}i to, pokazuje da ne moèbiti obmanut. Ko ne èli gre{i-ti, taj ne gre{i, {to je Bog tako-|e predvideo, znaju}i da on ne}ezaèleti da gre{i.

Ava Justin

]elijski

41

��

SA POKLONI^KOG PUTOVAWA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Milo{}u Boìjom Wegovo

Visokopreosve{tenstvo

Mitropolit dabrobosan-

ski g. Nikolaj u pratwi arhije-

rejskog zamjenika protojere-

ja-stavrofora Milorada Qubin-

ca i profesora bogoslovije Sve-

tog Petra Dabrobosanskog Alek-

sandra Qubinca krenuo je na po-

kloni~ko putovawe svetom Ni-

kolaju Mirlikijskom ûdotvor-

cu u grad Bari - Italija, dana 26.

jula 2009. godine.

Na ovom Bogougodnom putu u

popodnevnim ~asovima u gradu

Baru Wegovo Visokopreosve-

{tenstvo do~ekao je arhijerejski

namjesnik barski protojerej-sta-

vrofor Radoman Mihajlovi}. Na-

kon ukazanog gostoprimstva pro-

te barskog kao i wegove protini-

ce, Mitropolit Nikolaj je posje-

tio crkvu Svetog Nikole u Sta-

rom Baru (1876), hram Svetog Jo-

vana Vladimira u izgradwi i ma-

slinu staru preko 2000 godina.

Pokloni~ko putovawe iz luke

Bar u 22.00 ~asova nastavqeno je

Jadranskim morem brodom Sveti

Stefan. U jutarwim ~asovima 27.

jula brod je pristao u luku Bari

iz koje su se jasno nazirali sun-

cem obasjani krovovi bazilike

Svetog Nikole. U 9.00 ~asova We-

govo Visokopreosve{tenstvo

u{ao je u baziliku Svetoga Niko-

le a potom u kriptu hrama gde po-

~ivaju mo{ti Svetog Nikolaja

Mirlikijskog ûdotvorca. Po-

slije poklowewa i cjelivawa mo-

42

��

��&�� '�� *��'�� 7��&�� '�� &��!�'�� ,�� 7��&� � /�� IJ �BK� ��&� ICCL *�'��

��&�� '�� *��'�� 7��&�� ' �� 7��&�� &��* G�'��,� ��

�� ,� � ��(��>�� &��' M��,� *��'� /�� ( ��&�� IJ �BK� ��&� ICCL *�'��

{tiju, blagoslovom Mitropoli-

ta Nikolaja, akatist Svetom Ni-

kolaju sluìli su sve{tenici

Ruske pravoslavne crkve i proto

Milorad Qubinac. Akatistu je

prisustvovao ve}i broj pravo-

slavnih vjernika koji svakodnev-

no dolaze na poklowewe ovom ve-

likom boìjem ugodniku. Posli-

je Akatista i uzne{enih molita-

va Svetom Nikolaju, Mitropo-

lit Nikolaj je starje{ini hrama

uru~io skromne darove. Prili-

kom posjete muzeja u sastavu bazi-

like, bratstvo hrama Svetog Ni-

kolaja zahvalilo se Mitropoli-

tu Nikolaju na pokloni~koj po-

sjeti a u znak pa`we darovali su

Mitropolita svetim mirom.

U popodnevnim ~asovima Mi-

tropolit Nikolaj sa svojom prat-

wom upoznao je znamenitosti gra-

da Barija. Istoga dana u ve~er-

wim satima iz luke Bari, brodom

Sveti Stefan, usledio je povra-

tak prema gradu Baru, gdje je 29.

jula u jutarwim ~asovima Mitro-

polita do~ekao prota barski Ra-

doman. Posle kra}eg odmora Mi-

tropolit je krenuo prema mana-

stiru Ostrog na poklowewe Sve-

tom Vasiliju Ostro{kom.

U 11.00 ~asova uz zvuke mana-

stirskih zvona prilaze}i kroz

{palir vjernog naroda i pa`wom

bratstva gorweg manastira

Ostrog Mitropolit se poklonio

i pomolio Svetom Vasiliju

Ostro{kom. Po ukazanom gosto-

primstvu od strane bratstva ma-

nastira put Mitropolita Niko-

laja Dabrobosanskog je sledio

wegovoj Bogom povjerenoj mitro-

poliji, u koju donese Boìjeg

blagoslova i osveèwa na duhov-

nom putu posredstvom Svetog Ni-

kolaja Mirlikijskog ûdotvor-

ca i Svetog Vasilija Ostro{kog.

Aleksandar Qubinac,prof. bogoslovije

43

��

/��&�� 7��&� � /��" �� *'�� !�� 7��&�� &��* G�'��,�

��&�� '�� *��'�� 7��&�� (��>�� &��'�� M��,�� &�,�

/�� ( ��&��" � �� &�#�#� �� 7��&�� &��G�'��,� IJ �BK� ��&� ICCL *�'��

“NE UBIJ”

Zvezdano nebo je stalni iz-vor nadahnu}a za pesnike iodu{evqenosti za filoso-

fe. Ono se nekako ne uklapa ni usistem rima niti u sistem silo-gizama. Zvezde - to su simbolve~nosti. Iskre no}i, koje su seuko~ile u letu, zrak je svetlostiu nepreglednoj daqini ko-smi~kih prostranstava. Zvezde -to su dijamantske o~i kojima ne-bo gleda zemqu. Kada bi mi, qudi,mogli upitati zvezde, {ta stalnoi nepromenqivo vide na zemqi,onda bi nam zvezde odgovorile:“Na zemqi je postojano smo vremei nepromenqiva samo smrt, sveostalo ni~e, mewa se i nestaje,postojano je jedino nepostojawesveta, a nepromenqiva wegova ne-promenqivost”. Ako bi mi upi-tali zvezde {ta su one ~udno na-{le na zemqi, onda bi one odgo-vorile: “Glupost qudi, koji, zna-ju}i dosta o nepostojanosti vre-mena i smrti grade svoje ku}e nateku}oj bujici reke i zaboravqa-ju na ve~nost”. Smrt je univerzal-ni fakat na{eg postojawa, sasmr}u se susre}emo svuda, onaprati ìvot kao senka. Pa ipak,smrt ostaje za nas tajna, koje sepla{imo i dodirnuti je. ûdanparadoks: mi vidimo svet smrtisvuda, i uprkos o~iglednosti neverujemo da ona postoji. Nama se~ini da nismo u wenoj vlasti, da}e wen nalet, koji ru{i sve nasvom putu, projuriti pored nas.Mi vidimo smrt, mi povremenorazmi{qamo i govorimo o woj i uto isto vreme, ~ak prolaze}i po-red grobqa, mi u dubini svoga sr-ca ne verujemo da }emo nekad le-àti u ekserima zakovanom san-duku pod slojem zemqe, da }e na{etelo biti podvrgnuto truqewu:o~i }e ispasti iz o~nih dupqi,mozak }e iste}i kroz nozdrve, te-lo }e se pretvoriti u sukrvicu i

grobni crvi }e nas pretvoriti uzemqu od koje je i uzet ~ovek.

Mi vidimo smrt svojih bli-skih: jedan za drugim oni odlaze unebitak - zemqu iz koje nema po-vratka. Ali u dubini du{e ne ve-rujemo da i nama predstoji takavisti put. Mi odgonimo tu misaood sebe: ona je suvi{e uàsna zanas kao lik Gorgone. Taj malodu-{ni strah pred smr}u pretvarana{ ìvot u àlosnu igru senki.Kada smrt ipak dolazi, mi ispa-damo nespremni za wu, pokaèmose u ulozi laòva koji su preva-rili sami sebe.

Mi ìvimo u toku vremena.Vreme nam je dato kao neko na-sledstvo, kao o~evo bogatstvo,ali oni ima svoju granicu. Sva-kim danom ono se topi i smawuje.Mi mislimo da }e vreme koje namje dato uvek biti u na{oj svojinii zato ga sa pijanom grabe`qivo-{}u tro{imo. Mi mislimo da jesve vreme jo{ ispred nas, a kadadolazi smrt, onda vidimo, da sevreme zavr{ilo kao raspredenoklup~e vune.

Zaboravqawe na neizbe`nostsmrti i kona~nost vremena pri-kiva nas, kao ekserima za zemqu.I mi }emo se u su{tini dobro-voqno predati smrti, hvataju}i

se za privremeno, za ono {to sezadràti ne moè. [esta zapovedglasi: Ne ubij (Izl. 20, 13). Alimi je neprekidno naru{avamo po-{to po{to neprekidno ubijamovlastiti duh. Predav{i sebe uvlast privremenoga, nepostoja-nog, promenqivog i na kraju kra-jeva smrtnoga, onoga {to se nala-zi pod vla{}u truqewa, mi samipak izvr{avamo nad svojom du-{om presudu. Zaboraviv{i nasmrt mi zaboravqamo na ve~nosti time se li{avamo ve~nog ìvo-ta. I svaki dan potro{en uzaludje svakodnevno samoubistvo.

Sredinom veka bila je raspro-strawena slika pod nazivomPles smrti u razli~itim vari-jantama. Na woj smrt ~as prati~oveka kao lovac zver, ~as se po-javquje na svadbi, ~as hodi po vr-tu sa kosom u rukama ne biraju}i{ta }e pose}i do korena: korovili cve}e, ~as stoji kao organiza-tor pira sa ~a{om u rukama me|unajja~im gostima, ~as se nadnosinad posteqinu deteta. Ali najo-miqeniji siè bio je ples ~ovekau zagrqaju nevidqive za wegasmrti u liku kostura. ôvek ple-{e me|u trupovima, ali na wego-vom licu je bezbriàn osmeh - toje lik na{eg ìvota, privezan zazemqu. Sve su glasniji zvuci togavalcera smrti, sve se brè kre}ezloslutni pir, sve ja~e smrt pri-teè ~oveka na grudi... i, najzad,odbacuje ga u gomilu trupova, kao{to bacaju cepanicu na gomiludrva. Na{ ìvot li~i na igrusenki na zidu. Gasi se svetlost -nestaju senke.

Prvo ubistvo svoje du{e - to jeneverovawe u boànstvo. Atei-zam i filosofija o~ajawa, to jebespomo}na èqa da se ovekove-~i zemaqski ìvot, filosofijakoja se pretvara u ugru{ak mr-`we prema Bogu. Ateizam je ne-logi~an. Ako je ~ovek osu|en nasmrt, onda on mora da isproba svemogu}nosti da izbegne tu presu-

44

��

du. Kada kod ~oveka otkriju rak,onda on po~iwe traìti posebnelekove i lekarije, on je spremanpo}i na kraj sveta, ako ~uje da gatamo mogu izle~iti, on je spre-man da proda sve {to im, samo dakupi sebi pravo na ìvot koji }ese ranije ili kasnije ipak zavr-{iti grobom. Sv svetske brige iproblemi izgledaju mu kao neka-kve sitnice pred likom hobotni-ce smrti koji se upio u wegovo te-lo i sisa wegovu krv.

Ateizam uverava sebe da za-grobnog ìvota nema, on kao daza~epquje u{i kada mu govore oBogu i ve~nosti i sa nasladom seuverava da spasewe ne postoji. Asamo ako bi ~oveku rekli da je uwegovom vrtu zakopano blago itreba samo poraditi lopatom dabi se na{lo; onda bi se on potru-dio da proveri je li to istina,mada su {anse jedan naprema hi-qadu da je to istina. Tako se svaogromna kwièvna produkcijaateista u sveukupnosti moèkratko nazvati: “Uputstvo za sa-moubice”.

Ali evo stvari jo{ neshvatqi-vije i ~udnije od ateizma; ~ovek,veruju}i u Boga i osetiv{i We-govu blagodat u svojoj du{i kaodisawe ve~nosti, produàva daìvi tako, kao da Boga nema. Du-{a takvog ~oveka li~i na ne-sre}nika, koji leì pod krhoti-nama sru{ene zgrade i gomilamazemqe. On ho}e da baci sa sebe tuteìnu ali ne moè ~ak ni mrd-nuti rukom. Mi leìmo pod krho-tinama na{ih razru{enih plano-va i nada, mi smo sagraweni podzemaqske brige, mi ho}emo da seusavr{imo ali na{e strasti po-novo nas savijaju prema zemqi. Dabi se bilo s Bogom treba se odre-}i od vawskog vi{ka, treba osta-viti samo neophodno. Kada ~ove-ka juri zver, onda ~ovek, da bilak{e beào, zbacuje sa sebe ode-}u. A mi se pla{imo rastati satovarom materijalnim i du{ev-

nim pa nosimo i nosimo na ple}i-ma tu te{ku vre}u...

Ovaj ìvot nam je dat, da bi sje-dinili svoje srce s Bogom, da biga napravili kao nerukotvorenihram Svetoga Duha. Ali mi od sr-ca pravimo kavez za zveri ili ko-rito za sviwe. Kad nastupa smrtmi shvatamo da smo bili obmanu-ti, da je ve~no samo nevidqivo, avidqivo se pretvara u ni{tavi-lo: drè}i se vidqivog mi smo sehvatali za pusto{. Ve~an je ~ove-~iji duh, ono na {ta stalno zabo-ravqamo. Svako od nas je vidiolobawu, wene obnaène zubesli~ne grimasi osmeha. Moè bi-ti da je to lik toga- da se mrtvac

smeje nad vlastitim ìvotom,smeje se, videv{i ono {ta naso~ekuje, ali dok je skriveno, sme-je se nad sobom i svojom sabra}om.

Zapovest: “ne ubij”, govori namo tome da ne bismo ubili ìvotna{eg duha, da ne bi ubili vremekoje nam je dato za spasewe, da nebi ubili svoju du{u, zakopav{ije u grobnicu strasti i zemnihbriga, da ne bi izgubili nepro-menqive riznice, kojoj se dive~ak i an|eli - qubavi boànskeprema ~oveku.

“Ne ubij” zna~i - izaberi ì-vot. Po~etak i zavr{etak, izvor,sadràj i savr{enstvo ìvota -

to je Bog. Ako Boga nema, onda jesvemu kraj, i ìvot je samo trkaosu|enoga prema ve{alima. Akopostoji Bog, a on nam je otkrioveliko svoje bitisawe, On hiqa-du puta svedo~i svakoj du{i, daOn postoji blizu we, onda svakitrenutak ~ove~ijeg ìvota, svakiotkucaj srca mora biti posve}enWemu.

Bog jeste Duh, ali On nam je daokao neki zalog Svoje ime i tajneCrkve. Misti~ki ìvot du{e toje prebivawe u imenu Bo`jem:stalnoj molitvi. Kada se zabora-vqa i i{~ezava molitva, tada ~o-vek odstupa od Boga.

Spasewe - to nije samo “li~no”delo pojedinog ~oveka. Kada ~o-vek sti~e blagodat, onda on we-nom tihom nevidqivom svetlo-{}u ozaruje i ìvot drugih qudi.Pored takvih qudi zagrijavaju sedu{e. Od op{tewa sa wima qudidobijaju snagu i unutra{wi mir.A ~ovek, koji umire u gresima, is-pu{ta iz sebe telesni otrov.

[esta zapovest glasi: Ne ubij,to jest izaberi ìvot, a ìvot -to je Bog, Koji je si{ao na zemqui Koji je primio smrt da bi nasu~inio besmrtnim. Bog, koji jestvorio vaseqenu, hiqade sveto-va, vreme i ve~nost, ~eka, da bi-smo mi sami otkrili za Wega svo-je srce.

Mojsije je zavr{io svoju pro-ro~ansku propoved i posledwezave{tawe re~ima: “Izraiqu, jasam poloìo preda te vatru i vo-du, ìvot i smrt, izaberi ìvot,da bi ìvio ti i djeca tvoja”(Izl. 30, 19).

...Kada bi bilo mogu}e upitatizvezde, koje, kao jata vatrenihptica lete sa istoka na zapad:“[ta ste najlep{e videle na zem-qi?”, onda bi zvezde odgovorile:“Najlep{e ~ovekovo srce u kojemsija Boànskom svetlo{}u imeIsusa Hrista”.

-��'��5�>��& �2��&��

45

��

Narod je bio sretan i zadovo-qan, jedino ga je brinulo pu{kara-we komunista. Nosili su petokra-ke zvezde na kapama, pevali crve-noj armiji i gde god su mogli oti-mali zlotvore od pravedne kazne.

Kad su na Romaniji osnovalisvoje odrede narod, vi~an mreti uborbi sa du{manom a neve{t po-litici, bez inteligencije i prva-ka, }utao je i verovao da oni radepo nare|ewu nekakvog glavnogodbora iz Beograda. Komandantim je bio Jevrejin Vajnert iz Sa-rajeva, koga, da bi zaturili trag,prozva{e î~om, a garda su mubili crnogorski proleteri po-kupqeni sa koca i konopca.

Kad u po zime stigo{e glasovi ovelikoj usta{ko-nema~koj ofan-zivi na Isto~nu Bosnu nestadeproletera i partizana bez traga,ostavqaju}i ceo teret borbe se-qa~koj raji. Begunci su donosilikrvave vesti. Neprijateq stavqapod no` staro i mlado, pali i po-sledwu kolibu, pqa~ka i uni{ta-va. U Mokrom su u crkvi silovaliènsko robqe u masama, na Pali-ma su od crkve napravili kowu-{nicu.

Pred povla~ewe pop Vlasti-mir skupi borce u crkvu. Zbegovisu bili ve} odmakli ka istoku.“Bra}o, po~e zboriti seqacima,opogani}e nam krvnici domBo`ji. Boqe da ga zapalimo negoda nam ga blate du{mani. Vatra je~ista a Bog }e oprostiti!”

Qudi su se pogledali mra~ni. Uprvim redovima stajao je vodnikPerko i gledao u ikonostas. Ba{

na ~asnim dverima iznad lika Sv.Apostola Pavla stajao je zlatnimslovima ispisan natpis: Prilo-ì Perko Mitrovi} za pokoj du-{e svom ocu Stevanu. Zasuzi muoko kad re~e sve{teniku: Da pa-limo, o~e Vlastimire! Navuko{enagorele grede sa doma zapaqenogod usta{a, momci razvali{e senau porti i po~e{e ga unositi ùr-no u velikim naramcima. Kad pr-vi plamenovi suknu{e kroz pro-zore pop i svi seqaci poskida{ekape i po~e ~udna molitva Hri-stovih boraca {to sami pale hramBoga ìvoga, da ga ne oskrnavezlotvori. Gust dim pun mirisarastopqenog voska i tamjana oba-vijao ih je. Sve{tenik se prekr-sti, usta~e {ubaru i za trenutakse pretvori u borca komanduju}iotse~enim glasom: Pokret! Tridana kasnije kad partizanski ka-lauzi provedo{e vi{e Kneìneusta{e za le|a ~etnicima u krva-vom proboju pop Vlastimir rawenpade u ruke usta{ama.

Usta{ki tabornik Jure Vra-ni} bio je ~ovek osobito istan~a-ne zagreba~ke i hri{}anske kul-ture. Pre rata kao pretstavnikindustrije u Beogradu bio je ~lantamo{weg hrvatskog kluba. Do-brodu{ni beogra|ani vukli su gaiz ku}e u ku}u, sa ve~ere na ve~e-ru, uìvaju}i kao u lepim {ala-ma u wegovim pretwama srpskimbarbarima sa skorim obra~unom.Usta{ku karijeru po~eo je tim{to je u Zagrebu zaklao svog naj-boqeg prijateqa Srbina, da bi sedo~epao wegove radwe. Kao pre-fiwena du{a brzo je izgubio sva-ki smisao za prosta~ke na~ineubijawa, kojima se sluìla ve}i-na wegovih drugova.

Streqawe, ve{awe, razbijaweglave maqom, udarac sekirom zavrat, nabijawe na kolac bili subez ikakve fantazije. Ideja da seprave rukavice od koè Srba ì-vih oderanih bila je i lepa i ori-ginalna, ali na àlost wom se ve}bio posluìo stoèrnik iz Si-ska oderav{i ìvog mladog Te-sli}a. No Jure je svojom genijal-no{}u ipak uspeo da o wemu sa di-vqewem pri~aju po zagreba~kimsalonima ne`ne hrvatske pucice.Naredio je sveu~ili{nom stu-dentskom zdrugu da mu pokupe izistorije i literature sve intere-santne na~ine ubijawa od an-ti~kih vremena do danas. Kad sumu predali spisak od nekolikostotina slu~ajeva on ih lepo nu-merisao i ponese sa sobom na boj-ni pohod. Bio je vrlo pa`qiv pre-ma zarobqenicima i kao kulturni~ovek prepu{tao im je da samiizaberu na~in svoje smrti. Kad bi`rtva iz papirne kesice izvuklabroj, Jure bi pogledao svoj spisaki pro~itao: Broj 53, Plutarhovprikaz kako je Aleksandar Veli-ki ka`wavao izdajnike. I usta{ebi pomo}u debelih uèta i u prvoj{umi savijali dva mlada stabla,veù}i `rtvu rukama za jednumladicu a nogama za drugu. Na da-ti znak bi pu{tali stabla koja bina dvoje prekidala telo, dok bi izvisine krv prskala po hrvatskimvitezovima.

Kad mu dovedo{e Vlastimirableda od izgubqene krvi iz rawe-nog ramena, on mu odmah pruìkesicu da “vu~e numeru”. Sve{te-nik ga prezrivo pogleda i ne po-ma~e se. Kad mu ne odgovori ni nadrugi poziv Jure sko~i, ali se ne-{to predomisli pa re~e jednom

46

��

SMRTPOPA VLASTIMIRA

�� BK ��

od straàra: Vadi ti za wega!Straàr mu dodade broj a Jure sesav ozari: Vrlo dobro, 44! Poprimeru cezara Nerona ve~eras}e{ mi svetliti dok ve~eram.

Usta{i su bivakovali u pro-stranoj sali jedne izgorele stru-gare. Na betonskom podu goreloje nekolino vatri. Dim se pro-vla~io kroz prozore za~epqenejelovim grawem.

U jednom uglu prostorije pri-vezan za èlezni stub neke starema{ine stajao je pop Vlastimir.Na nekoliko koraka od wega dvedaske na trupcima prekrivene}ebetom sluìle su kao sto nakom je stajala pletenka sa raki-jom i komadi hladnog mesa i hle-ba. Za stolom je sedeo Jure sa jo{dva oficira, pili su rakiju irazgovarali ne obaziru}i se nazarobqenika.

Vlastimir je razmi{qao. Usudbinskim neredovnim vremeni-ma raspliwavaju se ose}awa ipredstave pojedinaca ustupaju}imesto kolektivnim raspoloè-wima u odnosu na vrednost ìvo-ta. Hrabrost postaje kolektivnakao {to i strah i panika nastupa-ju masovno. Videli smo kako hlad-nokrvno umiru qudi koji su prerata strahovali od svakog {u-{wa, kao {to su ~esto puta na-silnici i delije iz mirnih dana uborbi prvi okretali le|a. @i-vot kao ciq izgubio je bio svakuvrednost u ratu i revoluciji, po-smatran je samo kao sredstvo da sepostigne op{ti ciq. Qudi nisubili vi{e Jovo ili Pero, sin bo-gatog Mitra ili oskudnog Marka,otac i hraniteq porodice ilimaj~ino mezim~e. Odjednom onisu bili svi samo delovi ve~nog i

neprolaznog Srpstva, poveziva-li preko sebe pro{lost sa bu-du}no{}u i delovali samo kao de-lovi tog ~udnog i misti~nog kom-pleksa. Ko je video smrt samo nabolesni~koj posteqi, dok samrt-nika okruùje porodica, dok sebolesnik smatra centrom svemi-ra, taj nikad ne}e razumeti rav-nodu{na herojstvo stotina hiqa-da neznanih mu~enika iz na{ihslavnih dana.

Vlastimir je ~ekao smrt rav-nodu{no. Pomisli kratko na è-nu i dete koje je prebacio Crno-gorcima u âjni~e, pa odmah sezabrinu kako je pro{ao odred uproboju. Ko je poginuo i gde se sa-da nalaze.

Usta{e su pravili raspored zasutra{wu akciju izdaju}i glasnonare|ewa a on je mislio kolikobi vredelo na{ima da znaju ovo{to on sad slu{a. Kad bi im mo-gao bar na{koditi! Imao je uvekpod pojasom bombu kragujeva~ku,koju mu ni sad , niti su na{li ni-ti su traìli. Ali on je bio ne

samo vezan ìcom od ~asa zaro-bqavawa nego mu je desna rukausled rane bila posve umrtvqena.

Pri|o{e mu dvojica usta{a.Nosili su dve krbuqe pune smolei stare krpe i }ebeta. Umota{ega pa`qivo sve do pojasa razre-div{i smolu i krpe natopqenepetrolejom po celom telu. Osta-do{e slobodne samo grudi i gla-va, da ne bi `rtva suvi{e brzo iz-dahnula.

Kad tabornik naredi da po~neve~era jedan vojnik pripali Vla-stimira. @iva bakqa blesnu cr-venim plamenom. Iskre dohvati-{e gustu crnu bradu sve{tenika,koja sagore pucketaju}i. Stisnu-tih zuba i zatvorenih o~iju ~ovekje goreo. Usta{e su mu dobaciva-li {ale, a Jure je elegantno dizao~a{u sa rakijom i nazdravqao mu.

Muke postado{e Vlastimiruneizdrìve. Za ~asak pomisli daga Bog ka`wava {to je zapaliocrkvu ali se trè i zaprepa{}e-ni usta{e ~u{e kako iz plamenasnaàn glas zapeva: Tebe Bogahvalim!

U tom momentu uàsan tresakzagrme dvoranom. Vatre se poga-si{e a ugarci su padali iz vazdu-ha svetlucaju}i u mraku. Samo jegorela jo{ smola na jednoj nozioca Vlastimira osvetqavaju}ile{ sa osmehom na licu, unakaè-nom od vatre. Tabornik je leàomrtav probijene lobawe, dok sumu se drugovi gr~ili u ranama.

Zagrejana ogwem bomba popaVlastimira izvr{ila je svoju du-`nost.

Vojvoda Dobroslav

Jev|evi}

(Iz kwige:

“Kapi krvi”)

47

��

SVETI MUÊNIK VUKA[IN

Objavqivawe kazivawa koje

slijedi ima slede}u namjeru: da

pokaè kako je sila nasilnika

nemo}na, i da pokaè kako je

pravednik pobjednik i kad

strada - tad, zapravo, ostva-

ruje najve}u i najvi{u pobjedu.

Drugu namjeru nemamo, posebno

ne (ne daj Boè!) podsticawe

mr`we prema mu~itequ i mu-

~iteqima.

Oni su ka`weni tim {to jesu

kakvi jesu, i dostojni àqewa,

posebno ako ih uporedimo sa

Svetim Mu~enikom.

Svjedo~anstvo u nastavku iz-

rekao je @ile Friganovi}, koji

je za sebe rekao da je najkrvaviji

usta{a u Jasenovcu.

Frawevac Pero Brzica,

Ante Zrinu{i}, [ipka

i ja okladili smo se tko

}e te no}i zaklati najvi{e logo-

ra{a. Otpo~elo je klawe i ja sam

ve} bio poslije jednog sata po

broju zaklanih daleko izmakao

ispred ostalih.

Obuzeo me je te ve~eri neki

neobi~an zanos. înilo mi se kao

da sam na devetom nebu. Nikad u

ìvotu nisam osjetio takvo bla-

ènstvo. I ve} poslije nekoliko

sati zaklao sam hiqadu i sto qu-

di, dok su ostali jedva stigli da

zakoqu po tri stotine do ~etiri

stotine.

I tada, dok sam bio u najve}em

zanosu, slu~ajno sam bacio pogled

u stranu i tu ugledao jednog po-

starijeg seqaka, koji s nekim ne-

shvatqivim mirom stoji i spo-

kojno gleda kako ja koqem `rtve

i kako se one u najve}im mukama

preturaju. Taj wegov pogled neka-

ko me presjekao. înilo mi se

kao da sam se iz onog najve}eg za-

nosa najednom skamenio. Jedno

vrijeme nisam mogao da se mak-

nem. No zatim sam oti{ao do tog

seqaka i od wega saznao da je on

neki Vuka{in iz sela Klepaca

kod âpqine kome su u ku}i sve

poubijali, a wega s nekih {um-

skih radova poslali u Jasenovac.

On je sve to govorio s nekim nedo-

ku~ivim mirom, koji je mene teè

poga|ao nego sva stravi~na kuk-

wava oko nas. U meni se odjednom

razbuktala èqa da mu razbijem

mir i spokojstvo najsvirepijim

mu~ewem, i da u wegovim mukama

povratim svoj zanos i blaèn-

stvo uìvawa u bolu.

Izdvojio sam ga i posadio na je-

dan paw. Naredio sam mu da vik-

ne: “@ivio poglavnik Paveli}”,

ili ako to ne kaè da }u mu odsje-

}i uho. Vuka{in je {utio. Otki-

nuo sam mu uho. On nije rekao ni

rije~i. Ponovo sam mu rekao da

vi~e: “@ivio Paveli}” ili }u mu

otkinuti i drugo uho. Otkinuo

sam mu i drugo uho. “Vi~i @ivio

Paveli} ili }u ti otkinuti nos!”

A kad sam mu i po ~etvrti put za-

povjedio da uzvikne “@ivio Pa-

veli}”, i zaprijetio da }u mu no-

èm izvaditi srce iz grudi, on me

pogledao i, uperiv{i pogled ne-

kako kroz mene, u neizvjesnost,

polako i razgovjetno mi je odgo-

vorio: “Samo ti, dijete, radi svoj

posao”.

Poslije toga ova wegova rije~

potpuno me izbezumila. Sko~io

sam na wega, iskopao mu o~i, isje-

kao srce, preklao grlo od uha do

uha, i nogama ga sjurio u jamu.

Ali tada je i u meni ne{to pre-

puklo i te no}i nisam mogao vi-

{e da koqem. Pobjedio je fran-

ciskanac Pero Brzica jer je za-

klao 1350 logora{a, i ja sam mu

bez rije~i platio opkladu.

ûveni neuropsihijatar ibivši logora{, Ne|o Zec

8� / 9" )�� $�,��"��#� ��!��" # B

/��*��' BLNN " NB(NK

48

��

��'�#� �� ! E�� %�&��

��' ��#� -�*�&��

O PORODI^NOM VASPITAWU

Roditeqi su najglavniji ~inioci za vas-pitawe dece omladine qudi. Oni naj-lak{e uti~u na decu, bilo pozitivno

ili negativno, jer deca ~ine ono {to vide od ro-diteqa.

��& ��1�� "�#� 1�5��

Sveta Crkva Hristova je oduvek u sebi nosilai pronosila ideju preobraàja qudi na boqe,stvarawa pravih karaktera. Ukoliko je Crkvastajala bliè Hristu, utoliko je vi{e ispoqava-la te`wu za izgradwom qudskog karaktera. U vre-menu kada bi se Crkva ukqu~ivala u duga~ku po-vorku obi~nih qudskih ustanova, bledeli bi we-ni plodovi stvarawa karakternih qudi. Na preo-braàju je Crkva zasnivala i pokazivala sav svojsjaj. Otuda je hri{}ansko vaspitawe preobraàjna boqe.

Vaspitati ~oveka za svoju hri{}ansku Crkvuoduvek je bilo te{ko. Kada se u Crkvi izgovorire~ “vaspitawe”, to ne zna~i ono {to ~itamo u{kolskim uxbenicima.

Gospod Isus Hristos je uvek bio i ostao li~niprimer i ideal najpotpunijeg vaspitawa. U naucio vaspitawu vazda se smatralo i smatra se danas,da je li~ni primer ja~i od re~i, sna`niji od pi-sanih teorija.

Svojim li~nim ìvotom, svojom re~ju, Hristosje vaspitavao druge, za sobom vodio i svoje vaspi-tanike vrlo visoko uzdizao, do svetiteqstva, donajidealnijeg vaspitawa. On je propovednik pro-braàja, duhovnog preporo|aja i fizi~kog pro-slavqawa Boga.

Ako revolucija zna~i ru{ewe, uni{tavawestaroga i postavqawe novoga, sa svima wenimidejama, to hri{}ansko vaspitawe zna~i preobra-àj qudskog karaktera na boqe, postojanije; dokulta svetosti qudske li~nosti; do qubavi premaBogu i qudima, ma kojoj oni ideji, klasi i ube|e-wima pripadali. Ako revolucija zna~i osvetu ra-di osvete, krv radi krvi, plamen radi plamena,

onda }e revolucija mo}i nazvati svojim bratomsvakoga ~oveka pre nego Hrista. Ako revolucijubilo koje vrste preduzima ~ovek radi svojih ide-ja, a sudija je tu|ih, pali ceo svet da bi se ogrejao,jede ceo svet da bi se nasitio onda se Hristos va-istinu ne moè uporediti sa wim, niti nazvatibratom wegovim. Ako su revolucionari atentato-ri koji ugroàvaju tu|e ìvote, ili su profesio-nalni agitatori raznih prevrata, kao {to se to una{e vreme doga|a, onda se Hristos, kao preobra-ziteq qudi, ne moè izjedna~avati sa takvima.

Mi pouzdano tvrdimo: Hristos nije na takvimpostavkama preobraàvao qude, niti je takvu me-todu dozvoqavao. Naime, On traì unutarwi pre-obraàj ~ovekov, traì o~i{}ewe du{e od grehai potpunu izmenu qudske li~nosti na boqe. Takotreba razumeti i re~i sv. ap. Pavla kada kaè:“Diìte bunu”, tj. protiv sebe samoga, postajteboqi uop{te. Time se traì moralni preporo|aj,sasecawe u korenu svega onoga {to moè na{ko-diti pojedincu i zajednici, doma}inu i porodici,stare{ini i selu, gospodaru i dràvi, vojniku iarmiji, radniku i preduze}u, verniku i Crkvi.Preobraàj koji je Hristos izveo, najuspeliji jepreobraàj na boqe u ovom svetu i za koji ovajsvet uop{te zna. Hristos je zapo~eo preobraàjpaqewem malih plami~aka u du{ama nekolicinequdi, potowih apostola i propovednika hri-{}anske vere, da bi se postepeno razbuktali igrejali celi svet novom re~ju ìvota.

Nedavno ste preko televizije pratili jedanveli~anstven doga|aj u na{oj zemqi, preno{eweolimpijskog plamena kroz mnoga mesta na{e ze-mqe, da bi na kraju na{ao svoje mesto u Sarajevui ozna~io otvarawe zimske olimpijade svetskihrazmera. Tako se i od ogwa Hristove ideje, novere~i i nauke, koja nije filosofska ideja, ve} ì-vi i opraktikovani doìvqaj, palio potowi odprethodnog i zagrevao srca qudi, od onih najni-ìh do najvi{ih u carskim dvorovima. U tom pla-menu preobraàja sveta sagorela su mnoga nepra-

voslavna carstva i nikla nova, koja su do dana-{weg dana ostavqala i ostavqaju vidna obele`javisokih kulturnih i duhovnih ostvarewa.

Hristos nije dizao bune ovosvetskog karakte-ra, niti ih danas Crkva wegova diè, ali su qudidizali bune protiv wega i wegove Crkve. On nijekresao grane drveta, a ostavqao stablo koje ne ra-|a, ve} je sekiru stavqao na koren i odsecao. We-ga Bog nije poslao u ovaj svet da podiè gra|evi-nu od krova, nego iz temeqa. Postavqao je takvetemeqe gra|evini i zidao je da joj nikakvi napadioluja, vetrova i povodwa nisu na{kodili. Naro-~ito je vodio ra~una o unutra{wosti zgrade i ka-kve du{e u woj ìve. Za svog ìvota otesao je ne-koliko kamenova i postavio u temeqe Crkve, na-rediv{i svojim sledbenicima da duhovnim tesa-wem daqe utvr|uju duhovno vaspitawe u ovomesvetu. Bri`qivo su Gospod Hristos, sveti apo-stoli, svetiteqi i svi drugi Wegovi sledbeniciu Crkvi tesali i te{u ìvo kamewe, koje se uzi-|uje u skupocenu gra|evinu Crkvu. (Vaspitawemsebe i svog nejakog sin~i}a Kirika, sveta Julitapostala je sna`nija i hrabrija od svojih mu~ite-qa. Dleto i ~eki} u wihovim du{ama bili su ve-ra u Boga i nada u spasewe).

Dok ovo slu{ate verovatno mislite da je svetneslan i dosadan, da stalno isto propovedam. Ka-ète da nema vi{e onih qudi od re~i, ponosa ikaraktera jer se danas ponose onim ~ega su se ra-nije stideli. @alite se na na~in vaspitawa i vas-pitne ~inioce. I jeste i niste u pravu. Vi se à-lite {to va{a produèna snaga odlazi od vas, neslu{a vas, beì u gradove i traì lak{i ìvot,{to o woj ~ujete nepovoqne ocene i vesti. Kaè-te, gori vam obraz od sramote. Vi ste tu u pravu.Ali kada sve ovo kaète i àlite se, ipak ste ujednom pogre{ili. Pogre{ili ste {to ste radijeobra}ali pa`wu na nedostatke va{e produènesnage nego na same sebe; trebali ste misliti nasvoje li~ne slabosti najpre onda kada ste im tre-bali ulivati u du{u pravo vaspitawe, razvijati

49

��

qubav prema sebi, ku}i, poslu koji obavqate.Treba se iskreno upitati: {ta smo uradili da na-{a produèna snaga ostane blizu nas, da duhovnouzraste i donese plodove? To je va{ propust kojivam je promakao. Zapamtite, vaspitni primeri go-vore vi{e nego re~i, a ako nema ni re~i, onda jestvar izgubqena. Ako ste svome detetu previ|alimale prestupe, pa ~ak ih u tome pohvaqivali, onoje uzraslo u mlado, li{}em bogato drvo, u kome selegu pti~urine raznih vrsta.

Evo jednog primera gde je otac nepromi{qenoprokockao ceo svoj imetak i sebe doveo do odlukeo samoubistvu.

Na{ kwièvnik Laza Lazarevi} opisao je od-lazak de~aka na jutarwe bogosluèwe u crkvu sasvojim ocem posle neizvr{ene odluke o samoubi-stvu. On pi{e: “Re{io se bio da izvr{i samoubi-stvo, jer je prokockao kowa, livadu, ku}u i sveostalo. Ali moja majka, wegova verna supruga Ma-rica, prati ga kao an|eo ~uvar, i kada je iz neda-ra vadio pi{toq, ona viknu: Mitre brate, gospo-daru moj, {ta si to naumio? Idi, Marice, ostavime, ja sam propao. Kako si propao? Bog stobom!Mi nismo propali. Da Bog poìvi tebe i onu na-{u de~icu. Nije nas hranila ni ku}a ni livada,

nego ti, hranitequ na{! Ne}emo mi biti nijednogladni dok si ti me|u nama. Pa zar si zaboravioda je ~ardak pun hrane? Pa {ta radi ona moja ni-ska dukata? [ta je onaj leè}i novac? Uzmi ga utrgovinu. Uloì}emo u ìto. Nismo mi prestariqudi. Zdrava su nam, Bogu hvala, i de~ica. Moli-}emo se Bogu i raditi kao po{teni qudi. Ne damja tvojih ruku za sav imetak na{ih kom{ija, pa daje jo{ onoliki. Ste}i }emo opet ku}u. Izve{}e-mo na{u decu na put. Hodi da ih vidi{.

I, upravo kada wih dvoje prekora~i{e prekopraga, na crkvi grunu{e zvona na jutrewe. Gromkose razleè glas kroz tihu no} i potrese du{a

hri{}anska. I kao {to se talasa suho grawe, takowihov zvuk odnosi bol i pla~, kida uzde ta{tine,a skru{ena du{a razgovara sa nebom i veli: “Si-ne, ustani da idemo u crkvu”.”

U ~emu jo{ niste u pravu: u tome {to svoj domniste u~inili crkvom u malome. Prigasilo se to-plo ogwi{te gde su se grejali va{i uku}ani, pri-jateqi, poznanici, susedi, putnik namernik. Pripraznovawu na{eg hri{}anskog praznika, o Kr-snoj slavi, dato je vi{e va`nosti bogatoj trpezi,nego molitvi, slavskoj sve}i i kola~u. Toga dananije pro~itano ìtije svetoga va{e Krsne slave.

Kada to niste pro~itali, kako }ete znati veli~i-nu va{eg svetoga. Zatim, ako ste psovali, lagali,krali, tu|e poèleli, i drugi koji greh po~ini-li, to je sve rashladilo ogwi{te va{ih du{a idomova.

U nedeqne i prazni~ne dane crkvena zvona obja-vquju vreme za molitvu, a vi ni jednog ~lana iz ku-}e na {aqete u crkvu da pripali vo{tanicu. Da-kle, nema rasporeda kada se {ta radi i ko radi. Ta-ko, ako se treba na koga qutiti Jevan|eqa radi,onda se treba qutiti na sebe i sebe osu|ivati. Tuse nalazi re{ewe pitawu {to va{a produèna sna-ga, mladost, odlazi iz ku}a, ponekada vrlo daleko.

Evo opet jednog divnog primera kako se od ma-lih nogu u detiwu du{u uliva vera u Boga, razvijaqubav prema na{im lepim obi~ajima i mu{kosprema za doma}ina ku}e.

U pri~i “Na{ Boì}” Bora Stankovi} jeopisao kako je taj veliki hri{}anski praznik do-ìvqen u jednoj ku}i koja je ostala bez hranioca.

“Ne da mi da se omrsim, veli sin~i}. Nemoj,sine. Nana je to sve za tebe spremila. Za koga dru-gog? êkaj Boì}. Sutra je. Nano moja slatka! Zo-ra puca, dan se dani. Prangija odjekuje i potresaprozor. Vi{e moje glave pore|ane nove haqine ipreobuka. Ispod ikone puckara kandilo. Mirisod tamjana sobu puni.

Ajde, sine, ustani, Boì} do{ao... Ajde, doma-}ine moj... A pri re~i “doma}in” usta joj se na-bra{e i zadrhta{e, i suza joj kanu na moj obraz.Nano, kupa{ me i obla~i{ u sve novo. Zvona zvo-ne! Sa ulica se razbiraju ve} glasovi. Nana meobla~i. Nije ti odelo veliko, jo{ ti je kratko.Ti si mi veliki. I ra{iri ruke, odma~e se da bime boqe videla koliki sam. Opasuje mi svilenipojas, me}e u nedra o~ev sat i i name{ta lanac dase boqe vidi. Opremi me. Daje mi sve}u, bosiqaki maramicu i do kapije me ispra}a. âr{ija zakr-~ena. Svaki sa obe strane vodi po nekoliko unu-~i}a, pazi da se koje ne odvoji, izgubi.

Izdaleka zamirisa tamjan, plami~ci sve}a okocrkve i u woj. U crkvi se vide samo qudske glave.Zavr{ilo se bogosluèwe i vra}am se ku}i. Ka-

50

��

pija {irom otvorena. Dvori{te po~i{}eno. Ula-zim u sobu. Majka me, tobo`, ne vidi, jer ne{tosprema, ure|uje {oqe, jabuke i drugo.

Hristos se rodi! nano. Ona se okrenu, pa kadame vide, prilazi mi i odgovara: Vaistinu se ro-di... I kao da bi ona pre moju ruku poqubila, takomi te{ko pruà svoju i qubi me u ~elo, o~i, obr-ve i obraze. Pruìh joj naforu i upitah: da li jeko dolazio? Kuma{ini, sine. êkali su te dugo iodo{e. Napoqu je sve tiho, mirno, ~uju se svira~iiz “gorwe ~ar{ije”. Ja ho}u na ulicu, a ona mi re-~e: sedi ku}i, goste da do~eka{. Za{to si doma-}in! Ja ostajem. Majka posluje... Gosti dolaze, jaih do~ekujem. Jo{ sa praga vu~u: Hristos se rodi!Mirboìmo se, ~estitaju. Ja posluùjem, sa wimarazgovaram i odlaze. U tome je i ru~ak na sofri.Kandilo svetluca, osvetqava maj~inu sedu glavu ibeli razdeqak. Ona {ap}e: Gospode Hriste i sve-ti Nikola, ~udotvor~e, slavo moja! Pogledaj, Go-spode, smiluj se i pomozi! Blagoslovi sofru,hleb, tvoj {to ga ti dade... I pade kolenima takosilno da pod odjeknu. Kad svr{i molitvu, stavimaramu na glavu i sede za sofru. Ja joj drìm ~a-{u rakije na dlanu, onda prilazi ruci, i nudim uisti mah svoj obraz, ~estitaju}i praznik: Hristosse rodi, nano, i sre}an dan! Vaistinu se rodi i stobom, ~edo moje slatko! Ove godine majka ovako stobom, a dogodine da Bog da, da mi ti... i zagrcnuse te jedva ispije ~a{u.”

Vaspitawe je vrlo sloèn proces i zahtevamnogo truda i qubavi. Kaù pametni qudi da jeteè dete roditi duhovno nego fizi~ki-telesno.Oni su u pravu. Pored telesnog oca, novoro|en~e-tu na kr{tewu Crkva daje i duhovnog oca kuma,~ija je du`nost da svoje kum~e duhovno vaspitavai nad wim stalno bdi. Da li na{i kumovi to da-nas ~ine? Ne. Oni su danas vi{e u ulozi svedokanego kuma, duhovnog oca, pomaga~a roditeqima.

Koliko su Crkva i sve{tenik uvek, pa i sada,vodili brigu nad decom, neka posluì jo{ jedanprimer iz kwièvnosti.

U kwizi “Vreme smrti” Dobrica ]osi} jeopisao jedan dirqiv prizor prote Boìdara Jev-

|evi}a i dece iz Vaqeva, koja su pod wegovombrigom i starawem odstupali ispred neprijateqaprema Albaniji 1914. godine. Do{li su do Pri-zrena i zano}ili u jednom arnautskom dvori{tu.Prozeble i iznurene od puta, sutradan prizva ihsebi prota. Oni se sporo zgomila{e oko wega.“Mi sada, deco, polazimo svojim ku}ama od kojihnas neprijateq rastavi. Idemo svojoj slobodi...Putem kojim smo do{li dovde, ne moèmo se vra-titi. Ne da sila i sotona. Primorani smo, deco,da krenemo jednim zaobilaznim putem, mnogo str-mim i uskim, a snegom zavejanim... Ali, jedinimputem kojim moèmo sti}i u zavi~aj i ku}ama. Dastignemo ìvi i zdravi, moramo da se volimo kaoda smo rod ro|eni i da verujemo u Gospoda Boga,koji nas jedini moè spasiti... Znajte, deco, ku}a-ma moramo sti}i svi zajedno, al nikako sam. Zatose uzmite za ruke, da se slabiji pridrè za ja~eg,da ja~i povu~e onemo}alog, da jedan drugom greje-mo promrzle prste. îm vas je strah, pribijte sejedan uz drugoga i gledajte se u o~i. A ja sam vamod ovoga ~asa svima deda, a vi ste svi moji unuci.I zovite me: deda Boìdar. Bilo {ta nekom daustreba, neka od mene traì. Ko god je gladan, ne-ka hleba od mene traì. Ko god ne moè da ide,neka se za moju mantiju uhvati. Sve {to ne znatepitajte. Ja sam vam deda, unu~i}i moji. [ta vi{evolite: da idem ispred vas ili za vama? (Kakvaqubav sve{tenika prema deci?! Jevan|eqska qu-bav koja ra|a sladak plod!)

A oni reko{e: “Budi u sredini, deda! Usrednas! (Kakva qubav i poverewe dece prema sve{te-niku! Kakva ~istota de~jih du{a!) Dobro, deco, ati kapetane, vr{i svoju du`nost,” re~e prota Bo-ìdar.

Jedan indijski monah po imenu Buda nije oku-pqao oko sebe decu ve} starije, jer im je lak{eulivao mr`wu prema ìvotu. Hristos i Crkva,naprotiv, imaju svoju radost u deci, predstavnici-ma i pionirima budu}nosti. “Pustite decu nekapri|u meni, jer je takvih Carstvo nebesko” (Mt19,14).

I na{ vek treba da pripusti decu Bogu. Ovajvek radiotelegrafije, aviona, televizije, raketa,bombi, satelita, bornih kola i mnogostrukog nao-ruàwa, ne bi ni{ta izgubio, a mnogo bi dobio,kada bi decu privodio Hristu na blagoslov. Teh-ni~ka kultura na{eg vremena, podjednako korisnai {tetna, nije po sebi zlo u svetu, ali smawujemo} pravog vaspitawa i borbe protiv zla... Na{ejednostrano tehni~ko vreme, bogato jedino teh-ni~kom kulturom, potrebuje, vi{e nego ikada dosada, vaspitawe zasnovano na veri u Boga. Ne je-dan ~ovek, ve} ceo jedan nara{taj, treba da jespreman za jedan ovakav preobraàj.

Svi vi, dragi moji, èlite vaspitanu decu, aliih malo vaspitavate. Slabo razumete kakav je duhpotreban ovom na{em veku. Da bi se ovaj svetosveìo, podmladio, iz za~aranog kruga iza{ao,svestraniju kulturu stekao, sebe vi{e prema svi-ma i svakom otvorio i zlo potisnuo, mora poklo-niti pa`wu vi{im vrednostima. Vi znate, treba-ju godine i godine da pro|u dok se jedan ~ovek du-hovno izgradi. Izgra|uje se on dok je ìv. Svi bi-smo mi mogli izre}i jednu dilemu nad kolevkom:“Mladen~e, ili }e{ biti sluga zlu ili gospodarzla”.

Zato najve}e dobro koje roditeqi mogu u~ini-ti svome detetu jeste vaspitavati ga da se protivizlu u sebi i uop{te. Ne ceni, roditequ, svoga si-na samo srcem ve} i razumom. Kroz razgovor staviga svako ve~e na ispit. Kada oseti{ kajawe za zlokoje se u du{i wegovoj porodilo, onda znaj da jetvoj sin tek po~eo da se vaspitava. Budi sve{te-nik tvome sinu i ti, majko, sve{tenica tvojoj k}e-ri. Neko je rekao: dajte mi dobru majku, pa }u vamdati dobru dràvu; dajte mi dobrog oca, pa }u vamdati dobrog gospodara dràve. Dajte mi dobru po-rodicu, pa }e dràva biti veliki hram po{tewa,pobo`nosti, spremnosti za svako dobro u dràvi.

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

51

��

O ISPOVESTI

1. Velika vlast sve{tenikau sv. Tajni ispovesti

"��$��3� �� &�� ,��&� � �'� �� . �� L)1��+� � �� 8� �� )�� $ � '� �� $�� F �� #� �� ?�� ( �?�� ?�� &��B 1�� $�� '�� !� ��' �� F � ��$�� '��$�� '� �� !� � '��$�� : �� '� �� '�� ! �� $� � �'� '� � �� $�� $��3� ��?�� #� ��?�� E�� $ � � �$��%� "��( ��+

�8) ��9??? AK�

2. U ispovesti mi treba da uvi-dimo beskrajnu blagost nebeskogCara prema Svojim sagre{iv-{im podanicima.

-�� $�� $�� '�� @ �� &�� ; � �� "�� $��$� �� 3�� /��&�� ' ��!�� B ' �� &�� ' ��'�� $�� '� � � �� !�� %�� '�� &�� ' �� '�� '��'�� ' (� ��$!�� '��$� �� D '�� 3 � ��

��$� � � �� '�� <�� !�� '��$� � ��&�� *�� 3 � � ��! �

� ��$� � � � � �� '� �� ( �� 3 ��(� �� $ �'�� ' �� 1�� 3 �� ( �� '�� 8 � �� ' �� 7 8 �� 3 � ' ��% � %�� ! � �� ? $% �� & �� 6� �� !�� 3 �� 7 " � �� ; � �� $ � %�� &�� $ � 2�� &��$��( � ' �� &�� '� �� &��( � '�� '�� %� � �� ' � �� 3�� ?� &� #��

3. Treba da se ispovedamo tako,kao da se ispovedamo posledwiput u `ivotu.

�� /�*� �� '�� ,�� " /�* �� '��(,��M� 5�� % � ��

��L 2�$ �� '�� "��'� ��!� � &�� $�(�� F ��$ �� &�� H� �� $� %� ' �� $�� &�� !� � �� L � �� 3�� ?� E�� $� �� L H�� $�� 3�� $� � � $%� �� %�B �� !� � �� %� � �� !�� $� �� ? �� $� �� &� ��$� �' �� ! �� %�( �� '�� *�� B ��

�� <� �� '� � �� $� %��1��! $ �� $� ��$� 7

1��! $ �� 3 ��7 G�� ' � � �� %� ��LMM� 4 � �� '� ��

�� '��$!� ��!�� % ' � �� 1�� &�� 1� �� &�� 3� ��&�� ,=�� .� � � �� !� � �� *�� 1� " �� '�� '�� ?�� "�� & � H�� $� �� H� �� ' � ��<��

�� %� �$� �� !� � �� '�� %� �� = � ��

� � � � �� 7 :�� $��$!��( � �� $!� �� (�� '�� &�� ' � �F �� 3�� $� �� !�� $� �� !�7 � �� &�� &��$!� �� !� � ��$� � �� ' ��% � �� (�� &�� ' &�� 1� ��

$�� D �� "��!� �� $� � ��3�� (�� *�� ?� #�� $� �� $%� &�� F �� !� �(�� ( $�� 3�� <�� $� ��$� � ��(�� ( �( �'�� ' �� ! � �' ��

52

��

�� ! % � $�(B �� $�� ( � � �� $�� ' ��E��%�� 4 �$� ��! %� �� 2�� ?�� !� � �� &�� !� � �� ! %� � �� &�� 3� � �� (� � � #�� !�� !� ' ��'� � � � ��!� �� % � $� �� $� �� ! %� � $� � �� $� �� ,�� <�� :�� (�� C�� .�MMM� = � � ��?�� % ��

��(�� ?�� % �� (��( � �� '�� ( � � �� ! %� � � �� ' �� ,' � � � �� . �� <�� B ��! � �� &�� !�$ � ��$�� ,"�� A��.L

4. Kakva treba da bude na{a is-povest?

2�� #� ��" '�� '�� ,:�� J��.�" ��?� � � ��

�� 3�� =�� $� � �� $� � �� !� ��$� � ��(�� !� � �� %�� 8 �� '� � � �� =� * $ ��

�� $�� $� �� ( �� '� �� &�� &�� D �� #�� H�� $� ��3�� $�� "�3�� 3 �� ' ��% � $ ��$ �� ' &��% � � � �� 3 � �$�� "��'� ��!� �� ( � � �� !� �� '� �� &�� -�� !� � ��H� � �� $� ��(�7 " 1�� &��

� � ��&�� F �� H� ��' ��% �� F ��!� !� � �� !� 1� � �� $ �� &�� ,� �� . �?�� #� :�� $ ��

�� !� �� ' ��%�� '�� !�� 3�� (�� ?�� %� ��3 ��(�� ! %� F � �� !�� '��%�% ' �� (�� $�� !� �� -� �� '� � ��&� � �� ( �� (�� ?�� "� #�� '�� ( �� $�� %� �� $� �� &�$!�� &�� : �� '��% � �7 4 �� 7 *�� $� �� $�� %� �� %� � 2�� E�� "� �� @�� E�� $� % ��(�� ?�� ! �� '� �� '�� $�� $�� $�� 6�� $ ��3� �� (�� 3� � $�� $ �� %� �� !�$ ��$� �� !� � ��! � �� $ ��$�� $�� $�� : � �� ,��$��. !� �� ' (��' �� #��B E�� 3� �� &� �� $� �'��%�%� ' ��(�L/� * $ ��

��'� � ��$�� 4�( ��$�� #��F ��

3� ��$�� #� ��!� �� 3�� 8 �� 3 �� 3�� !� �� ' � �� B #�� $�� L =(�� &�� $�� F � �� '��3�� ' ��'�� &�% �� '�� $�� %�� (� �� &� E��%�(B �� &� � � �� !�� $��F ��$�� !�� ' �� ' �� -� �� ' �� &� ��$�� $�� %��$�� '��&�� E� * $� �� %� ��

&�� %�� %

��(�� ' � �� ' ��7 � �� $ ��7 � �� '�� 7 1�� ! �� #�� !� �� $� %� � �� E �' � �� !�� H�� 7 *� '� &�� $ � �� %�#�� '�� ' �� C�� % �� E�� 7 *�� $� ��$� � ��(�� (� � (�( �'�� ' �� '� �( �� ! % ��(� *�� $� � � ��'�� &� 2��9 3�� B� �� ( �� '�� $� �� #�� 7 ,�' �%��)"�� &��3 +� 2�� '� �� .

�� #�*� 80�!� ��9�� 3��*�� O�!��

��' BJLP * � ��"

�� 7�� %��

53

��

ÊKAM VASKRSEWE MRTVIH I @IVOT BUDU]EG VEKA

Neute{na i beskrajna bimorala biti na{a tuga zana{im bli`wima kada

umiru kad nam Gospod ne bi po-klonio ìvot ve~ni. Besmislenbi na{ ìvot bio ako bi se zavr-{avao smr}u. Kakva je korist on-da od vrline, od dobrih dela? Upravu su onda oni koji govore “je-{}emo i pi}emo, jer sutra }emoumreti”. Ali ~ovek je stvoren zabesmrtnost, a Svojim Vaskrse-wem Hristos otvori dveri Car-stva Nebeskog, ve~nog blaèn-stva onima koji u Wega verova{ei ìve{e pravedno. Na{ zemaq-ski ìvot je priprema za onaj bu-du}i i na{om smr}u zavr{ava seta priprema. “ôveku sleduje dajednom umre, a potom sud”. Napu-{ta tada ~ovek sve svoje zemaq-ske brige, telo se raspada, da biponovo ustalo u op{tem vaskrsu.Ali du{a wegova nastavqa daìvi i ni na tren ne prekida svo-je postojawe. Kroz mnoga javqawamrtvih mogu}e nam je da deli-mi~no znamo {ta se doga|a sa du-{om kada ona iz tela izlazi. Ka-da se prekine weno gledawe o~i-ma telesnim, tada se otkriva we-no gledawe duhovno. Ono kodonih koji umiru ~esto po~iwejo{ pre upokojewa i oni, vide}ione koji su oko wih i ~ak razgova-raju}i sa wima, vide ono {to dru-gi ne vide. A kada iza|e iz tela,du{a se obrete me|u drugim duho-vima, dobrim i zlim. Ona obi~noteì onima koji su joj duhovnobliskiji, a ako je, dok se nalazilau telu, ona bila pod uticajem ne-kih, ostaje zavisna od wih i po iz-

lasku iz tela, ma koliko nepri-jatni joj bili kada je sretne.

Tokom dva dana du{a koristiizvesnu slobodu, moè da pose}u-je mesta na zemqi koja su joj draga,a tre}eg dana kre}e u druge pro-store. Pri tome ona prolazi krozmno{tvo zlih duhova koji joj sta-ju na put i okrivquju je za razli-~ite grehe, na koje su je oni saminaveli. Prema otkrivewima, po-

stoji dvadeset takvih prepreka,takozvanih mitarstava; na sva-kom od wih se isku{ava ova iliona vrsta greha; pro{av{i krozjedno, du{a dospeva u drugo, i tekkada uspe{no savlada sva isku-{ewa du{a moè da nastavi svojput a da ne bude odmah ba~ena upakao. Koliko su uàsni ti zlo-dusi i wihova isku{ewa pokazujeto {to je Sama Bogorodica, kadjoj je arhan|el Gavrilo najavioskori kraj, molila Sina Svoga daje izbavi od tih zloduha i {to se,

ispuwavaju}i Wenu molbu SamGospod Isus Hristos pojavio saNeba da prihvati du{u SvojePre~iste Majke i vaznese je nanebo. Stra{an je tre}i dan za du-{u preminulog i zato su joj tadaposebno potrebne molitve za wu.Sre}no pro{av{i isku{ewa ipokloniv{i se Bogu, du{a tokomnarednih trideset sedam dana po-se}uje nebeska naseqa i bezdanepaklene, ne znaju}i jo{ gde }e sena}i i tek ~etrdesetog dana odre-|uje joj se mesto do Vaskrsewa mr-tvih. Neke du{e se nalaze u stawunasla|ivawa budu}om rado{}u iblaènstvom, a druge u strahu odmuka ve~nih, koje }e kona~no na-stupiti posle Stra{noga Suda.Do tada su jo{ mogu}e promene ustawu du{a, posebno kroz prino-{ewe za wih Beskrvne `rtve (po-miwawe na liturgiji), a tako|e ikroz druge molitve. Koliko jepri tome va`no pomiwawe na li-turgiji pokazuje slede}i doga|aj.Pred otkrivawe mo{tiju sv. Teo-dosija êrnigovskog (1896.god),sve{tenik koji je obavqao pre-svla~ewe mo{tiju je, po{to seumorio, zadremao sede}i kraj mo-{tiju i ugledao je pred sobom sve-titeqa koji mu je rekao: “Zahva-qujem ti {to si se oko mene po-trudio. Jo{ te molim, kada bude{vr{io liturgiju, pomeni rodite-qe moje” - i izgovorio je wihovaimena (jerej Nikita i Marija).“Kako ti, svetiteq, od mene mo-litve traì{, kada si sam krajprestola nebeskog i qudima pru-à{ milost Boìju” - pitao jesve{tenik. “Da, to je ta~no - od-govorio je sv. Teodosije - ali pri-

54

��

no{ewe na liturgiji ja~e je odmolitve”.

Zato su korisna pokojnicima iopela i ku}ne molitve za upoko-jene, i dobra dela koja se ~ine wi-ma u spomen kao, na primer, milo-stiwa, darovi crkvama, ali im jeposebno korisno pomiwawe naBoànskoj liturgiji. Bilo jemnogo javqawa upokojenih i dru-gih doga|aja koji potvr|uju koli-ko je blagotvorno spomiwawe po-kojnika. Mnogi koji su umrli ka-ju}i se, ali nisu uspeli da to po-kaù za ìvota, oslobodili su semuka i dobili su upokojewe. UCrkvi se uvek upu}uju molitve zaupokojewe preminulih i ~ak nadan silaska Svetog Duha, u moli-tvama koje se obavqaju na koleni-ma, na ve~erwoj slu`bi postojiposebna molitva za “one {to supakla zato~nici”. A svako od nasko èli da pokaè svoju qubavprema preminulima i da im pru-ì stvarnu pomo}, najboqe to mo-è da uradi kroz molitvu za wih,posebno wihovim spomiwawemna liturgiji, kada se ~estice kojese uzimaju za ìve i za mrtve sta-vqaju u krv Gospodwu uz re~i“O~isti, Gospode, grehe ovde po-menutih Tvojom Krvqu pre~i-stom, molitvama svetiteqa Tvo-jih”. Ni{ta vi{e i boqe ne mo-èmo da u~inimo za mrtve nego dase molimo za wih, daju}i im po-men na liturgiji. To im je uvekpotrebno, a posebno u onih ~etr-deset dana, u kojima du{a premi-nulog prolazi kroz svoj put dove~nog boravi{ta. Telo tada ni-{ta ne ose}a, ne vidi bli`we ko-ji su se okupili, ne miri{e mucve}a miris blagi, ne ~uju govorenadgrobne. Ali ose}a du{a moli-

tve {to se za wu upu}uju, postaju-}i zahvalna i duhovno bliskaonima koji ih tvore.

Ro|aci i bli`wi preminulih!înite za wih ono {to im je po-trebno i {to je u va{oj mo}i. Ne

tro{ite sredstva na spoqa{weukra{avawe kov~ega i groba, ne-go na pomo} onima kojima je po-trebna, u spomen na bliske pokoj-nike, na crkve, gde se za wih upu-}uju molitve. Ukaìte milostpreminulom, pobrinite se za du-{u wegovu. Sve nas o~ekuje tajput; kako }emo tada èleti da naspomenu u molitvama svojim! Bu-dimo i sami milosrdni prema po-kojnicima. îm se neko upokoji,odmah zovite ili obavestite sve-{tenika da pro~ita “molitvu poizlasku du{e”, koja je odre|enada se ~ita nad svim pravoslavni-ma odmah po wihovom kraju. Po-starajte se da se, ako postoji mo-gu}nost, opelo izvr{i u crkvi ida se pre opela nad pokojnikom~ita Psaltir. Opelo ne mora bi-

ti rasko{no, ali se mora obavitiu potpunosti, bez skra}ivawa; ne-mojte tada misliti o sebi i svo-jim pogodnostima, nego o premi-nulom, od koga se zauvek opra-{tate. Ako je istovremeno u cr-kvi nekoliko pokojnika, nemojtese protiviti tome da ih zajednoopoju. Boqe neka opoju dvoje ilivi{e pokojnika zajedno i jo{ }eusrdnija biti molitva svih wiho-vih bli`wih koji su se okupili,nego da opelo bude za svakog poje-dina~no i da se, u nedostatku sna-ge i vremena, skra}uje slu`ba, ka-da je svaka re~ molitve za premi-nuloga kao kap vode èdnome.Obavezno se odmah pobrinite dase obavi “sorokoust”, tj. svako-dnevni pomen na liturgiji tokom~etrdeset dana. Obi~no se u cr-kvama, u kojima se odvija svako-dnevna slu`ba, preminuli koji sutamo opojani pomiwu ~etrdesetdana i vi{e. A ako je opelo u cr-kvi gde nema svakodnevne slu`be,bli`wi moraju sami da se pobri-nu i da zakaù “sorokoust” tamogde postoji svakodnevna slu`ba.Dobro je tako|e davati na pomenu manastire i u Jerusalim, gde jeneprekidna molitva na svetimmestima. Ali se “sorokoust” mo-ra po~eti odmah posle smrti, ka-da je du{i posebno potrebna mo-litvena pomo} i zato pomiwawepo~iwe u najblièm mestu u komepostoji svakodnevna slu`ba.

Brinu}emo se o onima koji nadrugi svet odlaze pre nas, da bi-smo za wih u~inili sve {to mo-èmo, se}aju}i se da su “blaènimilostivi, jer }e biti pomilova-ni”.

Sveti Jovan

[angajski

55

��

STROGO SU\EWE O BLI@WIMA

Strogo su|ewe o bli`wimadolazi od visokog mi{qe-wa o sebi i pod uticajem

zlog duha. Kako da pobedimo tusklonost?

Iz samoqubqa i samouvereno-sti ra|a se u nama jo{ jedno zlokoje nam nanosi {tetu, a to jestrogo su|ewe o bli`wem i osu-|ivawe. Zapazili ste da mi nekogne ra~unamo ni u {ta, preziremoga i poniàvamo. Ta r|ava navikadolazi iz gordosti, gordo{}u seodràva i gordost joj pomaè daja~a. I, isto tako, ta navika sasvoje strane podraàva gordost ija~a je, te se posle svakoga delaosu|ivawa na{a gordost, zbog sa-mozadovoqstva koje je saputnikosu|ivawa, pove}ava.

Kad dajemo sebi visoku cenu ikad mislimo visoko o sebi, sa-svim je prirodno da tom prili-kom s visine gledamo na druge,osu|ujemo ih i preziremo, po{tonam se ~ini da smo slobodni odnedostataka kojih su, kako mi mi-slimo, oni puni. A kad na{ zlob-ni neprijateq, zli duh, vidi kodnas to raspoloèwe, odmah stajeblizu nas i budno nas u~i da pa-`qivo gledamo {ta ~ine i {tagovore drugi, pomaè nam da stva-ramo pretpostavke kakve su kodwih misli, te najzad donosimo sudo tim qudima i on je naj~e{}e ne-gativan. Oni koji osu|uju ne pri-me}uju i ne vide da sam osnov osu-|ivawa - podozrewe da je nekor|av - dolazi pod uticajem zlogduha koji to podozrewe potompro{iruje u uverewe da je stvar-no r|av.

Ali kad zli duh budno ide zatobom gledaju}i kako }e u tebiposejati zlo, ti jo{ budnije pazida ne padne{ u zamke koje ti on

postavqa. îm ti ukaè na nekinedostatak bli`weg, pohitaj daodmah otkloni{ od sebe tu misao,ne daju}i joj da se zadrì i u~vr-sti u tebi. Izgnaj je iz sebe da jojni traga ne ostane i stavi na we-no mesto misli o dobrim osobi-nama tog bli`weg i qudi uop{te.Ako jo{ uvek ose}a{ potrebu daosu|uje{, onda se seti da ti nijedata vlast da osu|uje{ druge i da,prisvajaju}i sebi tu vlast, podvr-gava{ sebe osudi ne od qudi negood Boga.

Takvo skretawe misli je najja-~e sredstvo ne samo da se odagnajumisli osu|ivawa koje slu~ajnonai|u, nego i da se ~ovek sasvimodu~i od toga poroka. Drugo, istotako sna`no sredstvo, jeste neprestajati misliti na svoje nedo-statke, na svoje ne~iste i zlestrasti i dela, i na svoju nedo-stojnost. A i strasti i r|avih de-la na}i }e se bez sumwe kod tebe udovoqnoj meri. Ako nisi odmah-nuo rukom i rekao: “Neka bude{to ho}e”, onda se ne moèmo nebrinuti o le~ewu tih svojih sla-bosti. A ako se bude{ brinuoiskreno, ne}e{ imati vremena dase zanima{ delima drugih i da ihosu|uje{, jer ako to dozvoli{ se-bi u u{ima }e ti neprekidno od-jekivati: Qekaru, izlije~i se sam(Luka, 4, 23). Izvadi najprije brv-no iz oka svojega (Mat. 7, 5).

Pored toga, kada strogo sud-di{ o kakvom r|avom postupkubli`wega, znaj da neki koren~i}tog istog zla postoji u tvom srcukoje te po svojoj strasnosti u~i dasluti{ to u drugima i da ih osu-|uje{. Zao ~ovjek iz zle klijetiiznosi zlo (Avakum 1, 13). Zato,kad ti do|e misao da osudi{ dru-goga za neku pogre{ku, razgnevi

se na sebe kao na onoga koji sam~ini takva dela i koji je zatokriv, i reci u svom srcu: “Kako seja, izgubqeni, koji se gu{im u sa-mom tom grehu i ~inim jo{ ve}eprestupe, usu|ujem da dièm gla-vu i gledam pogre{ke drugih iosu|ujem ih”? Ako bude{ tako ~i-nio, umesto da rani{ brata, sta-vi}e{ melem na sopstvene rane.

I onda kada greh brata bude ja-van i vidqiv za sve, staraj se da sene povede{ za stra{}u osu|iva-wa, nego zavoli jo{ ve}ma paloga.

Makar ne~iji greh bio ne samojavan nego i vrlo teàk i makardolazio iz razjarenog i neraska-janog srca, ne osu|uj ga ni tada,nego uzdigni svoj um neposti-`nim i divnim sudovima Bo`jimi seti se kako su mnogi qudi biliranije veliki gre{nici i potomse pokajali, dostigli visoki ste-pen svetosti, i, s druge strane,kako su neki koji su stajali na vi-sokom stepenu savr{enstva pada-li u duboku propast. Pazi da se itebi tako {to ne dogodi zbog osu-|ivawa.

Zato uvek stoj sa strahom i tre-petom i boj se vi{e za sebe negoza drugog. I budi uveren da je sva-ka dobra re~ o bli`wem i radostzbog wega - plod i delo SvetogDuha u tebi, kao {to svaka ru`nare~ o bli`wem i prezrivo osu|i-vawe dolaze iz pakosti i pod uti-cajem zlog duha. Zato kad se sa-blazni{ zbog ne~ijeg ru`nog po-stupka, ne daj o~ima svojim snadok ne izagna{ iz srca tu sabla-zan i potpuno se ne pomiri{ sbratom.

Sveti Nikodim Agiorit,Nevidqiva borba

56

��

Monah Serafim

^UDNI SU PUTEVI GOSPODWI

��

Izgubqena ovca

G�� &�$�� "�� '�&�� '��&� ��!��"� �� ,� *��.��

,-�� A��I.

Kozma@ �� *�� '�� 3��

�� #�� ' �� ( �� D �� D� �� #�� 1 �� :�� ! E��% �� #�� 3� � �� <��$� �� ! � � � ��

�� &�� !� : �� ' �� ' ��?� ' �� =�� !� � �� 3� � �� 3 �� 8 �� 3 �� E��% �� $�� 3�� ' �� <�� 8 � �� "�� &�� 3� �� ' $�� ! �� & �� 9 �3�� !� !� � ��$�� &��* �� &��( � ��

��3 � $�� '�� ( ��! � '� �3 � 4�%�( �� '�� & ��& �� &�3 ��' � �� <�� &�� $ � �' �� 3� � �� @�� &�� ' ��!� � � � � ��3�

� �� ?�� &�� '�� *�� %�( �� (� �� & �� '�� %�( � �� @ �� ( � ��3 �� %�( �� '�� '�� '�� @ � ��!� �� '�� $ �� !�(� ��( �'��( �� /�� %� �� '�� !� �� <�� E��% �� &��

�� '� �� 9 �� $� �� &� &�� !� � �� $3� � �� '��&��( �'�� &�� &�� N � � �� & � �� %�$�� 3�� 9�� $��'� �� @ �� 9� ��&�� %�(�� ' &� � %�� ' � �� 8�� (�� &�� ( �� :�� ' �'� %� ��9�� $�� $�� &�� *�� 9� ��

�� '�� '�� ' �� E��% �� 3 �� (� � �� '�� ' �� &��( �� % � � �� '�� H� � � �� ' �� % � �$ � % � �� ! ��&��% ��% � �� '��

�� (� = �� '��&�� &�� 9�� $�� 8 � � ��

��'� � �� ' �(� �� '�� (�� &�� !� � �� %� �� '� ��"� �� E��% �� '��

� � �� ' 3�� ' 8 �� ;�� &� �� '�� '��9�� 3�� ' '� �� $!� '�� (� � 3�� ( � ��&��( � '��

4� �� %�� &�� 3� !� �!�� '� � �� 3�� " !� �� 3�� 3�� '�� % �� ' �� ( �� %�(�� 2�� 3 ��( (� ��

��( �� ' 3�� UNHCR ��USAID� � ��$� �� B � � ' �� 3�� '�� %� ��9��( �� 3�� &� � � % �� :' � �( � �� ! �� &�� %� �� ' �� ?� � '��&�� 3�� $�� % ��3�� ' 3��8 �� %�( �� $� �� &�� 3�� D �'�� 3� �� $�� &�� %� �� $ � � $�� '�� $��' ��( � 3�� %�%�� ' � �� '� '��&��( �� '� �$�� #�&� �� B Everywhere we go!

57

��

�� % �� %L %(� %� ��7L%(�� %� 3� � 9�� 7L �(�� %�� (� L %� �� 9�� (�%��L��%

4 �� $� �� ?�� & � �� ' '�� 3 ' �� ' �� @ &�� 3 �� &�� $ � �� &�� !�� 3 � @� �� %� �� ' 3�� &�$!� �� %� � &�((� �� ( �� ' 3�� ( 9�� 3�� "��$�� %� �� ' 3��

�� ( ��(&� �� $�� !� �'�� ' ��( � �� G�� '� ?�� $�� @ �� 9 '� ��&�� ' � '��( '� � �?�� ' '� � �� $ � �� @ �� ?�� %�(�� ' ��3� �� '�� '� � �� ' �� !�� '�� % � ' ��&�� % � �� !� � ��!� 9 �'�� 1��&�� '� � '� �� ' ��&�� &�� !� �( �� @ ��!��9 '� �&��3� �� ?�� '� � � �� '�� !� �� %�(�� '� �� !� �� ( ��' �� '� � �@' � ��

)-� � ' �� 3��+� <�$�� 9 '�� &��3��&�%� �� '�� '�� !� �� 3�� $� � � �� 9�� 8 �� &�%� $�� '�� (� �� 3�� '��&��

- 3 �� '�� : � �� ' ��&�� 9 �

'� �� $�� &� �� ?�� ? ��$�� 1� ��'�� % � �� '� �� <�� ( �� ! �� ' � �?�� <�� 3� �?��! �� ?�� ' ��%�� '�� $�� 3�� '��$� �� '�� !� �� &�� %�� 1�� '��$� �� &�� '� �

& �� &� �� )(� �� + �� &��( �� $� � � 1 �� 9�� $� $�9 �� '��$� � �� : � �� 9�� 3�� ( �� ' �� !� �� B �� !� �� $� �� !� �� $� �� &��* � �� $� �� (��1�� ' �� ! � ��$� � ��!� #� � �� ( �� '�� ( �� $� �� $� ��!�'� � �� #� �� !� �%� �� !� � �&�� %�( ��

-�� '�� '�� ' �� (� ��' � ��( �� '� �� &�� '�� $��( �� N �� /� ��3� �� ?� �

�� ?�� &�� !�� ?�� % �� $�9�� '�� % � 1� � ��

� � � ��!�� % � � �� !� � � �� !� � � � � 3 � �� &�� -�� $�� '�� (� �

�� 3��'��?� � �( ��' �� !�� '�� !� �� $!� � �� $!�� ' �� & � �� $� � ��( � �� ' �� $�� & � � � !� � � � �� ' �� '�� = �� $��' � �� ' �� %� �� ' ��!�� #�� ' ��

�� &� � � �� 9 '�� &�� 9 '� �� &�� &�� '�� (� �� 3�� &��& �� <�� !� � �� !� �� !� �� C=1"� �� L *�� $!�#�� ' � !� � �� : �� 3 4��

�� $�� 3�� ' �� $�� (��$! �� 3 �� D�� 4�� &�� '� � � #�� 8�� (��3�� &��( � 3 �� ( �� ?�� ?�� 3 �� ' �� %�� 4�$ � �� & � ��% � N �� &� � �� #��L �� & �� 3�� 3 �� $!� �� 4�� 3 �� #� � � �� #�� $�� (�� $� ��

�� &�'��

58

��

� ��

�� !� �� "#� �� $%�� &� �� '�� '�� (�� '� �� )�� (��

�� *�+$(�� &� $,��& � $-�� .�� &�� /!0 �� *��1��2� �� )�� (�� .�� 3�4��-��

� � �'�� ' �� 5� ��,��

�� -�� 6 �� 7��' �� (��

1

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

OBIQE@EN JUBILEJ - 490 GODINA GORA@DANSKE [TAMPARIJE(1519 - 2009)

��

�� (�� 8�� )��

*��2 �� 2� ��

�� (�� '� �� ,�� "0�0� �� 9�� 2� ��

�� $-� �� &� �� !0� �� 4� � )�'� ��

GORA@DANSKA[TAMPARIJA

� �� !�� !�"� �#�� "�� !�� !�� $�� !�� % �� &�&��' !�� (��) *�� !� �+��"� � �"�� " !�� %� ��# ��

!�� "�� !��!��,�� -�.�� /� � �� !��+�� 0�� !� �� +�� 1 �� +� � �� 2� �� +�3 �� .��0�� .�� (��)� �� /�� 4 � �� 0�"� �� !�� "� �"�� !� �" ! ��"�� $�� !�� #�� 5 �"� .�� 26��3 ��7��"�� !�� # ��8�� 9�"�� 8:� �� $�� !��# #�+�� !�0 "� � �� +�� 2!�� &�&� ��3� ,�� "�� !�� !� � � � 1�� 4"�� ;� �� !�# �#�� 7�� !��+ �#��

�� 1�� !�� 1� .�� &<� � � �� =!��" �"�� /� � � �� .�� !�� 7� �� #�� 1�� !� �0 �� !� �� +� 9�� 0�� !� ��#� �� !��

�� 1�� 4 � �� 0 �#�� !�� !�� 0�� )�� 4 � �� ,�� 4�� # �"� ��7��"�� !�� # � >��

�"�� ,�� 4�� # � "� �� + ��!��+ �#�� .�� !��" �� .��#�� #�� "��

� � � �� !�� !�� (��) �

.�� 1 �� -�.�� 2� �� +3 �� !�# �#�� 4 � �� "� �"�� !� � "� �+ �� / �� !�� .� � !� �� #� �"�� (��) ��0�� "� .�� 9� � ��0�� (��) �� !�� + 1 �� !�� (��) �� !�# �"� .�� !��" # �� ?�� .�" �� .�� !� ��@�� 4 � �� !��!�"� � !��

��"� ��"�� +� �� ."�� "�� .� !��" �� !�� *�� !�� 9�" � �� !��

@�� 0 � ��!�� #�� #�� !�� !�� !� �� "�� !� �� !�� *�� !�� !��

� !�0 �� !��!��"� ��.�� 9�" � �� 9��!�"��/�� *�� :� � �� 0�� 9��!�"�� '� � �� !�� !��!�� + �� 0�� 9�" � �� 1�� " !� !��0� ��" � A�� !�� (��)� �� 9�" � �� " �� !�� !�� !�� "� � �� "�� #�� )�� "�� !��+ �#��%�� .��

"� � �#�� !�� +�� .�� ; ��# �"�� " ��) �� !� ��" �� !� �"�� .�"�� 7��"�� /�� +� ��"� � � "�� + �� /��+ �� .�"� � �� ?�� "�� .�� !� � �� .�� "�� !�� B�� !� ��"�)�� # �� #�� !�� !�� )� ��.�� #� �� !�� A��"�� !�!��

�� 0�� C�.�� )�� 7�!�� !�# �#�� !�� "�0�� !�� .�� $�� 0 !�� #� �#�� !�� $�� 0 �� !�� #�� !�� !�� !�� 1�� .�� #�� "� �� B��5 �� #�� !��

2

��

�� . �� #�� "�0�� !��"�� +�� + B��? � �� # ��

�� !�� !�� .�� )��0�� '� � �� !��" �� !�� !�� .�� )��0�� !�� 1 �� ! ��B�0�� !�� %�� # �� # !� � ��!�� "�� 4 � �� 1�� 7�� !�� .� !�0�# �� !�� 1� .� � �� !� ��

�� " � � 5 �� !� �!��0� !��!�� !� !��#�� !�� +�� !��# !��!��+ �.�� #�� #� �� .�"�� .�� "��"� !�� !� !��0�� !�� !��"� �� #� �#�� !�� "��+ � ��"�� 1�� .�� !� ��

�� +�� .��;�� # *�� # � ��+ �#�� 1�� "� !� �� "�� .�� 1� � �� 0�� + 9�� !��!�� !�� #�� !�� D/��+� !��"��E 2�&�&3� 7� # � � 1�� D " �� !�"��E �� .�� D�� .��E� 1� D�� 0 ��E �� D��"�E �� D�!��0��"�E � D��"�E �� #�� 7� �� !�� !��#� ��0� � � �� D�� !�� +E�#�� + �� .��#�� !�� !�� !��+�� " ��"� ��# ��+ 0 �� 0 �� !� !��

��#� � �� !�#� !�� .��+ �� + �#�� !�� !��"�� !�� 0�� #�+�� D�!�� E � D�� !�" ��E �"�� !��0 D�� "�.�E � !��0�� "�� B�� D�0�� # �� +�� 0�� # �� + � � " ��+ ��E�7�� .�"� ��

� �� !�� . �� D�� !��

� �� E D�� !�� E D�� + � .�� +E �#�� .�"�� / �� 0 �� !�� + ��+ �� !��+ �#�� 4 � �� "�� !�� !�� !�� !��1�� .�� "��

.�� !�� "� � �� 0 � �� "�� #�� 1 �� "�� "�� !��.�� .�� /�� !� �� !�� # �� +�� .�� # � ��"� �� "��7�� #�� 6��

�� "� � ��0� � ��!��." � �� " � �� #�� !�#�.�"� ��0 �� #�� !��" �� 4 � �� 6�� !�� !�� #�+��+ ��0��F �� ,�� -�.�� 2��3 � �� ,�� 4�� 27��0��3� ;�� #�� !��." � �� !�� !��5 D9�� (�� -�.�� 0�� !� �� E�A� �� 1 �� !��

� � ��0�� "�#�� 6�� ) � !�� !��0 � ."�� @�� !��0� � .�� (�� !�� 6�� !�� F �� " �� 7� !�� F B� �� ".� �� D� � ��" ��+ � �� 0�� !�� " !� E� = �� !�� "�.� 0�� .�� ."��"�� !� � �0�# �� !�� !��" # �� !�� !�!�� "�� A�� "�� "�

�� !� � �� .�� "��

� ��

�� %� �� 0 ��+ �� #�� .�� & �� !" ��

ZNA^AJANIZDAVA^KIPODUHVAT

�� !�� !�� .��0�� !� � �� !� �� 0�� 0��0�� !�� !�� !��8: �� ?��0�� C�"��B�� B��"� �� !�� 8GG:� �� ;�� !�� 0�� .�� 8GG'� ��

%� �� 0��0�� !�� "� � �� !�� .� �� !�� !�� "� !�# � ;��"�� !� ��+�� 0�� !�� #��"�� F �� !�� !�� #�� !�� #�� %.�� !�� B�� .�� 0��0�� !��" � � �� !��+ ��

�� "� .�� .�� + ��

3

��

�� !��"� � �� 1 �� 0�� !��#� ��# �#�� >�� ,�� 0 �� !�� 0 �� ,�� 4�� ?�� "� �� "�� #� ��0�� !�� #�� !�� ; ��"�� !�� .��

�� !�� "�� D�� !��E � �� ! � �� 0� !�� "� �� !��#� !�� !�� "� !�� !��0 �� ' � ��/�� !�!�# ��!�� !�� !�� !�� !�� 0�� #� � � �# �� !��.�� B�� 7�� %.�� !�� ) ��

B��!�� #� �� #�� !�� 5 6�� 2�"��.��3 �� !�� H7��"�� !��" ��# �� 8�� 9�"�� 21� .��3 �� 8:� �� @�� #�� 0�� "�� "� � � !�� .�� !�� !" �� 0��+ !�� 7��!�� 6�� 2�"��.��3 �� 7��"�� !��" ��# � 9�"�� 21� .��3 � �� !� �� "��A�� !�� "�� 0�� "�� !��!�� !�� #�� !��+ � �� !�� !�� +!�� + �� !� ��#� � "�� + �� 1�� ) �� 0�� "��.�� 8� 7��"�� G � 9�"�� @�� .��"�. ��

�#�� !�� .�� "�� !�� #� �� "�� . �� +�#�� "��.�� # �� "� � � !�� " � ��+ .��"� #�5 � 0 �#�� #� � "��5 �� F��%"�� 4��"�� 4 "�� 7� ) �� + �� "�� ! ��

��# � !�� 7�� ) # ��"��.�� #� ��0�� !�� "�� B�� !�� +!�� # � �� .��"� #��7��"�� !��" ��# �"� 4 �

"�� !��"�� .��"��. �� #�� 0�#�� G �� !��"� �� + � � �� ! �� !� �� "�� !�� 7�� ) # �� 7��"�

�� #� ��0�� ) ��"�� .�� .��"� #�� !��"�� 0�� !� �� !�� *�� !�� "�� ! �� .��"�� #� 7��"�� *�� 9�"�� 21� .��3 � .��

�"�. �� #�� "� �� "��"�� 0�� + 1�� + �� + �"��"�� .�� !� !�� .� � �� "� �� /�� "��"�� !�� . �� #�� 1� .�� 1� .�� !�� ) #�� !�� # � ��#��.�� 1� .�� (��)� *�� 1� .�� !� �� "� �� !�� "��+ ��. �� 0�� /� �� .��"�. �

�#�� !�� .��#� !�� 1�� !�� "�� !�� 0��"�� !�� 0��#� !��"�� "� �� @�� !��"��

�� +��"�� "� �0 �� !�� !�� .�� !�� !��B�� ,�� ! ��0��

��

GORA@DANSKA[TAMPARIJA

KAPITALNO DOBROSVIH NAS

4�� !� �� !��.�� /!��

�� .�) # � �� !� � �� +�� "�� !��"� �� " ! �#�� "��.�� 7��"�� 9�"�� !�� !�� +�� !�� !� &�G ��

�� '8� �� #� � 0�� .�# �� !�� B��!�� "�� 7��"�� !� !�� .�� -�.�� "� �"�� ,� ��"� �� !�"�� ?�� .�."�� ;��0�� /�.�� .�."�� !�� "� �� "�� "� �� B��B�� "�� + �� + �#�� " �� !�� !�

4

��

�� %�� !��"� ��!�� .�� "�� 9�� 1� �"�� !��#�"� �� + ��"�� !�� !��B �� #�� !�� !�0 � !��B ��"�� .�� !�� # ��+ �#�� !��/�� "�.� D,�."��

�� ,�� E ��0��!� �G �� 7 �� "� � ��!��0� !� � !� �� ;� ��!� 9�� $�� !� �� )��+�� !� �"�� 1�!�"�� !� �� !�� !�� .�� )�� . �� !�� 0��0�� !�� C�"��B�� B��"� �� 7�"� � �� "� !�� " �� 0�� !�� !�� "�0�� !�� !�� !�"�� '� � �� !�� "�� "�� .�� ,�� 1�� "�� !�� "� � � �� !�� "� �!��+��"� ,�� !��+ �. ��# �� 0�0�� 1� � �� +��"�� I !� �" !�+ "��"�0��+ �� !�� "�� 0 ��

�� !�� # �� 0�� 0�� 0�� "�� .�� +��"� �� !� ��"� � �� !��"�� "�� 0�� "��

�� !�� 1 ��-�.�� !� ��"��.�� (�� !�� !�� "��0�� !� � �+� "� �� !�� !�� @�"�� ! "� �� !��0�� #�� .�� !�� !� �� !�� !�"�� '� � �� !� ��

�� "�� !�� "�� "�� )�� 0��# !��

��"�� .�� 0 � � )�� 0�� .��#� 9��"�� 0�� ,�."�� ;�� !��"�� ,�� /�� !��+�� ?,� � C�"��

��B�� B��"� �� "�� !��" &�G �� #�� +�� (��)� �� " �� !� �� 9��!�"�� .��.�� !�� !�� !� ��0� � "�� !�� +�� !� � �� !�� F� �� !�� !�� =?� !��"�� !�� !�� !�� !� �� 9�" �

� �� !�� !�0 �� !�� !�� .��# ��+ �� !��+ �#�� B�� "� ��"�� .�� ,�� "�.�� #

�!� � �� ,�� 7 �� 8G�G� !� �"�� "�0�� 0�� !��

�� #�� 9�� .�� G� �� !��"� � � 0�� .�� !��"�� 0�� !�� !�� !�� .�� $�� !�# �� " !�� 0 ��

�� #� D�� !�� 8:E C�"��B�� B��"� � �� A��0�� #�� !�� B�� "��0� �� # �� "� �� !�� "� �

�� !��# � �� # �� #�+��+ ��"�� B�� !��"��+ ��"��+�� .�� 0�� C�"��B�� B��"�� A��0�� #� �� " �� .�� ;�� ;� �� !��"� !��!�� 0�� !�� "�0�� !�� !�� ,�� ;�� /�� !�� !�� 0��#� � !�� !�� "�� .�� .�� " �� !� ��"�� "��"� �� ,�� !��

�� !�� .�� #� �� !�� !��0 �� "�� "� ��+ !� �� #�+�� #� �� D�� E �� !�� #�� !�� "�� 7�� "�� +� �#�� #�� !��

!��"�� .�� + �� !�� '� �� 8�� !�� "�� #� �� 4 � �� 1�� 1�� .�� B�� "�� # �� !�� #��"�� /�� !" � �� 0�� 5 6��

�� 7��"�� 9�"�� B�� D�� !��E �� !�� :GG �� + �#��%� � �"�� " !�� B��

��!�� #� � "�� +��"��

5

��

�� !�" �� !�� #��5 9�� !�� !��"�� =��+�� =?� ��"�� .�."�� ,�� %�+��"�� !�� .��9��!�"�� .��.�� ?��"�� ."��"�� "�� !�� !��"� !��!� .�� !��!� � �� 6��!��B� �� =�� 6 �� ; !�."�� ;� �� +� 7�"��!� .�."�� ,�."�� ;�� !��"�� ,�� =" ��9"�� 4 �� "�� 1��!�"�� 9� � 1� .�� A��F�� ,�� F�� 0 "�� "�.�� ? �� @�� !��"�� +��"� �� 0"�� 7�� "� �� !�� + ��!�� !� ��7�� .�� "� �� +��"�

�� " �� "� �� 0�� !�� !�� "�� !� ��"� �� !�� "�� J�+�� !� �� 0�# �� "�� !�� !��# �!�� .�� #� !�� + � 0�� " ��?� �� +�� 0 ��

� ��# !�� 5 # �� !� �� !��"�� ?��"�� !�� C�"��B�� B��"� �� !��B� �� ? �� !��B� ��7� �� 7�� 0 "�� "�.�� ? �� " �!� ��"� � �� !��+�� %�+�� " �� "� �� 7 �� "�� !�. �� 0�� !�� #�� "�� "�� 7 �� !�� " !� 0 �� "� ��.�� !� ��?� �� "�K

��

GORA@DE 1519 -GORA@DE 2009

4�� 4��!� �� 0�� !�� 0�� !�� K/��#� 7 �� !��

�� "�0�� )�� D�� E �� #�� 0 �� !�� !��0�� "� �� "� !�0 �� '� � �� !� . � �"� ! � �� )� �� 8:� �� !�� .��"��. � �#�� 1� � "� �� # ��!�� +�� "�� !� �� "�� "�� 7� �� +��.�� !��" � !� � �� # � ��!�� "� �� 0�� !�� #� � ��"�)��#� #� � �� !�� !�#� �#�� ,�"�� !�� -�.��5 D�� ,�� E � # �� (�� 1 �� "�) �� !�� 0�� .�"�� !�� #�� (��)�*�� #�� !�� .�" �� !��"�� "�0�� !��

� � � �� !��"� #��+�� !�� " �. �� !�� !�� !�� /�� !��!�� #�5 6�� 2�"��.��3 �� 7��"�� !��" ��# ��8�� 9�"�� 8:� �� %�+�� +� 1 ��

�� 0�� !" �� !�� !��!� � �� ! �� #�� !�� !� �� # ��+��!�� #�� !�� 5 � .��B�� !�� #��+�� .�� !�#� �#�� "�� D��"�� E �� "�)��"� �� "� �� !�� #�� !��"� �� !� ��.�� (�� / �� + 1 �� "� �"�� !�� 9�� 0�� !� �� !"��.�� "�� !�� #�� 6�� !�0 "�� /�� "�B�� #�� !��# ��0 ��0� �� !�� D�� ,�� E �� " �� !� �� 0�� ! �� !�� !�� .�� A��"�� "� �� ."�� !�� !��"� �� .�� !�� !�� ,�� "�� !�� .�� ,�"�� !��.� �� !�� 1 �� . !� �# ��

�� D��+ � � � � �� + � �� 1 ��E� $�� !�� D��+ � � � E !�� "� �� +�� ! L$�� !� � ��+� ��"� ��.�� !��!� �� "�� # ��!�� !�� 5� �� "�� "�� !�� . � !� �� ="�!�� .��"� �� #�� "�� .�� !�� #�� %� �� .�"� !�� .�� #� � � �� "� �� 0�� "� � !�� !�� !��!�� !�� 0��+ !��!� � � ��!� �� .� � ��"� �� !��+ ��.�� !��

6

��

�� .�"� �"�� #�� 1 � �� "� ��" �� "��5�."�� #�� 1�� #� � ��"��

�� !�� #�� !� �� !�0 �� 1� ��.�"� �� .�� -�.�� !� �!��!� � !�� #�� 6�� 7��!� �# � �� !� � ��!�� !�� .�� !�� !�� .�� .�� .�"� ��0�� 4�"� � � �� .��"� !� !��# �#�� /�� 1 �� !�� "�� "�� # �� !�� 9�� "� �� !�� !��!�� , �� 8� �� !�� 7��"��/�� 0 � �� "� ��

"�0�� .�"� �� !��#� �."�� "�� + �"�� 5 � " �� + "��+ �� +� � ��"��+� = � �� +��"�� .�� ."��# �"��!� � ��"�� !�� !�� !�� #�� .�� "� �� #�� " �� "��+ ��"� ��" � ��B�0�� " �� " �#�� 7��" � �� (�� -�.�� 1 �

�� " �� ! � !�� !�#�7��"�� 9�"�� 7�� # �� .�� .��"� � 0�� !�� 1�� !�� (��)� �� .�� !��"��"�� # � � �� 5 "��"��0� � �� !� �� +� � ��+ !� ��0�� "�� !�� !�� "� ��! �� 0�� !��+�� #� �� !�� GG �� !��+�� 7� .�� !�� #�� #� �� !�� "�� #�� !�� 1� � .�� B �� ! K�� #� ��"�

�� . " � � �� !��

!�� "�� !� ��!�� #� � �� 0�� " ! �#�� /� � �� !�� !�� !� � +��0�� "�� "�� 0�� !� �" �� "�� !� ��.�� #�� 0�� !��!�� !�� !� " !� �� #�� "� ��. ��

/�� "� �� "� � �� .�� + �#��7�� .�� 0� ��.��!�� "� ��+ B��"�� "��"� ��0�� "�� "� �� !� !" �� 2%�� "�� "�0�� +� ��!�� !�� "�� !�� 3 1 �� -�.�� !�� #�� # � " ! ��"�0�� ."��#� �#��A �� .� ��!� ��

��!�� !�� .�"� �.��0�� B�0�� +�� !�� !��+��"� ��"�� "� ��!�� +�� !� � �� #� � !��"�� !�� !�� 0�� !��0�

� +��0� �� "�� "� !�� J�+�� #� �� "��0��"� �� .�� !�� !�� #�� !��# � ��" �� ."�� "�� !� � A �� 0��"�-�.�� !�� .��.� � ��.�� !� � D.�� !�� #�� E � �!+��+ �� .��# �� + �"�.�� A!�� .� !� �� !� �� "�� .�� !�� 0�� "�� B �� !�� .�"� . � ��0�� "�� #�� .��

��

/� �� ! �� .�� ,�"�� " �� #�� " �� .�� 0��+ �� . �� "� �� +�� " �� %�� "� ��0��+ !�� + ��#�� 7� ��"� � ��0�� .�� .�� "� �� !�� !�� .�"� � � !�� !� �� !�� #�� !�� !"�� .��!��!�� 0�� . � �� #� ��.� �� .�� !�� + �� .��

B��!��+ ��#� D�� E �� #�+�� # � �!�� .��%�� "� ��

!�� )��#� ��+ �#�� +��0�� "�� +��"� ,�� .�� -�.�� !"�� #�+�� !" �� "�0 �� #� �#��J�+�� "� �� #�� "�� !�� ?�� B��!�� #� �� !��"�� #� � � ��!�� !�� "��

�� !�"

��#��$ ��%�

7

��

PROMOCIJAGORA@DANSKE[TAMPARIJE

�� .�� "� .�� !��."�� 0�� #�� !�� !�� )��0�� !��+�� !�� .�� #�+�� !��#� � D0��E � 0� �� + ��+� � ��"�) �� #�� !�� !�� !��"� ��#� � �"� .�� .�� .�" �D�� E � D�� !�" �� E � D�!�� E� D�� E �� .�" � !� �� "�� .� �� !��!��" �� H D�� !�� E �� "�� +�� D!��.�� E � D�!�� E �.�� 0��#� � �� # �� D�� E!�� D!��E � 0�� !�� !��+ ��#� D�� E!�� .��+ �� #� �� "� � �� + � ��)��# �D�!�� E �� .�" � �� !�� D�� E �� !�� !�� D ��E � ��#� � � .�� "�� !�� +�� !��

�� #�� !� !�� D�#��+��"�� E �� #�� 0�� 0�"�� "�� #�� !�� #�� "�� !�� .�"� �� !�� D�� "��E� � ��+�� !�� "�� F�� #�� " ��"� � � �� !� � #��+�� !�� "�� "�� . �� .� �� .�"� �� .�� .� !�� #� � �� !�� .�� !�� "�� %�� .�� !��

! �� !�� "� !�� .�� D�#�� E � .�� "�� + � � �� "� �� "�� ?� �� " " � �� !�� 9�� !��#�� !�� * ��#� �.��!�� #� .��+ �� "��+�� D��.��+ ��E � � ��#�� #� � .�" D �� 0�� #��# �� # � ,�� .�� "�E� �� "� � �� 0�� # ��!��+ �� "�� D�� .�� .�0��E �� .� � �� !� ��#�"� � !��"� �� #� D,�� )�� .�� # �� # �� # �� !�� "�� +E �� "�� !� ��5D/.�0�� + � �� E� / ��!�� "�� .�."�� 0 � �� !��" �� #� � ��!�� +�9�� 1� .�#�� G� � !� �� 4�� ' �� !� !�� #� ��!��+�� !�� 4 � ��5 � #� � �� "� �� )��#� �� D� �"�� # �� !��"�� +�� E � � �� ,��1 � � �� #��

�� !�� .�� !�� 0��D�� E D�� !�" ��E � D�!�� E5 �� !"��

� �� .�� -�.�� "� � �� D� �# # .�� + � .�� + �#�� .�� +��+E �"� � ��!"�� "�� .��#� 4�� 4�� 0�� 4 � �� .�� D� "�� !�!�� 1��E D�� !�� .��.�� !�� #� +�� E �� !�� #�� D��!�� E � �� D��!�� E�"�� /0��" �� #�� !�!�� + �� !�� .�� -�.�� " �� D!��.�� E �� 0�� +�� .�� !� � �� D��!�� E !� !�� D��"�0�� E � !� � �� D!��"��E�= ��"�� !� �!�� +� �

�� -�.�� !�� !�� .� !�� !�� D� � � �� +1 ��E ��.�� 0� �� #� �� !� ��+��0#�� 0�� !��+��

��&� ��

8

��

KULTURNABA[TINA - NA[

ZADATAK

@�"�� .�� !��"�� #�� /�� !��"�� @�"�� .�� .�� .�� 0 �� "�� !�� !�� #� �� # �� .�� !�� 0�� !� �� "�� /�� !�� "�� !�� "�� "�� # �� !�� @�"�� .�� !�� "�� !��!��"�� .� �"�� !�� "�� !�� 0� � ��!�� !�� %�� "� �� ?�� .�."��

� �� .�� .��"� �� 8G�� !�� ! �� .�."��B�� #��I'I��&&� � �� !��"�� .��."��B�� !� �� .�� !�� !�� .� � B�� "��# +�� L%�� "� �� " ��

�� "�� 4�� "� .�."�� .�� !� �� 8 �"�� +��.�."��B��+ � ��L�!� �# ��

�� !�� !�� # #� .�� .��# �#� ��#�� !�!�� !��."��# � 0�� !��!�� "�� .�� !��= �� !�0 ��

� �� 0�� !�� #�� !�� 5 6�� 9��"�� 8�� 7��"�� 8:�

7� �� 0 "��0��#�� !�� "�� !�� 0 #� ��0 � �� "�� !�� !�� #�� !��+�� !� ��"�5�� !�� 7��"��

*�� !�� 7�� !�"�� .��.�� ?��"�� "�� ; !��."�� .�� .�."�� 9�� !�� =�+�� =?� �� =" �� 9"�� 0 "�� =�+ ��B�� #� ?�� .�."�� .�� !��! .�� !��! � �� 6��!�� +�� ,��"�� !��B� �� =�� 6 �� ; !�."�� ;� �� + 7�"��! .�."�� ,��."�� ;� �� !��"�� ,�� !�� ?�� .�� 0#�� C�"��B��B��"� �� A��0�� ?�� .�."�� .�� , �� 0 "� �� ,�� !��9�"� �� .��

�� !� �� +��"��= �� !� �� ,��

��-�.�� 1�� "�� !�� !�� # �� 5 �� "�� !�� 6�� 9��"�� 8�� 7��"�� 8:� �� !�!��!�� .�� .�� !�� # �� 5 ,�� -��.�� 0 "�� !�� #�� .��,�� -�.�� +��

� �� #�� ,�� .�� =�� !��"� � � � �� ! � �� + .�� + ! ��

'�� (��$��"� ��& ��)�)*��&� '�)�+�

OBRA]AWENA^ELNIKA NOVOG

GORA@DA

4��!� �� 9��!�"�� .��.�� ?��"��0�� +��

��!�� !��"�� # �� 0�� ; !�."��

��!�� + �!�� ,�� ; !�."�� !�� .�� !�� @�� !�� " ��

� �� A��0�� C�"��B�� B��"� �� A��0�� !�� ?�� .�."�� .�� !��B ��

�� !�� D�� !�� 8: ��E��!�� ?��7�� / ?��

�� # ��+ �� !�� *�� !�� ?�� "��!�� D7�� E �� !�� + ��" �� !� �� + ��+ !��+ ��"��+ ��"��+ . �.� ��+ ��B�� + ��?� �� "��

0�� + �!��"� 7 �� 7��"� ��.��" �� + !� �� + �0 �� "�� +�� "�0�� 0�� "� ��!�� !�� "�� 0�� .�� + �� B�� 4��0�� @��0 � D+ �� "��

9

��

�� .�� E �� !� �� ! �� ! � � ��/�� !�� "��

�� !�� ,�� !�� /� ��"�� %��"�� .�� ,�� -�.�� # ��+ �� 1 �� (��)� �� !�� "� �� 8:� �� #�� !�� #�� 5 �"��.��"�� 7��"�� !��" ��# ��8�� 9�"�� .�� 8:� �� #��

� 0 �� D%.�� !��E !��"�� + �� #� ��"�� + � !�� + !� �+�� + !�� + ��+��+ �.��+ ��"��+ �� !�� ; !�."�� !�� ,�� ; !�."�� .�� !�� " �M�� !�� 0��

� �� +�� "�� + ��!�� !� �� #�� "�� !�� !�� 0�� "� �� 9� ��.� ��

!��"� � �� !�� 0�� !� � � �� " �� 0 � � �� . �/�� #� � �� !��

�� !� �� +�� !"�� !�� .�� .�"� �� F� �� .�� .�� !"� �� 0� � �� #� !�� !�� ."�� !� �� 0�� !� �� !��!�� .�� "��!� �� !�� +� � �� # �%� �� #��

� � "�� !�� 0 �� ,�� "�� !��

��*�)�� ,&��"��$�*��& � ,�� -��.��

6 (�� 8�4��

,�� *�� (�� '�� 9�� 4�� :-�

,�� '��

(�� *��

;��5��

��

$)� ��

�� 2 ��

�� "00<� ��

�� & �

�� *��

*�2� ��

��

�� 5� �� 9��

$.�� 2�

� �� %�� 2� ��

�� & �

�� *��

�� 2� ��

� ��

=��

��

10

��

OBNOVA SABORNE CRKVENAKON SKORO 100 GODINA

��

�� 4� � ��

+�� 9�� (��

��2 ��

�� 4� � � ��

��

,�� '�� '��

��

��

%� �� 4� � ��

�� 5� �� '��

��

�� '��

��

��

��

��

��

��

6�� 4��

��

2� � ��

��4� ��

2�� 4� � ��

��

�� '� � ��

��

)� ��

��4� � ��

�� 4� � ��

��

��

�� 2� ��

��

%��5��2� >�� ?��

�� '�� *�+ ��4� ��

��

��

=�� *��

� �� 4� � ��

�� '� � ��

,�� '��

��2� � ��2 -� ��

�� 5� � ��

>�+� �� @�� *�+ �

(�� '��

�� 2� � �� 5�� 2��

�� *�� '��

�� >�� 8�� (�� 7��' � (��

=�� *��

2��

� ��

�� (��

�� 5� � ��

��

��

��

=� ��

�� 5��

�'�� '��

��

��

�� :-�

,�� 4� � ��

'�� 5� ��

�� '��

��

��

�� 5��

�� 5� �

��

9��

��2� ��

�5�� ' �

��

,�� '��

��5��

�!�/� ��

�� ,��

�� .�� ?��

��

�� '� � ��

� �� A��

��

��

=��

�� !"��

��

�� 6�4� ��

��

�� ' �

��5�� 8�� *��2 �!""� ��

7�� (��

(��

2��

*�� '�� B<#� ��

� ��

� �� 5��

��

�BC/� ��

11

��

�/ ��0�+� 12��!�� )3"'�)�� 0�&�� '��+��

12

��

��

��

""�0C�"00!

��

��

��

6 �� (�� 7�� (�� 2� �� 5� � �� ,��9� -��

�� 1�� 2�� 2� �� "0�000 :-�%� ��

�� C00 �� '�� 0�000 :-�6 �� 5� � ��

�� '�� 5�5�'�� 4� �� $�� &��

�� /�000 :-�$+��

��D $,�� 4� �� &� �� 1��

""�0C�"00!

��

��

��

�� "��

�� '� ��,�� 2� �� 5� � >�� (�� '�� 4�� -��

�� 5� �� :��

�� -�� -��2 �� '�� E��'�2�� *��5� ��-��

�� '�� '� �� ,��>��

�� '�� >��2� � ��

�� 7�� +�� 2� 2�� 2 ��

>��'�� 5�� *�+ �� "000 �� 2� �� C000 �� '�� 2� �� 00 �� >��'��

�� (�� >�� =�� 5� � (�� 7�� :��5��+�� (�� '� ��

,�� >�� 4� ��B C�� 5� �!!B� ��

�!�0C�"00!

��

��

�� 5�� !�� (�� >�� (�� (�� ,�� ,�� :�� 4�� -�� -��

5� �� '�� ,��

�� ,�� '�� :�� F�� 4�5� �� 7�� +��

'�� *�&�/�$� ��&� �+�

EPARHIJSKEVIJESTI

13

��

�� *��>��

�� 9�� 4�� +�� :�� 4� ��

�!" � �� ,�� )��

� �0C�"00!

��

��

��

��

�� -�� (�� 8�� ?�� *�+ �� )� �� :��-��

�� :�� '�� (�� 2� � �� '�� *�� (��>��

�� -�� *�+ � �� '�� -�� "B0��5�� >��2� � ��

�� :�� 9�� -�4�� 2� ��5�� 2�� 4�� *�+�

�"�0C�"00!

��

��

��

�� 5��"� �� ,�� ,�� ,�� (�� '� �� )�� (�� (�� '�� 4�� -�� ,�� ,��

�� >��2� � ��

��

�� 5�� /!0 �� .�� 8�� -��

�� (��

��

�� 4� � �� 2� � �� (��

��'� �� )��(�� =�� 5� �+�� 4� � ��

�//<� �� //B� �� (��9� � >��'�2�:��'�� A�� !!"� �� 5� ��

��0C�"00!

��

��

��

��

��

��

6 �� -�� '��

��'� �� )�� -��

�� (�� (�� ,�� ,�� 8�� '�� -�� (��

G(,AH �� "B �� -�� ,�� )�� (�� (,A

�� "00 � �� -�� 2� � ��

'�� '�� (�� '� �� )�� (�� !� �� "#� �� ,�� -��

�� 6 �� 7��' �� (�� '�� )�� 2�� 2� ��

�5� �� -�� (�� ,�� %�� /!0� �� '�� I��-�� 2� � ��

��5�� "� �� ,�� ,�� (�� (�� '�� )�� (��

0B�0C�"00!

��

��

��

�� C�� 8�4�� F�� ,��'� � 7�� (�� 8�4�� F�� :��5� � *�5�� :�� 4�� -�� ,��

�� 5� �� :��

�� (�� F��2 �� -��-��

�� 8�4�� F�� :��5� � �� '�� '� ��

� �� F�� (� �*�� 7�� +��6� �4�� 7�� +��

,�� *�� 4�� F�� ,��'� �� 4�� A��(�� F�� 5��

�� (�� F�� F��

�� ,��'�� +�� :��5 �� 7�� +�� F�� =�� 7�� A�� "0� ��

�� GC� �� F�� H �� (�� F�� :��5�� "!� �� 6�� (�� F�� :��5�� *�5��

'�� !0/�� !0B�� =� �!C � �� !B"� �� 5� � 9�� 6 ��5�� *�+�� 5� ��

14

��

0"�0C�"00!

��

��

��

��

�� -�� (�� 8��@�� *�+ �� :� �� J��>��

�� J�� '� �� (�� *�+ � �� *�+ � �� J��

�� *�+ �� '�� *�+�-��

�� J�� 5�� (�� G(,AH �� 2� � �� *�� (�� = � �� 2� �� '� �� (��

��5�� (,A � 8�� G8,AH�-��

�� '�� :�� '�� 8,A� � �� :�� -��>��

�� *�+ �� '�� A��

�� :�� J��

�� 5�� I�� '� *��

-�� J�� 5�� *�� E�� '��

"!�0<�"00!

��

��

6� �� *��'�� *� ��2�� 2� �� (�� 5�� A�� )�� 2� �� F�� :��5��%��5��2� ��' ��

�� *� ��2� �� 5�� 9�� (�� 5��

�� 5� ��.��5� ��

�� '�� "00C� �� ' � �00 �� 4� � �� :�� ' � ��

A�� 2� �� F�� :��5�� 2� �� %�� 8��

-��2� �� (�� '�� =�� %�� :��2��=��4� ��

��4�� .��5� �� A��

�� 7�� 7�� '��

�� 5� )�� F�� ? ��.� ��

�� .�� B�� K�� 5��

"B�0<�"00!

��

��

��

�� 5��"B� �� >�� (�� 7�� 8�� ;�� (�� (�� " �� 4�� -��

15

��

�� 5� � �� ,��

� >�� '�� :�� $�� D �� 2� � '�� 5��&�$:��

�� .� �� '� �� &� �� >��2� � ��

�� :�� (�� '� �� $ �� &�$��

�� '�� .�� (�� '�� '��'� �� 5�� .�� >�� 5�� & � �� -��

�� :�� $A�� &� $�� 7��& � �� '� � �� '�� 5 � ��$,�� ;��

�� :�� 5�� +�� *�� (��5�� %� �� 2� � �� 2� �� 5��

�� 4�'�� '� ��L �� ;�� 5�� '�� A�� '� � �� 5� *�� 6 ��2� �� '�� & � �� >��2� � ��

�� -��'�� '�� :�� '��2�� *�� $7��

�� '�� '� �� 5�� 5��=�� 5��L :�� :�� 5�� '�� 5�� 4��& � �� -�� '��

�� :�� $�� *�� &�$7��5� � ��

� �� :�� 2�� 2� �� '� �� -� �� 4� �� 2�� .� �� 2� ��

�� )�� (�� (�� :�� .� �� +�� (�� & � �� ,��

�� (�� >�� 8�� (�� F��.�� =��

�� '�� '�� '�� $F� �� & � $+�� J2�� & �� +�� 1�� 8��2� �� '�� $7��& �� >�� )�� $(��& �� 8�� $;�'�& �� (��

�B�0<�"00!

��

��

��

��

��

6 @�'� �� '�� B� �� ,�� (�� -��

�� '� �� $ �� *�� 2� �� &�$��

�� +�� .� �� ' ��

16

��

�� .� �� 2� � ��5�� ,�� 5�� (�� F�� *�� ?�� 8�� 8�� -�4�� )�� ?�� :�� ?�� %�� ?9�� & � �� >��2� � ��

�� 5� �� *�� 5� *�� '��$=��

�� '� � � �� 6�� '� �� ' � � �� 6 �� *��& � �� >��

�� '�� +�� $�� 4��

�� ,�� )�� -�� '�� '� �� 2�� +�� (��5 � �� 2��5�� 2�� = �� '� �� & � ��

>��2� � �� (�� @�'�� '�� *�� 5�� '��'�� *�� 4� 5��

$.� �� 4�5� ��2�� 4� ��2� �� +��2� �� 2�� A�� 4�� 4� �� 5�'�� '� �� '� �� K�� & � �� ,��2��2� �� @��

'� �� '�� 2�� (�� 0��

�� 2� (�� (�� 5�� ?��K� K��$=�� 2� ��

�� >� �� M�� M�� +��D $=�� '� �� && � �� 2��

�� ,�� >�� F�� 2 �� '� �� ,�� )�� (�� (�� *�� ;��5�� >�� 2�� '� �

�� -�� (�� ,�� (��

�� @�'� �� (�� 0 4�� .��

�� -�� '�� )��2�� (�� -�� 6 -��

�� << �� 4�� 0 ��

17

��

�<�0<�"00!

��

��

��

��

��

�� <�� (�� '� �� 8�� 8�� (�� '�� 4�� -�� 5� ��

�� (�� K�� 6 �� /000 �� 6 ��

�� *�+�� 4� �� '� �� $>�� 2� ��

�� '�� 2� �� >��2� �� '� �� ' �� 7�� 2� �� 2� � �� *�+� ,��2� �� '� �� & � �� >��2� � ��

�� (�� '� �� '�� 5�� '� �� $,�� *��

5��

�� 5�� L *�� .� �� '��&� �� -��

'�� A�� 5�� 5��$:��

�� 5�� A�� 5�� A�� 5�� = � �� *�� '��5��5� �� 5��5� ��& � �� >��2� � �� '��

�� 2 �� A�� K�� $>� ��

�� (�� 5�� (�� '� �� 2 �� =�� = ��'�� 4�� D �� & � �� D$,��

�� :�� 2�� L ,�� 5��L 7�� A�� D �� '� �� *�� 6'� �� *�� 5� (��

�� '�� = � �� $-��

�� 2�� 5� ��

$)�� 4�� '�� L �� 5 �� ' �� 5�� '�� 6 �� '�� & � �� >��2� � ��

'�� '� �� 2� � �� 2� ��$.�� A�� =��K��

�'�� 2� �� *�� '�� 5�& � �� -��

�� >�� 8�� (�� N8(N -�� )�� *��'�� 8( � ��7��' � (��

18

��

� �0<�"00!

��

��

��

��

�� 5��/� �� (�� .�� =��2�� (�� (�� -��

�� ?�� ,�� *�� F�� '�� '�� (�� .�� 6 ��

�� (�� .�� *�� $ � �� *�� 2�� 2 � �� *��&�-��

�� 5� � )�� $=��

�� &� �� 2� �� '�� -��

�� ,�� *�� F�� '��?�� ,�� *��6 �� (�� .�� =��

��2��

��4� �� ,�� 8�� (�� ,�� *�� F��6 ��

�� K�� 5� �� (�� 5� �� 8�� (�� (��

0B�0<�"00!

� ��

��

��

��

�� 5�� B� �� 4� � �� (�� .�� =�� :�� ;�� 4�� -�� ;�� 5� �

�� </ ��

�� K�� "� �� 9�� !!"� �� -��

�� 5� �� 5�� ' � �� *�� '�� $= � ��

� � � �� *�� (�� '� � � �� *�� 4� & � ��'�� >��2� � ��

�� '� �� '� �� 5�� '� �� -��

�� (�� )�� 4�� A��

19

��

$+�� 5� �� K�� 5�� *�� 5�� 5�� F�� 7�� ,�� (�� +�� *�� =�� & � �� 7��

�� (�� 5�� '�� 4�� 5��,��

�� 2� �� *�� *�� -��

(�� '� �� ,�� )�� ' � ��2 � �� (�� A�� *�� I�� )�� )��2� �� *��5� �� -��

��'� �� (��(�� :�� (� ��2� � 8�� :��'��2� �� M�5�� 4�)��2� �� *��5� ��:�� 8�� O��2 ��

�� >�� *�� >��2 8��2 ��,�� '�� "00C�

�� /� �� (�� -�� -�� *�� -��

5� �� +�� 4� ��5��2� �� 5� �� .�� A � �� (�� ?�� :� �� (?)�

0C�0<�"00!

��

��

��

�� 5�� C�� (�� (�� )�� (�� .�� >��2�� %��2�� ;�� 4�� -�� ,��

�� >��2�� ;��

�� '�:��

�� ,� ��2�-��

2�� 5� �� 4� �� A�� 5�� (��)�� ,�� *��$=��

�� K�� 5�� & ��'�� ,��

>��2�� 5�)�� 2� � �� 4� � �/� �� 2� � �� !! � �� $-� �� 5� ��

�� 6 ��

20

��

� �'�� '�� *�� :�� 2� �� 5 � �� &� ��

�� 2�� $�� *�� 2� �� *�� &�(�� ;��

�� >��2� �� !! � �� '�� 2� � �� 2�� '� � � $��2� �� &�$7 � � ��

�� 2�� 4� �� 7 � �� & � ��'�� '�� 2��

�� C0�� <00� � � ��2�� B00 ��2� ��-� �� (�� .�� >��

��2�� /� �� =�� :�� '�� 5� � �� ,��

�� C� �� <0 �� -� �� 5� � �� B !� �� 2� � � )��B< � �� 2� �(�� .��6 ,�� !�C�

��

�� 6�� !/�� 2�� )�� +�� 5�'�� 9�� !/"� �� "0 �� A�� ,�� )��

�� 5� � ��4� �� ' �� -� �� !C0� �� !B!�� %�� '��

�� 9�� 0� �� !! � �� :�� =�� (�� %�� 5� � �� *�� %�� 2� ��

"/�0 �"00!

��

� ��

��

��

�� '� �� 5� �� (�� .�� >��2�� %��2�� 4� "0 � " �� "�"00 �� "�C 0 :-�(�� %�� M��2�

�� 2�� >��2�� 4��,�� '��

�� 4��2� ��

�"�0 �"00!

��

� ��

��

*�� 9�� *�� @�'� �� "� �� >�� =�� (�� 0� �� 5�� 5�� (�� >�'�� *�� 9�� >�� =�� *�� ,�� )�� 5� � �� )�� '�� (��

�� 2� �� >�� =�� ,��)�� *�� *�� 9�� @�'�� 4�� -��

� �� ' � �� (�� *�� *�� 9�� '� �� *�� '� �� /� ��?�� *��'�2�� (��

�5� � �� '� �� 5� � �� .�� 5� �� 9�� '� �� (��

21

��

,�� '� � �� 9�� *�� 9�� '�� :�� =�� -��'�� 6 �� 7��' �� (�� *�� *�� 9��8��'� ��

�� 2� �� *�� 9�� 9�� ,�� ,��2 �� *�� 9�� 6 �� 7��' �� (��-�� '��

(�� ,�� )�� (�� >�� 8�� (�� N8(N �� F�� .�� .��

�� >�� 8( '�� *�� *�� 9��

(��'� � �� 9�� *�� 9�� @�'� �9� � %�� ,� �� $%�� ,��& �� "000 �� 4�� ,�� *�� 9��

�� < �� 6 �� *��

�� 9�� 0/ �� # �� 5� � '�� %� ��

�� 4� � �� "< �� #0 �'� �� *��(�� '� ��

��4� � �� 8(� �� A�� :�� 6 ��

� 7��' �� (�� 9�� 6 ��*�� 9�� *��

�� 5�� *�� BB"� �� (�� 8�� *�� !/�� '�� 5�� (��

�� 2� � �� (�� '�� )�� *��8�� (��

�� 5� �� !!/� �� @�'�� )�� !!<� �� *��

�0�0 �"00!

��

��

��

�� 5��0� �� 5��5�� (�� (�� >�'�� (�� (�� ;�� >�� (�� 4�� -�� (�5��

(�� ;�� 5� � �� '� � �� 5� �� ;��

��

22

��

�� -�� ,� ��

�� (�� *�� 9�� @�'� �9� �,�� ,��2�= �� '��

�� (�� (�� 6 ��

��2� � �� 5�� -��

�� +�� >�� )�� : ��2� ��'�� (�� (�� ,�� )�� 2 � �� -� �� (�� (��

�� ;�� >�� 2� �� '�� )�� >��6 ��

��

��

0!�0 �"00!

��

��

��

��

��

� � B�� ,��"�� B��"� �� C�0� � 0 �� ! ��<� � I� �� !�� !�� .�" �� 8GGG�� ) #� �� !��"�7��"��?� � ��

.�� ! �� "�� !��"� 7��"��?� � �� )� 8� �0 �

�� "� � � �� C��# ��0� � �"�� 9�" ,��.�� !��B �� 4�+.�� "�� 1� � 4�� 7�� "�� B��"� �� ?�� 7�!�� "�� .�� .�� A�� =�� "�9 )� �� .�"� � !� ��

�� "��"� �"�� A��0��

�0��+ �� B�"��B��+ B��

��"� �� 7�"� � � � ,�#�"�� !�� J ��

��!� �� !��

"�� .��.�� !�� ?��

"�� 0 �� !��

�� !� �� ."��"�� .�� J �� !��+��!�� !�� 7��"� � 0"�� +�� !�

�� !��"�� !��"� 7��

�"� ��!�"�� ?��"�� "� �� 0��

� � � � �� ) � � � . ��0�� ."�� F ��) �� 0�� !�� =��.�� !��#��

D7��!�� !��#� + �� "�� "�� "�� +��0 #�� !�� "�� .�� B�"��B ��. � ��)�� +�� *�� E � �� !�� ?��"��4��!� �� !��

�� !��" 7��" ��) � �1�� "�� + �� D7� �.�� !� � ��

�� "�� =!��"� �!��!�� F ��) �� 1��#� ��# � ;� �!��!�� #� �� !�� ;�� 9�"� =�� ,�� !�� &�� + !��"�� 2� �� @�� .� � 3E � �� !�"�� ?��"��!�� ?��"�� "��

� !��"� �� !��"� 7��"�.�"� �� )� ��!�� !��!�� !��!�� 0 ,��D7��"� �� )��

�0 � �� 0 �� "�� ? �� +�� !��"� 7��"� �;� � �� # �� B�� # �� "� � ��!��!�� "��E � !��

��!� �� 9��!�"�� ?��"�� "��

�� 7��"� �� 1� �

� ? .� �� "�.�� !��!�� ?��"��

7��"�� !��"�� "�� "�� !� +�D/� � !�� "�� !� � ��

�� 0 �� "�� /� � �� !�� +�� +�� /� � ,�"��

�� +�� !��

0 �� " �� !��"�� !��

�� !�� #��

�� # 7��" ��

� �� !�� 4 " .�� !� ��

�� !��# � �� @��

23

��

�� +�� . � ��#�� 1�� 2�� @�� 3 !� �� !�� !�� !� �� # � �� 9�� !� � �� MB �� 9�"�� =��E � � �� !� �� 9��!�"�� ?��"��

�� !�� B �� !�� D/ !�� !� ��#� 0�� + �� +�� "�� !��"�7��"�E � �� 0 �� +�� .�� ,�� DJ �� !��" � ��

� ��0�� "�� # �� !� � �� +�� "�� ="� � � � ��+�� #�+�� !�� .�� "�� B��0� ��E � �� !�� ?��"��=�� !�� .��

�� 0�� ! ��

�� !�� 0�� " ��"�

�� !� �� .� . � �� # ��!�� 0 .��

"�5 � ��D/��

�#� 0�� !" � � �� . �� ! ��"�� 1� � � �0 ��

�� !�� ! 0�� 0��" ��

�� 5 � ��.� ��

�� .� � ��

#� � � �� .�� !�� 0��

�� !�� "��

��E � � �� !�"�� ?��

��"��7� � �� 0� � ��!�� ?��

"�� .�"� ��

�� !�"�� H �� B��

!�� D �� E D��!� ��

��E D�"�.�� E D��E 0��

D?�� 0�� + ��K /�� 0� !�� !�� #� �� !�� " .��E � ��"�� !� �� 9��!�"�� ?��"�� !��

�� D�"�.�� E 0�� !�� #� �� #� � � � 0 � � �� !��"� # �� 0 � �� .�"��"�0�� # �� #��

��!�� ?��"�� !��#�� !�� 0�� )� � � ��#�+�� !�# � � �� + ��0 �.�

�� #�+ �� !�� !��D4� �� !��

�� 4 �� !��

�� !� �!��

# ��"�� !�� !��0�� 0�# ��

�� !�� 4� �� B��0� � !��+��B��0� �

�� !�� "�� + ��+ �� !��"� � ��#� �� !�� !�� ."�� 0 # �� 0 ��E �� !� �� 9��!�"�� ?��"�� !��0��

�� !�� .�� "� � ��# �� !�� .�� !��"�� !�� !�� !� �� !�� !�� D?�!� �� N �� N � N��

�0��N � N��"��N � N+��N �� .� ��!�0 �� H �� !�0�� .�� !�0�� 0�� ."�� 0�� !� ��#� �� 0 � �� !�� !� !��) �� 0�� !�� "�� !� � .� .� �� "��E � ��!�� ?��"��4��!� �� "��

� � ��"�� .��.��

�� . � !� �� . � ��

�� .��. �� .� . �.��. �� "�� .��

�� 0�� !�� !��0� � � ��+ �� !�� " �� .� !�� B ��D%� ��) # .��. �� !"��

�� "� � !� �� +��0��

��#� �� 0�� "��

� !�� )��#� N�� !�� N��!� �� 4� �� !��

��+ �� !�� !� �� 0��!� ��#� � ��#� 0��

�� %��

�� B�� 0�� !��

��" �� +�� !��

�� /�� !��

24

��

!�� .�0�� "��#� ��E � �!�� !�"�� ?��"��!�� ?��"�� 0��

�� "�� !� � �� "��# !�� !�� B��0� � ��0�� "�� !�� D� �� !�� .��E !�� !�� .� �"��# �� !�� .��D�� .�� " ��

�� 0�� #�� !�� !�� #� � �� !�� +�� 0�� ,�" �� " � �� B�� 7�� .�� !�� !� �� !�� .�� "�� 0 # �="� �� "� �� !+�� . � ��"��#� !��!�� !�� 0�� !��.�� "�� !�� /�� .�" ��0�� .� � �� . �� .�� !��"�� " �� # �� ? ��!�� "� � ��

�� . ��

� � .� �� .� �� E �!��#�� !� �� 9��!�"�� ?��"��

� � .�� !� ��.�� 0�� !� �� +�� D�� ,��

� �� #� �� !�� # ��

� ��!�� " � !��

� � ��+�� !��.� ��!�� "�� !�� !� �� 1 � �� 0�� !�� "�� "� ��!�� B�� !��!� �#� �� !� �

�� # ��+�� .�) �

#�5 ��)�# ��+ � �� #�+�� !��# !� � ��

��

"�0�� "�� E �!��#�� !�� ?��"��4��!� �� 0 ��

��!��# �� !��0�� # 2��3�� + �)��+ ��"�� .�� + �� D!� �� +�E�D, � �� !��0�� #� . � ��

�� #� �� "�� ,�� "�� 0�� "�� # ��)��# ��"��# �� "�0��E � ��!� �# ��!�"�� ?��"��!�� ?��"��

�� 0�� !� �� +��0�� ) #� ��+!"�� !��"��)�� !�� "��0�� # � ��# �� "�0�� "�� D?� �� !"�� "� � �

�� !�� 0 ��5 ��"� � �0�� .��.� �� . �� .� ��)� � ��!" � !��+ !��+�0��+ �� "�� +�� 0�� 0 � � �� .�"� #� � !� �

!�� =�� !��

� � �� !�� 0�� "�0 � � � !� �� # ��

#� �"� � �� +� �"�0 � � N�� +�N �� B�� "�� "�� !�� 0�� "��E � ��0 ��!� �

�� 9��!�"�� ?��"�� "��

�� + !�� !��

�� !�� 0�� !� �� !��

�� .��"�� .��!��.�

�� .��D?�!�� 0�� . �"� �

�� + �� + ��+ .�� # � � �� "� � �� /�� !+��

�� " �� .� �� 0 �� 0�� E �� !�� ?��"��

4��!� �� !+�� !� ��5 ��!� �� "� � �� +� � ��.�� .�� ) �� "��H�� +��0�� . �� ) �� 7��"�� ."� ��D?�0 "� !�� !��!��

�� .� �� ) �� !�� ? �!+�� !��0�� # �� +�� !�� .��+ + �� +� � ��" �� "� � . ��"� ."�� ,�� "�0�� !�� ."��0� +��B �� +�E � ��"�� !� �� 9��!�"�� ?��"�� !��0��

� !��# +��+ ��"�� !�� DA��) �� +�� "�0��

� �� + !�� + ��!�� 1� � �� !� ��# � ��# �� !��0�� ) ��0�� 0�� @�� !�� +�� !��0�� # ."�� !� � �� !�� .�� !"�� +��

�� E � �� !��?��"��

0C�0 �"00!

��

��

��

J �� !� �� !�"�� .��.�� ?��

"�� '� �� !��

�"�� !�� "��

0 �� (��) �� "��

�� +�� "�� +�� "�� 0 ��

�� 1�� 9��!�"�� ?��

"�� "��"� ��

�� )�� 9��!�"��

.��.��

25

��

4��!� �� "�� "�� !� "� �� "�� "�0 � !�� !� � ."��!�0�� .�� !��+�� ? � �� 7�!�� 8� �� .�"� !��!�� "� ��+ ��9��!�"�� ?��"�� *��

�!�� 0 �� "�� +�� (��) ��D/�� ."�� ,��

��+��"�� !�� 0�� E �� !�� ?��"��7�� !��

�"�� "� �� !�"�" �� +�� 7�!�� .�" J �� !� �� 1�� !�� !��!�"� �.��#� ��+�� 0�� " !�.��D@�� .��

!��"�� ,�� !��"�� ,�� ? �� .� �� ,�� .�� 0��

"� � �� 0�� E� �� !�� ?��"��7��

�� 0�� D� �� "� �� E�9��!�"�� ?��"��

� ��! "� � 1�� !�� !�� .� �� .�� !�� ! " � � �� .�� !� � ��. �D1� � �� 0��

�� !��"�� 1� �� .� �� .�� #� � �� .�� !�� + ��+ �� !��"�E � �� !�� ?��"��/��#� �� "�� +��

� � 1�� .�� "��*�� "�� 0 ��

� �� 1�� !�� II'�� /.�� #�� I'� �� !�� # ��.�� . ��O�

.�� "� �� "��8� �� !��"� � �!��0��"� +�� !��+�� 7�!�� "� ��

�� .�"� �� 0 #��G� �� 8� �� #��

,�� " �� 1��J �� "� � !��) �� !��"�� "�.�)�#� 1�� +��# �� ?�� "�.�) #� 1�� :�

�� !��!�"� � �.�� "� �� 7�� !� �� .�� !�!�� .�� "� � �� ) �� !�� B�� .�� !��+�� /.�� :� ��.�� !�"�� ?��"��

"C�0/�"00!

��

� ��

��

J �� !� �� !�"�� .��.�� !�� ?��"�� 1� �� 8'� �!��"� � �� ! #�7� �� ,�� .�� 4�� "�� +�� "�� !��"�� !��

�� 9��0��

�� 9��!�"�� ?��"�� "��

��"� � �� )��9��!�"�� .��.��

�� 6�� .�� "�� +�� 4��!� �� !��

�� . �� 0 �� 4�� !��

�� "�� B��.�� 9�"� 4��!�� ?��"�� !��

� !�� .�� !��

�� "� ��!�� #�+��

�"�� 0�� 9��!�"�� ?��"�� 0��

�� !��"��9�+��"� 1� �� # �� !��9�� .�� 7 �

�� .��.��

26

��

��0/�"00!

��

� ��

��

��

J �� !� �� !�"�� .��.�� !�� ?��"�� !��"� �� 6�� .�� .�� # +�� !�� A"�� A"�� "�� +�� "�� "� # 0 �� )�� 9��!�"�� .��.�� 9��!�"�� ?��"�� !��

�� . �� !�� +�� +�� ,�� .�� "�� "��# �� 7� �� 9��"� �.�� !�� ,��#�� '� �� !�" �4��!� �� !��0��

�.�� +�� .� �� .�� 0� �� !��"�� "� � �� # �� !�� ?��"�� !��

��. !�� A"�� !��!��#� � �� !��

�� "�0�"� �� + ��#�� 0�� !��"��"� �� "� �� .�� !��D,�"� �� )��

�� #�� E��"�� J �� !� ��

�� 9��!�"�� ?��"��

�� !�� #� �� ,�� .��

�"� � +�� .��

��D/�� "� �� +��

�� .�� ,�� "� ��!�� ,��E � � �� !�� ?��

��"��

9��!�"�� ?��"�� !��0 �� !�� "�� !��."�� !�� !�� !�� 4�� #� �� D1� .� � �� .�� 0 ��

�� . �� .�� "� !� F ��) ��E � !��0�� !� �� ?��"�� 9��" ��

A�B�� "�.� 9��!�"�� .��.�� #�� .�� +�� !�� A"�� A"�� "�� '��GGG @9 �� + � !�"��. �.� ��"� C � �� ,��PC,��P � !�"�� !� �� !��"�� !��"��+ �� !�� "� �� !��/� � �� !�� .��

�� :G�GGG @9 �� #� �� !�� A"��

A"�� ) � � �� I<�� II�� 7��"�� !��!��#� � �� !�� '� �� !�� .�"� � �� ; !�."�� !�� !��!�"� C,�� ,��#�� 0�4�� !�"�"� +�� 0 �� # ��

�#�� 0��

0B�0/�"00!

��

��

��

J �� !� �� !�"�� .��.�� !��

�� ?��"�� <� �!��"�� !��"�� !�� ,"��

�� ! #� 7� �� ,�� .�� 4��

�� "�� +�� "�� "� # ��

�� )�� 9��!�"�� .��.��

9��!�"�� ?��"�� !�� . �� !�� ,"�� !��"�� !��"�� !� � ��)�� =�+��) " ��"�� 7� 0�� 9�� A��4��!� �� !��0 ��

�� !��"� "��

0 �0/�"00!

��

��

��

��

J �� !� �� !�"�� .��.�� !�� ?��"�� ! �� !�� !��"� � +�� ;�) #� 7� �� ,�� % �� "�� +�� "�� "� # �� )�� 9��!�"�� .��.�� 9��!�"�� ?��"�� !��0 �

�� 0 �� "��

� �� !��

#��

4��!� �� . �� !�� "��!��!� � � �� "�� "��

�� !�� !�� !��

�� #��

27

��

"C�0C�"00!

��

��

��

�� '� �� 2� ��4� "/� � " � �� ,�� (��

� ��2 � ��

� �� 2� � ��

�� 4� � �� '� � �� '��

,�� '��

�� F�� )� ��

��2� ��5� � ��

��

�� " � �� B�00

'��

= �� 2�

��

�� C�B ��

�� "0 � ��

�� 5��

��9�� 5��

,�� 5� � ��

�� 4��

)�� >��C� �� "00!�,�� <#� ��

�� )��5�� )�� -��2�� (�� 9�� )�� )�� 8�� >�� (�� '�� )�� E�'�� 7��' �� (�� J�� E�� '�� (�� (�� >�� >�� :�5�� F�� =%�I � 6)�*I� �� #� �� !/<� �� '�� -��2� �� )�� >��5��2 � ��' �� *�� :��' �� 6 �� 2�� )��

,�� *��'�� >�� 5�� 5�'��2� � �� -��2��

�� )��-��2�� )�� (��5�� K� (��2� �� E�'�� (�� ?��2� �� *��'�� 8�� (�� ,� ��O�� 8�� 8�� (��)�� (��2 � �� ? �� 3��2��

2� �� (�� ' � ��2�� 2� � ��

5�� )��-��2�� 5�� '�� *��

�� 5 �� 4� �� 5�� (�� F�� '�� 5�� 5� �� 4� �� )�� -��2��5� � *�� -�� F��2� �� 8�� >�� 2� �� *�� $�� )�� &�

��

28

��

POMEN GENERALU DRA@I MIHAILOVI]U

godina 2009. broj 39

Documents