godina 2007. broj 35

GODINA 2007.GODINA 2007. broj 35broj 35

11

55

77

22

44

66

88

33

1-

3.S

ven

o}

no

bden

ije

na

Vel

ik

uS

ub

otu,M

an

ast

ir

Do

br

un

,2007.

4-

6.H

ram

ovn

asl

ava

hr

am

aB

lago

ve{

tew

aP

resv

ete

Bo

gor

odi

ce

na

Vaga

nu,

7-

8.D

om

a}

in

slave

Dr

aga

n\

ok

i}

iz

U`

ic

a,i

do

ma}

in

zai

du}

ugo

di

nu

Dr

aga

nR

ak

i}

iz

Vaga

na

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOG

VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA

DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Novembar

�� 2006. posje-tio svetiwe Kosova i Metohije:- 31. oktobra - posjetio manastire Crna Rekai Devi~.- 1. novembra - u manastiru Devi~u sluìo sv.Liturgiju, a isti dan posjetio manastir Gra-~anicu gdje je prisustvovao prazni~nom bde-niju.- 2. novembra - na dan sv. velikomu~enika Ar-temija, uz sasluèwe episkopa:ra{ko-prizrenskog Artemija i lipqanskog Te-odosija, sluìo sv. Liturgiju i prelomioslavski kola~. U Prizrenu posjetio hram Bo-gorodice Qevi{ke, saborni hram sv. Georgijakoji je u obnovi kao i mali hram sv. GeorgijaRunovi}a, te manastir sv. Arhangeli.- 3. novembra - sluìo sv. Liturgiju u patri-jar{ijskom hramu sv. Apostola u manastiruPe}ka Patrijar{ija.- 4. novembra - uz sasluèwe Episkopa li-pqanskog Teodosija, sluìo sv. Liturgiju umanastiru De~ani i parastos povodom mi-trovdanskih zadu{nica.

6. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio g|u Sju Bir~mor, direktoricu sarajevskekancelarije hri{}anske humanitarne organi-zacije World Vision.- U zgradi Predsjedni{tva BiH u Sarajevuprisustvovao inauguraciji novoizabranih~lanova Predsjedni{tva BiH.- U mitropolitskoj ku}i u Sokocu primiopredsjednika SPKD Prosvjeta g. Vojislava To-palovi}a i direktora Narodnog muzeja u Uì-cu g. Dragi{u Milosavqevi}a.

8. Na Mitrovdan, zajedno sa Mitropolitom cr-nogorsko-primorskim Amfilohijem, sluìosv. Liturgiju u manastiru sv. velikomu~enikaDimitrija u Boan Kadi}a kod Danilovgrada.

9. U Sarajevu prisustvovao sjednici Me|ureli-gijskog vije}a BiH.- Sa ostalim ~lanovima Me|ureligijskog vije-}a posjetio ameri~kog ambasadora u wegovojrezidenciji u Sarajevu.

10. Na praznik sv. Arsenija sremca, povodom sla-ve Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, savi{e episkopa SPC sluìo sv. Liturgiju ukarlova~koj Sabornoj crkvi i prelomio slav-ski kola~.

12. Izvr{io ~in blagosiqawa zgrade novog tr-`nog centra “Bartula” na Palama.

16. Povodom hramovne slave, praznika obnovqe-wa hrama sv. velikomu~enika Georgija, u hra-mu u Miqevi}ima sluìo sv. Liturgiju i pre-lomio slavski kola~.

19. U kapeli Bogoslovskog fakulteta i Bogoslo-vije u Fo~i osve{tao 30 novih antiminsa isluìo sv. Liturgiju.

20. U Sarajevu prisustvovao sjednici Me|ureli-gijskog vije}a BiH.- U Banskom dvoru u Bawoj Luci prisustvovaosve~anom prijemu povodom inauguracije pred-sjednika i potpredsjednika Republike Srp-ske.

21. Povodom hramovne slave, sabora sv. Argange-la Mihaila, u Staroj crkvi u Sarajevu sluìosv. Liturgiju i prelomio slavski kola~.

22 -24.

Putovao u Bugarsku radi promocije “Biblijskeenciklopedije” proto|akona Radomira Raki-}a. Posjetio bogoslovije i bogoslovske fa-kultete u Velikom Trnovu i Sofiji, te se po-klonio mo{tima srpskog kraqa SvetogMilutina u crkvi Svete Nedeqe u Sofiji iobi{ao prvo zemaqsko po~ivali{te SvetogSave u manastiru sv. êtrdeset Mu~enika uVelikom Trnovu.

25. U Beogradu izvr{io ~in blagosiqawa noveposlovne zgrade farmaceutske kompanije“Vetfarm”.

27. U sjedi{tu Vlade Republike Srpske u BawojLuci, zajedno s rektorom Univerziteta u Is-to~nom Sarajevu dr Mitrom Novakovi}em po-sjetio predsjednika Vlade RS g. MiloradaDodika.

Decembar

4. Na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice,sluìo sv. Liturgiju u kapeli Bogoslovskogfakulteta i Bogoslovije u Fo~i, osve{tao

zvona za novosagra|eni hram i pri~estio stu-dente Fakulteta i u~enike Bogoslovije.

7. U~estvovao u donatorskoj konferenciji Me|u-religijskog vije}a BiH.

11. U rezidenciji rimokatoli~kog biskupa u Ba-waluci, u~estvovao u sastanku izme|u pravo-slavnih episkopa i rimokatoli~kih biskupa uBiH.

12. U patrijar{ijskom dvoru u Beogradu prisu-stvovao sastanku izme|u Svetog arhijerejskogsinoda SPC i ministra za qudska prava i iz-bjeglice BiH g. Mirsada Kebe.

13. U Belom dvoru u Beogradu, na praznik sv. apo-stola Andreja Prvozvanog, sluìo sv. Litur-giju u pridvornoj kapeli i prelomio slavskikola~ povodom Krsne slave doma Kara|or|e-vi}a.

14. U kapeli mitropolitske ku}e u Sokocu, povo-dom slave kapele, dana sv. Joanikija De-vi~kog, prisustvovao sv. Liturgiji i lomqewuslavskog kola~a.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu komandanta NATO-{taba uSarajevu general-majora Ri~arda Vajtmana.

16. U manastiru [udikova kod Berana sluìo sv.Liturgiju uz sasluèwe Episkopa budimqan-sko-nik{i}kog G. Joanikija.

17. U manastiru Mile{evi osve{tao novi para-klis i sluìo sv. Liturgiju uz sasluèweEpiskopa mile{evskog G. Filareta.

19. Na praznik sv. Nikolaja Mirlikijskog ûdo-tvorca, u hramu sv. proroka Ilije u Sokocusluìo sv. Liturgiju.- U mitropolitskoj ku}i u Sokocu, proslaviosvoju Krsnu slavu sv. Nikolaja Mirlikijskogûdotvorca.

20. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, pro-slavio drugi dan svoje Krsne slave sv. Niko-laja Mirlikijskog ûdotvorca.

21. U sportskoj dvorani u Isto~nom Sarajevu pri-sustvovao sve~anoj akademiji povodom 125 go-dina sarajevske Bogoslovije.

26. U prostorijama Vrhbosanske katoli~ke teolo-gije u Sarajevu, prisustvovao prijemu koji je

� � � � � � � � �

4

��

povodom Boì}nih praznika priredio Nadbi-skup vrhbosanski Vinko kardinal Puqi}.

30. U prostorijama Fakulteta islamskih nauka uSarajevu, prisustvovao prijemu koji je povo-dom muslimanskog praznika kurban-Bajramapriredio g. Mustafa Ceri}, reis Islamskezajednice BiH.

Januar

2. Na praznik sv. Igwatija Bogonosca, u Sabor-noj crkvu u Vrawu sluìo sv. Liturgiju i pre-lomio slavski kola~ Episkopa vrawskog G.Pahomija.

4. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu, pre-ko sredstava javnog informisawa uputio bo-ì}nu ~estitku pravoslavnim vjernicima uMitropoliji dabrobosanskoj i cijeloj BiH.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu ~lana Predsjedni{tva BiH g.@eqka Kom{i}a.

6. Na Badwe ve~e, u hramu sv. proroka Ilije uSokocu, sluìo prazni~no ve~erwe bogoslu-èwe i prisustvovao nalagawu Badwaka.

7. U Sabornoj crkvi u Sarajevu sluìo pra-zni~nu Boì}nu Liturgiju uz sasluèwe sve-{tenika i |akona Mitropolije dabrobosan-ske. Sv. Liturgiju je direktno prenosilonekoliko radio i televizijskih ku}a.

8. Na praznik Sabora Presvete Bogorodice, uhramu sv. proroka Ilije na Sokocu sluìo sv.Liturgiju.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu po-zdravio goste na Boì}nom prijemu, kojem jeprisustvovao veliki broj stranih diplomata,predstavnika me|unarodnih organizacija,predstavnika doma}ih vlasti itd.

9. Na dan sv. prvomu~enika i arhi|akona Stefa-na, sluìo sv. Liturgiju u hramu Uspewa Pre-svete Bogorodice na Palama.

11. U hramu sv. apostola Petra i Pavla u Rudomsluìo sv. Liturgiju i opelo upokojenom pro-tojereju-stavroforu Novici Jawi}u.

15. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu ambasadorku Francuske Repu-blike g|u Maris Berno.

18. Na praznik Krstovdan, sluìo sv. Liturgiju i~in Velikog vodoosve}ewa u hramu Ro|ewaPresvete Bogorodice u Zenici i u ~in |akonarukopoloìo g. Bori{u [awi}a iz Tesli}a.

- U Sabornoj crkvi u Sarajevu prisustvovaomolebnu za jedinstvo hri{}ana.

19. Na Bogojavqewe, sv. Liturgiju i ~in Velikogvodoosve}ewa sluìo u hramu sv. VasilijaOstro{kog u Dobriwi i u ~in prezvitera ru-kopoloìo |akona Bori{u [awi}a.

25. Besjedio na molitvi za jedinstvo hri{}anaodrànoj u sarajevskoj rimokatoli~koj kate-drali.

27. Na dan sv. Save Srpskog, u hramu sv. Save uBlaùju sluìo sv. Liturgiju i prelomioslavski kola~.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu po-zdravio goste na Svetosavskom prijemu, kojemje prisustvovao veliki broj stranih diploma-ta, predstavnika me|unarodnih organizacija,predstavnika doma}ih vlasti itd.

28. Sluìo sv. Liturgiju u manastiru Mile{evi.

Februar

2. Osve{tao novu zgradu op{tinske uprave Op-{tine Isto~ni Stari Grad na Hre{i.

4 -14.

Posjetio svetiwe u Svetoj zemqi (Egiptu,Izraelu i Palestini:- Posjetio manastir Svete Katarine na Sina-ju, Kumran, Jerihon i manastir êtrdesetnicena Gori ku{awa, te manastir Svetog GeorgijaHozevita u Vadi Keltu.- U Jerusalimu, posjetio mjesto Vaznesewa Go-spodweg, manastir Eleonu na Maslinskoj go-ri, Getsimanski vrt sa crkvom Bogorodi~inoggroba, ruskim manastirom Marije Magdaline,crkvom O~e na{ i manastirom u Maloj Gali-leji. Tako|e, posjetio Muzej holokausta, te sa-lu Tajne ve~ere i grob cara Davida na Sion-skoj gori, zatim manastir Svetog JovanaKrstiteqa u En Karemu i manastir âsnog Kr-sta.- U hramu Hristovog Vaskrsewa, u kom se na-laze Golgota i Hristov grob, Visokopreosve-}eni Mitropolit Nikolaj je, uz sasluèwejo{ trojice episkopa, sluìo Svetu Liturgijui pri~estio veliki broj pravoslavnih poklo-nika iz raznih zemaqa.- Hodo~a{}e je nastavio putovawem u Vitle-jem, gdje je posjeti hram Hristovog ro|ewa, a uJudejskoj pustiwi manastir Svetog SaveOsve}enog, Svetog Teodosija i manastir u Po-qu Pastira.

- U Galileji je obi{ao Tavor - goru Preobra-èwa Gospodweg, a potom Goru blaènstava,Kapernaum, Tabhu (mjesto umnoèwa hqebovai ribe) i manastir Dvanaest apostola na oba-li Galilejskog jezera, a daqe je slijedio od-lazak crkve u Kani Galilejskoj i crkve Blago-vijesti u Nazaretu. Na kraju pokloni~kogputovawa, posjetio je manastir Svetog veli-komu~enika Georgija u Lidi.- Tokom boravka u Jerusalimu, Visokopreo-sve}enog Mitropolita primio je u prestonojdvorani Jerusalimske patrijar{ije WegovoBlaènstvo Patrijarh jerusalimski i sve Pa-lestine G. Teofil £ £ £.

16. Predsjedavao Sedamnaestom redovnom sjedni-com Eparhijskog upravnog odbora Mitropolijedabrobosanske koja je odràna u mitropolit-skoj ku}i u Sokocu.

17. Predsjedavao êtrnaestom redovnom sjedni-com Eparhijskog savjeta Mitropolije dabrobo-sanske koja je odràna u mitropolitskoj ku}iu Sokocu.

21. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova ukapeli Bogoslovskog fakulteta i Bogoslovijeu Fo~i.

22. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu ambasadora [vajcarske g. Rol-fa Lenca.

23. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu sv. proroka Ilije u Sokocu.

24. Na Teodorovu subotu, sluìo sv. Liturgiju ukapeli Bogoslovskog fakulteta i Bogoslovijeu Fo~i i pri~estio studente i u~enike.

25. U nedequ Pravoslavqa, u patrijar{ijskoj ka-peli u Beogradu, na sv. Liturgiji sasluìvaoSvjatje{jem Patrijarhu srpskom G. Pavlu iprelomio slavski kola~ povodom praznika islave pridvorne kapele sv. Simeona Miroto-~ivog.

26. U svojstvu izaslanika Svjatjej{eg Patrijarhasrpskog G. Pavla, prisustvovao Svetosimeo-novskoj akademiji u Kolar~evoj zadu`bini uBeogradu.

28. Sluìo Liturgiju Pre|eosve}enih darova uhramu Svete Trojice u Rogatici..

��

��

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

GREH

Greh je: odstupawe od Boga,

gaèwe zakletve date na

kr{tewu, naru{avawe za-

kona Boìjega, suprostavqawe

svetoj voqi Boìjoj, vre|awe Bo-

ga, du{evna guba, koju samo Hri-

stos moè da o~isti (Tihon Za-

donski).

Greh je ‡ plod neposlu{nosti

prema Bogu (Maksim Ispoved-

nik).

Greh nije svojstven

qudskoj prirodi

Greh i strasti nisu svojstvene

qudskoj prirodi, niti je Bog wi-

hov tvorac (Jovan Lestvi~nik).

Greh nije u na{oj prirodi; mi

smo udostojeni voqe i slobode.

Ti si carinik? Moè{ da posta-

ne{ Evan|elist. Ti si bogohul-

nik? Moè{ da postane{ apo-

stol. Ti si razbojnik? Moè{ da

zadobije{ raj. Ti si gatar? Mo-

è{ da se pokloni{ Gospodu.

Nema takog greha koji se ne bi

mogao izgladiti pokajawem. Zato

je Hristos izabrao krajwe stepe-

ne pokvarenosti, da se na kraju

niko ne bi mogao ni~im opravda-

ti.

Poreklo greha nije u prirodi,

nego u du{evnom raspoloèwu i

u slobodnoj voqi (Zlatoust).

Kako greh nastaje

Tri sile satanine prethode

svima gresima:

1. zaboravnost,

2. nerad i

3. gre{na èqa.

Od zaborava ra|a se nerad, od

nerada prestupna èqa; ~ovek

privu~en èqom, pada. Ako um

bude toliko trezven da se ne po-

daje zaboravu, on ne}e upasti u

nerad, a ako ne bude lew (nerad-

nik) ne}e se pot~initi èqi; a

ako se ne pot~ini èqi, ne}e ni-

kada pasti u greh, pomagan blago-

da}u Hristovom (nepoznati).

ôvek ne ~ini greh, dok wime

ne ovladaju zaborav, lewost i ne-

znawe. A wih ra|aju: slastoqu-

biv i bezbriàn ìvot, priveza-

nost qudskoj slavi i razonodi. A

prauzrok i majka svemu tome je sa-

moqubqe, to jest nerazumna i

strasna privrènost telu, rase-

javawe uma, izgovarawe zlih i

sramnih re~i, koji dovode do mno-

go ~ega r|avoga (Jefrem Sirin).

Sedi{te greha je

u voqi i srcu

ôvek koji èli tu|e, ve} vo-

qom krade, ma na delu i ne krao,

jer se u voqi i èqi ~ovekovoj

sastoji greh. Kad ~ovek ho}e da

otme tu|e, ve} otima svojom vo-

qom. Kad ho}e da u~ini blud, ve}

je u~inio. Ho}e da ubije ~oveka,

ve} je ubio voqom svojom. A kad u

voqi, nema greha, nema ga ni na

delu. Kad je voqa ~ovekova dobra,

i ~ovek je dobar; kad je voqa zla, i

~ovek je zao. Jer je ~ovek zao, kad

ima zlu voqu, ma spoqa zla dela i

ne ~inio. U voqi i srcu ~oveko-

vom ìvi ubica, bludnik i lopov

i drugo zlo. I ~ega nema u srcu,

toga nema ni na telu. Treba voqu

i srce popraviti, i onda }e ~ovek

biti dobar (Tihon Zadonski).

Greh se ne moè pravdati

slabo{}u tela

Niko koji gre{i ne moè da se

u izviwavawu poziva na nemo} te-

la. Jer jedinstvo sa Bogom podi-

glo je u snazi svu prirodu, u~i-

niv{i time neizviwivim na{e

pristajawe voqe na strasti. Bla-

godat Boìja, uvek pristuna u

onima koji veruju u Boga, ugu{uje

greh u telu (Rim. 8,2)... (Maksim

Ispovednik).

Greh je - greh,

bio on veliki ili mali

U Novom Zavetu ne pravi se

razlika izme|u velikog ili ma-

log greha. Jer se na sve grehove

5

��

6

��

prostire ista presuda Gospoda,

koji je rekao: “Koji ~ini greh,

rob je greha” (Jov. 8,34); i jo{:

“Re~ koju rekoh, ona }e mu suditi

u posledwi dan” (Jov. 12,48). I Jo-

van kaè: “Ko ne veruje u Sina ne-

}e videti ìvota, nego gwev Bo-

ìji prebiva na wemu” (Jov. 3,36).

Uzrok pretwi za neverovawe nije

razlika grehova nego poslu{no-

sti (Vasilije Veliki).

I najmawi greh predstavqa

veliku opasnost

Ne ostavqaj greh ne izgla|en,

makar on bio i najmawi, da te on

potom ne odvede ve}im gresima

(Marko Podvi`nik).

Ne gledaj na to {to je greh sam

po sebi mali, nego se seti da on

biva korenom velikog zla, kad se

o wemu ne vodi ra~una (Zlato-

ust).

Greh {ta je sve u~inio

i {ta ~ini:

Unakazio lepotu lika Boìjeg

u ~oveku

ôvek je stvoren po slici i

prilici Boìjoj, a greh je unaka-

zio lepotu lika, uvla~e}i du{u u

strasne èqe (Vasilije Veliki).

Uneo rastrojstvo u celu prirodu

Vidqivi svet, od careva do si-

romaha, sav je u smutwi, u rastroj-

stvu, u borbi, i niko od wih ne

zna uzrok tome, to je javno zlo, ko-

je je proiza{lo kao posledica

Adamovog prestupa, taj àlac

smrti, zato {to je proistekli

greh, kao neka razumna sila i sup-

stancija satane, posejao svako

zlo: on tajno deluje na unutra-

{weg ~oveka i na um i bori se sa

wim pomislima. A qudi ne znaju

da ovo ~ine pobu|ivani nekom

drugom silom. Naprotiv, misle

da je to prirodno i da to ~ine po

svom sopstvenom rasu|ivawu.

Ali koji imaju u umu mir Hristov

i ozarewe Hristovo, znaju otkuda

poti~e sve to (Makarije Veliki).

Uzrok svih nesre}a u svetu

Gresi su uzrok svih nesre}a u

svetu: za grehe se {aqu àlosti,

za grehe nespokojstva, ratovi, bo-

lesti i sva te{ka stradawa, ka-

kva god nam se doga|ala.... Greh je

uzrok kazne i svake nesre}e (Zla-

toust).

Udaqava od Boga

Bog se nikad ne udaqava od nas,

nego mi sami sebe udaqavamo od

Wega: “Bezakowa va{a rastavi-

{e vas od Boga va{ega, i gresi va-

{i zakloni{e lice Wegovo od

vas” (Isa. 59,2). Ako nas ovo uda-

qava od Boga onda, razru{imo

ovu pogubnu pregradu, i ni{ta

nam ne}e smetati da budemo blizu

Boga (Zlatoust).

Pomra~ava razum i svest

Greh kao tama pomra~ava razum

i svest, i kad se greh ~e{}e pona-

vqa, prelazi u naviku, savest sve

vi{e slabi u svojstvu sudije, ali

ne prestaje sasvim ni kod najoko-

relijih gre{nika (Tihon Zadon-

ski).

Kako se treba

pona{ati u odnosu na

sada{we vreme?

��

�� !�� "��!� �� #�� !�� "��!� �� $�� %�� &�&'� � � �� (�� "�� )� � !�� * ��)�� + ��!� �,��- � "�� . �� )�� /��)��- � "�� $�0�� 0� ��"�� !��,� �� !�� !�� 1�%� � �� '� �2�%� � � ��)��"�� )�� "�� * �� . �� (�� . � � �� ",�� ",�� - �� !� "��

JAGWE I ZMIJA

Sama kora~ah obodom {ume

Kad za~uh vapaj

i vrisak mu~ni

Potr~ah tamo

i u tom trenutku

Ugledah jagwe gde mirno leì.

Po|oh ka wemu, al, gle ~uda

Od jagweta zmija nasta

Ukopah se nemo a zmija siva

Koja za tu|u sre}u ne mari

U belu ruku koju joj pruìh

Otrovni zub svoj zari.

Otrov se razli venama mojim

Al, du{a moja ostade ~ista

I u srcu mom se ne ugasi plam

Jer vera moja mo} mi dade

Mo} da i zmiji oprost dam.

Milica Gojgi}

7

��

MLADENCI

S�� 3�� 4�� 0�� 4�� "�*� � ��0� � �� 0�

� �� *� �� 5 �� .�� $�� "�(� �!�� !�� !�� (� �� *� �� 6�� (� �!�� - ��(�� )� � �� 7�� / �� (��8� 9 �� "� � �� : �� "�0�*�� *��(�� (� � ��(� �� * �� ,�� * �!�� ;�� 0� � ��(� �� !�"�� ,�� ,�� !�� !�(� �� "�0�(� �* � �!�� (� ��)� �� !�<�� /�(� ��(�� !� � �!�� <�(� � � �� *� +� "� �� "�� ,� !�� (� � ��(� �� !�� !��!�� 0�� "� �� * �� 7�� !�� =�� !�<� �!� �� <� � �� : �� "�� "�� !�� !�� (�� (� �� "� �2 ��0� �� * �� # �� )�� "�� 5 �� .�� <� � �!�� "� �� 0� �� !�� . !�� <� �� 0� 4�� !�� 0� �� )�� #�� !�� (�� "�(� � �� "�0�(� �� * �� * *��(�� !�� #�� (� �� 0� �� 9�� !��(� �� "�� !�� (�� * ��

.!�<� �� (� �� (�� . �� "�(� �� * ��*� �� (�� ,�(� �� 9 ��(� �* �� *��(�� (� ��* �� (� 5 �� .�� !� �� 3�� (� � �� !� � �� (� ��>� � ��

�� !� ��

? �� (�� )�� "�� )��0�� ,� � � �"�� ,�� ( �� !�� "�� :�� "�� 0�� !��(� ��

.! ��* �� )�� * �� "�� !�� @�� ! � ��(� � �� !�� A� �� 0� � � � �� !��

�� "�� 4�� / � ��0� �� !�� 5 �� .�� <��

+ �� !� � !" � � � �� !�� "� � �� !� � !"� � ��,� � � (� � �� @�� !�� !�"��

/�� !�� 7�� * �� =� �� (� �� !�� )�� !�� !� ��* �� )�� (� �� !� �� (� �� !�� B� �� !� � �� )�� )�� !� � �� (�� (�� "��

Kako se (~ovek) otu|uje

od Boga i posredstvom ~ega

mu se pribli`ava?

"�� #� �� $��

�;�� C� �� .�� =�� !�� )�� * � " � ��*�� ;�� C�� D�� 0 <�� )�,� 0�� * �� A�� E� �>;�� "� �� " �� *�� " �� "� ��

$�� %��

�� $�&��

�;�� C� �' B�� / �� / )� � ��(�� $�� C� �>�%. ��(� �� "�� ,�� * �� "�� (� � �� / )� � � �!��(� � �� ;�� %&� %� D� �� ,�� (� �� !�� A�� C� %� ;�� +�* / )� � �� / )� ��

8

��

Jednog dana, pre ili kasnije,niko nezna ta~no kada, “cr-kve” i religije }e se ujedi-

niti. U tom haosu laì }e ~ak iizabrani biti u opasnosti da iz-gube svoj put. To }e biti doba An-tihrista.

Kako i kada }e Antihrist do-}i, niko nemoè da kaè. Ne znase ni koliko wih }e biti u stawuda ga prepoznaju, jer }e on do}ikao dobrotvor ~ove~anstva. Zasada moèmo sa sigurno{}u re}isamo jednu stvar: svi ovi pokretiprema ujediwewu nacija i crkvi,svi ovi kompromisi i svo ovouniformisawe ~ove~anstva po-stepeno ~iweno pod parnim vaq-kom tehnolo{ke kulture, pri-prema put za dolazak Antihrista.

Ovakav razvoj ~ove~anstva,prema kriterijumu sveta je divan,ali prema hri{}anskom kriteri-jumu on vodi prema uni{tewu.Ovo ne iznena|uje i ne pla{ihri{}ane. Oni znaju da je svet sa-mog sebe osudio. Zato Hristosnije hteo da se moli za svet. “Nemolim se za svet”. Knez ovoga sve-ta je |avo i on je “~ovekoubica odpo~etka”.

Smrt }e zate}i svet na vrhuncuwegove slave, na vrhuncu wegovesamoobmane, na samitu kule vavi-lonske, kad }e ~ovek biti u zeni-tu svoga starog poku{aja da po-stane bog svojom li~nom mo}i,bez Boga. Kada sin ôve~iji do|e,na}i }e ~oveka u punoj slavi svojesatanske opsednutosti.

Bog ne traì od hri{}ana daspasu svet. Svaki poku{aj odstrane hri{}ana da promenesmer u kojem se svet sada kre}ebio bi uzaludan i sme{an. Svet jebrod koji tone i on tone zato {tomu je sama struktura pokvarena.Bog ne traì od hri{}ana da spa-su brod, ve} da spasu koliko godmogu brodolomnika.

Nova Nojeva barka, HristovaCrkava, plovi blizu mesta bro-doloma. Svako ko ho}e da se spase

od vode mora da potraì uto~i-{te u woj. Ali, da bi na{o uto~i-{te, ~ovek mora da se odreknesveta, ne toliko geografski, ko-liko su{tinski. “Zato, iza|iteiz wihove sredine i odvojte seGovori Gospod, i ne dohvatajte sene~istog i ja }u vas primiti”(2 Kor. 6,17).

Ali, ovde po~iwu te{ko}e. Ka-ko moèmo da ostavimo svet, kadaje ceo na{ ìvot vezan za wega?Me|utim, ciq ove kwige nije daodgovori na ovo pitawe. Odgovorse moè na}i u svetom Pismu ikod svetih otaca. Osim toga, ceoìvot u Hristu je borba za slobo-du od sveta, od “Egipta” strasti,i za skloni{te u la|i Crkve.

Kada doba Antihrista bude do-lazilo, ~ak i la|a Crkve }e se te-{ko razlikovati. Mnogi }e re}i,

“gle, Hristos je ovde” ili “tamoje Hristos”, ali }e to biti la`niproroci. Zvani~no }e biti bilo{ta prihva}eno za crkvu. Malopo malo }e se napustiti riznicevere i rastopiti u neopisivojujediwuju}oj marmeladi, koja }esatanskom ve{tinom zadràtive}inu spoqa{wih znakova cr-kve. Ovde i onde }e male grupevernika, sa ponekim sve{teni-kom jo{ uvek sa~uvati ìvimistinito predawe.

Ali, ko }e biti u stawu da pre-pozna Crkvu Hristovu u ovim ma-lim grupama vernih, kojima }enedostajati sav svetski sjaj?Ipak, na kraju vremena, JednaSveta Saborna i Apostolska Cr-kva }e biti upravo ove zabora-vqene i naizgled ne ujediwenemale parohije, koje mo`da ne}eni znati jedna za drugu, ali }e bi-ti ujediwene izme|u sebe tajan-stvenom vezom Telom i Krvi Go-spodwom, u Duhu Svetom, zajed-ni~kom tradicijom koju }e sa~u-vati ne prekinutom.

U te dane }e ~ak i izabrani bi-ti u opasnosti od zavo|ewa. ô-veku treba mnogo hrabrosti da bise odvojio sa nekolicinom ii{ao protivu svetskih struja,uvek ismevan od “pametnih” imaltretiran od jakih. Mnogo mu-drosti treba da bi se raspoznalaistina upravo tamo gde ceo svetvidi besmislicu i glupost. Osimtoga, sledbenici laì }e imati~udo na wihovoj strani; ~uda kojaje |avo traìo od Hrista u pusti-wi, znake i ~udesa la`nih proro-ka i la`nog hrista. “Jer }e se po-javiti la`ni hristosi i la`nikproroci i pokaza}e znake mnogei ~udesa da bi prevarili, ako bu-de mogu}e, i izabrane”. (Mt. 24,24.) Koliko kwih }e mo}i da pro-na|u put kada svi svetionici bu-du zavodili? Tada, “ko pretrpido kraja bi}e spa{en”.

Aleksandar

Kalomiros

BARKA

9

��

POUKE I ÛDESNI DOGA\AJI IZ

@IVOTA STARCA ARSENIJA

Neki brat, iz drugog bratstva, stupi umona{tvo sa mnogo àra. Potom sestavi na poslu{awe nekom surovom

starcu i u po~etku se veoma podvizava{e. Sve-no}no bdewe, stajawe, metanije, postovi, poslu-{nost, ~ista ispovest itd.

On se, me|utim, posle dve-tri godine, opusti,dade vlast ne~astivom, te po~e da nazaduje. Um po-~e da mu se zamagquje u molitvi, po~e da sedi, spa-va; budio se razbijen, ponovo je legao da spava ina kraju, veoma se mu~io da izvr{i svoja duhovnapravila. To ne be{e dovoqno, nego ga spopadne idemon bluda, te se stra{no bora{e sa wim.

Istovremeno mu, ne~astivi, donese i o~aj, {ap-}u}i mu na uvo da }e sigurno oti}i u pakao, budu}ida se nalazi u tako lo{em stawu. [to je najstra-{nije, nemetnu mu i stid, kako se ne bi ispovedao,govore}i mu: “Jadni~e, ti koji si toliko bdenijaprobdeo uz toliko metanija, suza, podviga, {ta }e{sada re}i starcu? Ukoliko ~uje tu bedu tvoju, a presvega borbu sa bludom, sigurno }e te oterati. Za-{to sam ne ode{?” “Ali, opet, treba da na|em nekiizgovor, {ta mi je ~initi”, pomi{qao je.

Izgleda da mu se Bog saàlio i dao mu pomi-sao: “Za{to ne ode{ kod starca Arsenija da mukaè{ svoje pomisli?”

Do|e monah spu{tene glave od stida, i uz ve-liki napor uspe da mi sve kaè, a pre svega o bor-bi sa bludom. On, budu}i neiskusan, mi{qa{e, da}u ga ja, ukoliko se ispovedi prezreti. No, znaju-}i iz iskustva |avolove taktike, zagrlih ga i re-koh mu:

- Bravo, dete moje. Shvatio sam da si borac ida te Hristos qubi.

- Zar mene, star~e?- Da, tebe, i da bih ti dokazao, reci mi iskre-

no, onda kada si se surovo podvizavao, i nisi imaoborbe, kakvo si mi{qewe o sebi imao?

- Tada sam, star~e, bio mali svetac, sada samgori od svih.

- Neka ti je Bogom prosto. Sada pravo govo-ri{. Svi na{i podvizi i trudovi treba da se za-vr{e smirenoumqem. Nikada ti nisi bio svetac,nego te je pokrivala blagodat Boìja, a ti si mi-slio da je to ne{to tvoje; zato te je blagodatostavila, da bi upoznao sebe. No, ispove{}u }eblagodat opet do}i; samo se ubudu}e nemoj stidetida se ispoveda{ kod svog starca i ~vrsto da se dr-ì{ slede}e pomisli: “Ja sam ni{ta. Sve dobro{to imam je od Boga, molitvama mog starca. Uko-liko me napusti, odmah }u ponovo pasti”. Od tadase kalu|erak ispovedao kod svog starca, i sve dosada se podvizava sa velikim usr|em.

Iz ovih primera dolazi zakqu~ak, da je staracdostigao meru smirenoumqa, kao pe~at svojih te-{kih podviga, i da je Duhom Svetim spoznao oneiste re~i, koje je Hristos rekao wegovom savre-meniku, podvi`niku Siluanu Rusu: “Drì svoj umu adu i ne o~ajavaj.”

��# '��()��

��! �� *�� +�� *��

��,

GORDOST

Sramota je kititi se tu|imukrasom, a krajwe je bezu-mqe ponositi se Boìjim

darovima. Ponosi se iskqu~ivoonim vrlinama koje bi izvr{iopre svog ro|ewa: one vrline, na-protiv, koje si stekao posle svogro|ewa, Bog ti je darovao, kao{to ti je darovao i samo ro|ewe.Jedino one vrline koje bi izvr-{io pre no {to si do{ao do sve-sti, samo bi one mogle biti tvoje:Bog ti je i sam um darovao. Samoone pobede koje bi postigao bezsvog tela, jedino te bi mogao pri-pisti svome sopstvenom trudu:telo nije tvoje ve} Boìja tvore-vina.

Nemoj se ose}ati sigurnim do-

kle god ne primi{ presudu, ima-

ju}i na umu onoga kome su vezali

ruke i noge, i koga su bacili u

krajwu tamu iako je ve} sedeo za

svadbenom trpezom. Ne budi ohol

zemqani stvore! Mnogi su svrg-

nuti s neba, mada bejahu sveti i

bestelesni.

* * *

Nadmenost dovodi do zabora-

vqawa grehova. A se}awe na gre-

he je posrednik smirenoumqa.

* * *

Ve}ina gordih qudi (kako, ne

znam) zavarava se sve do smrti

uverewem da su bestrasni. Tek ta-

da oni uvide kolika je wihova be-

da.

Sveti Jovan

Lestvi~nik

(Iz Lestvice)

10

��

SPOMEN SVETIH ZAHARIJA KO@ARA I JOVANA

ôvek neki ~uven i bogat usvetu, po imenu Jovan, pre-zrev{i sve slasti ovog

sveta, vo|a{e ìvot smiren i mo-na{ki, bavqa{e se boànskimdelima, tru|a{e se da ugodi jedi-no Bogu, prebiva{e stalno u mo-litvi i moqewu, i neprestano seseza{e za ve}im i ve}im podvizi-ma. A svrh svega toga wegov najne-ophodniji posao be{e: po svu no}bdeti u hramovima Gospodwim.Tako jedne no}i on u Carigraduode velikoj crkvi Svete Sofije;ali na{av{i vrata crkve zatvo-rena, on sede na jednu obli`wuklupu umoran, i sede}i ~ita{etihim glasom svoje molitve. Igle, ugleda on svetlost koja i|a-{e ka hramu; i napregnuv{i o~ion vide jednog smernog ~oveka ko-ji sle|a{e toj svetlosti. Obra-dovan tim prizorom, Jovan se sa-kri, èle}i da {to boqe vidi{ta }e raditi taj ~ovek. A kad po-javqeni ~ovek stiè pred zatvo-rena vrata hrama Sv. Sofije, kle-~e na prag, i dugo se moqa{e; paonda pruì ruku i prekrsti vra-ta, i - o ~uda! - vrata se tog tre-nutka sama otvori{e, i sa svetlo-{}u u|e i taj ~udesni ~ovek.U{av{i on kle~e pred ikonuPresvete Bogorodice. Potomustade, i otvoriv{i druga vratau|e u papertu k divnim srebre-nim vratima, i tamo se moqa{edugo. Zatim ta divna vrata otvo-ri krsnim znakom i tako u|e uhram sav blistaju}i svetlo{}u.Do{av{i do sredine hrama on po-diè ruke k nebu i moqa{e se Bo-gu. A kad zavr{i molitvu on se

vrati natrag u pritvor hrama; i~im iza|e iz crkve, vrata se delo-vawem sile Boìje sama zatvori-{e.

Blaèni mu` Jovan staja{e ipa`qivo motra{e kuda }e krenu-ti taj Boànstveni ~ovek. I po-{to on krenu istim putem, Jovan

po|e za wim da vidi gde se skrivatako skupoceni biser Boìji.Svrnuv{i malo sa puta ka stepe-nicama svetog Mu~enika Julija-na, taj Boìji ~ovek pri|e jednojvrlo maloj ku}ici, kucnu rukom uvrata i tihim glasom re~e: Ma-rija! - @ena mu otvori vrata, i onu|e. Tada i svetlost koja ~ude-snog muà tog obasjava{e putem,nestade. @ena pak wegova upaliod kandila lampu i prinese je

svom muù. A on niti prileè napostequ niti na koji drugi na~indade odmora telu svom, nego od-mah sede za posao, jer be{e koàri {ija{e koè. Tada blaèni Jo-van, koji ga je pratio, bez ustru-~avawa u|e u ku}u tog sluge Bo-ìjeg, pripade k nogama wegovim,i zalivaju}i ih suzama moqa{e gagovore}i: Ne sakrij od mene ko sii kako je uzvi{eno ìvqewe tvo-je, te ~ini{ izvanredna ~udesakoja svojim o~ima videh. - A smi-renoumni bogougodnik re~e:Oprosti, star~e, Gospoda radi; jasam gre{an ~ovek, i nemam nika-ko dobro delo. Ko sam ja prostak?ili ot kud ja prostak izu~ih uzvi-{eni na~in ìvqewa, o kome tigovori{. Ja sam samo siroma{nizanatlija najbezna~ajnijeg zana-ta. Prevario si se, ~ove~e, preva-rio; ti si vidio privi|ewe a nestvarnost.

Tada starac suzama dodade suzei ne prestaja{e zakliwati Bo-gom smernog koàra da mu otkri-je svoju preslavnu vrlinu. I govo-ra{e: Kada ne bi bilo delo Pro-misla Boìjeg da se obelodanitvoje ìvqewe, sigurno ne bi janajmawi bio udostojen videti ta-kve tajne. - Tada ~udesni ~ovekonaj, pritje{wen zakletvama,ustade, na~ini metanije starcu,pa mu po~e govoriti ovako : Znajdobro, brate moj, ja nikakav pod-vig ne u~inih na zemqi; napro-tiv, vaqam se u gresima i prqam,i glavna mi je briga starawe o te-lu. No Bog po dobroti Svojoj dademi u um strah od pakla. Od kakouzeh ovu ènu koju vidi{, neoskr-

navismo ~istotu tela, nego se nasdvoje dogovorismo i ~uvamo dev-stvenost; i to krijemo govore}ida je moja èna nerotkiwa. I mi,iz qubavi prema Gospodu, a uz po-mo} Wegovu, do danas ~uvamo ~i-stotu du{e i tela. A zbog te{kezakletve kojom si me zakleo doda-}u i ovo: sav na{ imetak ne izno-si vi{e od tri ipo srebrenika;time kupujem koù i radim svojzanat: pravim obu}u; i {to timezaradim, to delim na dva podjed-naka dela: i prvi, glavni, deo po-sve}ujem Hristu daju}i ga Hri-stovoj bra}i - siromasima, a dru-gi deo tro{im na na{e potrebe.I tako uvek ìve}i imam stalnopred o~ima stra{nog sudiju koji}e do}i, i se}am se ispitivawakojem }e me podvrgnuti |avoli namitarstvima.

ûv{i ovo kazivawe Jovan bizapawen ~istim i blaènim ì-votom blaènog Zaharije (jer setako zva{e ovaj bogougodnik), iveoma ga pohvali. Onda celiva{ejedan drugog, i do zemqe se poklo-ni{e jedan drugome, pa sve{teniJovan ode iz ku}e blaènog Zaha-rije radostan i veseo, slave}i ihvale}i Boga za velika ~udesa ko-ja vide. A blaèni Zaharija,istinski smiren, da bi izbegaovarqivu slavu qudsku, ostavisvoju ku}u i otide, niko nije znaokuda. Blaèni Zaharija i divniJovan obojica steko{e heruvim-ski um bdewem.

Iz @itija svetih

za novembar

MONAH UZNEMIRAVAN OD DEMONA

;�� "�� !"�<�� 0��

4�� !� �� F�� 1 � �� !

��( � �� !�� G� ��

�,� �� . � �� "�� ? �� :� "�� 3�� 0� �� ,� �� B� ��*� �� "�� 5�� !"��H

� �� " ��0� 9� �� " �� 65 �� .��7�� 8� �� "��)�� (� �� 7�� B� �� 4��"�� (�� (� � )�( �� !��(� 4�� !� �� "� � ��(� �� (,�� 5 � �� 6.�� !�� "� ��8 #�� (� /�� " �� ) �� :� �� )�� !�I�� "� � �

!� �� !� � / � �� (�� 4��0� � �� )�� !�� 3�� "�� "� �� "�� (,�� !� � �� !�� (� �!� �� +�� "�� / �� "�! � �� ?� �� ,�� !� !�� 9��,�� !� � �� !�7�� (�� ? �� !�� !�� . �� (��!�� ; ( �� !�*��,�� +� �� 0�;�I�� (��

9��* � �� !�� !�� ;�� )� � �� !�� !� "�� +�� !�� 0� ;�I�� "�� + <�� (� �� <�� (�� "�� B��(�� !�� 4�� !� �� (�� 6A�� 8

�� (�� <�� (�� <��1 ?�� ! �� =��"� "� ��0� � �� )� � �� 6+�� -�� 8 . �� " �"�� 65 �� .�� 7�� 865 �� .�� 7��8

B��)� � �� "�� . � �� !�*��,�� "�� 3� �( �� " ��1 7� �� <� �� "�� (� �� * ��( �� (� / �� " �(� � ��

�� *��+�� *��

11

��

O OGOVARAWU

O� �� )��# � �� " ��

0�� (� � ��"� �� ,�"��B� �� 0�� ,�"��!� �� (��

�� (� �� (� �� "�! �� (�� ( � �� (� � )� �� * �� !�� * �� 0�� (�� !� �� 0�� D��,�� ,� � ��

�� ,�� !��*� � ��,� � � !�� "�� ! ,�"�� "�� !� � �� "� �� *� B� �� "��)�� * �9�� %>>�&�� !�� ( "��)�� )�(� � � �� ( � �� # � �� 5 �� !�� ( �� ( ,�� ;�� "� �� 7�� !" �� "�0��- � �� H��

� * �� "�� *� � �� 0� �� " �� ;�� "�( �� )�� (� �� / �� (� ��

=�� (� � �� . �� "�� "� �(� �� / � � �� (�5� �� "��

:��

"��)�� (��(� ��0��64�� "��H ;� �� )� ��*�- �� <� ��18� #�� ( �� !��* � �� "�� !��( � ��"� � "��)��

# � �� * �� "� � �� (�� * �� <�� 6�� "�� <�� 8 �$�� E��'� �� (� �� <�� * ��

�� "� �� (� �� <�� 4�� / )� � ,�� !�� :�� * �� ( � �� - � �� (�� 0��

3� �� <�� '� �� (�� *� !� � � ��,�� "��)��

4�� "��),�� * �� "��)�� " ��

!�� (� �� (�� "�� ;�� "�!��(�� ,�",�� !�� !��,��* �� (� �� "�� !� � �� ,� �� )�� ! �� * �� !�� ; ��

.�� < * �� <��

+�� (�� (�� <� �� (�� "��"�0�� ,��

=�� !� ��,�� !� "��,�� !�� (� �� "�!�� * � ��)�� )�� "��)��=�� ,�� )��*�- ��<�� (� �� *��

4�� !�� "�� / )� � �� <�� !�� (�� (�� (� �� )� � "�! �� <�� "� � )� ��(�� "�� B�� I�� "� ��<�� !" � � �� $�� %C�%> � ��,��

+ "�� "�(� �� "�� !�� !�� 9�� !" �� "�!�� !� �� 0�� B �� .��)�(� "�!�� (��! (� �� )�� 9��E��'�

:�� <�� ( �� (��

*�� '��-��.��

/0� -��,

12

��

Jedan od prvih pisaca Bosne i Hercegovinekoji je ovu pokrajinu uveo u kwièvnost,bio je Svetozar ]orovi}. Rodio se u Mo-

staru u poznatoj trgova~koj ku}i u kojoj je oduveknegovana nacionalna misao. Wegov otac Nikola,poznat i cewen u ~ar{iji, bio je od onih retkihtrgovaca koji je dosta ~itao i pratio rad na naci-onalnom bu|ewu Srba pod tu|inskom vla{}u. Na-ro~ito je ~itao novosadsku “Zastavu” i odu{e-vqavao se nacionalnom borbom Sv. Mileti}a, ~i-je je ime dao svome najstarijem sinu.

Detiwstvo i mladost, pa i najve}i dio ìvota,proveo je ]orovi} u Mostaru. Tu je zavr{ioosnovnu (1882-1886) kao i trgova~ku {kolu. @equda sa drugovima nastavi {kolovawe on nije mogaoda ostvari. Bio je ne`noga zdravqa te roditeqinisu smeli da ga po{aqu van Mostara. Zato jeostao u trgova~koj radwi svoga oca.

Jo{ u trgova~koj {koli obratio je pa`wu nawegove pismene zadatke Silvije Kraw~evi}, pe-snik, tada nastavnik u Mostaru. On mu je davaokwige i upustva za rad. Kasnije za trgova~kom te-zgom mnogo je ~itao i ve} u 14 godini {aqe svojepesme “Golubu”, de~ijem listu u Somboru. Primerza ugled imao je u [anti}u i Du~i}u. Uskoro sejavqa i u Zmajevom “Nevenu”, a od 1891. i 1892 go-dine i u ozbiqnijim ~asopisima: “Javoru”, “Bo-sanskoj Vili”, “Otaxbini”, “Straìlovu”, “Le-topisu MS” i dr.

Godine 1891. stupa u peva~ko drutvo “Gusle” ipostaje jedan od najrevnosnijih peva~a i diletana-ta. Ta~an, savestan i vredan uspeo je da postane je-dan od najomiqenijih ~lanova kod publike.

Godine 1894. i 1895. uredio je kalendar “Nere-tqanin” sa dobrim patriotsko-literarnim de-lom. A 1896. godine postaje sa A. [anti}em idej-ni pokreta~ “Zore”. Kasnije im je pristupio iDu~i}. “Zora” postaje jedan od dobrih kwièvnihlistova i okupila je oko sebe veliki broj sarad-nika iz svih krajeva (Izlazila je do kraja 1901).

Godine 1907. ]orovi} ulazi kao ~lan redakci-je politi~kog lista “Narod”. U wemu je mnogo pi-sao, naro~ito u podlistku. U svojim pri~ama na-

padao je okupatorski reìm. Te se godine i oè-nio sestrom A. [anti}a i time su jo{ vi{e utvr-dili svoje i do sada dobre odnose. Za vreme anek-sione krize 1908. god. Zajedno sa [anti}em beìu Italiju. A 1910. god. bio je izabran za poslani-ka u Bosanskom saboru. I tu je, kao i svuda, oprav-dao poverewe naroda rade}i za wegovo dobro. Napo~etku rata 1914. god. odmah je zatvoren kao po-znati nacionalni radnik i kao taoc interniran uMa|arsku. Na zauzimawe jednog ma|arskog lekara

koji je ~itao ]orovi}eve pri~e u prevodu, budepu{ten da se le~i kod ku}e, jer je u internacijibio sasvim slabog zdravqa. Godinu 1918. proveo jekod ku}e u te{koj iznurenosti i bolesti ali jedo~ekao da vidi svoju realizovanu zavetnu misao:oslobo|ewe i ujediwewe svih na{ih naroda.

]orovi} je umro 1919. god, 17. aprila. Uz jed-nodu{no àqewe celoga Mostara sahrawen je usvom rodnom mestu na Suhodolinskom grobqu.

Li~nost i dela

]orovi} je ro|en u Mostaru i u wemu proveoceo svoj ìvot, sa malim izuzetkom. Nigde nijeputovao, a bez ve}eg obrazovawa, ]orovi} je po-stao pisac po svom velikom nagonu za stvarawem.@ive}i u Mostaru na prelomu dva veka, kada jeMostar imao ~itavu kwièvnu tradiciju, svojedobre predstavnike i svoje kwièvne listove,]orovi} je propevao. Po primeru ostalih on jemnogo ~itao. Redovno je pratio sve kwièvne ~a-sopise, kao i sva dela na srpskom jeziku. Vide}ida je to ipak malo, sam je nau~io ruski pa je u ru-skom prevodu pro~itao sva najboqa dela evropskeliterature. Uz to je bio u stalnom dodiru sa svimkwièvnicima, {to mu je tako|e mnogo doprine-lo da pro{iri svoj vidokrug.

Kao {to smo ve} napomenuli, po~eo je sa de~ijimpesmama. Prva kwiga koju je {tampao u Mostaru1894. god. bile su de~ije pesme: “Poletarke”. Od1895. god. izdao je nekolkiko kwiga pripovedaka: “IzMostara” - (1895), “Iz Hercegovine” - (1896), “Krvnimir” - (1897), “Razoreno gnijezdo” i “Iz moje domo-vine” - (1898). To su mahom po~etni~ki radovi kojimtraì svoj put. Wegov pravi kwièvni rad po~iwezapravo tek 1903. godine.. Otada je dosta napisao. Iz-dao je vi{e kwiga pripovedaka: “U ~asovima odmo-ra” - (~etiri kwige: 1903-4-6 i 1910), “Moji znanci” -(1909), “Jarani” - (1913), “U }elijama” - (1918), i “Br-|ani” - (1919); Napisao je i tri romana: “@enidbaPere Karantana” - (1905), “Maj~ina Sultanija” -(1906), i “Stojan Mutika{a” - (1908).

Pisao je i pozori{ne komade, ve}inom u jednom~inu: “Izdaje stan pod kiriju” i “Povratak”, kao i udva i tri ~ina: “Aj{a” i “Zulum}ar” - (1914). Predsmrt je izdao: “Bele{ke jednog taoca” - (1919).

Kao {to se vidi ]orovi} je bio jedan od naj-plodnijih na{ih pisaca. Pisao je vrlo brzo i la-ko. Za Jankovu “Zvezdu” napisao je pri~u za jedandan, a za svoju “Zoru” jednom do podne. Zbog tesvoje osobine bio je mnogo cewen od urednika. Za-to su se otimali o wega. A ove svoje pri~e pisaoje u kancelariji pored magaze, a “mu{terije munisu u tome smetale”, kako no veli.

13

��

SVETOZAR

]OROVI]

(1875 - 1919)

DOBRO U ÔVEKU

BESEDA NA DUHOVE

Dobro je, bra}o i sestre,ostaviti s vremena navreme svakodnevna zani-

mawa, svakodnevne trzavice ibrige, svakodnevne misli i raz-govore, i do}i na ovo sveto mesto,pa tu osveìti sebe molitvom idrugim, novim, nesvakodnevnimmislima.

Praznici su zato i dati da ~o-vek predahne od onog obi~nog isvakodnevnog i da, pogruùju}ise u molitvu i podse}aju}i se navelika dela Bo`ja, pribira snaguza daqi put, daqe `rtve i daqauzdizawa.

I dana{wi praznik pruà mi-sli koje osveàvaju i podiù duh.To su misli o prvim, svetlim da-nima hri{}anstva i o ìvoto-davnoj snazi dobra i qubavi.

Na dana{wi dan je jedna malagrupa qudi u dalekoj i zaba~enojPalestini dobila nadahnu}e od-ozgo da po|e u svet i objavi nove ispasonosne istine.

Pred wima je bilo ogromnoRimsko Carstvo od Eufrata doAtlantika i od Rajne i Dunava doEtiopije, u kojem se ìvelo, uì-valo, robovalo, uzajamno prezi-ralo i ponekad od muke ubijalo.

Raspolagalo je to carstvo uzor-nim zakonodavstvom i visokomkulturom, spoqa{wom organiza-cijom i spoqa{wim obiqem, alito nije sve {to ~ovek traì i è-li. Qudi su bili èdni ne~eg du-bqeg, toplijeg, ìvotnijeg.

Pred taj svet su izi{li na da-na{wi dan apostoli i objaviliSpasiteqevu blagovest da to {toqudi traè nije daleko od wih,da svaki ~ovek nosi u sebi blagokojega nije svestan, blago bogosi-novstva i dobrote, da se s timblagom ni{ta na ovome svetu nemoè meriti i da mu ga, ako ga ~o-

vek u sebi i u qudima oko sebe nena|e, ni{ta na ovome svetu ne mo-è zameniti ni nadoknaditi.

Objavili su da je Spasiteqprilazio i qudima koje su ostaliprezirali i odbacivali i otkri-vao i u wima ~itav jedan svet le-pote: u nesre}nom nepo{tenomZakheju, u jadnoj gre{nici Mag-dalini, u brzom na gnev i poteza-we noà apostolu Petru, u raspe-tom razbojniku.

Objavili su da je sva nesre}a utome {to qudi zauzimaju pogre-{an stav, {to slute, pronalaze ivide jedan u drugom ono {to jer|avo, a ne ono {to je dobro, {totraè ono {to hrani mr`wu i

ubija duh, a ne ono {to podièduh i {to ra|a qubav i radost.

Savetovali su:Prestanite da traìte ono

{to je r|avo u va{im bli`wimai potraìte i zavolite ono {toje dobro i spa{}ete i wih i sebe.

Spa{}ete wih jer svaki ~ovekve} veruje u svoju dobrotu, svakivoli i èli da je dobar, svakiose}a ve~ni boànski zov ka sa-vr{enstvu. Trebalo bi ga u tomepodràti: poverovati mu i pomo-}i da se dobro, koje ìvi u wemu ikoje on ceni u sebi, razvije, oja~ai odnese pobedu nad zlom.

Spa{}ete i sebe jer }ete, samoako budete umeli, u dnu svakogasrca na}i ne{to dostojno qubavii umesto zlom hrani}ete i poji-}ete du{u dobrom i qubavqu.

A samo se dobro u ~oveku moèvoleti i samo se qubavqu moèìveti.

Sa tom naukom su na dana{widan apostoli izi{li pred svet.

Qudi koji su se ose}ali usa-mqeni u svetu imali su prilikeda se posle svake apostolske pro-povedi na delu uvere da ima du{apunih skrivene dobrote koje ume-ju da vole i koje se mogu voleti.

Qudi koji su èleli da se oslo-ne o neko dobro, plemenito bi}e,koje bi ih svojom dobrotom podr-àvalo, nalazili su me|u prvimhri{}anima to {to su traìli iose}ali su kako pupoqci onog{to je najlep{e u wima obilnobujaju i cvetaju u toj atmosferitopline i srda~nosti.

Na molitvenim skupovima pr-vih hri{}ana gorela su srca odqubavi i od blizine i prisustvaOnoga koji je tu skoro bio rekao:“Novu vam zapovest dajem - da qu-bite jedni druge!”

Ko se jednom na{ao na skuputih qudi, iz kojih je pod uticajemblagodati Duha Svetoga progovo-

14

��

Napredovawe

u velikom ili malom.

Od nas se o~ekuje da u va`nim delima pokaè-

mo istu marqivost koju pokazujemo u malova-

`nim stvarima.

(Lk. 13, 15-16): Svaki od vas ne odre{uje li usubotu svoga vola ili magarca od jasala i vodi daga napoji? A ovu k}er Avraamovu, koju sveza sata-na osamnaest godina, nije li tebalo odre{iti odove sveze u dan subotni? (Lk. 18, 1-7): Kaza im pakpri~u kako treba svagda da se mole, i da ne klonu,govore}i: U nekome gradu be{e nekakav sudija kojise Boga ne boja{e i qudi ne sti|a{e. A u onomegradu be{e jedna udovica, i ona dolaà{e k wemugovore}i: Odbrani me od suparnika moga. I ne hte-de za dugo. A najposle re~e u sebi: Ako se i ne bo-jim Boga i qudi ne stidim, no budu}i da mi dosa|u-je ova udovica, odbrani}u je, da mi jednako ne dola-zi i dodijava. I re~e Gospod: ûjte {ta govori ne-pravedni sudija! A zar Bog ne}e odbraniti izabra-ne svoje koji mu vapiju dan i no}, i zar }e okleva-ti? (2. Tim. 2, 4-5): Nijedan se vojnik ne upli}e uposlove obi~nog ìvota, da bi ugodio vojvodi.Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne boripo pravilu.

15

��

rilo ono {to je najboqe u ~oveku,i ko je osetio i zavoleo Hrita,taj vi{e nije odlazio. Jer, qudisu èdni dobra, èdni qubavi,èdni Hristove blizine vi{enego i~eg na svetu. Kada to negdeprona|u, ne odvajaju se lako i neodlaze.

I tako je hri{}anstvo, ne bo-re}i se oru`jem, ne koriste}i si-lu i ne ubiv{i ni jednog protiv-nika, za nepuna tri veka pobedi-lo svet.

Neka neko na|e {to sli~no uistoriji!

Prolazili su zatim vekovi,prolazila su kraqevstva i car-stva, a hri{}anstvo je ostajalo.

Samo, novi nara{taji hri{}a-na su ~esto zaboravqali ono {toje prvo i osnovno u hri{}anstvu.

A jedno od prvih i osnovnihpravila za hri{}anski duhovniìvot jeste: ne traìte i ne gle-dajte jedan u drugom ono {to jezlo, nego ono {to je dobro, da bi-ste prestali mrzeti i otpo~elivoleti - jer je u qubavi spasewe iradost i ìvot!

O, kad bismo i mi poslu{alitaj savet! Ako ne sav teret, a onobar pola tereta skinulo bi namse sa du{e, pa bi se lak{e i rado-snije ìvelo.

Po na{im kwiàrskim izlo-zima moè se videti kwiga “@i-vot oivi~en tamnicom”. Stvarno,ìvot je oivi~en tamnicom akose svugda oko sebe vidi i sluti sa-mo zlo. Upropa{}ujemo sebi ì-vot prebiraju}i neprestano poonome {to je ru`no, ne~isto ir|avo u drugome. Zar nam je ìvotzato dat i zar od svoje du{e zbiqane umemo da na~inimo ni{ta bo-qe do smetli{te tu|ih mana i tu-|ih grehova? A niko, rekao je ve-liki Apostol, ne zna {ta je u ~o-veku...

Znamo jednog crkvenog veliko-dostojnika koga su pred rat svijednodu{no ruìli i osu|ivali.Dnevni listovi su pisali protiv

wega, rasturani su leci protivwega, op{tinski odbori ~itaveBosanske Krajine donosili su re-zolucije i proteste protiv wegai traìli da se ukloni iz wiho-voga kraja. Ali, do{ao je rat i“Nezavisna Dràva Hrvatska” iiz toga ~oveka je blesnulo ne{to{to niko nije ni slutio: poneo sekao najve}i pastir i heroj i zavr-{io svoj ìvot lep{e nego kra-

qevski - zavr{io ga je veli~an-stveno, kao velikomu~enik. Sadaje ponos Crkve kojoj je, po op-{tem uverewu, nekada sluìo naporugu.

Niko ne zna kakvo se sve dobrokrije u ~oveku.

Na ovome se svetu ne moè na}isavr{en ~ovek, ali se ne moèna}i ni takav u kome ne bi biloba{ ni~ega dobrog. Svaki ~ovekkoji prolazi kraj nas nosi u sebisliku Bo`ju, svaki - i onaj najgo-ri - ima trenutke kada je veliki,dobar i mio. To i jeste ono na {toprvenstveno treba obra}ati pa-`wu, {to treba traìti i ~emuse treba radovati.

Zato, kad nas zlo goni da ma okome mislimo ru`no, kada nam sepri susretu s nekim ili pri se}a-wu na nekog lice gr~i od netrpe-qivosti, umirimo odmah sebe i saqubavqu pomislimo: pa i taj ~o-vek, koga ja ne trpim, dete jeBo`je; i za wega je umro Hristos;i na wega Bog gleda sa qubavqu io~ekuje da Mu se vrati u o~inskizagrqaj; i taj ~ovek ume da budedobar, mo`da daleko boqi negoja; i on svakako ima svoju nevoqu,i wega ne{to pe~e i boli; i on jemoj brat, dostojan saàqewa iqubavi...

Te misli i ta ose}awa otkra-vquju srce i ru{e pregrade kojedele ~oveka od ~oveka, te ~ovekulakne i bude mu vedro na du{i i,kraj svih neda}a i nevoqa spoqa,lak{e se di{e i ìvi.

Istraìvawem zla samo seve}ma rawavi du{a, zagor~ava sei truje i sopstveni i tu|i ìvot.Samo se qubavqu i verm u dobro~ovek podiè, samo se wima ì-vi.

Zato, kada danas budete plelivence od zelenila i uplitali uwih molitve za one koji su nasostavili, pre{av{i u drugi svet,i za sve koji su vam dragi na ovojzemqi, upletite u wih i molitvuda nam Bog pomogne da ne gledamojedan u drugom ono {to je zlo, ne-go ono {to je dobro, da se raduje-mo tome dobru, te da nam dobrobude.

I kada te ve~i}e budte gledalikraj doma}e ikone, pred kojom sebudete molili, dodajte svojoj sva-kodnevnoj molitvi i prozbu:

Gospode, pomozi mi da u svakom~oveku vidim i zavolim ono {toje dobro, te da i u mojoj du{i za-{umi Tvoje veliko, i sveto, ibeskrajno more qubavi! Amin.

Episkop

brani~evski

Hrizostom

(Vojinovi})

SVETI SERAFIM SAROVSKI

N� � �� 0� �� "��4��I�� "� ��

�� 9�� / � ��# �� ! �� /� �� &� �� %C�%� � �� 6:� �� !��(� ��0� �� G�� "��(�� <�� !� �� < *� "��(�� " �� 6.�� <�� / ) � ��8�. � �� (� �� 0�� (� �� !�� 9 � �� (�� 6:�� )� !� �� " 8� ? � �� *�� *�0� (�� *�� (�� !�� 0�� B�� (�� ( �!�� /��(�� (� �� "� � �� ;� �� (�*� /��(�� 6:� ��(� �� - � �� / �� (�,� �� G� �9�� 9�� D��0� ��(� 9�� / � � ��0� �� H8 :�� <�*� �� <�� )�� 0�� 0� �� 0�� 0�� "�(� !�� )�� (� �� B�� (� �� =� �� <�*� �� ; ��9�� ; �� / � �� 7�,�� "�*� "�� "�� =� �� <�(� / � �� !� J � �� @��0� :�"�� <�(� �� "� �� <� �� #�)��/ ) � �� - �� "�(� "�� " � �� - !�� (�� (�� (�� !��

"�� (�� A�!�� "�(� �� "�(� !�� 9�� "�(� �� *�,� � �� 0�� *�,� "�*��(�� A�� B�� !��(� ��(� � ��* � �� :� ��; "�(� �!��(�� !� �� (�� "�� (�� "��

�� 0� @��0� :�"�� ; "�(��(�� "�(� ��)�� (� �� <�� + �� <�*� !�J � � �� 0�� *�,�� !�� " �- "�*� ��!� �� !��* ��0� � ��!�� " � � �� (�� <� � ��- ��"�*� �� - � �� (� �� @��0� ��"��"� �(� � �� * �� * �� /�(� �� - �� "�(� �� -"�(� �� ;� �� (�* � �� *�@��0� :�"�� <� � ��

��(� �� !� �� 6?�� 0�� " �� #�� (� �� < (� �� 8 ;� �� * �� *� @��0� :�"�� !� �� 6:� " ��- �� (�� 8� B��0 4��I�� (� �� 9�� / � � ��0 �� (� � �� ,�� "�� B"�!�� (�� * 0� 4��I�� )�� 9 � � �� !��*� � �� 19�� / � � ��0� �� <�� * �� B�� *� �� "� �� (�� *� �� 0� D�� G�� 0� #�� 0� �� 0�0��0� .�� "�� G�� 0� 9�� + � �� "�� 0� ;�� (�� 0� ;�� 0� �� ;� ��!�* �� *� � �� !��(� �� (�� )�� 7�� * �� (� � �� K�� *- �� *�� 1�� $�� &�� 0 �� 8

9�� / � � ��0� � �� (�� 0� 4��I�� (� ��0� � ��<�� (�� 6:� ��,� � � � ��8 �� B��0 4��I�� 6B� D��0�H � �* ��,�� "� �� *�� 8 :� � �� @��0� :�"�� 6;� �� ,�"�� :�� )� �� (��- �� !��(�� "�� " � � "��!� ��- � �� !��"� ��

16

��

17

��

�� (�� *"��)��* � �� *- �� 0� �� "�� "�� )�� - � �� )� 5 �� "�� / ��8 =�� "�� 6G� � � �� 0� ��* �� * ��(� !��,�� 0�� " �� !�)��(� 0�� "�� - !�� (� � "� � ,� �� (�� - !�� (� ;�� 5 �� - � !�� (� �� (� �� "�� 4�� <�(�� 0� �� (�� 0�� "�� 8

D�<�� !��(� �� (� 9�� / � ��0� �� 0� 4��I��64� � ��(� ,�"�� "�� 8� � "�� B�� (� �� ; �� 9�� ; �� / � �� "�� (� �� 0��(� � �� "� �� B� ��L�� "� �� 0� 4��I�� :�!�� 9�* �� . � � �� ,��

D�<�� /��(�� "�� 6G� � ��(�� "�� 5 �� " �� "�� ,�� / �� 5 �� "�� G� �� )�� H.�� !� �� !" � � �* ��"� �� 5 �� 9 "�<� �� ,�� <�� "�� 5 �� 9��!�� "� � � � � 5 �� / ) �� ,�� " � � � �� 9�� 5 �� 1 �� 5 �� (�� 1 �� 5 �� !� �� 1 @��0� :�"�� !� ��H

0� ��23�� #��

&��4

BESTRA[]E DU[E

Bestra{}e du{e treba daprethodi telesnoj ~isto-ti.

Celokupni napor ovoga ìvo-ta se sastoji u tome da se uzvi{e-nost du{e ne unizi ustankom, tj.pobunom zadovoqstva, te da na{razum ne padne, srozav{i se dostrasti tela i krvi, umesto da seuzvisi i da gleda gore. Jer, kakojo{ moè slobodnim okom gleda-ti sebi srodnu i umnu svetlostrazum koji se dole prikovao za za-dovoqstvo tela i koji je svu èquusmerio na qudske strasti, nagi-wu}i nekom pokvarenom i neva-spitanom predstavom ka onomtvarnom?

Kao {to sviwske o~i, po pri-rodi okrenute na dole, ne znaju za~udesnost neba, tako i du{a, pri-vezana za telo, nikako ne moè dagleda na nebo i na gorwu krasotu,budu}i da nagiwe ka onome nisko-me i skotskome u qudskoj priro-di. Da bi, dakle, na{a du{a moglaslobodno i nesmetano da gleda naboànsku i blaènu sladost, onane treba da se okre}e ni prema ~e-mu zemaqskom niti da u~estvuje ubilo kakvom navodnom zadovoq-stvu koje je dozvoqeno u op{tem,tj. bra~nom ìvotu, nego trebasvu silu ra~enija, tj. qubavi saonog telesnog da pomeri na onoumno i na sozercawe netvarne le-pote. Devstvenost tela je, dakle,zami{qena kao potpora za jednotakvo na{e du{evno raspoloè-we koje moè u~initi da du{aosobito zaboravi i prenebregnestrasne pokrete prirode, te daostane bez ikakve potrebe da sezanima niskim zahtevima tela.Oslobodiv{i se jedanput takvogduga, ona se ve} ne izlaè opasno-sti da se, zbog postepenog privi-kavawa na ono {to se ~ini da jedopu{teno po nekom prirodnomzakonu, obrete u udaqenosti i ne-

znawu spram boànstvene i celo-vite sladosti, koju, po prirodi,samo ~istota srca onoga {to je unama vladaju}e, tj. duha, moè do-segnuti.

Sveti Grigorije

Niski

DEVSTVENOST

Dar devstvenosti je pre-vashodno svojstven beste-lesnoj prirodi, tj. ange-

lima, ali ga je Bog po Svom ~ove-koqubqu darovao i onima koj ì-vot primaju od mesa i krvi, da biqudska priroda (ina~e oborenazbog strasnog raspoloèwa) u~e-stvovawem u ~istoti, kao nekompruènom rukom, opet bila is-pravqena i rukovo|ena da gledana ono {to je gore (up. Kol. 3,1).Zbog toga smatram da i izvor ne-tqenosti, Sam Gospod na{ IsusHristos, nije u{ao u svet putembraka, kako bi i samim na~inomovaplo}ewa ukazao na tu velikutajnu, da prisustvo i primaweunutra Boga moè da podnese sa-mo ~istota, koju opet niko ne mo-è u potpunosti da dostigne uko-liko ne odstrani od sebe telesnestrasti. Ono {to se u neporo~nojMariji desilo telesno, to biva ikod svake du{e koja destvuje porazumu, premda tu Gospod i nijetelesno prisutan. Jer mi, govoriapostol, Hrista vi{e ne poznaje-mo po telu (up. 2 Kor. 5,10), negose On duhovno u nas useqava iuvodi sa Sobom i Oca, kao {tonegde kaè Jevan|eqe (Jn. 14,23).

Sv Grigorije

Niski

ISTINSKA

SLU@BA

(nastavak iz pro{log broja)

U taj ~asak dogodi se ne{to~emu su se jo{ mawe nada-li. Starac pade na kolena

i metanisa udariv{i ~elom ze-mqu pred ]irilom. To isto u~i-ni{e i mnogi drugi. Ostali su sepriklawali do pojasa i ponavqa-li re~i od zahvalnosti, koje su sesve slivale u naki ~udan romor.Nekoliko razdraganih èna pri-|o{e bliè, prihvati{e skuteod ]irilove mantije, i priti-skivahu ih na usta svoja. Gotovo usvih wih sijahu se u o~ima suze.Nada Aleksijevna, potresena tomscenom, nasloni se na crkvenistub, boje}i se da je ne izdadu no-ge. To je bilo mnogo za wezine ve}umorne ìvce. ]irilo, napro-tiv, ose}a{e u grudima kao dvasrca! On ose}a{e da se ba{ u taj~as izme|u wega i wegovih paro-hijana utvr|uje ~vrsta, neprekid-na veza, i da sada on ima silnuvlast nad tom gomilom qudi. Ose-tio je on, da su sve ono, {to je onwima govorio, bile re~i i re~ikoje su oni po svoj prilici pro-pu{tali mimo u{i, ali ako im on{to kaè sada, da }e duboko zapa-sti u wihove du{e, i da }e se po-kazati na wima kao pouka pri-mqena i usvojena. On je morao go-voriti i, dignuv{i ruku onakoveli~anstveno, kao onda, kad jezvao u pomo} Nadu Aleksijevnu,rekne:

- Prijateqi moji, ~ujte me, ~uj-te me! Bog je nas pokarao za greho-ve na{e, a koji od nas moè re}i

da ne}e i od sada gre{iti, i za-sluìti opet isto ovo? Ova ne-sre}a moè do}i i drugi put, inas zate}i nepripravne. Zatoslu{ajte vi mene sada, kada su sr-ca va{a o~i{}ena i razdragana,zakunite mi se ovoga ~asa: da ni-kad ne}ete piti preko mere, a pa-re koje ste tro{ili na pi}e, da}ete ulagati u zajedni~ku kasu,radi pomo}i bli`wima - ako biosvanuo crni dan.

- Vrlo dobro! Vrlo dobro! Mi}emo pozatvoriti mehane, i done-}emo op{tinsku odluku.

- Ne, ne! odgovori ]irilo: -Odluka se moè pogaziti. Meha-ne }ete vi zatvoriti, ali }etepreko trideset vrsta i}i da tra-ìte rakije. - Ne treba odluka.Vi se samo meni ovde na ovom me-stu zarecite! Zari~ete li se?

- Zari~emo se! zagrmi gomilakao jedan ~ovek.

]irilo ne be{e jo{ si{ao sposledweg stupwa od crkvenihvrata, kad opazi da ga neko zagr-li, i stade qubiti u usta. To jebio starac koji mu je izgovorio upo~etku one re~i. Sada nasta qu-bqewe bez kraja. Svi su se qubi-li: i doktor, i Nada Aleksijevna,pa ~ak i stari |akon koji je pla-kao vi{e od svih drugih.

Nada je Aleksijevna jedva do-{la do svoga intova. Kroz ne vi-{e nego po sata, ona je pretrpelatolike silne utiske, da su weniìvci malaksali. Sa svim izne-mogla, ona zapovedi da odmah vozeku}i.

Kad joj gosti, koji su se i`qu-bili skoro sa celim selom, do|o-{e, ona ih do~eka, ali ve} bona. A]irilo beja{e sve`, jakovan, iza ru~kom govora{e mnogo. On jeu nekom zanosu glasno snivao otom kako }e tek od sada raditiuspe{no. Sada se izme|u wega iwegovih parohijana isprela vezakoju ni{ta ne moè prekinuti.Za nedequ dana, on je stekao gole-mu vlast nad wima. Govorio je dase pijanstvo moè sa svim uni-{titi, govorio je o u{tedama, ko-je }e pomo}i da se gazdinstvo una-predi; govorio je o {koli za od-rasle...

- Da, da, Nado Aleksijevna! Va-ma i meni sada je ~vrsto pod noga-ma. Mi smo danas zavojevali Lu-govom! I mi }emo, zdravqe Boè,oti}i daleko! Tako odu{evqenogovora{e ]irilo.

Nada Aleksijevna se bonoosmejkiva{e, i na wega pogleda-{e tu`no i nerazgovetno. Ona jegoste vrlo qubazno nudila da je-du, a sama nije ni{ta okusila, pai u razgovor se nije me{ala. Od-

18

��

19

��

mah po ru~ku do|o{e dvokoliceza doktora i za starca Obnovqen-skoga koji je naumio da najpre odeu grad, i da propita {ta rade i{ta misle Fortifikantovi.

- Ah, vi mili i dragi qudi! Ka-ko mi je ào rastati se s vama! Ve-oma mi je ào! govora{e Sapo-{kov ve} sedaju}i na sedlo name-{teno od sena: - Popo! nemojte za-boraviti svratiti onoj èni, ka-ko joj ono be{e ime? Prepe~eni-ca, kako li?...Woj treba promeni-ti zavoje! - dodade on.

\akon, }ute}i, poqubi se s ]i-rilom, i dodade: - seti se, sineslatki, i sebe! Ni Bog, ni savestto ne zabrawuje!...

]irilo ga zamoli da pozdravii poqubi celu porodicu, i da ka-è Muri, da je sada u Lugovu svedobro, te neka se {to pre vrati smalim Gavrom. Tu se i pisaricaoprosti i ode svojoj ku}i, sa svimzadovoqna {to se, trudom svojimoko bolesnika, poznala s takvim,po wenom mi{qewu sjajnim dru-{tvom.

Nada Aleksijevna i ]iriloosta{e sami.

- Hajdemo malo u ba{tu! - re~eona. Htela bih malo vi{e vazdu-ha!

Oni si|u sa stuba. Sunce se tajdan nije pomaqalo iza oblaka,ali su oblaci bili mirni, otvo-reno pepeqavi, nalik na gustumaglu, i bez straha od ki{e. Sla-ba~ak povetarac jedva je lelujaograne na drve}u. Pod nogama jetek ovde onde {u{talo suho li-{}e sa drve}a. Vazduh je bio ~isti sve`: dihati je bilo lasno.

Oni su i{li naporedo. Mali-{a otr~a napred. On je znao svakikuti} u sadu, jer je u tom sadu i ku-

}i on sve svoje vreme provodio.Taj mali vaspitani divqak goto-vo nije ni vi|ao qude, i sve wih,osem majke i nastojnika, smatraoje za tu|ine, i klonio se od wih.Tek posledwih sedmica on se ma-lo svikao s ]irilom i po~eo ga jesmatrati kao nekog svoga prija-teqa.

Nada Aleksijevna uzme na le|abelu vezenu maramu, i svaki ~asbi se zdrhtavala i umotavala tommaramom.

- Vi ste se sa svim raskravili,Nado Aleksijevna! - re~e joj ]i-rilo, gledaju}i u weno bledo li-ce i sav bolesni~ki wen lik?

Ona se gorko osmehnu, slegnuramenima, i ja~e se zavi maramom.

- I vreme je da se raskravim i...da dam ostavku! - i sada se zace-ni kratkim i kao iznu|enimosmehom. ]irilo pomisli: “Bo-

lesna je, Bog i du{a bolesna!” pane odgovori ni{ta.

- A {to mi ne odgovarate? - na-stavi Krupejeva: - {to ne velitekako to? Zar vi - tako mlada pave} dajete ostavku? Tek {to stene{to malo u~inili - i ve} ste seumorili? Za{to vi tako ne govo-rite? - Dajte mi ruku, - ja se upra-vo povodim.

]irilo nije umeo nuditi rukegospama, i wemu se ~inilo da {i-roki rukavi od mantije tome sme-taju. Ali se Krupejeva sama pri-bliì k wemu, uze ga za ruku, isna`no se osloni na wu.

- Vama je potreban odmor, NadoAleksijevna! - re~e ]irilo.

Krupejeva ili to nije ~ula, ilinije marila da ~uje.

- Ja sam ludo provela svoj ì-vot! - tiho govora{e ona kao zato,da to samo on moè ~uti: - u momìvotu ima samo jedan krupan ivredan pa`we doga|aj, pa i taj jenajve}a moja ludorija!...Qudi skojima sam se poznavala, izaziva-li su u mene samo prezirawe...Viste jedini ~ovek koga ja po{tu-jem.

]irilo je opaào da ona svadrh}e, a tihi wezin govor bio jegotov pretvoriti se u pla~.

- E pa eto mi i radimo zajedno!meko joj odgovori on.

- ûjte me, produàva{e onaonim tihim glasom: - Za{to vinosite tu mantiju? - Eto vi ne ve-rujete...Skinite je!...

U tihom, jedva ~ujnom glasu we-nom, ose}alo se zahtevawe.

- Ko vam je to kazao? Ja verujemu Boga koji mi pomaè do}i do sr-ca ovih prostih qudi. Bez wega ja

/�� 56� ��,

OPRA[TAWE BLI@WIMA

Nemoj se qutiti ni na kognego svima opra{taj (An-tonije Veliki).

Ukoliko je to zavisno od mene,ja nikad nisam zaspao sa tugom usrcu svome na nekoga, i nikom ni-sam dozvolio da zaspi sa tugom namene (Ava Agaton).

[ta je neodlo`nije od ~oveko-qubqa? U~enici su prosili so-domskog ogwa na one koji nisuhteli da prime Isusa na konak,ali On je odbacio osvetu (Luka.9,54-56). Petar je otsekao uho Ma-lahu, jednome od onih koji suuhvatili i vre|ali Gospoda uGetsimanaskome vrtu, ali Gospodga je iscelio (Jov. 18, 10). A kad jePetar zapitao Gospoda da li tre-ba bratu koji nam gre{i oprosti-ti sedam puta, dobio je odgovor:“sedamdeset puta sedam” (Mat. 18,22). Spomenuti u Jevan|equ du-`nik, koji nije oprostio ono {toje wemu bilo opro{teno, zar sene podvrgava najstroìjem tra-èwu (Mat. 18, 23 - 24)? Pa i uobrascu molitve zar se ne zahtevaod nas da pra{tawem sti~emo se-bi opro{taj?

Imaju}i toliko primera, dapodraàvamo Boìjem ~oveko-qubqu, i ne poèlimo da na sebiiskusimo kako je te{ka plata zagreh (Grigorije Bogoslov).

Razlozi za opra{tawe

1. To od nas zahteva Bog (Mt.6,14; 18,35; Mk. 11,25; Lk. 6,37).

2. To zahteva hri{}anska qu-bav

3. To zahteva opstanak dru-{tva. Jer ako bi se jedan drugomesvetili, dru{tvo ne bi moglo da

opstane, jedan drugog bi istrebi-li. Od uzajamnog neprijateqstvabiva ono {to govori apostol Pa-vle: ako drug druga jedete, paziteda jedan drugoga ne istrebite(Gal. 5, 15).

4. Drug drugu gre{imo; tebi jedanas sagre{io bli`wi tvoj, a ti}e{ wemu sutra , ili si mu ve} ra-nije sagre{io. Zato treba drugdrugu opra{tati: ti wemu, a ontebi, a obojici }e Bog radi op-{te qubavi.

5. Oprosti - ne zahteva nikakavtrud, a svetiti se zahteva trud, pa~ak, mo`da, ne}e uspeti.

6. Nije mogu}e i da se moli onajko ne opra{ta bli`wima sagre-{ewa. Jer kako }e re}i: “i opro-sti nam dugove na{e, kao {to imi opra{tamo du`nicima na-{im”? Oprosti svome bli`wemusto gro{a, da bi tebi Gospodoprostio deset hiqada talanata‡ zlatnika (Mt. 18,23-35). KakvogGospoda èli{ da ima{ premasebi, takav ti budi prema bli-`wem svome (Tihon Zadonski).

ZLOPAM]EWE

Zlopam}ewe se predstavqa kao u~ieq SvetogPisma: re~i Svetoga Duha tuma~i na svojna~in. Neka ga posrami molitva Isusova,

koju mi ne moèmo izgovarati ako smo zlopamtqivi.Kada ni posle velikih podviga nisi u stawu da do

kraja i{~upa{ iz srca svoga ovaj kolac, izvini se ne-prijatequ, makar samo na re~ima, da bi, zastidev{i sesvog dugotrajnog licemerstva pred wim i mu~en save-{}u kao ogwem, mogao savr{eno da ga zavoli{.

Dozna}e{ da si se potpuno izbavio od ove trule-ì ne kada se pomoli{ za onoga koji te je uvredio, neni kada mu za zlo uzvrati{ dobrim ili ga pozove{ ksebi na trpezu, ve} kad se, na vest da je pretrpeo nekudu{evnu ili telesnu nezgodu, rastuì{ i zapla~e{zbog wega kao zbog sebe samog.

Zlopamtqivi bezmolvnik je aspida {to leì utvojoj rupi, puna smrtonosnog otrova.

Uspomena na Isusova stradawa le~i zlopam}ewe,koje se izlaè silnoj sramoti pred Wegovom trpeqi-vo{}u.

U drvetu, iznutra trulom, stvaraju se crvi. A uonima koji su samo prividno krotki i bezmolvni, kri-je se trajna srxba.

Ko izbacuje gnev iz sebe, nalazi opro{taj. A onajkoji se privija uza w, li{ava se milosr|a Boìjeg.Da bi zasluìli opro{taj grehova, neki su se posve-tili napornim podvizima. Ali, ~ovek kji ne pamtizla stiè pre wih na ciq: Oprostite to malo {to suvam qudi du`ni, i oprosti}e vam se ogroman dug va{pred Bogom (Lk. 6, 37).

Nepam}ewe zla je znak pravog pokajawa. A ko je usrcu svom zlopamtqiv, i misli da se kaje, li~i na ~o-veka kome se u snu pri~iwava da tr~i.

Vi|ao sm zlopamtila koji su savetovali drugimada ne pamte zla, i koji su se, zastidev{i se svojih sop-stvenih re~i, oslobodili i svoje strasti.

Neka niko ne misli da je ova mra~na strast bezna-~ajna. Ona se ~esto uvla~i i u srca duhovnih qudi.

-��/*�� '��-��.��,

20

��

PORAZI

Popu{tawe demonima danas ku{aju neophodno jeradi na{ega duhovnog

uspeha. Jer, dejstvuju}i protivna{e molitve, oni nas primora-vaju da se nau~imo kako }emo oso-bito ve{to upotrebqavati tajma~. Ma~ molitve razbija ogwenima~ heruvima koji kao straàr~uva put k drvetu ìvota, te po-bednik postaje u~esnikom ìvo-ta ve~nog. Po neiskazanoj premu-drosti Bo`joj, zlo sara|uje sa do-brom kroz nedobru nameru. Kad zavreme na{e molitve u samo}ineo~ekivano uskipte u nama stra-sna ose}awa i pokreti, napadnunas qute pomisli i u svojoj var-qivoj ìvosti iskrsnu pred namalikovi iz gre{nih sawarija, - toje znak dolaska neprijateqa. Ta-da nije vreme za uninije, to jest zamrzovoqu, ~amotwu, malodu{-nost i o~aj, niti vreme za rasla-bqenost; naprotiv, to je vreme zapodvig. Suprotstavimo se nepri-jateqima pomo}u poja~ane moli-tve Bogu, pa }e On rasejati i ra-zagnati neprijateqe na{e.

U nevidqivoj borbi mi ne po-stajemo uvek ni brzo pobednici.Pobeda je dar Bo`ji, a Bog ga pod-vi`niku daruje u svoje vreme. Kad}e to biti, zna i odre|uje jedinoBog. Ali, vaqa znati, nama su po-trebni i porazi. Ovde se podrazu-mevaju porazi koji proizilaze izna{e nemo}i i ogrehovqenosti, ane oni {to nastaju usled toga {tose voqa izmenila u pravcu zla.Porazi se na nas popu{taju radina{ega smirivawa: da uo~imo iprou~imo pad svoje prirode u

greh, da priznamo kako nam je neo-phodan Isupiteq, da u Wega po-verujemo i Wega ispovedimo.

Prilikom poraza nevidqivina{i du{mani ulivaju u nas stidzbog poraza, a stid izaziva sla-bqewe molitvenog podviga, ne-poverewe prema wemu i misao datreba di}i ruke od wega, pa sevratiti vr{ewu dobrih dela uqudskom dru{tvu. Ali, ne dajmose prevariti! Samoodre~no i nesrame}i se razotkrijmo svoju ra-

nu pred Sveblagim i Svemogu}imLekarem na{im, Koji nam je zapo-vedio to za nas spasonosno be-stidstvo i obe}ao nam da }e gaoven~ati osvetom nad suparnici-ma na{im (vidi: Lk. 18). Zavetuj-mo se u du{i svojoj da se do krajaìvota ne}emo ostaviti moli-tvenog podviga i da }emo u wemu iiz weg pre}i u ve~nost.

Sv Igwatije

Brjan~aninov

SUJETA

P �!�� ,�",� � �� !��

��<�� 9 �� (��, !� ��,��0 ��!��0�� !� � �� "� � � � ��0�� (�� !� �� (��"� �(��0�� ,�",� �� !� �� " �� 9�� (� �� (� �� +�* �� !� � �� ,�",� �� ;�� * �� ! "�,� ��

9�!�� ( �� !� �� ,�",� �� "� �� *�,��

4�� "�! ��!�� 0�� "�� (�� :� �� - �� !��(�� "� � �� ,�� !�� !� � � �!��)�� "�� 4� �� "�<� � �� "�� 9 ��)�� !�� "�<� �� "�0�( �� !��,� �� )�0� �� * ��

4� �� *��(�� " )�� B� �� " )�� / �� * �� ,��- �� / ��

4� �� *��(�� 9 �� "�! �� "�! �� *�� ,��

*�� '��-��.��

/0� -��,

21

��

22

��

Nekada davno crna no} jesve pokrivala i jo{ nijeisijavala mila svetlost

zore, sunce jo{ nije sa istoka ta-balo ogwenu stazu, jo{ se nije ja-vqao rogoliki mesec - taj ukrasno}i, nego je sve lutalo bez ciqa,pome{ano jedno sa drugim i sve-zano mra~nim uzama prvobitnoghaosa. I Ti si, blaèni Hriste,poviwavaju}i se mudroj misli ve-likog Oca, prekrasno svakojstvari u svetu odredio weno me-sto. Pre svega si odredio da budesvetlost da bi sva dela Tvoja, is-puwena svetlo{}u, bila zanosna.Zatim si zaokruìo najve}e od~uda - zvezdano nebo, i proniknuoga svetlo{}u sunca i meseca, ko-jima si rekao da jedno od jutarwegbleska potocima bezmerne sve-tlosti oblistava qude i svojimtokom odre|uje ~asove, a drugo daosvetqava tamu i da proizvodidrugi dan. Kao podno`je nebu po-stavio si moju zemqu, a zatim sipregr{tom zemqe svezao mora, amorem zemqu omivanu vodamaokeana, tako da je sve to, i zemqa,i nebo, i more (nebo - ukra{avanonebeskim svetilima, more - riba-ma, a prostrana zemqa - zemaq-skim ìvotiwama) sa~iwavalosvet.

Obazrev{i se tada i na{av{isve ure|enim, Otac se veseliozbog dela Sina Cara, saglasnim sWegovim zamislima. Potreban jebio jo{ posmatra~ mudrosti -majke svega i pobo`ni car zemaq-ski. I On je rekao: “Prostranonebo ve} naseqavaju ~isti i uvekìvi sluìteqi, neporo~ni umo-vi, dobri angeli, pojci koji ne-prestano pevaju slavu Moju. Me-|utim, zemqa se ukra{ava jedinonerazumnim ìvotiwama. Zbogtoga je meni ugodno da stvorim ta-kvu vrstu tvari u kojoj }e se me-{ati jedno i drugo, to jest, razum-nog ~oveka, koji bi se veselioMojim delima, koji bi bio mudritajnik nebeskog, veliki vladar

zemqe, novi angeo od praha, pojacMoje sile i Mog uma”. Rekav{ito i uzev{i deo novosazdane ze-mqe, besmrtnim rukama je sa~i-nio moj obraz i udelio mu Svojìvot, budu}i da je u wega poslaoDuha koji je struja nevidqivogboànstva. Tako je od praha i di-sawa stvoren ~ovek - obraz Be-smrtnoga, budu}i da kod obojicecaruje priroda uma. Zbog toga samja, kao zemqa, privezan za ovda-{wi ìvot, a kao deo, tj. ~asticaboànskoga, u grudima nosim qu-bav prema budu}em ìvotu.

I kada se boànstvena tvar ja-vila na zemqi i na zemaqskim do-linama ve~nocvetaju}eg raja, ~o-vek jo{ nije imao pomo}nika uìvotu koji bi bio sli~an wemu.Tada je premudro Slovo, tj. Re~ -Hristos, izvr{ilo zaista najve-}e ~udo: sazdanoga da bude posma-tra~ sveta, tj. moj koren i sememnogoobraznog ìvota, deli nadva dela i silnom i ìvotvornomrukom uzima iz grudi jedno rebroda bi sazdalo ènu. Tada Ono unedra wih oboje uliva qubav dabi ih pobudilo da streme jednodrugom. Ali, da svaka èna ne bi

stremila svakom muù, postavi-lo je Ono granicu ~e`we koja senaziva supruànstvo - tu uzdu zaonoga koji ne zna meru ve{tastva,da se zbog wegove privla~nosti ineobuzdanih poriva, zbog kojihbi qudi u gomilama bili pri-vu~ni jedni drugima, kao i zbognezakonitog op{tewa, ne bi pre-sekao sve{teni rod qudski, te dapohota, podsticana nezadrìvomnerazumno{}u, ne bi kod svihwih probudila neprijateqstvo iogor~ewe.

Sve dok majka zemqa nije na se-bi videla ~oveka, ona nije imalasvoj najvi{i ukras koji je tre-balo da dobije. Sam, pak, prvi ~o-vek je zbog sopstvene nerazumno-sti i zbog zavisti zlobne zmijeizba~en iz raja, bezakono pojev-{i od ~ovekoubistvenog drveta,te je zbog ko`nih haqina u koje jeobu~en, po~eo da stremi ka ze-mqi. Uostalom, tada je bio najbo-qi par qudski i brak me|u wimaje, dav{i po~etak qudskom rodu,posluìo kao spasewe od pogi-bli time {to novo pokolewe qu-di te~e kao reka koja ne stoji najednom mestu, usled smrti kojavlada (jer, kada jedni umiru, ume-sto wih dolaze drugi), nego jeuvek puna zbog novih ro|ewa.

Me|itim, ~im su se nedra i {i-roki krajevi zemqe, istok i za-pad i ju`na i severna strana, is-punili ovim jednodnevnim, tjkratkotrajnim stvorewima, i pr-qava dolina provrela drsko{}u,tvorevina je bila smiravana mno-gim karawima: pometwom jezika,potopima, ogwenom ki{om, po-stavkama pisanog zakona, proro-cima. No, po{to ona nije htela dazbaci sa sebe uze provorodnoggreha, nego se neprestano veziva-la sve ja~im svezama tela, preda-ju}i se sladostra{}u, pijanstvu iidolosluèwu, najzad je na znakbesmrtnog Oca i dejstvom Sina,qubqeni rod dobio u udeo slede-}u ~ast.

PRIÂ

23

��

Vide}i da du{egubni greh usmrtnom telu izjeda sve {to je Onu wega poloìo kao nebeski udeoi kako lukava zmija gospodarinad qudima, Hristos nije drugimpomo}nicima prepustio izle~e-we od bolesti (zato {to je slablek nedovoqan za velika strada-wa) nego se On Sam, radi podiza-wa Svoga nasle|a, ispraznio odslave koju je imao kao nebesni inepromenqivi Obraz nebeskoga.I po qudskim, a ujedno i ne poqudskim, zakonima ovaplotiv{ise od pre~iste utrobe bezbra~neène (o, ~udo koje je neverovatnoza najnemo}nije verom), On je do-{ao ka nama budu}i ujedno i Bog ismrtni ~ovek, vezuju}i u jedno dveprirode (od kojih je jedna sakri-vena, a druga vidqiva za qude, jed-na je - Bog, a druga se rodila radinas u posledwe vreme, kada se uqudskoj utrobi sa wom, tj. s qud-skom prirodom sjedinio Bog), i uobe prirode ostaju}i jedan Bog,budu}i da je Bog sjediwen sa ~ove-~ijom prirodom, i smrtni iz Boga- jedan i isti Car i Hristos. Zbi-lo se novo sjediwewe budu}i dasam ja bio nemaran za prvo. U pr-vom sam ja bio udostojen Boìjegdaha, a u drugom je Hristos pri-mio na Sebe moju du{u i sve mojeudove, primio je onog prvobitnogslobodnog Adama koji se jo{ nijeobukao u greh, koji jo{ nije upo-znao zmiju i nije okusio od plodai smrti nego je jo{ hranio du{ujednostavnim, nebeskim pomisli-ma i bio svetli tajnik Boga i bo-ànstvenog. Radi tog presazdawaje Bog do{ao u prirodu ~ovekovu,kao i radi toga da bi, savladav{ii smr}u pobediv{i ubicu (pri-mi{i i Sam zbog Adamovog oku-{awa od drveta - ù~, zbog neuz-dr`qivosti ruku - gvo`|e, zbogdrveta - krst) ponovo uzveo Ada-ma ka ìvotu i slavi. Raspro-strv{i Svoje sveto telo premasvim stranama sveta i od svihkrajeva sakupiv{i qudski rod,

On ga je sabrao u jednog ~oveka ipoloìo u naru~je velikog Boga,jagwe}om krvqu o~istiv{i svene~istote i prqav{tine koje susmrtnima zagra|ivale put od ze-mqe ka nebu.

Ipak, ko }e otkriti um i dubi-ne wegove u Tebi, Care? Ti zna{broj ki{nih kapi i morskog pe-ska, Tebi su poznate staze vetra.Ko }e da pozna trag Tvog oprede-qewa, Blaèni? Carju}i me|ugorwima, Ti sve vidi{ i svimupravqa{, iako bezgrani~ni vekmnogo toga skriva u sebi. Pruà-ju}i se ka Tebi, qudski um vidi sa-mo malo sijawe i kao neku brzumuwu koja projuri kroz vazduh.Ono {to je nesumwivo jeste da siTi Svojim stradawima ~oveka uz-digao odavde i postavio ga u novi

ìvot, slobodan, a ne, kao ranije,grehovan. Ranije je ìvot na ze-mqi bio pun muka i svet je bio punpatwe. Zemaqskog cara je okruì-vao mnogobrojni narod, lukavootet od velikog Cara. Oslobodiv-{i nas od vlasti uàsnog greha,Hristos nas sada uzvodi ka veli-kom Caru u boqi svet. Prvo je zaqude bilo plodom supruànstva,a drugo - bogopodobne bezbra~no-sti. Brak je posluìo kao ukraszemqe, a devstvenost - neba.

Sveti Grigorije

Bogoslov

ÛDA

BO@IJA

^�� 5 �� .�� 7�� / �� ,� � ��

�� (�� "� �� )� !�� ,��

� � � "� �� )� "�� )�� 1

� � � "� �� 0 �� 0 �,�� !,�� " �� )�� )�� !�� )�� )�� 1

.�� "�! "!�� "�� * �� 7�� *� �� * �� J�� * 4��*� �� "�� !�� ? �� !��0��

3�� "�� !��0�� ;��<�,� 7�� B�� / �� "�� )�� !��,�� )�� )�� "� �� !�� B�� / � � � �� 0� �� " ,��!��,� �� "�� !� ��9� ��!�� (�� "� �� "�� !��0� � "� �� * � ��* ��*� D��,�� "�� !�� ,�� ",�� (�� "� � � �� * � �� "� �* �� =��0� � � �� !�� * �! �� !�� * � �� !�� "�� * � �� )�,� �� * !�� "� ��

*� 0��$��.��

O STAWU QUDI U BUDU]EM VEKU

Vidite, bra}o, da se nesvr{uje ìvot ~ove-~ij smr}u, nego preko w kao kroz vrata miodlazimo u drugij budu}ij ìvot, koi nas

za grobom ~eka i kog mi kao hristijani o~ekujemo, kao{to nas vera na{a u~i u simvolu - ~ekam vaskrsewemrtvih i ìvot budu}ega veka. Dajte bra}o da se sadapou~imo, {ta je i kakav je to ìvot budu}eg veka, i ukakvom }e se stawu nalaziti qudi onda kad voskresnuiz mrtvih?

Budu}ij vek i ìvot u wemu, nije onakav, kao {toje ovaj na{ vek na zemqi. Ovde se ìvi samo za kratkovreme a tamo }e se ìviti do veka; ovde je sve smrtnoa tamo je bezsmrtno i ve~no; ovde je stvarno i ~uvstve-no a tamo je duhovno. Onamo se ne}e niko brinuti {ta}e jesti i piti, niti }e imati potrebu da traì haqi-ne i ku}e. Onde nema ni mladosti ni starosti, ne}emu~iti nagoni i èqe tjelesne, nego }e svi ìvitionako, kao {to ìve beztjelesni duhovi - angeli, niti}e onamo ko ose}ati bolest, niti }e mu opadati snagai mo}. Spasiteq na{ Isus Hristos o budu}em ìvotuu Evangeliju ovako veli: A koji se udostoje dobitionaj svet i voskresewe iz mrtvih, niti }e se ènitini udavati; jer vi{e ne mogu umreti, budu}i su ravniangelima (Lk. 20,35-36). A novozavjetniij prorok budu-}ij ìvot opisuje ovim izrazima: vi{e ne}e ogladne-ti ni oèdneti (Apok. 7,16) i Bog }e otrti svakusuzu od o~iju wiovi, i smrti ne}e biti vi{e - ni bo-lesti ne}e biti vi{e; jer prvo pro|e (Apok. 21,4).Eto kako }e biti razli~an budu}ij vek od ovog na{egsadaweg.

Stawe qudij posle voskresenija wiovog iz mrtvihne}e biti jednako, jer }e to zavisiti od wiovog vlada-wa na ovome svetu i od djela koja su ~inili na zemqi -bi}e sre}no i blaèno stawe pravednika i mu~no ite{ko stawe grje{nika. Sv. apostol Pavle veli: Jernam se svima vaqa javiti na sudu Hristovom, da pri-mi svaki ono {to u tijelu u~ini, bilo dobro ili zlo(2 Kor. 5 st. 10). Sam Spasiteq na{ kazuje da }e qudipo voskreseniju podeqeni biti na dve strane i imatidva stawa : I izi}i }e, veli Gospod, oni koji su ~ini-li dobro u vaskrsewe ìvota, a oni koji su ~inilizlo u vaskrsewe suda (Jn. 5 st. 29). I onda kada govorio stra{nom sudu, Isus Hristos deli sav rod ~ove~ijna dve polovine, od koih jedna }e biti na desnoj, adruga na levoj strani. Pravednici }e biti na desnoj

koje Spasiteq naziva blagoslovenima i nasqednici-ma Carstva Boìjeg, a na levoj strani staja }e grje-{nici, koi su prokleti i osu|eni s |avolom. Izlo-ìv{i ovako nauku o budu}em stawu qudij, Spasiteqpravednij sud svoi ovako zakqu~uje: I ovi - tj. grje-{nici - }e oti}i u muku vje~nu, a pravednici u ì-vot vje~ni (Mat. 25 st. 46).

Blaèni }e dakle biti pravednici, qudi pobo`nii dobrodjetelni. Blago onima koi proìve na zemqisa tvrdom verom i koi ~ine dobra i Bogu ugodna djela.Blago qudima, koi su iskreno verovali u GospodaIsusa Hrista, koi su odani svetoj Crkvi Bo`joj, koisu priqe`no dolazili u crkvu na bogomoqu, nezabo-ravqaju}i ni u domu molitvu. Sre}ni }e biti na ono-me svetu svi oni, koi su voleli trud i po{teno sevladali, dràli se ~isto i uzdr`qivo, koi su qube-zni, milostivi i ~ine dobro svoim bli`wima, koiìve}i na ovome sujetnome svetu svagda su pamtili da}e umreti i o~ekivali su nebesnu nagradu za svoja dje-la u budu}em veku. Ovi }e svi biti zaista vrlo sre}nii blaèni. Kako }e im biti blaènstvo? Onako kao{to to uìvaju u raju na{i praotci i svi sveti Boìugodnici; pa zato se budu}e blaènstvo i naziva rajemnebesnim, Carstvom Boìm. Sv. Pismo veli za bla-ènstvo pravednika da je takvo, koje se ni iskazati,ni opisati nemoè. Sv. apostol Pavle svedo~i o sebi,da bi odnesen u raj i ~u neiskazane rije~i koje ~ovjekunije dopu{teno govoriti (2 Kor. 12,4) i daqe veli:[to oko ne vidje, i uho ne ~u, i u srce ~ovjeku ne do-Úe, ono pripremi Bog onima koji ga qube (1 Kor. 2,9).O, kako je sre}no i bla`no stawe pravednika! Oni }eve~no ìviti i stanovati u raju nebesnom, u CarstvuBoìjem, sa angelima, sa Hristom. (Bezazleni }enaslediti dobro (Prit. 28,10), veli Slovo Boìje.)Oni }e svagda smatrati divnu slavu Boìju, gledati~udnu lepotu Boìju i osvetqeni svjetlo{}u slaveBoìje (Tada }e se pravednici zasijati kao sunce uCarstvu Oca svoga (Mat. 13,43)) ve~no se radovati iuìvati milinu du{evnog zadovoqstva, koje se nikadane}e promenuti, ni prestati.

Stawe pak grje{nika bi }e odve} zlo i nesre}no.A koi su to grje{nici? To su oni qudi, koi nisu ve-rovali u Gospoda i Spasiteqa Isusa Hrista, nisu gaqubili, niti su hteli da potraè opravdawe u spasi-telnim i boèstvenim zaslugama Wegovim. To su oni,

koi odpadaju od Crkve, koi poro~e, vi~u i neslu{ajuBoìju Crkvu, koi gaze Bo`ji zakon povode se po è-qama svoga tjela, gove i uga|aju svoim strastima i gr-je{nim te`wama, ~ine ono {to zahte pokvareno srcei samovoqstvo wegovo; koi provode svoj vek u sujeti, urazuzdanosti, raskala{nosti, razvratu. To su oni, koidi{u zlobom, nenavi{}u, opadawem, koi laù i vara-ju, grabe, otimaju, napadaju, nepo{tuju svoje roditeqe,ne slu{aju vlasti i koi se nekaju kad zgre{e, niti seBogu mole, nemare za svoju du{u, niti rade da je spasutajnom pokajanija i pri~e{}a. Svi }e ovi grje{nicipoginuti (Ps. 36,19). Po{to se izre~e pravednij sudBoìj, oni }e oterani biti u pakao, gde }e se ve~nomu~iti, stradati i patiti. Ovo je mesto takva stra-{na tamnica iz koje nigda grje{nici ne}e izi}i, niti}e oni kadgod viditi Boga, ne}e ~uti milostivog gla-sa Wegovog, niti }e se nadati da }e se od tuda kadgodizbaviti. Pakao je takvo strahovito mesto, gde }e gr-je{nici, biti svagda s |avolom i zajedno trpiti, stra-dati i mu~iti se, gde ne}e nigda proviriti svetlost,nego }e svagda biti gusta pomr~ina, crvi }e nepresta-no grizti i vatra se ne}e nikada gasiti, gde }e bitigrozan pla~ i skripawe zubma (Mat. 13,42). Ova uà-sna sudba grje{nika u paklu tako je straovita, da Sv.Pismo budu}ij paklenij ìvot grje{nika naziva dru-gom ve~nom smrti a ne ìvotom (Apok. 20,14).

Sad vidite blago~estivi hristijani kako }e ne-sre}na biti sudba grje{nika u budu}em veku, a kako }eme|utim radostno, sre}no i blaèno stawe biti pra-vedni~ko. Pa zato èle}i sebi dobra, po~nimo qubi-ti istinito Boga i sv. Crkvu, s verom pripadajmo iklawajmo se Spasitequ na{emu Isusu Hristu, molimomu se i kajmo se {to smo zlo u~inili; budimo svagdakrotki, milostivi, po{teni, dobrodjetelni, gnu{ajmose grjeha i razvratnog postupawa, ~uvajmo svoju du{uda je ne pogubimo, nego da joj zadobijemo ve~no bla-ènstvo.

O, daj Boè, da svi mi vr{e}i zakon svoga Gospodai Spasiteqa Isusa Hrista u pobo`nom ìvotu na ze-mqi, zasluìmo i zadobijemo mesta u blaènom rajupo molitvama Presvete Bogomajke Djeve Marije!

Mitropolit

Mihail, 1866.

24

��

25

��

S�� !�� (�� "�� !�� "�� )��0� � I��

!" � �� (�� )�� <�� / �� J�� ,� M " � �"�0��4�� "�� )��0� � �� ! �� !"�0� � �� ,�� 0� ��!"�� ,�"�� / �� "� �� (��,�� #�� ,�� !�� * �� "� ��<� � � / �� (�� !��)�� )� � �� +�*� 4�� B�� )�� ;�� (��"�� )�,� � ��)�� * �� <�� ( �� (�� ,��- �� !��(�� "�� !�� 0�� 9 �� !� �� B0� �� !�� (�� (,�� "�� :� �� !� �� 9�� 6:�� ,� �!�"�� !� (�� )" � ��<�� )� �� (� �� !�� 8 �� (� ��%C� B� � ��(�� "�� "� �� (��(�� "�� +�*�4�� B�� (,�� 6��8 ��,�� )��*� � �� )��* �� "�� 0� � �� )� <�� K�� 0� ��! �� !�� !�� )�,�� * �� (� �* � �� 9��!��(� �� "�� !� �� "�� "� � � ��

�� $�)�� 0� � �� *�� )�� )�� !�� "�� "�� 6��8� 6�� !� ,�� 8� �� 4�� : �� / � �� "� �� "�� - �

�� "� �� "�� "�� "�� - � �� "� �� 9� �� "� �� * �� "�� (� 6��8� �� 6��8 !�"�� ! ��* �� *��(��

�� " )�� "�� (�� "�� * �� !��!� � �� !��)��* 6��8 �� "� �� !� ��* � ��* �� )�� (�� "� ��(� �� )� �� " �� " �� ,� �� "�� " �� "�� "�� :�*�� ,�� (�� !�� 0� � �� 0�� !�� 4��, �� '�%E- %�� ( �� * �� ;�� &�%�� 9� � �.�� )�� 6��8 � �� *��<�� !�� "�� B�� "�� 65 � �� 0� �� !�� " � ��(� !��!�� / ) �* � �� (�� !" �� .!�� "�� ! �� D�(�� )�� "�� "��8 �.�� %��%�%&�

6��8 !��)�� ! "�� 5 �� 65 � ��(�" �� " �� (�� "� ��- � �� !��( �� *� � �� 8 �B�� %'� 5 �� -��)� �� 4�� 5 �� )�� "� � � �* �� B�� %C� �� "�� "�! �� :�� "�! � �� / � �� "� �� "�� (� �� (� �� )� �� 6��8�

*� 0��$��.��

MWEWE

26

��

SLAVOQUBQE

Pohvale uznose i nadimaju

du{u. A kada se du{a po-

nese, tada je obuzima gor-

dost, koja uznosi do neba i nizvo-

di do pakla. Ima slave koja od Go-

spoda dolazi: Proslavi}u one koji

Mene proslavqaju, kaè (1 Car.

2,30). A ima slave koja je posledi-

ca \avoqe prepredenosti: Te-

{ko vama, veli, kada svi qudi

stanu o vama govoriti dobro

(Lk. 6,26)! Prvu }e{ jasno prepo-

znati kada na slavu qudsku bude{

gledao kao na ne{to {to {kodi,

kada se kloni{ svakog lukavstva

wenog i krije{ svoj bogougodni

na~in ìvota kud god krenuo.

Drugu }e{ prepoznati, kada i

svaku sitnicu ~ini{ da te vide

qudi (Mt. 6, 5). Ta prqava ta{ti-

na u~i nas da glumimo vrlinu koju

nemamo, navode}i nam re~i: Tako

da blista svetlost va{a pred

qudima, da vide dobra va{a dela

(Mt. 5, 16).

Gospod ~esto preobraàva sla-

voqubive u neslavoqubive pomo-

}u neke sramote koja ih zadesi.

Po~etak neslavoqubqa je }uta-

we i rado primawe uvreda. Sre-

dina: odstrawivawe svih misli

koje su proète slavoqubqem.

Kraj (ako taj okean uop{te ima

kraja): truditi se da pred qudima

~ini{ bez ustru~avawa ono {to

nam nanosi {tetu, a da te pri to-

me nije ni najmawe stid.

Ne skrivaj svoju bruku, pod iz-

govorom da ne izaziva{ sablazan

(Uostalom, mo`da ovaj lek treba

upotrebqavati prema tome o ka-

kvoj se sramoti radi).

Kada traìmo slavu, i kada

nam se ona (netraèno) ukazuje od

strane qudi, ili kada se iz slavo-

qubqa prihvatimo nekih podvi-

ga, setimo se svog pla~a i pomi-

slimo odmah na onaj strah i tre-

pet sa kojim smo stajali pred Bo-

gom u na{oj usamqenoj molitvi.

Tako }emo bez sumwe oterati be-

stidnu ta{tinu, tim pre ako se

staramo da postignemo istinsku

molitvu. A ako ni to ne pomogne,

podsetimo se odmah na svoju smrt.

U slu~aju da ni to ne moèmo, on-

da se bar upla{imo od sramote

koja prati ta{tinu: Onaj koji se

podiè, bi}e ponièn (Lk.

14,11), svakako i ovde, jo{ pre bu-

du}eg veka.

Kada hvaliteqi (boqe re}i

kvariteqi) po~nu da nas hvale,

tada se odmah treba setiti mno-

{tva svojih bezakowa, pa }emo vi-

deti da smo nedostojni onoga {to

se govori o nama ili ~ine za nas.

Me|u slavoqubivim qudima

svakako ima i takvih kojima bi

Bog ina~e usli{io neke molbe,

ali ~ije molitve i izmoqavawa

Bog obi~no spre~ava, kako ne bi

zbog usli{ene molitve svoje po-

stali jo{ vi{e uobraèni.

Prostodu{niji qudi obi~no

nisu mnogo podlo`ni dejstvu

ovog otrova. Jer slavoqubqe is-

kqu~uje prostodu{nost i pret-

postavqa licemeran ìvot.

êsto se de{ava da crv, dostig-

nuv{i odre|eni uzrast, dobija

krila i uzle}e u visinu. Tako i

ta{tina, kada se potpuno razvije,

ra|a gordost, taj koren i plod

svih zala.

Ko je bez ove bolesti, nalazi se

blizu spasewa. A ko nije bez we,

jo{ je daleko od slave svetih.

Lestvica

Nemoj slu{ati ovog veja~a,

koji ti savetuje da objavi{ svo-

je vrline radi koristi slu{a-

laca. Kakva je korist ~oveku

ako sav svet dobije a sebi na-

{kodi (Mt. 16,26)? Ni{ta tako

nije u stawu da pou~i one koji

gledaju, kao smireno i iskreno

pona{awe i re~. Jer, to }e i

drugima posluìti kao primer

kako se ni~im ne treba ponosi-

ti. A {ta moè biti korisnije

od toga?

27

��

SMIRENOUMQE

Smirenoumqe je boànskizaklon od koga ne vidimosvoja dobra dela. Smireno-

umqe je bezdan samoprezira, za-{ti}en od svih mogu}ih lopova.Smirenoumqe je tvrda kula kojamoè odoleti svakom neprijate-qu (Ps. 60, 4). Ni{ta mu ne}e mo-}i neprijateq, ni sin, tj. pomi-sao, bezakowa ne}e ni{ta vi{emo}i da mu nahudi (Ps. 88, 23-24),i sase}i }e pred wim neprijate-qe wegove, i one koji ga mrze po-bedi}e.

Osim ovih navedenih svojstava,koja su sva, osim jednog, wegovavidqiva obele`ja, postoje i dru-ga svojstva, koja veliki sopstve-nik ovog bogatstva moè uo~iti usvojoj du{i. Ti }e{ znati da jeova prepodobna vrlina u tebi, ine}e{ se prevariti, po tome {to}e{ sav biti ispuwen neopisi-vom svetlo{}u i neizmernom qu-bavqu prema molitvi. Tome pret-hodi srce koje ne grdi tu|e grehe.Prete~a ove vrline je mr`waprema svim oblicima slavoqu-bqa, o kome je ve} bilo re~i.

Ne treba da prestanemo ispi-tivati sebe, ako ho}emo da po-stignemo vrlinu smirenoumqa.Pa ako u dubini du{e budemo mi-slili da je svaki na{ bli`wi bo-qi od nas, milost Boìja je bli-zu.

Neki qudi, radi smirenoumqa,do same smrti drè pred o~imasvoje nekada{we grehe, iako su zawih dobili opro{taj, {amaraju-}i tom uspomenom sujetnu uobra-ènost. Drugi, pak, razmi{qaju-}i o stradawu Hristovom, sma-traju sebe ve~nim du`nicima.Neki, opet, preziru sebe zbogsvakodnevnih nedostataka. A dru-gi, po isku{ewima, bolestima ipadovima koji im se dogode, usvo-ji{e majku darova (smirenoumqe- prim. prev.). Ima i takvih (da li

ih i sada ima, ne znam re}i), kojise utoliko vi{e smiravaju uko-liko ih Bog vi{e dariva, smatra-ju}i sebe nedostojnima takvogabogatstva, i ostaju u takvom uve-rewu kao da svakoga dana samouve}avaju svoj dug pred Bogom. Toje smirewe, to je blaènstvo, toje savr{ena nagrada za pobedu!Kad nekoga vidi{, ili za nekoga~uje{, da je za svega nekoliko go-dina dostigao najvi{i stupaw be-stra{}a, shvati da je takav ~oveki{ao ne nekim drugim, ve} ovimblaènim kratkim putem.

Lestvica

O OSU\IVAWU

Ne treba da osu|ujemo jed-

ni duge zbog onoga {to je

dozvoqeno Pismom.

(Mt. 7, 1-2): Ne sudite, da vam sene sudi; jer kakvim sudom sudite,onakvim }e vam se suditi. (Lk. 6,37): I ne sudite, i ne}e vam se su-diti; i ne osu|ujte, i ne}ete bitiosu|eni; opra{tajte, i oprosti}evam se. (Rim. 14,2-6): Jer jedan ve-ruje da sme sve jesti, a koji je slab

jede zeqe. Koji jede neka ne pre-zire onoga koji ne jede; i koje nejede neka ne osu|uje onoga koji je-de, jer ga Bog primi. Ko si ti {toosu|uje{ tu|eg slugu? Svome go-spodaru on stoji ili pada. Ali }estajati, jer je Bog mo}an da ga us-pravi. Tako jedan razlikuje danod dana, a drugi drì sve dane dasu mu jednaki. Svaki neka je osve-do~en u umu svome. Koji razlikujedane, Gospodu razlikuje, a koji nerazlikuje dane, Gospodu ne razli-kuje. Koji jede Gospodu jede, jerblagodari Bogu; i koji ne jede, Go-spodu ne jede i blagodari Bogu.(Rim. 14, 12-13): Dakle, svaki }eod nas dati Bogu odgovor za sebe.Zato da ne osu|ujemo vi{e jedandrugoga. (Kol. 2, 16-17): Da vas, da-kle, niko ne osu|uje za jelo ilipi}e, ili za kakav praznik, ili zamladine, ili za subote, {to jesenka onoga {to }e do}i.

Ne treba se zadràvati u su-

|ewu o onome {to je dozvoqeno

Pismom.

(Rim. 14, 22-23): Blaèn je onajko ne osu|uje sebe za ono {to na|eza dobro. A koji posumwa osu|enje ako jede, jer ne ~ini po veri: asve {to nije od vere greh je. (Kol.2, 20-22): Ako, dakle, umreste saHristom za stihije sveta, za{tose drìte propisa kao da ìviteu svetu? - Ne dodirni, ne okusi,ne opipaj! - Po zapovestima i nau-kama qudskim.

Ne treba suditi o nepozna-

tom.

(1 Kor. 4, 5): Zato ne sudite ni-{ta pre vremena, dokle ne do|eGospod, koji }e i osvetliti {toje sakriveno u tami i objaviti na-mere srca; i tada }e biti svakomepohvala od Boga.

PERSIJANAC

To je bio zatvorenik sred-

wih godina, sna`ne tele-

sne gra|e. Za vreme ispove-

sti zatvorenika, ~ujem zveku la-

naca. Okrenem se i vidim: stra-

àri stoje sa jednim zatvoreni-

kom. Jo{ nisam uspeo ni da pitam

za{to su staàri do{li sa zatvo-

renikom u crkvu, kad ~ujem: “Ba-

}u{ka, ej, ba}u{ka! Ho}u da se is-

povedim. Ja sam musliman, ho}u da

kaèm svoje grehe” - re~e Persi-

janac. “Dobro, prijatequ moj, is-

povedi}u te.” “Hajde odmah, srce

me boli, te{ko mi je” - zastewa

zatvorenik. Dovedoh ga do nalo-

wa i htedoh da ga ispovedim ne

stavqaju}i epitrahiq na wega.

No, on to primeti i re~e: “Metni

tvoju prega~u na mene”. Ja polo-

ìh epitrahiq na wega. Persija-

nac pade na kolena i po~e tako

usrdno da se ispoveda, da sam po-

èleo da se i ja pred smrt ispove-

dim tako kao {to se i on ispove-

dio. Kada okon~ah ispovest, on

ustade, celiva krst i sv. Evan|e-

qe i re~e: “Sada mi je lak{e na

du{i. Ba}u{ka, vi sutra ili da-

nas do|ite kod mene, ja sam u }e-

liji sám”.

Sutradan ja zbiqa do|oh kod

wega. Persijanac me zamoli da

sednem na stolicu, a on stoje}i

po~e da pri~a: “Ba}u{ka, ja sam

mnogo puta ~itao Kuran i va{e

Evan|eqe. Na{ Kuran zapoveda

da se qudi - nevernici, nemusli-

mani ubiju, a va{e Evan|eqe ne

zapoveda da se narod druge vere

ubija. Razmi{qao sam i razmi-

{qao i rekoh sebi: da, ipak Hri-

stos ~asnije i vi{e voli qude ne-

go na{ prorok Muhamed. Mir mu.

Ovako sam mislio: ako bi moja de-

ca ìvela r|avo ja bih se qutio, a

ako bi se posle popravila, vole-

la me i ~inila ono {to im ja ka-

èm, ja bih im oprostio i opet

bih ih voleo. Tako i Hristos go-

vori: Nu`no je pokajti se i Bog

}e oprostiti. Tada sam svatio da

je Evan|eqe istinitije od Kura-

na. Sada sam rekao sve svoje grehe

Hristu i On me je ~uo, jel da?”

“Da, odgovorih, On sve zna i sve

~uje.” “To je za mene jo{ boqe -

re~e musliman - neka zna da sam

mu sve rekao i verujem da }e mi

On oprostiti. Sam On govori da

je On Sin Bo`ji; to je va`no za

mene, ispovedio sam se pred Si-

nom Boìjim. Vi{e ne}u tako ne-

{to ~initi. Na du{i je od toga

mnogo te{ko. Sam sebi sam hteo

da pereèm grkqan, toliko mi je

bilo te{ko”. “Mo`da bi hteo da

bude{ hri{}anin?” upitah ga.

“Ja sam sada malo hri{}anin; mo-

li}u se sada Bogu, pa }u videti:

ako sve bude dobro, na srcu ako

bude svetlo, ne}u se krstiti, ali

}u ìveti po Hristovom u~ewu.

A ako bude te{ko, krsti}u se. û-

dim se da hri{}ani imaju taku ve-

ru, a ìve tako ne~isto... Na{a

muslimanska vera je lo{ija, a mu-

slimani ìve mnogo ~estitije od

vas. Kada bi svi Persijanci po-

stali hri{}ani! Oni tada ne bi

ìveli tako kao {to vi ìvite.

Vi, Rusi, imate tako velikoga

Boga, Hrista, a ìvite kao da ne-

mate nikakog Boga. Kod vas je pi-

janstvo, lopovluk, qude tuku, è-

ne beè, muèvi odlaze kod dru-

gih èna, malu decu izbacuju na

ulicu, deca ne slu{aju roditeqe,

roditeqi prokliwu decu... Kod

vas se qudi malo mole, popovi se

sva|aju sa seqacima. [ta je to?

To nisu hri{}ani! Za{to je to

tako? ûo sam, ba}u{ka, da }e

skoro svi ne hri{}ani biti hri-

{}ani, a hri{}ane }e Hristos

odagnati od Sebe, jeli to isti-

na?” “Ne znam, prijatequ moj” -

odgovorih ja.

Pozdraviv{i se sa wim, odoh u

svoju sobu. Du{u mi obuze neka-

kav jad. Eto, i neznabo{ci nas

prekorevaju da ne ìvimo hri-

{}anski. Nije li to sami kraj?

Daqe se nema kud. Razmi{qa{,

razmi{qa{ i bude ti nekako te-

{ko na du{i. U {ta se, zapravo,

pretvorio na{ ìvot? Po celoj

na{oj ruskoj zemqi posejani su

manastiri, crkve, razne kapele i

paraklisi; ali ako pogleda{ na

na{ ìvot, ma kako se pravdali,

vaqa priznati da ne samo {to ni-

smo hri{}ani, nego to nikada ni-

smo ni bili, niti znamo {ta je

hri{}anstvo! Da ne treba jo{

o~ajavati, ima vremena, i p{eni-

ca Hristova }e ni}i na wivi ru-

skog ìvota. Potpuno sam uveren

da Bog voli Rusiju i ne}e dopu-

stiti da ona propande...

Arhimandrit

Spiridon

28

��

VEÊRA QUBAVI

Tajna ve~era nazivala se u prvoj hri-{}anskoj op{tini ve~erom qubavi.Ovako opisuje Jevan|elist posledwu

pashalnu ve~eru, koji je imao Gospod sa u~enici-ma svojim: “I u~ini{e u~enici kako im zapovediIsus, i ugotovi{e pashu. I kad bi uve~e sede zatrpezu, i dvanaest apostola sa wim. I kad je|ahu,uze Isus hleb i blagosloviv{i prelomi ga, i dadeu~enicima, i re~e: uzmite jedite, ovo je tjelo mo-je. I uze ~a{u i dav{i hvalu dade im govore}i:pijte iz we svi; jer ovo je krv moja novog zavetakoja }e se proliti za mnoge radi otpu{tawa gre-ha. Kaèm vam pak, da ne}u od sada piti od ovogroda vinogradskoga do onog dana kada }u piti savama novog u carstvu oca svojega. I otpojav{ihvalu izi|e na goru Maslinsku” (Mt. 26,19-20.26-30) Jo{ od stvorewa sveta qudi su se starali,da izraze svoje sjediwewe sa Bogom na neki nevi-dqiv na~in. Prva bra}a na zemqi, Kajin i Aveq,ve} su prinosili `rtve Bogu, svaki od onoga {toje imao. Od po~etka su dakle qudi do{li do ube-|ewa, da se sjediwewe sa Bogom pla}a stradawem.No to stradawe oni su prenosili obi~no na biqei ìvotiwe, i ove prinosili Bogu na `rtvu, neusu|uju}i se sami da uzmu na sebe to `rtvenostradawe. Docnije je izgubqena vera, da se ~ovekmoè spasiti krvqu jagwe}om i volovskom i sva-nula je svest, da ~ovek li~no mora stradati, da bise stradawem o~istio, i da bi se kao ~ist udosto-jio sjediwewem sa Bogom. Onda su proroci pro-klamovali, da }e sam Bog morati pojaviti se u te-lu qudskom, i kao Bogo~ovek stradati u najve}ojmeri, da bi qudima pokazao put ka spasewu, i is-kupio ih od greha. Te`wi qudi da se priblièBogu odgovara te`wa Boga da se pribliì qudi-ma. Kao negativna i pozitivna struja elektri~natako se ~ove~anstvo i Boànstvo sjedinilo i za-svetlilo u Isusu Hristu. Znaju}i da je on name-wen da bude @rtveno Jagwe i predose}aju}i bli-

ski kraj svoj na krstu, Hristos je sabarao svojeu~enike na ve~eru qubavi, kojom je ustanovio zave~na vremena Tajnu Pri~e{}a, {to zna~i tajnuprimawa u~e{}a u Bogu, priob{tewa sa Bogom(ruska re~ za Pri~e{}e: Priob{}enije).

Time je ustanovqen novi zavet, ili novi savez,Boga sa qudima, uzvi{eniji i duhovniji od starogzaveta, ili starog saveza. Svoje telo i svoju krvHristos je dao, da time zape~ati taj novi duhovnisavez u istoriji stvorenoga sveta. Najskupqe teloi najskupqa krv `rtvovani su za qude, te zato qu-di nemaju potrebe vi{e, da koqu golubove, jagaw-ce i volove na `rtvu Bogu. Posle skupe cene jef-tina se cena ne nudi. Svoje telo i svoju krv Hri-stos je predstavio u~enicima kao hleb i vino. Onje mogao predstaviti to i u ma koja druga dva ele-menta iz prirode. Jer svi su elementi podjednakosrodni sa wim, po{to je Otac stvorio sav svet

kroz wega, Sina. No on je izabro p{enicu i gro-`|e. [ta ima ~istije i lep{e i hranivqije me|uzemaqskim produkcijama od p{enice i gro`|a?Koje se dve stvari mogu same jesti duè od p{eni-ce i gro`|a a da ne otuàju? Jedno je elemenat,~vrst, drugo te~an. Osim toga hleb i vino od pam-tiveka imaju svoje ~udno tajanstveno zna~ewe.Hleb ozna~ava dobro, vino ozna~ava istinu. Re~e-no je od starih: u vinu istina. Dobro i istina sje-diweni ~ine mudrost. A Hristos je nazvat i odproroka i od Jevan|elista - Mudrost Bo`ja. Zatoi najlep{i hram u hri{}anstvu nosi naziv hramBoìje Mudrosti (Sveta Sofija u Carigradu).Hqeb i vino hrane telo, i pomaù telu da raste irazvija se. Tako Hristos hrani du{u, i pomaè dadu{a raste i razvija se. No kako su telo i du{anerazdvojni u ovom ìvotu, to i na{a telesnahrana treba da bude nerazdvojna od hrane duhovne.Kad god hranimo telo zemqom, treba da hranimo iu isto vreme i du{u nebom. Sa svakom hranom {toulazi u telo, treba i Hristos da ulazi u du{u. Za-to hri{}ani ~itaju molitve pred jelo i prizivajuHrista, da blagoslovi. Svako je jelo otuda sveto,i svaki obrok `rtvoprino{ewe. No hleb i vino uPri~e{}u izraàvaju ceo smisao na{eg telesnoghrawewa u ovom ìvotu. Kroz Pri~e{}e mi sesjediwavamo sa @ivim Hristom. To se, istina, neose}a odmah posle Pri~e{}a, kao {to se ne ose}ada je telo jednog deteta poraslo posle jednog hra-wewa, no nevidqivo i lagano uzrasta duh na{ ~e-{}im priob{tewem sa Hristom, kao {to nevi-dqivo i lagano telo uzrasta hranom, koju uzima.I tako kroz Hrista rastemo, u dobroti i istini,i postepeno se pewemo qubavi i mudrosti kaonajvi{im stepenicama qudskog usavr{avawa.Pri~e{}e je simboli~ka kapija neba: “Kao {to jeKr{tewe uvo|ewe u crkvu Hristovu, tako je Pri-~e{}e uvo|ewe u carstvo nebesko.”

29

��

SRPSKI HOMER IZ BOSANSKOG PODRIWA

Pi{e: Nedeqko [ipovac

�nastavak iz pro{log brojaRijetki izabranik poezije, jedan iz one grupe koja je pro-

tjerana sa Helikona, koji su ovje{tani vjencem vje{tine, za-nosa, dara i nadahnu}a, a uskra}eni za najve}i dar od Bogadat ìvom stvoru, Filip Vi{wi} je u Vo`dovom Ustanku“obavqao posao proroka kroz ~iji se glas budu}nost odazi-vala” - ispravno i ubjedivo kaè Surep, nakon jedne od mno-gih analiza Vi{wi}evih pjesama. On ga naziva “ûpi}evimi Vo`dovim guslarom” snabdevenim dobrom poputninom, nakowu, u dru{tvu vojnika punih po{tovawa za wegovu sedinu,jo{ vi{e qubavi za wegovo ume}e...

Rekli smo da je slijepi guslar bio ~estica porobqenognaroda, a svome fizi~kom usudu pridodavao je op{ti narod-ni teret, tako da je na svojim tumarawima nosio preteàkbaga` istorije, koja mu se prikazivala kroz naricaqku, tu-`balicu, glas smrtnika na izdisaju, guslarski glas i jauk gu-sala kao o~iju iz kojih ne moè iskapati vid, vidopoqe, vi-doslov, Vid, Sveti Vid, Vidovdan, o~iwi vid, Vidopoqe, vi-doslav, vidokrug, dalekovidost, svevid, narodni vid. On je,dakle, kao slijep umjetnik svojim nedosawanim o~ima vidiosve {to se doga|alo oko wega, san i stvarnost su bili wegovvid u mraku bez obala. On osje}a narodne jade, zulum, “ha-ra~”, izgubqeno carstvo, prekomjerne globe, tre}inu i dese-tinu, krvninu i sve to, kao bespogovornu optu`bu, stavqa nadu{u dahijama, koji slamom u rukama ne}e ugasiti vatruUstanka, ~iju slavu pronosi gordi pjeva~ sa svojim veli~an-stvenim narodnim instrumentom. On glasom o~ajnika u sti-hovima poru~uje turskom caru “da se pro|e globa i poreza” isavjetuje mu: “S knezovima vi se pobratite / Knezovima atepoklawajte / Kmetovima osredwe paripe / S popovima u do-sluhu budÄte / Ne bi lÄ i mi uz wih preìvjeli!”

Kakav humanizam skromnog ~ovjeka koji u du{i nosimolbu za vladavinom mira me|u zava|enima, tiranima iwihovim `rtvama. Kao da se moli za svoje neprijateqe, ka-kva molitva, doista, i postoji u hri{}anstvu, Vi{wi},“narodna ~estica”, preko koje je quta kowica Osmanlijanemilosrdno prohujala na osje}aju}i koletivni bol poni-ènih i okrvavqenih, vapi za mrvicom dobrote i pravde,mira i razumijevawa. A kad ni{ta ne pomaè {to zdravrazum obi~nog ~ovjeka iz naroda poru~uje, na{ pjeva~ sepoziva na borbeni pokli~ upu}en, kao savjet |eda svom unu-ku, î~a Ja{i:

î~a Ja{o, {to si polu|eo?

Mi nijesmo jedne ènske glave

Pod zatvorom ènski da pomremo,

Ve} hajduci, ubojni junaci,

[to zame}u po krajini kavgu

izme| cara i izme| kraqeva;

Da idemo da sretnemo Turke,

Da se dalekÄ s wima pobijemo,

\e je svemu svÄjetu na vidiku...

Tek, toliko, da se znade ko koga imade! A Vi{wi} kaopoetski ranar i vidar zna lijek za narodne boqke, od kojihi sam boluje, jo{ u posvema{woj tmini u kojoj se ne moè“o~ima strijeqati”.� Zato je “poguren od istorije” vi{eno drugi, {to po obilasku oslobo|ene Srbije, kao pobjed-nik na bijelom kowu, ja{u}i na svojoj obqubqenosti me|uprvacima i u svim slojevima naroda, doìvqava na mnogommjestu. Stojan Novakovi} uzdiè Vi{wi}a na nivo “narod-nog qetopisca”, isti~u}i da su neki va`ni doga|aji sa~u-vani samo u wegovoj pjesmi. Poput savremenih istori~ara,i onih “soc-realisti~kih”, Vi{wi} je Vo`dom Ustanakvidio kao narodni, jer ga diè sirotiwa raja:

Koja globa davati ne moè

Ni trpiti turskoga zuluma!

I B. Kova~ek ga prikazuje u tom svjetlu: “Godine 1809.prikqu~io se Ustanku i postao “pesnik bune”... Pored ja-sno izraène ideje borbe i oslobo|ewa, one sadrè nepro-lazne umetni~ke vrednosti, izvanrednu simboliku i pla-sti~ne opise. Tim osobinama Vi{wi} se bliì umet-ni~koj kwièvnosti srpskog romantizma...”� I obje enci-klopedije Jugoslavenskog leksikografskog zavoda, nastaleu tome periodu vladavine socijalisti~kog realizma, bez-malo na istovetan, najblaè re~eno - neadekvatan na~intretiraju ovog na{eg umjetnika:

“Opjevao je sve peripetije Prvog srpskog ustanka, a po-slije sloma 1813. prebjegao je u Srijem. 1815. Vuk Karaxi}zapisuje wegove pjesme, koje su ostale ìvim svjedo~an-stvom ustanka. Wegove izvorne pjesme o Prvom srpskomustanku odlijuju se sna`nim imaginativnim izrazom, fan-tastikom i nepatvorenom interpretacijom neposrednih hi-storijskih doga|aja.”�

To je, uglavnom, sve, i to bez potpisa i bez slike pje-snika, {o je Krleìna Enciklopedija posvetila ovomumjetniku. Sli~no je i sa onom drugom, s tim {to se u woj

pojavquju inicijali V. N. i izbor iz literature, a gdje se,najkra}e, veli:

“Guslar i usmeni pesnik.. Odav{i se kao mladi} guslar-skoj pesmi, putovo je gotovo po celom bosanskom pa{aluku.1809. pre{ao u Srbiju, gde je ìveo kraj ustanika na drin-skom boji{tu, naro~ito kraj Stojana ûpi}a i Luke Lazare-vi}a. Vuk Karaxi} sreo se s wim 1815. Tada je, u manastiru[i{atovcu, od wega zapisao 15 pesama; dobio je kasnije jo{jednu... Vrhunac stvarala{tva F. Vi{wi}a je “Po~etak buneprotiv dahija”, u kojoj se otkrivaju wegovi izvanredni unu-tra{wi darovi: ose}awe istorije, snaga vajawa likova, dubi-na razmi{qawa i uzdizawa nad stvarima.”�

Autor ovog teksta, preko kojeg je Miroslav Krleà,vjerovatno, nastojao poboq{ati utisak iz ranije citiraneEnciklopedije, izgleda da je Srbin - ekavskog izgovora, do-bar poznavalac Vi{wi}eve poezije, koji je na kratkom, za-datom mu prostoru rekao sud o na{em pjesniku. Nama osta-je da mu zahvalimio na nedovoqno poznatim nekim autori-ma tekstova o Vi{wi}u:

- B. Tomi}, “Pjesma Filipa Vi{wi}a”, Beograd 1935;- “Zbornik u slavu Filipa Vi{wi}a i narodne pesme”,

Beograd 1935. godine;kao i ve} pomiwane kwige M. Pani}a Surepa “Filip

Vi{wi}, pesnik bune”, Beograd 1956. i V. Nedi}, “FilipVi{wi}”, Beograd 1961.

Prije ovog izleta i udaqavawa od osnovne teme reklismo da je Vi{wi} pjevao iz naroda i za narod, jer su, najzad,u Ustanku, od prvih dana, u~estvovali samo neki knezovi. Su-rep veli: “oni najborbeniji i najja~e ugroèni”. Pra-vi~nost, socijalna solidarnost sa masama, ali besprekornadokumentovanost doga|aja, nagnali su i Vuka da se pridrà-va redosljeda iz Vi{wi}evih pjesama. Jer, vjerodostojnostovog nepismenog slijepca je zadivquju{a, onaj “rje~nik pam-}ewa”, koji je nosio uza se, vrijedio mu je vi{e no Vuku we-gov Srpski rje~nik, jer je sljepa~ki ra|ao pjesmu koja slavii opomiwe, a Vukov nauku o jeziku i bespo{tednu, dugu i is-crpquju}u borbu za reformu i uvo|ewe narodnog jezika iazbuke u javni ìvot. Vi{wi}ev nedosti`ni, narodni jezikje isto tako velik kao i wegovo narodno, socijalno opredje-qewe za Vo`dovu srpsku revoluciju. U sumi “praha oca Sr-bije” tako je na{ pjeva~ postao ona zlatna ~estica koja nasinspiri{e i ~ini ponositim {to je uop{te u na{em pleme-nu ìvovao i |eqao taj jedinstveni ~ovjek - pjesnik.

30

��

� �� !� �"� � �� !�� !�� #�$�� %�&��'�� (� �� %�)�� $� �� $�� !�� *�� &��

+ , -��$�� )�� $� � �� .� � #�$�� %�&��'�� /�� 0��.� �� 1�� 2�� 3��4 5�.� $�� -��$�� $� � ��* �� !�� 6� 7�� 02089:9� �� 64�� 5�.� $�� -��$�� ;� 7�� 020899:� <!�� $�� -��$�� $� � ��* �� !�� =6�

Sada nam se Vi{wi} prikazuje i kao izuzetno muè-van, ~vrst, postojan, porodi~an, briàn otac dje~aka i dje-voj~ica, ra|anih i zakopavanih po grobqima kojima vi{ene znamo ime. Slijepac je svojim primjerom - èwewem sazdravom siroticom iz naroda, primjer odva`nog mu{karca,koji je, izme|u mnogo ~ega drugog, za takav ~in inspirisani op{tom, genocidnom politikom dahija, zasnovanom na na-~elu uni{tewa mu{kog dijela srpskog naroda. U zapisuwegovog zemqaka, popa Vasilija Babi}a, u kome bri`niprota o~ajava nad zlom sudbom na{eg roda i to kazuje kraj-we jednostavno i edukativno do iznena|uju}eg efekta:“Pla~i, ridaj, slavna zemqo srbska”, a uz to je obavje{teni o tajnom planu du{mana da iskorijene srpski narod, kaodanas [iptari Srbe na Kosovu, Vi{wi} gradi porodicu.A ako je porodica osnovna }elija svakog dru{tva, onda jewegova svijest, “borca srpske revolucije”, kao trajno hen-dikepiranog ~ovjeka, bila izuzetno razvijena. Kamo lijepesre}e kad bi danas, bar malo, opomenula armiju ve} postar-jelih srpskih momaka da se ène i spasu nas, koliko - toli-ko, od najezde ~udovi{nog, planski krojenog i xamijski we-govanog, nataliteta pripadnika Muhamedove vjere na srp-skom duhovnom prostoru.

[ta je o svemu ovome znao Vi{wi}?Sigurno vi{e nego {to mislimo! Naime, dahije su, za-

cijelo, imale plan o istrebqewu srpskog mu{kog ìvqa.Surep, studiozan u svemu, pa i u ovom pitawu, svrlo ubje-dqivo kazuje zastra{uju}e istine:

“Dahiski plan istrebqewa svega mu{kog u Srbiji, tosjajno poetsko mesto Bune, najmawe je epska hiperbola u smi-slu kwièvne konstrukcije. Bila je to surova realnost, okojoj danas znamo i iz drugih izvora, ali joj èravicu moè-mo osetiti jedino u Vi{wi}evim stihovima. Austriska oba-ve{tajna slu`ba bila je saznala za turske namere i o wimapismeno obave{tavala be~ki dvor. Zarobqeni Tur~in, Ku-~uk-Alijin pa{enog, po cenu opro{tenog mu ìvota otkrioje srpskim vo|ama do u detaqe dahiski plan uni{tewa: Po-{to poseku sve “va`nije qude... tada da postave nove kmetovei stare{ine, ove zatim da namame u tvr|avu i da ih kao tao-ce toliko zadrè dok od raje ne bude sve oru`je pokupqenoi poslato; tada bi ubili svako ono lice koje je u poslewemratu imalo deset godina i najzad bi ostatak ma~em prisili-li na primawe muslimanstva!”� Na osnovu ovoga priznawa, iverovatno jo{ nekih saznawa, Kara|or|e i stare{ine moglisu 3. maja 1804. obavestiti Carigrad, preko ruskog poslani-ka, za{to su se digli na oru`je...�

Slijepi i nepismeni epski pjeva~ nije morao znati zaovaj plan, ali je snagom svoje eruptivne, kolosalne, dinar-ske intuicije osje}ao veli~inu istorijskog trenutka, kojaje podrazumijevala i te stra{ne ~iwenice. I zbog toga we-gov lik pred nama raste i narasta do neslu}enih granica -Wego{ev slijepi iguman Stefan u Gorskom vijencu je svje-dok tek u jednom mudrom, sljepa~kom proro~anstvu - istre-bqewu poturica, a Vi{wi} o istrebqewu - Srba... Obasvjedo~ewa su krupna, istorijska i wih ne treba rangiratina vrednosnoj vagi, ali na silnicima ìvotnosti - da. Sli-jepac iz Bosanskog Podriwa bio je nesre}nik sre}ne ruke,vidio je daleko i nevidqive stvari, ali ne kroz {upqeo~ne dupqe, nego velikim o~ima du{e koja je u ustani~kojVo`dovoj Srbiji neprekidno vibrirala kao “krilo pticeu nebeskom plavetnilu”, u pjesmama R. Tagore. Pjesnik jeobavje{tajnu dojavu mal~ice preradio, ali je akcenat sta-vqen na tas poetskog doìvqaja; kada su smislili da pobi-ju sve srpske knezove:

...I kmetove {to su za potrebe,

I popove srpske u~iteqe,

Samo ludu |ecu ostaviti,

Ludu |ecu od sedam godina

Pak }e ono biti prava raja,

I dobro }e Turke posluìti...

Plan dahija je, dakle, bio monstruozan - u zemqi Srbi-ji posje}i sve odreda, osim lude djece, koja }e predstavqa-ti, kad porastu, poslu{nu, imbecilnu pastvu, s kojom }eTurci, dobro posluèni, kao sa “pravom rajom”, imati naj-mawe problema. U istoriji, onoj koja govori o zlo~inimarimskih tiranina, no}ima dugih noèva, masovnim progo-nima i likvidaciji Jevreja u gasnim komorama, najbrutal-nijim smaknu}ima Srba u usta{kim logorima, kolektiv-nom stradawu djece u Kragujevcu i Kraqevu od strane we-ma~kih fa{ista, stradawu Jermena i turskih Grka, staro-zavjetnim a`dajama koje ru{e Boìji poredak na zemqi...

Taj mudri ~ovjek je i vremenskim mijenama prorokovaosvoje deseterce. Doga|aje on smje{ta izme|u svetkovina ko-je se u kalendaru wegove Crkve pi{u crvenim slovom -Tripundan, \ur|evdan, (D)mitrovdan, Savindan, na koji }ezagrmiti grom “kad mu vrijeme nije” i zadwi put poslatisignal Srbima, uz onu muwu, koja je sinula “na âsne Veri-ge”, “vi{ Srbije na nebu vedrome”, da se Srbqi na ustanakdiù... Cijeli vatromet iz natmurenih likova srpskih sve-taca upravqen je prema neodlu~nim Srbima, ~ak i pomra-~ewa sunca i mjeseca, zastra{ivawa, upozoravawa, prijet-we, kletve, nebeske kazne na ovome i onome svijetu - iz

ovih pjesama moè se u~iti vjerska, politi~ka, vojna i so-cijalna istorija Srba na pragu H£H vijeka, epski, pje-sni~ki priru~nik za sve razrede i sve stupweve na{ih{kola.

VI[WI]EVA

/��,

Osu{e se znamewem nebesa,

odsvuda se vrgo{e ~udesa.

Zna li pleme u zbeg saterano

da se zbiva ono ~udo davno?

Zar ponovo vadit, iz nevida,

uga{eno sunce na{eg stida?

Ste~e li se zgoda i prilika

da ustanu kuka i motika?

Ko ogwene zemqom vrè lu~e,

{to iz o~nog sinu{e ponora?

Niti grmi, nit nebesa hu~e,

nit osvi}e dana na{eg zora.

A {ta kaù, znamewa, o tome

“Vi{ Srbije po nebu vedrome?”

Nebo nemo, a zemqa govori

I sve, mrkli, zinuli ponori,

znameni se nebeske steko{e

“Al se Srbi di}i ne smjedo{e...”

Progledale {krape i vrta~e

Mo`da nekom znamenijem zra~e?

Pita sunce, s neba uvrnuta

Koliko }e umirati puta.

I zbog ~eg je, danas, posle svega,

Sva Srbija, opet, zbeg do zbega?

U nevidu uhva}ene zvezde,

dok znameni, od Istoka, jezde

u wima se i{~itava slovo,

nad Ora{cem zbiva se Kosovo.

I svi {to su nekad bojak bili

uz Vo`da su opet zavoj{tili.

Zemqa zbori nemim nebesima,

a nebesa, potom, znamenima.�� !��

��

31

��

� 2�� !�� 2�� )�� $�� >%<<<� ��=3� �0�� $�� 2��'� �! �;=�� &�� $�� $��$�� 6 0� ��' 2�� .��

0� %� �'��'� /��?��?�� <� �� =��@�� !��&�� &�� $�) �� !��$� !� �� *��$� �� A!�� $�� .�� A$� �� "�� 2� � �� /�� 0��B�� $ �� B �� .��

O ZNA^EWU ODELA BRA^NOG

�� #�7

/�� 8�,

S�� / )� � 5 �� ( .��

7�� <� � ��"� �� !��,��

�� / )��

�� @��

��

��,�� (�� * � ��

"��

� �� " � ��

�� B��0 :�"��

(� 4��, ��( �� ,�

"��

� �� ! �� ,� �

�� "�� )��

��

. �� "�� 7��

�� "�! ��!�� ! �� / � ��

)�� ! �� "�� " ��

��

? �� (�� !��

�� "��

)�� !�� 7�� *� B� ��

�� 0��

��)�� (��

"�� B�� !�� ! !�� 4�

�� / )� �� (��

� � ��,� 4��,� ��(�� :

�� 0��

��)��1 � !��

�� )�� "��

� � �� (� � ��(��

��)�� (� ��(�� )��

�� "� �� ,��

: (�� "�� @��

:�"�� 0��

��"� � !��,� ��

�� "�! �� "�� 1 7��

�� ( ��

� )� "�� "� �� !

�� " (��

!��

!� �� (��1 : !�(�

�� "�� / )� � ��"� ��

� � �� 1 4��

�� "��* ,�� "��

�� @�� / )� �� :��

�� D��

�� ; �� 5�� "�� ,��

� �� (� �� 1 B��

� �� (� � � ��(�- ��

�� " ��

��- �� " �� *�<��

�� )�,��

� � � �� !�� - ��

� �� !��* � �� * � � ��

�� *� ��

�� / )� � �� 9� � � .��

"�(� � ��

!�� " !� �� 4��

�� !�(� �� )�� !�

�� "�!�� ! � � �!��!� ��*

�� !��,�1 =�(� �� 0� ��

(�� "� ,�",��

�� 1 :� �� )�

�� !�� (� ��* ,�"�� 0��

4�� (� � �� B0� � ��

�� .��

7�� 9� !�(� ��

/ ��1 =�(� "��

�� / �� 1 +��

� �� "�! ��* � �� -

� �� !� !�"��

��0� �� <� � "��!� !� ��<��

��!�� !�� ,��

��(��* ��- � ��

)�� (�� "

�� (� ��

��

: � ��

�� (� !��)� �� <�� ,��

��- �� / )� ��

"� !� �� "� ��

� �� (�,� ��

"�� 1 #�"� � �� (� ��

��( ��!� �� <�� 0��

��(�� ( �� )�,� �

�� (� � �� "�

!�" �� !�� - ��

�� )�� ( ��!��

��( � ��)�� "� ��

�� (� � ��* ��

=��

�� (�� * ��

�� * �� * �� !

�� ( ��

�� :�)�� <��

��

� ,�"�� : �� )��

�� ,�� )��

��<� � �� " �� " )�� (�� B�

�� !��

��)�� !��,��H ��

�� ! "�� "��

��(� !� � "�� " )�� H ��

�� <�� "�� (� !�" ��

� �� (� ��"��)� �� / )�

� "��

�!��

��

�� ( �� *�<��

�� - �� !�� 0�

�� !��,�� (�� (� � ��<��

32

��

�� (�

� !�� )��

�� (� � ��

!�� (�� "� �� )� �� *��

��

�� "�! ��*�� : � ��

�� /

)� �� (�

�� 1 B��

�� ,�(�� !� ��

��(�1 5�� 1 5��

" �"� �� 1 �� )�(�

�� / )� � "�� 1 B� *��

�� 0�� " ,� ��

�� H ;��

�� 5 �� !��

�� (�� *�� 1

:� � �� "�� 7��

�� !��

� � �� !�� "� �� !��

",�� )�� 4��

�� )�

�� )��

*�� ?�� 0�� 0��

(� �� "� � �� ,�� !� ��

�� (��

��!" �� * ��* ��(��

�� (� �

� < (� � "��)�� @�� / )� ��

�� )��

/�� 7�� 4��

�� / ) �*� � �� ! ��

�� ,� @�� :�"�

�� !� �� (��

�� (��

��

�� )<� � �� .�� &� ��

�� :�� *��

�� *��

��

(� � !� �� ,�"�� / )� � ��

�� (�� !� ,�"�� / ��

B� �� B�� :�"��H 4��

�� (��

��

�� 4�� )�� +�*�H

��

NEPRAVILNO DEJSTVO SRCA

K� (� �� "��

�� 0�� 9�� !�� )�,� ��)�� * �� L�� ( �� (�� ( �� "� �,�� !�� 0 � +�*� 4�� - ��

!�� )�,� � ��)�� 0� �� * �� " )�� (� �� "� !� �� (� �� )�� !� " )�� <�� * �� "��<�� ! ��"� �� * ��"� "�� (�� 0�� ,�� " )�� " )�� !�� * �

��"� �� "� �� "�� ",� �� !� � "�� )�� (�� "�� * �� 0� � �� * � ��

B� �� * �,�� 0� ,�� )�� ,�� " � ��)�� !" � ��* �� !" � ��* �� !" � �� !" � � ��"�� ! �� (�� *��# �� 4�� 9�� 6+� ��*�� )�� "�* #�- !� )��,��0� �� (8� � �� #� "�� !� �� ,�� * � � �!�� 6K�� / �� * ��(�� 0� ��(�� / � �� !��8 �9��&>�%C%2� #� � )�� )�� (��* )��- �� =�� "� )��* �� / �� "� �� * �� "� ��(�� 4� �� !�� (�� !��(�� ;�� * �� 5 �� . �� )�� !� � � � �� ,�� "�� 4��,�� "� �,�� "�� 5 �� =� ��,�� )�� ,��0� B� �� 9 �� H 6B�� #� "�� )�� )��,��0�� )�� #� �� 0�8 �9�� &>� �% � � � � � <�� "� �,�� +�* � 4��

*� 0��$��.��

33

��

PAZI NA SEBE

U ~uvenom pisanom spome-niku koji se sa~uvao sve dona{eg vremena pod nazi-

vom “Nezaboravna kazivawa opodvi`ni{tvu svetih i blaè-nih Otaca” izme|u ostalog moè-mo da pro~itamo i slede}u, po-u~nu povest: Zami{qen nad dubi-nom odluka Boìjih, avva Anto-nije je upitao Boga slede}e: “Go-spode, za{to neki umiru u mlado-sti a drugi doìve duboku sta-rost? Za{to su neki bogati a ne-ki siroma{ni? Za{to su bezbo-`nici bogati, a blago~estivi si-roma{ni?” Tada je do wega doproglas: “Antonije, pazi na sebe! Tosu odluke Boìje i ti nema{ ni-kakve koristi od toga {to }e{ ihispitivati!”

“Pazi na sebe!” To je vi{estrukozna~ajan savet koji bi trebalo dapostane ìvotno geslo svakoga ~o-veka. “Pazi na sebe”, tj. budi pa-`qiv prema samome sebi, pazi nasvoje misli, na svoja ose}awa, è-qe, doìvqaje. Budi pa`qiv premasvemu onome {to se de{ava u tvojojdu{i i u tvom srcu. Ne dopusti datvoje srce postane izvor zla jer,prema re~ima samog Hrista Spasi-teqa, iz srca izlaze zle pomisli,ubistva, preqube, blud, kra|e, la-`na svedo~ewa, hule (Mt. 15,19).

Odakle se u srcu pojavquju zlepomisli? One ne ni~u tamo sameod sebe, nego tu dolaze sa stran:“Stoj na straì svoga srca i ispi-taj kakve su pomisli koje u wegaulaze” - takvu pouku ostavili sunam sv. Oci - podvi`nici koji suse trudili na o~i{}ewu svojih sr-ca od gre{nih strasti. “Stoj na

straì svoga srca”, tj. “bdij nadsobom” i “pazi na sebe”, pa`qivosledi sve {to se de{ava u skrovi-{tima tvoje du{e i tvog srca i nedopusti da tamo dospe ma {ta ne-~isto i oskrnavqeno. Na{e srce}e se zagaditi tim {tetnim uti-scima koje dobijamo sa strane, odsveta koji nas okruùje i koji,prema re~ima sv. apostola Jovana,u zlu leì (1. Jn. 5, 19). Deca kao{to znamo, imaju ~isto srce a za-tim, srazmerno wihovom odrasta-

wu i wihovom sve te{wim i te-{wem dodiru sa svetom koji ihokruùje i leì u zlu, wihovo sr-ce sve vi{e i vi{e biva zaga|eno,gubi svoju prvobitnu, de~iju ~i-stotu: deca postepeno prestaju dabudu deca i postaju odrasli. Sa ka-kvom se qubavqu, a ~esto i s ka-kvom tugom u srcu, odrasli se}ajugodina svog detiwstva, nazivaju}iga “zlatnim dobom” svog ìvotaili svojim “zlatnim detiw-stvom!” I zaista, to “zlatno do-ba” je zlatno upravo zbog toga {toje to period ~istote srca i nepo-znavawa svakodnevnog blata, zla i

banalnosti u kojima ìvi svet od-raslih koji nisu umeli da, makar idelimi~no, sa~uvaju prvobitnu~istotu svoga srca. Samo “~istotasrca” daje ~oveku istinski mir,radost i sre}u. Zaga|ewe srca po-vla~i za sobom potrese, mu~ewe,tugu i patwu, tj. sve ono {to truje~ovekov ìvot i ~ini da on za ~o-veka postane teàk i nepodno-{qiv. Upravo zbog toga je Hri-stos Spasiteq tako kategori~norekao: “Ako se ne obratite i nebudete kao deca, ne}ete u}i u Car-stvo nebesko” (Mt. 18, 3). CarstvoBoìje nije jelo ni pi}e, negopravednost i mir i radost u DuhuSvetome (Rim. 14,18). Pravednost,radost i mir mogu da obitavaju sa-mo u detiwe ~istom srcu. Zbog to-ga svako, ko èli da bude pri~as-nik “pravednosti, mira i rado-sti” mora da se postara za to dasvoje srce sa~uva ~istim onako,kao {to je ~isto srce male dece.Jedini na~in za to je da pazimo nasebe, tj. da pa`qivo bdijemo istraàrimo nad svojim srcem i dane dopustimo da u wega u|e ma {taoskrnavqeno i ne~isto, ne{to{to bi moglo da ga zagadi i zarazinekom moralnom ne~istotom i{to bi, posredstvom toga, mogloda wega samo u~ini izvorom zla imoralne zaraze za druge.

Od ~ega bi, dakle, trebalo da nataj na~in ~uvamo svoje srce? Tre-balo bi da ga ~uvamo do svake vrste{tetnih utisaka. Trebalo bi da gazagradimo za haoti~an prodor svihmogu}ih spoqa{wih utisaka. To jenemogu}e, prigovori}ete vi. Na-ravno, nemogu}e je da to u~inimo u

34

��

potpunosti. @ive}i u ovom svetu,nemogu}e je da ne budemo izloèniutiscima koji dolaze iz ovog sveta.Me|utim, mogu}e je da smawimoprodor {tetnih utisaka, mogu|e jei moramo da se iznutra borimo sa{tetnim utiscima, da teìmo daih izbri{emo iz svog srca. U tomese i sastoji su{tina duhovnog ì-vota koja i nije ni{ta drugo doborba, borba sa grehom. Praizvorpojave greha u ~ove~ijoj du{i i ni-je ni{ta drugo do ~ovekovo pri-hvatawe {tetnih utisaka sa koji-ma se nije borio, nego im je dopu-stio da u wegovoj du{i uzgaje svojesmrtonosne plodove.

Prema tome, u ~ovekovom duhov-nom ìvotu najva`nija je wegovaborba sa {tetnim utiscima. mo-ramo se truditi da ne dopustimoda {tetni utisci dospeju u na{udu{u. Usled toga je neophodno da~e{}e i duè drìmo zatvorene“prozore svoje du{e”, kako Sv.Oci nazivaju na{e spoqa{we~ulne organe: vid, sluh, ukus, mi-ris, dodir. Moramo se nau~iti iprimorati da ne gledamo na sve, dane slu{amo sve, da ne oku{amosve, da ne omiri{emo i ne dodir-nemo sve. îm nam razum ili sa-vest ukaù da je utisak koji smodobili u datom trenutku {ko-dqiv za nas, neophodno je da od-mah, ne oklevaju}i ni trenutka,zatvorimo odgovaraju}i “prozorsvoje du{e”, tj. onaj organ spoqa-{wih ~ula posredstvom kojeg una{e srce prodire {tetan uti-sak. Ako smo neo~ekivano ugledline{to lo{e i {tetno {to u namaizaziva nepotreban utisak, neop-hodno je da odmah odvratimo po-gled u stranu pa ~ak i da zatvori-mo o~i, da ne bismo gledali i vi-

deli ono {to }e, utisnuv{i se una{u du{u, po~eti da je pomu}uje,da naru{ava wen unutra{wi miri na{e du{evno spokojstvo. Akosmo ~uli neke lo{e re~i koje sunas uznemirile ili izazvale nekalo{a ose}awa, trebalo bi da seudaqimo od govorinika pa ~ak ida zatvorimo u{i da ne bismo slu-{ali ono {to }e nas, mo`da, dugoposle toga uznemiravati i zbuwi-vati, li{avaju}i nas du{evneravnoteè, itd. Izvanredno je otome govorio sv. Jovan Kron{tat-ski u svom prekrasnom dnevniku:

“Kaù: kada ne bismo gledali,ne bismo se ni sablaznili; kada nebismo slu{ali, ni srce ne bi bo-lovalo; kada ne bismo oku{ali, nebi ni poèleli... Vidite li koli-ko sablazni poti~e od na{ih o~i-ju, u{iju i ~ula ukusa? Koliko jequdi postradalo i strada zbog to-ga {to su, budu}i kolebqivi u do-brim sklonostima, neoprezno po-gledali ne~istim o~ima, poslu-{ali u{ima nenaviknutim na raz-likovawe dobra i zla, okusili po-ùdnim ~ulom ukusa? ûla greho-qubivog, pohotnog tela, nezauzda-nog razumom ili zapovestima Bo-ìjim, odvukla su ih u razne ì-tejske strasti, pomra~ila im umo-ve i srca, li{ila ih slobodne vo-qe i u~inila svojim robovima. Sakoliko opreza moramo da gledamo,slu{amo, oku{amo, omiri{emoili dodirnemo ili, boqe re~eno,koliko je potrebno da ~uvamo svo-ja srca da se kroz spoqa{wa ~ulakao kroz prozore, ne bi probiogreh a kroz greh i sam uzro~nikgreha - |avo, da ne pomra~i i svo-jim otrovnim i smrtonosnim stre-lama rani nebeskog pti}a - na{udu{u...”

O BOGATSTVU I

SIROMA[TVU

9 �� 0� �� .��

�� E�%2�>� :� ��"�� "�"�� !��,�� ,�0 � �<� �� -�� "�� "� "�� "�� ,�0 �� <� �� $��%�� 9� �� (� �� - �� "� �� (�� !��0� �� "�� !�� $�� %C� �� 9� �� (� ��( � ��!�� -� ��( "�� "�- �� *� �� !�� % #�� E�%C%2� :�� "� �� " �� "�� "�� ),�� (�� "� � "�� , !� "�� "� � )��

* * *

�� %��

�� &� ��E� 7 �� "�� B0� � ��- �� @�� ,�� ;�� *� � �� - )��*� � �� - ��0 "�*� � �� - �� "�*� � �� - " �� "�*� � � �� - � ��0� "�*� � � < �� . ��(� ��)�� >� =�� )�� "�� ;�� E�&� 9 ��(� .�� (�� (�� !� � �� N�� B�� *��"� �� % � ��%E�%�� (� �� !�� (� ��* � @�� 4�� ,�� ,� � � ��"� ��,� �� )�� "�� ,�� <��

35

��

BIJELA CRKVA

: $�� %�� &�� $�� 3��

* �� 0 �� .� ��%�� 1� 3�� .� ��

*� �� 3�� %�� . ��1�� ;��< ��

Teodora Vuli},

Vi{egrad

SVETI SAVA

*�� *�� *�� =��: �� =��

> �� *�� ?�� . �� +�=�� $��

+�< ��=�� :�� *�� *��

: *�� *�� &�� %�� *��

?��

%�� *�� @��.��*�� A�� *� �� A�� B�� $�� - � � A�� C�� . ��

*� -�� *+�9 *-9%+*A$01+ *�+C+@+�

*�� .��

ISUS HRISTOS

Mnogo godina poslije Mojsija rodio se

A radosna vijest brzo pro{iri se,

Rodio se u Vitlejemu a krstio na Jordanu,

Marija i Josif Ga rodi{e, u pe}ini

gdje pastiri od nevremena ìvotiwe sklawa{e.

Ovaj hrabri Sin Boìji, zadobi slavu,

Lije~e}i bolesne, diù}i mrtve,

Za narod umro, za spasewe vaskrsnuo

Stradawem svojim put nam osvijetlio.

Zorana Ninkovi},

Vi{egrad

HRISTOS

VOSKRESE!

.��

"�� !�� D��

�� 7�� (��

4�� (� � ��!�� !� ��

��!�� "��

�� D�� 9�� "��

�� I��"�

� ��

9��* �� !��

��0� � ��

"�� (� ,��(�* � ��!� �� *

�� "� �� (��

N��"�� * � �� " �� (�

� 0�� " � 7��

�� !� �� # ��

"��,�� (�� D��

9�� )�� !��

�� A��

�� !� �� D��

D�� 7�� !� ��

�� ,��

� ��

� �� 0 � � ��

�� *�� :��

� �� 0� � � ��

��

" � � � ,�� "� � � �� "� ��

� �� 0� � ��

�� (�� + ��!� ��

��

� �� !��

@� ��

�� I�� !��

� �� )�,� �(��

�� !�� D��

5 �� (�� .�� 7��D�� *��

@��

36

��

SVETOSAVSKOJ

HERCEGOVINI

Ti {to stoji{ od

Popova Poqa do planine Ivan

Ti {to si ratove vodila,

dobijala i gubila

Ti {to mnoge naseli

a sebe ne raseli

Ti si jo{ ìva.

@iva si Hercegovino

Jer u tebi osta{e na{i preci

A da ih ne zaboravimo,

Hercegovci

Recite i svojoj |eci.

Milivoje Jawi},

Vi{egrad

PRIÂ O KRAQU TRAQU

Ovo je pri~a o kraqu Traqu, slavnomvladaru {ume Zelenice i livada krajreke Te~ice. Kraq Traq, taj junak na-

{e pri~ice, beja{e mu` kraqice Traqice. Kra-qica Traqica (ah, ènske }udi!) ima{e obi~ajmuà da kudi: {to jako ka{ikom kad jede lupa,{to ne}e subotom da se kupa! Stalno ga ne{to gr-di ilÄ kuka - od toga kraqu pripade muka. Sede ukraqevske-traqevske ~eze, na livadu se cvetnuodveze. Kad tamo, gle - princeze Lepeze! Lepa iblaga, na licu seta, me|Ä {arenim se cve}em {eta.Sve pesme krasne pevati ume, u govor cve}a serazume. Kraq wojzi re~e: “Dobro vam ve~e!” A se-bi: “Srce mi ovde osta, kraqice Traqice ve} mije dosta! Za{to bih vi{e trpeo tugu, uze}u sebikraqicu drugu. Blaga je, nikad me grditi ne}e. O,kakve radosti, o, kakve sre}e!”

Kraqu je lako ispunitÄ èqe, te nasta svadbe-no veseqe. Zavole novu kraqicu slepo, puna tridana ìve{e lepo! A onda re~e Lepeza dama: “Ta-ko sam tu`na, tako sam sama, kad sa mnom nije mo-ja mama.” “Posla}u glasnika” - kraq re~e - “paneka ovo isto ve~e, pre no {to sunce za brdo po-|e, gospo|a mama kod nas do|e!” Gospo|a mama,stroga i gruba, odmah mu izbi dva i po zuba. Eh, daje znao koliko ju~e, da wena mama kraqeve tu~e,ne bi je zvao, ne bi je zvao, alÄ sad je gotovo - jao!jao! Lepeza dama mamicu voli, a kraqa mamina ba-tina boli. Umesto ne`ne qubavi prave, osta{esamo modrice plave. Ni{ta ga vi{e za wu ne ve-è, kraq Traq se spakova i - pobeè!

Da rane blaì, kraqicu traì (alÄ gleda damebez stroge mame!) Pa srete tu blizu markizu Lizu,prelepo lu~e {to {eta ku~e. Mama joj ìvi u dale-kom gradu, odmah kraq Traq zaprosi mladu. Zavole

novu kraqicu slepo, puna tri dana ìve{e lepo! Aonda bajna Liza zapla~e: “MogÄo bi ku~e voleti ja-~e! Srce se moje cepa od bola kada ga gledam ispodstola. Zar ku~e slavne kraqice Lize pod stolombedne koske da grize! NekÄ jede s nama na ~elu sto-la, daruj mu odmah carstva pola!” Pa uze ku~e u svi-len-krilo, to kraqu ne bi nikako milo.

Pa sede kraq Traq na magarca i krenu ùrnokod mudrog starca. Na vrhu planine starac ìvi,mudrosti wegovoj svakÄ se divi. “Moli se, star~e,za me Bogu, da dobru kraqicu na}i mogu!” A sta-rac sedi i uzdi{e, }uti i prstom po pesku pi{e:“Bog ti je, kraqu, darovÄo dane, da vidi{ svoje, netu|e mane. Da mewa{ sebe, ne kraqice, onda }e{sre}i videti lice. No} i dan skupa ceo dan ~ine -~oveka mane i vrline. Da svoje mane ispravqa{ùri, na kraqi~ine slabosti `muri. Pokaì vi-{e dobre voqe, srce }e kraqice postati boqe.Vi{e joj pruì, traì joj mawe - eto za qubav le-ka i bawe. Kraqica Traqica verno te ~eka, tuìi posti. Vrati se, kraqu, re~ pravu reci: Opro-sti! Oprosti!”

U dvoru kraqa Traqa i kraqice Traqice mu-zika svira, uz re~ “oprosti” vrati se radost slogei mira. Kraq Traq sad, dodu{e, kad jede mawe ka-{ikom lupa, subote svake u kraqevskoj kadi vred-no se kupa. Kraqica Traqica sad spozna {to ne-kad i ne nasluti, koliko lep{i ìvot se ìvikada se }uti. Po re~i mudrog starca se ìvi, {tagod se desi - svakÄ sebe krivi! SvakÄ misli da je oddrugog gori, svakÄ sebe, a ne drugoga, kori. Vratise, tako, u dom kraqa Traqa lepota mira, pro|etelÄ pored, ~u}ete kako muzika svira.

Lidija Popovi}

��

37

38

��

TRI STABLA

D�� "�� "�� A�!� �� * (��

�� 9�� "� �� 6;��

�� !� "�� )�� "�� (�� !"�� 8

+�� "� � �� )�� "�� "� �� 6: �� ,�� ,�0� �� 4�� !" � �� 8

:� � �� "� �� 6K�� "�� (� ��"� � (�� O�� ! �� *� "�� "�� / �� "��!�� ;� �� "�� !�� "� ��* �� ,�� 8

�� / �� )�,� �� ;�� < (� �� (� � �� "�� (�� 6B� �� !�� )� � �� !� � "�� H8 � � ��(� �� "� � 4��"� "�(� �� =�� !�"��

� � �� "�� (�� 6B� ��"� � !� "� � ��(�� )� "�( �� H8 +�� "� �� !�� ,� ��*�� 9 �� "� ��

�� < (� � ��"�� (�� ;�� 6�� "� �� "� � ��(�� !�� 8 � � �� "� �

B� �� "�� 4�� (�� # �� "�� !� (� ��

B� �� "�� ,�� "�� "� �� :� �� )�,� �� "�� "� � � � � ��,��

#�� "� � �� " �� ,�� #��

5 �� (��;�� (�� < (� �

�� )�� B�� ,�� 4��"� � �� 0�� (�� "�� )�� 0�� (��

��"� �� "�� 0�� /.$B ;G #B :�;DGPG/$�5B 4D.7 DAG�G:��

#�� ,�� <� � ��"�� "� � ��,�� "�� ;�� *� �� !�� ? �� "� �� )� �� 4��"� �� ,� ��)� �� !�(�� ,�� 9��0� �� "��(� � �� B� �� 6�.A8 � �� #�+�4#�/$B 47D�#. +� :B4.

�A�O� :�+ �A�OGD.�� @�A� :�+ @�AGD.��

9� (�� :�� <� � �!� � �� "� �� 0�(� � �� (� �� 0�� O�� B� �� < (� � ��*�"�� (� ��"� � ��!��(�� 4��"� �� + +BQG :G+GO�� 4#�/$B D.+G +� ;G +BDBO:B4:�K:B +� 4#B;. :� /A+? .+� /?+G /$.=? 5B49B+� /B5�� ;GA ;G 49�4.#GO /.B A�=�9G# :� JG�?�

�� .�� (� � ��

(� �� !�� 5 �� / � �� !� D�� B� �� 4�� "� � "�� (� � *�� !�� !�� (�� 5 �� / � �� !�� =�� J�� 9� �� (�� (,�� J�� 9� �� " ,��

/��.� �� .��2*�� 4,

39

��

NESTA[NI

MALI AN\EO

Ovo je jedna neobi~na, ali veoma lijepapri~a o dobrom An|elu ûvaru koji je jed-nog Vaskr{weg jutra donio najqep{e

osmjehe radosti na lice malog hri{}anina i wegovebri`ne mame.

Evo kako se to zbilo...Posledwih dana âsnoga posta, u velike dane

Stradawa Hristovog, za dolazak najve}eg hri{}an-skog Praznika i dostojnog primawa Tijela i KrviSpasiteqeve, du{om i tijelom pripremao se i plavo-kosi osmogodi{wi Veqko, veselog pogleda i nevinogdje~ijeg osmjeha. I za wega, tako malog, to su bili da-ni molitve i posta. êsto je u tankoj iznosanoj ko{u-qici tr~karao u {umici nedaleko od svoje male ku}e,gdje je ostajao sam, ponekad i do prvog sutona kada gaje iz izdvojenog dje~a~kog svijeta budio mamin uspla-hireni glas koji opomiwe na vrijeme ve~ere. Nizalisu se tako prvi proqetni dani, a Veqko je neizostav-no odlazio u milu obli`wu {umicu gdje je uz opojnimiris prvog proqetnog cvije}a i razdraganu pjesmuveselih pti~ica, najqep{e ma{tao. Mislio je ovajdje~ak o mnogo ~emu igraju}i se otkinutim i jo{ po-malo mokrim pro{logodi{wim gran~icama. Posled-wih dana wegovog i{~ekivawa Praznika nad prazni-cima najvi{e vremena svoje osame provodio je sje}aju-}i se svih radosti koje mu je ovaj veliki dan donosiopro{lih godina. Na{li su tu svoje mjesto omiqenikola~i}i koje spremi wegova mama ili neki mali darod tetke ili nekog ko ve} navrati da ~estita Vaskrs,ali najve}e ushi}ewe i neizmjerqivu radost donosiloje sje}awe na {arena jaja u maloj pletenoj korpici. Ja-sno je u svojoj glavi vidio crvena, qubi{asta, ùta inaranxasta jaja na sredini wihovog kuhiwskog stola,koja su oduvjek bila simbol da je Gospod Isus Hristosvaskrsao. Iako je imao samo osam godina ovaj dje~ak jeznao istinu o Hristovom vaskrsewu, pri~u o èni ko-ja je javqala radosnu vijest u trenutku kada su jaja u

wenoj korpi postala crvena, zbog ~ega je ba{ i volionajvi{e upravo u crveno obojena jaja. Prisje}ao se ma-li Veqko i vaskr{weg pozdrava “Hristos Vaskrse”,pri kom se vje{to i{arana jaja lupaju. Sve je to zawega bila ogromna sre}a i najqep{i doìvqaj u tokucijele godine.

Znala je to i wegova mama budu}i da su, ìve}iodvojeno od drugih ku}a i djece wegovih godina, bilinajboqi prijateqi i o svemu pri~ali. Svake godineona je sa najve}om qubavi pripremala slatke kola~i-}e i u razli~itim bojama kuvala Vaskr{wa jaja. I onasama se, kao dijete, radovala tim Vaskr{wim obi~aji-ma. Me|utim, ova godina nije bila ista.

Pro{la ètva nije bila dovoqno dobra, a ni malse nije pokazao naro~ito vrijednim, te je ova mala po-rodica ostala bez prihoda koji su bili o~ekivani.Jo{ odavno je bri`na majka pomi{qala da ne}e bitiu mogu}nosti da kupi sve one razli~ite boje kojim }e{arati jaja za Vaskrs, ali sve do ove ve~eri VelikogPetka, kada je obi~no po~iwala sa pripremama, nijeto sebi htjela da prizna. Mu~ila ju je misao da ne}evidjeti onaj radosni osmjeh na licu svog jedinca i dje-~ice koju je darivala. Nije mu mogla re}i da }e ovogVaskrsa sva jaja biti ista, obi~na. Kada je na wegovoushi}eno pitawe ho}e li ga na vaskr{we jutro na sto-lu ponovo ~ekati raznobojna jaja odgovorila da ho}e,niz obraz joj skliznu suza koja izmami i jedan dubok

uzdah. Dugo je probdjela mole}i se Bogu i bri{u}i, odsuza mokre, obraze. Tako pro|e i Velika Subota, samodan pred Vaskrs, ali u samu zoru na dan pobjede ìvo-ta nad smr}u, na dan Vaskrsewa Hrista Spasiteqa, ka-da je po{la u sinovu sobicu da probudi svoje ~edo ipovede ga na Svetu Liturgiju, ugleda na stolu korpu

ispuwenu raznobojnim vaskr{wim jajima. Bila su tonajqep{a jaja koja je ona ikada vidjela, a taj dan naj-sre}niji u wihovim ìvotima.

Znam, mnogi }e se pitati ko li im je darovao ovajdivni poklon i ko je taj koji ~uje i razumije wihoveèqe i molitve.

Bio je to An|eo ûvar koji je, dirnut Veqkovomdobrotom, molitvom i postom, ustav{i sa wegovog de-snog ramena, odakle ga uvjek, kao nevidqiv, posmatrai slu{a, uzeo malu korpu jaja skuvanih za obiqeàva-we Vaskrsa i na svako od wih stavio najqep{e nijan-se dje~aku omiqenih boja. Tako je u~inio Veqkov ma-li An|eo, po milosti Bo`joj jer je ovaj mali{an biodobar i poslu{an i jer je iskreno vjerovao Bo`joj do-broti. Ovaj dobri An|eo je znao da }e usre}iti malogosmogodi{waka i wegovu mamu, ali se nije javqao,bio je tih. Od tada, me|u svim An|elima, on je biosimbol dje~ije radosti i poznat kao - Nesta{ni Ma-

li An|eo!�� A�� EFF�G

9� �� 2*��4� *��

SMRT POPA VLASTIMIRA

B �� (��0� � �� *� �� / �� !�� D��

�� (��! 4�"� �� ,�� !�"��(�� 9 � �� (� �� *� �� !�� "�! ��,� � �� I�� !� �� !� �� "�� 7 �� (�� 1

D�� )� "�( � �� 4�� :�� (��0� (� �� (� �� !�� ,�� :� �� 9 � �� (�� :�� / � �� "�� "�� (�� (�� " � � � �� 9�� 0�� (��0�� 9 ��)�� !��,�� )�� H

D�� "�! �� ,�"�� .�� "�� !�� *��(�"�� 9�� !�� "�<� � � �� *� �� " �� (�� 0�� " � �� )� � �� "��)� �� ",�� !�� " � � �� !� 0�� ?�� "�! �� )�� )� ��,��(� � �� (�� *��

> ��!��0�� !��!� �� ,�� )�� 9 (� �� 0�� < !�� * �� (� �� !"�0�� ! �� )��

> 0�� 9�� "��)�� D�� !�� /� � !��(� �� " �� ,�� 0�� !�� "�� ? �� "� �� 0�� !�� "�� 0�� B�� D�� #��H D�� "�� )�� !�<� �� 0�� )�� (�� B�� I�� !�� )�� !� � �� D�� "�0� � "�� )�� "�� +�� )� �� (� "��)�� "�� !�� )�� "��(� � �� "�0�� ? �� #�� " �� (�,� �� !!� � �� 6:� �� I�� 0�8� :� �� !� ��* ��<�� * "�0�� 9 � �� ! �� "�� !�� + �� (� �� 0��9 �� !�,�,� �� !�� 9 �� !� �� !��,�� "�0� !� �� #�� 6#��( � � �� "�)�� / � ��8� �� ! �� ! #��0�� !�< (� ��

�� !�� I�D�� ! ��(�� *� �� !�� ",� � �� )��

�� < (� �� :��0� �� (�� 0� �� !��

:�� 0� *��)�� ! ��!� �� !�� ,�� !�� !�� J�* �� )��

:� � "�� ( �� (�� 0�� <� � �� (� ��0� � )�� !�� "� �� * ��* ��9 �� D�� <� �� ;��I��*��"�(� �� R�� )�� !�"�� <��"�� /�� !��(� �� !�� ! � � �� - ��!�� "�� "�� (� �� ! � � �� !�" �� .! � � �� !��

9 � �� !�*�� ;��I � (� � �� I� �! �*� � ��

O�� "�� !�� ,�� )� �� !�� "�� !�� 4�� "�� !��!�� ? ��"�� (�� )��

�� (� �� * �� *�� )�� ) �� ?�� * � �� 0� �� !�� )� ��)�� (��J�* � � ��!�� ,�� )� �� 0� � ,�� "�� ?�� ,�� ) �� "� � ��(��

�� < (� � �� 5 ��A�� (� �� (�� ! �� (�� /�� )�� 0� �� ;��I �� (�� !��* � � �� !� 4�� D�� "� �� K�� !��(�� 9 � "�� ,�� !� �� 3�� (� �� ! !�� )�� )�(� ��) � � ��(� �* ��

4�� (� �� :��0� � �� 0� �� :�� *�� " �"� � ��0� � �� #�� D�� "�� *�� 0� �� +�� 4��

40

��

:�� "�� 0�� I�0�� (�� D��#� �0� ��,�� "�� *�� 0� � � �� 4�,�0� �� (� �� !�"��(� ��(�� (� " �"�� ? ��,�� "�� * �� )� !�(�� (��(� 4�"�� 4�� (�� !�� 0�� ,�� ,�� ,�� D�� .!�� !�� ,�� .��0�(� �� (� (�� (�)�� ,� �� ) � � ��0� �� ?��(�� !��"�(� �� !��! ��! ��(� �� !�� 9 ��(� ��"�)� �� 4�� *�,�� ,�� ,�� 3�� 0�� ;�� .�� / �� )�� ,�� 9 ��(� �� "��0� �! 4�"� �� !�� 0� ��"� ��* � "� � ,�0��B� D�(�� " �"�� # � � ��D � �� +�� D��0� �� " �� ! �� (�� )��!��0��

9�� "!�� (�� 4�"� � �� (�� 6�� (�� 4��*�� (��8�4�� "�� N ��5 ��)�� 64�� (� (�� (�� /��8�

:�� "� �� !�� ,�� "�� (�� : �� !��!�� 0�� !� �� !��

�� A �� " �"� ��(�� (� � ��0�� "�!��0� � � ��

�� <�� " �� ! /� �� "� ;�� D� �� ! 4�� "� !�� !��(� �� "�� 0�� ,�� 0� � � � �0��

�� !�� (� �� (� �� I��!�� .�� / �� !�� "�! �� ,� ��0� �� " �"� ��,�� /��0� �� :�� , ��,� � � � ) �� "��,�� (�� ? � �� 0�� )�� ",� � �� 9�� 0�� (��0��

9�� D�� " �0� � 0�� ="�� "�� 6/�� !" �� ,�0�� 0� � � / ) �� / ,� �� !�� "�� (��D�� / � �� H8

O�� ?�� 9�� /�( �� !�� 4�� 9�� !�� 69�� )� 9�� !� � � ��(� �� 0�4��8� =��!� �� (�� 6+� �� D��H8 :�� (� �� !��,�� (�� 0��!��(� �� (� �� )�� 0�� (�� ! �� ! �� ,�0� � ��(� �� 7�� * " ��0� (� �� *�� / �� )�� !� �� 5�� ,�� "�� * �� 4��(�� (�"�� !� �� " �0� � �� 9 ��H #�� !�� !� �� (� ��(� ��)�� (� !� ��<� ��0�� " � � � D�� (��

?��(�� " �� ;�� D��"� � � �� "�� !��"�� *��(�� 9��

�� /� �� "� � �� (�� *�� "�� + "� ��(�� "� ��<�� ! �� )�� (�� "��"�� "�� ?��(�� (� � � =��"� !�� " ,�� ,� 4�"�� "� �� I�� (� "�! � �!��"� �� !� �� "� �� )�� * ��

4��,�� (�� !"� �� , �� 0 �� !�� "� �� 0 "�� "�!�� I��!� �� .�� 0� � � )� 4�"� )��* ��* "�� )�� "� � ��)� �� )�� ! 4�� (� )�� #�� : ;�� (�� ,�� !��"�� )�� *�� 0�0��:�� (� � �� !�� ! �� "� �� * �� * �� " � ��" �� * �� /� � �� ),�� !�� ",��0�� (�� !�"�� "�)�� ! �� 0� �!��"� � ;�� "� � �� /� &�� 9��* � ��! �� D�� )�� !�� . ��(� "� � � �� "��* �)�� (�� "�� )��)�� !� �� 0� � � �� !� �� :� �� !�� "� ��(�� "�� "� �� "� �! �� *�� ! ��

�� (� D�� "�� !��",�� ! �� * ��)� ��0� ��6�� 8� 4��(�� !�� !�� ;�� (� �� )�� 6D�� !�

41

��

��8� 4��)�� "� � ;�� !�� 6D�� "� � ��H 9 �� 0�!�� :�� (�� 8

?��(� �� "�� !� �� :�"�� +�� ! �� ! �� !��,��

? �� !�� !� )��!�� " �� (�� D�� :� �� 0�� "�� )�� *�� *��"�� =� �� ;�� ( �� I�0�� !� �� "�!�� !�� ",��

D�� !��(,� � ? ��"�� 0� �� )�� )�� 7��"� �� (� � ��* � �� D�� *�� ,�� * �� (�(�� (� �� 0� � �� ! ��* �� " �"� �� <�� K�� 0�, �!��"� � "� �� 0� �� (�� 0�,� O�� "�� (� ; � �� 9�� " �� 0 � *��, � � ��0� �� !�� B� �� "�� !� �4�� !�� "� �� (� �� "�� (�� " �� ,�� )� � � � ��0�� " �� 0�� !�� (�� *�� *�,�� !��* ��! ��(�* ��* ��

D�� (� � 9 �� )�� "�0� @�� 0�� 3� �� * �� !�"�� (� �� " �� !��

?��(� �� !� ��(�� 0� � �!�� <�� "� �� (�� !�� (� � ��(�� "� �� "�� (� ��H .�� " �"� �� (�� )�� "� �� !�� )�0 � � �� !�� ",�� "�� ,��

9��< (� �� 0� ��(�� : �� "�,� �� "�� ?� ��(� �� ),�� !��(�� ,�� 0�� B�� (� �� " �� "� )�� (� "�! �!��*��

�� " �� D�� K�� "��,� "�� 0�� .�� *��(� ��0�� "�� (�� 0�� 4��* !�"� � !�� * �� ?��(�� "�0�� (�� ;�� !� ��(� �� !��,� ��

�� (� D�� !��)�� =� �� / � ��)�� (� � !�� 0�� )� � !��(�� (��(� �� ! �� )�� !�� 6#�"� / �� *��H8

? � � � �� )�� !�� D�� (� ��0� �� ! ��!��*� ��0� �� 4�� (�� !� 0� D�� ,�� ( �� * � �� 0�� )�� #�" �� )� �� "� �� "��

=�� " �"� � �� D�� !��(�� )� ��

@��)�� '��

/0� ��H2B�� 4,

O PLA[QIVOSTI

I SMELOSTI

U NAPASTIMA

H�"�� # ��$�� %

�� &� �� $��"�� &� �� #'��

��!#�� # ��&� ��

�� &� �#&� �� #&#�� &� !� �� (��

��$�& ��!� #��!�� (�� &�� !�

�� #��$)#!� # �� $�� #&#��

&� !� �� (�� #* �� !� �� #'� ��

�� &� �&�� $��+��

��

�� !� ��"�#� ��$ ��#� ��

%�!� �� #� �� "�&� � �!� � ��

'�#�� '�� (� ')� �� %�

%)�'*� +� �� %,�-. /� ��

0�� '� �� +�"1� ��+ 2*� %�!�#� �

%�"� �� #��%� �%� �+�)�� (�

�� $ %� �� 1� � "��#� %)��

��*� �3� �� %�� %� � � ��

��#�#� � ')� ��,��%� � %�� )��

�� -�� !� � #�%�)��

!� -�� +��$ ��) -� %�� 4%��

,�� ,�� !� )�� )�-� �� 5

�6�5�� %�� )� � %�)�$ �

%��%� �� +�'1��%�� 7� � �� %�-

'�,� � �� !� �� )"� �'�%��

-� �� +#��%1� � ')�� !� #� � )��!�

"�� 8,��1� +�) � �� "�)�!!� ')�'��

�"�. � ��%!� +�')�� %�)� � )�,�

"�)�� 9�� ')��: � �� %��) �

'�� !�� %�� )�,� �"� ;��

!� �� )�!1�%�. <�� "��

%�)�. ��' = �6�� '� �&� ')%��

�%�!�� %� �� 0�" ��

�� +'��!� �� +�%�� #�!�

)�� %�� '�� *�!� �� '�

!� +�%�)��7��>��'� 0��%�)��

-� %)�� "��*� �+%� � �� )�,��

� �� )�"� '� #�%�)�� )� � �%�

)�,� �%�#� &�%�� ,�%!� � �7��

!� ��)� � �)�" � �,�� <�) � �� ?�)

��-�"� �)�-� � �� +�� %�1�

��!�� " �� #� � � �+�� <�)

� �� # �� ")� �+��%��

� �+��%1� � ��#� �� "� � -� ��

�'� �+��%��

42

��

JELISAVETA (££ dio)

Sergija, koji je u vrijeme Rusko-japanskograta, bio moskovski gubernator, anarhi-sti ubijaju bombom 18. febrauara 1905.

godine. ]ute}i, bez krika i suza, Jelisaveta je nakoqenima, po snijegu, svojim rukama sabirala di-jelove tijela svoga supruga i stavqala ih na nosi-la te ih u ti{ini dopratila do hrama ûdovskogmanastira. Pokraj nosila, sa kojih je jo{ kapalakrv wenog stradalog muà, kle~e}i je provela pr-vu zaupokojenu slu`bu. Nakon toga je po~ela bol-no da pla~e. U zatvoru je posetila ubicu svog su-pruga i ne osjetiv{i trun~ice èqe za osvetom,sa suzama ga je molila da se pokaje zbog svog zlo-~ina. Kada ju je ugledao, terorista Ivan Kaqajevje tiho pro{aputao: “Vas nisam htio da ubijem.Nekoliko puta sam ga vidio i imao sam spremnubombu ali bili ste s wim i ja sam odustajao od na-pada!” “Zar vi niste u stawu da shvatite, da stezajedno sa wim ubili i mene?” - odgovorila je.Ivan Kaqajev se nije pokajao. Ona mu je, u te isteruke koje su usmrtile wenog muà, spustila Je-van|eqe i malu ikonicu, rekav{i mu da ima opro-{taj. I caru je podnijela molbu za pomilovawe. Ipored toga, ubica je osu|en za svoje nedjelo. Namjestu Sergijevog ubistva podigla je spomenik,veliki krst na kome su bile uklesane Spasiteqe-ve rije~i: O~e, oprosti im jer ne znaju {ta ~ine(Lk.23,34).

Od dana kada je wen mu` poginuo Jelisavetavi{e nije skidala crninu, iz jelovnika je zauvi-jek izbacila meso, povukla se u sebe i posvetilamolitvi, teìla je ka udaqavawu od svetovnogìvota i traìla nove puteve. U po~etku, wenbol u du{i bje{e silan ali je postepeno postalasvjesna da je sve zemaqsko sujetno i da je potrebnoda se u cjelini posveti sluèwu Bogu i bli`wi-ma.

Nakon vi{egodi{we àlosti, donijela je odlu-ku da do kraja ìvota bude na slu`bi bli`wima.Kupila je u Moskvi ~etiri zgrade sa velikim vr-tom i osnovala Marto-Marijinsku obiteq milosr-

|a, u ~ast sv. Marte i Marije, sestara Lazarevih,koje su iskazale neizmernu qubav prema Hristu.Samim imenom unaprijed je bila odre|ena misijaove novoosnovane obiteqi. Ta zajednica je trebalada bude kao dom Lazarev, u kome je tako ~esto bora-vio Hristos. Sestre su bile pozvane da sjedine uz-vi{eni udio Marije, koja se posvetila rije~imavje~nog ìvota, i udio Marte koja se posvetilasluèwu Hristu oli~enom u Wegovoj najmawoj bra-}i. Nadahnute primjerom Velike Knegiwe, u mana-

stir su pristizale mlade ène raznih dru{tvenihslojeva, od plemkiwa do seqanki, ùde}i da ìvotposvete Bogu i sluèwu bli`wima. Jelisaveta,skinuv{i crninu i obla~e}i bijelu mona{ku rizuobratila se sestrama, rekav{i: “Ostavqam blista-vi svijet u kojem sam zauzimala visok poloàj i za-jedno sa vama stupam u ve}i svijet-svijet siromaha istradalnika.”

Na manastirskom prostoru bila su dva hrama,bolnica, posebno za ène i za tuberkulozne bole-snike, siroti{te, besplatna apoteka, biblioteka,{kola. Osim toga, ona je sa svojim sestrama quba-vi i milosr|a obilazila najsiroma{nije kvarto-

ve Moskve i pomagala odba~enima. Jedno od mo-skovskih naseqa kojima je Jelisaveta posve}ivalanaro~itu pa`wu bila je zloglasna Hitrova pija-ca. Tu su ìvjeli prosjaci, skitnice, prostitutke,xeparo{i i odbjegli robija{i, kojima su blatwa-vi i mra~ni sokaci predstavqali idealno sklo-ni{te od zakona, jer su ~ak i policijske patroleizbjegavale to stra{no mjesto. Djeca su se ra|alana ulici, odrastala u uàsnim uslovima, gladna izlostavqana. Malo koje dijete bi preìvjelo. Aone koji bi uspjeli, ~ekala je sumorna budu}nosti sudbina wihovih nesre}nih roditeqa. Sveta Je-lisaveta u pratwi Varvare Jakovqeve ili u prat-wi neke druge sestre iz obiteqi, neumorno je ga-zila kroz muq Hitrovke, obilazila jazbinu za ja-zbinom, i trudila se da spasi {to vi{e djece,otvarala siroti{ta, stara~ke i invalidske domo-ve. Policija bi je upozoravala da u takvim kraje-vima Moskve ne mogu da joj garantuju bezbjednostali ona bi se samo zahvalila na brizi i odgovara-la da je wen ìvot u rukama Boga. Nije se pla{i-la ni prqav{tine, ni bolesti, ni qudi koji su iz-gubili qudski lik. Govorila je: “Podobije Boì-je ponekad moè biti zatamweno, ali nikada nemoè biti uni{teno.” Nazvali su je “an|elom ~u-varom Moskve”. Prilikom boq{evi~kog prevra-ta, manastir i sestre u prvi mah nisu dirali, alikako je vreme odmicalo, u~estali su pretresi iprovokacije. I, na tre}i dan Vaskrsa, 1918. godi-ne, Jelisaveta je preba~ena u sibirski grad Ala-pajevsk sa dvije sestre iz manastira. Tamo je bilazato~ena sa najbliìm carevim saradnicima, ge-neralima i sinovima kneza Konstantina. Dvijesestre koje su uhap{ene sa Velikom Knegiwom od-vedene su u Oblasni sovjet gdje im je bilo ponu|e-no da iza|u na slobodu. Obje su molile da se vratesvojoj nastojateqici a kad im je predo~eno kakvamu~ewa predstoje onima koji ostanu uz wu Varva-ra Jakovqeva je izjavila da je spremna krvqu svo-jom da potpi{e kako èli da podjeli sudbinu Je-lisavete Fjodorovne.

43

��

18. jula svi su odvedeni van grada i ìvi ba~e-ni u napu{teno rudarsko okno. Jelisaveta je palana jedan ispust i pjevaju}i duhovne pjesme, bodri-la sastradalnike, sve do svoje smrti. Wene mo-{ti, kao i ostalih mu~enika, prona|ene su i izva-|ene od strane Bele armije i prenijete su prekoSibira u Kinu. Svete mo{ti su bile u 140 grado-va u 61 eparhiji, od Vladivostoka do Baltika, uRusiji, Belorusiji, Litvaniji, Letoniji, Kazah-stanu, Kirgiziji i Azerbejxanu. Jedino su vlastiUzbekistana stavile zabranu za ulazak. Wenimsvetim mo{tima se poklonilo preko deset milio-na vjeruju}ih. Preno{ene su avionom, vozom, bro-dom, vozilima. Rusija dirqivije trenutke nije do-ìvjela. Lokomotiva sa hram-vagonom zastajala jesamo na dva minuta u hiqadama sela uz pruge. Ino}ima, kraj stanica, u o~ekivawu voza, kle~aloje hiqade vernika pevaju}i akatist svetiteqki“molitvenici i zastupnici na{eg Ota~estva”.Prise}alo se na wene rije~i posle boq{evi~kogkrvavog prevrata 1918. godine: “Nema vi{e Rusi-je, ali sveta Rusija nikada ne}e umrijeti!” Mo-{ti Velike Knegiwe i sestre Varvare 1921. pre-nijete su u Jerusalim, u ruski manastir sv. MarijeMagdaline, ~ijem osve}ewu je prisustvovala jo{1888. godine.

Ruska zagrani~na crkva pribrojala ih je likusvetih sa ostalih 8.100 novomu~enika ruskih 1981.godine, a jedanaest godina kasnije to je u~inila iRuska pravoslavna crkva.

Iako se odlikovala neobi~nom qepotom, ima-la slavno ime i veliko bogatstvo sveta Jelisave-ta se udostojila da mu~eni~ki postrada za Hristai primi nepropadqivi vijenac iz ruke svoga Go-spoda. Svoj ovozemaqski ìvot mudro je iskori-stila za spasewe kroz qubav prema Bogu i qudi-ma, pravoslavno ispovjedawe vjere, o~i{}ewe sr-ca, molitvu i ~iwewe dobrih djela. Jer upravo toje jedino blago koje }e du{a ponijeti sa sobom po-slije smrti.

��H1�� %��

O STARCU MIHAILU

Gledaju}i svet kakav je, ti seu ~udu pita{: dali zaista idanas jo{ ima Boìjih qu-

di? Evo opisa}u ti jednoga odmnogih, koje sam ja imao sre}u su-sresti. To je starac Mihail, izskita Bogorodi~ina u Svetoj Go-ri. Svratio sam tamo sa na{impoklonicima na povratku iz Sve-te Zemqe. Stigli smo u Bogoro-di~in skit u vreme ve~erwe. Sta-rac Mihail do~ekao nas je saonom prostom ~obanskom sr-da~no{}u, koja o~arava. Uveo nasje najpre u staru crkvu; oni imajutamo tri crkve. Doveo nas predznamenitu ikonu Bogomatere po-znatu pod imenom: “Slatkoje Cje-lovanije”. Ikona ~udotvorna posvojoj mo}i i ~udesna po umet-ni~koj lepoti. Nigde se MajkaBoìja ne vidi tako bleda kao naovoj staroj ikoni. A nazvana jeSladkoje Cjelovanije zbog toga{to na woj Bogorodica celivaruku Boànskog Mladenca Hri-sta. Primicali smo se jedan po je-dan i celivali tu ikonu.

- Ona tebe da celuje! Ona tebeda celuje! Govorio je starac Mi-hail poluglsno, a niz suvo mu li-ce samo se nizala suza za suzom.Posle nam je pri~ao: Ja imam ov-de sa mnom petnaest sabrata, svestaro i nesposobno. Grci ne do-zvoqavaju vi{e Slovenima da do-laze u Svetu Goru. Za ovih petna-est moram ja da se brinem, kao ne-ki poverenik Bogomatere na ovo-me mestu i u ovome vremenu. A jase molim samo za dvoje Gospodu:da imamo mnogo qubavi i uz tomalo hleba. Otac Mihail je ro-

dom iz Sereza. Od detiwstva è-leo je u monahe. Sveti Nikola muse javio u crkvi i rekao mu, da }ezaista biti monah. Pun radostiostavio i majku i svu rodbinu ipo{ao u Svetu Goru. Ovde je pro-ìveo ceo svoj vek. Dolazio je i knama u Ohrid, da skupqa prilogeza izdràvawe svojih petnaeststaraca.

- Ja sam mojim starcima starac,i ocima otac. Moram da ih u~im ihranim, i ako sam i ja neuk i ne-mo}an. Samo da ih ukorenim u qu-bavi i nahranim hlebom. Tolikoim od mene s pomo}u Bogorodice.A Ona nas ne}e ostaviti ‡ na{eSlatkoje Celovanije! Sluìo jekod nas liturgiju.

- O~e Mihaile, kaì narodupouku.

On stade pred dveri pa progo-vori: “Tri vam re~i kazujem: pr-vo, na{e spasewe tawe je od vlak-na, drugo, gde um tamo i dom, tre-}e, u ovaj svet smo do{li kao napazar da kupimo ne{to dobro iponesemo doma. Amin.” Narod jebio zadovoqan ovom kratkom be-sedom i po{ao je da primi blago-slov od svetog starca. Na sebe ni-je mislio no samo na bratiju u ma-nastiru. I trude}i se za wih, tru-de}i se da im dostavi mnogo svetequbavi i malo crnoga kruva, onse telesno sav istro{io i premi-nuo je u dobroj starosti. Du{awegova sad se raduje u carstvu ne-beskom, tamo gde caruje ‡ Slatko-je Cjelovanije.

44

��

�� $�&�� .� ��

��

O, kako je drag i mio pojav ukome se susreta ote~eskoBoìje provi|ewe sa po-

kornim srcem sinovne qudskeodanosti! Kako je radostno vidi-ti da se s pobo`no{}u primaju ismatraju nare|ewa Svevi{wega!Kako je utje{iteqno doznavati,da qudi jo{ imaju k Bogu toliko~iste qubavi, da Mu s najve}ompokorno{}u prinose sve, {to imje najmilije! Gospodi, Ti si nade-`da moja, Ti si radost i utjehamoja, vapije Bogu blagodarna du-{a qudska, na koje prizivawe du-{e, silazi s neba blagoslov Bo-ìj. Zaista, blagoslovi}u te iumnoì}u te, veli joj preblagijBog.

Setimo se ovde blago~estiviHristijani otca veruju}ih Avra-ama, koji je iz blagodarnosti, po-slu{an Bogu, prinosio Mu naèrtvu i svog jedinca, ma da je do-bio obe}awe o rasprostranewusvog potomstva. I ne u~i li ovajprimer ~oveka, kakav treba da jeon pred Bogom i kako Bog blago-siqa onoga, koi du{u i misli, sr-ce i èqe svoje polaè na Bogasvemogu}eg i premudrog cara ne-ba i zemqe? Nije li obvezan ~o-vek kao razumno i misle}e su{te-stvo, da priznaje, poznaje, po~i-tuje i qubi Tvorca svoga, koi muse tako milostivo javqa?

Pa veruju}i u Boga i znaju}i daOn gleda na nas i duhovno upra-vqa s nama, pitamo: Za{to se ta-ko ~esto zaboravqa Bog i dobro-deteq? Za{to se javqaju poroci,pokvarenost naravij i nevaqal-

stva? Za{to besne strasti, uà-sava gre{no samovoqstvo i {irise neverije i o~ajawe? Zar bi setim iskazivala blagodarnost Bo-gu? O, blago~estivi Hristijaniobgrlimo boèstvenu naukuevangelsku, pa }e ona prosvetitidu{u, zapali }e u srcu na{em qu-bav k Bogu i Wegovom svetom za-konu, isceli }e rane savesti na-

{e i rastera }e pogubne i zle po-roke, ukrepi }e slabu voqu na{u,obuzda }e strasti na{e i dovestida slu{aju razu èqe na{e i uob-{te svetlo{}u svojom ova boè-stvena nauka razagna }e tamu, ko-ja pomra~ava um i odvodi nastranputice du{u na{u.

Ako dakle Hristijanine, nesme{ jo{ zbog svoje neblagodar-nosti, da nazove{ Boga svoim ot-cem; to bar vide}i blagodatnasqedstva wegove premudre brige

o tebi, nazovi Ga svoim Spasite-qem i klawaju}i se Wegovoj mi-losti, oceni iskrenije i dostoj-nije Wegovu prema tebi udvojenuote~esku qubav i provi|ewe.

Dajte da otvorimo kwigu slovaBoìjeg, pa gle, kakve nam se ~ud-ne tajne iznose, kakvi saveti, na-mere, voqa i samo tako re}i srceBoìje pokazuje. Ne zadobijamoli tim i mi slobodu da odkrivamoBogu na{e èqe, na{e nu`de ipotrebe, na{e srce i du{u? A sveovo osvedo~avaju nam u {irokomzna~ewu ove re~i Hristove: vi{evas ne nazivam slugama... nego samvas nazvao prijateqima...

Pomislite blago~estivi Hri-stijani ko nas u za{titu prima odro|ewa, pa ~uva do groba? Ko nasupu}uje i rukovodi kroz tolikenezgode u ìvotu? Ko iznosi namsve}u zakona, da po wemu radi sa-vest na{a? Ko razblaàva utje-hom ~a{u, u kojoj je gor~ina zbogmnogobrojni nevoqa u ìvotu?Ko nas krepi i snaì nade`dom,ili ko pokre}e u nama izgubqenunade`du onda, kada nas svi ostave,i jo{ iznenada okrenu svoje stre-le da umrtve srce na{e? Ko nasdrì na dobrom putu za vreme sre-}e, a ko ~uva da ne padnemo za vre-me àlosti i nesre}e? Ne ~ini lisve to preblagij Bog, Otac, Spasi-teq, pastir, uteha, nade`da, ra-dost, snaga, qubav, blaènstvo na-{e, Gospod Isus Hristos.

No imajmo bra}o svagda na umuto, da je dobrota Boìja sajediwe-na sa pravdom i premudro{}u, i dazbog toga, Bog istina izobilno iz-liva svoje milosti, ali ih ne raz-bacuje i ne rastura badava. I Ondaruje nam toliko dobra, da ovanadvi{uju svaku qudsku blagodar-

45

��

BLAGI

BOG

nost; ali sve {to ~ini i daje, ~inii daje ne zato, da mi ostajemo pre-ma wemu, svome dobrotvoru nebla-godarni, nego da mu iskazujemo umolitvi i delima svoje blagodar-no priznawe i obra}ewe. Jer islovo Boìje i iskustvo uverava,da kad se ~ovek smerno obra}a Bo-gu, da se tada i ~oveku obra}a svapriroda, koja mu je na slu`bu data.Ako se zatvori nebo i zemqa oka-meni izgubiv{i vlagu, to bivazbog èstokosti i bez~uvstvija~ove~ijeg, zbog nepravda i bezako-nija qudskog. Ako besne oluje, na-staje glad i pomor, to je kazna zbograzvratnog ìvota i odpadni~e-stva od Boga. I negda }e do}i vre-me, kada }e se bez svakog stida istra gaziti zakon Boìj, prezira}e se dobrodeteq, nesta }e quba-vi, po{tewa i pravde, izgubi }e severa i pobo`nost, zaboravi }e seBog, nenaviditi i goniti sve {toje dobro i sveto; no tada }e se ve} isunce pomra~iti, mesec izgubitisvetlost, zvezde padati i nastatiob{tij mrak, u kome }e se zatimzablistati Krst Hristov kaopredte~a dolaze}eg sudije, Koji}e pozvati qude i narode na stra-{nij svoj sud.

O, Boè blagij i pravednij, mipriznajemo Tvoju blagost i drì-mo se svetog zakona Tvoga; pa zatoprimi o, Gospode, na{e molitve ibudi nam otac dobrote, izlivaj iunapred Tvoju milost i Tvoj nebe-snij blagoslov na Srbiju, koja tidanas od vladateqa svoga pa doposledwega gra|anina skupa iz-ri~e hvalu i blagodarenije zablagodjejanija, koja si joj ~inio!Amin.

Mitropolit

Mihail, 1866.

UÊSTVOVAWE U MUÊNI[TVU

BEZ STRADAWA

Mu~enici i angeli razli-kuju se me|u sobom samoimenom, a u samoj stvari,

oni su jednaki. Angeli ìve nanebu, tamo su i mu~enici. Angeline mogu da ostare i oni su bezmrt-ni, takvi su i mu~enici. No re}i}e{, angeli nemaju tela; ali tim{to su mu~enici umrli za Hri-sta, to je telo wiovo tako ukrasi-lo, da su oni stali i bezmrtnijiod samog bezsmrtija. Nije takosvetlo nebo, oki}eno zvezdamakao {to su svetla tela mu~nika,ukra{ena ranama. Oni su zbog to-ga osobito i slavni, {to su umrlii krunisani smr}u, jo{ pre bez-smrtija dobi{e nagradu. Kad onine bi bili smrtni, tada ne bi nibili mu~enici; kad ne bi bilosmrti, tada ne bi bilo ni venaca;kad ne bi bilo smrti, tad ne bibilo ni mu~eni~stva. Sada ih samGospod prima ne kao sluge (prem-da je i to ve} najve}a po~est, kojojna zemqi nema ravne), nego kaodrugove svoje - vi ste prijateqimoji (Jn. 15,14), veli on. I zaistaje tako, jer je to najve}a qubav,kad ko du{u svoju poloì za dru-gove svoje, po re~ma Gospoda Isu-sa (Jn. 15,13). A po~em su mu~eni-ci posvedo~ili svoju veliku qu-bav prema Hristu, zato ih on iprima sa po~e{}u, koju zasluù-ju, te zbog toga oni se nasla|avajuslavom, koju im je dao, ulaze u redangela i s wima veli~aju Gospo-da, poju}i zajedno pune tajnaumilne pesme.

Dosada ste se bra}o i sestrepla{ili mu~eni~stva, a sada mo-

è biti i sami bi poèlili dabudete mu~enici? Ne tuìte li otom, {to je pro{lo vreme mu~e-ni~stva? No znajte da i mi moè-mo da u~astvujemo u podvizimamu~eni~stva, da budemo nalik namu~enike. Kako? Oni su prezreliìvot, a ti prezri zadovoqstva irasko{; oni su svoje tjelo izlaga-li vatri, a ti svoje blago deli si-rotiwi; oni su gazili ìvo ugqe-vqe, a ti gasi u sebi plamen poho-ti. Re}i }e{ da je to odve} te-{ko? Ali je vrlo koristno. Negledaj na predstoje}e teko}e, ne-go na blaga {to su unapred predtobom; imaj pred o~ima ne bede inevoqe, koje te snalaze, nego sre-}u, koju o~ekujemo i izgledamo, nepatwe i stradawa, nego nagrade,ne trudove a vence, ne podvige anagrade, ne bolesti a uspokojewe,ne plamte}u vatru a spremqenocarstvo, ne mu~iteqe koi trzaju aHrista koi nagra|uje.

To je najboqij na~in, to je naj-lak{ij put za dobrodeteq - gleda-ti ne samo na te{ko}e, nego ujed-no pomi{qati i o nagradama. Da-kle, kad ushte{ da deli{ milo-stiwu ne obra}aj pa`wu na uma-lewe tvoga imawa, a na dobitakpreko te milostiwe od Boga na-grade. Daje ubogima, pravda wego-va traje do veka, veli car David(Ps. 111,9): ne gledaj na to, {to setro{i bogatstvo, nego na to, {tose tim zadobija ve~nost. Kad po-sti{, ne misli o tom, kako postslabo rani telo i kako ga slabi,nego kaku od posta du{a dobijautjehu. Kad se smiri telo, kad si

46

��

na molitvi, ne misli o tome, kakose tim stojawem umori{, nego ka-ku korist daje molitva. Tako istorade i vojnici, oni sebi predsta-vqaju kad idu u rat ne rane, negonagrade, ne poraèwe a pobedu;ne glede ni na one, koi oko wi pa-daju mrtvi, nego na one, koi ju-na~stvom pobe|uju i dobijaju na-grade i odli~ija. Tako rade i put-nici na la|ama, oni ne glede predsobom besne bure i talase no tihopristani{te, ne to, kako }e la|abiti razbijena i potopqena negotrgovinu koja donosi dobit, neglede na patwe, koje se u putova-wu doga|aju, nego na blaga, kojaidu da steku i donesu. Ovako po-stupaj i ti. Predstavi sebi kakoje lepo, kad u dubokoj no}i, kadaspavaju svi qudi, }ute ìvotiwei zveriwe, kada je svuda mrtva ti-{ina, a ti jedan ustaje{ sa poste-qe svoje i slobodno besedi{ saGospodarom celoga sveta! Prija-tan je san, ali nema ni{ta sla|eod molitve. Veliku }e{ dobitipolzu, ako u takoj ti{ini i usa-mqenosti besedi{ s Bogom u ta-kvo vreme, kada te niko ne uzne-miruje, niko te ne zbuwuje i neodtrza od molitve, samo to vremeve} mnogo pomaè da dobije{ sve,{to èli{. Ali se ti ne diè{iz meke posteqe? Tebi je te{ko unevreme ustati? Seti se mu~eni-ka, koi su leàli na gvozdenimre{etkama i wima nisu prosti-rani perjani du{eci, nego ìvougqevqe i usijane gvozdene re-{etke i plo~e...

Ovde sam nameran i da svr{imsvoje slovo zato, da bi vi izi{av-{i odavde, sa~uvali u svojoj pa-meti gvozdene plo~e, usijane re-{etke i eksere, se}ali bi ih se i

dawu i no}u, jer ma da bi bili miokovani sa hiqadu okova, opet semogu oni raskinuti i mi moèmoopet da ustanemo na molitvu. Mi-sle}i ovako o gvozdenim plo~a-ma, re{etkama i ekserima jakovatrom raskaqenima, ujedno dajda zapi{emo na na{em srcu i dru-ga stradawa mu~eni~ka. Onaj kojièli da svoju ku}u {to boqe

ukrasi, taj je ìvopi{e i najlep-{e moluje; pa dajte da i mi tako~inimo - ìvopi{imo u dubinisvoje du{e stradawa mu~enika.Ono malawe ku}e, ne donosi namkorist, a ovo ìvopisawe donosinam veliku polzu i ne iziskuje ninovaca, ni tro{ka, ni majstorije;potrebna je samo dobra voqa, po-{teno i svetlo su|ewe, pa timeìvopi{i, kao najiskunijom ru-

kom ìvopisca, napi{i u sebistradawa mu~eni~ka. Daj dakle daih ìvopi{emo u du{i svojoj, daih izmalamo jedne kako leè nausijanim plo~ama i re{etkama,druge rasprostrte na ìvomugqevqu, ove ba~ene u kazane vru-}e vode, one podavqene u talasi-ma mora, jedne prestrugane teste-rom, druge vezane za to~kove ilibacane s najvi{e strmeni u pro-past, ove kako se bore sa qutim idivqi zverovima, one cepane no-èvima koje kolo okre}e, ìvo-pi{imo sve mu~nike, svakogaonako, kako je koj svr{io svojmu~ni~kij ìvot, da bi ukrasiv-{i unutra{wij stan na{e du{etakim razli~nim ìvopisom,u~inili ga dostojnim da u wemuobitava car neba. Jer kad on ugle-da ove likove, ove slike u na{emsrcu; tada }e do}i k nama sa Ot-cem i Svetim Duhom i stanova}eu nam, kao u obiteqi svojoj. Tada}e ve} na{e srce postati carskijdvor i nikakva ne~ista pomisaone}e se usuditi da u|e u wega; jer}e spomen o mu~enicima svagdabiti u nama, kao nekij putokaz,koi nam svetli; i sam car sveta,Bog, neprekidno }e biti u nama.Pa ako takim na~inom ovde pri-mimo Hrista, onda kad odavdeotidemo, primqeni }emo biti uve~nim wegovim obiteqima, {todaj Boè da postignemo svi, ~ove-koqubno{}u i blagoda}u Gospo-da na{ega Isusa Hrista, prekokoga i s kojim neka je slava i hva-la Otcu sa Svetim Duhom na svevekove! Amin.

Mitropolit

Mihail, 1866.

47

��

KAKVI UOP[TE, PO ZAHTEVU REÎ BO@IJE,

TREBA DA BUDU HRI[]ANI I SLU@ITEQI?

Kao u~enici Hristovi, ko-

ji se saobraàvaju sa onim

{to vide u Hristu ili

{to od Wega slu{aju.

(Mt. 11,29): Uzmite jaram mojna sebe i nau~ie se od mene. (Jn.13,13-15): Vi me zovete U~iteqemi Gospodom; i pravo velite, jer je-sam. Kada vam, dakle, oprah noge,ja Gospod i U~iteq, i vi ste du-`ni jedni drugima prati noge.Jer sam vam dao primer da, kao{to ja u~inih vama, i vi ~inite.

Kao ovce Hristove, koje slu-

{aju samo glas sopstvenog Pa-

stira i za Wim idu.

(Jn. 10,27) :Ovce moje slu{ajuglas moj, i ja wih poznajem, i zamnom idu. (Jn. 10,5): A za tu|inomne}e po}i, nego }e pobe}i od we-ga, jer ne poznaju glas tu|inaca.

Kao loze Hristove, koje su u Hri-

stu ukorewene, u Wemu plodonosne,

i ~ine i imaju sve {to je Hristu

svojstvno i Wega dostojno.

(Jn. 15,5): Ja sam ~okot, a vi loze.Kao udovi Hristovi koji su u

svakom vr{ewu zapovesti Go-

spodwih i daru Svetoga Duha sa-

vr{eni, saglasno dostojanstvu

Glave koja je Hristos.

(1 Kor. 6,15): Ne znate li da sutelesa va{a udi Hristovi? (Ef.4,15-16): Nego da budemo istinskiu qubavi da u svemu uzrastemo uOnoga koji je glava - Hristos. Odkoga sve telo, sastavqeno i pove-zivano pomo}u svih zglavaka, ta-ko da jedan drugog potpomaè pomeri svakog pojedinog ~lana, ~i-ni da telo raste na izgra|ivawesamoga sebe u qubavi.

Kao nevesta Hristova, koja

~uva ~istotu, saobraàvaju}i se

jedino sa voqom @enika.

(Jn. 3,29): Ko ima nevestu è-nik je. (2 Kor. 11,2): Jer vas obru-~ih muù jedinome, da devojku ~i-stu privedem Hristu.

Kao Boìji hramovi, koji su

sveti, ~isti i ispuweni jedino

onim {to pripada sluèwu Bogu.

(Jn. 14,23): Ako me neko qubi,re~ moju drà}e, i Otac moj qu-bi}e wega; i wemu }emo do}i i uwemu }emo se nastaniti. (2 Kor.6,16): Jer vi ste hram Boga ìvo-ga, kao {to re~e Bog: Useli}u se uwih, i ìve}u u wima, i bi}u imBog.

Kao ~ista i besprekorna `r-

tva Bogu, koj u svim udovima i de-

lovima ~uva ispravno bogopo-

{tovawe.

(Rim. 12,1): Molim vas, dakle,bra}o, radi milosti Boìje dadate telesa svoja u `rtvu ìvu,svetu, ugodnu Bogu, kao svoje du-hovno bogosluèwe.

Kao ~eda Boìja, koja se preo-

braàvaju u obraz Boìji po me-

ri koja je data ~oveku.

(Jn. 13,33): De~ice, jo{ sam ma-lo s vama. (Gal. 4,19): De~ice mo-ja, koju opet s mukom ra|am, doklese Hristos ne uobli~i u vama!

Kao svetlost u svetu. Stoga

oni ne dopu{taju greh u sebi,

presve}uju}i one koji im se pri-

bliàvaju poznawem istine kako

bi postali ono {to treba, ili

kako bi se pokazalo {ta su.

(Mt. 5,14): Vi ste svetlost sve-tu. (Fil. 2,15): Da budete bespre-korni i ~estiti, deca Boìja ne-poro~na usred roda nevaqalog ipokvarenog, u kome sijate kaosvetila vasioni.

Kao so zemqi. Stoga se oni ko-

ji stupaju sa wima u op{tewe ob-

navqaju duhom za netrule`nost.

(Mt. 5,13): Vi ste so zemqi.Kao re~ ìvota. Jer, umrt-

vqivawem za sada{we uveravaju u

nadu na istinski ìvot.

(Fil. 2,15-16): Da budete bes-prekorni i ~astiti, deca Boìjaneporo~na usred roda nevaqalogi pokvarenog, u kome sijate kaosvetila vasioni, drè}i re~iìvota na moju pohvalu za danHristov.

48

��

SVETA TAJNA PRIÊ[]A

[ta je Sveta Tajna Pri-~e{}a?

To je Sveta Tajna u kojoj pobo-`ni hri{}ani pod vidom hleba ivina primaju istinito telo i krvGospoda na{eg Isusa Hrista.

Ko je ustanovio ovu Svetu Taj-nu?

Gospod na{ Isus Hristos predsvojim u~enicima na posledwojve~eri, uo~i svoga stradawa ismrti.

Kako je On ustanovio ovu Sve-tu Tajnu?

To je opisano u sv. Jevan|equ:“I kad je|ahu, uze Isus hleb iblagosloviv{i ga prelomi ga idava{e u~enicima, govore}i: uz-mite, jedite, ovo je telo moje. Iuze ~a{u i dav{i hvalu dade imgovore}i: pijte iz we svi; jer jeovo krv moja novoga zaveta koja }ese proliti za mnoge radi otpu-{tawa greha” (Mat. 22,26-28).

Za vreme koga bogosluèwa se ucrkvi priprema i prima SvetaTajna pri~e{}a?

Za vreme najva`nijeg crkvenogbogosluèwa, koje se zove SvetaLiturgija.

Za{to je Sveta Liturgijanajva`nija od svih crkvenih bo-gosluèwa?

Zato {to ona prikazuje ~itavudramu Hristova ìvota od Wego-vog ro|ewa do Wegovog vaznese-wa na nebo.

Koji je najva`niji momenat naSvetoj Liturgiji?

Osve}ewe hleba i vina koje vr-{i episkop ili sve{tenik.

Za{to se ova Sveta Tajna vr-{i neprestano u crkvi?

Zato {to je Hristos zapove-dio: “Ovo ~inite za moj spomen”(Lk. 22, 19).

Za{to je potrebno da se pri-~e{}ujemo?

Zato {to od toga zavisi na{ve~ni ìvot. Hristos je rekao:

“Ko jede moje telo i pije moju krvima ìvot ve~ni, i ja }u ga vaskr-snuti u posledwi dan” (Jovan, 6,54).

Kakve su posledice neprimawapri~e{}a?

U tom slu~aju smo u smrtnojopasnosti, jer je Gospod rekao sa-svim jasno: “Ako ne jedete telaSina ôve~jega i ne pijete krviWEgove, ne}ete imati ìvota usebi” (Jovan, 6, 53).

Kako treba da se pripremamoza Svetu Tajnu pri~e{}a?

Postom i molitvom, ispoveda-wem svojih grehova i opra{ta-wem onima koji su se o nas ogre-{ili.

[ta primamo kroz Svetu Taj-nu pri~e{}a?

Primamo svamoga ìvoga Hri-sta u sebe, i tako sjediweni sWim, imamo ve~ni ìvot, premaWegovim re~ima: “Ko jede mojetelo i pije moju krv, stoji u menii ja u wemu” (Jovan. 6, 56). “Ko je-de mene i on }e ìveti mene ra-di” (Jovan. 6, 57).

Moè li se to objasniti ne-kim upore|ewem?

Deca uzimaju mleko od svojihmajki, koje je u stvari materinotelo i krv, ali tom hranom telarastu. Sli~no mi u sv. Pri~e{}uuzimamo telo i krv Hristovu itom hranom na{e du{e rastu i sa-zrevaju.

[ta bi se jo{ moglo re}i oovoj hrani na{ih du{a?

Na{a tela su od zemqe, stoga sehrane zemaqskom hrnom, ali suna{e du{e od nebeske su{tine,stoga se moraju hraniti nebeskomhranom. I Hristos je rekao za Se-be: “Ovo je hleb koji je si{ao sneba” (Jovan. 6,58).

Koliko bi puta trebalo da sepri~e{}ujemo?

Najmawe ~etiri puta godi{we(u toku ~etiri posta). Ali je pre-poru~qivo pristupiti sv. Pri-~e{}u {to ~e{}e, {to je u zavi-snosti od pripravnosti pri~e-snika. Osobito je va`no pri~e-{}ivawe u bolesti.

Koju molitvu treba da izgovo-rimo pre primawa Svetog pri~e-{}a?

“Verujem, Gospode, i ispovedamda si Ti zaista Hristos, Sin Bogaìvoga, koji si do{ao u svet daspase{ gre{nike od kojih sam pr-vi ja.

Jo{ verujem da je ovo istinitoi pre~isto telo Tvoje i da je ovosama pre~ista krv Tvoja.

Stoga Ti se molim: pomiluj mei oprosti mi sagre{ewa moja,u~iwena hotimi~no ili nehoti-mi~no, re~ju, delom, svesno i ne-svesno, i udostoj me da se bez osu-de pri~estim Svetim TajnamaTvojim za opro{tewe greha i zaìvot ve~ni.”

“Vera svetih”

Sveti Nikolaj

@i~ki

49

��

MONA[KI DNEVNIK

Posledwe stranice iz dnevnika

jeromonaha Vasilija

Starac Siluan pi{e: “... i okajana du{amoja silazi u ad”. Takvo je bilo wegovounutra{we umno delawe u borbi sa

strastima, naro~ito sa gordo{}u i sujetom.Gospod daje silazak u ad, usmeravaju}i tvoj po-

gled da uvidi{ klevetni{tvo svog srca, da se mu-~i{ i saìè{ u ogwu te klevete. U tom plamenuo~ajawa, vera te ~uva nepovre|enim, i te{i te ti-me da Gospod sve vidi i da je uvek spreman da nammilostivo pritekne u pomo}, ali nas u~i trpqe-wu. “Gde si bio, Gospode?”, upitao je sveti Anto-nije Veliki, kada su ga demoni isprebijali. “Biosam uz tebe i posmatrao sam te...”

No, moè se i druga~ije. Zavoleti bli`wegkao samog sebe, moliti se za wega kao za samog se-be, i tako uvideti da su gresi bli`weg - tvojigresi, pa si}i s wima u ad, s tim gresima, radispasewa svoga bli`weg.

Gospode, dao Si mi qubav i promenio Si meceloga, i ja sada ne mogu postupati druga~ije ve}prihvatiti i mu~ewe radi spasewa bli`weg moje-ga. Uzdi{em, pla~em, bojim se, no ne mogu druga-~ije, jer me qubav Tvoja vodi i ne èlim da seodvojim, od we, i u woj pronalazim nadu za spase-we i ne padam u o~ajawe do kraja, vide}i je u sebi.

* * *

[ta je lak{e? Trpeti glad u èlucu ili sa-vest povre|enu ~revougodijem? [ta je lak{e? Tr-peti breme danog poslu{awa ili breme savesti,oskvrwene samosaàqewem, samoqubqem i usledtoga - odbijawem poslu{awa?

Svuda te{ko}a, svuda trpqewe, svuda bremeìvota. Ali, u jednom slu~aju Gospod pomaè, a udrugom - odstupa. U jednom slu~aju - jaram Gospod-wi a u drugom - jaram |avoqi. Gospod nije ko-na~no ukinuo kazne za greh - breme ìvota jeostalo, ali se ìvot preobrazio u Duhu. Taj Duh

daje se onima koji nose jaram Hristov, koji su iza-brali da ispuwavaju zapovesti Boìje, a ne dasluè ploti i krvi. Gospode, daj mi snage da u sve-mu izaberem blagi jaram Tvoj.

* * *

Uàsno je videti u sebi spremnost za izvr{e-we i najteèg greha. To je provalija, to je adskapropast, to je ve~na muka i smrt.

I vidim, i znam, ako samo budem postavqen ute{ke okolnosti izbora izme|u vernosti Gospodui izdajstva, bi}u izdajnik. To zna~i, da sam ve} da-nas izdajnik, jer u mojoj voqi ìvi spremnost naizdajstvo.

@ivim i veran sam samo naizgled, no Gospod,po milosti Svojoj, vidi moju nemo} i ne dopu{tada okolnosti i te{ko}e prevr{e meru mojih mo-gu}nosti.

Od tajni mojih o~isti me, Gospode!

Treba to uvek sagledavati i neprestano prizi-vati u pomo}, da nas pomiluje.

Gospode, pomiluj me, gre{noga.

* * *

Kada osu|uje{, moli se ovako: To sam ja, Go-spode, sagre{io, meni oprosti, mene pomiluj.

* * *

“Kakva silna misao!” kaèmo, “On dubokopreìvqava”.

Misli i ose}awa imaju silu. Imaju silu da po-be|uju, da pot~ine sebi na{e telo.

Ono {to ima silu, treba da i realno postoji.Ako bismo povezali, sjedinili misli i ose}awa,pojavilo bi se neko duhovno jedinstvo.

Na~in na koji mislim, na~in na koji ose}am,to i jeste obraz moje du{e. Tako da du{a moèprimiti ovakav ili onakav obraz misli, u zavi-snosti od svoje snage. Jer ne{to prihvati a ne{toodbaci.

Sa kakvim obrazom, u kakvoj }e ode}i, statidu{a pred Boga? Neophodna je ode}a pokajawa.Ako ìvot nije pravedan, makar neka postoji è-qa za pravednim ìvotom. To je prva ode}a, to jepodrasnik (seti se mona{kog postriga). Ako Go-

50

��

spod vidi tu èqu, tu ode`du koja jedva da pri-kriva nagotu, On }e, moè biti, po neizrecivojSvojoj qubavi, darovati drugu ode}u, dostojnu zaprisustvo na Wegovoj Tajnoj Ve~eri u CarstvuNebesnom.

Ako smirewe Hristovo zasija u srcu, ìvotzemaqski za tebe }e postati raj. Kako to objasni-ti? Nemogu}e je. To je ose}awe srca. Ako ga ima,ti zna{ da je to - to.

Na rekama vavilonskim sedesmo i plakasmo...

Izviru iz srca moga reke vavilonske, reke osu|i-vawa moje bra}e i gordosti, reke malodu{nosti,bojazni i straha pred svakim poslu{awem, rekesamouga|awa i samosaàlewa, reke slavoqubqa igneva, uninija, lewosti, pe~ali, reke svake skver-ni, hule, neverja, lukavstva, ne~istote.

Silazim u svoje srce i pla~em zbog neizcrpno-sti tih reka. Podzemni bezdani upijaju reke, i re-ke mojih strasti upija bezdan grehovni mojega sr-ca. Gospode! To je bezdan. Bezdan pakla. Tamo senemam na {ta osloniti, nemam se ~ime uspokoji-ti. Sve je jauk, sve je gnusoba, sve pusto{.

Boè, imena Tvoga radi, spasi me i, kao Pe-

tru, pruì mi ruku!

Pimen Veliki je govorio: “Zasigurno, ~ada,gde je satana, tamo }u i ja biti”. On ne samo da jetako mislio, ve} je tako i ose}ao.

Gospod daje da vidimo svoje srce, koje kleve}ebratiju, Gospoda, ceo svet i dawu i no}u, i tadavidimo svu nemogu}nost ispravqawa sebe, svu bes-kona~nost svoga pada, bezdan adski.

Tada jasno uvi|amo da gde je satana, tamo }emoi mi biti. No, to je saznawe, to je misao. A kodPimena Velikog, to je ose}awe. To su zemqa i ne-bo. Stoga se mi samo uznemiravamo zbog svoje gre-hovnosti, a Veliki prolivaju neprestane suze.Wihova du{a realno ose}a adske muke, ona ih po-znaje.

Iz kwige

“Optinski

novomu~enici”

VERUJEM, DAKLE POSTOJIM

Na uglu nadawa

êkam, stojim,

I evo ve} godinama

Prolaznike brojim.

Brojim i traìm

Osve}eno lice,

ali ne, prolaze samo

skitnice, ubice.

Strpqivo ~ekam

Ne}u da se predam,

Otvori}u o~i {irom

Dok ga ne udledam.

Ni za jednim danom

Ne}u da poàlim,

U potrazi ako treba

I svije}u da pripalim.

Plamenom sjajnim

U tami traì}u bijelo,

Ugledam li ga, znamenom tajnim

Ozna~i}u mu ~elo.

Al, nema ga, niotkud,

Ne dolazi, ne prolazi

Ne prepoznajem ga u mno{tvu

Na utabanoj stazi.

O “homo”,

“nevjerni Tomo”,

kora~a{ ulicama

pijano, tromo.

Daqe traìm

Prestati ne}u,

Jer mora biti, znam!

Sad, prisluì}u svije}u.

Uvidim tada

S, vo{tanicom u ruci,

Uzalud brojim

U pogre{noj sam ulici!

@urim i razvijam

Nacrtanu skicu,

Kako da prona|em

Pravu ulicu?

Ne vrijedi, u skici

Nema to {to traìm,

Gledam dole i trudim se

Strah svoj da ublaìm.

[ta drugo preostaje?

Jo{ molitva Bogu.

Neznam vi{e ni kuda da gledam,

Sama sebi pomo}i ne mogu.

Bog je milostiv,

Podiè mi lice,

Pogledah u nebo

Gdje nema ulice.

A gore u plavom

Darova puna kesa.

I za mene je jedna,

Ispisana adresa.

Nata{a Kova~

51

��

SLOVO O SMRTI

Jedan od najva`nijih na~inapripremawa za smrt je se}a-we i razmi{qawe o smrti.

O~igledno je iz gore navedenihre~i Spasiteqa, da je ono zapove-|eno Gospodom. I Sveto PismoStarog zaveta govori: Se}aj se po-sledwih trenutaka svojih, i ne-}e{ nikada sagre{iti. Sveti suinoci sa posebnom pa`wom obra-|ivali ovaj deo umnog podviga.Kod wih se razmi{qawe o smrti,oseweno blagoda}u, obra}alo uìvo sozercawe tajne smrti, a ta-kvo sozrecawe pratila je goru}amolitva sa obilnim suzama i du-bokim jecajima srca. Bez postoje-}eg se}awa na smrt i Sud Boìji,oni su smatrali opasnim i sam uz-vi{eni podvig, koji bi mogao dada povoda ka samoobmani.

Prepodobni Antonije Velikiu poukama svojim u~enicima save-tuje razmi{qawe o smrti: “Po-smatraju}i, - kaè on - prevrtqi-vost qudskog ìvota i neizve-snost wegovog kraja, mi }emo setakvim razmi{qawem udaqitiod greha. Kada ustanemo od sna,sasvim je nesigurno - ho}emo lidosti}i ve~eri. Opet, kada èli-mo da odmorimo telo snom, isto jetako neizvesno - ho}emo li ugle-dati svetlost nastupaju}eg dana.Razmi{qaju}i o nesigurnostina{ega ìvota i prirode u sva-kom pogledu, mi dolazimo do po-znawa da Boìji Promisao upra-vqa nama. Tada prestajemo da gre-{imo i da se ushi}ujemo poloà-jima pustim i ni{tavnim, tada sene gnevimo ni na koga, ne stremi-mo sabirawu zemnih riznica, za-tiremo sve trule`no strahom odmogu}eg svakodnevnog odlaskaodavde i neprestanim razmi{qa-

wem o razlu~ewu du{e od tela;tada prestaje da dejstvuje qubavprema ènskom polu, gasi se pla-men plotske qubavi, pra{tamojedan drugom na{e grehe, imaju}ineprestano pred o~ima dolazakkona~nog ishoda. Bojazno{}u odsuda i strahom od muka uni{tava-ju se varqive pohote tela i ujednose zaustavqa du{a, kada klone pa-du.

Sveti Isak Sirin kaè: “Ko jedostojan da se nazove razumnim?Onaj koji je istinski razumeo{ta je kraj ovoga ìvota; taj mo-è da u~ini kraj svojim sagre{e-wima. Prva misao upu}ena ~ove-koqubqem Boìjim ~oveku,upravqaju}i du{u wegovu kave~nom ìvotu, je misao o ishodukoja se urezuje u srce. Tu misaoprirodno prati prezrewe premasvetu; wome se za~iwe u ~ovekusvaka dobra pobuda koja ga pou~a-va ìvotu. Boànstvena sila, sa-

dejstvuju}i u ~oveku, kada ho}e dajavi u wemu ìvot, polaè mu tumisao kao temeq, kako smo rekli.Ako je ~ovek ne ugasi ìvotnimbrigama i sujetom, no uzraste ubezmolviju, udubquju}i se u sebei bave}i se wome: tada }e ga onaodvesti u duboku spoznaju, neis-kazivu re~ju. Ovu misao krajwemrzi satana i upotrebqava svusilu, kako bi je i{~upao iz ~ove-ka. Ako bi bilo mogu}e, on bi dao~oveku carstvo celog sveta, kakobi putem zaborava izbrisao tumisao iz uma ~ove~ijeg; on bi torado u~inio, kada bi mogao. Luka-vi! Zna on, ako se pomisao o smr-ti ukoreni u ~oveku, da wegov umne}e ostati vi{e na strani pre-vare i da mu se demonska lukav-stva vi{e ne}e prima}i. Nemojteda pomislite kako mi govorimo oprvoj pomisli koja napomiwa-wem svojim pobu|uje u nama se}a-we na smrt; mi govorimo o puno}idela, kada neprestano dolazi ~o-veku podse}awe i razmi{qawe osmrti, koje ga svagda utvr|uje idovodi u udivqewe. Prva pomi-sao je telesna, o ovo drugo je - du-hovno stawe i divna blagodat, ka-da je ~ovek zaodenut svetlim mi-slima. Ko je to stekao, ne obra}apa`wu na svet i ne brine se zasvoje telo”.

Kada se pribliì{ posteqisvojoj reci joj: O odre moj! Ne}e{li mi ove no}i postati grob? Ne-izvesno mi je, ho}e li me ove no}iumesto vremenog sna, posti}i bu-du}i ve~ni san. Dok ima{ noge,hitaj na rad, pre negoli se one sve-ù uzom, koja vi{e ne moè da seodre{i. Dok ima{ ruke, {iri ihna molitvu, pre negoli do|e smrt.“Dok ima{ o~i, ispuwavaj ih suza-

52

��

ma, pre negoli ih prekrije prah.Kao {to ruà vene, ~im dune nawu vetar, tako i ti umire{ ~im sepokrene unutar tebe bilo koja odstihija koje ulaze u tvoj sastav. O~ove~e! Ukoreni u svom srcu mi-sao o tvom odlasku, i opomiwi se-be neprestano: Evo! Onaj koji je zamene poslan ve} je stigao do vra-ta. Za{to sedim? êka me putova-we ve~no, bespovratno!”

“Kao {to je hleb potrebniji odsvake druge hrane”, kaè svetiJovan Lestvi~nik, “tako je raz-mi{qawe o smrti potrebnije odsvakog drugog podviga. Se}awe nasmrt podsti~e monahe koji ìve uzajednici na trud, na neprestanousavr{avawe u ostvarivawu je-van|elskih zapovesti, a naro~i-to na radosno podno{ewe uvreda.A kod onih koji ìve u bezmolvi-ju ono dovodi do prestanka brigeo bilo ~emu zemaqskom, nepre-stane molitve i ~uvawa uma. Tevrline istovremeno su i mati ik}i se}awa na smrt. Delatno se-}awe na smrt preseca neuzdrà-we u hrani; a kada je ono prese~e-no sa smirewem - zajedno sa wimodsecaju se i druge strasti. Kao{to Oci tvrde da savr{ena qu-bav ne moè pasti, tako i ja mi-slim da je savr{eno ose}awe smr-ti li{eno straha. Kao {to nekizami{qaju bezdan beskona~nim,ve} na osnovu samog naziva, takoi pomisao na smrt ~ini da na{a~istota i podvig postanu besmrt-ni. ôveku je nemogu}e da jedandan provede pobo`no, ako ne budemislio da je to posledwi dan we-govog ìvota. Treba da znamo daje se}awe na smrt, kao i svakodrugo dobro, dar Boìji. Mi ~e-sto ostajemo bez srca, ravnodu-{ni, ~ak i kada se nalazimo krajsamih grobova, a veoma ~esto nasdirne sasvim suprotan prizor.

Prepodobni Filotej Sinajskisavetuje Hristovom podvi`nikuda celo jutro posve}uje trezvenoji dugotrajnoj molitvi, a nakonuzimawa hrane da neko vreme po-sveti se}awu i razmi{qawu osmrti. Navode}i u svedo~eweovog drevnog Oca, na{ prepodob-ni Nil Sorski tako|e savetuje da

se vreme za trpezom posve}ujerazmi{qawu o smrti i sudu.Ovom poukom svetih Otaca, izve-denom iz blaènog opita, kori-sno je i potrebno da se sluè svikoji èle da se nau~e se}awu nasmrt, koji èle da se oslobodevarqivog i la`nog mislenog sta-wa, kojim se ~ovek samom sebi ~i-ni kao da je ve~an na zemqi, ismrt smatra udelom samo drugihqudi, a nipo{to i svojim. Nakonnapornog primoravawa na delat-no razmi{qawe o smrti, milo-srdni Gospod {aqe ìvi predo-kus tog se}awa - i ono dolazi dapomaè podvi`niku Hristovompri wegovoj molitvi. Ono ga bla-govremeno uzvodi na stra{ni sudHristov; na tom sudu ~ovek pra-vovremeno umoqava ~ovekoqubi-vog Gospoda za opro{taj svojihgrehova, i dobija ga. Stoga je sve-ti Jovan Lestvi~nik i rekao da je“molitva onih koji se istinskimole sud Gospodwi, su|ewe predprestolom Wegovim pre Stra-{nog suda.”

Prepodobni Filotej Sinajskisvedo~i da se}awe na smrt (takouop{te sveti Oci nazivaju raz-mi{qawe o smrti) o~i{}ava umi telo. “Ugledav{i wenu lepotu,- kaè on - i budu}i zaplewen du-hom, a ne okom, poèleo sam da miona bude saputnica tokom ovogzemnog ìvota, u~iniv{i se qu-biteqem wenog blagolepija i vr-line. Kako je ona smirena, rado-sno-tu`na, promi{qena! Kako seona neprestano pla{i budu}ihpravednih muka! Kako se ona bojida odlaè iz dana u dan vrlinskiìvot! Ona izliva iz ~uvstveniho~iju ìvu, celebnu vodu, a iz mi-slenih o~iju - isto~nik najmudri-jih misli koje teku i izbijaju, ve-sele}i razum. Ovu, kako rekoh,k}er Adamovu, se}awe, govorim o

53

��

V�� D��I� � �� ,� � ��

�� 0� � �� )� �� "�� / )� � � �� "� � �� *� �� (� � !�� !�" ��,�� !� ��(� � �� 6:�� 8� ��(� �� "�� B��0 �� "�� 6�� !�� !�� "�� ,�� 9 �� "� � �� (� �� ! � � )�� :� !�� "�� !�� "�� * �� !�(�I��,�� !�(� �� +�� "�� 9�� "�� (�� 84*�� ,�� "� ��(��1 B� � �� D�� "� J�� =��(�� (� � �� !�(�� "�� ,� �� " �� 6+ "� � � �� "� �� !�� - �� - �� "�� :�� * �� "� �

smrti, ~eznuo sam postojano dadobijem za nerazdvojnu saputni-cu, i da sa wom besedim i straù-jem, {ta }e sa mnom biti po raz-lu~ewu od tela.”

“Svagda{we i ìvo se}awe nasmrt ra|a pla~, sjediwen sa rado-{}u i umilewem, i trezvenostuma.”

“Ko pa`qivo provodi ìvotsvoj, neprestano prebivaju}i use}awu na smrt i razmi{qawu owoj, i time premudro odvla~e}ium od strasti, jasnije vidi stalnenailaske demonskih predloga, ne-go onaj ko ho}e da provodi ìvovan se}awa na smrt, ~iste}i srcesamo pomo}u razuma, a ne ~uvaju-}i svoje misli uvek pla~em i tu-gom. Takav, misle}i da }e pobedi-ti o{troumqem svojim sve pogub-ne strasti, vezan je, ne znaju}i to,najgorom od wih, i ~esto skre}edaleko od Boga svojim visokou-mqem. Takav mora strogo da pazina sebe, kako se ne bi pogordio, izbog toga si{ao s uma. Obi~no sedu{e, kaè Pavle, koje sabirajuznawe sa svih strana, uznose nadmalima, kakvima im se oni ~ine: uwima nema ni plami~ka istinskequbavi, kako ja mislim. Nasu-prot tome, ko ima se}awe na smrt,vide}i jasnije od drugih nailaskedemona, svake ve~eri ih obara iprogoni.”

“Uistinu, mnoge vrline sadr-ì u sebi delatno se}awe nasmrt: ono je - majka pla~a, podsti-caj ka uzdràvawu u svemu, podse-}awe na geenu, mati molitve i su-za, ra|awe bestra{}a razotkri-vawem kratkotrajnosti ìvota,isto~nik o{troumqa sjediwenogs blagorazumno{}u; wihova su de-ca - dvostruki strah Boìji io~i{}ewe srca od strasnih po-smisli, ~ime se obuhvataju mnogezapovesti.”

Sveti Isihije Jerusalimskiubraja me}u na~ine trezvewa ne-prestano dràwe u du{i se}awana smrt. On upore|uje se}awe nasmrt sa vratarem koji stoji navratima du{e i zabrawuje zlimpomislima da ulaze u wu. “Treba,- kaè on - ako je mogu}e da se ne-prestano se}amo smrti. Od ta-kvog se}awa u nama se ra|a odla-gawe briga i svega sujetnog, ~uva-we uma i neprestana molitva.”

Postojano se}awe na smrt jedivna blagodat, udeo svetih Bo-ìjih, prvenstveno onih koji suse predali bri`qivom pokajawuu nenaru{ivom bezmolviju. Samou bezmolviju sazrevaju i cvetajunajuzvi{enije vrline, kao {to seu staklenim ba{tama neguju naj-

re|e i najdragocenije sadnice!No i mi, nemo}ni i strasni, tre-ba da primoravamo sebe na pam}e-we smrti, da stvaramo u srcu na-viku razmi{qawa o woj, bez ob-zira {to je takvo razmi{qawekrajwe protivno grehoqubivom islastoqubivom srcu. Za takvo po-u~avawe, saglasno gore navede-nom u~ewu svetih Otaca, korisnoje da se svakodnevno odvoji izve-sno vreme, oslobo|eno briga, ko-

je }e se posve}ivati spasonosnomse}awu na stra{nu, neumitnusmrt. Ma koliko da je neizbeàntaj doga|aj svakom ~oveku, ipak jeu po~etku potreban veliki trud uprimoravawu sebe ~ak i na povr-{no se}awe na smrt, {to sluìkao jedan od beskrajnih dokaza pa-da na{e prirode, koje ona u sebinosi. Neprestano rasejavawe mi-sli, na {ta smo navikli, imra~ni zaborav, neprekidno pot-kradaju misao o smrti onima kojipo~iwu da se staraju o ~estomrazmi{qawu o woj. Zatim se ja-vqaju druga protivqewa: neo~e-kivano se pojavquju va`niji po-slovi i brige upravo onoga ~asakoji smo odvojili u danu za stara-we o svojoj ve~nosti, kako bi namukrali taj ~as, a potom, da potpu-no ukradu i sam trud, ~ak i samose}awe o opstanku duhovnog, naj-spasonosnijeg delawa - razmi-{qawe o smrti. A kada se, uvi-dev{i zamke vazdu{nih vlasti,zaustavimo u podvigu: tada }emougledati u sebi novu borbu pro-tiv wega - pomisli sumwe u is-pravnost i korist podviga, pomi-sli poruge i hule kako ga nazivaju~udnovatim, glupim i sme{nim,pomisli la`nog smirewa kojenam savetuju da se ne odvajamo oddrugih qudi na{im ìvotom.Ako se, po velikoj milosti Bo-ìjoj, osvoji i ova bitka, - samstrah mu~ni, uzrokovan delatnimse}awem i predstavqawem smrti,kao wenim predokusom, u po~etkuje neobi~no teàk na{em starom~oveku: on dovodi do uàsa um ima{tu; hladni trepet proìmatelo, potresa ga, raslabquje; srcese mu~i nepodno{qivom tugom,povezanom sa bezna|em. Ne trebaodbacivati ovo stawe, ne trebase bojati da }e wegove posledicebiti pogubne. “Svakome koji po-

54

��

~iwe da ìvi po Bogu”, veli sve-ti Simeon Novi Bogoslov, “ko-ristan je ovaj mu~ni strah i bolkoji iz wega proisti~e. Ko mislida postavi po~etak bez ovakvogbola i okova, ne samo {to polaètemeq na pesku svoga truda, negoje i sli~an onome ko poku{ava dasagradi hram na vazduhu, bez ika-kvog temeqa, {to je nemogu}e. Odove bolesti uskoro se ra|a svakaradost; ovim okovima kidaju seokovi svih sagre{ewa i strasti;ovaj mu~iteq biva uzro~nikom nesmrti, no ve~nog ìvota. Ko ne}eda izbegne bol koji se ra|a izstraha od ve~nih muka, i ne utek-ne od wega, nego mu se po voqi sr-ca preda i stavi na sebe lance,taj, saobrazno tome, po~iwe usko-ro da se uspiwe i on ga predsta-vqa Caru nad carevima. A kada seto dogodi, i podvi`nik donekleuzre slavu Boìju: tada se brzoraskidaju okovi, nestaje mu~nistrah, bol srca prerasta u radost,javqa se isto~nik ose}awa iz ko-ga kao reka teku neprestane suze,a u mislima se ra|a ti{ina, kro-stost, neiskazano umilewe, sme-lost {to slobodno i nesmetanovode ka potpunom ispuwewu zapo-vesti Boìjih.” O~igledno je: dotakve promene dolazi od blogdat-ne pojave u srcu nade na spasewe.Tada se, pri razmi{qawu o smrtituga me{a sa rado{}u, a gorke su-ze prelaze u slatke suze. ôvekkoji po~iwe da pla~e opomiwu}ise smrti, misle}i pritom na ka-znu, iznenada po~iwe da pla~epri tom razmi{qawu kao o po-vratku u svoje besceno ota~estvo.Takav je plod se}awa na smrt. Sobzirom na vrednost ploda, po-trebna je odva`nost pri wegovomobra|ivawu i odolevawe svimpreprekama razumnim trudom ipostojano{}u; treba verovati da

}emo plod i ubrati u svoje vreme,po milosti i blagodati boìjoj.Se}awe na smrt, pra}eno straho-vima koji ga ne napu{taju, ovo se-}awe, povezano sa usrdnom moli-tvom i pla~em za sebe, moè da za-meni sve podvige, da obuhvati savìvot ~ove~iji, da mu omogu}i~istotu srca, da privu~e k wemublagodat Svetoga Duha, i time mupodari slobodan ushod na nebomimo vazdu{nih vlasti.

Pre negoli dostignemo do ta-kvog molitvenog blaènog sta-wa, pri kojem um neposredno gle-da predstoje}u kon~inu, i uàsa-va se smrti, kao {to i prili~istvorewu da se uàsava pretweTvorca, izre~ene zajedno sa zapo-ve{}u - korisno je pobu|ivati usebi se}awe na smrt pose}iva-wem grobqa, pose}ivawem bole-snika, prisustvovawem na kon~i-ni i sahrani bli`wih, ~estimrazmi{qawem i obnavqawem use}awu razli~itih na~ina smrtiu na{e vreme, o kojima smo slu-{ali i ~iji smo bili o~evici.Koliko je na{ih poznanika, qu-be}i ovaj zemni ìvot i uìvaju-

}i u wegovim ~arima, nadaju}i seda }e dugo ìveti, jer ne behu sta-ri, poko{eno iznenadnom smr}u!Niko od wih ne be{e u stawu dakaè smrti po{to je do{la: “Sa-~ekaj! Udaqi se! Ja jo{ ne}u daumirem!” Neki od wih ne stigo-{e na samrtnom ~asu da ostave bi-lo kakvu poruku ili opro{taj;neki su bili zgrabqeni usled ve-sele gozbe, sa rasko{ne trpeze:neki skon~a{e na putu; neki seubi{e sami, a neki behu ubijeni;jedne rastrgo{e zveri, a drugilego{e na postequ da kratko-trajnim snom odmore telo, a usnu-{e ve~nim snom. Pogledajmo okosebe: koliko je mno{tvo rodbine,prijateqa i poznanika, uzetnihsmr}u, otrgnuto iz na{eg dru-{tva! Slavni me|u wima ostavi-{e imawe i novac, sakupqane savelikim trudom, ~uvane sa veli-kim tvrdi~lukom. Smrt je razdvo-jila roditeqe od mnogobrojne po-rodice, supruga od supruge, drugas drugom; ona je pogodila genijausred velikih wegovih dela; onaje otela iz qudskog dru{tva we-govog najva`nijeg ~lana, i to utrenutku najve}e potrebe za wim.Niko nije mogao da je zaustavi ida joj se usprotivi; niko nije mo-gao da od we dobije obja{wewe zaweno delovawe, toliko nepomir-qivo sa ~ove~ijim razumom. [tanije promenqivo? [ta ima bilokakvu postojanost? Uistinu - sa-mo ìvot u Hristu, koji se nasta-vqa van granica groba i razvija upunoj lepoti i svetlosti nakonsmrti tela. A sve drugo su slabiodsjaji, varqivi kao snovi|ewa...Dugogodi{we muke ~ove~ije uni-{tava smrt u jednom trenu, u jed-nom magnovewu.

Sv. Igwatije

Brjan~aninov

“Slovo o smrti”

55

��

ISTINSKA SLU@BA

(nastavak sa 19. str.)

nikad to ne bih mogao dosti-}i!...odgovori ]irilo dubokouverenim tonom.

- Neka je i tako! Ali za{to vamje to odelo?

- Za{to? Zato, da bih imao pra-vo me{ati se u wihov ìvot. Ovomi je odelo vo|...

- Ah! - bolno proje~a ona - to susve re~i, sve same re~i. A {to sveza wih? Zar ja nisam tako isto ja-dan i dostojan milo{te stvor,kao oni {to su? Zar mi nemamoprava na deli}e sre}e. A ja ho}u,najposle, sre}e! ûjte me!...

Kao da ga je ne{to ìgnulo iz-nutra, on se na jedan mah otrè odwe, i stade je gledati razroga~e-nim o~ima.

- Vi... Vi?... pita{e on, a ve}ose}a{e da ga jezik ne sluì, inema{e snage da izgovori {to jehteo.

Nada Aleksijevna prima~e sestablu jedne jabuke od koje behu segrane spustile na wihove glave i,pruìv{i ruku, slaba~ko se na-sloni na jabuku. Ona gleda{e u]irila. Lice wezino, sada tamnoprema pepeqavoj boji vazduha, is-kaziva{e potpunu klonulost du-ha, mlitavost i beskrajnu tugu.Govorila je i daqe onim slabimglasom, koji je, rekao bi ~ovek,gotov bio svakoga trenutka umuk-nutiji.

- Pa i vi ste mi tu krivi! Za-{to ste mi do{li sa svojom pra-vedno{}u, kakve ja nisam videlani u koga, s otvoreno{}u u bi}ekoje ja nisam ni verovala? Vi ste

me probudili iz moga mirnogasna, koji bar nije pokretao u meninikakvih pitawa, nikakvih è-qa, nikakva nemira. Ja sam ìve-la kao u snu - vi ste me razbudili.Svojim nadahnutim licem vi stemene elektrisali, i ja sam po{laza vama ne pitaju}i kuda, ni ra-{ta. I kada sam do{la dotle dane mogu da budem bez vas, kada samgotova da budem va{a pokorna ro-biwa i da idem u svet s vama, vi megledate preneraèno. Za{to?

Ovde nema pravde, vi ste prvi putprema meni neiskreni! Vi trebada ste bole}i i prema meni. Totreba - to je tako prirodno, mismo se tako srodili, tako razume-mo jedno drugo!

- I vi to govorite meni, sve-{teniku, koji ima svoju ènu! -usudi se, najposle odgovoriti on.

- @enu svoju vi ne qubite, i negovorite te neistine! - o{tro gaprese~e ona, pa je glas opet izda-de, i stade slabiji nego pre: -oprostite mi i zaboravite sve{to sam vam kazala... Ja sam seprevarila... Ja }u jo{ danas oti}iodavde!

I ona brzo ode napred stazom,skrenu na levo, izgubi se iza gu-sta drve}a. ]irilo postaja neko-liko ~asaka. Prva mu misao beja-{e da po|e za wom; ~inilo mu seda se ona povodi, da moè svaki~as pasti, i da joj moè zatrebatipomo}. Ali posle se seti da }ewoj biti te{ko wegovo u~e{}e.Zato okrenu nazad. ûdno mu be-{e {to ona pla~e, ali se ipakuputi ka izlasku. Nije smeo ni dase obazre, i sa strahom se se}ao omalopre|a{woj sceni koja beja-{e za wega ne{to sa svim neo~e-kivano.

Ku}i je i{ao tako brzo, kao dabeì ispred potere. Sada je uzeose}ati se svoga {to mu pre nije nipalo na um. Se}ao se je one ìvo-sti koja se opaàla na licu NadeAleksijevne kad god joj je on odla-zio, se}ao se one ~udne gotovostis kojom je ona na jednu wegovu re~po{la za wim, odre{ila svoju ke-su, i otvorila svoje ambare seqa-cima za koje do ju~e nije marilani da ~uje. Se}ao se je, naposle, ionih drugih pogleda, koje je onaustavqala na wemu, kada je govo-rio sa seqacima, osobito toga da-na pred crkvom. I sve to zajedno sneo~ekivanim raspletom, kojitek {to se svr{i, ~iwa{e mu sene{to ~udno i nerazumqivo. Onje bio vrlo prost. On nije mogaoda razume kako se moè govoritio qubavi s ~ovekom koji ima ènu

56

��

i dete, i osobito jo{ ako je taj ~o-vek sve{tenik!...

Kad je do{ao ku}i beja{e ve}dockan. U ve~erwem vazduhu ose-}ala se vlaga, od koje se je treba-lo skloniti u sobu. On u|e u stan,pro|e po sobama i u jedan mah kaoprvi put da oseti da je sam sam-cit. @eleo je da vidi Muru i si-na, i neka te{ka studen steè musrce.

Dugo je hodao s kraja na krajoslu{kuju}i zvuke svojih ro|e-nih koraka. Ti zvuci, koje on pre-|e nikad nije ~uo, jer nije biosam, bejahu mu nemili zvuci. Uglavi mu se rojilo hiqadu mislii ose}awa, i on je mislio o tomkako je te{ko sloìti sve razli-~ite zahteve koje qudi traè odìvota.

Do|e Tekla i unese u sobu zapa-qenu sve}u.

- Tu, popo, imate i pisama! re~eona. Na wega je ona gledala na-tmureno. Ona nije odobravala{to on radi, i nije mogla da muoprosti {to je oti{la Mura, a isve drugo.

- Pisama? upita ìvo ]iriloi po|e joj na susret.

- Da pisama; jedno tu na stoli}ustoji odavno. Mora da je iz grada.Po{tar ga je doneo. A drugo je saddoneseno od spahinice.

]irilo pruì ruku. Tekla mudodade malu kuvertu.

U kuverti beja{e kartica - po-setnica, i na drugoj strani beja-{e napisano: “Molim vas, kaoprijateqa, da zaboravite sve {toje danas bilo, i da o~uvate o menisamo dobar spomen. Ja odlazimovoga ~asa. Kad se izle~im od svo-je bolesti, vrati}u se, i bi}u vampomo}nica, a sad ne mogu. Steèm

va{u ruku. Seqake kao i do sadupu}ujte u moju kancelariju. Jasam naredila. Ala je u vas svetla,prekrasna du{a!”

]irilo lagano iscepa karticuna sitna par~eta i spusti u kor-pu. IziÚe mu pred o~i bledo, iz-nemoglo lice Nade Aleksijevne,kad mu je govorila svoje ~udne re-~i, wene zablenule o~i, i grudikoje su dihale isprekidano. I onoseti da je àli kao bolesnogaprijateqa, i {to nije mogao narastanku rukovati se s wom. Jerona je tako svesrdno davala i svo-je novce, i svoje vreme, i svojezdravqe. “Da, to je bolest, ali }eona pro}i, i Nada Aleksijevna }ese vratiti. Mi }emo se sastatikao prijateqi!” mi{qa{e on.Seti se drugoga pisma. Na kuvetipo{tanska marka, i rukopis AneNikolajevne.

“Onda to nije od Mure!” - pomi-sli on i otvori kuvertu. Proti-nica pi{e kratko, ali veli~an-stveno: “Qubazni zete, ]iriloIgwatijevi}u! Tvoji luda~ki po-stupci izveli su nas iz strpqe-wa, i mi smo bili prinu|eni uze-ti od tebe ènu tvoju a k}er na-{u, zajedno s na{im unukom. Mismo se nadali, i to je bilo pri-rodno, da }e{ ti drugi dan dole-teti u grad za svojom porodicom,ali smo se prevarili, ti o tom ine misli{. @ena se tvoja kupa usuzama, ali se k tebi ne}e vrati-ti, makar i iz same ponositosti.Ti }e{ porodicu mo}i dobititek posle kad se opameti{! Tebeqube}a i tebi i svojoj k}eri sre-}e èle}a ta{ta, Ana Fortifi-kantova.”

Na dnu, posle potpisa dodato jejo{:

“Preosve{teni gotov ti je da-ti mesto u gradu, u trgova~koj cr-kvi, ako zaèli{.”

]irilo savi pismo i stavi gana stolac. Dva puta se prohoda posobi, pa se ustavi pred prozoromi pogleda na selo. Kroz ve~erwisumrak seqa~ke ku}ice predsta-vqahu se kao kakve pepeqaveta~ke; ovde onde videla se i sve-tlost. Predstavqalo mu se kakoon radi li~ne sre}e, radi mirno-ga i zadovoqnog ìvota, ostavqaovo pepeqavo selo, i preseqavase u grad na parohiju bogate trgo-va~ke crkve. I ta mu se misao po-kaza ru`na, neostvarqiva...

- Opametiti se! to }e re}i po-}i po utapkanoj stazi, ìveti bezmisli, bez ideje. Ne, ja se nikadne}u opametiti! Nikad! Neka bu-dem sam, neka mi ~ak i sina uzmu!

Ali oseti da mu je sin potre-ban, i odlu~i da ga pre ili poslevrati k sebi. Sina }e on sam u~i-ti kako }e misliti i ìveti, toon nikom drugom ne}e ustupiti.On }e preliti u wega svoju pla-menu du{u, i na~init }e ga bor-cem kao i sam {to je. I zar je onsam samcit? A {ta su te pepeqa-ve ku}ice u kojima kipi takav ì-vot, i kojima je on toliko potre-ban? Zar on wih nije osvojio, zarse nije s wima srodio? Tu se ]i-rilo seti Prepe~enice, za kojumu doktor poru~i na polasku, ob-u~e mantiju, uze {tap, i ~vrstimkoracima izi|e na ulicu.

Kraj

i Bogu slava

57

��

58

��

SJE]AWE

+�� E� >�� >>'� � �� (�� (��

�Vi{we Majdov

(ro|.Ostoji})

6D�� !�� ,�"�� "� �� 8 ? / �� <�� 4�� A� �� 9 � �� (� �� )�� (� �� !��"��

;�#��

Na naslovnoj strani:

Hram Blagove{tewa Presvete Bogorodice, Vagan, 7. 4. 2007.

SJE]AWE

�Milanka Tasi}

(ro|. Petrovi})

(1951- 2006)

�� )� � @��- )�7 /��)�%�- �")�� == #� �� +�� = �A ��B #� �� )�-� �� /)�"�� ,��" *��)�C�,�

�+� �� &��!-�� 0�� &�� -� �� )�� ')�# 4�%�

�� &� !�! &#"# $��

SJE]AWE

�Cvijan Golubovi}

(sve{tenik)

(1997-2007)

�Slobodan Golubovi}

(1992-2007)

Porodica: Borka, Aleksan-dar, Milo{ i Nata{a

SJE]AWE

(1992. ‡ 2007.)

�Radenko

�Slavi{a

�Sowa

Pro{lo je dugih 15 godina od

kada je bez vas ostala majka i

supruga.

Bogu se moli, prislu`uju}i

svije}u, da zajedno `ivimo u

Carstvu Nebeskom

supruga i majka

Dobrila

Bjelakovi}

W��

�� !� �� "�� #� �� $�� %��&� '�� %��"�(� �� %� �)�� #�(� %�� !��

�� !�� " �� "�� !�# $�� %&�#� �� '� �� !��" �� (� � � �� '� �� '��

1

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

MITROPOLIT NIKOLAJ ZATRA@IO VRA]AWE SARAJEVSKE

BOGOSLOVIJE SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI

��

�� )�"�� %**# �� +�'�� #,��(� � ��

�� !�� -��+� � �� '� �� (�� !� ��" ��"�� .� �� " ��# /��0�� 1�� 2�� .� �� %%3# �� .�� (� ��( �� '� �� #,�� (� ��

�� +� �� . �� 1�� !�� 2�� !�#��

��'�� $�� !�� !�� '� �� 4 �� .�� 5�� !�� '� � �� 6 ��+�� 7�� 8��#

��

��

��

��!�� "��# �� $��

!�� %�� &��!�� '�

��!�� (� �� %��

)�*�+�� ,� ��-��

��!�# ��

� �� ,� ��# �+��,� ��

�� +� �� "�� $��!� �#

��.� � ��(� ��

�� /�� $��!��

�� +��

��(� %��

�+�.� �� .� �

%�� &��!��# �� +�.�

�� .� ��(� ��# ��

��(�� ,�# ��

��0 � ��+��0# � �� !��

!��

��

�� .� � %�� &��!��

�� +�� .� ��

�� # �0��+��,� �

��,� ��(��0 �� !��

� ��0 ��*��# �� +��

��,�0 ��!� �� # �� 0 *��

�+� �� +�� (� ��# ��

�� -�� %�� &��!��

�� .� � ��

�� .� � � ��.� ��

��+� ��(� ��# �� ,� ��

�*�� +�# ��

�� 1� �� !�+#

�� *� ��

�� -� �� # � ��# ��

�� -��# �� -��

�� *�� 2�� 3� " ��

��

+�� 2��(��

+�3# � �� &�� '��(�+�

��

�� !�� "��

�� !�� (��

� �� (�� +� ��

(� +��# � &�� -��

�� 2��*�� # �� ,�

�� %�*�� 3� 4� ��

�� 5�� -��

�� (�� ,�# -��

�� !��.�� +� � � �� #

�� ,� ��

� � �� -� �� # ��

�� .� � �� *�.�

��6�� # � ��

� ��

��,� � �� 0 � ��

��+��0# ��,��

�� 1��

�� 7�� #

� � � �� +��

'��0��# "�� "��.� %��# ��

�� $��!�� %�� &��!��

�� 1�� +�� ,��

�� .�� # ��

��

��0 �� 0��

5��

8 � �� -� �� !�� !��

�� # ��

� �� +� �� -�.��!�

� � �� 99 ��

�� %�� "��

��# � �� !�� %�� &��!��

�� -��

�� 5��

��

2

��

MITROPOLIT NIKOLAJ PRIMIO U

POSJETU AMBASADORKU FRANCUSKE

O� &# �� &# -�� "�� 9��

5�� 7�� $# 8�� :��+�#��'� �� 7� ��

�� ;�� "�� !� �� 7�� <�� (��" ��#�� =�� .� ;�� =��"� � �� >�� !� � $�� '�� $�� 5�� ;��#? =�� "�� !� ��

�� 5�� '� $��'�� @�� 7�� $�� !�� 7�� 7�� !�� ,�� 7�� $��# /��0�� .� �� 7��"�� /�� !�� <�� # ,�� +� �� @ ;�� =�� ;��+�� =�� .� �� >�� ;��#? "�� 5��

'�� $�� 5��.�� 7�� 8�� (�'� �� !� ��(�� A�� "�� " ��+�# ��.� �� +� � ��

��'�� 5�� .� "�� 0�'�� =�� '� �� ,��.� �� /�� +�

��# ��.�" �� "�� $�� /�� (�'� $��'�� $�� (� ��;�� /��"� B�� (�'� "+�� C � ��

�� <�� $�� # ��'� �� =�� +� � �� +� �� !�� ;� � $�� !�� 8��# 8� �� '�� .� �� $�� A��#/�� =��

5��.� � 7�� !��

�� =�� 9�� (� �� " �� $# /��-��DDD#? ��

��0� ��"� � 7�� '� � ��(�� "��.� �� (�'�# ��(�'�� " �� "�� $�� 7�� (�� !�� '�� '�'� �� " �� #7�� 8��

��"� �� .� =�� ,�� !�� !� �� "�� . =�� "��.� � �� :��+�#��" /��-�� $�� 7�� 0� �� 7�� #,��.� �� 9��

��(� �� 7�� 8�� "�� >�� !� >�� "�� '�4��"�+ � ��-��# :��" �� 7�� "�� $��#

��

3

��

MITROPOLIT NIKOLAJ POSJETIO SVETU ZEMQU

�3#3E#�33*

P��

�� !��!�� !�� !�� "# $�� %�� &�� !��!��'�� (��!�� "# �� % ��&�� !��!�� '�� (�� "# ��)��% �� &�� !��!�� '�� *��!��(��"# ��!�� &�� !��!�� '��*��*��(�� "#"��# ��!�� !�� !�� (�� !��!� �� +��#,��(��

�� (�� !��*%�� !��* � ��*��* ��!�% ��!�!�!� � ��!�� % ��!�� # �� (�� !��!��)��!�� !�� !��! � ��(�� !� �� #- ��!�� !��(��

�� !�� *�� !��

�� !�� !�� * ��%��!��% ��*��* �� *��* ��# .��!% !�� /�%�� % �� !��%�� *�� !�� !�� #

&��0�� !� �* ��!�!�� / �� !�� 0�� * ��* �� % �� (��!�� %��!� � ��*��/��% !� �!�� % !� ��% �� !�� #&��

��!�� /�� ,��

�� 0�� * �� #1�!��% �!��

��!� ��! ��% !�� !��% � �� ,�� !�!��% ��

��% ��!��!� �� !�� * �� !� ��!�� !�� !��#.� �� 2��

�� !� ��!��0�� !�!�� !�� !�� % (�� !�� 0�� *��!�� #�� ,��(�� !��

�� &��

4

��

PREDSJEDNIK JELI] RAZGOVARAO SA ZVANI^NICIMA

SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

3%#3&#�33*

P�� 5��'� $�� 2�� +� � ��

�� "��#8��

�� "�� 1�0�'� �� !�� "�� A�� (�� 9��5�� 7�� $# 8�� (�'� �� 7�� #5��'�� A��

�� "�� 0� �� #8�� A��

�� 5��'� �� !�� "� ��$# �� "�� +� �� !�� "� $��'� �� 7�� 8��4@��

�+�� !�� 5��'� $�� 2�� F �� +�� "�� .�� 0��4 12�/,� 5)�;1�@ 2 :)2�

�/) 5)�;1�@F8� ��

�� "�� A�� +��.� 9��5��'� �� "� �� !� �� )�� .�� #5�� (� �� 9�� !�� $� �� !� �� (�� # 8��!�� 9��

�� (��#�� 5��

�� 9�� !�� # ;�� A�� (�� '��# �� (�9�� "�# )��

�� (�� # 2 �� A�� 0� � �� 2�� (�� 0� �� # 7�0�� +�� +��+��"�� 9�� /��!�� "� ��

� �� +� ��(�� :�� , ��"� � �� 0� � ��9��6 �� )��#�� 5��'��

�� )�� (� �� 7�� !�� +�� 5��'�� ,!�# ,�� (�� (�� +�# �� 5��'��

��.�� 0�� +�� A�� ,!�� .� �� '� �� +�� 9�� +� � ��9�� =�� 0�+�# �� (�� +�� #��.� � �� (��

�� +�� 4 12�/,� 5)�;1�@F5��.� � 7��

�� (�� "�� '� � "�� " �� 1��#�� A�� 5��

��'� �� +�� 5��'�� 7�� 8��(� � "�� 2�� !�� "��5�� '� $��'� � �� 2�� (� � "�� 7�� "� �� .�� 1��#

5

��

U SARAJEVU PROSLAVQENO VASKRSEWE GOSPODWE

�%#3�#�33*

SVETOSAVSKI PRAZNI-

CI U MITROPOLIJI DA-

BROBOSANSKOJ

8� �� "�� +� �� 9�� 5�� 7�� $# 8�� (�� A�� "�� (�� (�'� �� 7�� #? !��

�� !�� (�� +� �� !� 5��.� � 7��#8�� (� � A��

��(�� "�� !� �� G�� " �� 7��.��.�� !��'�� " �� '�" �� !��<�� !�� " �� 2��H�#2�� '��

�� 0� �� 7�� 8�� !� �� (�� 1�� !�� #

�#3�#�33*

NA PRAZNIK

OBREZAWA HRISTOVOG

I SVETOG VASILIJA

VELIKOG MITROPOLIT

NIKOLAJ SLU@IO

SVETU LITURGIJU

U MOKROM

9�� 5�� 7�� $# 8�� (��

�� ,��'� $�� 2��

�� 5�� 5��

�� "�� A��

�� "�� ?��'� ��

��!� � 7��#

,��

7�� '�

�� #

�I#3�#�33*

MITROPOLIT NIKOLAJ

NA KRSTOVDAN SLU@IO

SVETU LITURGIJU

U ZENICI

9�� 5��

�� 7��

�� $# 8�� (��

� ;�� "��

�� A�� "�� 1�0�'�

�� !� � :� �!��

��

�� .�'�#

5��.� �� 7��

�� "��

��(��

�� 0��

A�� 0��

��(� �� # �� J�'�.� ��

��

��! � /�� -��

�� #

3#3�#�33*

NOVI POKU[AJ

PROVALE U

PRAVOSLAVNU CRKVU

U POFALI]IMA

SARAJEVO

K�18)K � 8�� !� �.�� !�� (�'� $��'� � ��-��.�� -�� ! =�� <� ��.#, �� !�

� �� ! � �� . � �� (�+�� 0� � !��#<� ��. ��

�� !� ��

6

��

VIJESTI

�� #�� '��

�� 7?� ;� �� !� �� 0��#�? ��+��'�" ��

� �� !�� 3��6� �� ! =�� <� ��.#

�I#3�#�33*

ODR@ANA SJEDNICA

EPARHIJSKOG SAVJETA

MITROPOLIJE

DABROBOSANSKE

� ��

�� !��"�� #�� $�� %��&�� '� (�� !�� " �� !��&� �� !��

'��)� � ��" ��*� �� %��

��)�� '� (��

��

�� +� ��&��

�� " ��&��"� � ��

��"� �� !� �� ,�� -�� .�� "� �! �� /01�111�� +��)� !� ��" �� "�� 2�� "��"��&��)�"� !��+��)� ��" �� !��" � ��&��"� � /113� �� !��

4��" �� !"�� 5��&�� !� /113�� -�� !�/11�� !��&�� *� �� 6�� !�� " �� !��&�� -�� -�� ,� � � ��"� 7�� !��&�� 8�� !�� 8�� " &��"� � 9�� 4��6�� &�� )�*� !�� -�� "��

�� "��

"� �� "� �� &�� )�� " ��"� "�6� ��"�� &)�� )��&��)� � ��*� � ��

� �� &��6�� &�� &��

�� 6� �� *�" ��"�� !��*� �� *�� 7�� +�*� ��"�)�!� ��

�I#3�#�33*

MITROPOLIT NIKOLAJ

PRIMIO U POSJETU

[VAJCARSKOG

AMBASADORA

9�� 5��

�� 7��

�� $# 8�� # -��

��

�� J��!��

� ��!�� 9�� @��

!�� # 1��-� A� !�#

/��

�� )�� A� ! ��

�� ( ��

��!��

� ��. �� +� ��

�� 0�

�� !�� !��

��" �� !�� .� ��

.� � �� '��

�� .�# <��

� ��!��

��

�� +� ��'�

�� . ��#

�/��!�� (��

��

�� (�� " ��

�� !��

��

�� +�� #

? �� !��

7

��

(� �� 6 ��

�� )��#

$�� 7��

�� !��

�� '��

�� !��

�� !�� +��

�� +�# =��

�� . ��

��'� ��.� ��

7�0�� .��

�� !��'� �� !��

��+� � ��#

$��.� � �� +� �

��'� ��0� �� 7��

�� 8��

��

��

�� +��

�� +�'�

�� # 7�0��

�� .� � ��

� ��

��

��# 8� ��+� =�� 0�+� ��

��

�� " � �� +��

�� +��

�� 0�� +� �

�� (��

�� # 8�� +� ��

�� '�

��+� ��(�'� �� (��#

7��

��"��

!�� 0� ��

!��

�� (�� 0��

�� +�'� ��'� ��

0� +��

�� #

8� �� )��

�� A� ! �� $�� 7��

�� (�� " � ��.��

��

�� !�� '� ��

�� (�'� ��

�� '� � !��

�� #

�I#3�#�33*

DUHOVNA AKADEMIJA

U SARAJEVSKOJ

SABORNOJ CRKVI

? 8��+� ��+��

�� !�� (��

� �� "�� " ��

�� 5�� >��

�� !�� . ��+� ��

��!�� (�� "��#

)�� (��'�� '� ��(�'�� )�� /��. �� 5�� (��

�� +� � ��

� �� +��

��+� �� 0�'�� "��

��(��+�� ;��

"�� ,�� !��

��'� � 7��

2��

� �� 1�� 1��

��.�#

��.� ��"��

��(�.� �� "�� 5��

�� ,�� <��'��

��+� �� &# ��

�� * ��#

8

��

�&#3E#�33*

PO^ELA OBNOVA

MANASTIRA VOZU]ICA

KOD ZAVIDOVI]A

<� ��

�� !�� 5��.�!� �� :��.�# �� -�� .� ��+�� !�� '� �� '� �� .� �� 3#333 ;7#

1�� -� � �� 5�� G��!�� G� ��!��

�� (��

�� 1�� 9��

�� ;��

�� '� �!�� " ��

�� # ��

�� G�� :��

�� 0��

�� 0�� .�

;�� L��

��

M3 �� " �� #

�� " ��

�� !� ��.�� "��

�� +� �" ��

��

�� '� �� #

,� �� .� �� <��

�� 0��

��0��

( �� .� ��.�� '�

�� (� � �33 � �

�� # �� A��. �� 5��.��

�� 5�� 1��

�� 1�� 1�� #

5��.�� !��

�� ( �!�� !� ��

"��+�� +��

��+� ��

��'�.�� '� � �� &#

��#

�� -��!��

�� . ��

��

� :��.�� -�� NEI* M� �I% *E& ��

��

3M#3&#�33*

VELIKO BDENIJE U

SARAJEVSKOJ

SABORNOJ CRKVI

9�� 5�� 7�� $# 8�� . ��

�� "�� 1�0�'� ��

��!� � �� (�� =��

��'� 5�� # 5��

��.� �� 7��

��(�� !� 8��

7��. � �� A��

+�!#

? �� .� ��

�� (�'� ��

��

�� 0�+��

��

(�� $�� 2�� #

$�� 7�� .� ��

�� 5�� * ��

�� (�� 5��'� ��

'�� !� � "��

�� 2�� !�� =��

'� 5��

�� ?��'� ��

��!� � �� %

��#

8� 5��

�� $�� 7�� .�

��(�� A��

�� -��

�� .� � ��+�

5��'� ��

(��

"�� % ��#

�&#3&#�33*

MAKEDONSKI

PARLAMENTARCI

KOD MITROPOLITA

NIKOLAJA

9�� 5�� 7�� $# 8��

�� !��

1�� 7��

�� # O�� $��#

8��

!�� 7�� 8��

�� !��

'� �� (��

<��

��.� � ��

��

�� +��'�

��

�� !��

�� #

/��

�� "��

� �� 1��!� 7��

��# �� !� �� (��

�� " ��

�� 7�� !��

��0� � ��(�� (��

��

�� '� ��

�� +��

�� !��

�� #

$�� $��

�� 1�� 7��

�� (��

�� !�� '��

(�� (�'�

�� (�'� ��"

� �� " ��#

9

��

�%#3&#�33*

ME\URELIGIJSKO

VIJE]E ODR@ALO

43. SJEDNICU

? �� (� �

&E# �� !� ��

7�0�� .� � ��

� ��!�� #

�� !� ��

�� 715

�� 4 �� 715 �� 9�� 5��

7�� $#

8��9�� @�� !�� 7��

��-� �-# ��. ��

2�� !� � �� 9��

�� ?�� 8�� "�

�� 5� ��

+�. � �� =��

�� !� � �� # =�� G� !�#

/�� !� ��

�� ( ��

�� 7�0��

.�� '� ��

�� '��

�� 5��.� ��

7�� 8��# , ��

��( �� 2�� !�

7��-� �-# ��.�� .� �

��.�� 0�� #

7�� 8�� 0�� "�� 715 �� '� ��

��'� �� " �� .� � �� !� ��

��"��

�� !��

715 ��+�� 9��

�� @��

�� $# 5��#

^LANOVI

ME\URELIGIJSKOG

VIJE]A POSJETILI

PREDSJEDNI[TVO BiH

>�� 7�0�� .� � �� !�� !�� #>�� 5��.�4 ��

715 �� 9�� @�� !�� 2�� !� � �� 7��-� ��.��

9�� @�� $#5�� 9�� ?��"�� 5� �� +�.�� 9��@�� !�� =�� !� � �� # =�� G� !�� .� �� # 8�� 1�� . � �� # L�+�� ;��.#/��

�� 7�0�� .� �� ( �� 0�'� ��+� ��'� ��0� 5��.� � �� # 2��0� �� :�� '� ��!�� !�� '� �� (�� " �� " �� !��#8� �� ( � ��

�� '� �� '� �� !�� !� � �� # :�� +�� '�� (� �� +��'� �� !�� +�� '� ��'� ��0� �� 0� �� !�� #>��

�� (�� '� ��'� ��0�715 �� .� �� +� �� " �� 0� �#�:��

�� .� �� (��

10

��

��6 �� .� 1�� .#:�� !�-��

�� (�� L�+�� ;��.�� 715 �� . �� '� �� " �� !�� !�� " �� !�� (�� !�� '�� +�'�� (� �� -�� (��#8� ��

� �� .� �� 715 �� (�� " �� + �� #

�#3&#�33*

UKRADENI OLUCI SA

CRKVE U ZENICI

? �.� ��0� �&# � �# ��33*# �� !� �� "�� 1�0�'� �� !� � :� �!�#?��

�� (� � �M� �� 333 �� " ��# 7�0�� +� ��'� �!� �� !�� +� � � ��"�� !�� '� �� #8��

�� "�� !�� !�� 0��#

��

��

N� �� !� �� (� �� .� >�� #

>�� 5�� .� ��.�#��

� �� +��+� ��# /� �� '� �� (�� /��!� � ��+�� '�� (�� !�� #>�� +��

�� +��# 2 �� . ��+� �� '�� .� � ��'�� "��#8� ��

��# 8� �� # J�+�� $�� "�� (�� # O�� ('� ��

��.�� (� �� .� �� +�� 9��# =�� $��F ,�� '�� '�#7�� !��

� �� !� �� "��+� � �� !��.�� # �� '� 2�� #@"� �� F <� ��

�� .� � ;�� .�� 5�� <�� $�� !�� '�"�� '�# <� �� =�� #### �� !�� # <� ��0�� 1�� +�� +� � �� "4 12�/,� 5)�;1�@�

5)2�/28? 5)�;1�@F

��

��

11

��

VASKRS,

NAJVE]I HRI[]ANSKI PRAZNIK

��

��

��

:�!��" �� " ��"�� " � ��"� �� "��" ��"�� )�� "�� +�� )��

#��"�� !��6�� " ��&)�� "�� !"� �� "�6��" ��!�"��*� � ��"�&)��*�� *�� (�� "� �� !�"�� &)�"�� "�+�"��)��

:�� -�� "� �� "+��" � ��"��+��" �� #�� )�" �� "�� +� ��)� "�;<7�� =7��

��=> ��)�; <��& �� " �!�� = ��&�� !��+�� =>

2 �� " ��"=��"� ��

"� �� -��"� ��

�� "��!�� ?�� !�� !��" �� !� ��"�� *�� "� �� "��

�� "� ��2 &�� " �� &��= 2!�

�� "� �� " ��"� �� "� ��"� ��& ��

�� 8�� "� �� "� � ��!� !� ��*�"��&�� "� ��&��

�� "� �� ! ��

5�"��"� ��; � ��*��"�� *��6� �� " � ��*�"� �� +� �� +�� 5� ��*� �� @��*� �� "�� )��

A�� +�� )� �� +�� )� �� !�� *�B *�� *�� + �� "� "�"�� "�� +�� 2 �� :� ��

2 �� &� ��&� �� "� �� "��(�&� �� "� ��

"� �� *�� (�&� ��&��

�� &� �� &� ��

�� %�&�" � ��"��(�&� �� -��

�� "�"� "�) �� !��"� �"��)�� !�� "� ��

�� )�*� "��"� �� !��

�� "� �� "��

��"� �� &��)��

�"�� !��+�� #� ��= #� �� )�"� ��

�� !�� "�6��

��*� � ��&��*� �� "��

��)�� =�� &�" ��)� "� �

�� A �� &��" "�)�� +�� )�; %��"�� A �� &�� &�

� �� &��

(�"�)� �� *� � �"� ��& �� & ��= #� �� !� ��" �� "��*��= #� �� *� �� !�� "� �� &�� "��=

� ��" �� "�� .��&)�� "�� )�� 2�� )� !�� "� ��"� �� !� �� (� "�� &�� <"�� )�> � <�� )�><"��> �� <��>�

��" ��)� �� " �� &)�� 7�� " ��&��*�"� .��&)�� " �� "� �� &��"� �� "� �� )�� "� � �� "� �� "�� 7�� !�� ; ��

5�� "� "� ��"��6�� "��"� �� !�� !��*�� -��"� �� +�� "��"�� -��

"� �� !� ��& !�� "� �� !� ��&��

#�� '�� "�� "��

�� "��!"�6� �� "�� "�� <C��> &�� !�� !��

��5�� "��

"�� ")�*� "�� ) �� *� ��

*� !�� &)�*� �� !�� !� �� 9��

4A4 4%A� A�2

<?� ��" 4� 4� �� ?�� >

12

��

DIPLOMATA I ^OVJEK

To

mi

na

nedeq

a‡

Mal

iV

ask

rs

uM

an

ast

ir

uD

ob

run

,2007.

godina 2007. broj 35

Documents