budizam-budisticka meditacija

of 184/184
Ivan Antić Budistička meditacija Izvorni tekstovi i detaljna uputstva za praksu

Post on 01-Jul-2015

276 views

Category:

Documents

62 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Ivan Anti

Budistika meditacijaIzvorni tekstovi i detaljna uputstva za praksu

Ivan Anti Budistika meditacija Izdava: Trikona Novi Sad Copyright: 2005 by Ivan Anti Priprema: Ivan Anti tampa: HIT-copy, Beograd, 2005. Tira: 200.

2

Strana 4 Anguttara nikaya III.39 Sukhamala sutta

ProienjeStrana 7 Digha nikaya 22 Maha satipatana sutta

Veliki govor o temeljima sabranostiStrana 27 Majjhima nikaya 118 Anapanasati sutta

O sabranosti panje na dahStarna 33 Majjhima nikaya 121 Cula-sunnata sutta

Saeti govor o nitavilu

Savremeni komentari i uputstvaStrana 38 Aan a

Ispravno vebanje - neprekidno vebanjeStrana 52 Aan a

Pitanja i odgovoriStrana 68 Venerable H. Gunaratana Mahathera

Panja - Put svjesnosti

3

Anguttara nikaya III.39 Sukhamala sutta

ProienjeMonasi, ja sam iveo u izobilju, velikom izobilju, najveem izobilju. Moj otac je ak imao jezera u palati, u jednom su cvetali crveni lotosi, u drugom su cvetali beli lotosi, u treem su cvetali plavi lotosi, i sve to za mene. Nisam koristio sandalovo drvo koje nije bilo iz Varanase. Moj turban bee iz Varanase, kao i moja tunika, moje donje rublje i moj ogrta. Hladovinu su mi pravili danju, titili me od hladnoe i rose nou. Imao sam tri palate, jednu za hladno vreme, jednu za toplo vreme i jednu za kino vreme. Tokom etiri meseca monsuna zabavljale su me u palati za kino vreme pevaice i igraice, bez ijednog mukarca meu njima. I dok su se sluge, radnici i uvari u kuama drugih ljudi hranili skromno, u domu moga oca sluge, radnici i uvari su se hranili obilno. Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobiljem, u meni se javila misao: Kada neki neupuen, svetovan ovek koji je podloan starenju, ne moe izmai starenju, vidi drugog oveka koji je ostario, on je uplaen, ponien i zgaen, zaboravljajui da je i on sam podloan starenju, da ne moe izmai starenju. Ako i ja -- koji sam podloan starenju, ne mogu izmai starenju - treba da budem uplaen, ponien i zgaen kada vidim drugog oveka koji je ostario, na to ne pristajem. Kada sam to uoio, opijenost mladou [tipina] za mlade ljude poe da kopni. Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobiljem, u meni se javila misao: Kada neki neupuen, svetovan ovek koji je podloan bolesti, ne moe izmai bolesti, vidi drugog oveka koji je bolestan, on je uplaen, ponien i zgaen, zaboravljajui da je i on sam podloan bolesti, da ne moe izmai bolesti. Ako i ja - koji sam podloan bolesti, ne mogu izmai bolesti - treba da budem uplaen, ponien i zgaen kada vidim drugog oveka koji je bolestan, na to ne pristajem. Kada sam to

4

uoio, opijenost zdravljem [tipina] za ljude koji su zdravi poe da kopni. Iako sam bio obdaren takvim bogatstvom, takvim izobiljem, u meni se javila misao: Kada neki neupuen, svetovan ovek koji je podloan smrti, ne moe izmai smrti, vidi drugog oveka koji je mrtav, on je uplaen, ponien i zgaen, zaboravljajui da je i on sam podloan smrti, da ne moe izmai smrti. Ako i ja - koji sam podloan smrti, ne mogu izmai smrti - treba da budem uplaen, ponien i zgaen kada vidim drugog oveka koji je mrtav, na to ne pristajem. Kada sam to uoio, opijenost ivotom [tipina] za ljude koji su ivi poe da kopni. *** Monasi, postoje tri vrste opijenosti. Koje tri? Opijenost mladou, opijenost zdravljem, opijenost ivotom. Pijan od opijenosti mladou, neupuen, svetovan ovek ini loe stvari telom, govorom, milju. inei loe stvari telom, govorom, milju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti ponovo raa u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Pijan od opijenosti zdravljem, neupuen, svetovan ovek ini loe stvari telom, govorom, milju. inei loe stvari telom, govorom, milju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti ponovo raa u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Pijan od opijenosti ivotom, neupuen, svetovan ovek ini loe stvari telom, govorom, milju. inei loe stvari telom, govorom, milju, on se - posle razlaganja tela, posle smrti ponovo raa u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim svetovima, u paklu. Pijan od opijenosti mladou, monah naputa vebanje i vraa se niem ivotu. Pijan od opijenosti zdravljem, monah naputa vebanje i vraa se niem ivotu. Pijan od opijenosti ivotom, monah naputa vebanje i vraa se niem ivotu.

5

Podloni roenju, podloni starenju, podloni smrti, svetovni ljudi su zgaeni nad onima to pate nad onim emu su i oni sami podloni. Ako i ja treba da budem zgaen nad biima koja su podlona svemu tome, ja onda ne pristajem, da ivim kao i oni. Zadravajui taj stav znanje o Dhammi lien svakog poseda prevazioh svaku opijenost bogatstvom, mladou i ivotom kao onaj to u odvraenosti vidi spokojstvo. U meni se javi energinost, osloboenost jasno sagledah. Sada vie nema naina da uivam u ulnim zadovoljstvima. Sldei tok svetakog ivota, ja se vie ne preporaam.

6

Digha nikaya 22 Maha satipatana sutta

Veliki govor o temeljima sabranostiOvako sam uo. Jednom je Blaeni boravio meu Kuruima, u gradu Kamasadama, trgovakom centru naroda Kuru. Tada Blaeni ovako ree monasima: Monasi, i oni mu odgovorie: Da, potovani gospodine. A Blaeni ovako nastavi:Jedini put, monasi 1 , da se proisti bie, prevlada alost i patnja, razori bol i alost, da se dostigne ispravni put, da se dostigne nibbana, jesu etiri temelja sabranosti panje. Koja su to etiri temelja? Ovde (u ovom uenju) monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu 2 , revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju oseaja u oseaju, revnostan, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju uma u umu 3 , revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladaMonasi (pali: bhikkhave; jedn.: bhikkhu). Bhikkhu je onaj koji je primio vie zareenje (upasampada) u budistikoj monakoj zajednici (sangha), a koje je zasnovano na prihvatanju pravila discipline (vinaya). Za ovaj kontekst, meutim, komentar kae: 'Bhikkhu je ovde upotrebljeno kao primer onih koji su posveeni praktikovanju Uenja... Ko god da preduzme vebanje... ovde je obuhvaen terminom bhikkhu.' 2 Ponavljanje u ovim formulacijama 'praktikovanje kontemplacije tela u telu', 'kontemplacije oseaja u oseajima', itd. treba meditantu da ukae na vanost ostajanja svesnim da pri odravanju panje usmerene na pojedinani odabrani objekat i ostajemo pri njemu, a ne prelazimo u polje neke druge kontemplacije. Na primer, kada kontemplira neki telesni proces, meditant moe i nesvesno biti odvuen u razmatranje svojih oseanja vezanih za taj telesni proces. Tada bi trebalo da je sasvim svestan naputanja prvobitnog objekta i prelaska na kontemplaciju oseanja. 3 U prvom delu ove knjige pali terminima za 'um' (citta) i 'objekte uma' (dhamma) dat je poneto slobodniji prevod 'stanja uma'1

7

vi elju i alost zbog sveta; boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, revnostan, jasnog shvatanja i sabran, nadvladavi elju i alost zbog sveta. Kontemplacija tela A kako to, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju tela u telu? Tako to, otiavi u umu, u podnoje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, seda nogu prekrtenih, tela uspravnog i budnog uma. 4 Sabran, on udie i, sabran, on izdie. Udiui dugi dah, on zna Ja sada udiem dugi dah; izdiui dugi dah, on zna Ja sada izdiem dugi dah; udiui kratak dah, on zna Ja sada udiem kratak dah; izdiui kratak dah, on zna ' Ja sada izdiem kratak dah. Svestan itavog tela (disanja), udisau, tako on veba. Svestan itavog tela (disanja), izdisau, tako on veba. Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau, tako on veba; Smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau, tako on veba. Kao to veti drvodelja ili njegov pomonik pravei dugi okret zna Sad pravim dugi okret, ili pravei kratki okret zna Sad pravim kratki okret, isto tako i monah udiui dugi dah zna Sad udiem dugi dah; izdiui dugi dah zna Sad izdiem dugi dah; udiui kratak dah zna Sad udiem kratak dah; izdiui kratak dah zna Sad izdiem kratak dah. Svestan itavog tela (disanja), udisau; Svestan itavog tela (disanja), izdisau. Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau, tako on veba; smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau, tako on veba. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. 5 Boravi kontemplirajui odnosno 'mentalni sadraji', kako bi njihovo znaenje bilo to jasnije. 4 Doslovno: 'stavljajui pred sabranost'. 5 Iznutra: kontemplirajui sopstveni dah; spolja: kontemplirajui tu dah; iznutra i spolja: kontemplirajui sopstveni i tu dah naizmenino, bez prekida u panji.

8

faktore nastanka 6 u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja 7 u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja 8 u telu. Ili je njegova sabranost na injenicu ovo je telo 9 uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. 10 Nezavisan, 11 boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. Poloaji tela I opet, monasi, kada hoda monah zna Ja hodam; kada stoji, zna Ja stojim, kada sedi, zna Ja sedim; kad lee, zna Ja leem; svestan je i svakog drugog poloaja tela. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja, ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u telu. 12 Ili je njegova sabranost na injenicu ovo je telo uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost paFaktori nastanka (samudaya-dhamma), to jest uslovi koji omoguuju nastanak tela disanja, a to su: telo u svojoj celini, nosni aparat i um. 7 Faktori razlaganja (vaya-dhamma) su: razlaganje tela i nosnog aparata i prestajanje mentalne aktivnosti. 8 Kontempliranje oboje, naizmenino. 9 To znai da jedino telesni procesi postoje, bez ikakve due, sopstva ili trajne sutine. Odgovarajuu formulaciju u narednim kontemplacijama bi trebalo razumeti na taj nain. 10 Znanje je ovde etvorostruko jasno shvatanje. Sabranost je gola panja. Meditant bi trebalo da nastoji da se zadri u domenu i unutar svrhe odgovarajue za ovaj metod vebanja. Ne treba da ga zavedu razmiljanja, emocije ili mentalne slike izazvane kontemplacijama; kada se pojave, trebalo bi ih samo na trenutak registrovati i okrenuti se od njih. 11 Nezavisan od elje i pogrenih stanovita. 12 Sve kontemplacije tela, izuzev daha, imaju kao faktore nastanka: neznanje, elju, kammu, hranu i opte karakteristike nastajanja; a kao faktore razlaganja: nestajanje neznanja, elju, kammu, hranu i opte karakteristike razlaganja.6

9

nje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. Sabranost panje i jasno shvatanje I opet, monasi, idui tamo ili idui ovamo monah primenjuje jasno shvatanje; gledajui pravo i gledajui u stranu, primenjuje on jasno shvatanje; savijajui i pruajui (svoje udove), primenjuje on jasno shvatanje; nosei na sebi ogrta i u ruci posudu za proenje hrane, primenjuje on jasno shvatanje i dok jede, pije, vae i uiva u ukusu, primenjuje on jasno shvatanje; kad se povinuje zovu prirode, primenjuje on jasno shvatanje; dok hoda, stoji, sedi, lee da spava, budi se, govori i uti, primenjuje on jasno shvatanje. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ... (kao prethodno)... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. Razmiljanje o odbojnosti tela I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kou i prepunom neistoe, ovako: Ovo je telo nainjeno od: kose, malja, noktiju, zuba, koe, mesa, tetiva, kostiju, kotane sri, bubrega, srca, jetre, plune maramice, slezine, plua, creva, crevne maramice, grkljana, izmeta, ui, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoe, pljuvake, slina, sekreta, mokrae. 13 Ba kao da je re o vrei punoj raznog zrnevlja kao to je zob, pirina, graak, susam, ito i ovek sa dobrim vidom, odvezavi je, prebira po njoj: Ovo je zob, ovo je pirina, ovo je graak, ovo je susam, ovo je ito. Isto tako, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu, od glave do pete, zatvorenom u kou i prepunom neistoe: Ovo je telo sainjeno od: kose ... mokrae.

Uz kasniji dodatak 'mozga u lobanji', ova 32 dela tela ine est objekat meditacije u budistikim zemljama. Radi detalja o ovoj meditaciji vidi Put proienja, pogl. VIII, 8.

13

10

Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ... (kao prethodno) ... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. Razmiljanje o materijalnim elementima I opet, monasi, razmilja monah upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima: U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha. 14 Kao to veti mesar ili njegov pomonik, poto je zaklao kravu i isekao je iznosi meso na prodaju na raskrsnici etiri glavna puta, isto tako monah razmilja upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo poloaju i o njegovim primarnim elementima. U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra... Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu. Devet kontemplacija na groblju (1) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo jedan dan posle smrti ili dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto, pomodrelo i puno gnoja, baeno na mesto za spaljivanje, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra... (2) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, leinari, aplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, akali ili razliiti crvi, tada on Ovi 'elementi' (dhatu) jesu primarni kvaliteti materije i u budistikoj tradiciji se objanjavaju kao tvrdoa (zemlja), prijanjanje (voda), vrelina (vatra) i kretanje (vazduh). Vidi Put proienja, pogl. XI.14

11

(takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai... (3) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje: Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive i ponegde je ostalo jo malo mesa i krvi... (4) Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive, okrvavljen i ogoljen... (5) Od njega je ostao jedino kostur, koji jo na okupu dre tetive, bez krvi i mesa, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai... (6) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale razbacane kosti na sve strane ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kima, lobanja... (7) I opet, monasi, kao kad monah ugleda telo baeno na mesto za spaljivanje: od kojeg su ostale samo sasvim izbledele kosti... (8) Od kojeg su ostale samo kosti vie od godinu dana stare, na gomili... (9) Od kojeg su ostale samo natrule kosti, to se pretvaraju u prainu, tada on (takvo opaanje) primenjuje na sopstveno telo ovako: Zaista, isto je sainjeno i ovo moje telo, i ono e postati ovakvo i tome ne moe umai. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu iznutra ili spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u telu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u telu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u telu. Ili je njegova sabranost na injenicu ovo je telo uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui

12

ni za ta na svetu. Tako, zaista, monah boravi praktikujui kontemplaciju tela. Kontemplacija oseanja A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima? Kad oseti prijatno oseanje, monah zna: Oseam prijatno oseanje; kad oseti bolno oseanje, on zna: Oseam bolno oseanje; kad oseti neutralno oseanje, on zna: Oseam neutralno oseanje. Kad oseti prijatno ovozemaljsko oseanje, on zna: Oseam prijatno ovozemaljsko oseanje; kad oseti prijatno uzvieno oseanje, on zna: Oseam prijatno uzvieno oseanje; kad oseti bolno ovozemaljsko oseanje, on zna: Oseam bolno ovozemaljsko oseanje; kad oseti bolno uzvieno oseanje, on zna: Oseam bolno uzvieno oseanje; kad oseti neutralno ovozemaljsko oseanje, on zna: Oseam neutralno ovozemaljsko oseanje; kad oseti neutralno uzvieno oseanje, on zna: Oseam neutralno uzvieno oseanje. 15 Tako on boravi praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u oseanjima ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u oseanjima ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u oseanjima. 16 Ili je njegova sabranost na Objanjenje ovozemaljskih (samisa) i uzvienih (niramisa) tipova ova tri oseanja dato je u 137. govoru Majjhima nikaye (Govora srednje duine). Tu se ovozemaljska oseanja nazivaju 'vezanim na porodian ivot', a uzviena oseanja 'vezanim za odvraenost'. Uzvieno prijatno oseanje je, na primer, srea kao rezultat meditacije i uvida u nepostojanost egzistencije. Uzvieno bolno oseanje je, na primer, bolna svesnost sopstvenih nedostataka i sporog napredovanja putem izbavljenja. Uzvieno neutralno oseanje je ravnodunost nastala zahva-ljujui uvidu. 16 Faktori nastanka za oseanje su: neznanje, elja, kamma, ulni utisak (phassa) i opta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: 'nestanak nabrojana etiri faktora i opta karakteristika razlaganja'.15

13

injenicu ovo je oseanje uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima.

Kontemplacija uma A kako, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju uma u umu? Tako to, kada se u umu pojavi pouda, monah zna da je to pouda; kada u umu nema poude, da je to um bez poude; kada se u umu pojavi mrnja, da je to mrnja; kada u umu nema mrnje, da je to um bez mrnje; kada se u umu pojavi obmanutost, da je to obmanutost; kada u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti; kada se u umu pojavi strepnja, da je to strepnja; 17 kada se u umu pojavi rastresenost, da je to rastresenost; 18 kada se u umu pojavi proirena svest, da je to proirena svest; 19 kada se u umu pojavi suena svest, da je to suena svest; 20 kada se u umu pojavi svest o nadmaivosti, kao svest o nadmaivosti; 21 kada se u umu pojavi svest o nenadmaivosti, kao svest o nenadmaivosti; 22 kada je um skoncentrisan, kao skoncentrisan um; kada um nije skoncentrisan, kao dekoncentrisan um; kada je

Ovo se odnosi na krutost uma i tromost, ukljuujui takoe stanja kao to su letargija, sporost reagovanja, oklevanje, unutranja napetost izazvana potiskivanjem itd. 18 Ovo se odnosi na uznemirenost uma i ukljuuje uzbuenost, beanje, elju za promenom itd. 19 Svesnost sfera suptilne materije i nematerijalne tokom meditativnog zadubljenja (rupa- i arupa-jhana). 20 Uobiajena svesnost ulima dostupnog stanja egzistencije. 21 Svesnost ulima dostupnog stanja egzistencije, kojem su superiorna druga mentalna stanja. 22 Svesnost sfera suptilne materije i nematerijalne, kojoj nijedno ovozemaljsko stanje nije superiorno.

17

14

um osloboen, kao osloboen um; 23 kada um nije osloboen, kao neosloboen um. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju uma u umu iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u umu ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u umu ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u umu. 24 Ili je njegova sabranost na injenicu ovo je um uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju uma u umu. Kontemplacija objekata uma A kako monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma? Pet prepreka Tako to monah boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka. 25 A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka? 26

Privremeno osloboen prljanja, bilo kroz meditativni razvoj uvida koji oslobaa od pojedinanih loih stanja snagom njihovih suprotnosti, bilo kroz zadubljenje (jhana). 24 Za um, ili svest, faktori nastanka su: neznanje, elja, kamma, telo-i-um (nama-rupa) i opta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: nestanak nabrojana etiri faktora i opta karakteristika razlaga-nja. 25 Ovih pet prepreka (nivarana) jesu glavne smetnje razvoju uma. Njih treba privremeno ukloniti da bi se dostigla zadubljenja i isto tako koncentracija (upacara-samadhi) nuna za potpuni razvoj uvida. Vidi Nyanaponika Thera: The Five Mental Hindrances (BPS, Kandy, 1961.). 26 Ovo se odnosi na elju za bilo kojim od pet objekata ula.

23

15

Tako to, kada se u njemu javi ulna elja 28, monah zna: U meni je ulna elja, ili kada ulne elje nema, on zna: U meni nema ulne elje. On zna kako se jo nepostojea ulna elja pojavljuje; on zna kako se postojea ulna elja naputa; i on zna kako se naputena ulna elja u budunosti vie ne pojavljuje. Kada se u njemu javi ljutnja, monah zna: U meni je ljutnja, ili kada ljutnje nema, on zna: U meni nema ljutnje. On zna kako se jo nepostojea ljutnja pojavljuje; on zna kako se postojea ljutnja naputa; i on zna kako se naputena ljutnja u budunosti vie ne pojavljuje. Kada se u njemu jave lenjost i tromost, monah zna: U meni su lenjost i tromost, ili kada lenjosti i tromosti nema, on zna: U meni nema lenjosti i tromosti. On zna kako se jo nepostojea lenjost i tromost pojavljuju; on zna kako se postojea lenjost i tromost naputaju; i on zna kako se naputena lenjost i tromost u budunosti vie ne pojavljuju. Kada se u njemu jave uznemirenost i sumnja, monah zna: U meni su uznemirenost i sumnja, ili kada uznemirenosti i sumnje nema, on zna: U meni nema uznemirenosti i sumnje. On zna kako se jo nepostojei uznemirenost i sumnja pojavljuju; on zna kako se postojei uznemirenost i sumnja naputaju; i on zna kako se naputeni uznemirenost i sumnja u budunosti vie ne pojavljuju. Kada se u njemu javi sumnja, monah zna: U meni je sumnja, ili kada sumnje nema, on zna: U meni nema sumnje. On zna kako se jo nepostojea sumnja pojavljuje; on zna kako se postojea sumnja naputa; i on zna kako se naputena sumnja u budunosti vie ne pojavljuje. 27 Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. Ili Faktori nastanka ovde su uslovi iz kojih mogu nastati prepreke, kao to su pogreno razmiljanje o primamljivim objektima itd.; faktori razlaganja su oni uslovi koji otklanjaju prepreke, na primer ispravno razmiljanje.27

16

je njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet prepreka. Pet vrsta prianjanja I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prianjanja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prianjanja? 28 Tako to razmilja na ovaj nain: Ovakav je materijalni oblik, ovakav je nastanak materijalnog oblika, ovakvo je nestajanje materijalnog oblika; ovakvo je oseanje, ovakav je nastanak oseanja, ovakvo je nestajanje oseanja; ovakav je opaaj, ovakav je nastanak opaaja, ovakvo je nestajanje opaaja; ovakvi su izrazi volje, ovakav je nastanak izraza volje, ovakvo je nestajanje izraza volje; ovakva je svest, ovakav je nastanak svesti, ovakvo je nestajanje svesti. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. 29 Ili je njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za pet vrsta prianjanja.

Pali: upadana-kkhandha. Ovih pet sastojaka sainjavaju takozvanu linost. inei od njih objekte prijanjanja (upadana), produava se egzistencija u vidu stalno novih roenja i smrti. 29 Faktori nastanka i razlaganja za grupu materijalnog oblika su isti kao i za telo (beleka 13); za oseanje, opaaj i mentalne sadraje kao u beleki 18; za svest kao u beleki 26.

28

17

est unutranjih i est spoljanjih osnova ula I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjih osnova ula. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjih osnova ula? Tako to, monasi, monah zna oko, zna vidljive oblike i zna okov 30 koji nastaje u vezi sa to dvoje (oko i oblici); on zna kako se jo nepostojei okov pojavljuje; zna kako se postojei okov naputa; i zna kako se naputen okov u budunosti vie ne pojavljuje. On zna uvo i zvuk ... nos i mirise ... jezik i ukuse ... telo i dodire ... um i objekte uma i zna okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on zna kako se jo nepostojei okov pojavljuje; zna kako se postojei okov naputa; i zna kako se naputen okov u budunosti vie ne pojavljuje. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. 31 Ili Deset glavnih okova (samyojana), onako kako su nabrojani u Zbirci govora (Sutta pitaka) jesu: 1. verovanje u postojanje linosti, 2. skepticizam, 3. verovanje u mogunost proienja na osnovu formalnog pridravanja pravila i rituala, 4. strast, 5. zlovolja, 6. udnja za egzistencijom u suptilnoj sferi, 7. udnja za egzistencijom u nematerijalnoj sferi, 8. tatina, 9. nespokojstvo, 10. neznanje. Ovih deset okova uma mogu se javiti kroz nekontrolisano opaanje putem bilo kog od est ula. Njihovo 'nepojavljivanje u budunosti' proizilazi iz postizanja etiri stanja svetosti: ulazak u struju (sotapatti) itd. Vidi: Nyanatiloka: The Word of the Buddha (BPS, Kandy 1959) str.35 i dalje. - Objanjenje dato u komentaru Govora odnosi se na malo drugaiji spisak okova koji se koristi u Abhidhamma Pitaki, filozofskom delu budistikog kanona. 31 Faktori nastanka deset fizikih osnova ula su: neznanje, elja, kamma, hrana i opta karakteristika nastanka; faktori razlaganja su: opta karakteristika razlaganja i nestanak neznanja itd. Fakto30

18

je njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za est unutranjih i est spoljanjih osnova ula. Sedam faktora prosvetljenja I opet monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja? 32 Tako to, monasi, kada je sabranost panje kao faktor prosvetljenja prisutna u njemu, monah zna: U meni je sabranost panje kao faktor prosvetljenja; ili kada sabranosti panje kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna: U meni nema sabranosti panje kao faktora prosvetljenja. I on zna kako se jo nepostojea sabranost panje kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve nastala sabranost panje kao faktor prosvetljenja dalje do savrenstva razvija. Kada je istraivanje stvarnosti 33 kao faktor prosvetljenja - energija - ushienje - smirenost - koncentracija - ravnodunost u njemu, monah zna: U meni je ravnodunost kao faktor prosvetljenja; ili kada ravnodunosti kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna: U meni nema ravnodunosti kao faktora prosvetljenja. I on zna kako se jo nepostojea ravnodunost kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve

ri nastanka i razlaganja osnove uma su isti kao i oni kod svesti (vidi beleku 26); faktori kod osnove objekta uma su isti kao i oni kod oseanja (vidi beleku 18). 32 Radi detaljnog objanjenja vidi Piyadassi Thera: The Seven Factors of Enlightenment (BPS, Kandy). 33 Dhamma-vicaya. Prema komentatorima, termin dhamma ne oznaava u ovom kontekstu Budino uenje, ve se odnosi na mentalne i fizike fenomene (nama- i rupa-dhamma) predstavljene u umu meditanta putem prvog faktora prosvetljenja - sabranosti.

19

nastala ravnodunost kao faktor prosvetljenja dalje do savrenstva razvija. Tako on boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima uma. 34 Ili je njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrena u njemu u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja. etiri plemenite istine I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine? Tako to, monasi, monah zna u skladu sa stvarnou: Ovo je patnja; zna u skladu sa stvarnou: Ovo je uzrok patnje; zna u skladu sa stvarnou: Ovo je prestanak patnje; zna u skladu sa stvarnou: Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje. A koja je to, monasi, plemenita istina o patnji? Roenje je patnja; starost je patnja; smrt je patnja; tuga, naricanje, bol, alost i oaj su patnja; ne dobiti ono to elimo je patnja; ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja. A ta je roenje? Roenje bia koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihov nastanak, njihovo zaee, njihovo stupanje u egzistenciju, ispoljavanje pet ogranaka ovekovog bia, sticanje osnova ula - to se naziva roenjem. A ta je starost? Starost je starenje bia koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo slabljenje, vreme kada propadaju, osede i naboraju se; opadanje njihove ivotne snage, slabljenje sposobnosti ula - to se naziva starou.

Jedino uslovi koji vode do nastanka i razlaganja faktora prosvetljenja obuhvaeni su ovde faktorima nastanka i razlaganja.

34

20

A ta je smrt? Odlazak i nestajanje bia koja pripadaju ovom ili onom nivou postojanja, njihovo razaranje, iezavanje, umiranje, okonavanje njihovog ivota, razlaganje pet ogranaka ovekovog bia, propadanje tela - to se naziva smru. A ta je tuga? Tuga se javlja zbog ovog ili onog gubitka ili nesree koja nas zadesi; tuenje, um ispunjen tugom, unutranja tuga, unutranji jad - to se naziva tugom. A ta je naricanje? Bilo kakav, ovaj ili onaj gubitak ili nesrea koja nas zadesi znai jadikovanje i naricanje, stanje jadikovanja i naricanja - to se naziva naricanjem. A ta je bol? Telesni bol i telesna neprijatnost, bolan i neprijatan oseaj kao posledica telesnog kontakta - to se naziva bolom. A ta je alost? Mentalni bol i mentalna neprijatnost, bolan i neprijatan oseaj kao posledica mentalnog kontakta - to se naziva alou. A ta je oaj? Jad i beznae kao posledica ovog ili onog gubitka ili nesree koja nas zadesi, stanje ojaenosti i beznaa to se naziva oajem. A ta znai ne dobiti ono to elimo je patnja? U biima koja su podlona raanju javlja se elja: Oh, kad ne bismo bili podloni raanju! Oh, kada pred nama ne bi bilo vie novih ivota! I u biima koja su podlona starenju, bolesti, smrti, tuzi, naricanju, bolu, alosti i oaju javlja se elja: Oh, kad ne bismo bili podloni svim tim stvarima! Oh, kada sve te stvari ne bi bile pred nama! Ali to se ne moe postii tek eljom; a ne dobiti ono to elimo je patnja. A ta je (znaenje rei) Ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja? To su materijalni oblik, oseanje, opaaj, izrazi volje i svest. Na to se misli kad se kae ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja. Ovo je, monasi, plemenita istina o patnji. A ta je, monasi, plemenita istina o uzroku patnje? To je ona e koja izaziva novo roenje, to zdruuje sa zadovoljstvom i strau, to uvek nalazi novo uivanje, sad tu, sad tamo - to je e poude, e za (venim) ivotom i e za moi.

21

Ali odakle izvire ta e i ta joj je koren? Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu ta e izvire i to joj je koren. Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu ta e izvire i to joj je koren. Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadraaji i objekti uma su ugodni i prijatni: tu ta e izvire i to joj je koren. Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela i svest uma... (odgovarajui estostruki) kontakt - oseaj roen iz tog estostrukog kontakta - estostruka volja (za vizualnim oblicima itd.) - estostruka elja - estostruki pojam (vezan za vizuelne oblika itd) - estostruka diskurzivna misao jesu ugodni i prijatni: tu ta e izvire i to joj je koren. Ovo je, monasi, plemenita istina o nastanku patnje. 35 A ta je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje? To je potpuno iezavanje i iskorenjivanje upravo te elje, njezino naputanje i odricanje od nje, oslobaanje i odvajanje od nje. Ali gde se ta elja moe napustiti, gde se ona moe iskoreniti? Gde god na svetu postoje ugodne i prijatne stvari, tu se ta elja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti. Oko, uvo, nos, jezik, telo i um su ugodni i prijatni: tu se ta elja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti. Vidljivi oblici, zvukovi, mirisi, ukusi, telesni nadraaji i objekti uma: tu se ta elja moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti.

Ovde je objanjena istina o patnji, ne uobiajenim reima, ve terminima stvarnog vebanja satipatthane. Svaki put kada se susretne sa razliitim manifestacijama elje u estovrsnom ulnom iskustvu i u mentalnim funkcijama povezanim i izazvanim takvim iskustvom sabranost otkriva u njima korene patnje. Ovaj deo Govora mogao bi isto tako biti uzet kao ilustracija za onaj deo koji govori o est osnova ula, a naroito za rei: 'On zna kako jo nepostojei okov nastaje'. Ovaj tekst takoe slui kao primer za esto ponavljanu formulu 'On kontemplira faktore nastanka...'

35

22

Svest oka, svest uva, svest nosa, svest jezika, svest tela i svest uma... (odgovarajui estostruki) kontakt - oseaj roen iz tog estostrukog kontakta - estostruka volja - estostruka elja estostruki pojam - estostruka diskurzivna misao: jesu ugodni i prijatni: tu se ta e moe napustiti, tu se ona moe iskoreniti. Ovo je, monasi plemenita istina o prestanku patnje. 36 A ta je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje? To je onaj plemeniti osmostruki put sainjen od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog ivljenja, ispravnog napora, ispravne sabranosti, ispravne koncentracije. A ta je, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti patnju, razumeti uzrok patnje, razumeti prestanak patnje, razumeti put koji vodi do prestanka patnje: to je ispravno razumevanje. A ta je ispravna misao? Misli liene poude, misli liene zlovolje, misli liene okrutnosti: to je ispravna misao. A ta je ispravan govor? Uzdravati se od laganja, od ogovaranja, od pogrda, od naklapanja: to je ispravan govor. A ta je ispravno delovanje? Uzdravanje od ubijanja, od uzimanja onoga to nam nije dato, od preljube: to je ispravno delovanje. A ta je ispravno ivljenje? Kada plemeniti sledbenik, izbegavajui pogrean nain ivota, provodi svoj ivot na ispravan nain: to je ispravno ivljenje. A ta je ispravan napor? Kada se u monahu probudi elja da izbegava nastanak loih, nekorisnih stanja, tada on ini napor,36

Trea istina je takoe objanjena terminima stvarnog posmatranja kako nestaje elja u nekoliko pomenutih primera. Takva posmatranja mogu se nainiti kada se paljivo motri na nastanak elje (vidi prethodno). Ovaj in paljivog motrenja e nuno zaustaviti dalji tok elje; jer nepristrasno posmatranje i elja ne mogu ii jedno uz drugo. Ovaj odeljak ilustruje formulu 'On zna kako se naputa postojei okov'. Mnogo puta ponovljena svesnost nestanka patnje u sopstvenom iskustvu nagovestie oseaj prilikom konanog utrnua ili nibbane i to e osnaiti oseanje da se takav cilj moe dostii.

23

prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei. Da bi prevaziao loa, nekorisna stanja koja su ve nastala, u njemu se budi elja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei. Da bi podstakao korisna stanja koja jo nisu nastala, u njemu se javlja elja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei. Da bi zadrao korisna stanja koja su ve nastala, da ih ne bi zapostavio, ve ih osnaio do pune zrelosti i savrenstva, u njemu se javlja elja, tada on ini napor, prikuplja svoju energiju, usmerava svoj um ka tome i tome tei: to je ispravan napor. A ta je ispravna sabranost? Kada monah boravi praktikujui kontemplaciju tela u telu - praktikujui kontemplaciju oseaja u oseajima - praktikujui kontemplaciju uma u umu praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajui i sabran, poto je prevaziao elju i aljenje za svetom: to je ispravna sabranost. A ta je ispravna koncentracija? Kada monah napustivi objekte ula, napustivi nekorisne stvari ulazi u prvo zadubljenje, nastalo iz odvojenosti, zdrueno sa zamiljanjem i razmiljanjem i ispunjeno prijatnou i radou. Poto se oslobodio zamiljanja i razmiljanja i postigao unutranju smirenost i jedinstvo uma, ulazi on u stanje osloboeno zamiljanja i razmiljanja, u drugo zadubljenje, nastalo iz koncentracije i ispunjeno prijatnou i radou. Poto je nestala prijatnost, boravi on u ravnodunosti, sabran i svestan, pa telesno doivljava ono zadovoljstvo koje plemenita bia izraavaju reima? Srean ovek ispunjen ravnodunou i sabranou; tako on ulazi u tree zadubljenje. Poto je napustio zadovoljstvo i bol i kroz iezavanje dotadanje radosti i alosti, ulazi on u stanje iza zadovoljstva i bola, u etvrto zadubljenje, koje je proieno ravnodunou i sabranou. To je ispravna koncentracija. Ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje. Tako monah boravi praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma iznutra ili spolja ili i iznutra i spolja. Boravi kontemplirajui faktore nastanka u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore razlaganja u objektima uma ili boravi kontemplirajui faktore i nastanka i razlaganja u objektima

24

uma. 37 Ili je njegova sabranost na injenicu ovo su objekti uma uvrena u meri neophodnoj za znanje i sabranost panje. Nezavisan, boravi on ne prijanjajui ni za ta na svetu. Tako, zaista, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma vezanim za etiri plemenite istine. Zaista, monasi, ko god bude vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam godina, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje 38 ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka. 39 To vai za sedam godina, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom est godina ... pet godina ... etiri godine ... tri godine ... dve godine ... godinu, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ako je jo preostalo vezanosti, stanje ne- povratka. To vai za godinu, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam meseci ... est meseci ... pet meseci ... etiri meseca ... tri meseca ... dva meseca ... mesec ... pola meseca, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka. To vai za pola meseca, monasi. Ako bi neko vebao ova etiri temelja sabranosti na ovaj nain tokom sedam dana, moe oekivati jedan od ova dva rezultata: najvie znanje ovde i sada ili, ukoliko je jo preostalo vezanosti, stanje ne-povratka. Zbog toga je reeno: Ovo je jedini put, monasi, ka proienju bia, ka prevazilaenju tuge i naricanja, ka razaranju

Faktore nastanka i razlaganja u okviru etiri plemenite istine trebalo bi razumeti kao nastajanje i nestajanje patnje ili elje; i kao faktore koji vode napredovanju Putem ili ga ometaju. Istinu o utrnuu ne bi trebalo ukljuiti u ovu kontemplaciju, poto nibbana ni ne postaje, niti se razlae. 38 Aa, tj. znanje o krajnjem izbavljenju ili stanju svetosti (arahatta). 39 To jest nevraanja u svet ulne egzistencije. To je poslednji stupanj pred postizanjem konanog cilja.

37

25

bola i alosti, ka dostizanju ispravnog puta, ka ostvarivanju nibbane, nazvan etiri temelja sabranosti. Tako ree Blaeni. Radosni u srcu, monasi pozdravie rei Blaenog. ***

26

Majjhima nikaya 118 Anapanasati sutta

O sabranosti panje na dahOvako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Savatiju, u Istonom manastiru, u palati Migarine majke, zajedno sa mnogim drugim dobro znanim starijim uenicima -- sa potovanim Sariputom, Maha Mogalannom, Maha Kasapom, Maha Kaajanom, Maha Kotitom, Maha undom, Revatom, Anandom i drugim dobro znanim starijim uenicima. Tom prilikom stariji monasi su poduavali i upuivali. Neki stariji monasi su poduavali i upuivali deset monaha, neki su poduavali i upuivali dvadeset monaha, neki su poduavali i upuivali trideset monaha, neki su poduavali i upuivali etrdeset monaha. Mladi monasi, poto su ih poduavali i upuivali stariji monasi, brzo su napredovali. A onda jednom prilikom -- na uposatha dan, u vreme Pavarana praznika -- Blaeni je sedeo na otvorenom, okruen monasima. Preavi pogledom po okupljenim monasima, on im se ovako obrati: Monasi, ja sam zadovoljan ovom praksom. Ja sam zadovoljan u srcu ovom praksom. Zato budite jo istrajniji da biste postigli jo nepostignuto, stigli do jo nedostignutog, ostvarili jo neostvareno. Ostau zato upravo ovde u Savatiju [jo jedan mesec] tokom meseca Belog ljiljana, etvrtog meseca sezone monsuna." Monasi svuda unaokolo doue: Blaeni e, kau, ostati upravo ovde u Savatiju [jo jedan mesec] tokom meseca Belog ljiljana, etvrtog meseca sezone monsuna." Zato oni krenue ka Savatiju da vide Blaenog. Onda su stariji monasi poduavali i upuivali jo intenzivnije. Neki stariji monasi su poduavali i upuivali deset monaha, neki su poduavali i upuivali dvadeset monaha, neki su poduavali i upuivali trideset monaha, neki su poduavali i upuivali etrdeset monaha. Mladi monasi, poto su ih poduavali i upuivali stariji monasi, brzo su napredovali. A onda jednom prilikom - na uposatha dan, petnaesti dan meseca Belog ljiljana, etvrtog meseca sezone monsuna - Blae-

27

ni je sedeo na otvorenom, okruen monasima. Preavi pogledom po okupljenim monasima, on im se ovako obrati: Monasi, ovaj skup je osloboen dokonog razgovora, ispraznog razgovora, i ustaljen je u onome to je sutina: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. Ovakav skup vredan je darova, vredan je gostoprimstva, vredan ponuda, vredan potovanja, on je uzvieno polje zasluga za ovaj svet: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. To je skup kojem i mali poklon kada je dat postaje veliki, a veliki dar jo vei: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup. To je skup kojeg je retkost videti na ovome svetu: takva je ova zajednica monaha, takav je ovaj skup -- to je skup za koji vredi putovati kilometrima, ponevi sa sobom opskrbu, da bi se video. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su arahanti, ija mentalna prljavtina je uklonjena, koji su dosegli ispunjenje, izvrili zadatak, odloili teret, dostigli istinski cilj, potpuno unitili okove preporaanja i koji su osloboeni ispravnim znanjem: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji e se, potpuno se oslobodivi prve grupe od pet okova, preporoditi [u istom svetu], da bi tamo bili osloboeni, nikada se ne vraajui u ovaj svet: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji se, sa potpunim oslobaanjem od [prva] tri okova i sa slabljenjem strasti, odbojnosti i neznanja, nazivaju jednom povratnicima i oni e -samo se jo jednom vrativi na ovaj svet -- iskoreniti patnju: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji su, sa potpunim uklanjanjem [prva] tri okova, postali oni koji su uli u struju, postojani, i nikada se nee ponovo roditi u niim svetovima patnje; takvi napreduju ka samoprobuenju: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani razvijanju etiri temelja sabranosti... etiri ispravna napora... etiri osnova moi... pet svojstava... pet snaga... sedam faktora probuenja... plemenitom osmostrukom putu: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani razvijanju blagonaklonosti... saoseanja... radosti zbog sree

28

drugih... ravnodunosti... [uoavanju] prljavtine [tela]... uoavanju prolaznosti: takvi su monasi u ovoj zajednici monaha. U ovoj zajednici monaha ima monaha koji ostaju predani sabranosti panje na dah. Sabranost panje na dah, monasi, negovana i redovno vebana, daje veliki plod i veliku blagodet. Sabranost panje na dah, negovana i redovno vebana, vodi do savrenstva etiri temelja sabranosti; etiri temelja sabranosti, negovana i redovno vebana, vode do savrenstva sedam faktora prosvetljenja; sedam faktora prosvetljenja, negovani i redovno vebani, mudrost i izbavljenje dovode do savrenstva. (Sabranost panje na dah) A kako to negovana i redovno vebana sabranost panje na dah daje veliki plod i veliku blagodet? Tako to, monasi, otiavi u umu, u podnoje nekog drveta ili na neko osamljeno mesto, monah seda nogu prekrtenih, tela uspravnog i budnog uma. Sabran, on udie i, sabran, on izdie. I Prva tetrada (kontemplacija tela) [1] Udiui dugi dah, on zna Ja sada udiem dugi dah; izdiui dugi dah, on zna Ja sada izdiem dugi dah; [2] Udiui kratak dah, on zna Ja sada udiem kratak dah; izdiui kratak dah, on zna Ja sada izdiem kratak dah; [3] Svestan itavog tela (disanja), udisau, tako on veba; Svestan itavog tela (disanja), izdisau, tako on veba; [4] Smirujui telesnu funkciju (disanja), udisau, tako on veba; Smirujui telesnu funkciju (disanja), izdisau, tako on veba. II Druga tetrada (kontemplacija oseanja) [1] Oseajui ushienje, udisau (izdisau)", tako on veba; [2] Oseajui sreu, udisau (izdisau)", tako on veba; [3] Oseajui mentalne funkcije, udisau (izdisau)", tako on veba; [4] Smirujui mentalne funkcije, udisau (izdisau)", tako on veba. III Trea tetrada (kontemplacija uma) [1] Oseajui um, udisau (izdisau)", tako on veba; [2] Ispunjavajui um radou, udisau (izdisau)", tako on veba;

29

[3] Koncentriui um, udisau (izdisau)", tako on veba; [4] Oslobaajui um, udisau (izdisau)", tako on veba; IV etvrta tetrada (kontemplacija objekata uma) [1] Kontemplirajui prolaznost, udisau (izdisau)", tako on veba; [2] Kontemplirajui obestraenost, udisau (izdisau)", tako on veba; [3] Kontemplirajui utrnue, udisau (izdisau)", tako on veba; [4] Kontemplirajui odvraenost, udisau (izdisau)", tako on veba. Na taj nain negovana i redovno praktikovana, sabranost panje na dah daje veliki plod i veliku blagodet. (Usavravanje temelja sabranosti) A kako to negovana, kako to redovno vebana sabranost panje na dah dovodi etiri temelja sabranosti do savrenstva? [1] Kad god monah sabrano udie i izdie dugi dah ili kratak dah; ili kada sebe veba da udie i izdie svestan telesne funkcije (disanja); ili kada smiruje tu funkciju -- tada, monasi, boravi on praktikujui kontemplaciju tela u telu, marljiv, jasno shvatajui i sabran; nadvladavi elju i aljenje za svetom. Jer udisanje i izdisanje je, monasi, telesni proces. [2] Kad god monah veba sebe da udie i izdie oseajui ushienje; ili oseajui sreu; ili oseajui mentalne funkcije; ili smirujui mentalne funkcije -- tada, monasi, boravi on praktikujui kontemplaciju oseanja u oseanjima, marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. Jer puna panja posveena udisanju i izdisanju je, kaem vam, jedno od oseanja. [3] Kad god monah veba sebe da udie i izdie oseajui um; ili ispunjavajui um radou; ili koncentriui um; ili oslobaajui um -- tada boravi on praktikujui kontemplaciju uma u umu, marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za svetom. Jer onaj kome nedostaju sabranost i jasno shvatanje, kaem vam, ne moe razviti sabranost panje na telo. [4] Kad god monah veba sebe da udie i izdie kontemplirajui prolaznost, obestraenost, utrnue ili odvraenost -- tada boravi on praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma, marljiv, jasno shvatajui i sabran, nadvladavi elju i aljenje za

30

svetom. Poto se mudro odrekao elje i aljenja, boravi on u savrenoj ravnodunosti. Na taj nain, monasi, negovana i redovno vebana sabranost panje na telo dovodi etiri temelja sabranosti do savrenstva. (Sedam faktora prosvetljenja) A kako to negovana i redovno vebana etiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savrenstva? [1] Kada god monah boravi kontemplirajui telo, oseanja, um i objekte uma, marljiv... u njemu se ustaljuje nepomuena sabranost. A kada je u njemu ustaljena nepomuena sabranost, tada se u monahu zainje sabranost panje kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija sabranost panje kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju sabranosti panje kao faktora prosvetljenja. [2] Boravei sabran na taj nain, on mudro ispituje, istrauje i prouava svaki pojedinani objekat; i dok to ini, u njemu se zainje istraivanje stvarnosti kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija istraivanje stvarnosti kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju istraivanja stvarnosti kao faktora prosvetljenja. [3] Dok on mudro ispituje i istrauje taj objekat, u njemu se javlja neiscrpna energija. A kada se u njemu javila neiscrpna energija, zainje se i energija kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija energiju kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju energije kao faktora prosvetljenja. U njemu, obuzetom energijom, javlja se nadzemaljsko ushienje. [4] A kada se u monahu, obuzetom energijom, javi nadzemaljsko ushienje, tada se u njemu zainje i ushienje kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija ushienje kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju ushienja kao faktora prosvetljenja. [5] Telo i um onoga ko je ispunjen ushienjem postaju smireni. A kada telo i um onoga ko je ispunjen ushienjem postanu smireni, u njemu se zainje smirenost kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija smirenost kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju smirenosti kao faktora prosvetljenja.

31

[6] Um onog ko je smiren i srean postaje skoncentrisan. A kada um onoga ko je smiren i srean postaje skoncentrisan, tada se u njemu zainje koncentracija kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija koncentraciju kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju koncentracije kao faktora prosvetljenja. Na tako skoncentrisan um gleda on sa savrenom ravnodunou. [7] A kada gleda na svoj skoncentrisani um sa savrenom ravnodunou, tada se u njemu zainje ravnodunost kao faktor prosvetljenja; tada monah razvija ravnodunost kao faktor prosvetljenja; tada on postie savrenstvo u razvijanju ravnodunosti kao faktora prosvetljenja. Na taj nain negovana i redovno vebana etiri temelja sabranosti dovode sedam faktora prosvetljenja do savrenstva. (Mudrost i izbavljenje) A kako to negovani i redovno vebani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savrenstva? Tako to, monasi, monah razvija faktore prosvetljenja: sabranost, istraivanje stvarnosti, energiju, ushienje, smirenost, koncentraciju i ravnodunost, zasnovane na neprianjanju, zasnovane na bestrau, zasnovane na utrnuu, a to sve rezultira odvraenou. Na taj nain negovani i redovno vebani sedam faktora prosvetljenja dovode mudrost i izbavljenje do savrenstva. Tako ree Uzvieni. Vesela srca, monasi se obradovae reima Blaenog.

32

Majjhima nikaya 121 Cula-sunnata sutta

Saeti govor o nitaviluSa palija preveo: edomil Veljai Ovako sam uo. Jednom je zgodom Blaeni boravio u Savatthiju, u istonom gaju, u zgradi Migarine majke. Tada redovnik Anando, kad je pred veer izaao iz osamljenog boravita, otie da posjeti Blaenoga. Kad ga je pozdravio i sjeo sa strane, redovnik Anando oslovi Blaenog ovako: Jednom zgodom, gospodine, kad je Blaeni boravio kod plemena Sakya, u njihovu gradu Nagarakam, uo sam neposredno od Blaenog i zapamtio ove rijei: Anando, ja sada preteno boravim u stanju nitavila (sunnata).' Jesam li to, gospodine, dobro uo, dobro shvatio, dobro upamtio i dobro se sjetio?" 1. Sigurno, Anando, da si to dobro uo, dobro shvatio, dobro upamtio i dobro se sjetio. Kao i prije, Anando, tako i sada preteno boravim u stanju nitavila. -- Kao to u ovoj zgradi Migarine majke nije preostalo nita od slonova i goveda, konja i kobila, nita od zlata i srebra, nita od druina mukaraca i ena, a sve to je tu osniva se na jedinstvu prosjake zajednice -- tako je i u duhu isposnika koji ne poklanja panju ni predodbi sela ni predodbi ljudi, nego na osnovu predodbe o umi odrava jedinstvo panje. On tom predodbom ume proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: Brige koje nastaju na osnovu predodbe sela vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe ljudi. Jedina briga koja postoji ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe o umi. Ovako usmjereno predoavanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe sela, a ni od predodbe ljudi. Neponiteno (asunnatam) je samo jedinstvo (panje) na osnovu predodbe o umi. Tako za ono to nije tu uvia: To nije nita. Preostaje ono to je tu. Takav je, Anando, njegov adekvatni, nesmetani, proieni pristup nitavilu (sunnata). 2. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni predodbi ljudi ni predodbi ume, nego na osnovu predodbe o zemlji odrava jedinstvo panje. Tom predodbom zemlje pro-

33

imlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Kao kad se volovska koa napne na stotinu klinova, tako da na njoj ne ostane nijedan nabor, isto tako, Anando, isposnik ne poklanja panju ni uzvisinama ni udubinama zemljita, ni nanosima rijeka, drvlju i kamenju, ni brdima, ni dolinama, nego na osnovu predodbe o zemlji odrava jedinstvo panje. Tada spoznaje: Brige koje nastaju na osnovu predodbe ljudi vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe ume. Jedina briga koja postoji ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe o zemlji...' (Nastavak odlomka je analogan prethodnome. To vai i za formulaciju slijedeih stepeni redukcije noematskog podruja. Odlomci 36 odnose se na etiri stepena arupa-hanam.) 3. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni predodbi ume ni predodbi zemlje, nego na osnovu predodbe podruja neogranienog prostora odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja neogranienog prostora proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: Brige koje nastaju na osnovu predodbe ume vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe zemlje. Jedina briga koja jo preostaje ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podruja neogranienog prostora...' 4. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu zemlje ni na predodbu podruja neogranienog prostora, nego na osnovu podruja neograniene svijesti 40 odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja neograniene svijesti proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh...40

Jedino na ovom mjestu u cijelom govoru izostavljena je rije "predodba" ispred "podruja" o kojem je rije. Iako se u slijedeoj reenici, i dalje, govori o predodbi istog tog podruja "svijesti" (vinnanam), izostavljanje apozicije u prvoj referenci nije moda sluajno ili pogreno, budui da je u ovom sluaju najprije svijest sama podruje svog neposrednog doivljaja [analogno osnovnom principu netranscendiranja i ne-ekstatinosti svih kontemplativnih doivljaja u metodi "postojane panje" (satipatthanam): motrenje "svijesti u svijesti"], a istom se naknadno, u refleksiji, moe govoriti o predodbenoj svijesti neposrednog doivljaja same svijesti.

34

5. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu podruja neogranienog prostora ni na predodbu podruja neograniene svijesti, nego na osnovu predodbe podruja ni-ega (akinannam) odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja ni-ega proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh. Tada spoznaje: Brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja neogranienog prostora vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja neograniene svijesti. Jedina briga koja jo postoji ograniena je na jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podruja ni-ega. Ovako usmjereno predoavanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe podruja neogranienog prostora, a ni od predodbe podruja neograniene svijesti. Neponiteno (asunnatam) je samo jedinstvo (panje) na osnovu predodbe podruja ni-ega (akinannam)...' 6. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu podruja neograniene svijesti ni na predodbu podruja ni-ega, nego na osnovu predodbe ni-predoavanja-ninepredoavanja odrava jedinstvo panje. Tom predodbom podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh... 7. A zatim, Anando, isposnik vie ne obraa panju ni na predodbu ni-ega ni na predodbu podruja ni-predoavanja-ninepredoavanja, nego na osnovu sabranosti (samadhi) duha (eto) bez obiljeja (a-nimittam) odrava jedinstvo panje. Tom sabranou bez obiljeja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh (ittam). 41 Tada spoznaje: Brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja ni-ega vie ne postoje, a ni brige koje nastaju na osnovu predodbe podruja ni-predoavanja-ni-nepredoavanja. Jedina briga koja preostaje ograniena je na ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetilnosti. 42 Ovako usmjereno predoa41

Izraz ittam oznaava izrazito intelektualnu svijest ("miljenje"), dok bi se eto, u prethodnoj reenici, mogao moda specifinije prevesti i sa "ud". 42 Aristotel u knjizi De sensu raspravlja o problemu "koordinacije pet osjetila i etiri elementa" fizike tvari (437a i d). Radi se o staroj indoiranskoj mitolokoj teoriji sikustva (iji mitoloki karakter u modernoj filosofiji -- kod Humea i Kanta -- razotkrivaju tek M. Weber i M. Scheler), na osnovu kulta "elemenata"

35

vanje ne ukljuuje nita (sunnam) od predodbe podruja ni-ega (akinannam), a ni od predodbe podruja ni-predoavanja-ninepredoavanja. Neponiteno (asunnatam) je samo ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti. 8. I dok tako vie ne obraa panju ni na predodbu podruja ni-ega, a ni na predodbu podruja ni-predoavanja-ninepredoavanja, nego na osnovu sabranosti duha bez obiljeja odrava jedinstvo panje i tom sabranou bez obiljeja proimlje, bistri, stiava i oslobaa duh, isposnik spoznaje: Ova je sabranost duha bez obiljeja vrsto utemeljena i proniknuta. Pa ipak je i sve ono to je vrsto utemeljeno i proniknuto tek nepostojana i prolazna pojava. -- Ko je i to spoznao i uvidjeo, tome se duh oslobaa taloga strasti, taloga bivstvovanja, taloga neznanja. U osloboenome se spoznaja osloboenja oituje ovako: Iscrpljeno je raanje, iivljen je asketski ivot, uinjeno je ta je trebalo uiniti, tako da vie nita ne preostaje. Brige koje potjeu iz talokao "bogova" (deva), a osjetila kao njihovih "moi" (indriyam). Taj je kult materije u Iranu dokinuo Zarathutra. Dok je ista teorija doprla do Kine, ve se toliko degenerisala da je problem o kojem raspravlja Aristotel rijeen tako da je u listu tvarnih elemenata ukljueno i "drvo". U indijskim sistemima samkya i vaiesika raspravljaju se isti problemi na istom nivou teorijske apstrakcije kao kod Aristotela. Buddho je "naunu" (lokayatam) osnovu te analitike teorije iskustva preuzeo vjerovatno od aina. -- U vezi sa istom teorijom Aristotel smatra u De anima (424b) da "uz ovih pet nabrojanih osjetila ne postoji jo i esto" (razum). I spomenuti indijski sistemi zastupaju uglavnom isto stanovite na srodnim pretpostavkama o funkcijama "due" kao i Aristotel. Buddho, meutim, odbijajui pretpostavku due u svim njenim oblicima [atta, brahmanska pretpostavka; ivo, ainska pretpostavka; puggalo, opa 'psiholoka' (karakteroloka) pretpostavka], odbija i aristotelovsko rjeenje i zastupa suprotnu alterantivu o razumu (mano, lat. mens) kao "estom osjetilu". O toj mogunosti raspravlja, ali je odbija, i Aristotel. Ipak se Aristotelova teorija o dui kao "entelehiji" najvie pribliava Buddhinoj koncepciji funkcionalne "psihologije bez due", samo to zbog nedostatka adekvatne pretpostavke ne moe dosei tako jednoznanu odreenost kao Buddhina. (Usp. De anima, 413a-414b, 246b.)

36

ga strasti vie ne postoje, a ni brige koje potjeu iz taloga bivstvovanjai i iz taloga neznanja. Briga koja jo preostaje ograniena je na ovo tijelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti. -I spoznaje da mu tako usmjereno predoavanje ne iskljuuje nita od taloga strasti, ni od taloga bivstvovanja, ni od taloga neznanja. Neponiteno je samo ovo tjelo iji ivot zavisi od est podruja osjetnosti. Tako za ono to nije tu uvia: To nije nita. Preostaje ono to je tu. -- I spoznaje: Budui da je ovo, onda je i ono. 43 -- Takav je, Anando, njegov adekvatni, nesmetani, proieni pristup nitavilu. Svi asketi i brahmani, Anando, koji su u dalekoj prolosti dosegli potpuno isto konano nitavilo (sunnata) i odrali se u njemu, dosegli su upravo to postpuno isto i konano nitavilo i odrali se u njemu. I u budunosti -- kao i u sadanjosti -- isto e tako svi asketi i brahmani koji dosegnu potpuno isto konano nitavilo i odre se u njemu, dosei upravo to potpuno isto konano nitavilo i odrati se u njemu. Zato i vi, Anando, treba da nastojite da dosegnete to potpuno isto konano nitavilo i da se odrite u njemu." Tako je rekao Blaeni. A redovnik Anando je radosno prihvatio njegov govor.

Buddhina prvobitna formulacija zakona uzronosti, razraena je dalje u formuli o "uslovljenom nastanku" (patia-samuppado) kao princip procesnog miljenja koje iskljuuje "pretpostavku supstancije" i pretpostavku "prvog uzroka".

43

37

Savremeni komentari i uputstva

Re meditacija se danas esto koristi i pokriva itav spektar razliitih praksi. U budizmu ona oznaava dve vrste meditacije - jedna se zove samatha, a druga vipassana. Samatha meditacija je koncentrisanje uma na jedan objekat, umesto da mu dopustimo da slobodno luta. Odabiramo objekat kao dah i svu panju usmeravamo na oseaj strujanja vazduha pri udahu i izdahu. Postepeno kroz ovu praksu poinjete da oseate smirenost uma, jer uklanjate sve druge podraaje koji dolaze kroz ula. Objekti koje koristite sa smirenje jesu smirujui (ako to uopte treba isticati!). Ako hoete uzbuen um, onda idite negde gde je uzbudljivo, a ne u budistiki manastir, u disko na primer!... Lako je koncentrisati se na uzbuenje, zar ne? Vibracije su tako snane da vas uvuku u sebe. Idete u bioskop i ako je film zaista uzbudljiv, on vas potpuno opini. Ne treba da uloite nimalo napora da biste gledali neto to je uzbudljivo, romantino ili pustolovno. Ali ako nemate naviku, posmatranje smirujuih objekta moe biti strano dosadno. ta je dosadnije od posmatranja sopstvenog daha, ako ste se navikli na neke uzbudljivije stvari? Zato, da biste razvili jednu takvu sposobnost, morate da uloite napor, jer dah nije zanimljiv, ni romantian, ni pustolovan, niti svetlucav -- on je jednostavno takav kakav jeste. I treba vam dosta napora, jer nemate nikakvu stimulaciju spolja. Kod ove meditacije ne pokuavate da stvorite nekakvu sliku, ve samo da se skoncentriete na uobiajeni oseaj svoga tela kakav imate upravo sada: da zaustavite i odrite svoju panju na disanju. Kada to inite, dah postaje sve rafiniraniji i vi se smirujete... Znam ljude kojima je propisana samatha meditacija za sniavanje krvnog pritiska, poto smiruje srce. Dakle, ovo je praksa smirivanja. Moete odabrati i druge objekte da se na njih koncentriete, da vebate odravanje panje

38

sve dok u njih ne utonete ili postanete jedno sa odabranim objektom. Zapravo. oseate jedinstvo sa objektom na koji ste se koncentrisali i to je ono to nazivamo zadubljenjem. Drugi nain vebanja jeste vipassana ili "meditacija uvida". Sa meditacijom uvida otvarate um za sve, ne birate neki poseban objekat da se na njega koncentriete ili udubite u njega, ve posmatrate da biste razumeli kako se stvari odvijaju. A ono to moemo videti o tome kako se stvari odvijaju jeste da je svako ulno iskustvo prolazno. Sve to vidite, ujete, pomiriite, okusite, dodirnete; sva mentalna stanja - vaa oseanja, seanja i misli - jesu promenljiva stanja uma, koja nastaju i nestaju. U vipassani uzimamo ovu karakteristiku prolaznosti (ili promene) kao nain gledanja na svako ulno iskustvo koje se javi tokom sedenja. To nije neki filozofski stav ili verovanje u odreenu budistiku teoriju: prolaznost upoznajemo otvarajui svoj um da je posmatra i bude svestan onoga to jeste. Ne radi se ovde o analiziranju stvari, uz pretpostavku da bi stvari trebalo da budu ovakve ili onakve, iako nisu, pokuavajui zatim da otkrijemo zato stvari nisu onakve kakve mi mislimo da bi trebalo da budu. Vebajui uvid mi ne pokuavamo da analiziramo sebe, ak ni da neto promenimo kako bi se poklopilo sa naim eljama. Tokom ove vebe mi samo strpljivo posmatramo kako sve to nastane takoe i nestaje, bilo da je mentalnog ili fizikog porekla. To dakle ukljuuje same organe ula, objekte ula, kao i svest koja se javlja pri kontaktu ovo dvoje. Tu su takoe mentalna stanja svianja ili nesvianja u odnosu na ono to vidimo, miriemo, okusimo, osetimo ili dodirnemo, imena koja svemu tome dajemo; i ideje, rei i pojmove koje stvaramo oko ulnih iskustava. Dobar deo naeg ivota zasnovan je na pogrenim pretpostavkama, zasnovanim na nerazumevanju i nedovoljnom istraivanju onoga to jeste. Zato ivot za nekog ko nije probuen i svestan obino postaje deprimirajui ili zbunjujui, pogotovo kada naiu razoarenja i nesree. Tada postajemo svime time preplavljeni, jer nismo posmatrali stvari onakve kakve jesu. U budizmu koristimo re Dhamma, ili Dharma, koja znai "ono to jeste", "prirodni zakon". Kada posmatramo i "praktikujemo Dhammu", mi svoj um otvaramo za stvari kakve jesu. Na taj nain vie ne reagujemo slepo na iskustva svojih ula, ve

39

ih razumemo, i kroz to razumevanje prestajemo da se dalje za njih vezujemo. Poinjemo sami sebe da oslobaamo toga da budemo preplavljeni, zaslepljeni ili zavedeni spoljanjou stvari. Dakle biti svestan i probuen nije stvar postajanja ve bivanja takvim. Dakle, posmatramo stvari kakve jesu sada, umesto da radimo neto sada kako bismo postali svesni u budunosti. Posmatramo telo kakvo jeste, sedei ovde. Ono itavo pripada prirodi, zar ne? Ljudsko telo pripada zemlji, potrebno mu je da ga u ivotu odravaju stvari koje potiu od te zemlje. Ne moete iveti samo od vazduha ili pokuati da uvezete hranu sa Marsa i Venere. Morate jesti ono to ivi i raste na ovoj Zemlji. Kada telo umre, ono se vraa zemlji, trune i raspada se, postaje ponovo isto to i zemlja. Ono sledi zakone prirode, stvaranja i unitavanja, raanja i umiranja. Nita to je roeno ne ostaje veno u jednom stanju, ono raste, stari i zatim umire. Sve stvari u prirodi, ak i sam univerzum, imaju svoj ivotni vek, roenje i smrt, poetak i kraj. Sve to opaamo i pojmimo menja se, nepostojano je. Zato vas nikada ne moe trajno zadovoljiti. U praktikovanju Dhamme mi takoe posmatramo ovu nemogunost zadovoljavanja ulnog iskustva. Uoite samo u sopstvenom ivotu da uvek kada oekujete da vas zadovolje objekti ula ili iskustva, to moe biti jedino privremeno, trenutno oseanje sree - a onda se menja. Razlog je u tome da ne postoji taka u ulnoj svesti koja ima kvalitet ili sutinu trajnosti. Zato je iskustvo ula uvek promenljivo i iz neznanja i nerazumevanja mi obino od njega oekujemo vie nego to moe da nam da. Skloni smo da zahtevamo, oekujemo i stvaramo razne vrste stvari, da bi potom bili samo uasno razoarani, oajni, ispunjeni tugom i strahom. Upravo nas ta oekivanja dovode do oaja, patnje, tuge i alosti, naricanja, starosti, bolesti i smrti. A kako moemo istraiti svest nastalu na osnovu ula? Um moe misliti u apstrakcijama, moe stvoriti najraznovrsnije ideje i slike, moe stvari uiniti vrlo suptilnim ili vrlo grubim. Postoji itava lepeza mogunosti od vrlo suptilnih stanja najvie sree i ekstaze do veoma grubih stanja patnje: od neba do pakla, mogli bismo slikovito rei. Ali ne postoji veni pakao, ni veni raj, zapravo ne moe se uoiti ili zamisliti nijedno veno stanje. Tokom meditacije, kada jednom ponemo da uviamo ogranienja, nepouzdanost, promenljivost svih ulnih iskustava, poinjete

40

isto tako da shvatate da ona ne pripadaju vama, nisu vaa, da su ona anatta, bez sopstva. Ovo je sutina znaenja kljunog pojma u budizmu, anatta: nije nae (svojstvo). Pogreno je naglaavati ovaj pojam kao 'bez due'. Odatle potie negativna konotacija i zlonamerna kritika budizma da je 'religija bez due'. Uviajui to, poinjemo da se oslobaamo identifikacije sa ulnim stanjima. I ovo inimo ne kroz averziju prema njima, ve kroz razumevanje ta su ona zapravo. To je istina koju treba razumeti, ne verovanje. Anatta nije neko budistiko verovanje, ve stvarni uvid. No, ukoliko nikada u ivotu niste odvojili vreme za pokuaj da ovo istraite i razumete, verovatno ete itav ivot provesti voeni pretpostavkom da vi jeste vae telo. Ako moda u nekom trenutku i pomislite: "Hm, ja nisam isto to i moje telo", poto ste proitali neku nadahnutu pesmu ili filozofsku raspravu. Moete pomisliti kako je to dobra ideja da mi nismo isto to i nae telo, ali vi to zapravo niste jasno shvatili. Iako e neki ljudi, intelektualci i slini, rei: "Mi nismo ovo telo, ovo telo nije moje sopstvo", to je lako rei, ali zaista to znati jeste neto sasvim drugo. Kroz ovu praksu meditacije, kroz istraivanje i razumevanje stvari kakve one zaista jesu, poinjemo sebe da oslobaamo vezanosti. Kada vie ne oekujemo ili zahtevamo, tada naravno ne oseamo neizbeno oajanje, tugu i bol kada ne dobijemo ono to elimo. Dakle, to je cilj - nibbana ili stanje u kojem ne poseemo za bilo kojim fenomenom koji ima svoj poetak i kraj i koji nije nae sutinsko svojstvo. Kada napustimo ovu prikrivenu i naviknutu vezanost za ono to se raa i umire, i to nam nije svojstveno, tek tada stupamo u podruje besmrtnosti.

41

Aan a

Ispravno vebanje - neprekidno vebanjeU Wat Wana Potiyahnu 44 je sigurno sasvim mirno, ali to nita ne znai ukoliko nai umovi nisu smireni. Sva mesta su mirna. To to se neka ine uznemiravajuim jeste zbog naih misli. Pa ipak, tiho mesto moe nekom pomoi da se smiri, pruanjem anse za vebanje i samim tim za usklaivanje sa okolnom tiinom. Trebalo bi svi da budete svesni da je ovo vebanje teko. Vebati druge stvari nije tako teko, lako je, ali ljudski um je teko obuiti. I Buda je vebao svoj um. Um je jako vaan. Sve unutar ovog sklopa telo-um povezuje se u umu. Oi, ui, nos, jezik i telo primaju nadraaje i alju ih u um, koji nadgleda sve druge ulne organe. Zato je vano da se um uvebava. Ukoliko je um dobro uveban svi problemi nestaju. Ukoliko problemi jo postoje, to je zato to um jo sumnja, to ne spoznaje u saglasnosti sa istinom. Zbog toga postoje problemi. Otuda, budite svesni da ste svi vi ovde doli potpuno spremni za vebanje Dhamme. Bilo da stojite, hodate, sedite ili leite, orue koje vam je potrebno za vebanje vam je uvek dostupno, bilo gde da ste. Ono je ovde, isto kao i Dhamma. Dhamma je neto ega svuda ima u izobilju. Ba ovde, na zemlji, ili u vodi .... bilo gde... Dhamma je uvek ovde. Dhamma je savrena i potpuna, ali nae vebanje je ono koje jo nije potpuno. Uzvieni, potpuno prosvetljeni Buddha je poduavao nainu koji svi mi moemo vebati i upoznavati Dhammu. To nije neto veliko, malo je, ali ispravno. Na primer, pogledajte kosu. Ukoliko poznajemo makar i jednu vlas kose, tada poznajemo svaku vlas, kako svoju tako i drugih. Znamo da su one jednostavno kosa. Poznavajui jednu vlas kose, mi ih poznajemo sve. Ili uzmimo ljude. Ukoliko vidimo pravu prirodu stanja u nama tada takoe poznajmo sve druge ljude u svetu, zato to su44

Jedan od mnogih manastirskih ogranaka Aan aovog glavnog manastira, Wat Pa Pong.

42

svi ljudi isti. Takva je i Dhamma. Ona je mala stvar, a istovremeno je i velika. Videti istinu jednog stanja znai videti istinu svih stanja. Kada poznajemo istinu onakvom kakva ona jeste, svi problemi se zavravaju. Pa ipak, vebanje je teko. Zato je teko? Teko je zbog udnje, tanhe. Ukoliko ne eli tada ne veba. Ali ukoliko veba voen udnjom, nee videti Dhammu. Razmislite o tome, svi. Ukoliko ne elite da vebate ne moete da vebate. Morate prvo da elite da vebate pre nego to stvarno ponete da vebate. Bilo da koraate napred, ili nazad, susretaete udnju. Zbog ovoga su uitelji u prolosti rekli da je ovo vebanje neto to je uasno teko. Ne vidite Dhammu zbog elje. Nekada je elja vrlo snana, elite da vidite Dhammu smesta, ali Dhamma nije va um -va um jo nije Dhamma. Dhamma je jedno, a um je drugo. Nije da sve to vi volite jeste Dhamma, a sve to ne volite nije. Tako stvari ne stoje. U stvari na um je, jednostavno, stanje Prirode, kao i drvo u umi. Ukoliko elite dasku ili gredu oni moraju poticati od drveta, ali drvo je i dalje drvo. Ono jo nije daska ili greda. Pre nego to bi nam zaista moglo biti od koristi, moramo uzeti to drvo i obraditi ga u dasku ili gredu. To je i dalje isto drvo, ali transformisano u neto drugo. U osnovi to je samo drvo, stanje prirode. Ali u svom sirovom stanju ono nije od velike koristi onima kojima je potrebna drvena graa. I na um je ovakav. On je stanje Prirode. Kao takav on opaa misli, deli ih na lepe i rune i tako dalje. Ovakav um mora biti dalje obuavan. Ne moemo ga ostaviti da bude takav kakav je. On je stanje Prirode... Obuite ga da shvati da on jeste stanje prirode. Razvijajte Prirodu tako da moe da odgovara naim potrebama, to je Dhamma. Dhamma je neto to se mora vebati i ostvariti iznutra. Ukoliko ne vebate neete znati. Iskreno govorei, neete spoznati Dhammu samo itajui o njoj ili prouavajui je. Ili ukoliko je poznajete vae znanje je i dalje nepotpuno. Na primer, ova pljuvaonica. Svi znaju da je to pljuvaonica, ali ne znaju u potpunosti pljuvaonicu. Zato je potpuno ne znaju? Ukoliko nazovem ovu pljuvaonicu tiganjem, ta ete vi rei? Pretpostavite da svaki put kada je traim kaem: Molim te donesi taj tiganj

43

ovde - ovo bi vas zbunilo. Zato? Zato to vi u potpunosti ne znate pljuvaonicu. Kada biste znali tada ne bi bilo problema. Jednostavno biste pokupili predmet i dodali mi ga, zato to u stvari i nema nikakve pljuvaonice. Razumete li? Ovo je pljuvaonica samo zahvaljujui konvenciji. Konvencija je prihvaena irom zemlje, tako da je ovo pljuvaonica. Ali ne postoji neka stvarna pljuvaonica. Ukoliko neko eli da ovo nazove tiganjem, ono moe biti i tiganj. Moe biti bilo ta, u zavisnosti od toga kako ga nazovemo. To se zove pojam. Ukoliko zaista znamo pljuvaonicu, ak i ukoliko je neko naziva tiganjem, nema problema. Kako god da je drugi nazovu, mi nismo zbunjeni zato to nismo slepi za njenu pravu prirodu. Tako se poznaje i Dhamma. Sada se vratimo nama samima. Pretpostavimo da nam neko kae, Ti si lud!", ili, Ti si glup, na primer. Iako mislite da to nije istina, neete se oseati prijatno. Sve postaje teko zbog naih ambicija da imamo i da postignemo. Zbog ovih elja da dobijemo i budemo, zato to ne znamo u saglasju sa istinom, mi nismo zadovoljni. Ukoliko znamo Dhammu, prosvetljeni smo Dhammom, pohlepa, odbojnost i iluzija nestaju. Kada razumemo kako stvari zaista stoje, ne postoji nita na emu bi se te tri negativnosti zasnovale. Zato je ovo vebanje tako teko i naporno? Zbog elja. im sednemo da meditiramo, elimo da postanemo smireni. Da nismo eleli da naemo mir, ne bismo ni seli, ne bismo ni vebali. im sednemo elimo da mir odmah bude tu, ali elja da um bude miran stvara zbunjenost i mi oseamo nemir. Tako stoje stvari. Zato Buddha kae, Ne govorite iz elje, ne sedajte iz elje, ne hodajte iz elje... ta god da radite, ne radite to sa eljom." elja znai eleti neto. Ukoliko neto ne elite neete to ni raditi. Ukoliko nae vebanje doe do ove take moemo postati poprilino obeshrabreni. Kako da vebamo? Tek to sednemo, u umu je elja. To je zbog toga to je nae telo i um teko posmatrati. Ukoliko oni nisu nai ili ne pripadaju nama, kome pripadaju? Teko je razluiti ove stvari, moramo se osloniti na mudrost. Buddha kae da moramo vebati naputajui stvari, zar ne? Ako napustimo, tada ni ne vebamo, zar ne? Zato to smo napustili...

44

Pretpostavimo da smo otili na pijacu da kupimo kokos, i dok ga nosimo neko upita: "Zato ste kupili taj kokos?" "Kupio sam ga za jelo." "A hoete li da pojedete i ljusku?" "Ne." "Ne verujem vam. Ako ne elite da pojedete ljuske, zato ste onda kupili i nju?" ta ete rei? Kako ete odgovoriti na ovakvo pitanje? Mi vebamo sa eljom. Da nije u nama bilo elje, ne bismo ni vebali. Vebanje sa eljom je tanha. Znate, razmiljanje na ovaj nain moe da donese mudrost. Na primer, ovi kokosi: da li ete da pojedete i ljuske? Naravno da neete. Zato ste ih onda uzeli? Zato to jo nije dolo vreme da ih bacite. One su korisne za dranje unutranjosti kokosa. Ukoliko, nakon to ste pojeli kokos, bacite ljuske, nema problema. Nae vebanje je ovakvo. Buddha je rekao: Ne postupajte voeni eljom, ne govorite iz elje, ne jedite iz elje." Bilo da stojite, hodate, sedite ili leite... bilo ta da inite... ne inite to iz elje. To znai radite to ne vezujui se. Kao i kod kupovine kokosa na pijaci. Neemo pojesti ljuske, ali jo nije vreme da ih bacimo. Prvo ih zadrimo. Ovakvo je i vebanje. Pojam i transcendencija 45 su koegzistentni, kao i kokos. Sr i ljuska su zajedno. Kada ih kupujemo, kupujemo ih zajedno. Ukoliko neko eli da nas optui da jedemo kokosove ljuske to je njegov problem, mi znamo ta radimo. Mudrost je neto to svako od nas pronalazi za sebe. Da bismo je pronali, ne treba da se kreemo ni brzo ni sporo. ta treba da uradimo? Treba da odemo tamo gde nema ni brzine ni sporosti. Brzina ili sporost nisu pravi nain. Ali svi smo mi nestrpljivi, svi smo u urbi. im neto ponemo, ve elimo da odjurimo do kraja, ne elimo da kasnimo. elimo da uspemo. Kada doe do popravljanja sopstvenih umova, neki ljudi odlaze predaleko... Oni zapale mirisni tapi, zauzmu poloaj i zavetuju se: Sve dok tapi potpuno ne izgori,45

Pojam (sammuti) odgovara pretpostavljenoj ili privremenoj stvarnosti, dok transcendencija (vimutti) odgovara osloboenju od nje same ili njene iluzije.

45

neu ustati sa ovoga mesta, ak i ako se slomim ili umrem, nema veze... Umreu sedei. Donevi takav zavet, oni sednu. I im sednu Marine 46 horde ih napadnu sa svih strana. Sede samo trenutak i ve misle da je tapi sigurno izgoreo. Otvore oi i ... Oh, jo je jako mnogo vremena preostalo!". Stisnu zube i sede jo malo, oseajui vrelinu, uzbuenje, rastreenost i zbunjenost... Dostigavi taku sloma, misle: Mora da je do sada izgoreo ... Ponovo provire... O, ne! Nije jo ni do pola!" Jo dva ili tri puta ovo ponove i poto jo nije kraj, odustaju, dignu ruke od svega i ponu da mrze sami sebe. Tako sam glup, tako beznadean!" Sede i mrze sebe, oseajui se kao izgubljen sluaj. Ovo samo daje snagu frustracijama i preprekama. Zove se prepreka ljutnje. Ne mogu da krive druge, pa zato krive sebe. Zbog ega? Zbog elje. U stvari, nije neophodno da se prolazi kroz sve ovo. Koncentrisati se znai koncentrisati se ne vezujui se, a ne koncentrisati sebe vezujui sebe u vor. Ali moda itamo spise, o Budinom ivotu, kako je seo pod bodhi drvo i reio: Sve dok ne dostignem najvie prosvetljenje neu ustati sa ovog mesta, pa ak i ako mi se krv sasui u ilama." Kad proitate ovo u knjigama moda vam padne na um da pokuate neto slino. Da uradite isto kao Buda. Ali niste razmotrili da su vaa kola samo mala kola. Budina kola su bila zaista ogromna, on je mogao sve postii u jednom pokuaju. Samo sa svojim siunim, malenim kolima, kako je mogue da sve postignete odjednom? To je potpuno druga pria. Zato razmiljamo na taj nain? Zato to smo previe ekstremni. Ponekad idemo prenisko, a ponekad previsoko. Taku balansa je teko pronai. Sada govorim iz svog iskustva. U prolosti moje vebanje bilo je ovakvo. Vebanje sa ciljem da se prevazie elja... Ako ne elimo, moemo li da vebamo? Tu sam se zaglavio. Ali vebati sa eljom je patnja. Nisam znao ta da radim, bio sam zbunjen. Tada sam shvatio da je neprekidno vebanje vrlo vana Mara je budistika personifikacija zla, iskuavalac, sila koja se suprostavlja bilo kakvom pokuaju razvoja dobrote i vrline.46

46

stvar. Mora se vebati konstantno. Ovo se zove vebanje koje je dosledno u svim poloajima. Usavravajte vebanje, ne dopustite da se pretvori u potpunu katastrofu. Vebanje je jedno, a katastrofa drugo. 47 Veina ljudi obino stvara katastrofu. Kada se oseaju lenjim, oni se ne optereuju vebanjem, jedino vebaju kada se oseaju punim energije. Ovako sam i ja radio. Pitate se sada, da li je ovo ispravno? Vebati kada se ovako oseate, a ne vebati kada ne: da li je ovo u saglasnosti sa Dhammom? Da li je pravilno? Da li je u skladu sa Uenjem? Upravo to je ono to vebanje ini nestalnim. Bilo da se dobro oseate ili ne, trebate da vebate na isti nain: tome je Buda uio. Veina ljudi eka da bude raspoloena za vebanje; kada nisu raspoloeni, onda se ne zamaraju. Na kraju tako i zavre. To se zove katastrofa, a ne vebanje. U pravom vebanju, bilo da si sretan ili neraspoloen, ti veba; bilo da je teko ili lako, ti veba; bilo da je vrue ili hladno, ti veba. Sasvim jednostavno. U pravom vebanju, bilo da stoji, hoda, sedi ili lei, mora imati nameru da postojano nastavi vebanje, inei svoj sati (panju) konstantnim u svim poloajima. Na prvi pogled se ini da bi trebao da stoji jednako koliko i hoda, da hoda jednako koliko i sedi, da sedi jednako koliko i lei... Pokuao sam, ali nisam to mogao da uradim. Ukoliko meditant hoe svoje stajanje, hodanje, sedenje i leanje uini jednakim, koliko li e dana uspeti to da izdri? Stajati pet minuta, sedeti pet minuta, leati pet minuta... Nisam to mogao dugo da radim. Tako sam seo i jo malo porazmislio o svemu. ta sve ovo znai? Ljudi u ovom svetu ne mogu ovako da vebaju!" Tada sam shvatio... O, to nije tano, to ne moe biti tano zato to je nemogue. Stajanje, hodanje, sedenje, leanje... sve ih uini konstantnim. Uiniti poloaje konstantnim na nain kako je objanjeno u knjigama je nemogue." Ali je mogue sledee: um... samo posmatraj um. Mogue je da ima sati- panju, sampajau - samosvest i pau sveobuhvatnu mudrost. To moemo da uradimo. To je neto to Ovo je igra rei "phadtibut" (vebanje) i "wibut" (katastrofa) izgubljena u prevoenju47

47

je stvarno vredno vebanja. To znai da dok stojimo imamo sati, dok hodamo imamo sati, dok sedimo imamo sati, dok leimo imamo sati - neprekidno. Ovo jeste mogue. Okreemo svesnost ka naem stajanju, hodanju, sedenju, leanju -- ka svim poloajima. Kada je um ovako uveban, stalno e sebe podseati reju Buddho, Buddho, Buddho... to je znanje. Znanje ega? Znanje ta je dobro, a ta loe u svakom trenutku. Da, to je mogue. Ovo je zapoinjanje prave prakse. to znai, bilo da stojimo, hodamo, sedimo ili leimo postoji nepomuen sati. Tada treba da razumete ona stanja koja treba naputati i ona koja treba razvijati. Poznajete sreu, poznajete nesreu. Kada poznajete sreu i nesreu va um e se smiriti na taki koja je slobodna i od sree i od nesree. Srea je meki put, amasukha llikanuyogo. Nesrea je kruti put, attakilamathanuyogo. 48 Ukoliko poznajemo ova dva ekstrema, odbaciemo ih. Znamo kada um stremi bilo radosti ili nesrei, i tada ga zaustavljamo, ne doputamo mu da se prepusti. Imamo ovu vrstu opreznosti, sledimo jedini put, jedinstvenu Dhammu. Predani smo opreznosti, ne doputamo umu da sledi svoje sklonosti. Ali u vaem vebanju se sve to i ne odvija ba tako, zar ne? Vi sledite svoje elje. Ukoliko pratite svoje elje sve je jednostavno, zar ne? Ali to je spokojstvo koje prouzrokuje patnju, kao to se neko ne eli da radi. Odmara se, ali kada doe vreme za jelo, nema ga. Tako to ide. Tako sam se u prolosti borio sa mnogim stranama Budinog uenja, ali nisam mogao da ga pobedim. Sada ga prihvatam. Prihvatam da su mnoga uenja Budina potpuno ispravna, uzeo sam ta uenja i koristio ih da obuavam i sebe i druge. Vebanje koje je vano jeste patipada. ta je patipada? Jednostavno, ona je sve nae razliite aktivnosti, stajanje, hodanje, sedenje, leanje i sve ostalo. Ovo je patipada tela. A sada patipada uma: koliko puta ste se danas oseali loe? Koliko ste se puta oseali odlino? Da li je bilo uopte uoljivih oseanja? Moramo upoznati sebe na ovaj nain. Zapazivi ta oseanja, Ovo dva ekstrema je Buda opisao kao pogrena u svom prvom govoru. Oni se obino prevode kao "preputanje ulnim zadovoljstvima" i "samoumrtvljavanje".48

48

moemo li da ih ostavimo? Koje god jo uvek ne moemo da ostavimo, moramo sa njim da radimo. Kada vidimo da jo uvek ne moemo da ostavimo neko specifino oseanje, moramo ga uzeti i ispitati mudrou. Razumeti ga. Raditi sa njim. To je vebanje. Na primer, kada se osea to energino, vebajte, ali i onda kada se oseate lenjo pokuajte da nastavite vebanje. Ako ne moete da nastavite punom snagom, pokuajte bar sa pola. Nemojte da potroite dan zbog lenjosti i nevebanja. To vodi u katastrofu, to nije put oplemenjivanja. ujem da ljudi govore: Oh, mi je stvarno bilo loe." Kako to?" Bio sam bolestan cele godine. Nisam uopte mogao da vebam." O! Ako ne vebaju kada je smrt blizu, pa kada e uopte vebati? Ne, oni se zaborave u radosti. A ako pate opet ne vebaju, zaborave se u bolu. Ne znam kada ljudi misle da vebaju! Oni samo mogu da vide da su bolesni, da pate, da su skoro mrtvi zbog groznice... Tako je, gde je teko tu je i vebanje. Kada se ljudi oseaju sretnima samo to im je u glavama i oni postanu razmetljivi i sujetni. Moramo da negujemo nae vebanje. Znai, bilo da ste sretni ili nesretni, morate isto da vebate. Ako se oseate dobro treba da vebate, a ako se oseate loe treba opet da vebate. Oni koji misle: Ove godine nisam mogao uopte da vebam, bio sam bolestan sve vreme... kada se oseaju dobro, oni samo hodaju naokolo pevajui pesme. Ovo je pogreno, a ne ispravno miljenje. To je razlog zbog koga su svi uitelji iz prolosti neprekidno vebali svoje srce. Ako stvari idu u pogrenom smeru, pustimo ih da budu u telu, a ne u umu. U mome vebanju bilo je trenutaka, nakon vebanja od oko pet godina, kada sam oseao da je ivot sa drugima prepreka. Seo bih u svoju kuti, pokuavao da meditiram, a ljudi su neprekidno dolazili na razgovor, uznemiravajui me. Pobegao sam da bih iveo sam. Mislio sam da ne mogu vebati sa tim ljudima to me uznemiravaju. Bilo mi je dosta, pa sam otiao u mali, osamljeni manastir u umi, blizu jednog seoceta. Bio sam tamo sam, nisam priao ni sam kim - zato to i nije bilo nikoga sa kim bi se moglo priati.

49

Nakon to sam tamo proveo oko petnaest dana javila se misao: Hmm. Bilo bi dobro imati iskuenika ili pa-kowa 49 ovde sa mnom. Mogao bi mi pomoi oko nekih malih poslova." Znao sam da e se takva misao javiti, i naravno, pojavila se! Hej! Zaista si karakter! Rekao si da ti je dosta tvojih prijatelja, dosta monaha i iskuenika, a sada eli iskuenika. ta je to?" Ne, kae, ja elim dobrog iskuenika." Aha! Gde su svi ti dobri ljudi, moe li da nae nekoga? Gde e da pronae dobru osobu? U celom manastiru bili su samo loi ljudi. Ti mora da si bio jedina dobra osoba, kada si tako pobegao!" .... Mora da ih ovako prati, da prati delove sopstvenih misli sve dok ne uvidi.... Hmm. Ovo je vano. Gde se dobra osoba moe pronai. Ne postoje dobri ljudi, mora da dobrotu potrai negde drugde, mora da pogleda unutar sebe. Ukoliko si tu dobar, tada gde god ode bie dobro. Bilo da te drugi kritikuju ili pohvaljuju, i dalje si dobar. Ukoliko nisi dobar, tada kada te drugi kritikuju, pobesni, a kada te hvale, prijatno ti je." U to vreme sam razmiljao o ovome i shvatio sam, od tada pa sve do danas. Dobrota se mora potraiti unutra. im sam ovo shvatio elja za beanjem je nestala. Kasnije, kada god bi mi se javila ta elja, putao sam je da proe. Kada god bi se javila bio sam je svestan i zadravao sam svoju svesnost na njoj. Tako sam imao vrstu osnovu. Bilo gde da sam iveo, bilo da su me ljudi osuivali ili ta drugo govorili, razmiljao sam kako sutina nije u tome da li su oni dobri ili loi. Dobro ili zlo mora biti vieno unutar nas samih. Kakvi god da su drugi ljudi, to je njihova briga. Nemojte da razmiljate: O, danas je prevrue, ili Danas je prehladno, ili Danas je...". Kakav god da je dan on je jednostavno takav. Zaista vi samo krivite vreme za sopstvenu

Pa - kow: kandidat osam pravila, koji esto ivi sa bhikhuima poboljavajui sopstvenu meditativnu praksu, a pomae im u odreenim poslovima koji su Vinaya pitakom zabranjeni za bhikkhue.

49

50

lenjost. Moramo da vidimo Dhammu unutar nas, da tu postoji pouzdani mir. Za sve vas koji ste doli da vebate ovde, ak iako je to samo na nekoliko dana, mnoge stvari e se desiti. Mogu nastati mnoge stvari kojih niste ni svesni. Moda ispravno razmiljanje, moda pogreno... mnogo, mnogo stvari.... Zato kaem da je ovo vebanje teko. Ako neki od vas postignu izvestan mir kada sednu da meditiraju, ne urite da estitate sami sebi. Takoe, ukoliko postoji zbunjenost, ne optuujte sebe. Ako se stvari ine dobrima ne radujte im se, a ako su loe nemojte da ih odbacujete. Samo ih posmatrajte, gledajte ta je to to imate. Samo posmatrajte, ne optereujte se suenjem. Ako su dobre, ne vezujte se brzo za njih, ako su loe, ne lepite se za njih. I dobro i loe mogu da povrede, zato se ne vezujte odmah za njih. Vebanje jeste da jednostavno sednete, sednete i posmatrate sve ovo. Nemo