budizam-saveti tragacu

of 19/19
SAVETI TRAGAČU Ađan Ča Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme www.geocities.com/budizam  1. Rođenje i smrt | 2. Telo | 3. Dah | 4. Dhamma | 5. Srce i um | 6. Prolaznost | 7. Kamma | 8. Meditacija | 9. Ne-ja | 10. Mir | 11. Patnja | 12. Učitelj | 13. Razumevanje i mudrost | 14. Vrlina | 15. Razno | Poziv | Re čnik  Uvod  Kada bi ljudi rekli Ađan Čau (Ajahn Chah) da dokle god žive svetovnim životom ne mogu da vežbaju, on bi im uzvratio pitanjem: "Ako bih te ubadao u grudi užarenim gvož đem da li bi mi rekao da zaista patiš, ali sve dok živiš svetovnim ž ne možeš od toga da pobegneš?" ivotom pokojstva, mudrosti ili nibbane. ja, Ađan Čaov odgovor nije daleko od onoga što je Buda rekao o čoveku probodenom strelom, koji nije dozvoljavao nikome da tu strelu iščupa sve dok mu ne odgovore na pitanja o poreklu strele, luka kojim je odapeta i strelca koji ga je pogodio. Pri tome je jedini problem u tome što će jadnik verovatno pre umreti nego što sazna odgovore na sva ta svoja pitanja. Ađan Ča je tu neodložnost čupanja korena patnje, odnosno upornog vežbanja, u svome u čenje neprekidno isticao: patite, pa pomozite sebi sada! On nije trošio mnogo re či o stanjima s Radije je isticao važnost praktikovanja stalne svesnosti onoga što se doga đa u telu i umu u sadašnjem trenutku, pri čemu učimo kako da sve to uo čimo a onda napustimo. Meditaci govorio bi, ne zna či da nešto treba da zadobijemo, ve ć smirenje postignuto putem vežbanja; smirenost je okon čanje konfuzije. Ova zbirka refleksija grupisana je po temama, daju ći uvide o prolaznosti, vrlini, nepostojanju sopstva i tako dalje. Te uvide je dobro pro čitati, ali ih j e još bolje u osami razgledati sa svih strana, ne bismo li ih preveli na sopstveni jezik i sopstvenu životnu situaciju. A onda, ako nam se učine upotrebljivim, i primeniti na svoje postupke, re či i misli poput saveta dobrog prijatelja. Kada to postignemo, odlažemo i te savete i u čitelja i -- ostajemo sami sa sobom, baš kao u njegovoj opasci: "Stalno govorim o stvarima koje treba razvijati i stvarima koje treba napustiti, ali zapravo nema ni čega što bi trebalo razvijati i ni čega što bi trebalo napustiti." 1. Rođ enje i smrt 

Post on 08-Apr-2018

219 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    1/19

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    2/19

    1. Dobra veba jeste da najiskrenije sam sebe upita: "Zato sam ja roen?" Postavi sebi ovopitanje ujutru, u podne i uvee... svaki dan.

    2. Nae roenje i smrt su jedna te ista stvar. Ne moe imati jedno bez drugog. Pomalo jesmeno videti kako ljudi, kad doe trenutak neije smrti, plau i tuguju, a kako su sreni kad

    se neko rodi. To je obmana. Po meni, ako zaista hoe da plae, to bi bolje pristajalo ondakada se neko rodi. Tada plai, jer bez roenja ne bi bilo ni smrti. Moe li to da razume?

    3.ovek bi pomislio kako ljudi mogu da shvate ta znai iveti u neijem stomaku. Koliko jeto neudobno! Pogledaj samo kako je teko jedan jedini dan provesti zatvoren u sobi . Zatvorisva vrata i prozore i ve se gui. A kako li je tek iveti u neijem stomaku devet meseci? Paipak, hoe da se ponovo rodi! Zna da tamo nee biti prijatno, ali ipak bi da se tamo jojednom nae, da jo jednom stavi omu oko vrata.

    4. Zato smo se rodili? Rodili smo se zato da se vie nikada ponovo ne rodimo.

    5. Kada neko ne razume smrt, ivot mu moe izgledati savim zbunjujue.

    6. Buda je upuivao svoga uenika Anandu da uoi prolaznost, da vidi smrt u svakom izdahu.Moramo razumeti smrt, moramo umreti da bismo iveli. A ta to znai? Umreti znai doi dokraja svih svojih sumnji, svih svojih pitanja i ostati samo sa stvarnou. Nikada ne moe daumre sutra, moe da umre jedino sada. Moe li? Ako moe, upoznae spokojstvo ukojem vie nema pitanja.

    7. Smrt nam je isto toliko blizu kao i na dah.

    8. Ako si valjano vebao, nee se uplaiti kada se razboli, niti biti uznemiren kada nekoumre. Kada odlazi u bolnicu na leenje razjasni samome sebi da, ako ti bude bolje, to je vrlodobro, a da je, ako umre, i to takoe dobro. Garantujem ti, kada bi mi doktori sada saoptilida imam rak i da u umreti za nekoliko meseci, ja bih i njih opomenuo: "Pazite se, jer smrtstie i po vas. Stvar je samo u tome ko odlazi pre a ko kasnije." Lekari nikoga nee izleiti odsmrti. Jedino je Buda bio takav lekar, pa zato onda ne bismo uzeli njegov lek!

    9. Ako se plai bolesti, ako se plai smrti, onda bi trebalo da razmisli odakle one dolaze.Pa, odakle dolaze? Nastaju zahvaljujui roenju. Zato ne tuguj kad neko umire, to je prirodno,a njegova patnja u ovom ivotu je okonana. Ako ba hoe da bude tuan, tuguj kad se nekorodi: "O ne, evo ga opet. Dolazi da ponovo pati!"

    10. "Onaj koji zna" jasno zna da su svi uslovljeni fenomeni bez trajne sutine. Zato "onaj kojizna" ne biva srean ili tuan, jer se ne povodi za promenljivim pojavama. Postati radostanjeste kao biti roen; postati potiten jeste kao umreti. Poto smo umrli, ponovo se raamo; kadse rodimo, ponovo umiremo. To raanje i umiranje iz trenutka u trenutak jeste beskrajnookretanje toka samsare.

    2. Telo

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    3/19

    11. Kad bi telo moglo da govori, ono bi nam po ceo dan govorilo: "Zna, ti nisi moj vlasnik."Zapravo, ono nam to i govori, ali jezikom Dhamme, a mi nismo u stanju da ga razumemo.

    12. Stanja nam ne pripadaju. Ona slede svoj prirodan tok. Mi ne moemo nita da uradimooko naeg tela. Moemo malo da ga ulepamo, uinimo za kratko privlanijim i istijim, kao

    kad se devojka namika i pusti duge nokte, ali kada starost pristigne svi smo u istom amcu.Takvo je telo. Ne moemo nikako izbei da ono ostari. Ali ono to moemo da poboljamo iulepamo jeste um.

    13. Ako bi nae telo zaista pripadalo nama, ono bi se potinjavalo naim nareenjima. Akomu kaemo: "Nemoj da ostari" ili "Nareujem ti da se ne razboli", da li nas ono poslua?Ne! Ono se ni ne obazire. Mi samo iznajmljujemo tu "kuu", ne posedujemo je. Zapravo, nepostoji nikakvo trajno sopstvo, nita nepromenljivo ili vrsto za ta se moemo uhvatiti.

    3. Dah

    14. Ima ljudi koji se rode i umru i nijednom ne postanu svesni daha koji ulazi i izlazi iznjihovog tela. Toliko daleko ive sami od sebe.

    15. Vreme je na sadanji dah.

    16. Kae da si suvie zauzet da bi meditirao. Ima li vremena da die? Meditacija je tvoj

    dah. Kako to da ima vremena da die, ali ne i da meditira? Disanje je vano zaovekovivot. Ako uvidi da je praktikovanje Dhamme vano za tvoj ivot, tada e ti biti jasno da su

    disanje i praktikovanje Dhamme podjednako vani.

    4. Dhamma

    17. ta je Dhamma? A ta nije?

    18. Kako nas Dhamma poduava ispravnom nainu ivota? Ona nam pokazuje kako daivimo. I to na najrazliitije naine -- na stenju, drveu ili pravo pred naim nosom. To jepoduavanje, ali bez rei. Zato stiaj um, srce, i ui da posmatra. Videe kako se itavaDhamma otkriva sama od sebe, ovde i sada. A u koje drugo vreme i na kojem drugom mestubi to moglo da se dogodi?

    19. Prvo Dhammu razumeva mislima. Ako pone da je razume, poinje i da jepraktikuje. A ako je praktikuje, poinje i da je vidi. A ako je vidi i sam postaje Dhammai osvaja te radost Bude.

    20. Dhammu treba da pronae u sopstvenom srcu, uviajui ono to je istinito i ono to nije,ono to je uravnoteeno i ono to nije.

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    4/19

    21. Postoji samo jedna prava magija, magija Dhamme. Svaka druga magija je poput trika sakartama. Odvlai nas od sutine: naeg odnosa prema ivotu ljudskog bia, roenju, smrti islobodi.

    22. ta god da radi, naini od toga Dhammu. Ako se ne osea dobro, zaviri unutra, u

    samoga sebe. Ako zna da to to radi nije dobro, a ipak to ini, onda je to prljanje uma.

    23. Teko je nai one koji sluaju o Dhammi, pamte Dhammu i praktikuju je, one kojidosegnu Dhammu i vide je.

    24. Ukoliko posedujemo svesnost, sve postaje Dhamma . Kad vidimo ivotinje da bee odopasnosti, one su poput nas. One bee od patnje i tre ka srei. One takoe poseduju strah.Boje se za svoj ivot ba kao i mi. Ako gledamo u skladu sa istinom, vidimo da nema nikakverazlike izmeu ljudskih bia i ivotinja. Svi smo mi saputnici na putu raanja, starosti, bolestii smrti.

    25. Bez obzira na vreme i mesto, praktikovanje Dhamme biva zaokrueno na mestu nakojem ne postoji nita. To je mesto predaje, praznine, odlaganja tereta. To je kraj.

    26. Dhamma nije daleko od nas. Dhamma nema veze sa anelima na nebu ili sa neimslinim. Ona ima veze sa nama, sa onim to radimo upravo u ovom trenutku. Posmatrajsamog sebe. Ponekad patnja, ponekad udobrnost, ponekad bol... to je Dhamma. Vidi li to? Toznati jeste Dhamma; mora da ita svoja iskustva.

    27. Buda nas je pozivao da doemo u kontakt sa Dhammom, ali ljudi dolaze u kontakt jedinosa reima, knjigama i svetim tekstovima. To je kontakt sa neim "o" Dhammi, a ne kontakt sa"pravom" Dhammom kako ju je poduavao veliki uitelj. Kako ljudi mogu rei da vebajuispravno i valjano ako ine samo to. Oni su zalutali.

    28. Kada slua Dhammu mora otvoriti svoje srce i usredsrediti se. Ne pokuavaj daakumulira ono to si uo ili da se upinje da to to si uo memorie. Pusti jednostavno daDhamma, otkrivajui se, utie u tvoje srce, ostani neprekidno otvoren za taj tok u sadanjemtrenutku. Ono to je spremno da bude zadrano ostaje, to se dogaa samo od sebe, ne naosnovu tvoje odluke.

    29. Kada govori o Dhammi ne sme sebe da sili. To treba da se odvija samo od sebe, da teespontano, poev od sadanjeg trenutka i okolnosti. Ljudi imaju razliite nivoe prijemivosti i

    kada si na njihom nivou onda Dhamma potekne, to se jednostavno dogodi. Buda je imaosposobnost da pronikne u temperamente ljudi i sposobnosti primanja. On je koristio upravo tajmetod spontanog poduavanja. Nije on posedovao bilo kakvu naroitu, nadljudsku mopoduavanja, ve je pre bio osetljiv za duhovne potrebe ljudi koji su mu dolazili i u skladu satim potrebama ih je i poduavao.

    5. Srce i um

    30. Samo je jedna knjiga vredna itanja: vlastito srce.

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    5/19

    31. Buda nas je uio da sve to tokom prakse um ini uznemirenim dobro doe. Neistoe suuznemirene. Nije um uznemiren! Mi ne znamo ta su na um i nae neistoe. I zato smouvek nezadovoljni. Na nain ivota nije teak. Ono to je teko je biti nezadovoljen,nepomiren sa takvim ivotom. Nae neistoe su problem.

    32. Ovaj svet je u stanju groznice. I um tumara od svianja do nesvianja u skladu sa tomgrozniavou sveta. Ako bimo mogli nauiti da umirimo um, to bi bila najvea pomoovome svetu.

    33. Ako je tvoj um srean, tada si i ti srean gde god da poe. Kada se mudrost u tebiprobudi, videe Istinu gde god da pogleda. Istina je svuda unaokolo. To je kao kad si nauioda ita, tad moe da ita gde god da si.

    34. Ako si alergian na neko mesto, bie alergian na svako mesto. Ali ne izaziva u tebiproblem to mesto izvan tebe. problem je to "mesto" u tebi.

    35. Pogledaj sopstveni um. Onaj ko nosi stvari misli da ima te stvari, ali onaj ko gleda sastrane vidi samo teinu. Odbaci stvari, izgubi ih, i pronai lakou.

    36. Ovaj um je sam po sebi smiren. Iz te smirenosti raaju se napetost i zbunjenost. Akouvidi tu zbunjenost, tad se smirenost ponovo raa.

    37. Budizam je religija srca. Samo to. Onaj ko praktikuje razvijanje svoga srca taj praktikuje ibudizam.

    38. Kada je svetlost priguena nije lako videti staru pauinu u uglu sobe. Ali kada svetlobleti, moe je jasno uoiti i onda ukloniti. Kada ti um bleti bie u stanju da jasno vidi ineistoe u sebi i da ih ukloni.

    39. Jaanje uma ne postie se njegovim kretanje tamo-amo, kao to je to sluaj sa telom, vezaustavljanjem uma, njegovim stiavanjem.

    40. Zbog toga to ljudi ne vide sebe, oni mogu da uine razna loa dela. Oni ne gledaju u svojum. Kad hoe neto da urade to ne valja, prvo se osvru: "Hoe li me videti moja majka?""Hoe li me videti moj mu?" "Hoe li me videti moja deca?" "Samo da me ne vidi mojaena."

    Ako nema nikoga u blizini, onda kreu napred i urade to. To je samopovreivanje. Kau da ihniko ne gleda i brzo uine ono to ne bi trebalo. A ta je sa njima samima? Nisu li i oni "neko"ko ih posmatra?

    41. Da bi sluao Uenje koristi svoje srce, a ne svoje ui.

    42. Ima onih koji se bore sa svojim neistoama i pobeuju ih. To se zove unutranjomborbom. Oni koji se bore spolja uzimaju bombe i puke da bi ubijali. Tako oni pobeuju ibivaju pobeeni. Ovaj svet ide putem pobeivanja drugoga. U praktikovanju Dhamme mi nemoramo da se borimo sa drugim, ve umesto toga treba da pobedimo sopstveni um, strpljivose odupirui svim njegovim udima i raspoloenjima.

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    6/19

    43. Odakle dolazi kia? Ona dolazi od sve one prljave vode to ispari sa zemlje, kao to jemokraa i voda u kojoj si oprao noge. Nije li udesno kako nebo moe da primi svu tu prljavuvodu i pretvori je u istu, bistru vodu? I tvoj um moe isto sa tvojim neistoama, samo akomu dopusti.

    44. Buda je govorio da prosuujemo samo o sebi, ali ne i o drugima, ma kako dobri ili loi onibili. Buda jednostavno ukazuje na put, reima: "Istina je ovakva." Pa je li na um takav ilinije?

    6. Prolaznost

    45. Stanja postoje kroz promenu. A to ne moe promeniti. Razmisli, moe li da izdahne ada pre toga ne udahne. Da li bi ti se to inilo normalnim? Ili, moe li samo da izdie? Mielimo da stvari budu trajne, ali to ne moe biti. To je nemogue.

    46. Ako zna da su sve stvari prolazne, celokupno tvoje razmiljanje e se laganopojednostaviti i nee biti potrebe da suvie razmilja. Kad god neto nastane ili nestane, sveto e trebati da kae je: "Ah, opet!" Samo to.

    47. Svaki govor koji ignorie prolaznost nije govor mudraca.

    48. Ako zaista jasno vidi prolaznost, videe i ono to je neprolazno. A neprolazna jeinjenica da stvari moraju biti prolazne i da ne mogu biti drugaije. Razume li?

    Razumevajui samo toliko malo, moe da razume Budu, moe na pravi na

    in da mu odapotovanje.

    49. Ako tvoj um pokuava da ti kae kako je ve dostigao stupanj sotapanne, otidi i poklonise sotapanni I on sam e ti rei da je sve prolazno. Ako sretne sakadagamija, stani i poklonimu se. Kada te vidi, jednostavno e rei: "Nita nije veno!" Ako je u blizini anagami, idi ipokloni mu se. Rei e ti samo jednu stvar: "Prolaznost!" ak i ako sretne arahanta, stani ipokloni mu se. On e ti rei jo odlunije: "Stvari su jo nestalnije!" ue rei plemenitih:"Sve je prolazno. Ne vezuj se za bilo ta!"

    50. Nekada sam odlazio da posetim sveta mesta i hramove. Na nekim mestima zidovi su im

    bili napukli. Ponekad bi neki od mojih prijatelja uzviknuo: "Kakva sramota? Zidovi supopucali." Odgovorio bih mu: "Da nisu popucali ne bi postojao ni Buda, ni Dhamma. Oni sutakvi zato to je to u savrenom skladu sa Budinim uenjem."

    51. Sva stanja samo slede svoj prirodni put. Moemo mi da plaemo ili da se radujemo tome,ali ona samo slede svoj prirodni put. I nema tog naunog znanja koje moe spreiti prirodantok stvari. Moe otii kod zubara da ti pregleda zube, ali ak ako ih i popravi, ti zubi eslediti svoj prirodan put. Na kraju isti taj zubar ima isti problem sa svojim zubima. Sve nakraju propadne.

    52. ta moemo smatrati izvesnim? Nita! Ne postoji nita, samo oseanja. Patnja se javi,

    traje, zatim proe. Onda srea zameni patnju -- i nita drugo. Nieg nema izvan toga. Ali mi

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    7/19

    smo zaslepljeni ljudi koji jure i hvataju se za oseanja, bez prestanka. Ali ta oseanja nisustvarna, jedino promena.

    7. Kamma

    53. Kad oni koji ne razumeju Dhammu postupaju pogreno, osvru se oko sebe da vide da ihsluajno neko ne gleda. Ali naa kamma nas uvek posmatra. Mi od tog posmatranja nemamogde da umaknemo.

    54. Dobro delo donosi dobar rezultat, a loe delo lo. Ne oekuj da bogovi rade posao za tebe,da te tite aneli i boanstva zatitnici, da ti sreu donose povoljni dani. Te stvari su obmana.Ne veruj u njih. Ako veruje u njih, patie. Stalno e iekivati povoljan dan, povoljanmesec, povoljnu godinu, anele i boanstva. Na taj nain samo pati. Pogledaj sopstvenepostupke i rei, sopstvenu kammu. inei dobro nasleuje dobrotu, inei zlo nasleuje zlo.

    55. Kroz ispravnu praksu daje priliku staroj kammi da se potroi. Znajui kako stvari nastajui prolaze moe samo biti svestan i dopustiti im da odu svojim putem. To je kao da ima dvadrveta: ako jedno ubri i zaliva, a o drugome uopte ne brine, nema sumnje koje e bujati,a koje e se osuiti.

    56. Neki od vas preli ste hiljade kilometara, doli ste iz Evrope i Amerike i drugih dalekihmesta, da biste sluali Dhammu ovde u Nong Pah Pong manastiru. Zanimljivo je pomislitikako ste putovali iz daleka, uprkos mnogim potekoama, da biste stigli ba ovde. A onda

    pogledamo neke ljude koji ive sasvim blizu ovoga manastira, a koji tek treba da prounjegova vrata. To te podstakne da jo vie ceni svoju dobru kammu, zar ne?

    57. Kad uradi neto loe ne postoji nijedno mesto na kojem moe da se sakrije. ak i ako tedrugi ne vide, vidi sam sebe. ak i ako se sakrije u duboku rupu, ipake sebe pronaitamo. Nema naina da poini neto loe i izvue se. Na isti nain, zato ne bi videosopstvenu istotu? Zaista, ti sve vidi - smirenost, uznemirenost, oslobaanje, vezanost, svevidi sam za sebe.

    8. Meditacija

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    8/19

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    9/19

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    10/19

    79. Sutina puta je sasvim jednostavna. Nisu potrebne neka velika objanjavanja. Napustiljubav i mrnju i pusti da se stvari odvijaju same od sebe. To je sve to ja vebam.

    80. Postavljanje pogrenih pitanja pokazuje da si jo uvek zarobljen sumnjom. Razgovor opraksi je u redu. Ako pomae kontemplaciju. Ali samo od tebe zavisi hoe li ugledati Istinu.

    81. Vebamo da se nauimo naputanju, a ne da jaamo vezivanje. Prosvetljenje dolazi kadprestane da eli bilo ta.

    82. Ako ima vremena da bude sabran, tada ima vremena da meditira.

    83. Nedavno me je neko upitao: "Ako se dok meditiramo pojavljuju u umu razne stvari, trebali da ih istraujemo ili ih samo registrujemo kako nastaju i nestaju?" Ako vidi nekoga kogane poznaje kako prolazi, moe se upitati: "Ko je to? Kuda se zaputio? ta namerava?" Aliako znamo tu osobu, onda je dovoljno samo primetiti da ona prolazi.

    84. elja tokom prakse moe biti i prijatelj i neprijatelj. Kao prijatelj, ona nas navodi davebamo, da razumemo, da okonamo patnju. Ali ako stalno eli neto to jo nije nastalo,ako eli da su stvari drugaije nego to jesu, to samo stvara patnju i tada elja moe bitidumanin. Na kraju, moramo da nauimo da napustimo sve svoje elje, ak i elju zaprosvetljenjem. Samo tada moemo biti slobodni.

    85. Neko je jednom pitao Aan aa o tome kako on poduava meditaciji. "Koristite li metodsvakodnevnih intervjua da biste ispitali stanje uma svoga uenika?"

    Aan a je odgovorio: "Ja ovde poduavam uenike da sami ispituju stanja svog uma. Dasami sebe intervjuiu. Moda je monah ljut danas ili u umu ima neku elju. Ja to ne znam, veon. On ne mora o tome da pita mene, zar ne?"

    86. Na ivot je skup elemenata. Koristimo konvencije da bismo opisali stvari, ali se pri tomevezujemo za konvencije i uzimamo ih kao neto stvarno. Na primer, ljudi i stvari imaju svojaimena. Moemo se vratiti na poetak, kad jo imena nisu bila data, i mukarce nazivati"enama", a ene "mukarcima" -- u emu bi bila razlika? Ali sada se vezujemo za imena ipojmove, tako da imamo rat izmeu polova, kao i razne druge ratove. Meditacija slui daprozremo sve to i tek tada moemo dostii stanje neuslovljenosti, tek tada moemo biti umiru, a ne u ratu.

    87. Neki ljudi postaju monasi iz vere, ali kasnije pogaze uenje Bude. Misle da znaju bolje iodbijaju da vebaju na pravi nain. Zaista, danas je malo onih koji stvarno vebaju.

    88. Teorija i praksa -- prva zna ime lekovite biljke, a druga kree da je pronae i upotrebi.

    89. Buka -- svia ti se cvrkut ptica, ali ne i buka kola. Plai se ljudi i buke, voli da ivi samu umi. Napusti buku i postaraj se za bebu. "Beba" je tvoja praksa.

    90. Skoro zareeni monah upitao je Aan aa kakav je njegov savet onima koji su tek poelida meditiraju. "Isti kao i onima koji to rade ve dugo," odgovorio je. A to je? "Samo nastavi",ree on.

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    11/19

    91. Ljudi kau da je Budino uenje ispravno, ali da ga je nemogue praktikovati unutardrutva. Kau: "Mlad sam, pa nemam prilike da vebam, ali kada ostarim, tada u vebati."Da li bi isto rekao: "Mlad sam, pa nemam vremena da jedem, ali kada ostarim, tada u jesti?"Ako bih te ubadao usijanim gvoem, da li bi rekao: "Zaista patim, to je istina, ali poto ivimu ovom drutvu, ne mogu od toga da pobegnem?"

    92. Vrlina, koncentracija i mudrost zajedno ine sutinu Budine prakse. Vrlina odrava telo igovor neukaljanim. A telo je sedite uma. Tako praksa ima put vrline, put koncentracije i putmudrosti. Ona je nalik tapu zaseenom na tri mesta, ali to je jo uvek jedan komad. Akohoemo da odbacimo telo i govor, ne moemo. Moramo da vebamo sa telom i umom.Zapravo, vrlina, koncentracija i mudrost jesu jedno harmonino jedinstvo.

    9. Ne-ja

    93. Jedan starija ena iz oblinje oblasti dola je jednom na hodoae u Vat Pa Pong. Reklaje Aan au da moe da ostane samo nakratko, jer mora da se vrati i pazi na svoju unuad. Ipoto je bila u godinama, zamolila ga je da joj odri jedan govor o Dhammi. I Aan a jojodgovori otrim tonom: "Sluaj! Nema ovde nikog, samo ono to jeste! Nema vlasnika,nikoga ko je star, ko je mlad, ko je dobar ili rav, slab ili jak. Samo ono to jeste, a to su svesamo prirodni elementi koji idu svojim putem; sve je prazno. Niko se ne raa i niko ne umire!Oni koji govore o roenju i smrti govore jezikom neznalica. U jeziku srca, Dhamme, nematakvih stvari kao to su roenje i smrt."

    94. Pravi temelj uenje jeste videte "ja" kao prazno. No ljudi poinju da prouavaju Dhammukako bi ojaali svoje "ja", pa zato ne ele da doivljavaju patnju ili potekoe. ele da svebude prijatno. ele da prevaziu patnju, ali ako jo uvek postoji "ja", kako je to mogue?

    95. Kad jednom razume, onda je sve tako lako. Tako je jednostavno i neposredno. Kad sepojave prijatne stvari, razumi da su one prazne. Kad se pojave neprijatne stvari, uvidi da onene pripadaju tebi. One prolaze. Ne odnosi se prema njima kao da su one deo tebe, niti ihsmatraj svojim posedom... Misli da je ono drvo papaje tvoje, pa zato onda i tebe ne bolikada ga seku? Ako to moe da razume, tada mir stie ravnoteu. A kada um postajeuravnoteen, onda je to pravi put, pravo uenje Budino, uenje koje vodi do oslobaanja.

    96. Ljudi ne prouavaju ono to je izvan dobra i zla. A to bi trebalo da naue. "Biu ovakav;biu onakav", tako govore. Ali nikada ne kau: "Neu biti bilo ta, jer zapravo ne postojinikakvo 'ja'." To oni ne ue.

    97. Kada jednom razume ne-ja, tada je teret ivota skinut. ivee u miru sa ovim svetom.Kada vidimo iza sebe, tada se vie ne vezujemo za sreu i tada smo u stanju da budemoistinski sreni. Naui da stvari naputa bez borbe, jednom ve da ih napusti, da bude samoono to jesi - bez posezanja za bilo im, bez vezivanja.

    98. Sva tela sainjena su od etiri elementa: zemlje, vode, vetra i vatre. Kad se oni udrue i

    formiraju telo, kaemo da je to mukarac ili ena, dajemo im ime i tako dalje, to nam

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    12/19

    olakava da se meusobno identifikujemo. Ali u stvarnosti nikoga nema -- samo zemlja, voda,vetar i vatra. Ne uzbuuj se i ne zaslepljuj time. Ako pomno zagleda, nikoga tu nai nee.

    10. Mir

    99. -- Kako izgleda smirenje?-- A kako izgleda uznemirenost? Dakle, smirenje je kraj uznemirenosti.

    100. Mir treba pronai u sebi, na onom istom mestu na kojem se nalaze i uznemirenost ipatnja. On se ne pronalazi u umi ili na vrhu planine, niti nam ga poklanja uitelj. Kadadoivljava patnju, tada ima ansu i da pronae slobodu od patnje. Beati od patnje znaizapravo trati joj u zagrljaj.

    101. Ako napusti malo, imae malo mira. Ako napusti mnogo, imae mnogo mira. Akonapusti potpuno, imae potpuni mir.

    102. Zapravo, nema niega posebnog u vezi sa ljudskim biima. ta god da smo, to je samona planu pojavnosti. Meutim, ako odemo iza pojavnog i vidimo istinu, uvideemo da nemanieg sem univerzalnih karakteristika svega postojeeg -- roenje na poetku, promena usredini, nestanak na kraju. To je sve to jeste. Ako uvidimo da su sva bia takva, tada nas nemui nijedan problem. Ako to razumemo, imaemo spokojstvo i mir.

    103. Upoznaj ta je dobro a ta je loe, bilo da putuje ili ivi na jednom mestu. Ne moepronai mir u peini ili na planini. Moe otii na isto ono mesto na kojem je Buda dosegaoprosvetljenje a da se ni za korak ne priblii Istini.

    104. Gledajui oko sebe, ti uporeuje i traga za razlikama. Na taj nain sreu pronai nee.Niti e nai mir provodei vreme u traganju za savrenom osobom ili savrenim uiteljem.Buda nas je poduavao da gledamo Dhammu, istinu, a ne druge ljude.

    105. Svako moe da napravi kuu od drveta i cigala, ali Buda nas je uio da ta vrsta doma nijena pravi dom. To je dom za ovaj svet i on sledi puteve ovoga sveta. Ali na pravi dom je naunutranji mir.

    106. U ovoj umi je mirno, zato onda tako nije i u tebi? Ne isputa stvari koje izazivajuzbrku u tebi. Posluaj cvrkut ptica i opusti se. Ako razume prirodu, razumee i Dhammu.Ako razume Dhammu, razumee i prirodu.

    107. Traganje za mirom je nalik traganju za kornjaom sa brkovima. Nee biti u stanju da jenae. Ali kada ti je srce spremno, mire te sam potraiti.

    108. Vrlina, koncentracija i mudrost zajedno ine Put. Ali taj Put jo nije pravo uenje, ne onoto je uitelj zapravo eleo, ve samo Put koji e te tamo odvesti. Na primer, recimo daputuje putem od Bangkoka do Vat Pa Ponga (manastir u kojem je iveo Aan a); taj put je

    neophodan za tvoje putovanje, ali ti traga za Vat Pa Pongom, za manastirom, a ne za putem

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    13/19

    Na isti nain moemo rei da su vrlina, koncentracija i mudrost izvan Budine istine, ali jesuput koji vodi do te istine. Kada si razvio ta tri faktora, nagrada ti je udesan mir.

    11. Patnja

    109. Dve su vrste patnje: patnja koja vodi ka jo vie patnje i patnja koja vodi do kraja patnje.Prva je bol vezivanja za nestalna zadovoljstva i bol odbojnosti prema neprijatnom, to jeneprekidna borba veine ljudi iz dana u dan. Druga vrsta je patnja koja dolazi onda kadadopusti sebi da do kraja oseti neprekidnu promenu iskustva -- straha i povlaenja. Patnjakao nae iiskustvo vodi do unutranje neustraivosti i spokojstva.

    110. elimo da se zaputimo lakim putem, ali ako nema patnje nema ni mudrosti. Da bidozreo za mudrost mora se zaista slomiti i zaplakati u svojoj praksi barem tri puta.

    111. Ne postajemo monasi i monahinje da bismo se dobro hranili, dobro spavali i da bi nambilo udobno, ve da bismo upoznali patnju:

    -- kako da je prihvatimo...-- kako da je se oslobodimo...-- kako da je ne izazivamo.

    Zato ne ini ono to izaziva patnju, kao to je na primer lakomost, inae te ona nee nikadanapustiti.

    112. Uistinu, srea je prikrivena patnja, ali u tako suptilnom obliku da je ne prepoznaje. Akose vee za sreu, to je isto kao da si se vezao za patnju, ali ti to ne shvata. Kada se dri

    sree, nemogue je da ukloni njoj svojstvenu patnju. One su tako nerazdvojive. Zato nas jeBuda poduavao da upoznamo patnju, da je vidimo kao zlo nerazdvojno od sree, da to dvojevidimo kao meusobno jednako. Budi oprezan! Kad se javi srea, ne ushiuj se i ne zanosi.Kada doe patnja, ne oajavaj, ne gubi se u njoj. Uvidi da obe imaju istu vrednost.

    113. Kad te stigne patnja, razumi da nema nikoga da je prihvati. Ako misli da je patnja tvoja,da je srea tvoja, nee biti u stanju da pronae mir.

    114. Ljudi koji pate e u skladu sa tim stei i mudrost. Ako ne patimo, tada ni ne razmiljamo.

    Ako ne razmiljamo, ni mudrost se ne raa. Bez mudrosti, nemamo znanja. Bez znanja nemanam ni oslobaanja od patnje -- tako je oduvek. Zato moramo vebati i istrajati u tomvebanju. Kada potom budemo promatrali svet neemo se plaiti kao dotad. Buda se nijeprosvetlio negde izvan ovoga sveta, ve upravo u njemu.

    115. Predavanje ulima i samomuenje dva su puta koja je Buda odbacivao. Oni su samosrea i patnja. Zamiljamo da smo sebe oslobodili patnje, ali u stvari nismo. Samo sevezujemo za sreu. Ako se vezujemo za sreu, sigurno emo ponovo patiti. Tako stvari stoje,ali ljudi misle suprotno.

    116. Ljudi pate na jednom mestu, pa zato odlaze negde drugde. Kada se i tamo pojavi patnja,

    odlaze jo dalje. Misle da su sve dalje od patnje, ali nisu. Patnja ide sa njima. Nose svoju

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    14/19

    patnju svuda sa sobom i ne znajui to. Ako ne znamo za patnju tada ne moemo znati ni uzrokpatnje, tada ne moemo znati ni prestanak patnje. Tada nema naina da joj umaknemo.

    117. Danas uenici imaju mnogo vie znanja nego ranije. Ve su imali sve stvari koje su impotrebne, sve je mnogo dostupnije. Ali u isto vreme imaju i mnogo vie patnje i konfuzije

    nego ranije. Zato?

    118. Ne budi bodhisatta ; ne budi arahant ; ne budi bilo ta. Ako si bodhisatta, patie; ako siarahant, patie; ako si bilo ta, patie.

    119. I ljubav i mrnja su patnja, i to zbog elje. eleti da neto imamo jeste patnja; eleti daneto nemamo jeste patnja. ak i ako dobije ono to eli, to je jo uvek patnja, jer jednomkad to ima, nadalje ivi u strahu da ne ostane bez toga. ivi u strahu da to ne izgubi. Ikako misli da ivi sreno ako je u tebi strah?

    120. Kada si ljut, da li se osea dobro ili loe? Ako se od toga osea loe, zato ga onda ne

    odbaci? Zato se upinje da ga sauva! Kako moe rei za sebe da si mudar i inteligentanako se vrsto dri takvih stvari? Ponekad um moe navesti itavu porodicu da se svaa ili tenaterati da po itavu no plae. A ipak svi mi i dalje se ljutimo i patimo. Ako uvia patnjuljutnje, odbaci je. Ako je ne odbaci, nastavie da izaziva patnju u nedogled, bez predaha.Takav je svet nezadovoljavajue egzistencije. Ako znamo kakav je, tada moemo i da reimoproblem.

    121. Jedna ena elela je da zna kako da se nosi sa ljutnjom. Upitao sam je kad se javi ljutnja,ija je ona. Ree mi da je to njezina ljutnja. Pa, ako je to zaista njezina ljutnja, tada bi trebaloda je u stanju da joj kae da ode od nje, zar ne? Ali ljutnja nije pod njezinom komandom.Gledanje na ljutnju kao na svoje privatno vlasnitvo izaziva patnju. Kad bi nam ljutnja zaistapripadala, morala bi i da nas slua. Ako nas ne slua, to znai da se radi o pukoj obmani. Nenasedaj na to. Bilo da je um srean ili tuan, ne nasedaj na to. To je samo obmana.

    122. Ako vidi izvesnost u onome to je neizvesno i nepostojano, tada e sigurno patiti.

    123. Buda je uvek tu da nas podui. Sam se u to uveri. Postoji srea i postoji nesrea. Postojizadovoljstvo i postoji bol. I oni su uvek tu. Kada razume prirodu zadovoljstva i bola, tada tuvidi i Budu, tu vidi i Dhammu. Buda nije neto odvojeno od toga.

    124. Kada ih promatramo zajedno, vidimo da su srea i patnja jedno, ba kao to su to toplina

    i hladnoa. Vrelina vatre moe da nas sagori. Nijedno nije ve

    e. Isto je sa sre

    om i patnjom. Uovome svetu svako udi za sreom, a niko za patnjom. Nibbana ne zna za elju. Postoji samo

    utihnulost.

    12. Uitelj

    125. Ti si sopstveni uitelj. Traganje za uiteljem ne moe reiti tvoje sumnje. Istrauj sebe da

    bi pronaao istinu unutra, ne spolja. Sebe upoznati je najvanije.

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    15/19

    126. Jedan od mojih uitelja jeo je vrlo brzo. I pritome je mljackao. A ipak je nama govorio da jedemopolako i sabrano. esto sam ga gledao i nervirao se.Ja sam patio, a ne on! Gledao sam spoljanjost.Kasnije sam nauio; neki ljudi voze vrlo brzo, ali

    paljivo; drugi voze sporo i imaju este nezgode. Nevezuj se za pravila, za formu. Ako druge posmatranajvie deset posto vremena, tvoja praksa je u redu.

    127. Uenike je teko pouiti. Neki znaju, ali se nelaaju vebanja. Neki ne znaju ali se ni ne trude dasaznaju. Ne znam sa njima ta da radim. Zato ljudiimaju takve umove? Nije dobro biti neznalica, ali aki kad se njima obraam oni me jo uvek ne sluaju.Ljudi su prepuni sumnji u svojoj praksi. Stalno netosumnjaju. Hteli bi da stignu do nibbane, ali ne bi dakrenu stazom. Ne razumem to. Kad im kaem dameditiraju, plae se, a ako se ne plae, ondajednostavno zaspu. Uglavnom vole da rade one stvarikojima ih ne pouavam. To je muka svakog uitelja.

    128. Kad bismo istinu Budinog uenja mogli tako lako da vidimo, ne bi nam trebalo tolikomnogo uitelja. Kada razumemo uenje, jednostavno inimo ono to se od nas trai. Ali onozbog ega je ljude tako teko poduavati je to to ne prihvataju uenje i raspravljaju se suiteljima oko uenja. Kad su sa uiteljem oi u oi, oni su malo bolji, ali iza njegovih leasasvim se razbakare. Ljude je zaista teko pouiti.

    129. Ja ne savetujem svoje uenike da ive i vebaju bez panje. Ali oni to ine kada menenema u blizini. Kad policajca nema u blizini. Tad se lopovi sami pokau. Kad ih pitate ima lilopova unaokolo, naravno da uglas tvrde da nema, da nikada nisu nijednog videli. Ali impolicajac zamakne za oak, evo ih opet. Tako je bilo ak i u Budino vreme. Zato samo sebeposmatraj i ne lupaj glavu oko toga to drugi ine.

    130. Pravi uitelji govore samo o tekoj praksi odustajanja ili oslobaanja od sopstva. ta godda se dogodi, ne naputaj uitelja. Neka te vodi, jer tako je lako zaboraviti na Put.

    131. Tvoje sumnje u uitelja mogu ti biti od pomoi. Uzmi od svoga uitelja ono to je dobro

    i budi svestan sopstvene prakse. Mudrost je u tome da sam sebe posmatra i razvija.

    132. Ne veruj uitelju na re da je plod sladak i ukusan. Sam ga probaj i tek tada sve sumnjebie rasprene.

    133. Uitelji su ti koji ukazuju na Put. Poto smo uitelja sasluali, samo od nas zavisihoemo li ili ne krenuti Putem vebajui sami sebe i tako stei plod prakse.

    134. Ponekad je poduavanje mukotrpan posao. Uitelj je poput kante za ubre u koju ljudiubacuju svoje frustracije i probleme. to vie ljudi poduava, sve vei problem saodlaganjem otpada ima. No, poduavanje je i prekrasan nain da se praktikuje Dhamma. Oni

    koji poduavaju snae svoju strpljivost i razumevanje.

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    16/19

    135. Uitelj zapravo ne moe da rei nae probleme. On je samo izvor istraivanja Puta. Onga ne moe prei umesto nas. Zapravo, to to on govori nije ni vredno sluanja. Buda nikadanije hvalio verovanje u nekog drugog. Moramo verovati u sami sebe. Jeste, to je teko, alitako stvari stoje. Gledamo oko sebe i nikada zapravo ne vidimo. Moramo odluiti da zaistavebamo. Sumnja ne nestaje zapitkivanjem drugih, ve samo naom neprekidnom praksom.

    13. Razumevanje i mudrost

    136. Niko i nita te ne moe osloboditi. To je u stanju jedino tvoje razumevanje.

    137. I ludak i arahant se smee, ali arahant zna zato to ini, a ludak ne zna.

    138. Mudra osoba posmatra druge, ali posmatra sa mudrou, ne sa neznanjem. Akoposmatra s mudrou, moe mnogo nauiti. Ali ako posmatra sa neznanjem, pronalazisamo tue mane.

    139. Pravi problem sa ljudima danas je da oni znaju, ali ipak nita ne ine.

    140. Prouavanje tekstova nije vano. Naravno, knjige o Dhammi su tane, ali nisu klju. Oneti ne mogu dati pravo razumevanje. Videti re "ljutnja" odtampanu nije isto to i osetitiljutnju. Samo kada neto sam oseti moe na osnovu toga stei poverenje.

    141. Ako stvari vidi kroz pravi uvid, tada u tvom odnosu prema njima nema vezanosti. Onedolaze -- prijatne ili neprijatne -- vidi ih i nema vezivanja. Dolaze i prolaze. ak i akonajgora vrsta neistoa naie, kao to su pohlepa ili bes, ima dovoljno mudrosti da uvidi daje njihova prava priroda prolaznost i tako im dopusti da postepeno izblede. Meutim, akodeluje pod njihovim uticajem, privlaei ih ili odgurujui od sebe, to nije mudrost. Timesamo sebi stvara novu patnju.

    142. Kada znamo istinu, postajemo ljudi koji ne moraju mnogo da misle, postajemo ljudi samudrou. Ako ne znamo, imamo vie razmiljanja nego mudrosti ili uopte nemamomudrosti. Mnogo razmiljanja, bez mudrosti, predstavlja stanje velike patnje.

    143. Danas ljudi ne tragaju za istinom. Ljudi prouavaju neto jednostavno zato da bi zaradiliza ivot, odhranili porodicu ili sebe zbrinuli, to je sve. Biti obrazovan za njih je daleko vanijenego biti mudar.

    14. Vrlina

    144. Dobro pazi da potuje naa pravila morala. Vrlina je oseaj stida. Ono u ta sumnjamone bi trebalo da inimo ili govorimo. To je vrlina. istota je biti izvan svih sumnji.

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    17/19

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    18/19

    15. Razno

    155. Ako ti neko da lepu, debelu bananu, slatku i mirisnu, ali otrovnu, hoe li je pojesti?Veina ljudi hoe. Znaju da je elja otrovna, ali oni ipak "jedu", i pored svega.

    156. Uvidi neistoe u sebi; dobro ih upoznaj kao to zna ta je kobrin otrov. Nee hvatatirukama kobru, jer zna da da te moe ubiti. Uvidi tetu od loih stvari i korist od stvarikorisnih.

    157. Uvek smo nezadovoljni. Kad je voe slatko, voleli bismo da je malo kiselije. Kada jekiselo, alimo to nije malo slae.

    158. Kada u depu ima neto to smrdi, gde god da ode pratie te smrad. Ne krivi zbog togamesto na kojem si.

    159. Budizam na Istoku danas je poput velikog drveta, koje moe izgledati impresivno; alimoe da d samo mali i bezukusan plod. Budizam na Zapadu je poput sadnice koja jo nije ustanju da donese plod, ali ima potencijal da daje velike, slatke plodove.

    160. Ljudi danas previe misle. Toliko je stvari koje su im interesantne, ali nijedna ih ne vodika istinskom ispunjenju.

    161. Znate da to to alkohol zovete "parfemom" nee ga i zaista nainiti takvim. Ali dobro,kad hoete da pijete alkohol kaite da je to parfem i onda ga pijte, samo napred. Ali ondamora da ste ludi!

    162. Ljudi uvek gledaju oko sebe, druge ljude i stvari. Posmatraju ovu salu, na primer, i kau:"Ah, tako je velika!" Zapravo, ona uopte nije velika. Da li vam se ini velikom ili ne zavisiod vaeg opaanja. U stvari sala je onolika kolika jeste, ni velika ni mala. Ali ljudi kaskaju zasvojim oseanjima sve vreme. Tako su zauzeti zveranjem unaokolo i brigom da o svemuimaju svoje miljenje da nemaju vremena da zavire u sebe.

    163. Nekima sve postane dosadno, dosta ima je, dignu ruke od prakse i prepuste se. ini sekao da ne mogu sve vreme na umu da imaju Dhammu. Ali ako im doe i opsuje ih, ah tonee nikada zaboraviti. Neki e se toga seati itav svoj ivot i nikad ti to nee oprostiti. No,kad je u pitanju Budino uenje, saveti da budu umereni, obuzdani, da vebaju sa svesnou,zato uvek zaboravljaju te stvari? Zato njih tako ne uzimaju k srcu?

    164. Smatrati sebe boljim od drugih nije ispravno. Smatrati sebe jednakima sa drugima nijeispravno. Smatrati da smo manje vredni od drugih nije ispravno. Ako mislimo da smo boljiraste samoljublje. Ako mislimo da smo jednaki, zaboravljamo da iskaemo potovanje iljudskost kada za to doe vreme. Ako smo uvereni u svoju inferiornost, postajemodeprimirani, mislimo da smo roeni pod nesrenom zvezdom i tome slino. Jednostavnoodgurni sve to od sebe!

    Poziv

  • 8/7/2019 Budizam-Saveti tragacu

    19/19

    Sve to sam do sada rekao bile su samo rei. Jednostavno, kad ljudi dou da me posete,oekuju da im neto kaem. Ali najbolje je ne priati mnogo o ovim stvarima. Bolje je bezodlaganja poeti vebanje. Ja sam poput dobrog prijatelja koji te poziva da poe na nekomesto. Ne oklevaj, kreni. Nee zaaliti.

    Renik

    Ukoliko nije drugaije naznaeno, rei koje slede su na jeziku pali.

    Aan(tajlandski) = uitelj

    Anagami/ "Ne-povratnik" = trei stupanj na putu ka nibbani.

    Arahant / "sveti ovek" = prosvetljeno bie, osloboeno svih obmana, etvrti i poslednjistupanj na putu ka nibbani. Za njega vie nema preporaanja.

    Bodhisatta= U theravadskoj tradiciji, odnosi se na bie predodreeno da se prosvetli.

    etiri plemenite istine = Uenje u kojem je Buda izloio istine o patnji, nastanku, nestanku iputu ka nestanku patnje.

    Dhamma= Budino uenje; krajnja istina

    Kamma= nai voljni postupci

    Nibbana= potpuno prosvetljenje, mentalno stanje u kojem su svaka pohlepa, mrnja iobmanutost potpuno i trajno eliminisani.

    Plemeniti = Oni koji su postigli jedan od etiri stanja na putu ka prosvetljenju. Sotapanna,sakadagami, anagami i arahant su plemeniti.

    Sakadagami / "Jednom-povratnik" = drugi stupanj na putu ka nibbani.

    Samsara = beskrajni krug raanja i umiranja.

    Sotapanna = "Onaj koji je uao u struju", prvi stupanj na putu ka nibbani.

    Vat (tajlandski) = manastir, hram