religije sveta - budizam hriscanstvo islam

of 116/116
RELIGIJE SVETA budizam, hrišćanstvo, islam Dino Abazović Jelena Radojković Milan Vukomanović

Post on 09-Nov-2014

95 views

Category:

Documents

12 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

RELIGIJE SVETA budizam, hrianstvo, islam Dino Abazovi Jelena Radojkovi Milan Vukomanovi

mr Dino Abazovi Jelena Radojkovi dr Milan Vukomanovi RELIGIJE SVETA budizam, hrianstvo, islam Izdava Beogradski centar za ljudska prava Beogradska 54, Beograd Tel/fax: (011) 308 53 28 e-mail: [email protected] www.bgcentar.org.yu Za izdavaa dr Vojin Dimitrijevi Fotografije Milan Vukomanovi na stranama: 56, 70, 76, 7980, 82, 90, 104106 Jelena Radojkovi na koricama i stranama: 2829, 3133, 3536, 3945, 54, 68, 76, 84, 94, 96, 99, 102103, 106111 Ilustracije Tamara Proti Urednik mr Marko Milanovi Tehniki urednik Mirko Milievi Tira 1250 ISBN 978-86-7202-107-3 tampa Dosije, Beograd

Dino Abazovi Jelena Radojkovi Milan Vukomanovi

RELIGIJE SVETABUDIZAM, HRIANSTVO, ISLAM

Beograd 2007

Objavljivanje ove knjige pomogli su

Evropska komisija, State Department Biro za obrazovanje i kulturu Ron Brown alumni program i Ambasada Kraljevine Norveke u Beogradu. Ovo izdanje je deo projekta Upoznajmo ljudska prava. Za sadraj knjige i iznete stavove iskljuivo odgovara Beogradski centar za ljudska prava.

Beogradski centar za ljudska prava veruje da bi upoznavanje s religijama koje ispoveda preko 60% oveanstva moglo da doprinese razumevanju razliitosti i jaanju tolerancije kod uenika srednjih kola. Ideja da to budu ba budizam, hrianstvo i islam rodila se u kineskom restoranu u Beogradu, gde niko od gostiju nije znao da jede tapiima. Ovakva knjiga ne bi imala toliko smisla u onim mestima gde svi ljubitelji kineske kuhinje, bez obzira na svoje poreklo, rasu ili religiju bez tekoa koriste tapie. Oni ive u multikulturalnim i multietnikim sredinama, svakodnevno se susreu s najrazliitijim obiajima, linim iskustvom upoznaju razliitost i imaju mogunost da bez predrasuda odaberu ono to im se dopada. Onda su se neki setili verovatno najlepeg susreta Istoka i Zapada susreta budizma sa grkom milju, pre oko 2000 godina, potom filmova i slika iz knjiga istorijskog Bude obuenog u grku togu, Isusa Hrista i Muhameda u istoj odori. Sve tri veroispovesti uspele su da ostvare kulturno jedinstvo razliitih naroda. To je ono to ih ini svetskim religijama. Klju uspeha budizma, hrianstva i islama je u prihvatanju, a ne iskljuivanju razliitog i nalaenju onog to je zajedniko. Nedavni ratovi na prostoru bive Jugoslavije, nematina, izolovanost i nemogunost mladih iz Srbije da putuju i upoznaju drugaije kulture doprineli su tome da i dalje rastu etnike udaljenosti, od kojih su najjae zasnovane na verskoj netrpeljivosti i rasistikim stavovima. Religija opredeljuje ivot ljudi. Ova knjiga bi trebalo da omogui da bolje razumemo ivote drugih naroda, obiaje i kulturu. U korenu veine ljudskih nedaa je neznanje. Kako sada stvari stoje, izgleda da mnogi pogreno veruju da nevolja stie od suseda s Istoka. Osim toga, skoro niko ne zna ta zaista znai re sekta, ali svi se slau da je to neto loe. Da li je ba tako? Iz neznanja dajemo pojmovima pogreno znaenje, koje veoma lako sklizne u mrnju ili bar u netrpeljivost. Tekst o budizmu priredila je Jelena Radojkovi iz Beogradskog centra za ljudska prava, o hrianstvu dr Milan Vukomanovi, vanredni profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a o islamu mr Dino Abazovi, vii asistent na Katedri za sociologiju Fakulteta politikih nauka i dugogodinji direktor Centra za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu. elja prireivaa nije bila da izloe to vie podataka ve da se ono to je najvanije lako uoi i razume. U knjizi su prikazani ivoti Bude akjamu-

5

nija, Isusa Hrista i Muhameda, njihov uticaj na religiju, uenje, svete knjige, razvoj i irenje religija, glavni praznici, verski objekti, monatvo i simboli ovih religija. Ako knjiga bude zanimljiva i korisna, ako nekoga podstakne da i sam dalje istrauje i da ui i saznaje neto o drugima, ako pone da razume one drugaije onda su autori uspeli. Komentari i ideje ta bi itaoci jo voleli da saznaju i proitaju veoma e ih obradovati. U Beogradu i Sarajevu, 2007.

6

SadrajBudizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hrianstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Islam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Proitajte, pogledajte, saznajte vie . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 48 84 113

7

Na mapama su prikazane preovladavajue religije u veini drava. U obzir nisu uzete neke male zemlje za koje nema dostupnih podataka, dok za pojedine ne postoje tani statistiki podaci. U tim sluajevima navedene su samo religije koje se najvie ispovedaju. Zemlje su obojene (narandastom budistike, plavom hrianske i zelenom islamske) prema tome koja od ove tri religije je najzastupljenija. Treba imati u vidu da su zaista izuzetno retke drave u kojima stanovnici ispovedaju samo jednu veru.

8

Broj sledbenika

Hrianstvo (ukljuujui katolike, protestante, pravoslavne, pentakostalce, anglikance, evaneliste, itd.) Islam (iiti, suniti, ostali) Nereligiozni (ukljuujui ateiste, agnostike, itd.) Hinduizam Kineska tradicionalna verovanja Budizam Domorodaka verovanja Drugo (ukljuujui afrika tradicionalna verovanja, sikizam, judaizam, bahai, into, kaodaizam, unitarizam, rastafarijanstvo, itd.)

2,1 milijardi 1,5 milijardi 1,1 milijardi 900 miliona 394 miliona 376 miliona 300 miliona 198 miliona

9

10

AFRIKA Alir Angola Benin Bocvana Burkina Faso Burundi islam (dravna religija) 99% (suniti), hrianstvo i judaizam 1% hrianstvo 88% (rimokatolici 68%, protestanti 20%), domorodna verovanja 12% domorodna verovanja (animizam) 50%, hrianstvo 30%, islam 20% hrianstvo 70%, ateisti 20%, domorodna verovanja 6%, drugo 4% islam 55%, hrianstvo 25%, tradicionalna verovanja 20% hrianstvo 67% (rimokatolici 62%, protestanti 5%), domorodna verovanja 23%, islam 10%

Centralno Afrika hrianstvo 50% (protestanti 25%, rimokatolici 25%), islam Republika 15%, domorodna verovanja 35% ad Demokratska Republika Kongo Dibuti Egipat Ekvatorijalna Gvineja Eritreja islam 51%, hrianstvo 35%, animizam 7%, druga domorodna verovanja 7% hrianstvo 70% (rimokatolici 50%, protestanti 20%), domorodna verovanja 20%, islam 10% islam 94%, hrianstvo 6% islam 94%, koptsko hrianstvo i drugo 6% nominalno hrianstvo (prvenstveno rimokatolici), pagani hrianstvo 50% (prvenstveno pravoslavni), islam 48%, domorodna verovanja 2% islam (suniti) 4550%, hrianstvo 45% (etiopski pravoslavni hriani 40%, protestanti 5%), domorodna verovanja hrianstvo (55%75%), islam, animizam islam 95%, hrianstvo 4%, animizam 0.8% hrianstvo 69%, islam 15.6%, tradicionalna i domorodna verovanja 8.5% islam 85%, hrianstvo 8%, tradicionalna verovanja 7%

Etiopija Gabon Gambija Gana Gvineja

11

AFRIKA GvinejaBisao Junoafrika Republika Kamerun Kenija Komori Lesoto Liberija Libija Madagaskar Malavi Mali Maroko Mauritanija Mozambik Namibija Niger Nigerija Obala Slonovae Republika Kongo Ruanda domorodna verovanja 50%, islam 45%, hrianstvo 5% preovladavajue hrianstvo, tradicionalna afrika verovanja, hinduizam, islam, Jevreji hrianstvo 53%, islam 22%, domorodna verovanja 25% hrianstvo 80%, islam 10%, tradicionalna afrika verovanja 9%, Hindu/Siki/Bahai/Jevreji 1% islam (suniti) 98%, hrianstvo 2% (rimokatolici) 80% hrianstvo (veina rimokatolici, evanelisti, anglikanci i druge denominacije), islam, hinduizam, domorodna verovanja hrianstvo 40%, animizam 40%, islam 20% islam 97% (suniti) tradicionalna verovanja 47%, hrianstvo 45%, islam 7% hrianstvo 75% (protestanti 55%, rimokatolici 20%), islam 20%, domorodna verovanja 3%, drugo 2% islam 90%, domorodna verovanja 6%, hrianstvo 4% islam 99%, judaizam i hrianstvo islam domorodna afrika i druga verovanja 40%, hrianstvo 35%, islam 25% veinom hrianstvo, domorodna verovanja islam 95%, tradicionalna verovanja i hrianstvo islam, hrianstvo, domorodna afrika verovanja islam 35%40%, hrianstvo 25%35%, domorodna verovanja 10%20% tradicionalna verovanja 50%, hrianstvo 50% (rimokatolici 35%, drugi hriani 15%), islam 2% hrianstvo 93.5%, islam 4.6%, ateisti 1.7%, tradicionalna afrika verovanja 0.1%

12

AFRIKA Sao Tome i Prinipe Sejeli Senegal Sijera Leone Somalija Sudan hrianstvo 80% (rimokatolici, evanelisti, adventisti) hrianstvo 95.9% (katolici 86.6%, anglikanci 6.8%, drugi hriani 2.5%), drugo 4.1% islam 95%, hrianstvo 4%, tradicionalna verovanja 1% (otprilike) islam 60%, hrianstvo 30%, animizam 10% zbog rata nema podataka islam (zvanina religija), domorodna verovanja (juni Sudan), hrianstvo pretpostavlja se: hrianstvo 60% (protestanti 35%, rimokatolici 25%), domorodna verovanja 30%, islam 1%, ostalo 9% islam 45%, hrianstvo 45%, domorodna verovanja 10% pretpostavlja se: hrianstvo 47.1%, animizam 33%, islam 13.7%, drugo 6.1% islam 98%, hrianstvo 1%, judaizam manje od 1% hrianstvo 85%, islam 12%, drugo 2% hrianstvo, domorodna verovanja, islam, hinduizam hrianstvo (rimokatolici, protestanti) hrianstvo 75%, animizam, islam

Svazilend

Tanzanija Togo Tunis Uganda Zambija Zelenortska Ostrva Zimbabve

13

14

AZIJA Istona Azija i Pacifik Bruneji Fidi Filipini Indonezija Japan Juna Koreja Kamboda Kina Kiribati Laos islam hrianstvo 52% (metodisti i rimokatolici), hinduizam 33%, islam 7% hrianstvo 94% (katolici 85%, protestanti 9%), islam 5%, budizam, drugo 1% islam 88%, hrianstvo 8% (protestanti 5%, katolici 3%), hinduizam 2%, budizam, drugo 1% into i budizam, hrianstvo (oko 0.7%) hrianstvo, budizam, amanizam, konfuijanizam budizam 95%, islam, animizam, hrianstvo zvanino ateisti, taoizam, budizam, islam, hrianstvo hrianstvo 91% (rimokatolici 55%, Kiribati protestanti 36%), drugo 9% budizam 66.8%, hrianstvo 1.5%, drugo 31.6% (ukljuujui animizam, bahaizam i islam) islam 60.4%, budizam 19.2%, hrianstvo 9.1%, hinduizam 6.3%, konfuijanizam 2.6%, domorodna verovanja 0.8%, drugo 0.4%, nedeklarisani 1.2% hrianstvo (veinom protestanti) hriani 95.4% (rimokatolici 53%, protestanti 42.4%), drugo 4.6% tibetanski budistiki lamaizam 94%, islam 6% (prvenstveno na jugozapadu), amanizam hrianstvo ( protestanti, rimokatolici) hrianstvo (rimokatolici i protestanti), modekngei (domorodna religija) hrianstvo oko 96% (rimokatolici, luterani, adventisti) hrianstvo 98.9%

Malezija Maralska Ostrva Mikronezija Mongolija Nauru Palau Papua Nova Gvineja Samoa

15

Istona Azija i Pacifik Severna Koreja Singapur Solomonska Ostrva Tajland Tajvan Timor-Leste Tonga Tuvalu Unija Mjanmar (Burma) Vanuatu Vijetnam budizam, konfuijanizam, amanizam, hrianstvo, nezavisne religijske aktivnosti praktino ne postoje od 1945. godine budizam, taoizam, islam, hrianstvo, hinduizam hrianstvo 95% (vie od treine su anglikanci, rimokatolici 19%, evanelisti 17%, metodisti 11%, adventisti 10%) budizam 9495%, islam 45%, hrianstvo, hinduizam, drugo 75% budisti ili taoisti, tradicionalna verovanja, konfuijanizam i hrianstvo hrianstvo 96.5% (katolici) hrianstvo Crkva Tuvalu 97%, adventisti 1.4%, bahai 1%, drugo 0.6% budizam 89%, hrianstvo 4% (baptisti 3%, rimokatolici 1%), islam 4%, animizam 1%, drugo 2% preovladava hrianstvo budizam, hoa-hoa, kaodaizam, hrianstvo (rimokatolici i manje protestanata), animisti, islam Evroazija Azerbejdan islam 93.4% (veina iiti), hrianstvo 4.8% (Ruska pravoslavna crkva 2.5%, Jermenska prvoslavna crkva 2.3%), drugo 1.8% hrianstvo 96% (pravoslavci 80%, rimokatolici 14%, protestanti 2%), drugo 4% hrianstvo 88.6% (pravoslavci 83.9%, Jermenska pravoslavna crkva 3.9%, rimokatolici 0.8%), islam 9.9%, drugo 0.8%, ateisti 0.7% hrianstvo vie od 90% (Jermenska pravoslavna crkva) hrianstvo (Ruska pravoslavna crkva, rimokatolici, protestanti), islam, judaizam, budizam, drugo islam 99%, hrianstvo, bahai i judaizam

Belorusija

Gruzija Jermenija Rusija Turska

16

Evroazija Ukrajina hrianstvo (ukrajinski pravoslavci, ukrajinski grkokatolici, ukrajinski rimokatolici), islam, judaizam, drugo Bliski Istok Bahrein Irak Iran Izrael Jemen Jordan Katar Kuvajt islam 98% (iiti 70%, suniti 30%), hrianstvo, judaizam i hinduizam islam 97%, hrianstvo 3%, drugo ispod 1% islam 98% (iiti 89%, suniti 9%), zoroastrijanizam, judaizam, hrianstvo i bahai 2% judaizam, islam, hrianstvo, druzi islam, mali broj Jevreja, hriana i hinduista islam 95% (suniti), hrianstvo 4%, drugo 1% islam (dravna religija) islam 80% (suniti 70%, iiti 30%), hinduizam, hrianstvo, budizam i zajednice Sika islam 60% (iiti, suniti, druzi, alaviti i drugi), hrianstvo 39% (katolici Maroniti, grki pravoslavci, katolici Melkiti, jermenski pravoslavci, sirijski katolici, jermenski katolici, sirijski pravoslavci, rimokatolici, Kopti, protestanti), drugo 1% islam (suniti i iiti), ibadi, hinduizam, hrianstvo

Liban

Oman

Saudijska Arabija islam Sirija Ujedinjeni Arapski Emirati islam 74% (suniti), alaviti 12%, hrianstvo 10%, druzi 3% i mali broj drugih islamskih sekti i Jevreja islam 96%, hinduizam, hrianstvo Juna i Centralna Azija Avganistan Banglade Butan Indija islam 99% (suniti 80%, iiti 19%), drugo 1% islam 88.3%, hinduizam 10.5%, hrianstvo 0.3%, budizam 0.6%, drugo 0.3% lamaistiki budizam 75% (dravna religija), hinduizam 25% hinduizam 82.4%, islam 12%, hrianstvo 2.3%, religija Sika 1.9%, drugo 2.5%

17

Juna i Centralna Azija Kazahstan Kirgistan Maldivi Nepal Pakistan ri Lanka Tadikistan Turkmenistan Uzbekistan islam 47% (suniti), hrianstvo 46% (ruski pravoslavci 44%, protestanti 2%), drugo 7% islam, hrianstvo (ruski pravoslavci) islam (suniti) hinduizam 81%, budizam 11%, islam 4%, drugo 4% islam 97%, hrianstvo, hinduizam, drugo budizam, hinduizam, islam, hrianstvo islam 90% (suniti 85%, iiti 5%), drugo 10% islam 89%, istono pravoslavlje 9%, nedeklarisani 2% islam 88% (suniti), istoni pravoslavci 9%, drugo 3%

18

EVROPA Albanija Andora Austrija Belgija Bosna i Hercegovina Bugarska islam 70% (suniti i bektai), hrianstvo 30% (albanski pravoslavci 20%, rimokatolici 10%) hrianstvo (rimokatolici) hrianstvo 78.3% (rimokatolici 73.6%, luterani 4.7%), islam 4.2%, drugo 5.5%, ateisti 12.0% hrianstvo (najvie rimokatolici, protestanti), judaizam, islam, grki i ruski pravoslavci, ateisti hrianstvo 50% (pravoslavni 31%, katolici 15%, protestanti 4%), islam 40%, drugo 10% hrianstvo 83.7% (bugarski pravoslavci 82.6%, rimokatolici 0.6%, protestanti 0.5%), islam 12.2%, drugo

19

EVROPA Crna Gora eka Danska Estonija Finska Francuska Grka Holandija Hrvatska hrianstvo (pravoslavci 74%, rimokatolici 4%), islam 18% hrianstvo (rimokatolici, protestanti) hrianstvo 98% (luterani 95%, drugi protestanti i rimokatolici 3%), islam 2% hrianstvo (luteranci, Estonska apostolska pravoslavna crkva, estonski pravoslavci, baptisti) hrianstvo (luterani 82.5%, pravoslavci 1.1%) hrianstvo 87% (rimokatolici 85%, protestanti 2%), islam 10%, judaizam 1% hrianstvo (grki pravoslavci 98%, katolici, protestanti), islam 1.3%, drugo hrianstvo (rimokatolici, protestanti), islam, drugo hrianstvo 92.2% (rimokatolici 87.8%, pravoslavci 4.4%), islam 1.28%, drugo 6.52% hrianstvo 92.07% (rimokatolici 88.4%, Irska crkva 2.9%, prezbiterijanci 0.52%, metodisti 0.25%), islam 0.49%, judaizam 0.1%, drugo 4% hrianstvo (luterani 86%) hrianstvo (rimokatolici) hrianstvo (grki pravoslavci, rimokatolici, jermenski pravoslavci), islam, maroniti hrianstvo (luterani 19.9%, rimokatolici 21.7%, ruski pravoslavci 15.2%) hrianstvo (rimokatolici 80.4%, protestanti 7.1%), drugo 12.5% hrianstvo (rimokatolici 79%, ruski pravoslavci 4.1%, protestanti 1.9%) hrianstvo (prvenstveno rimokatolici). Meutim, zakoni Luksemburga zabranjuju sakupljanje podataka o religijskim uverenjima i praksama hrianstvo 96% (rimokatolici 68%, kalvinisti 21%, luterani 4%, metodisti 3%), Jevreji 1%, drugo hrianstvo 69% (pravoslavni 65%, katolici 4%), islam 29%, drugo 2%

Irska Island Italija Kipar Letonija Lihtentajn Litvanija

Luksemburg

Maarska Makedonija

20

EVROPA Malta Moldavija Monako Nemaka hrianstvo (rimokatolici 98%) hrianstvo (pravoslavci 93.3%, baptisti 1%, adventisti, rimokatolici), judaizam hrianstvo (rimokatolici 90%), drugo 10% hrianstvo (protestanti 36%, rimokatolici 34%), islam 3.88%, drugo hrianstvo 89.3% (Norveka crkva (luterani) 84.9%, pentekostalni hriani 1%, rimokatolici 1%, drugi hriani 2.4%), islam 1.8%, drugo/ateisti/nedeklarisani 8.1% hrianstvo (rimokatolici 90%, pravoslavci, unijati, protestanti), judaizam hrianstvo (rimokatolici 97%) hrianstvo (pravoslavci 86.8%, rimokatolici 5%, reformisti, baptisti i pentekostalni hriani 5%, grki katolici (unijati) 1 do 3%), islam 0.2%, judaizam manje od 0.1%. hrianstvo (rimokatolici) hrianstvo 82.9% (rimokatolici 69%, protestanti 9%, grki katolici 4%, pravoslavci 0.9%), drugo 4.1%, ateisti 13% hrianstvo 60.1% (rimokatolici 57.8%, pravoslavci 2.3%), nedeklarisani 15.7%, ateisti 10.1%, islam 2.4%

Norveka

Poljska Portugalija Rumunija San Marino Slovaka Slovenija

Srbija (podaci hrianstvo (pravoslavci 85%, rimokatolici 5.5%, protestanti bez Kosova, iz 1%), islam 3%, drugo 5.5% 2002) Sveta stolica panija vajcarska vedska Ujedinjeno Kraljevstvo hrianstvo (rimokatolici) hrianstvo (veina rimokatolici), znaajan procenat protestanata i muslimana hrianstvo 65% (rimokatolici 42%, protestanti 33%), islam 4.3%, drugo 5.4%, ateisti 11% hrianstvo (luterani 87%, rimokatolici, pravoslavci, baptisti), judaizam, budizam, islam hrianstvo (Crkva Engleske (anglikanci), rimokatolici, Crkva kotske (prezbiterijanci)), islam, budizam, hinduizam, drugo

21

22

AMERIKA i zapadna hemisfera Antigva i Barbuda Ostrva Argentina hrianstvo (prvenstveno anglikanci, evanelisti i rimokatolika manjina) hrianstvo (rimokatolici 70%, protestanti 9%), islam 1.5%, judaizam 0.8%, drugo 2.5% hrianstvo (rimokatolici 81%, protestanti 3%, metodisti, anglikanci, Jehovini svedoci), hinduizam, islam, judaizam hrianstvo (baptisti 32%, rimokatolici, anglikanci, evanelisti, metodisti), tradicionalna afrika verovanja hrianstvo 71% (protestanti 67% (anglikanci 40%, pentekostalna crkva 8%, metodisti 7%, drugi 12%), rimokatolici 4%), ateisti 17%, drugo 12% hrianstvo (rimokatolici, anglikanci, metodisti, drugi protestanti), islam, hinduizam, budizam hrianstvo 60% (anglikanci 23%, rimokatolici 15%, Afrika metodistika episkopska crkva 11%, adventisti 7%, metodisti 4%), drugo ili nedeklarisani 40% hrianstvo (prevladavajue rimokatolici, manjina protestanti) hrianstvo (rimokatolici 74%) hrianstvo (rimokatolici 89%, protestanti 11%) hrianstvo (rimokatolici, protestanti (metodisti, pentekostalna crkva, adventisti, baptisti)), islam, bahai, rastafarijanci, anglikanci, Jehovini svedoci, nazareni, ostalo hrianstvo (rimokatolici 95%) hrianstvo (rimokatolici 95%) hrianstvo (rimokatolici oko 52%, znaajni procenat protestantskih grupa koje su u stalnom porastu) hrianstvo (rimokatolici, razliite protestantske denominacije), islam, rastafarijanci hrianstvo 57.4%, hinduizam 28.3%, islam 7.2%, drugo 7.1%

Aruba Bahami

Barbados

Beliz Bermudska Ostrva Bolivija Brazil ile Dominika Dominikanska Republika Ekvador El Salvador Grenada Gvajana

23

AMERIKA i zapadna hemisfera Gvatemala Haiti Holandski Antili Honduras Jamajka Kajmanska Ostrva Kanada Kolumbija hrianstvo (rimokatolici, protestanti), tradicionalna verovanja Maja indijanaca hrianstvo 96% (rimokatolici 80%, protestanti 16%), vudu (voodoo) prakse hrianstvo (rimokatolici, protestanti), judaizam, islam, hinduizam hrianstvo (veina rimokatolici, protestanti) hrianstvo (anglikanci, baptisti i drugi protestanti, rimokatolici), rastafarijanci, judaizam hrianstvo (unionisti, anglikanci, drugi protestanti, rimokatolici) hrianstvo 70.3% (rimokatolici 42.6%, protestanti 23.3%, drugi hriani 4.4%), islam 1.9%, drugo 11.8%, ateisti 16% hrianstvo (rimokatolici 90%) hrianstvo 92% (rimokatolici 76.3%, evanelisti 13.7%, Jehovini svedoci 1.3%, drugi protestanti 0.7%), drugo 4.8%, ateisti 3.2% zvanino, od poetka vladavine Fidela Kastra, Kuba je ateistika drava. Najvea crkvena organizacija je rimokatolika, zatim slede evanelisti, a praktikuju se i domorodna afro-kubanska verovanja hrianstvo 95% (rimokatolici 89%, protestanti 6%), drugo 5% hrianstvo (veina rimokatolici, rastui procenat evanelista) hrianstvo 99% (rimokatolici 84%, protestanti 15%), drugo 1% hrianstvo (rimokatolici 90%, menoniti i druge protestantske donominacije) hrianstvo (rimokatolici 81%), drugo 10%

Kostarika

Kuba

Meksiko Nikaragva Panama Paragvaj Peru

24

AMERIKA i zapadna hemisfera Sjedinjene Amerike Drave, drava u kojoj se ispoveda najvie religija na svetu Surinami Sv. Kits i Nevis Sv. Lucija Sv. Vinsent i Grenadin hrianstvo 76.5% (protestanti 52%: baptisti 12.9%, juni baptisti 7.1%, drugi baptisti 5.8%, metodisti 8.2%, luterani 3.9%, prezbiterijanci 2.5%, itd; rimokatolici 24%, mormoni 2%, pravoslavci 1%), nereligiozni 13.2%, judaizam 1.3%, islam 0.5%, budizam 0.5%, hinduizam 0.4%, drugo hinduizam, islam, rimokatolici, nekoliko hrianskih denominacija, judaizam, bahai hrianstvo (veina anglikanci, evanelisti, rimokatolici) hrianstvo (rimokatolici, adventisti, druge protestantske denominacije) hrianstvo (anglikanci 47%, metodisti 28%, rimokatolici 13%, druge protestantske denominacije), hinduizam

hrianstvo (rimokatolici 26.0%, anglikanci 7.8%, pentekostalna crkva 6.8%, baptisti 7.2%, druge hrianske Trinidad i Tobago denominacije 5.8%), hinduizam 22.5%, islam 5.8%, drugo 14.8%, nedeklarisani 1.4%, ateisti 1.9% Urugvaj hrianstvo (rimokatolici 52%, protestanti i druge hrianske denominacije 16%), judaizam 2%, ateisti, drugo 30% hrianstvo (preko 90% rimokatolici, oko 5% protestanti, prvenstveno evanelisti)

Venecuela

25

AUSTRALIJA Australija Novi Zeland hrianstvo (katolici 26%, anglikanci 19%, drugi hriani 9%), drugi ne-hriani 5%, ateisti 19%, nedeklarisani 12% hrianstvo (anglikanci 15.2%, rimokatolici 12.6%, prezbiterijanci 10.8%)

26

BUDIZAMBudaPut budizma poinje polovinom 6. veka p.n.e. na granici izmeu severoistone Indije i junog Nepala, kada se poglavaru ratnikog plemena akja, kralju udhodani, i njegovoj eni, kraljici Maji, rodio sin Sidharta. Sve to znamo o ivotu Sidharte je iz legendi nastalih mnogo posle njegove smrti koje kau da je deaka odmah po roenju posetio uveni indijski mudrac Asita i prorekao mu da e biti ili veliki vladar ili veliki duhovni voa. Odluan da od svog sina napravi velikog vladara, kralj udhodana je Sidhartu zatvorio u palatu i okruio ga izobiljem, vrsto reen da se deak nikad ne suoi s bedom ili patnjom. Sidharta se oenio lepoticom Jasodarom i dobio sina Rahulu. Jednog dana (kada je imao otprilike 29 godina) Sidharta je krenuo ka etiri rajska vrta u neposrednoj blizini palate koje je za njega napravio otac. Na putu ka prvom vrtu ugledao je slabanog oveka, tela obogaljenog od starosti potom, u drugom vrtu, oveka na ivici smrti usled bolesti, a u blizini treeg vrta pogrebnu povorku. To suoavanje s ljudskom patnjom ga je opredelilo da trai put kojim bi ljudi bili osloboeni od stradanja. Na putu ka etvrtom vrtu sreo je putujueg monaha koji je prosio milostinju. Monah je, izgleda, imao neki unutranji mir i spokojstvo koje Sidharta do tad nikada nije video. Uveren da njegov dalji put treba da bude posveen veri i duhovnom ivotu, Sidharta naputa svoju porodicu i palatu, uzima ime Gautama i zapoinje ivot putujueg monaha. est godina je ovladavao uenjima raznih duhovnih uitelja, upranjavao najstroiji asketicizam, liavao se hrane dok od njega nisu ostale samo kosti i koa. Meutim, shvatio je da se do prosvetljenja ne dolazi nikakvim ekstremnim ponaanjem, poeo je ponovo da jede i povratio snagu. Putujui dalje stigao je u Bod Gaju gde je njegovu panju privuklo jedno drvo (indijska smokva, ficus religiosa). Seo je ispod tog drveta, licem okrenut ka istoku, i meditirao 49 dana. Poslednjeg dana doiveo je duhovno buenje. Prosvetljenje, koje budisti nazivaju nirvanom, je u stvari potpuno razumevanje ivotnog ciklusa koje dovodi do prekida i oslobaanja od neprekidnog kruga ponovnog roenja, tj. samsare iji uzrok su neznanje, elja i mrnja. To verovanje da ovekov ivot i dela (karma) odreuju u kakvom telu e se dua ponovo roditi (tj. nai posle smrti) budisti su nasledili od hinduizma koje je bilo preovladavajua religija u Indiji. Kada je doiveo prosvetljenje tj. buenje (nirvanu), Gautama je postao poznat kao Buda (Probueni). Pored ovog imena, dobio je i titulu ak-

27

jamuni (prorok/mudrac akja plemena kome je pripadao roenjem). Buda akjamuni putovao je Indijom preko 50 godina i prenosio svoje uenje ili zakon (dharmu) svima koji su hteli da uju od kraljeva do najveih siromaha. Stekao je mnoge sledbenike i uenike, od kojih mu je najprivreniji bio Ananda koji je esto prikazan kako sedi pored svog uitelja. Buda akjamuni umro je najverovatnije u osamdeset prvoj godini, pod kronjama

Hram Ananda u Baganu, Unija Mjanmar, poetak 12. veka

svetog drvea u Kuinagari, u severnoj Indiji. Smru je doiveo konano oslobaanje, parinirvanu. Legende kau da je pozvao svoje najvernije uenike i rekao im da e napustiti ovaj svet, ali je odbio da im kae ta se dogaa posle parinirvane jer je to izvan ljudske sposobnosti spoznaje i mogunosti izraavanja.

Buda u budizmuIako mnogi budisti veruju da je postojalo vie od jednog Prosvetljenog tj. Bude, osniva budizma najee se pominje kao istorijski Buda ili akjamuni. On je predmet oboavanja u svim pravcima budizma. Osnovna razlika izmeu June tradicije Theravada budizam (ri Lanka i zemlje Jugoistone Azije) i Severne tradicije Mahajana i Vadrajana budizam

28

(Japan, Koreja, itd.) je to se u Junoj tradiciji esto, a negde i jedino, potuje i oboava istorijski Buda, dok u Severnoj tradiciji oboavaju i druge Bude, boanstva i bodisatve (samilosna bia koja pomau drugima da doive spasenje). Tek 600 godina posle smrti istorijski Buda dobija ljudski oblik u umetnosti. Pre toga on i njegovo uenje bili su predstavljani samo simbolima. To su najee bili toak simbol zakona ili uenja, otisak stopala i tron tj. presto simboli Budinog prisustva. Sam Buda predstavljen je u etiri situacije poloaja (sane na sanskritu), dok: sedi, stoji, koraa i lei, od kojih su prve dve najee. Osim u situaciji kad lei, Budine poruke itamo iz gestikulacija njegovih ruku (mudre). Najei sedei poloaj Bude je nogu prekrtenih u lotos poloaju. To moe biti pun lotos poloaj, pri emu su mu tabani okrenuti potpuno ka nebu, ili polu-lotos poloaj, u kome su mu jedno ili oba stopala skriveni pod tunikom. Buda, takoe, moe sedeti po evropski, tj. onako kako mi sedimo na stolicama. Ovaj Mudra meditacije

29

poloaj je verovatno nastao pod uticajem grko-rimske kulture kao, uostalom, i tunika u koju je odenut Buda (a kasnije i Isus Hrist). U sedeem poloaju Buda najee pokazuje mudre meditacije (dlanovi jedan na drugom u krilu), pozivanja zemlje da posvedoi o njegovom prosvetljenju (vrhovima prstiju desne ruke dotie zemlju), objanjenja (palac i kaiprst se dodiruju pravei krug koji je simbol savrenstva tj. prosvetljenja), itd. Ako sedi na tronu, levom nogom sputenom i dotiui zemlju, a desnom savijenom i poloenom na presto, najverovatnije je re o Buduem Budi, tj. onom koji dolazi. Taj poloaj se naziva promiljanjem i predstavlja Budu koji razmilja kad je pravi momenat da sie s neba i spasi svet. Kad stoji, najee na lotosovom tronu, Budine noge malo su rairene, a rukama uglavnom pokazuje mudru odsustva straha ili darivanja. Mudra odsustva straha (tj. ne boj se) je desna ruka savijena u laktu sa akom u visini ramena okrenutoj ka onom ko stoji ispred Bude. To je stari simbol mira i prijateljstva nastao jednostavnom eljom da se pokae da je desna ruka, u kojoj se nosi oruje, prazna. Mudra darivanja je desna ruka, ispruena pored tela sa akom takoe okrenutom ka onom ko stoji ispred Bude. Ako je prikazan kao dete, onda je to kako prstom upire ka nebu. Hodajui poloaj je zaista redak i moe se nai samo u Tajlandu, Laosu i Vijetnamu. U budistikoj ikonografiji to je neko blii prosvetljenju, to je njegovo telo statinije, simbolizujui odvajanje od ovog sveta. Stoga se smatra da je taj hodajui poloaj, tj. iskorak koji pravi Buda, u cilju ostavljanja otiska svog stopala drevnog simbola Budinog prisustva. U leeem poloaju prikazan je samo istorijski Buda akjamuni i to samo u dva sluaja kad se odmara i kad umire tj. oslobaa se od neprekidnog ciklusa ponovnog raanja. Danas zapadna kultura, u potrazi za venim ivotom i eliksirom mladosti, esto tumai budizam kao put ka ponovnom ivotu. To je samo delimino tano. Budisti zaista veruju da postoji ciklus ponovnog raanja ali sve ine da se njihova dua vie ne rodi u drugom telu. Naime, prema budizmu postoji est oblika u kojima dua moe

30

Leei Buda u poloaju odmaranja, hram vedagon, Jangon, Unija Mjanmar

da se nae ponovnim roenjem: boanski, ljudski, ivotinjski, gladnih duhova, ratobornih demona i pakla. Samo boanski je bolji od ljudskog u smislu napretka ka postizanju prosvetljenja i stoga je cilj budista da dostignu parinirvanu tj. oslobaanje od ponovnog raanja. I kad odmara, i kad umire, Buda na licu ima isti blaeni osmeh. Svrha toga je da se kod vernika ne stvori oseaj tuge ili straha i da im se ulije nada da je mogue da svako dostigne parinirvanu. Ove pomenute situacije najee opisuju pet najvanijih trenutaka iz Budinog ivota roenje, odlazak iz kue, prosvetljenje, prvu propoved i smrt. Prema legendama, princ Sidharta je odmah po roenju mogao da govori i hoda. Navodno je odmah zakoraio ka svim pravcima sveta i prstom pokazao ka nebu rekavi za sebe da je jedino bie koje treba oboavati i slediti kako na nebu tako i na zemlji. Svoju palatu je, prema legendi, napustio usred noi i krenuo u potragu za duhovnim prosvetljenjem i nainom da ljude oslobodi patnje. Uzjahao je konja, odeven u prinevsku odeu, a konje su poneli bogovi kako njihov topot ne bi razbudio ukuane. Ovaj momenat veoma esto je naslikan na zidovima manastira, a pored Sidharte koraaju sluge nosei suncobran koji e ga tititi od sunca. Sunanje je, naime, ulo u modu tek u drugoj polovini 20. veka, a do tada u svim kulturama i u svim vremenima svetla

31

Zlatni suncobrani u hramu na planini Popa u blizini Bagana, Unija Mjanmar

koa bila je simbol dobrog porekla ili materijalnog blagostanja. Odatle je suncobran esta dekoracija budistikim hramovima i stupama jer, izmeu ostalog, simbolizuje i Budino kraljevsko poreklo. Sidharta je doiveo prosvetljenje posle 49 dana meditacije pod kronjama indijske smokve. Prema legendama, zli kralj Mara poslao je demonske ratnike i prelepe zavodnice da Sidhartu odvuku s puta duhovnog prosvetljenja. Sidharta je odoleo svim iskuenjima i, u trenutku prosvetljenja, desnom rukom dotakao je Zemlju i pozvao je da svedoi o njegovoj nepokolebljivoj veri. Ovaj izuzetno vaan momenat u Budinom ivot jedan je od najeih motiva u budistikoj umetnosti i prikazuje Budu kako sedi, nogu prekrtenih u lotos poloaju meditacije,

i vrhovima prstiju desne ruke dotie Zemlju. Svoju prvu propoved Buda je odrao odmah poto je doiveo prosvetljenje u Jelenskom parku u Sarnathu (na reci Gang, izmeu Delhija i Kalkute). To se smatra poetkom budizma kao religije. O ovom momentu u svom ivotu Buda nam govori mudrom koja se zove okretanje toka budistikog zakona. Buda akjamuni umro je u 81. godini, u Kuinagari, severno od VaBronzani Buda, ranasija. Smru je doiveo konano Unija Mjanmar, 18. vek prosvetljenje ili parinirvanu. U budistikoj umetnosti Buda uvek lei na desnoj strani, glave naslonjene na dlan desne ruke. Kao mrtav prikazan je s nogama potpuno ispruenim, paralel-

32

nim, jednom preko druge celom duinom. esto je okruen svojim najMudra okretanje toka zakona bliim uenicima i sledbenicima, ali i drugim boanstvima i bodisatvama. Dok odmara noge su mu savijene u kolenima i nekad je jedna presavijena preko druge.

Iako su vekovima budistiki umetnici pokuavali da ustanove i slede pravila o tome kako se predstavlja lik Bude ili drugih boanstava, budizam nije proizvod jedinstvenog, unicifiranog sistema verovanja, niti je proizvod jednog naroda i jedne kulture. U budizmu je najvanija simbolika, tj. ta neka slika ili skulptura predstavlja, a ne toliko sam nain i forma kako je predstavljena. Stoga je laicima najee veoma teko da razlikuju da li je neka slika ili skulptura Buda ili bodisatva. Osim toga kako Buda tako i bodisatve imaju mnoge atribute i javljaju se u veoma razliitim formama. Na primer, jedna ili jedan (i

33

pol varira u zavisnosti od zemlje do zemlje) od najoboavanijih bodisatvi, Avalokitevara, ima vie od 30 atributa i naina na koje je predstavljen/a. Ipak, kad je u pitanju predstavljanje Bude postoje izvesna pravila kojih se svi dre. Najvanija je predstava lica, a na licu (kao i u mnogim drugim kulturama) oi. Oi su uvek poluzatvorene, kao u stanju meditacije. Druga stvar koja je upadljiva na licima predstava Bude su veoma dugake une resice. One su simbol izuzetne mudrosti, duhovnosti i dugovenosti. Duge une resice verovatno odgovaraju realnosti jer su indijski prinevi tradicionalno zaista nosili teke minue koje su izduivale resice. Usta Bude uvek su zatvorena, u blaenom osmehu, pozivajui vernike da imaju poverenje u njegovo uenje. Nekad je oko Budine glave ili celog tela prikazan oreol (akra na sanskritu). Oreol moe biti jednostavan krug (kao oko glave Isusa Hrista) ali i ukraen drugim boanskim biima ili svetlima. Istorijski Buda uvek je obuen u skromnu monaku tuniku, bez ikakvog nakita, ime se pokazuje njegova odvojenost od materijalnog sveta. Ukoliko sedi onda je to na tronu, najee od lotosovog cveta koji je simbol istote i savrenstva, a postolje trona nekad krase i jeleni (simboli Budine prve propovedi) ili lavovi (simboli budistikog zakona).

Budino uenje (dharma)Budizam ine Tri dragulja: Buda tj. njegov ivot, Budino uenje (dharma) i budistika zajednica (sangha). Budizam je religija stara preko 2500 godina, koja je svoj put krila na ogromnoj teritoriji azijskog kontinenta meu brojnim postojeim kulturama i verovanjima tamonjih naroda i plemena. Stoga se, bez preterivanja, moe rei da je ova religija, od svog poetka, imala meunarodni karakter. Jedan od glavnih razloga uspeha budizma je injenica da je njena dogma (uenje) bila veoma otvorena, fleksibilna i sposobna da se prilagodi razliitim kulturama i domorodnim verovanjima. Svoje uenje Buda je nazvao Srednjim putem jer je bio protiv bilo kakvog ekstremnog ponaanja od strogog asketizma i liavanja, do ivota u preteranom izobilju. Reju, zalagao se za umerenost u svemu i saoseajnost prema svim ivim biima. Smatrao je da se samo empatijom, tj. razumevanjem i prihvatanjem drugih, moe doi do unutranjeg mira i postii duhovna sloboda. Svoje uenje Buda akjamuni formulisao je kroz etiri plemenite istine: 1. ceo ivot ispunjen je patnjom i prolaznou

34

2. patnja je posledica udnji ili htenja 3. da bi prekinuo patnju ovek mora da prevazie elje ili htenja 4. da bi se prevazile udnje ili htenja ovek mora da sledi Osmostruki put. Ovaj Budin put, oien od sebinosti, vodi do nirvane. Osmostruki put koji prekida krug neprekidnog ponovnog raanja i dovodi do blaenstva (nirvane) sastoji se od: ispravnog vienja stvari tj. gledita ispravnog uverenja tj. namere ispravnog govora ispravnog delanja ispravnog naina ivota ispravnog napora ispravnog stanja svesti ispravne koncentracije tj. meditacije. Neka kasnija uenja podelila su ovaj put u tri stadijuma: uverenje, meditacija i mudrost tj. spoznaja. Uverenje je vera u mogunost prosvetljenja kroz Budino uenje. Meditacija je vana jer njome ovek svoj duh oslobaa od uzroka samsare neznanja, elja i mrnje. Mudrost, tj. spoznaja, je stanje oslobaanja, nirvane.

Sveta knjiga(sanskrit: Tripitaka, pali: Tipitaka)Buda nije zapisao nita od svog uenja. Nekoliko vekova posle njegove smrti odravani su sabori budistikih poglavara, uenjaka i prosvetljenih sledbenika u cilju ouvanja Budinog uenja i kodifikacije pravila monakih redova. Budino uenje irili su misionari, najpre usmeno, Indijom, ri Lankom i celom jugoistonom i istonom Azijom. Tek u 1. veku n. e. sr doktrine zapisana je u svete tekstove, sutre. Prve sutre June tradicije, tj. Theravada budizma, bile su zapisane na jeziku ri Lanke paliju, dok su sutre Severne tradicije, Mahajana i Vadrajana budizma, zapisane na sanskritu. Oba jeziTripitaka, pozlaeni laker, ka pripadaju grupi indo-evropskih Unija Mjanmar jezika. Sa palija ili sanskrita sutre su

35

prevoene na druge azijske jezike i prepisivane u razliitim formatima u zavisnosti od mogunosti i lokalnih tradicija na palminom liu, papiru, u formi svitaka, ploa, nekad su bile dekorisane crteima, itd. Sveta knjiga budizma, kasnije nazvana Tripitaka (Tri korpe u prevodu), sastoji se od tri dela: Sutre (na sanskritu) zbirka svetih tekstova, tj. Budinih rei kako ih je preneo Budin prvi uenik i sledbenik Ananda Vinaja pravila monakog i manastirskog ivota Abidharma budue uenje, metafizika uenja koja se kasnije veoma razvila u budistikoj Sutre na palminom liu, okolina skolastici. jezera Inle, Unija Mjanmar

Razvoj i irenje budizmaU vreme zapisivanja prvih sutri (1. vek n. e.), na jednom od sabora, dogodio se i raskol u budizmu, tj. podela na kole Hinajana (Mala kola) i Mahajana (Velika kola). I jednima i drugima oboavanje istorijskog Bude je primarno. Meutim, Hinajana budizam, u koji spada najstariji oblik budizma, Theravada (Uenje starih), put ka spasenju trai u epizodama iz Budinog ivota na zemlji. Ova tradicija oslanja se na ranije monake tradicije prema kojima monasi slede Budino uenje kako bi doiveli lino prosvetljenje tj. spasenje od kruga ponovnog raanja. Osnovni predmet oboavanja je istorijski Buda akjamuni i najvaniji dogaaji u njegovom ivotu. Mahajana budizam se vie bavi apstraktnim, nebeskim silama akjamunija, smatrajui da kljunu ulogu u dostizanju prosvetljenja imaju bodisatve samilosna bia koja odlau ili se odriu svog linog prosvetljenja kako bi pomogli drugima da doive spasenje. Mahajana budizam stoga ima veliki panteon (poredak bogova i boanstava) jer ui da se Buda moe javiti u hiljadu oblika, da je mogue da u isto vreme postoji pet transcendentalnih, nebeskih, Djani Buda, a osim njih tu su i brojne bodisatve i razna druga boanstva, od kojih su mnoga pozajmljena iz hinduizma. Najvanija (u meri u kojoj je rangiranje mogue) bodisatva je Maitreja budui Buda.

36

Kasnije, u prvoj polovini prvog milenijuma, javio se i trei, ezoterini, pravac Vadrajana budizam (Dijamantska kola) koji je proistekao iz indijskog tantrizma. Ovaj pravac takoe ui da bodisatve i druga boanstva mogu pomoi ljudima na putu spasenja ali uz korienje tantri starih indijskih magijskih tekstova, raznih rituala, plesa, gestikulacija, zvunih i vizuelnih pomagala. Ikonografija Vadrajana budizma najvie od svih pravaca obiluje enskim boginjama. Budizam poinje da se iri kao religija tek otprilike 300 godina posle smrti istorijskog Bude. Prvi svetovni vladar koji je prihvatio budizam i reio da ga proiri na celu zemlju bio je indijski kralj Aoka (vladao od 272. do 231. p. n. e.). On je izgradio mnoge hramove i stupe u zemlji, slao misionare da ire novu religiju i postao uzor mnogim kasnijim vladarima. Kralju Aoki dugujemo i raanje budistike umetnosti. Pre stubova i hramova koje je on podigao Buda nije bio predstavljen u ljudskom obliku, a budistika umetnost bila je ikonografska tj. predstavljani su samo simboli Bude i njegovog uenja. Do 6. veka n. e. u Indiji su cvetali Theravada, Mahajana i Hinajana budizam, kada je polako ova religija poela da ustupa mesto hinduizmu i rastuem islamu, da bi do 12. veka budizam praktino iezao iz svoje postojbine Indije. Iz Indije, u 2. i 3. veku, Theravada budizam se rairio najpre u ri Lanku, a odatle, u druge zemlje jugoistone Azije Tajland, Burmu (danas Uniju Mjanmar) i Laos. Zato se ovaj pravac jo naziva i Junom tradicijom budizma. ri Lanka se, nezvanino, smatra centrom budizma ve vie od 2000 godina. Prema jednoj legendi Buda je ak tri puta posetio to ostrvo, a sin kralja Aoke je navodno doneo granicu drveta pod kojim je Buda doiveo prosvetljenje i zasadio je u prvoj prestonici ri Lanke. I danas je glavni predmet oboavanja i hodoaa u toj zemlji drvo za koje se veruje da je potomak pomenute sadnice. Mahajana budizam je Putem svile doputovao u Kinu u 1. veku, a odatle u Koreju i Japan. Ovaj pravac zaiveo je i na Javi i u Indoneziji oko 9. veka, dok je u Kambodi zamenio hinduizam tek u 12. veku. Negde u 78. veku Vadrajana budizam postao je dominantan na Tibetu, Nepalu i u Mongoliji i prodro do nekih delova Kine i Japana. Zbog toga se Mahajana i Vadrajana kole nazivaju Severnim tradicijama budizma. Put i promene koje je budizam doiveo u Japanu i na Tibetu bile su vrlo specifine. U Japanu su oblik Mahajana budizma, ve u 6. veku prihvatili najobrazovaniji slojevi i postao je religija elite. Tek zahvaljujui naporima dvojice monaha, u 12. veku, stvoren je Zen budizam hibrid starog, narodnog (into) verovanja i kineskog an uenja meditacije putem kratkog, ritmikog disanja. Tibetanski budizam jo nazivaju i lamaizmom

37

(ime potie od tibetanskog naziva za vernika lama). Pred kraj 16. veka Mongoli uvode teokratiju, tj. od Tibeta prave versku dravu. To znai da verski voa vri i vrhovnu civilnu vlast. Prestonica vrhovnog poglavara, Dalaj-lame, je u gradu Lasi. Tibetanci veruju da je Dalaj-lama reinkarnacija bodisatve Avalokitevare. Meutim, posle kineske okupacije Tibeta, 1959. godine, poslednji Dalaj-lama (14. po redu) izbegao je u Indiju gde jo uvek ivi i bori se za ponovnu nezavisnost Tibeta.

Budizam danasDanas u svetu ivi preko 300 miliona budista. Znaajan procenat budista ima u preko 80 zemalja, najvie u Aziji, razume se. Od toga je preko 50% pripadnika Mahajana tradicije, Theravada blizu 40%, lamaizma oko 6%, itd. Meutim, budizam stie sve veu popularnost i na teritorijama kojima tradicionalno dominiraju druge religije. To nije iznenaujue jer budizam ne zabranjuje osobama druge religije da slede Budin put. Isto tako nije zabranjeno budistima da prihvate i neku drugu religiju. Naprotiv, ako neki hrianin, musliman, hinduista ili ateista izrazi elju da neko vreme provede u budistikom manastiru i tamo ui dharmu i meditaciju, sigurno nee biti odbijen. Mnoge poznate linosti hrianske civilizacije postale su budisti (reditelji Oliver Stoun i Dord Lukas, pevaice Denifer Lopez i Tina Tarner, glumica Uma Turman, glumac Kianu Rivs i dr.), a neki od njih redovno provode izvesno vreme meu budistikim monasima (npr. peva Leonard Koen, i to punih 10 godina, glumac Riard Gir, i dr.).

PrazniciPraznici se raunaju prema lunarnim kalendarima, u svakoj budistikoj zemlji razliito. Zavise ne samo od toga koji kalendar je u upotrebi, ve i od toga koji pravac budizma preovladava u nekoj zemlji kao i od lokalnih obiaja. Isto vai i za verske obrede, koji su jo arolikiji. Praznici koji su zajedniki za sve budistike zemlje odnose se na glavne dogaaje iz ivota istorijskog Bude. To su roenje Sidharte, prosvetljenje i smrt tj. parinirvana. U nekim budistikim zemljama ova tri praznika slave se istog dana, dok se u nekim tradicijama (npr. Mahajana budizma) konano oslobaanje ili parinirvana praznuje kao zaseban praznik. Osim pomenutih, svuda se slavi i praznik okretanje toka zakona u spomen na prvu propoved koju je

38

Buda akjamuni odrao u Jelenskom parku. Izuzetno je lepo prisustvovati takvim proslavama, koje nekad traju i nedeljama, a u procesijama esto uestvuju okieni slonovi i druge ivotinje. O praznicima budisti, sveano obueni, najpre poseuju lokalni hram u koji nose darove Sveana povorka ka budistikom manastiru na putu ka planini Popa, Unija Mjanmar

hranu, tkanine, cvee. U nekim tradicijama hramovi se obilaze tri puta u krug, u slavu tri dragulja budizma Bude akjamunija, njegovog uenja i budistike zajednice. Vernici sluaju propoved, mole se i meditiraju i veoma esto ceo dan provedu u hramu. Deo dana obavezno je posveen hranjenju najsiromanijih. Nemogue je pobrojati ostale praznike jer budisti, naroito u dravama Mahajana tradicije, sve to rade posveuju nekom Budi, bodisatvi ili drugom boanstvu, oekujui za uzvrat njihovu zatitu. Osim toga, postoji mnogo praznika koji su posveeni simbolima budizma npr. praznik vode i svetla, ali i praznici posveeni motima svetaca.

Hram vedagon, Jangon, Unija Mjanmar

Verski objektiOsnovni zadatak verskih objekata je da obezbede mir i tiinu za molitvu i meditaciju. Po svom izgledu veoma variraju, potpuno prilagoeni i uklopljeni u lokalne uslove, tradicije i obiaje.

39

Stupe i pagodeNajpoznatiji i najprepoznatljiviji budistiki spomenici su stupe. One imaju formu izduene kupole sa stubom na vrhu. Stupe su zatvorene sa svih strana i u njih se ne moe ui. Smatraju se simbolom Budinog prosvetljenja i svete planine Meru, centra budistikog kosmosa. Njihov oblik najvi-

Stupe u Pjai (9. vek), Mjauk U (16. vek), Mandaleju (18. vek) i Baganu (12. vek), Unija Mjanmar

e lii na poloeno zvono i u njima se uvaju relikvije moti istorijskog Bude, velikih svetaca i uitelja budizma. U svakoj zemlji stupe su razliite negde zlatne s puno dekoracija, negde je ono to ona predstavlja daleko vanije od toga kako je napravljena. U krajnjoj liniji, Budi je kronja drveta bila dovoljna da doivi prosvetljenje. Ako je izgraena po svim pravilima, stupa bi trebalo da ima pet geometrijskih elemenata, simbole kosmosa etvrtastu osnovu (simbol materije), zatim krug (simbol znanja), trougao

40

Lica bodisatve Avalokitevare u hramu Bajon, Kamboda, kraj 12. i poetak 13. veka

(simbol duha), polukrug/suncobran (simbol budistikog zakona) i na vrhu dragulj (simbol vrhovnog principa). Vernici obilaze stupe, kao i hramove, u pravcu kretanja kazaljke na satu, a do dana dananjeg one koje u sebi uvaju najvee svetinje poseuje na hiljade hodiasnika. U zemljama Severne tradicije (Kini, Vijetnamu, Ja-

panu, Koreji) stupe su evoluirale u formu viespratnih pagoda. Od forme stupa zadrale su samo suncobran na vrhu, a u neke od njih se moe i ui.

HramoviBudistiki hramovi mogu biti veoma raznoliki. U najoptijem smislu, oni simbolizuju budistiki kosmos. U osnovi su graeni prema emi mandala, glavnog amblema budizma i vodia u meditaciji. Najee je u sredini najvia kula ili stupa koja je simbol planine Meru, centra kosmosa. Oko najvieg vrha (planine Meru), kao i u mandalama, nalazi se Hram neba, srednji Vijetnam sedam planinskih venaca koje razdvajaju sedam okeana u sluaju hramova to su najee terase s ogradama. Obino je forma tih terasa kvadratna, a njihova etiri kraja (ugla) simboli su etiri kontinenta. U najjunijem kontinentu ive ljudi, dok na vrhu planine Meru ive etiri nebeske Bude, okrenute ka etiri strane sveta. Peti, nebeski Buda Vajroana obitava na vrhu planine Meru. Meutim, kao i u drugim stvarima u budizmu, simbolika je najvanija i ni sluajno ne treba misliti da su svi hramovi izgraeni po ovom pravilu. Neki su jednostavno islikane peine, neki su ogromni i

41

Hramovi u Mingunu i Baganu (11-13. vek), Unija Mjanmar

po svojoj untranjosti podseaju na trobrodne crkve, neki su lavirintski splet hodnika i spratova, itd.

Oltari i svetilitaU budistikim manastirima, osim u nekim hramovima Vadrajana tradicije u Nepalu i na Tibetu, ne postoji prostor iza predstave Bude rezervisan za svetenike. U velikoj veini budistikih hramova oltar je vrlo skroman. Obino je to samo mali prostor podno nogu boanstva gde vernici prinose darove (cvee, vodu i hranu, pale insens tapie). Budisti esto, u tiim delovima svojih kua, ukoliko su u mogunosti, prave oltare i male molitvenike. Ako nemaju prostora prave drvene prenosive molitvenike, a nije retkost videti oltare i molitvenike u prodavnicama i poslovnim prostorijama.

42

MonatvoBudistika zajednica predstavlja pre svega monahe iji zadatak je da odre u ivotu Budino uenje, sistem vrednosti i nain ivota, a u irem smislu predstavlja sve sledbenike budizma. U budizmu takoe ne postoji jedno strogo pravilo ko i kada moe biti monah, ali postoje pravila manastirskog ivota. Najvanije je prenoenje duhovnog znanja i u tom smislu negovanje odnosa uitelj-uenik. Samog Budu nazivaju i Uiteljem te je tako i jedan od glavnih zadataka starijih monaha i stareina manastira da osiguraju dalji ivot budizManastir Mahagandajon u blizini Mandaleja, Unija Mjanmar ma prenoenjem uenja (dharme) i tehnike meditacije. Molitva/meditacija ima za cilj postizanje takve (de)koncentracije koja duh odvaja od tela i time utire put ka nirvani. Meditacija moe da se obavlja svuda i na najrazliitije naine specijalnom tehnikom disanja (zen budizam), ponavljanjem mantri (tantriki budizam), pesmom, sviranjem, batovanstvom, slikanjem, pisanjem ...Jedno od najsvetijih budistikih mesta Zlatna stena (aktijo), Unija Mjanmar, u kojoj su navodno pohranjene vlasi kose istorijskog Bude. enama nije dozvoljeno da dodirnu stenu

43

U veini budistikih drava svaki mukarac bar jedno vreme provede u manastiru. Osim toga, u siromanim zemljama, manastiri imaju i veoma vanu obrazovnu ulogu. Nije retkost da osnovnu pismenost budisti mnogih zemalja duguju vremenu provedenom u nekom manastiru. Budizam je religija izuzetne tolerancije, ali postoje neke situacije iz kojih su ene iskljuene. Na primer, enama nije dozvoljeno da dodirnu neke stupe u kojima se navodno uvaju moti istorijskog Bude.

SimboliBudizam je sav satkan od simbola i mogla bi se napisati posebna, obimna, knjiga posveena samo njima. Simboli se mogu grupisati u nekoliko kategorija: predmeti oni iz stvarne upotrebe i oni koji su plod mate, biljni i ivotinjski istinski svet, mitske ivotinje, apstraktni simboli, itd. Ovde emo navesti i objasniti samo najvanije. Lotosov cvet je simbol duhovne istote i Budinog jezika. Budin presto je najee lotosov cvet jer se veruje da, kao to beli lotosov cvet izraste iz mulja i tame (simboli ljudskih elja), tako svako moe da se izdigne i dostigne prosvetljenje. Osim toga legende kau da je Sidarta, prohodavi odmah po roenju, svaki put kad bi stopalom dotaknuo zemlju uinio da se lotosovi pupoljci rascvetaju. Budino stopalo je simbol prisustva istorijskog Bude akjamunija. Navodno je Buda, pre nego to e umreti, stao na jedan kamen i u njemu ostavio otisak svog stopala za budua pokolenja. Dok Buda nije poeo da bude predstavljan u ljudskom obliku, otisak stopala bio je simbol budizma. Suncobran je simbol plemenitog roda i Budine glave. Ovaj simbol materijalnog bogatstva (sluge su nosile suncobrane kako bi svoje gospodare titili od sunca ili kie) u budizmu predstavlja simbol duhovnog bogat-

44

stva i snage. Osim toga predstavlja i kronju drveta pod kojim je Buda akjamuni doiveo prosvetljenje. Toak zakona je simbol Budinog uenja, dharme, i prve propovedi koju je odrao. U sredini je lotosov cvet simbol istote, osam krakova simbolizuju osmostruki put ka prosvetljenju, a krug okolo savrenstvo Budinog uenja koje nema ni poetak ni kraj. Osim toga, krug Suncobran vrh stupe simbolizuje i nepreZlatne stene, kidni ciklus ponovnog Unija Mjanmar raanja samsaru. Drvee je veoma vano u budistikoj umetnosti. Pod drvetom se istorijski Buda rodio, pod drvetom je doiveo prosvetljenje i pod drvetom umro. Drvee se dosta pojavljuje i u predstavama o budistikom raju, kao i na vrhu planine Meru, koja je centar budistikog kosmosa. Jelen je simbol Jelenskog parka u Sarnathu tj. Budine prve propovedi i poetka budizma kao religije. Lavovi koji se najee nalaze na vratima ili ulazima u hramove ili na vrhu stubova simbolizuju odranje budizma. Veruje se da ove kraljevske ivotinje svojom rikom prenose Budino uenje Zlatne ribice su najee predstavljene u paru i simbol su plodnosti i spasenja od patnje.

Lav na ulazu u pagodu Mjateindan (1816. godina) u Mingunu, Unija Mjanmar

45

DhammapadaPut Istine ili Put Ispravnosti (pali: Dhammapada, sanskrit: Dharmapada) je kompilacija 423 stiha, podeljenih u 26 poglavlja, Budinih po(r)uka. Ovo evanelje svetlosti i ljubavi spada meu najvie duhovne tvorevine ovekove. Svaki njegov stih je poput malene zvezde to svetluca, dok celina zrai snagom Univerzuma (Juan Mascar, prevodilac Dhamapade s palija na engleski jezik). 2 Um je pretea svih stvari. Ono to mi danas jesmo proishodi iz naih proteklih misli, dok nae sadanje misli tvore na budui ivot. Ko s ispravnim naumom govori il radi toga srea prati nerazdvojno kao sena. 9 Ko sveto ruho isposnika nosi, a besprekorno ne ivi i ne poznaje istinu taj ruha toga dostojan nije. 17 Na ovome i na drugome svetu tuguje onaj ko zlodela ini. Mui ga misao da je zlo uinio. 33 Kolebljiva je i neumorna misao, teko ju je zaustaviti i obuzdati. Pametan ovek stoga izotrava svoju misao kao to to strelac sa svojim strelama ini. 50 Nemoj za tue greke da brine, ve radije misli na svoje sopstvene; na ono to si uinio, ili jo postigao nisi. 51 Ko samo govori, a nita ne ini, taj je ko aren cvet bez ikakva mirisa. 64 ak i ako ceo svoj ivot budala provede pored mudra oveka, njemu se opet nee ukazati put mudrosti ba kao to ni kaika nikad ne osea ukus orbe.

46

76 Posluaj oveka koji ti otkriva tvoje sopstvene slabosti, mudrog oveka koji ti ukazuje na ivotne opasnosti. Oni koji ga slede naii e samo na dobro, nikad na zlo. 100 Od hiljade uzaludnih rei vrednija je jedna jedina re koja spokojstvo prua. 118 Ko dobro ini, pomozi mu da u tome istraje. Neka takav ovek nae sreu u svojim dobrim delima. 130 Sva stvorenja se opasnosti boje, ivot je svima mio. Ko ovo spozna, ne ubija niti smrt izaziva. 136 Kada nerazumnik uini neko zlo on ne zna da time potpaljuje vatru na kojoj e jednoga dana i sam goreti. 152 Neznalica odraste poput vola miii mu se razviju, ali se pamet ne uvea. 156 iji ivot u mladosti ne bee skladan, ko jo tada stekao nije prvo ivotno blago, taj ko odbaene strele ali promaene ciljeve. 159 Ko najpre samoga sebe dobro izui u onome to druge pouava, taj je, tek, pravi uitelj. Samim je sobom najtee ovladati. 253 Ko uvek samo tue greke ispravlja, svoje ne stigne ni da primeti. 292 Ko ini ono to ne treba da ini, a ne ono to treba, izabrao je laki, ali opasniji put. 317 Od ega pametan bei, tome se ludi priklanja. 364 Istina (Dhamma) nee napustiti onog ko u nju veruje i ko joj se priklanja, ko o njoj razmilja i nikad je ne zaboravlja. Prevod s engleskog: Milan Vukomanovi

47

HRIANSTVOIsus HristosIsus Hristos (gr. Iesous od aramejskog i hebrejskog Jeua (Jehoua) bukv. Bog je spasenje i gr. Hristos hebr. maiah, pomazanik, Mesija)

Roenje, porodica, ivotPripovesti o Isusovom roenju i njegovoj porodici najpotpunije su sauvane u novozavetnim jevaneljima. Ta jevanelja sadre rodoslove Isusa Hrista, prie o njegovom udesnom zaeu i roenju u jaslima, tradiciju o bekstvu njegove porodice u Egipat i njihovom povratku u Galileju. Prema tim izvetajima, Isus je roen u galilejskom Vitlejemu. U tom gradu se i danas nalazi crkva podignuta u vreme Konstantina, a obnovljena u estom veku, pod Justinijanom. Prema Matejevom kazivanju Isus je, preko svog oca Josifa, bio potomak slavnog jevrejskog cara Davida koji je roen posredstvom Duha svetoga. U Lukinoj verziji on je takoe Davidov potomak, ali sa mnogo duim rodoslovom koji vodi ak do Adama. U Luke se spominje i predskazanje o Marijinom udesnom zaeu, te o posredovanju Duha u tom neobinom inu. Epizoda o poseti pravednog Simeuna Isusovom domu, koja pomalo podsea na stariji, budistiki mit o roenju Zlatni medaljon sa likom cara Bude akjamunija, nalazi se jedino u Justinijana Lukinom jevanelju. U Matejevom spisu spominju se, opet, neki mudraci s Istoka koji su, videvi Spasiteljevu zvezdu, doli da mu se poklone u Jerusalimu. Evanelisti spominju i varo Nazaret u kojoj je Isus odrastao i odakle (ili, pak, iz oblinjeg Seforisa) vodi poreklo njegova mati Marija. Marijin mu Josif bio je drvodelja, koji je za enu uzeo verenicu zatrudnelu od Svetog Duha. Iako se obino veruje da je Josif bio puno stariji od Marije, ta pretpostavka se ne temelji na izvetajima evanelista. Iz jevanelja jo saznajemo da je Isus imao brau (Jakova, Jo-

48

Mapa rimske provincije Palestine iz Isusovog vremena

49

siju, Judu i Simona) i sestre koje, meutim, nisu imenovane. U Marka se i sam Isus naziva drvodeljom, to bi moglo znaiti da je on taj zanat preuzeo od svoga oca.

Marija BogorodicaMati Isusa Hrista je u hrianskim religijsko-mitolokim predstavama prikazana kao savreni lik device-majke. U jednom poznatom Isaijinom proroanstvu govori se o buduem roenju Emanuela (bukvalni prevod Bog je s nama), koje e doneti utehu i blagostanje za ceo Izrael. Ba to proroanstvo dovode evanelisti Matej i Luka u neposrednu vezu sa zaeem i roenjem Hristovim. Kanonska jevanelja daju, inae, malo podataka o Mariji, tako da se potpunija slika o njenoj linosti moe dobiti tek ako se uzme u obzir obimna apokrifna i hagiografska literatura, narodne legende i srednjovekovna ikonografija. Neke od tih Bogorodica Marija sa Isusom, legendi sakupljene su u srednjem muzej Sv. Sofija, Istanbul, Turska veku u itave zbirke u kojima se vrlo podrobno opisuju mnogi dogaaji iz Bogorodiinog ivota. Prema tim matovitim opisima, ona se jo kao trogodinje dete vaspitavala u Jerusalimskom hramu, bavila runim radom i primala hranu iz ruku anela. S dvanaest godina se zavetovala na veno devianstvo, a u galilejskom Nazaretu joj je arhanel Gavrilo najavio roenje Sina bojeg. Kada je o novozavetnim tekstovima re, neto potpunije svedoanstvo o Mariji Bogorodici nalazi se u prologu Matejevog i Lukinog jevanelja. Tu se, izmeu ostalog, govori o njenoj veridbi za pobonog drvodelju Josifa, rodbinskim vezama s Jelisavetom, majkom Jovana Krstitelja, i njihovom susretu u kui Zaharijevoj, Hristovom roenju u Vitlejemu i privremenom bekstvu porodice u Egipat, te o povratku iz Egipta u Nazaret i Isusovom detinjstvu. Epizoda o bekstvu u Egipat verovatno je inspirisana biblijskom knjigom Izlazak, gde Mojsije izbegava faraonovu srdbu beanjem u zemlju

50

Madijansku. Isus bi tu, dakle, predstavljao nekog novog Mojsija. Mati Isusova se pojavljuje i u nekim epizodama Jovanovog jevanelja: na svadbi u Kani Galilejskoj, gde joj se sin prilino osorno obraa; u Kafarnaumu, zajedno s Hristovom braom i uenicima i, najzad, neposredno uoi Isusove smrti na krstu, pored apostola Jovana. Kratko se Marija spominje i u Delima apostolskim, u drutvu apostola i drugih ena, za vreme zajednike molitve posle Hristovog vaznesenja. Marija, mati Isusova, proglaena je Bogorodicom na crkvenom saboru u Efesu 431. godine. U pravoslavnom predanju ona ravnopravno s ostalim apostolima uestvuje i u rebu kojim je odreena njihova budua misija. U toj verziji ona svoje poslednje dane provodi u Gruziji, to se dovodi u neposrednu vezu s njenim mistinim pojavljivanjem kroz tzv. iversku (gruzijsku) ikonu. Prema jednoj drugoj varijanti mita o Bogorodici, ona je svoju starost mirno doekala u kui Jovana Bogoslova u Efesu, predana molitvama i runom radu. I u katolikoj, i u vizantijsko-ruskoj ikonografiji, znaajan motiv iz tog predanja je uspenje Bogorodiino, predstava koja se temelji na nekim apokrifnim izvetajima o njenom telesnom vaskrsenju.

Jevanelja gotovo uopte ne opisuju period izmeu Hristovog roenja i krtenja, odnosno njegovog mesijanskog propovednitva koje traje svega nekolike godine. Tek malo pomena o njegovom detinjstvu i mladosti (to, najverovatnije, predstavlja deo neke docnije uobliene legende) nalazi se na svretku druge knjige Jevanelja po Luki gde se govori o tome da je Isus, kada je imao svega dvanaest godina, vodio razgovore s nekim uiteljima u Jerusalimskom hramu. Pored povesti o krtenju, sva tri jevanelja sadre, kao jednu od prvih epizoda iz Isusovog ivota, i priu, legendu o njegovom boravku u Judejskoj pustinji. Ova epizoda je u jevaneljima naroito vana, jer tek posle 40 dana provedenih u pustinji Isus poinje svoje propovedanje i okupljanje uenika. Boravak u pustinji predstavlja tako neku vrstu njegovog oienja i pripreme za javno delovanje. Prema starom verovanju naroda iz okoline Jordana i Mrtvoga mora, pustinja je boravite neistih duhova. Judejska pustinja bila je i redovno boravite Jovana Krstitelja, askete i pustinjaka koji u jevanelju propoveda skori dolazak Mesije. Jovan je ve krtavao u pustinji i propovedao krtenje kao pokajanje za oprost grehova, kada Isus dolazi na Jordan. Isus je od Jovana primio krtenje ali, po svemu sudei, i tradiciju asketskog ivota i boravka u pustinji poteklu jo od proroka Ilije. U Marku se opisuje kako Duh sveti u liku goluba silazi na Isusa prilikom krtenja da bi ga, odmah zatim, izveo u pustinju. A tek tu je mladi Nazare-

51

anin savladao i poslednju prepreku koja mu se postavljala na putu izmeu njegovog dotadanjeg ivota i mesijanskog propovednitva. Isus je svoje uenje saoptio najpre samo uskom krugu najbliih i najprivrenijih uenika, da bi tek docnije njegovo jevanelje poelo da se propoveda i ire, u narodu. Hristos je prvo odabrao nekoliko ribara, svojih najodanijih uenika, da ih uini ribolovcima ljudskijem. To su bila braa Simon (Petar) i Andrija Jonini i Jakov i Jovan Zevedejevi. Ubrzo se okupilo i svih dvanaest uenika. Novozavetna jevanelja puna su pria o udesnim delima Isusovim: isceljivanju bolesti, isterivanju zlih duhova, hodanju po vodi, stiavanju oluje, podizanju mrtvih, nahranjivanju 5000 ljudi sa samo pet hlebova i dve ribe i sl. Najvei broj tih pria ponikao je u narodu i predstavlja izraz optih duhovnih prilika u Galileji i Judeji u prvom veku. Neke od tih pripovesti imaju, meutim, i svoj zasebni, simboliki i alegorijski smisao, naroito u Jovanovom jevanelju. Isusova udesa okupljala su, najzad, i sve vei broj pristalica oko novog uenja. Njegove propovedi, onako kako su ih zabeleili evanelisti, imaju oblik saetih mudrih izreka i aforizama, dok su njegove izreke i parabole britke, slikovite, dinamine, nabijene emocijama, pa ostavljaju momentalno dejstvo na sluaoca. Za razliku od prikaza ivota, jevanelja veoma detaljno opisuju Isusovo hapenje, osudu i surovo pogubljenje. Moemo samo pretpostavljati zato je Isus uhapen i razapet na krstu. Reklo bi se, najpre, na osnovu onoga to znamo iz izvora, da Isusov pokret nije bio ni u kom sluaju militantan. Najblii sledbenici, apostoli, nisu bili ni toliko brojni pa, prema tome, nisu predstavljali ni vidljivu opasnost za rimske vlasti. S druge strane, Isusovo uenje o carstvu bojem, kao i posledice tog uenja na drutveno-istorijsku realnost Jevreja uoi predstojeeg rata s Rimljanima (6670. g. n. e.), mogli su da predstavljaju izvesnu smetnju vlastima, naroito u vreme kada se veliki broj hodoasnika okupio u Jerusalimu da proslavi Pashu. U tom kontekstu bi se ak moglo pretpostaviti da su glasine koje su kruile oko Isusa i njegove zajednice dole i do guvernera Pontija Pilata i da je Hristovo hapenje i raspee moglo uslediti kao nekakvo kanjavanje za primer kako bi se spreile mogue pobune u Jerusalimu i Judeji u tom, inae, uzburkanom periodu. U skladu s tim je izvetaj da je Isus bio tajno uhapen, predat rimskim vlastima i brzo pogubljen, tako da nije postojao rizik od ire narodne pobune. ini se da je kazna koja je usledila bila vie usmerena na to da se umiri mnotvo u Jerusalimu, koje Isusa inae masovno oznaava kao Mesiju jo nedelju dana uoi Pashe, nego to je sam pokret, predvoen tim Mesijom, predstavljao opasnost za Rimljane. Isusovo pogubljenje na krstu je, doista, bilo brzo, nemilosrdno i okantno, to je upravo efekat koji bi Rimljani eleli da postignu. Tek docnije su autori i prireivai jevanelja pokuali da ublae ulogu rimskih vlasti, i krivicu za Isusovu smrt

52

u veoj meri prebace na druge Jevreje i njihove lidere u Jerusalimu. U etvrtom veku, kada hrianstvo postaje i zvanina religija Rimske imperije i kada ovi tekstovi poprimaju i svoj zavrni oblik, hriani su morali biti dosta obazrivi i politiki korektni u nainu na koji su prikazali smrt svoga Mesije. Tu je, svakako, dolo i do izvesnog retuiranja i skidanja bar dela odgovornosti s rimskih vlasti. Virtuelna rekonstrukcija Zanimljivo je i to da se o Isusu i Jerusalimskog hrama iz Isusovog vremena njegovoj smrti gotovo nita ne zna iz del tadanjih rimskih i jevrejskih istoriara, a do danas nije tano utvrena ni godina Isusovog pogubljenja (pretpostavlja se da je to bilo u prolee 30. ili 33. godine n. e.).

Isus Hristos u hrianstvuU hrianskoj religiji Isus Hristos je Sin Boji, Spasitelj, druga boanska osoba Svete Trojice. U novozavetnim tekstovima Isus Hristos ima vie imena i epiteta: on je Spasitelj, Sin oveji, Sin boji, Sin Davidov, te Gospod, Uitelj i dr. Novozavetne pripovesti o Isusu kao Spasitelju naslanjaju se u velikoj meri na legendu i mit o Mesiji u delima jevrejskih proroka. Na primer, u jednom od najznaajnijih proroanstava proroka Isaije govori se o buduem dolasku Mesije bojeg sluge i izbavitelja izraelskog naroda. Prema Isaijinom predskazanju, taj pravedni sluga e na sebe preuzeti grehe itavog naroda i doneti mu spasenje. Put njegov treba da bude put patnje, ali i slave. Hebrejski prorok ga zamilja kao prezrenog i odbaenog izmeu ljudi, vinog bolestima, kao onoga koji e biti ranjen za nae prijestupe, izbijen za naa bezakonja.Ikona Isusa Hrista, manastir Sv. Katarina, Sinaj, Egipat, 6. vek

53

Istovremeno, on e sa sobom doneti pravdu, mir i spasenje. U Isaijinom opisu javlja se znamenita vizija bojeg jagnjeta to e dati svoj ivot kao rtvu za iskupljenje ljudskih greha. Ranohrianska ideja o Mesiji kao boanskom Spasitelju u izvesnom je raskoraku s uenjem starozavetnog Nauka (Tore), gde se ne doputa mogunost ikakvog posredovanja izmeu svemonog JHVH i jevrejskog naroda u liku nekakvog spasitelja koji bi i priblino bio ravan Bogu. U opisima evanelista taj Mesija, Hristos, razlikuje se, u manjoj ili veoj meri, od onih predstava i vizija koje su docnije zaokupljale jevrejske proroke i apokaliptiare. Ta odstupanja su, pod uticajem razliitih kulturno-istorijskih i ideolokih promena, vremenom bivala sve izrazitija i upravo na njima se postepeno obrazovala i jedna sasvim nova svetska religija hrianstvo, koja svoje ime duguje ba onoj drevnoj legendi i uenju o dolasku Mesije. Naime, re Hristos je grki prevod hebrejske imenice maiah koja znai pomazanik, Mesija. U hrianstvu se, meutim, jevrejska ideja o Mesiji kao bojem izabraniku i pomazaniku razvila do predstave o Hristu kao Bogu, odnosno Sinu bojem u biolokom smislu. U razvijenijoj hrianskoj doktrini Sin boji je stoga i osoba Svete Trojice. Centralna tema Isusovog propovedanja jeste upravo uenje o carstvu bojem. Ta ideja tumaena je, po svemu sudei, jo za Isusova ivota, a naroito posle njegove smrti, na razliite naine. Na jedan nain shvatali su je, na primer, Hristovi uenici, apostoli, kao i docniji predvodnici nove, hrianske zajednice. Drukije su, opet, toj ideji pristupali fariseji, pripadnici znaajne jevrejske religijsko-politike partije, i drugi jevrejski poznavaoci Biblije. Carstvo boije se as shvata bukvalno, kao odreeno mesto na zemlji ili nebu, as kao boja vladavina (u duhu jevrejske Biblije) ili, opet, kao neto to tek treba da nastupi u blioj ili daljoj budunosti. To poslednje gledite prihvatila je i hrianska Crkva, u smislu predstave o dolazeem carstvu Hristovom, njegovom povratku u pratnji nebeske vojske. Isus Hristos je u svojim nastupima dosta nepredvidiv: on ume da se nae u stanju potpunog blaenstva, a zna da ispolji i jarost i bes; ponekad biva u molitvenom zanosu, pun milosra, ali je i u stanju da proKupola iznad oltara Elmali crkve kune sve one ljude (pa i itave gradou Greme, Kapadokija, Turska, ve) koji mu se suprotstavljaju. On12. vek

54

dolazi i odlazi, isceljuje bolesne, pa zatim nestaje, povlai se u tiinu, a ume da bude i zaslepljen od srdbe, izgonei, na primer, fariseje iz Jerusalimskog hrama. I sve to u ime Boga. Ba u tim opisima Isus i najvie izgleda kao autentina, istorijska linost, kao pravi Sin oveji, dok za mitoloke sadraje tu ima najmanje mesta. Za nekolike godine svog propovednitva Isus, s neprekidnim zanosom i strau, objavljuje veru u Boga po celoj Galileji i jednom delu Judeje, da bi, ubrzo, na surov nain bio optuen i raspet na krstu. Od tog dogaaja u jevaneljima istorija ponovo ustupa mesto mitu, a galilejski Sin oveji vaskrsava, poput nekog drevnog sumerskog ili egipatskog boanstva (Tamuz, Oziris). Povest o stradanju, smrti i ponovnom pojavljivanju boanstva dobro je poznat motiv, prisutan u veini antikih mitova. Ono to je, pak, posebno karakteristino za hriansku tradiciju jeste unoenje mnotva simbola, prorokih vizija u taj obrazac. Prva tri jevanelja slau se, recimo, u tome da je neposredno uoi Isusove smrti pomraenje zahvatilo celu Zemlju, a zavjes crkveni razdrije se nadvoje s vrha do na dno. Zatim se grobovi otvorie, ustae mnogi i prikazae se ljudima. Svi ovi simbolini dogaaji treba da u jevaneljima potvrde samo jednu stvar: Isus Hristos zaista bee Sin boji. etrdeset dana posle svog vaskrsenja Isus se, prema Markovom i Lukinom kazivanju, uzneo na nebo da bi potom samom Bogu seo s desne strane. Neto iri opis tog dogaaja dat je u jednoj zasebnoj verziji, na poetku Dela apostolskih. U Jovanovom jevanelju uobliena je, najzad, i jedna sasvim zasebna teoloko-mitoloka koncepcija o Isusu kao venoj boanskoj Rei (Logosu), posredniku izmeu Boga i ljudi. Jo dalje od te kanonske predaje o Hristovom ivotu i uenju, prvi hrianski gnostici i mistiari shvatali su, jo krajem prvog veka, mit o Isusovom vaskrsenju vie simbolino, doivljavajui svog Spasitelja pre svega kao duhovnu pojavu, privid. Kao istorijska linost, Isus iz Nazareta je najvie pripadao onim tokovima u jevrejskoj religiji prvog veka u kojima su se, s vremena na vreme, pojavljivali razni proroci, mesijanski harizmatiari i svete linosti, tzv. hasidi. Posle Isusovog raspea, njegov pokret ubrzo se proirio i premestio van svog matinog, palestinskog konteksta u Rim, Siriju, Malu Aziju, Grku, Egipat u jedan vie helenistiki, kosmopolitski, grko-rimski svet iji su jezici i religije bili bitno drukiji od onog to je sam Isus propovedao u Palestini. Ljudima iz takvog kulturnog i duhovnog okruenja morao je ve apostol Pavle da prevodi i prilagoava ideje koje su poticale iz tradicionalnog judaizma. A upravo kroz taj proces helenizacije izvorni Isusov pokret morao je biti i znatno transformisan da bi na kraju postao i jedna potpuno nova, univerzalna, svetska religija jasno odvojena od judaizma.

55

HrianstvoHrianstvo je danas, sa oko dve milijarde vernika, najvea i najrasprostranjenija svetska religija. Poreklo, glavna uenja i ime ove religije neposredno se temelje na linosti Isusa Hrista, njegovom ivotu, smrti i poukama

Pravoslavna crkva Sv. Preobraenja, ostrvo Kii, jezero Onjega, Rusija

Katolika katedrala u Sevilji, panija

Protestantska anglikanska crkva u Dablinu, Republika Irska

zabeleenim u jevaneljima i drugim spisima Novoga zaveta. Naziv hrianstvo potie od rei Hristos grkog prevoda hebrejske imenice maiah koja znai pomazanik, Mesija. Hrianstvo je nastalo u prvom veku, u istonim provincijama Rimske imperije, a Isusovi sledbenici su po prvi put nazvani hrianima u sirijskoj Antiohiji, oko 50. g. n. e. Isus iz Nazareta u Galileji, rodonaelnik ove religije, jeste, nesumnjivo, centralna linost ne samo u istoriji hrianstva, ve i itave jedne kulture i civilizacije kojoj je ta religija, tokom puna dva milenijuma, dala svoje dominantno obeleje.

56

Hrianske crkve dele se u tri velike grupe: Rimokatolika crkva, Istone pravoslavne crkve i Protestantske crkve. Pored njih, u porodicu hrianskih crkava ubrajaju se i Prehalkidonske crkve (tzv. monofiziti), Crkva istoka (nestorijanci), dok veliki broj razliitih sekti i denominacija (prelazni oblik religijskog organizovanja izmeu sekte i crkve), koje mahom potiu iz protestantizma, svoja uenja takoe vezuje za Isusa Hrista. Otuda danas u svetu ima vie od 20.000 zasebnih hrianskih crkava, denominacija i sekti.

Poeci hrianstvaSvet u kome je roen Isus iz Nazareta i u kome su sastavljena jevanelja bio je, u religijskom smislu, jedan vrlo raznolik svet. ivot u njemu odvijao se unutar granica velike Rimske imperije ije stanovnitvo je, u doba cara Avgusta (31. g. p. n. e. 14. g. n. e.), brojalo oko 7080 miliona ljudi. Dogaaji koji se opisuju u jevaneljima zbili su se u rimskoj provinciji Palestini i pripadali su stoga zvaninoj istoriji carstva. U Palestini je u Isusovo doba (prva treina prvog veka n.e.) ivelo oko tri miliona stanovnika. To je bila etniki meovita provincija, s jevrejskom veinom, u kojoj su se govorila ak etiri jezika: hebrejski, aramejski, grki i latinski. U rimskoj dravi praktikovani su razliiti oblici religijskih verovanja i rituala, kultovi i misterije: kult rimskog imperatora, ali i kult boga Mitre; misterijske religije, ukljuujui oboavanje Velike Boginje, egipatske misterije posveene Izidi i Ozirisu, ali i vera u jednog, jevrejskog Boga oznaenog s etiri slova hebrejskog alfabeta JHVH. U kojoj meri je osvetljavanje najranijeg, judeo-hrianskog perioda u istoriji nove religije znaajno i za razumevanje njene vodee linosti Isusa iz Nazareta? Kada je re o istorijskom Isusu, tu prvenstvo imaju tri jevanelja Markovo, Matejevo i Lukino iz kojih najvie saznajemo o njegovoj linosti i uenju. Ova tri jevanela nazvana su sinoptikim jer dele veliki deo zajednike grae, pri emu se njihovi tekstovi mogu paralelno pratiti jednim pogledom (gr. synopsis). U istorijskom smislu, tu je re o voi jednog od mnogih religijskih pokreta u Palestini pod rimskom upravom. Jevrejski istoriar toga doba, Josif Flavije, potvruje da su ideje o dolasku Mesije i spasenju bile dosta rairene meu Isusovim savremenicima. Eshatologija, uenje o poslednjim stvarima koje e nastupiti na kraju istorije, bila je, zapravo, meu starim Jevrejima oduvek ne samo religijska, ve i politika stvar.

57

U takav istorijski kontekst bismo mogli da stavimo i tradiciju o Isusovom hapenju, osudi i pogubljenju pod rimskim vlastima, koja je vrlo detaljno opisana u jevaneljima. Tu se, meutim, prepoznaju i bitne razlike u odnosu na druge jevrejske religijsko-politike i mesijanske lidere i njihove zajednice. Jedna od najvanijih razlika je, svakako, to to, osim Isusa, niko drugi od lanova njegove zajednice nije bio uhapen ili pogubljen u vezi s dogaajima koji su usledili uoi velikog praznika Pashe u Jerusalimu. Kada je re o rimskoj istoriografiji prvog veka, moramo se, najpre, zadovoljiti ogranienim izborom tekstova u kojima se hriani uopte i spominju. Neke od tih zabeleki nalazimo u delima vrsnih istoriara kao to su Tacit, Svetonije, Josif Flavije i Gaj Plinije Mlai. Meu tim tekstovima nalazi se i svedoanstvo od izuzetne vanosti: direktna, i od hrianskih izvora nezavisna, potvrda o tome da je Isus Hristos bio istorijska linost. Osvrnimo se kratko na Tacitov izvetaj. U jednom od svojih spisa (Anali 15.44) Tacit se osvre na dogaaje koji su pratili izbijanje velikog poara u Rimu u periodu Neronove vladavine (64. g. n.e.). Taj tekst je dragocen za istoriare ranog hrianstva bar iz dva razloga. On, s jedne strane, osvetljava jedno nedovoljno poznato razdoblje u istoriji hrianske crkve kada su, kako se veruje, u progonima hriana u Rimu stradali i apostoli Petar i Pavle. S druge strane, u Analima se nalazi i izuzetno vano svedoanstvo o pogubljenju Isusa Hrista pod Tiberijem, ba u vreme kada je Pontije Pilat bio guverner Judeje. S obzirom na to da je ovaj izvetaj potekao iz nehrianske sredine, tavie, iz ruke jednog od najveih antikih istoriara, ak i najvei skeptici teko mogu osporavati injenicu da je Isus Hrist bio istorijska linost, koja je, kao to i jevanelja kazuju, stradala posle sudskog procesa kojima je verovatno rukovodio Pontije Pilat.Navodimo taj znaajni odlomak iz Tacitovih Anala u celini: Ali ni ljudski napori, ni careva tedrost, ni obredi oienja nisu izbrisali sramotu, nisu prekinuli prie da je poar zapaljen po nareenju. Da stane na put glasinama, pronae Neron krivce i stane ih kanjavati probranim mukama. To su bili ljudi omraeni zbog zlodela koja su inili, a koje narod nazivae hrianima. Ime su dobili po Hristu koji je za Tiberijeve vlade pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata; potisnuto samo zamalo, ovo gnusno praznoverje izbilo je i rairilo se ponovo, ne samo po Judeji, gde se to zlo i rodilo, ve i po Rimu, gde se stiu i neguju sve mogue sramne i gadne vere sa svih strana sveta. Najpre su pohvatani ljudi koji su ispovedali tu veru, a zatim su oni prokazali itavo mnotvo drugih. Njima nije dokazana toliko krivica za podmetanje poara koliko mrnja na ljudski rod. Pogubljenje hria-

58

na sluilo je ostalima za zabavu: oblaili su ih u koe divljih zveri, putali pse da ih rastru, raspinjali su ih na krstove i palili, poput buktinja, kad se spusti no. Neron je dao svoje vrtove za te predstave, prireivao cirkusne igre i, odeven u koijako odelo, umeao bi se meu svetinu, ili bi sa svojim kolima i sam uestvovao u trkama. I mada su hriani inae bili krivi i zasluivali najteu kaznu, raala se u narodu samilost prema njima jer su padali kao rtve svireposti jednog oveka, a ne za opte dobro.

Pored samog svedoanstva o Isusovoj smrti, jo nekoliko podataka privlai panju u ovom jezgrovitom odlomku. Godine 64, kada je u Rimu izbio veliki poar, sledbenici Isusa Hrista u toj prestonici bili su ve nazivani hrianima. To je, svakako, u skladu s podatkom iz Dela apostolskih da su se, desetak godina ranije, pristalice Isusovog puta u Antiohiji po prvi put poele nazivati hrianima. U Tacitovom izvetaju potvreno je da je ta nova religija ponikla u Palestini (Judeji) te da se ubrzo rairila i po Rimu. Primetno je tu Tacitovo nastojanje da krivicu zbog samog poara prebaci na Nerona ali, iako on bar donekle saaljeva hriane u pogledu nepravedne sudbine koja ih je zadesila, uzdrani, konzervativni istoriar ipak smatra da su oni krivi to uopte podleu svom gnusnom praznoverju. Zbog toga, ako ni zbog ega drugog, oni, po njemu, zasluuju najteu kaznu. U svakom sluaju, Tacitov neprijateljski stav prema hrianima je dodatni argument u prilog autentinosti njegovog prikaza. Slika o ranoj crkvi koju dobijamo iz hrianskih dokumenata s kraja prvog i poetka drugog veka prilino je raznolika, ponekad i protivrena. S jedne strane, re je o relativno statinoj, hijerarhijskoj instituciji koja je izrazito patrijarhalna i pragmatina u pogledu svog unutranjeg ureenja. S druge strane, najraniji hrianski pokreti imali su obeleja dinaminih, idealistikih zajednica u kojima su apostoli i putujui uitelji, harizmatske linosti, imali prilino radikalne poglede na porodini ivot, versku hijerarhiju i privatno vlasnitvo. Taj drugi socijalni model je stariji, i mogao bi se dovesti u vezu s istorijskim pokretom Isusovim. Prvi model je, pak, docniji, ali ba taj oblik crkvene organizacije, koji se uglavnom stabilizovao tokom drugog i treeg veka, najvie je doprineo opstajanju hrianske crkve u doba velikih progona. Iz pisama apostola Pavla, najstarijih tekstualnih izvora za prouavanje ranog hrianstva, doznajemo, na primer, da u oblasti u kojoj je on propovedao nije bilo nikakvih posebnih crkvenih graevina. Religijska sluba obavljala se uglavnom po privatnim kuama, a crkvi se pristupalo posle krtenja kome je prethodio dui pripremni period. Crkva je tako predstav-

59

ljala svojevrsnu liturgijsku zajednicu u kojoj se proslavljala Isusova Poslednja veera i uestvovalo u svetoj tajni njegovog tela i krvi. U tom najranijem periodu hriani su predstavljali samo jednu religijsku sektu, relativno malu religijsku zajednicu koja se borila za svoj opstanak u irem, neprijateljskom okruenju. lanovi te zajednice vodili su poreklo iz razliitih drutvenih slojeva. Neki su bili bogati i imali robove, dok su drugi, opet, i sami bili robovi. Iz ovakvih spisa vidi se jasno da su se prve crkve nalazile u gradovima i da je bilo potrebno izvesno vreme dok Mozaik sa likom apostola Pavla, se hrianstvo proirilo i u seoskim Ravena, Italija podrujima. Znamo, na primer, da su prve crkve osnivane u Jerusalimu, Antiohiji, Efesu, Korintu, Aleksandriji, Filipima, itd. Treba, meutim, imati u vidu da je sam Isusov pokret bio izrazito orijentisan prema ruralnim regijama u Galileji, Samariji i Judeji. Hriani su, dakle, bili prisutni i u gradu i na selu, a Isusova misija bila je uglavnom usredsreena na ruralne oblasti. U takvom okruenju, prvi Hristovi sledbenici razvili su svojevrsni kodeks ponaanja i nain ivota. Iz Dela apostolskih doznajemo, na primer, da su apostoli i drugi vernici u Jerusalimu delili svoju imovinu. Isusove izreke zabeleene u jevaneljima razotkrivaju jo tri tipine karakteristike te rane hrianske ideologije. Prvo, apostolski poziv podrazumevao je, u velikoj meri, odricanje od kunog ivota i stalnog boravka u nekom mestu, pa se tako meu ovim misionarima, ukljuujui, naravno, i samog Hrista, poeo iriti svojevrstan ideal beskunitva. Da bi se pristupilo Isusu i njegovom uenju, poeljno je bilo napustiti svoje ognjite, kuu, vlasnitvo. Ideal beskunitva bio je, izgleda, dosta rasprostranjen meu hrianima tokom prva tri veka. Jedan od praktinih razloga njihove stalne selidbe i lakog odricanja od sopstvenog doma bio je zbog toga to su esto bili proganjani. Prema Uenju dvanaestorice apostola, spisu s poetka drugog veka, pravi hrianski prorok nikad ne ostaje na jednom mestu due od dva-tri dana. On takoe ne prima novac,

60

ve je, kao i radnik, dostojan hrane svoje, pa mu uvek treba ponuditi prvinu s vinograda i od stoke. Prema Isusovim izrekama, druga upadljiva karakteristika apostolskog i prorokog ivota bila je odricanje od porodinih veza. Naputanje stalnog doma podrazumevalo je, svakako, i raskid s familijom. Prema Markovom izvetaju, uenici su naputali kue, njive, rodbinu. Neki od njih morali su ak da prekre i minimalne obzire prema lanovima svojih porodica, ukljuujui i njihovo sahranjivanje. U realnim uslovima ivota, meutim, nije bilo tako lako raskinuti sve veze sa svojom porodicom, pa su neki apostoli na putovanja vodili i svoje ene. U jevaneljima se, najzad, u skladu s tim ranim kodeksom ponaanja, preziralo bogatstvo i privatno vlasnitvo. Blago ne treba sakupljati na zemlji, gde moljac i ra kvari, ve na nebu, kao to to savetuje Matejev Isus (Mt 6.1921). To je, u pravom smislu rei, bio ivot proveden na putu. Potrebno je sve izgubiti da bi se sve dobilo. Ako, na primer, prorok zatrai novac, to znai da je on lani prorok; ako na istom mestu, u istoj kui, on ostane due od tri dana, opet bi se za njega moglo tvrditi da je lani prorok. A sam Isus je govorio: Koji vas prima, mene prima; a koji prima mene, prima onoga koji me je poslao. Ili, opet: Trai, i bie ti dato. Iz svega ovoga moglo bi se zakljuiti da je Isus Hrist u stvari bio prvi od tih putujuih uitelja, proroka, harizmatiara. Navedene izreke iz jevanelja su autentine to, naravno, moe znaiti samo to da su one, bar u poetku, dosledno sprovoene u svakodnevnom ivotu. Ako, dakle, pod crkvom podrazumevamo samo neku lokalnu instituciju u kojoj se povremeno okupljaju vernici kako bi uestvovali u liturgiji ili uli po neku propoved, onda se moramo sloiti s tim da u sociolokom smislu ba i nema kontinuiteta izmeu Isusovog pokreta i hrianstva iz docnijih vekova. Hrianstvo je, naime, moralo da se znatno transformie kako bi se od tog prvobitnog, idealistikog pokreta pretvorilo u statinu, vrsto ustanovljenu crkvenu organizaciju. Taj preobraaj imao je, meutim, dalekosene istorijske posledice: jedna relativno beznaajna judejska sekta iz prvog veka postala je na taj nain nova, svetska religija. Putujui uitelji, apostoli, proroci i iscelitelji koji su sebe, bez razlike, smatrali Isusovim sledbenicima, preneli su novo uenje iz Galileje, Judeje i Samarije u druge krajeve Rimske imperije. Tako je rano hrianstvo postalo preteno gradska, urbana religija. U sociolokom smislu, moe se, dakle, uoiti razlika izmeu ruralnog (seoskog) i urbanog (kosmopolitskog) okruenja u kome se razvijalo rano hrianstvo, a zatim i razlika izmeu radikalizma putujuih propovednika i statine hijerarhijske institucije iz kasnijih vekova.

61

Novi zavetNajvaniji izvori za prouavanje hrianstva su novozavetni tekstovi, meu kojima sasvim posebno mesto zauzimaju jevanelja. Hriansko sveto pismo je Biblija (Stari i Novi zavet), a smo hriansko Predanje, pored Biblije, sadri i vie drugih elemenata: Simvol vere (Ispovedanje vere) i uenje o Svetoj Trojici; religijske i politike odluke sedam vaseljenskih sabora; evharistiju (liturgija, misa); dela crkvenih otaca; Kodeks Novog zaveta, 4. vek ikone u pravoslavlju, itd. Ideja o hrianskoj Bibliji kao Novom zavetu proizila je iz onih ranohrianskih tekstova u kojima se sam Hrist, svojom smru, istie kao posrednik u novom savezu s Bogom, novom zavetu. Iako se ideja o novom zavetu javila dosta rano u hrianskoj literaturi, sve do kraja drugog veka sam izraz nije se upotrebljavao da se njime oznai i lista knjiga koja bi za hriane imala obavezujui znaaj. U stvari, zna se samo da je oko 180. g. hrianski biskup Melit sastavio spisak knjiga koje pripadaju Starom zavetu, tj. jevrejskoj Bibliji. Na osnovu toga se obino pretpostavlja da je u Melitovo vreme postojala i nekakva ideja o Novom zavetu kao zbirci hrianskih dokumenata. Uostalom, Novi zavet se ba u tom kontekstu prvi put direktno spominje jo 192. godine, u spisu nepoznatog hrianskog polemiara. Za razliku od tekstova koji su uli u sastav jevrejske Biblije, novozavetne knjige svedoe o mnogo manjem vremenskom jazu izmeu opisanih dogaaja i pisanih izvetaja o njima. Dogaaji izloeni u jevaneljima zbili su se uglavnom oko 30. godine, a prvo pisano jevanelje je nastalo ve oko sedamdesete. Evanelista je, dakle, sastavljao svoj zapis, svoju hroniku tih dogaaja samo etrdesetak godina (jednu geFragment rukopisa neraciju) posle Isusove smrti. Jevanelja po Jovanu

62

Novi zavet je sastavljen od ukupno 27 spisa. Re je tu, zapravo, o etiri vrste religijskih tekstova: 1. etiri jevanelja (Matej, Marko, Luka i Jovan) 2. jednoj ranoj crkvenoj istoriji (Dela apostolska) 3. dvadesetjednoj poslanici (ukupno etrnaest pisama pripisuje se apostolu Pavlu, dok je ostalih sedam optijeg karaktera) 4. jednoj apokalipsi (Otkrivenje Jovanovo). Jo dosta rano u crkvenoj tradiciji Matejevo i Markovo jevanelje spominju se skupa, dok se Dela apostolska pripisuju Luki, autoru treeg jevanelja. Iz Druge Petrove poslanice vidi se, opet, jasno da su krajem prvog veka, kada je ovaj tekst i napisan, Pavlova pisma bila hrianima poznata u formi zbirke koja je imala gotovo kanonski znaaj. Znano je, najzad, i to da su novozavetni tekstovi pripisani Jovanu (jevanelje, tri pisma i apokalipsa) inili zaseban segment ranohrianske literature.

Hrianstvo je vrlo brzo posle odvajanja od judaizma postalo svetski religijski pokret. Otuda postoji i veliki broj verzija novozavetnih tekstova sauvanih na raznim klasinim jezicima. Re je o priblino 5.000 rukopisa na grkom i ak 10.000 rukopisa na drugim jezicima (latinskom, sirijskom, arapskom, koptskom). Izvorni jezik Novog zaveta je tzv. koine, ili opti, obini grki jezik. Kopije ovih tekstova se, naravno, ne podudaraju. U tim prepisima se, po pravilu, nalazi i izvestan broj greaka nastalih kao rezultat rune pisarske delatnosti. Nije, na alost, sauvan nijedan originalni dokument nekog novozavetnog teksta. Izuzev jednog fragmenta iz Jovanova jevanelja koji se obino datira u 125. g, najstariji rukopisi (prepisi prepisa) su s kraja drugog i poetka treeg veka. Za razliku od hebrejskih biblijskih tekstova koji su izvorno pisani i prepisivani na svicima, kompletni novozavetni dokumenti sauvani su u formi kodeksa ili knjige. Najstariji sauvani primerci tih kodeksa sastavljeni su tek u etvrtom veku.

U izvornim zbirkama Novoga zaveta, kao i u njegovim modernim prevodima, prvo po redu je Matejevo jevanelje. Jevanelja, meutim, nisu i najstariji tekstovi u hrianskoj Bibliji. Tu primat pripada Pavlovim pismima, obino datiranim izmeu etvrte i este decenije prvog veka. Slede zatim sinoptika jevanelja (po Mateju, Marku i Luki) koja su priredili anonimni autori iz druge i tree hrianske generacije, iako su ti tekstovi tradicionalno pripisani samim apostolima ili njihovim saradnicima. Protivno tradiciji koja Mateja tu stavlja na prvo mesto, najstarije novozavetno jevanelje je Markovo, napisano oko 70. godine. Matej i Luka pisali su iz-

63

meu 70. i 100. godine, a poslednje kanonsko jevanelje, spis pod imenom apostola Jovana, nastalo je, po svemu sudei, krajem prvog ili poetkom drugog veka. Iz tog perioda su i poslanice pripisane Pavlu koje su sastavili njegovi uenici (npr. pisma Efeanima, Timotiju, Titu), dok su Otkrivenje Jovanovo i Poslanica Jevrejima s kraja prvog veka. Prva celovita lista novozavetnih knjiga obelodanjena je 367. godine u Uskrnjem pismu episkopa Atanasija iz Aleksandrije crkvama u Egiptu. Ta lista sadrala je ukupno 27 tekstova, a Atanasije je, prvi put, pomenuo i re kanon da bi ukazao na njihov znaaj i vrednost kao hrianskog Svetog pisma. Samo etrdesetak godina ranije (325. g.), Eusebije iz Cezareje verovao je da se svega 20 od tih tekstova mogu smatrati za autoritativne, svete spise, dok je ostale tekstove taj crkveni jerarh i istoriar tretirao kao problematino, ideoloki osporavano tivo. Ima, prema tome, puno osnova da se pretpostavi kako je novozavetni kanon od 27 ranohrianskih dokumenata bio uoblien ba u tom etrdesetogodinjem periodu koji je Atanasijev kanon delio od Eusebijeve zbirke tekstova. I doista, godine 331. rimski car Konstantin poslao je pismo svom crkvenom savetniku Eusebiju u kome je od njega zatraeno da uestvuje u pripremi prvih 50 primeraka Biblije u kojima je, naravno, trebalo da se nau i hrianski tekstovi. To je, u svakom sluaju, bio vrlo skup i znaajan poduhvat, pa se moe pretpostaviti da je jedan od Eusebijevih zadataka, kao carskog poverenika i savetnika, bio i da napravi selekciju onih dokumenata koji bi bili uvrteni u Novi zavet. Postojei hrianski kanon je stoga, po svemu sudei, bio uoblien tridesetih ili, najkasnije, etrdesetih godina etvrtog veka. U svakom sluaju, prilino je izvesno da su politiki, dravni razlozi i motivi predstavljali jedan od odluujuih faktora prilikom izbora tih kanonskih te