arhitektura od renesanse do postmodernizma

8/16/2019 Arhitektura Od Renesanse Do Postmodernizma

1/46


2/46

godina radio na vratima krstionice. d 1483. godine, Bruneleski je naivan:upravnikom i pronalaa"em;. astavak igradnje je iiskivao veliko ponavanjeme+ani"ki+ na"ela koje $i#erti nije imao, a Bruneleski se potrudio da se njegovanestru"nost ilo*i javnosti, (to je dovelo do toga da se samo Bruneleskijevi predloiuva*e.


3/46

&o 1485. godine treina konstrukcije je avr(ena i tada je nedostatakarmature proiveo velike pro#leme. Bruneleski je prilikom ilaganja idejekonstrukcije građevinskom komitetu ostavio se#i prostora a gre(ke, govoriv(i da esamo praksa pokaati apravo (ta je neop+odno. Kako #i olak(ao konstrukcijukupole, pri vr+u je umesto kamena iskoristio opeku.

ored svi+ inovacija u konstruktivnom pogledu, neop+odno je pomenuti i toda je Bruneleski iumeo ivestan #roj me+ani"ki+ sprava kojima je u#rao igradnju.n je napravio i kantinu na spratu kako radnici ne #i silaili na priemni deo u vremeru"ka i na taj na"in u(tedeo vreme. ama gradnja je napredovala jako #ro (to jeodu(evilo sve prisutne. oglo se videti stepeni(te, svetlost, kao i ni gvodeni+podupira"a a penjanje na strma mesta. Bruneleski se #avio i kanalima asprovođenje vode, otvorima a u#la*avanje vetrova, a(titom od isparavanja iemljotresa.

Aidanje kupole je avr(eno 14!. godine sa ostavljenim prostorom alanternu. Kako to o#i"no #iva u Firenci, iste godine je raspisan konkurs za izradulanterne. a takmi"enju je po#edio opet Filipo, koji je napravio model kojim #i

projekat #io avr(en. )ad je apo"et tek nekoliko meseci nakon Bruneleskijevesmrti, 1446. godine, tako da je projekat prepu(ten ikelocu. )e#ra kupole ikeloco je ve(to poveao a potporne polulukove koji podupiru jegro lanterne i u pomoo#rnuto okrenuti+ klasi"ni+ konola, oni ona"avaju re#ra oktagonalne male kule.Krajnji ornamentalni akcenat dao je Bruneleski imeđu 143. i 1445. godinekori(enjem eksedre na #ai tam#ura. #raovao i+ je udu#ljenjima i de#elimidovima i udvojenim korintskim polustu#ovima ispod i#o"eni+ enta#latura. vdese vidi volumiiranje koje je udaljavanje od linearno/gra-"ki+ tendencija koje suranije #ila Bruneleskijeva odlika.

rilikom osve$ivanja katedrale 2%. marta 14!. godine, na kome jeprisustvovao papa =ugenije 2


4/46

kraju, koje su uokvirivali korintski pilastri, (to je projekat "inilo simetri"nim, kao (to je i svod sa jedrima pandanti0a inad svakog traveja nagla(avao pravilnostkvadratnog o#lika koji je nosio. Bolnica je sadr*ala i iuetne re#arije klasi"ni+detalja koji se pripisuju Bruneleskiju kao skulptoru i lataru.

!#ro po otpo"injanju radova na #olnici, #ogati poglavar Dovani di Bi"i de

edi"i naru"io je igradnju sakristije '1421(28) za crkvu *an +orenco u,irenci. Bruneleski je tada sagradio Sacrestia Vecchia kao kocku nadvi(enu+emis0eri"nom kupolom koja po"iva na pandanti-ma %preueto i viantijskeprakse'. pto"ena proorima pri osnovi, kupola je re#rima podeljena na 18segmentno krivi+ kri(ki. anja kocka, sli"no asvedena, o#raovala je oltarskukapelu. apravljena je s+ema pomou koje je osnova poveana sa elevacijom, anajuticajniji Bruneleskijev doprinos evoluciji renesansnog ar+itektonskog stila #io jeira te s+eme geometrijskim o#rascima koje je 0ormirao pietra serena/ompostavljajui ga u kontrast sa svetlim idovima u (tuku. ladna lepota Bruneleskijeve ar+itekture je de-nisala stil rane renesanse.a trenutak se valja osvrnuti -apeli aci gde nailaimo na #rojne rasprave

po pitanju autora. !pravo ovaj pro#lem pokauje koliko je #io sna*an uticaj0ormalni+ i tipolo(ki+ Bruneleskijevi+ iuma. Kapela aci je projektovana kao gradaudru*enja a 0ranciskanske sve(tenike anta Kro"e i sme(tena u ju*no krilo velikecrkve. oru"io ju je ndrea de aci, glava -rentinske porodice vredan ugleda edi"iporodice. eleo je pogre#nu kapelu poput edi"ijeve, ali sjajniju C slo*enije osnove iartikulacije od tare sakristije. Kapela aci (iri svoj centralni kvadrat sa kupolom uduguljast prostor sa dodatkom traveja na dve strane sa kasetiranim poluo#li"astimsvodovima. ! idove prostorije se pru*a niska klupa, a sa isto"nog ida se otvaramala oltarska kapela kvadratne osnove sa kupolom. !dvojeni luk na glavnom idu%medi"ijevskog modela' pro(iren je na sva "etiri ida. ! okvir korintski+ pilastera ienta#latura sme(tene su ni(e i okulusi, ali i relje- u terakoti, skulpture apostoladopunjene velikom poli+romnom predstavom jevanđelista na kru*nim ramovimapandanti0a. Kapela ima detaljno rarađenu 0asadu sa portikom koji nosi 6 stu#ova ikoja je asvedena kupolom na pandanti-ma i #o"nim poluo#li"astim svodovima %kaoi unutra'.

Filipo Bruneleski je Firencu drasti"no promenio. okom poslednje decenije*ivota, radio je dosta na taroj sakristiji i crkvi an Eorenco. Grkva *anta /arija


5/46

delji neli, oratorijum građen a kamaldole(ki manastir u Firenci posveenBogorodici i 18 apostola, apo"et je 144. godine i usled nedostatka pri+odaostavljen nedovr(en 1437, sve do 15. veka kada je dovr(ena u druga"ijem maniru.Aami(ljena je kao (esnaestostrani"ni oktagon sa kupolom? polukru*ne ni(e suuse"ene u svaku drugu stranicu spolja(njeg ida. Kapela se unutra, sa du#okouvu"enim apsidama otvara po stranama oktagona, koje poveuju uski prolai kro

apside, poput am#ulatorijuma. nogi nau"nici ovu građevinu smatraju primeromnajrelije 0ae njegove karijere, gde dominiraju trodimneionalni elementi kojio#likuju prostor %du#oke ni(e i poveani polustu#ovi, trougaoni stupci imeđukapela'.

vako masivne i te(ke 0orme mogu se nai i u Bruneleskijevoj crkvi *an*pirito, "ija je igradnja apo"eta 14!. godine. o je #ailikalna crkva sa centralnoplaniranim isto"nim krajem. Bila je okru*ena polukru*nim kapelama koje su seotvarale prema kupolasto asvedenim travejima #o"ni+ #rodova, prema transeptu iapsidi. Kapele predstavljaju najiuetnije odlike Bruneleskijevog projekta, po(to jespolja o#lik igledao kao neprekidan lanac ispup"enja. akon Bruneleskijeve smrti,i#o"ine su prekrivene idom "ime je do#ijena ravna povr(ina kakva i danas postoji.

! unutra(njosti je Bruneleski adr*ao sistem koji je osmislio u crkvi an Eorenco, ali je naglasio te*inu i veli"inu o#lika. ajo"iglednija promena je kori(enje loptasti+polustu#ova koji Hankiraju ulae u kapele umesto pljosnati+, kanelirani+ pilastera uan Eorencu. an pirito je jednostavnija u pogledu ornamenata. &onje povr(inelukova i #lokovi na vr+ovima kapitela kolonade glavnog #roda nemaju isklesanerelje0e. 2sticanje 0orme #e dekorativne oplate predstavlja inteivan klasiciam uBruneleskijevom radu pred kraj *ivota.

Iedan +umanista posle Bruneleskijeve smrti govori o tome kako suFilipovi ideali apravo viantijski, islamski %o#lik kupole', rano+ri(anski %"estokori(enje pandanti0a', romani"ki i anti"ki.

eriodizacijaJ

• 184. Aapo"eta igradnja -rentinske katedrale• 1491. Konkurs a iradu novi+ vrata krstionice• 141. Konkurs a iradu kupole• 1489. o"etak igradnje kupole• 141L1485. 2gradnja Bolnice a na+o"ad• 1481. ostavljen kamen temeljac a crkvu an Eorenco• 1481L148. 2gradnja tare sakristije• 1434. Aapo"eta igradnja crkve arija delji nđeli• 1436. Aavr(ena kupola #e lanterne? )aspisan konkurs a iradu

lanterne? sveena katedrala? Aapo"eta igradnja crkve an pirito• 143L1445. 2gradnja eksedre• 1446. Kapela aci? umire Bruneleski


6/46

l#erti

Eeon Batista l#erti rođen je u Denovi 1404.godine, kao van#ra"ni sin velike-rentinske trgova"ke porodice u privremenom egilu. Bio je 0antasti"an teoreti"ar,istori"ar, nau"nik, +umansita i pisac. tekao je kompletno +umanisti"ko o#raovanjeu adovi, gde je nau"io gr"ki i latinski, a kasnije na univeritetu u Bolonji studirapravo. 1428. godine njegova porodica se vraa i ignanstva u Firencu. l#erti tuuponaje Bruneleskija, a verovatno i &onatela i $i#ertija.

! vreme pape =vgenija 2


7/46

po"etak je jasno vidljiv. raveji sa otvorima a vrata su (iri od ostali+. polja(njostgrađevine je podeljena i +oriontalno i vertikalno. 5orizontalna podela jepostignuta detaljno dekorisanim enta#laturama, dok svaka kori(a kao i na palatiedi"i slu*i kao postolje proora. 6ertikalnu podelu "ine prislonjeni pilastri koji upriemlju imaju toskanski tip, dok na sledea dva sprata stoje korintski tipovipilastara % piano nobile ima #ogatiju 0ormu korintskog tipa'? sve ovo je po uoru na

rimski Koloseum gde se prati o#raac dva sprata korintski& stu#aca.


8/46

su dva kvadrata donje 0asade, a svaki od nji+ odgovara kvadratu +rama na gornjemnivou.

*an ankracio

1448. godine l#erti je sagradio kapelu posve$enu *vetom gro#u u

paro+ijskoj crkvi )u"elajevi+, tik u porodi"nu palate. ! sredini je stajalo #ogatoukrašeno svetilište, koje sim#oli(e veti gro# u Ierusalimu, a sastoji se odelemenata koji vode poreklo sa -rentinskog #aptiserijuma / svetli+ i tamni+(a#lonski+ plo"a 2 kanelirani+ korintski+ pilastera. !la u kapelu de-nisan jestu#ovima koji nose ar+itrav, ilustrujui l#ertijevo du#oko raumevnje klasi"neprakse u kojoj lukove %sem kad su prislonjeni na id' nose stupci, a stu#ovi podupiruar+itravnu redu.

*an ,rančesko: &ram /alateste

2građen u iminiju sredinom 14%0. godine za ;igmonda /alatestu,po+lepnog princa / tiranina koji je kao +umanista #io jedan od l#ertijevi+naja+valniji+ patrona. a spolja(njim krilima građevine, du#oke lu"ne ni(e u kojimase nalae sarko0ai Aigmundovi+ dvorana, nose masivni stupci istaknuti sna*nimvencem na visini lukova. @itav sistem podsea na preostale delove aksencijeve#ailike i 2< veka. l#erti je ovom građevinom pomerio renesansnu ar&itekturuvan njenog #runoleskijevskog idioma u ikonogra0ski eksplicitnu veu saanti"kim rimskim modelima. l#erti je ovu goti"u crkvu atvorio u renesansnu(koljku, kako #i adovoljio am#icionu alatestinu potre#u a slavnommemorijalnom građevinom a se#e, svoju metresu 2otu delji ti 2 "lanove svogdvora. &onji deo 0asade građen je tako da evocira sliku trijum0alnog luka %kao sim#oltrijum0a alateste nad smru uprkos javnoj konsiguraciji pape ija 22 alateste #ogsvoji+ nedela'. 2luija trijum0alnog luka #ila #i jo( u#edljivija da su aidani delovikoji Hankiraju sredi(nji luk ostavljeni kao ispup"enja kakva su prvo#itno #ila,spu(tajui se do tla #e plinte. 2pak trijada ni(a na građevini, kanelirani polustu#ovi 2prelomljene enta#lature nalikovali su onim istim koji se nalae ispod atike namnogim opstalim rimskim slavolucima. . vgustov slavoluk je #io inspiracija dal#erti da an Fran"esku njegov, vencem uokviren medaljon pored #ogati+ kapitelaprislonjeni+ stu#ova. un id, koji je #io integralni deo rimske građevine, ovde jeponovo uspostavljen. ode#ljao je ve sna*ne #lokove 0asade sperponiranim redom2 ornamentalnim relje0om, a istrenim vencem je naglasio du#inu ida #o"ni+ arkada.rojekat a gornju onu 0asade inad jake enta#lature sa"uvan je na medalji i1459.godine, predvideo je polukru*ni timpanon podr*an kratkim stu#ovima nadtrodelnim proorom koji su Hankirani kvadratnim lukovima. akođe se vidi id*inovksa re#rasta kupola koja #i natkrivala rotondu ia glavnog #roda 2 #o"ni+kapela %analogija sa anteonom'.

*an ndrea

ko 1470. godine +udoviko


9/46

portalima na o#e strane'.


10/46

Bramante je taj pro#lem re(io iluionisti"kim slikarstvom, naslikav(i :produ*etak;kasetiranog svoda sa stupcima i ostalim elementima i glavnog #roda. vakva-ktivna ar+itektura auima na"ajno mesto u renesansnoj tradiciji, poputaa"ovog v. rojstva, samo u mnogo monumentalnijem idanju.

>? @ ?/@ ? 6?*- >>**

Krajem M< veka, ta"nije 14. godine, Bramante i ilana odlai u )im.jegova prva građevina u )imu je klauster Santa Marija dela Paće %1599/1594'. astupcima je primenio jonski, a inad korintski stil, u dva nivoa (to poti"e i sistemaanti"kog Koloseuma, arcelovog poori(ta i dr. $odine 1598. Bramante je igradio=empijeto, koji predstavlja novo poglavlje u istoriji ar+itekture.

$rađevinu je naru"io (panski kralj, a #ila je martirijum sagrađen unutarklaustera u crkvu an jetro in ontorio, da #i ona"ila mesto na kojem je, polegendi, mu"en sveti etar. ! osnovi je kru*na, sa kupolom. >ram je #io okru*entremom sa stu#ovima, i to je prvi put od anti"kog do#a da trem sa kolonadomokru*uje celu. va građevina, međutim, ne predstavlja repliku anti"ki+ građevina jer

sama njegova visina je jedinstvena a ovaj tip građevine, a visoki tam#ur na kojempo"iva kalota je Bramanteov ium %Eom#ardijski uticaj koji je primenio i na anatiru'. rivla"ei tako pa*nju na kupolu, Bramante je dramatiovao memorijalnu0unckiju empijeta.

$odine 1595. uradio je Belvedersko dvorište %Cortile del Belvedere', apapu Iulija 22, kao deo papskog projekta a o#novu


11/46

svetog etra, nad ukrsnicom krakova, udiala #i se kupola. @etvorougaone kuleudiale #i se nad "etiri ugla kvadrata. eđutim, centralni plan #i predstavljaopro#lem C ne #i postojao duga"ak #rod a liturgijske procesije, niti #i se prekrilostaro osve(tano tlo u potpunosti. polja(njost Bramanteove građevine %(to mo*emovideti na medaljonu', imala #i sve odlike Eeonardovi+ ar+itektonski+ skica agrađevine centralne osnove. Kupola #i #ila iaovna u svojoj veli"ini i podupirala #i

je "etiri masivna stupca poveana lucima nad ukrsnicom. Bramanteov projekat aovu crkvu odredio je ar+itektonsku #udunost građevine, koja je kratko #ila podnjegovom kontrolom, kao i crkveno graditeljstvo "itave 2talije sve do kraja veka. no(to "e #iti karakteristina ar+itekture "itavog M


12/46

kostiju, mi(ia, nerava, vena, rali"ite pokrete i sve polo*aje tela, i ne samo kod ljudinego i kod *ivotinja.

:ikelanđelo je #io "ovek sa jakom i du#okom memorijom tako da, "im #imakar samo jednom video tuđa dela, on i+ je savr(eno pamtio i mogao njima da se

slu*i na takav na"in da jedva iko to ikad primeti;. vaj opis jasno opisuje na"in nakoji je ikelanđelo stvarao svoja samostalna dela i ona koja su #ila pod uticajemdrugi+ umetnika. ve sli"nosti koje se primeuju u opusu ovi+ dveju vrsta delaukauju na sve principe koji su se po(tovali u umetnosti.

ikelanđelo Buonaroti je imao "etrdeset godina kada je po"eo da se #aviar+itekturom. &o tada, stvorio je umetni"ka dela skulpture i slikarstva koje su ra"iletakvom snagom, ekspresivno(u i originalnosu, da nisu mogle nai suparnika urenesansnim delima, a mo*da ni kasnije. ivee jo( pedeset godina, do kraja *ivota#avei se poeijom, slikarstvom, skulpturom i ar+itekturom, "ime e promeniti "itavtok umetnosti, uticati na mnoge umetnike kasniji+ epo+a i o#likojuci umetnost.ikelanđelo je kao umetnik #io temperamentan i te*ak a saradnju. jegovi patroni

%naro"ito pape' su smatrali da je #ilo vredno trpeti njegov temperament jer e i+njegova dela ovekove"iti jedan od najvrsni+ stvaralaca.

1515. godine papa Eav M, naslednik Iulija 22 i porodice edi"i, o#javljujekonkurs a iradu asade za crkvu *an +orenco, -rentinsku #ailiku koju jeBruneleski pre skoro sto godina apo"eo a porodicu edi"i. Aa iradu je ia#ranikelanđelo, a na konkursu su se sa svojim predloima pojavili imeđu ostalog i)a0ael, ntonio de angalo stariji, kao i Dulijano angalo. ikelandjelova 0asadanikada nije ivedena, ali su ostali sa"uvani rani pisani opisi, crte*i, kao i drvenimodel i 1515. godine.

Fasada je radjena a Bruneleskijevu crkvu koja ima jasno ocrtan visoki glavni#rod, ni*e #o"ne #rodove i jo( ni*e kapele. adasnje re(enje #ilo je da se postavidekorisani paravan o#likovan tako da odgovara ira*enim pro-lima gradjevine.ikelanđelovo re(enje #ilo je da se sagradi neavisan narteks, koji #i #io du#ine kao

jedan od traveja i koji #i se pri"vrstio a pro"elje crkve igrađene u 15. veku, ali #iimao sopstvenu 0ormalnu i konstrukcijsku autonomiju. Be o#ira (to se takavpravougaoni trem nije odr*avao na gornjim konturama an Eorenca, ipak jeira*avao presek unutra(njosti crkve kro istaknute i uvu"ene ravni i tesnointegrisani mre*ni sistem udvojeni+ redova i +oriontalni+ venaca. ni su odgovaralipodeli glavnog #roda i #o"ni+ #rodova, kapela, arkada, 0ria i sprata sa proorima.rojekat je iiskivao kom#inovanje #ogatog programa relje0a i slo#odne skulpture saar+itektonskom s+emom, koji e #iti sme(teni u kru*ne medaljone, panele i ni(e kojise pojavljuju na modelu. Iedva je inenađujue primetiti koliko je skultporalna samaar+itektura. ! Firenci nema crkveni+ 0asada i petnaestog veka sa kojima #i semogla uporediti ikelanđelova a an Eorenco, iuev l#ertijevog 0antasti"nouspelog +i#rida a anta arija ovela? njena monotonost i linearna apstrakcija,koje generalno artikulaciju artikulaciju kvatro"enta, ikelanđelo je trans0ormisao u"vrste mase, sna*ne o#like i ranovrsne ravni visokorenesansne ar+itekture.

ikelanđelova ar+itektura, svojim sna*nim volumenima, muskulono(u iekspresivnim silama, ami(ljena je kao skulptura. a 0asadi projekta a an Eorenco,u porud*#ini a gro#nicu Culija ?? kojom je ikelanđelo #io opsednut veim delom


13/46


14/46

&ok je igled konstruktivni+ elemenata kapele /ediči C tamni pilastri iar+itravi u relje0u na #ledom idu C generalno prilagođen Bruneleskijevom prototipu,ikelanđelova :druga ar+itektura;, kako su navane #ele mermerne gro#ne ni(e ita#ernakli, vodila je sopstveni *ivot,. :A#ijen; i :gnje"en; su re"i koje slu*e da seopi(e #eli mermer koji koegistira sa pilastrima? one navode da je mermerni sistemimao vitalnost i snagu koja odgovara *ivom organimu, a ne kamenu. li

ikelanđelo je opaio *ivot u kamenu C #io je to ivor energije njegovi+ ivajani+-gura. poso#nost da "ekiem i dletom ivede *ivu oso#enost kamena C da inertnumateriju u"ini da deluje organski C predstavljala je prirodu njegovog genija. nogiikelanđelovi projekti nailaili su na pro#leme, pa ni gro#na kapela edi"ijevi+ nijeiuetak. 2ako je ar+itektura #ila avr(ena 1586, rad na skultpuri je o#ustavljen1587. godine i nije nastavljen do rani+ trideseti+. -ada je /ikelanelo 1%4.godine napustio ,irencu da #i se stalno naselio u imu, neke statue su klesalidrugi umetnici. Ptavi(e, od#io je da ka*e kako je on amislio da -gure #udupostavljene i kako da kapela #ude dovr(ena.

B?B+?=>- />?D? +@>E?C

rva ikelanđelova ar+itektura koja nije #ila samo nosač ili poađeskulpture, #ila je #i#lioteka manastira an Eorenco u Firenci. ikelanđelova li"nainterpretacija klasi"ne 0orme ogledae se i u njegovom sledeem delu u anEorencu, #i#lioteci koja $e #aštiniti sve /edičijeve rukopise. 2gradnja jeapo"eta 1%24. godine, kada se gro#na kapela edi"ijevi+ jo( uvek gradila,a+valjujui novom papi i porodice edi"i, -lementu 6??.

rogram je osmi(ljen tako da je podraumevao čitaonicu koja #i se nalailanad jednim krilom manastirske grade oko klaustera crkve an Eorenco. vo je #iotradicionalni poloaj a manastirsku #i#lioteku koji joj je pru*ao do#ruosvetljenost i a(titu od vlage. %o ugledu na ikelocovu #i#lioteku u an arku'Kao i ostali ikelanđelovi projekti, i ovaj je takođe o#ustavljen i ponovo pokrenut, a

posle ikelanđela, građen od strane drugi+. )adovi su se odvijali u periodu od1%24. do 1587. godine, kao i od 1533. do 1534. godine. ikelanđelo napu(taFirencu, a "itaonica i njen ricetto %vesti#il i stepenice' avr(eni su 1%%9. godine poinstrukcijama koje je ikelanđelo poslao i )ima.

&uga"ki prostor "itaonice podeljen je na pravougaona polja koja suodređena spolja(njim podupira"ima u vidu kontra0ora. vaki odeljak imao je ve$eprozore i manje inad nji+, kao i specijalno projektovane klupe. oriontalno, svako udu#ljenje jeona"eno trakama na s&ematizovanoj tavanici koje se prostiru od jednog dodrugog ida, a ista s+ema je ponovljena i na podu. va s+ema je #ila godna iprakti"ni+ raloga, po(to je svaki travej tako postao slo#odna pravougaona kutijakoja je imala sopstveni sistem a osvetljenje, vadu+ i u"enje. ikelanđelo je ovdeu"inio ne(to novo, anga*ovao je plitki relje . ! ricettu, međutim, ivr(ene suprepravke C stare 0orme i vitruvijanska pravila su anemarni i amenjeniikelanđelovom skulptoralnom ar+itekturom.

Ricetto je visoka, ali so#a umerene veli"ine koju "ine velike stepenice kojevode u prostor same #i#lioteke. 5ajnri& 6elFin, "uveni istori"ar umetnosti 1.veka, opisao je ovaj vesti#il kao :jedinstvenu mani0estaciju #aroknog du+a; u njoj


15/46

primetiv(i o#like koji e se identi-kovati ar+itekturom 17. veka. vo predvorje saulaom smatrano je velikim primerom ikelanđelovi+ stilski+ slo#oda i tenije koju

je konstantno stvarao imeđu tradicije i inovacije. $de god je mogao lkelanđelo je okrenuo ustaljene" logične odnose naopako. Kao glavni nosei elementistu#ovi #i tre#alo da #udu istureni i da nose ar+itravni venac. vde su, međutim,stu#ovi uvučeni, tako da idna platna, koja su isturena, prosto stiskaju stu#ove.

!mesto parapeta inad ulaa u #i#lioteku nalai se samostalna radelna linija.


16/46

=rg je kao mesto kro rali"ite periode, nosio sa so#om rali"ite vrstena"aja. Ana"aj koji je imala u anti"ko do#a, u velikoj meri je a#oravljen u srednjemveku kada je pretvoren u sredi(te sekularne vlade i kancelarije rimski+ esna0a, apo"elo je i da se apu(ta. ikelanđelo je u renesansnom periodu pretvorio trg umesto novog i dinamičnog centra rimskog političkog ivota. rojekat jenapredovao u sporim etapama i sa puno prekida? pre njegove smrti 1564. godine

malo je od projekta #ilo sagrađeno. $radnja je apo"ela 1%8. godine i "ak do 17.veka nije avr(ena, ali je ikelanđelov originalni plan sa"uvan a+valjujuigravurama >tjana iperaka i sedme decenije 16. veka.

rvi korak u stvaranju ovakvog trga #ilo je sme(tanje #ronzanestatue konjanika rimskog cara /arka urelija i drugog veka, koji je velikisim#ol slavne rimske pro(losti. rg je trapezoidnog o#lika, a na njemu su vepostojale dve građevine koje su gledale na Forum )omanum. o su #ile alazzo del*enatore G alata *enatora i 18. veka, koja je #ila podignuta na ru(evinamarimske pisarnice i prvog veka, i druga, alazzo dei Eonservatori G alatakonzervatora, građevina sa arkadama i kvatro"enta koja je sagrađena nana"ajnom anti"kom +ramu posveenu Iuliju ptimiju aksimu. Kako #i prepravio

alatu senatora, ikelanđelo je igradio udvojeno monumentalno stepeništena sredini priemnog nivoa, postavio red gigantski& pilastera, a svaki prozorskiotvor je iraio ta#ernaklom koji je nadvi(en pravougaonim poljem. %vo je direktnopreueto i Eaurencijanske #i#lioteke' Aatim, pomerajui stariju kulu sa strane ucentar, poja"ao je osovinu uspostavljenu statuom konjanika i novim stepeni(tem.,asada alate konzervatora je pretvorena u grednu s&emu veliki+ dimenija sakolosalnim pilastrima na velikim #aama koji su spajali gornji i donji red u jednucelinu. vaki otvor loe je #io određen malim redom stu#ova, a svako prozorskoudu#ljenje okvirom u vidu ta#ernakla sa jedinstvenim plasti"nim diajnom.

dgovarajua građevina, navana alazzo uovo" ili ova palata,sagrađena je preko puta trga kako #i stvorila dinamiku sa alatom konervatora i

kako #i prostor #io zatvoren. Be o#ira (to je alata senatora viša nego #očnegraevine, ona nije upadljiva, a to se postiglo tako (to su #očne graevineučinjene podjednako vidljivim kori(enjem sna*ni+ stu#ova i vei+ pilastera.Kori(enje gigantski+ pilastera na ni*im građevina stvarao je utisak da su svegrađevine iste visine. a kraju trga je postavljeno široko stepenište koje jeprodu*ilo osu koja se pru*ala od stepeni(ta, preko statue do enatske palate ikona"no do kule. ikelanđelo je ia#rao ogromni popločani oval koji uokvirujestatuu i na taj na"in o#jedinjuje sve tri građevine. 2spod elipsastog postolja statue,tlo se ne*no udi*e i stvara ideju Kapitola kao umbiculus mundi, kao centra sveta.

E-6 *6. >=

ikelanđelov rad na crkvi svetog etra predstavlja vr&unac njegovogstvaralaštva. ntonio di *angalo /lai postao je 1%9. godine glavni ar+itektaa crkvu v. etra. ! to vreme, nasledio je originalni projekat Bramantea koji jepodraumevao "etiri ogromna stupca ispod kupole i velik poluo#li"asti svod koji supoveivali. angalov li"ni projekat a crkvu koji je sa"uvan u drvenom modelu je#io am#iciono predstavljanje originalnog nacrta, a pre njegove smrti 1%4!. godine,igrađeno je nekoliko delova njegovog projekta. akon angalove smrti,sedamdesetdvogodi(nji ikelanđelo preuima #rigu o projektu i tra*i da se tiizgraeni delovi unište jer je uo"io sla#osti angalovog projekta. n je uklonio


17/46

trem sa kulama, odstranio zidove koji su Fankirali ulaz i eliminisao krstovekoji su #ili planirani a uglove gde su se sekli svaka apsida i kvadrat. !nutra(njiprostor je o#jedinio pod jednim celovito zasvedenim kvadratom i krstom. Ptose ti"e spolja(njosti, projektovao je asadu u vidu pročelja +rama sa kolonadom,(to je #io dinami"niji prila u odnosu na Bramanteov koncept sa "etiri identi"ne0asade. reostale tri strane su o#raovane kori(enjem pilastera koji poveuju dva

sprata ispod uske atike, i koji lagano opkruuju spolja(nji omota" #ailike dokupole. @ kupoli pilastre menjaju udvojeni stu#ovi na tam#uru, a potom sere#ra udi*u prema lanterni.


18/46

ikelanđelo je uveo mno(tvo u#uđujui+ novi+ zamisli i inovacija uar+itekturu 16. veka demonstrirajui koliko su IiveJ orme njegovog li"noggraditeljstva #ile saglasne sa du&om antike. jegov rad se ralikovao od mati"nogtoka visokorenesansnog klasicima, ali je potvrdio koliko daleko se klasični jezik ar&itekture mo*e proteati a da ne #ude uni(ten. eđutim, sve do 17. veka,potpuna snaga njegove originalnosti se nije mogla osetiti. ! stvari, upravo tada su

mnoge njegove novine postale same odlike po kojima e se estetika #arokaralikovati od estetike renesanse.

B>??

Bernini je rođen 15. u apulju. Bio je do#ar skulptror, ar+itekta ipoori(ni dekorater.


19/46

spoljasnjojst' od 1683. &o 169' !prkos dugom periodu mogu se posmatrati kao jedna celina. apa leksandar


20/46

va ova djela su spoj ar+itekture, slikarstva i skulpture "iji spoj tre#a dapovea do*ivljaj %vjerski u ovom slu"aju'. Balda+in %katedra etri' je jedan odnaje-kasniji+ prilika koje je Bernini uradio i imala je ogroman uticaj i van 2talije.

sim crkve radio je i na građevinama oko


21/46

svoje veli"ine navan i an Karlino. Grkvu je naru"io (panski mona(ki red trinitaracai manastir je tre#alo da #ude igrađen na jako sku"enom placu na rgu "etiri0ontane. Boromini je prvo projektovao elije, klauster i trpeariju %danas sakristija', apotom 163/. i samu crkvu, dok je i -nansijski+ raloga 0asadu apo"eo tek 1665/7. godine i ona je avr(ena nakon njegove smrti. Grkva morala da #ude igrađenamaloj i nepravilnoj lokaciji na uglu trga, tako da se Bromini odlu"io a ovalni o#lik

koji je #io u skladu sa sklonosti 17. veka ka elipsoidnim o#licima koja se javila usledasienosti krugom i novim nau"nim otkriima koja su dokaala da se i planetekreu po elipsoidnim, a ne kru*nim putanjama. ! osnovi crkve se vide jasni o#licigeometrijski+ -gura, pre svega dva jednakostrani"na trougla sa ajedni"komosnovicom koji se mogu i sim#oli"ki protuma"iti jer je ovo manastir trinitaraca, redakoji je svoje ime do#io po v. rojstvu (to oslikava jednu od glavni+ karakteristikaBorominijeve ar+itekture, a to je sim#olika. n je po du*oj osi u ni(ama orijentisaooltar i ula dok se po kraoj nalae jo( dva oltara. li Boromini je ra#io tradicionalniovalni plan tako (to nije projektovao ravne, ve talasaste idove koji pru*aju iraitudinamiku. Aatalasanost idova je dodatno naglasio prislonjenim stu#ovima i de#elimkamenim ar+itravom koji se podudara s krivom osnove. Kupola je podignuta napandanti-ma koji se nalae imeđu kasetirani+ polukalota koje nadvisuju oltarske i

ulanu ni(u i pru*aju iluiju o#lika gr"kog krsta. Kupola je ovalna i kasetirana so#licima (estougaonika, osmougaonika i krsta (to daje saasti igled. sim iosmougaone lanterne, kupola do#ija svetlost i i proora u tam#uru, tako da pri

jakoj svetlosti kupola do#ija gotovo nematerijalni igled. !nutra(nja dekoracija jeuglavnom ivedena u #elom (tuku sa pokojim latnim detaljima. akođe se udekoraciji "esto primeuje motiv +eruvima koji se javljaju na gotovo svimBorominijevim crkvama.

Fasada crkve je rađena natno kasnije i samo donji deo je avr(en preBorominijevog samou#istva. Kao i u unutra(njnosti, glavni motiv je atalasani id.Fasada je neprekinutim vencem +oriontalno podeljena na dva, a prislonjenimstu#ovima vertikalno na tri dela. ! donjoj oni id se talasa konkavno/konveksno/

konkavno, dok su u gornjoj sva tri dela ida konkavna,a venac je prelomljen na trisegmenta u "ijem je sredi(tu veliki ovalni medaljon koji udi*u anđeli.


22/46

te(koa prilikom 0ormiranja prostora, ali u ovom slu"aju krije #rojna sim#oli"nana"enja. Pest veliki+ ni(ta #i tre#alo da sim#oli(e p"elu porodice Bar#erini %avreme pape !r#ana


23/46

0asada ima relativno jednostavno re(enje upoređenju s drugim Borominijevimdelima.

@nutrašnjost #azilike *an Kovani in +aterano C vo je najstarija+ri(anska #ailika u )imu, sagrađena 384. godine. na je sredinom 17. veka #ila u

jako lo(em stanju tako da je papa 2noentije M pokrenuo rekonstrukciju koja je

trajala od 1646. do 164. godine. n je insistirao da se adr*i stari igled #ailike,u minimalne prepravke, tako da je Boromini ostavio #ailikalan igled sa ravnomtavanicom ali je do(ao na ideju da po dva stu#a pove*e u masivan stu#ac uokvirenpilastrima. a mestima #iv(i+ interkolumnija je ovim putem nastala smena lukova idvanaest ni(a u koje su po"etkom 1. veka postavljene edikule sa statuamadvanaest apostola.

*ant gneze in jaca avona C Grkvu je poru"io papa 2noentije M koji jeimao palatu na ovom trgu i *eleo je da ga pretvori u jedan od najvei+ u )imu. aovom mestu je postojala starija crkva i Boromini nije prvi ar+itekta, tako da je on,kada je 1653. godine po"eo da radi na ovoj crkvi, morao da se uklapa u ve apo"etiprojekat Karla )einaldija. rvi projekat je podraumevao osnovu gr"kog krsta koji je

Boromini imenio u oktogon. n je takođe i poveao planirani tam#ur kupolenaglasiv(i verikalno pru*anje prostora. =nterijer je veoma #ogato dekorisan sanagla(enom poli+romijom, npr. crveni stu#ovi. ! iradi eksterijera Boromini je imaovi(e slo#ode tako da je on 0asadu avr(io konkavno i pro(irio je i na delove 0asadasusedni+ grada "ime je do#ijen prostor a kule/vonike koji su u savr(enom skladus kupolom. eđutim, posle Borominija su vr(ene prepravke na lanterni iunutra(njosti koja u Borominijevom planu verovatno nije tre#alo da #ude tolikorasko(na.

Koleđo de ropaganda Fide

Aaklju"ak C Boromini a vreme *ivota nije #io dovoljno s+vaen, njegovisavremenici su mislili da kr(i ustaljena pravila u ar+itekturi, da su njegova dela+aoti"na i da kom#inuje nemogue elemente. am njegov na"in projektovanja nije#io renesansni koji su koristili i njegovi savremenici i koji se ogleda u projektovanjumasa ve se on #aira na geometrijsku strukturu, na kostur građevine (to vi(eodgovara srednjovekovnom na"inu rada koji je on mo*da pokupio u najranijimdanima u Eom#ardiji gde je #io okru*en srednjovekovnim spomenicima, npr. onponekad koristi trompe. 2 danas je istra*iva"ima te(ko da utvrde neke njegove uorekoji se naj"e(e nalae u +elenisti"koj i rimskoj carskoj ar+itekturi, ali pitanje jekoliko je on uop(te #io u dodiru s njom. n je u svakom slu"aju #io veomainventivan, uveo je nekoliko novi+ o#lika u ar+itekturu. ! poređenju njegove iBerninijeve ar+itekture se naj#olje vidi koliko je #arok ranovrstan. Bernini ipak pratineke renesansne postulate simetrije, uređenosti dok Boromini kr(i ta pravila.Boromini je tek u 1. veku po"eo da #ude preponavan i tada su i o#javljena nekanjegova teorijska dela %pus rc+itectonicum', on je od tad po"eo da vr(i velikiuticaj na ar+itekturu kako rokokoa tako i kasniji+ stilova.

2 pus r+itektonikumaJ :Ia se sigurno ne #i+ latio te struke s ciljem da#udem samo prepisiva", iako nam da se, kada se imi(ljaju nove stvari, tek mnogokasnije u#iru plodovi sopstvenog truda.;


24/46


25/46

va dva projekta pokauju promenu neoklasicima. ato se u ovoj 0aineoklasiciam naiva revolucionarnim, jer raskida sa pro(lo(u i viionarskim, #ognjegovi+ ciljeva i metoda. ada se a ivore ne koriste istorijski modeli ve su onisada i podru"ja intelekta i ma(te. na ova dva podru"ja nailaimo u konceptimaprirode koji su va*ili u 1 veku, u idealnim o#licima ve"ni+ geometrijski+ istina koje

su o#likovale svet. #e o#ira na ivor kojem se ma(ta priklonila, kona"ni projekatpredstavlja viiju ar+itekte.

va 0aa neoklasicima poveuje se sa ar+itektonskim 0antastom iraneijem,koji je imao jak uticaj na ideje ar+itekata. on je na osnvu priora noni+ mora iserije gra-ka Carceri stvorio vrstu ar+itekture koja je iaivala prenera*enost. usvom delu Parere sull architettura 1765. on nagla(ava oslo#ađanje modernogar+itekte od vernosti anti"kim paravilima i uorima.17 o#javljena je njegovastudija o gr"kim +ramovima u estumu, sa serijom ilustracija koje podseaju naturo#nu snagu ranog dorskog reda. ! iraniijevom opisu, utisak reda je gotovoijedna"en sa Eeduovim su#dorskim stilskim redom.

romene tada a+vataju i knji*evnost i politiku. 1774. dolai Euj M


26/46

-lod ikola +edu G svoju karijeru nije apo"eo kao projektant viionarski+projekata. iako ga modernisti cene #og spremnosti da grade li(i ukrasa, on je prvopostao ponat kao projektant enterijera, i to vrlo dekorativni+, #ogati+ ukrasom,#og "ega je "udno (to kasnije u potpunosti od#acuje ukras. krajem 69i+ 1 veka on

je postao ponat po svojim elegantnim pariskim kuama, (to ga je u"inilo vodeim

ar+itektom u svojoj generaciji. 2mao je uticajne pokrovitelje, jedna od nji+ adam diBari %lju#avnica Euja M


27/46

redinom 9i+ on je na vr+uncu karijere. projekat a tamnicu u =ksu poverenmu je u trenutku kada on ve u mislima kreira pro(irenje olane u idealni grad Po, ikada je ve sagradio trošarine u arizu potpuno novog likovnog iraa. 173 kada

je odlu"eno da s epodignu nove idine oko aria, Eedu do#ija adatak da projektujevi(e od 59 tro(arina, koje su tre#ale da #udu na prilaima u grad. 177 #og

prekora"enja tro(kva uklonjen je sa tog adatka. njegov sled#enik na ovom projektumu je #io iuetno naklonjen tako da je do 179, kada je u ovom poslu do(lo doastoja, Eeduova amisao ve" #ila ostvarena. veina ovi+ barrieres je pre*ivelarevoluciju i ostala u *ivotu do 69i+ 1veka, kada su #og smanovog preuredjenjagrada sru(ene sve osim "etiri. medjutim Eedu je o#javio crte*e svi+ tro(arina apstoje i 0otogra-je koje svedo"e o njima.

ve Barrieres i Eeduovo poimanje nji+, svedoce o temama koje suaokupljave ovog ar+itektu. aime, prema njegovoj amisli, ovi o#jekti su tre#ali da#udu pariski ekvivalent propilejima u tini, (to je predstavljalo jednu plemenitukarakteristiku prosveenog neoklasicima. ovde su prisutne varijacije kao ideal

slikovitosti jer se sve ove tro(arine ralikuju, sve su iraito individualne. jedna odpre*ivele "etiri, Barriere de l toile, predstavlja nastavak direktorove kue i rk/e/enansa, ali sa masivnim tremom koj se pru*a na sve "etiri straane i koji nagla(avaautoritativni oreol grade. s druge strane,kod Barriere des Bonshommes, prvi putprimeujemo ime(tanje mase i detalja, one nastrane kom#inacije o#lika koje su(okirale Eeduove savremenike i koje su napravile raliku ime(u radikalne irevolucionarne 0ae neoklasicima. Barriere de Monceau koja se nalai na ivici

-ardin .nglais/s predstavlja neoklasicisti"ku veriju Bramanteovog empijeta, sagr"kim dorskim stu#ovima. Barierre de la Villette svojim o#likom odaje 0unkciju.cilindri"na natkonstrukcija je otvorena sa svi+ strana odakle se pru*a pogled na

luku na kanalu !rk, omoguavajui njenu kontrolu. ovom gradom Eedu pariraodredjenim istorijskim gra(evinama, i o#likuje tip grada apo"et >adrijanovimanteonom i auolejem, preko Bramanteove crkve sv etra, )enove katedrale svavla i grade 2nvalida rduen/ansara, sve do uHoovog anteona "ija se igradnjatada #li*ila kraju. Eedu je ogor"en (to se "istota o#lika stari+ uora ra#la*ila kodnji+ovi+ moderni+ sled#enika. on je #io u stanju da ovu tradiciju svede na 3 jasna iskladna o#lika J trem odlikovan su#dorskom "istotom,primati"ne stu#ove"Setvrtastog preseka i pro-laciju koja je jasna i reducirana.

akon tro(arina #r njegovi+ projekata opada i 9i+ on prestaje da radi. Aavreme revolucije #io je u atvoru oko godinu dana. poslednju deceniju svog *ivota

provodi u pisanju traktata. prva knjiga o#javljena je 194, a ostatak post+umno147, sa naivom Arhitektura iz ugla umetnosti,,običaja i zakonodavstva%najvea vrednost ove knjige jesu crte*i njegovi+ neivedeni+ projekata, kao iprojekti a idealni grad Po koji se pri#li*avaju 0uturimu.

-u$a inspektora voda u Lou i Barierre de la Villette imaju 0unkcijukapije i sim#oli(u vlast, sastavljeni i cilindri"ne gornje konstrukcije postavljene nakvadratnoj osnovi. edjutim inspektorova kua je ist gometrijski o#lik, dok #arierre


28/46

predstavlja sklop konstrukcijski+ i skulptorni+ komponenti%kolonade,timpanovi,arkade'. kod Barierre je kupola anteona svedena na cilindar a kod kueinspektora voda Eedu ne samo da pre"i(ava o#lik cilindra ve ga okree a9stepeni, umesto da se i kue pru*a pogled na prirodu, ovaj cilindar omoguavaaktivni -i"ki kontakt sa njom.

$ranice Eeduovi+ 0uturisti"ki+ o#lika dostignute su u projektu a Bačvarskuradionicu, ovde su elementi +oriontalnog cilindra i kvadratne osnove dati0ragmentarno u skoro ku#usti"kom o#liku. dva cilindra sa (upljim jegrima po"ivajuna slo#odno stojeim stu#ovima iradjenim i segmenata, ovde se prepliu jedan sadrugim tako da simetri"no gledaju na sve 4 strane. projekat do"arava #urad sasim#oli"nim o#ru"ima. primenjen je rimski "etvorostrani luk koji je okrenut na 4rali"ite strane na ukr(tanju. ovo ukr(tanje viura sa presecanjem jegara kodcilindara predstavlja odliku u"enog klasicima i slikovitosti.

rojekat ikema C eu0emisti"ki naiv a +ram posveen lju#avi, javna kua.

plan osnove u vidu mu(kog polnog organa. na promi(ljen na"in ova #iarnaamisao odra*ava jedan od najstariji+ o#raaca u Oapadnoj ar+itekturi, jer je takavo#lik samo inverija, neki #i rekli perverija, o#rasca koji je primenjen kod #rojni+crkava osnove latinskog krsta, o#lika koji je mnogo o"igledniji kada se posmatrasama osnova nego crkva. ikema sesastojala i plat0orme podignute od terena sasimetri"nim parom stepeni(ta, geometrijskom gornjom konstrukcijom i klasi"nimporticima i proorrima. idu*en raspored masa, jednostavne linije.

ikema" Bačvarska radionica i ?nspektorova ku$a su vr+unska delanjegovog ponog stila. $rad Po kao celina C upe"atljiv dualiam samog grada,kojisuprotstavlja geometrijski idealiam i slikovitost. od centra ka peri0eriji simetri"nost

sla#i i celina se polako uklapa u okolnu (umu. ovom projektu nedostaju idine kaoelement tradicionalnog grada. sim u olani, u ovom gradu nema potre#e adr*avnom #irokratijom, policijom i sl, jer u ovom idealnom gradu moralnost i vrlinasu vr+unska vlast.

Kao mnogi li#erali toga do#a, Eedu je #io mason i pod du#okim uticajem dru(tvenogi moralnog utopima i do#a prosveenosti. jedinstven je stepen do kog je on ovajromantiam preneo u svoj ar+itektonski program. to je najo"iglednije u jednoj odstam#eni+ o#jekata u gradu Po. kua u kojoj stanuje radnik je jednostavnija od kue#eranskog slu*#enika, ali o#e oddr*avaju puristi"ki ar+itektonski re"nik i stilskupojednostavljenost. on se suprotstavlja tradiciji postojanja dru(tveni+ ralika uar+itekturi kod koje nije postojao ajedni"ki imenitelj a palatu nekog trgovca uklasi"nom stilu i ud*ericu nekog radnika proletera. o"igledno, nisu svi u Pou svedenina isti rang, ali ne postoji ni su(tinska dru(tvena +ijerar+ija. tajna Poa le*i uparalelimu koji Eedu posti*e imedju romanti"nog idelima svoji+ dru(tveni+uverenja i uvi(enog,idealisti"kog purima svog na"ina projektovanja u ponoj 0ai.


29/46


30/46

osnovu (eme a crkvu v.adlene u ariu. !potre#iv(i uHoov anteon kaouor,Bule ga trans0ormi(e u konstrukciju nedosti*no veli"anstvenog igleda slu*eise pret+odno pomenutim te+nikama. !dru*uje poluloptastu kupolu, valjkasti do#o(,i ku#ino o#likovane krake krsta sa kolonadama i korintskim tremovima, timo#licima daje #o"no osvetljenje, i oni se idi*u ka nao#la"enom ne#u. dimenije

nana"ene pomou stepenica i veli"ine ljudi, kao i primenom vadu(ne perspektive.ali #r njegovi+ projekata e #io toliko pre"i(en da ne sadr*e u se#i e0ektne o#likerarade/vence,natpise,rustiku i pre svega stilske radove. on pokauje malo slu+a aorganski du+ stilski+ redova onako kako su ga anti"ki $rci a+vatali. on stilske redovevi(e do*ivljava kao #itno ira*ajno sredstvo a stvaranje oseaja uvi(enosti. kodove katedrale Bule je u enterijeru primenio na +iljade stu#ova, na stotine stu#ova uvaljkastom do#o(u, a najdirektnije irugavvanje na"inu nji+ove primene u antivipredstavlja dvostruki red od po 16 stu#ova na tremovima.

rojekat a -enota posve$en jutnu C ovaj projekat spaja opsednutost togvremena novom kosmologijom i #uleovu strast prema lopti kao savr(enom o#liku a

ira*avanje slikovitostiLuvi(enosti. projekat ami(ljen kao ogromna (uplja lopta naudignutoj valjkastoj plat0ormi o#ogaenoj peja*nom o#radom%podsea nagro#nice tipa tumulusa i perioda )imske imperije'. vod je pro#ijen siu(nimotvorima takoda danju stvara iluiju ne#a sa svetlucavim vedama %planetarijum'.od svi+ geometrijski+ 0ormi Bule najvi(e voli loptu #og njene "istote i savr(enstvakao i #og njeni+ slikarski+ kvaliteta. ovr(ina lopte je #esprekorna i neograni"ena,ima meke i gracione o#rise. u ovom njegovom ostvarenju veli"anstvenost uticajasenki je neprevaidjena. ovaj o#lik a spomenik jutnu je oda#rao upravo #ogjutnovi+ otkria%koja je vrv amenio otkriima $alilea $alileja'.

2ako je koncipirao ivestan #roj viionarski+ projekata u stilu geometrijskogneoklasicima, Bule je #io reisponiram a do"aravanje agro#ne turo#nostinadgro#ni+ spomenika. Grte*i koji prikauju rane ratni"ke gro#ove, gro#lja,mrtva"ke kapele ralikuju se u konceptima, ali je on svoje najrevolucionarnijeinovacije projektovanju iaio niom kenota0a u o#liku piramida C nada+nutegipatskim piramidama,kojima se divio. on se usudio da se takmi"i sa =gipanima ida i+ nadma(i imi(ljenim dimenijama svog kenota0a u egipatskom stilu. teteatralne dimenije on standardno nagove(tava veli"inom ljudske -gure veli"inemrava koja se u koloni kree ni stepenice. jedan drugi njegov crte* piramideodra*ava takvu "istotu o#lika da nagla(ava pojavu apstraktnog ar+itektonskogre"nika 89 veka. druga varijanta piramide predvidja model konceptualne

ar+itektureLskulpture koji se "ak i krajem 89veka smatra naprednim.

vi crte*i pokauju njegovu ma(tu, nespputanu ograni"enjima gradjevinski+a+teva. Kao i Eedu Bule poveuje sa varljivom jednostavno(u neoklasi"near+itekture , ravija i+ do granica i ide dalje od teorijski+ doseanja ar+itekturiklasi"nog do#a. dela ove dvojice otelotvoruju slo#odu ma(te koja retko kaddostignuta u ar+itekturi. 2pak, Bule je vi(e pripadao mra"noj strani romanti"nogpokreta.jegova raspolo*enja su daleko od utopijski+, pre su apokalipti"na ali


31/46

preur(ena u varljivu lucidnost geometrijskog neoklasicima. njegove megalomanskeviije neoklasi"ne uvi(enosti postale su u ra#la*noj 0ormi ar+itektonska norma utotalitaristi"kim re*imima. neka od nji+ predstavljala su ideale >itleru i l#ertuPperu (to ovla( nagla(ava tajanstveni n"in na koji je Buleov rad poslu*io kaoodsko"na daska a ono naj#olje i najgore u ar+itekturi.

=?


32/46


33/46

projekti a $uelja, među kojima se pose#no isti"e ark $uelj. me(ten je napadinama ontanja elada inad Barselone. 2gradnja je trajala od 193. do 114.godine. redstavlja spoj svi+ $audijevi+ eklekti"ni+ percepcija moderne ar+itekture.astoji se od veliki+ ulani+ vrata, stepeni(ta i $audijeve kue. alasast svod po"ivana 6 nepravilni+ dorski+ stu#ova, a taj prostor inad kojeg se nalai nepravilan

krov ami(ljen je kao otvorena poornica. ama ar+itektura ove građevine opona(aigled #rda na kojem se ona nalai. )adei ovaj projekat $audi se naigled okrenuosuprotnim na"elima od oni+ koja je postavio teo je da sagradi novi centar du+ovnog oslonca uBarseloni, a raliku od oni+ koji su se pararelno stvarali u tom periodu. Aaprojektanta crkve ia#ran je Francisko del


34/46

glavnog ar+itektu, koji je tada kod njega radio kao pomonik prilikom igradnjedrugi+ projekata. $audi je na ovoj crkvi radio od 14. godine pa sve do svoje smrti,ali nikada nije uspeo da avr(i vi(e od jednog njenog dela. n nije odma+ napraviokona"an projekat a igradnju. Kona"nu sliku +rama uspeo je da sagleda tek predkraj njegovog *ivota, (to se vidi i mnogo#rojni+ skica koje su nastajale u periodu

gradnje. ora da je $audi konstantno nailaio na nove ideje, a sama građevina injen na"aj poveavale su pritisak a dostianje savr(enstva koje je #ilo ukonstantnoj #or#i sa $audijevom neu+vatljivom ma(tom. jegova sklonost kaupotre#i svi+ dostupni+ ar+itektonski+ materijala nisu mu omoguavale da seadovolji listom papira i tom dvodimenionalno(u, ve je kao ar+itekta oseaopotre#u da se iskauje u prostoru. $audi je odma+ na po"etku radova imenio kriptukoja se ve tu nalaila i od koje je i apo"eta "itava igradnja. n je podigao visinusvoda i time omoguio da stvori ono (to e o#ele*iti njegov rad, a to je pomeranjegranica strukture. 2ako su ga smatrali a akasnelog goti"kog ar+itektu, $audi senije povinovao onim na"elima koja su u tom periodu #ila po(tovana. n je i#acioosnovne elemente gotike. !mesto prelomljeni+ on je koristio para#oli"ni luk astu#ova je gradio tako da su oni odgovarali i podupirali teret na onaj na"in kako jeon #io nane(en. eđutim, a $audija ova građevina nije #ila nimalo goti"ka. !nastavku projekta sasvim je imenio ri(anska sim#olika #ila je spojena sa katalonskom religionomtradicijom, kao i sa samom katalonskom kulturom. sam prednji+ stu#ovasim#oliuju osam (panski+ gradova. Avonici na prednjoj strani sim#oliuju "etvoricu

jevanđelista, koji "uvaju tri ulaa u crkvu od koji+ svaki ima troja vrata. vi tornji

sagrađeni su od uski+ vertikalni+ traka koje su međuso#no odvojeni nepravilnoraspoređenim #lokovima, a avr(avaju se nerealnim 0ormama u o#liku to"ka. amitornjevi podseaju na neki *ivi organiam koji je jo( uvek u 0ai rasta. 2sto"na stranacrkve posveena je >ristovom rođenju, apadna njegovom stradanju, a glavna ju*nanjegovom vaskrsenju i tra(nom sudu. Fasada na ju*noj strani crkve ralikuje se odostatka građevine, ne parira sa njenom unutra(njo(u ve sadr*i radove koji sunastali a vreme njegove karijere, udi*ui se na taj na"in kao jedinstveni spomenikkoji odaje po(tu njegovom geniju. ortali crkve i daljine podseaju na de0ormisani)ems, a apravo je urađena na osnovu peine >ristovog rođenja .!nutra(njakonstrukcija građevine otkriva nam one stroge i u 0ormi jednostavnije te*nje u

ar+itekturi koje je $audi po(tovao pre nego (to se potpuno prepustio talasima rtouveau pravca. klad imeđu strukture i ar+itektonski+ re(enja ogleda se i unajsitnijim detaljima. ! građevinu usklađena je i #ogata skuptoralna dekoracija0asade koja se sastoji od stotina skulptura, kao i dekoracijom koja se sastoji od0resaka, emajla, stakleni+ plo"ica i kovanog gvo*đa. eki kriti"ari, suo"eni sa takvimo#iljem ar+itektonski+ i dekorativni+ elemenata, smatraju da se $audi mo*e svrstatiu #arokne stvaraoce. eđutim, tako jaka li"nost koja je du#oko veana a svojekorene ne mo*e se okarakteristati granicama #ilo kog pravca. agrada Familia


35/46

nastala je kao avet. A#og toga se danas smatra da ona tre#a #iti dovr(ena. atome su se vr(ili neki poku(aji, a drugi se tek pripremaju. ostoje $audijevi crte*i imakete koje se nalae u mueju u unutra(njosti crkve, kao i na ar+itektonskom0akultetu u Barseloni. li sve to nije dovoljno da se ova ovo delo dovr(i jer ni sam$audi nije imao predstavu kako #i ovo delo moglo da igleda dovr(eno.

$audi je kao li"nost #io veoma intrigantan svojim savremenicima. nogi nisumogli da raumeju njega kao individuu, istovremeno se divei njegovomeklekti"nom umu i genijalnosti. jegova smrt #ila je takođe interesanstna idramati"na. 7. juna 186. godine, dok je prelaio ulicu $audija udara trolej#us i on#iva dramati"no povređen. jegovo telo #ilo je toliko imenjeno povredama da nije#io preponat od strane ljudi koji su #ili svedoci ovoj sceni. ek je nakon nekolikosati, kada je #io jasan njegov nestanak, otkriveno gde se nalai. reminuo je petdana kasnije. ogre#na povorka kretala se od #olnice preko stare katedrale doagrade Familie, gde je sa+ranjen u kripti. Aa vreme svog *ivota $audi jeangra*ovao ar+itekte koji su stvarali rame u rame sa njim, od koji+ su danas mnogi

jo( uvek *ivi i koji mogu da posvedo"e o (irokim granicama njegovog genija. $audi je #io ekscentri"na li"nost koja je svojim ekspresionimom uspela da o#likujemodernu ar+itekturu i pravac u kome se ona kretala kasnije. $ranice ar+itekture injene mogunosti auvek #ivaju pomerene, omoguavajui joj da se slo#odno iraikao i #ilo koja druga s0era umetnosti. $audi je svojim radom uspeo da de-ni(etokove modernog ur#anima, podsti"ui konstanta traganja a novimar+itektonskim re(enjima koja prkose vremenu, a pre svega tradiciji i ustaljenimpravilima.

C=

)avoj )ajtovi+ iuetni+ serija kua tokom rane 0ae je slo*en.

)ajtovu li"nost i oseaj misije odnegovala je njegova majka koja je #ilaodlu"na u nameri da joj sin postane ar+itekta. vakvi mitski #iogra0ski podacipot+ranjuju )ajtov jednistveni stil i stvaranje neiskorenjivog kulta li"nosti međustudentima i pu#likom.

d svi+ modernista najvi(e je okrenut 0uturimu, pose#no u ranijim radovimakoji su i(li toliko ispred njegovog vremena da je ostatak sveta to sustigao tek u

narednoj generaciji.

roveo je manje od dve godine na studijama in*enjerstva na !niveritetu u


36/46

)ajtova polana ta"ka

o"etkom 19. )ajt apo"inje saradnju sa dlerom i alivenom i tad se, napo"etku njegove karijere, javlja njegova egoti"na viija preo#ra*aja industrijskete+nike pomou umetnosti. Kao i aliven i )i"ardson, )ajt se kole#ao imeđu

autoriteta klasi"nog stila i vitalnosti asimetri"ni+ 0ormi. aravno, natno je te*eodrediti (ta je )ajt preueo i petogodi(nje studentske 0ae u slu*#i kod dlera ialivena %1/13' C kod )ajtovi+ rani+ radova se povr(inski javlja alivenovmaniriam koji je #ro od#a"en, a i alivenova struka su #ile komercijalne grade, a)ajt je po"eo sa kuama koje su i ostale glavni predmet njegovog interesovanja? ialivenov doprinos je ostao ograni"en na 0asadu dok je )ajt od po"etka radikalnoradio u tri dimenije.

osle 19. )ajt je #io adu*en a alivenove porodi"ne građevine, ali radi ina svojoj kui koja je sagrađena u novom @ika(kom predgrađu uk ark, atim radiorijentaliovanu kuu G+arnleO u ital. stilu %ajedno sa alivenom'.

ji+ovu ma(tu oslo#ađa pojam :organskog; u ar+itekturi gde podraumevajuevolucionisti"ki koncept ar+itekture koji odgovara novim materijalima i potre#ama.)ajtov stav je da kue tre#a da se otvore prema i u skladu sa linijama okoline.

)ajt je u ranoj 0ai svoje karijere posegao a jo( jednim ivorom inspiracijeJpedago(ka igra"ka, set Fre#el/kocki %koje mu je mama kupila na vetskom sajmu176. C to su ti :mitski #iogra0ski podaci;' i ta mogunost geometrijskogmeđuso#nog uklapanja kakve te kocke imaju se nalai u poadini radova kao (to jegrada Earkin.

Io( jedna inspiracija #io je Iapan C #io je kolkecionar japanski+ #akrorea, a13. je u prilici da vidi mali +ram ilo*en na vetskoj ilo*#i u @ikagu? privla"e gaprodu*eni krovovi, odsustvo :idova;, oseaj a materijale %pose#no drvo'? i to "akpredstavlja odlu"ujui podstrek koji jasno usmerava )ajtovu ar+. C podela enterijerana ase#ne prostore pomou pregrada %ne pregradni+ idova', uklanjanje vajarski+ islikarski+ ukrasa u korist ravni+ povr(ina i neo#ojenog drveta.

&alji ravoj )ajtovog ranog stila mo*emo da pratimo tako (to #li*e pogledamokue koje je igradioJ kua


37/46

)ajt je uspeo da re(i pro#lem #rka/uređenost koji je vidljiv na pret+odnojkui, a re(enje se vidi na kui eller

i >usser od 15. do 1.'

Io( ivesno vreme e mu #iti potre#no da sve rali"ite uticaje rare(i u jedanporodi"ni stil kojim interpretira svoj mit prerije, te se avr(ni o#lik preijskog stila

javlja u do#a njegove teorijske relosti %"uveno predavanje 191. :!metnost ive(tina ma(ine; C pri"a o tome kako ma(ine mogu da se koriste raumno i kakonee uni(titi ar+itekturu'. jegov prerijski stil se kristaliovao u osnovama kua koje

je crtao a &amski kuni *urnal 199L1, a 195. sintaksa prerijskog stila je "vrstouo#li"ena.

! njegovim radovima se monolitnost suprostavlja artikulisanoj ira*ajnosti, i

to )ajt re(ava projektima a anatlijsku porodicu artin i Ba0ala, grada Earkin ikua artin a &arvina artina vlasnika kompanije.

194. godine je )ajt sagradio u Ba0alu, u dr*avi jujork gradu EarkinC (to jeradikalni skok ka modernimu. Koncept poslovne grade se raradio i delovi sekristaliuju u "istu geometrijsku 0ormu. truktura je skoro sasvim apstraktna, ali idalje 0unkcionalna po na"inu na koji je organiovan prostor C pravougani, osvetljeniatrijum okru*uju dva nia kru*no raspoređeni+ stu#ova %u predvorju i po spoljnimstranama grade' C oni nose du#oke galerije na kojima se nalai najvei deoosvetljenog radnog prostora u koji svetlost dolai kro otvor na tavanici i kro #o"neproore u maniru @ika(ke (kole. &odati su i prostori na severnoj strani grade%prostorije a prijeme, nu*nici, gardero#a i sl.'. ! 0ormalnom smislu va*niji sudivovski ugaoni stu#ovi na koje su se na krajevima grade oslanjali ne(to ni*i, sli"nistu#ovi u kojima je #ilo sme(teno stepeni(te i cevi prvi put uvedenog sistema aklimatiaciju, i "inilo se da oni nise kolosalne grede gornjeg sprata galerija. Kod)ajta su novost predstavljali visokointegrisani o#lik i 0unkcija grade i međuso#naisprepletanost geometrijski+ #lokova prostora.


38/46

istem galerija i stu#ova je uglavnom preuiman od "ika(ki+ o#lakodera, alito nije ovde slu"aj ve je u pitanju vi(e transpoicija )ajtovog li"nog stila u poslovnugradu, stil koji se o#likovao prema domaoj ar+itekturi imunog. %veliko )ajtovoneadovoljstvo kada mu nisi dovolili da ovde prestiliuje tele0one, po(to je ondiajnirao i kancelarijski name(taj'.

195. gradnja njegove prve grade od #etona, crkve !nitO u uk arku,2lionis.

)emek dela nastala u periodu 194 C 196. C kua, crkva i poslovna gradaodaju isti ar+itektonski sistem.

a kui artin je prvi put prmenio osnovu kvadratnog modula, a sli"neartikulacije nosa"a se pojavljuju u druge dve građevine. #e javne grade sadr*e

jedinstven unutra(nji prostor, osvetljen odogo, okru*en galerijama na sve "etiristrane. Kod crkve 0asade su jednake na svim stranama, dok su kod grade Earkin0asade druga"ije na kraim stranama.

! narednim godinama )ajt je napravio avr(ne korake na njegovoj sjajnoj kui)o#i i 19. gde nije #ilo idova niti otvoreni+ tragova Iapana, ve je koncepcijaapstraktna koliko to dopu(taju uslovi kue u prerijskom stilu, jer onog :kutijastogo#lika; prednje strane kue


39/46

okom plodni+ godina )ajt je u svojoj radionici okupio te+ni"are i umetni"keanatlije kako #i diajnirali i ostvarili viiju :celokupnog umetni"kod dela; %timJin*enjer ol iler, peja*ni ar+itekta


40/46

Kau0mana' 137. godine u mestu Ber )an, ensilvanija ovde postoji ognji(te kaosredi(te kue, terase i #alkoni su sa niskim parapetima te podseaju na litice,stepenice misteriono vode do same vode, a posetilac mora da tra*i ula (tonagove(tava da ga o"ekuje ne(to iuetno C tipi"na usonijska kua. Iedinstveni du+u stvari i poti"e i intmne vee sa potokom i okru*njem. vo je )ajtov rad koji su svi

najvi(e voleli pogotovu kada se vidi i perspektive potoka. n 137. godine po"injeda gradi imski dom aleijen u kotsdejlu u rioni gde nastavlja da koristi o#likeusonijski+ kua?

@etrdesete godine MM veka o#ele*avaju ponovno ramatranje modernima. vegodine su o#ele*ile ratni period, ali uprkos tome njegova ar+itektura je cvetala ipostala internacionalna.

okom pedeseti+ godina pro(log veka pored #lakodera u 2linoju i 156. koji jevisok oko 1699m gde vidimo ono "im je )ajt davno po"eo, :ra#ijanje kutije;,najna"ajnije delo je uej $ugen+ajm koji je )ajt projektovao, a utemeljio olomon

). $ugen+ajm, a nalai se preko puta njujor(kog Gentral arka %156 C 15'. uejpredstavlja sim#ol ameri"kog industrijskog individualima koji je okrenut javnomdo#ru, a ne privatnom u*itku. vde je ilo*#eni prostor krajnje jednostavan ioriginalan i "ini ga spiralna rapma koja sa visinom postaje sve (ira i koja jepostavljena na tanke stu#ove. a spirala se di*e sa jednog kraja duga"ke plo"e %gdese nalai i dodatni ilo*#eni prostor' ispod koje poestioci ulae u muej, dok je nadrugoj strani plo"e dodatno krilo kru*ni+ i "etvrtasti+ o#lika koji daju ravnote*u tojmasivnoj spirali. vetlost dopire i tanki+ prorea na idovima spirale i i ogromnogoka na vr+u %mo*e se "ak porediti sa osvetljenjem anteona'. vu gradu su "estonapadali jer ne sadr*i "etvrtaste prostorije, te su onda slike stajale na iskrivljenimidovima povodom "ega se )ajt ijasnio jednom kada je rekao da je *eleo da napraviprirodniji odnos imeđu slike i prostora kako #i se i#eglo da slike igledaju kao dasu naslikane na idu ia nji+. uej sam po se#i je umetni"ko delo i on nalai uoreu gradi Earkin, ali je tu s+emu )ajt ovde preto"io u jedno magi"no prostornoiskustvo. )ajtov muej je postigao da #ude vi(e od o#i"nog ilo*#enog prostora nakoji su svi navikli, a posetilac je istovremeno #liu jedne grupe slika, ali gleda i celuilo*#u.

+> -B?;C>

Charles douard -eanneret 0ris ponatiji u svetu umetnosti kao Ee Kor#ije %0r.1e Corbusier '

Bio je dominantna li"nost u 2nternacionalnom stilu i ar+itekturi oderne uperiodu od 189. do 169. godine! nekim drugim krugovima Ee Kor#ije je ponat ikao saosniva" pravca koji se ove puri(am.


41/46

)ođen je kao (vajcarac a postao je 0rancuski građanin 139. godine. jegovakarijera se proteala skoro pet decenija sa gradama koje su #ile igrađene svudapo =vropi, u 2ndiji i merici. 2uetno posveen svom cilju da stvori #olje uslove*ivota a stanovnike veliki+ gradova

@?;/uriam, najjednostavnije re"eno je predstavljao avangardni pokret koji je imaoidealisti"ka nastojanja i ticala su se uglavnom o#nove.


42/46


43/46

-* ,; +> -B?;C>6< *=6+L=6

Kada #ismo upoređivali kasniju 0au isa ili )ajta, lako #ismo mogli dadovedemo u veu nji+ovo kasnije stvarala(tvo sa ranim radovima. a Ee Kor#ijeomse osea diskontinuitet, i istori"ar ar+itekture koji #i odlu"io da pi(e rad o Ee

Kor#ijeovom stvarala(tvu #i imao dosta muke da pove*e ove dve celine. eko #i se"ak apitao da li je isti umetnik radio na tim projektima. a neki na"in EeKor#ijeovo stvarala(tvo naj#olje oslikava njegove unutra(nje #or#e sa so#om, imo*emo rei da je u svakom projektu uneo deo se#e da je to "ak i na prvi pogledpreponatljivo. Ee Kor#ije je svoj rad gledao ni"eovski i imao je potre#u da svetunametne sopstveni umetni"ki autoritet. ako na primer njegov projekat Modular nastao negde 49/i+ godina dvadesetog veka, je do mere #io kompleksan da ga jemali #roj kriti"ara aista raumelo. Iedna od odlika Ee Kor#ijeove li"nosti je ta damu ni(ta nije #ilo sveto, osim te umetni"ke 0ae u kojoj je #io datog momenta, da jearad svoje neke ideje #io u stanju %kao u ranijoj 0ai, koja se asnivala na ru(enjustariji+ delova aria arad idealni+ 0ormi' da o#evredi sve ostale aspekte *ivota.

apisao je ,,palite ono (to ste voleli, volite ono (to ste spalili.NN 119. godine i to je#io jedan od na"ela kojima se aista vodio.

Kao pripadnik visokog modernima on se kasnije, "ak i pi(ui o tom, apravostideo svoji+ raniji+ radova, i to je ta di+otomija koja se osea imeđu njegovi+ rani+i kasniji+ projekata. Aanemaruje skoro sve svoje projekte i perioda 194 / 116.godine, od koji+ su mnogi #ile reli, su(tinski #itni a istoriju ar+itekture. 2(ao jetoliko daleko o#evređujui svoj prvo#itni rad da je "ak ijavio da se tokom ratauop(te nije #avio ar+itekturom, stavljajui svoja ar+itektonska dela u rang sao#i"nim graditeljskim podu+vatima. ravci se rađaju i isto tako #ro i amiru, pa

je i krajem 139. godine i visoki moderniam amro, te Ee Kor#ije jo( jednommeta0ori"ki re"eno ,,spaljuje ono (to voliNN i vraa se svojim ekspresionisti"kimtokovima svoje mladosti, sa du#okom emotivno(u, ali opet ta 0aa njegovogstvarala(tva se nikako ne mo*e dovesti u 0au sa onom prvom. va je potpunonova, imenjena, opet te(ko dovedena u korelaciju sa ostalim radovima. vajnjegov kasniji stil, kao i umetnika koji su direktno ili posredno #ili inspirisani EeKor#ijeom se naiva jo( i #rutaliam, #og ti+ gru#o dovr(eni+ o#lika, i materijalasa kojim je radio, a to je sirovi #eton. ! po"etku kritikovan kao i#or materijala,diktiran od strane posleratne ekonomije a kasnije trend.

- @=*-< =

eriod nakon 139. godine i &rugi svetski rat i do#a ekonomske depresije sute(ka vremena a #ilo kojeg ar+itektu. ! ovom periodu Ee Kor#ije gotovo nijeigradio ni(ta. edeseti+ godina dvadesetog veka, Ee Kor#ije ulai u jo( jednustvarala"ku 0au svog *ivota, dokaujui postojanje ljudskog du+a u #rutalnomsvetu, i mo*da najna"ajniji projekat i ove 0ae je ,,)nite de 5abitation4 N iliponatija kao kua ajedni"kog stanovanja u arselju i perioda 147 C 158.$odine. va kua je predstavljala kasnomodernisti"ki odgovor na potre#e danja


44/46


45/46

novinsku imperiju. $radnja je po"ela 16. i avr(ena 8999. "uvan je tipi"an igledka0eterije C ugla"ane, nedekorisane povr(ine, stolovi, stolice u industrijskom stilu,ko*ni separei. vaj tradicionalni igled promenjen je u pomo skupi+ akrivljeni+panela od ravnog stakla, idova i tavanice koja je #ila presvu"ena titanijumom, "aksu sa adnje strane id i pla0on #ili presvu"eni, pa je tako postignuta akustika. A#og

ograni"enja unutar ka0eterije, (a#lon koji je kori(en podsea na $audijevu kuuila.

ajslavniji rad $erija #io je $ugen+ajm muej u Bil#au, rađen od 11 do17. @itav koncept igradnje ovog mueja osmi(ljen je kao deo programa #askijskevlade u cilju o#nove ekonomski aostalog regiona. ! to vreme njujor(ki $ugen+ajm

je poeo sa uspostavljanjem takovani+ mueja/satelita po celom svetu. &irektor omas Krens je sastav(i se sa #askijskim vlastima od#acio nji+ovu ideju opreuređenju napu(tenog skladi(ta pored reke i predlo*io da se ono poru(i i tu igradinova grada. akmi"ili su se Frenk $eri, rata 2soaki i Kop >imel#lau. Iedini Krensovuslov #io je da muej ima centralni ulani prostor, a da model a to #ude katedrala

u Partru. uej je poput njujojr(kog #io namenjen ilaganju dvadesetovekovne ikasnije umetnosti, ali je Krens smatrao da #i tre#alo prostorno odvojiti savremenu iklasi"nu modernu umetnosti %:galerije a *ive umetnike tre#a ralikovati od galerijaa mrtve umetnike; C ovako je to 0ormulisao $eri'. a(ao je mesto a ogromneskulpture )i"arda eraa i E=& video prikae &*eni >olcer. lan otkriva dvapravolinijska tela koja stoje pod pravim uglom i koja se ukr(taju sa skupom #rojni+akrivljeni+ volumena, rali"iti+ o#lika i veli"ina, a svi se skupljaju oko centralnogatrijuma. ! mueju se nalai 6 pravolinijski+ galerija i takovana :#rodska; galerijaduga"ka 137m, dok je visina atrijuma 59m. $rađevina je o#lo*ena malimpravougaonim titanijumskim plo"ama, de#elim svega treinu milimetra. eki od

o#lika i veli"ina podseaju na #rod, ri#u i ne(to nalik na ru*u %u centru'. a krajudvadesetog veka sve vi(e je postajala praksa da G& %kompjuterski program adiajniranje' postane jedno od najosnovniji+ sredstava u graditeljstvu. $eri je ostaona neki na"in dosledan nacrtima i maketama, ali je ovo koristio ne da #i diajnirao0ormu ve da #i olak(ao njenu iradu. Aajedno sa &*imom $lim0om unapredio jeprogram G2, tako da su se tradicionalno rađeni nacrti mogli skenirati i raviti utrodimenionalne slike. vo je prvo primenio na mueju u Bil#au, a kasnije naka0eteriju Konde ast.


46/46

arhitektura od renesanse do postmodernizma

Documents