analiza karakteristika masina neprekidnog transporta-diplomski rad

ANALIZA PRETOVARNIH KARAKTERISTIKA MAŠINA NEPREKIDNOG TRANSPORTA

VISOKA TEHNIĈKA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA NIŠ

DIPLOMSKI RAD

ANALIZA PRETOVARNIH KARAKTERISTIKA

MAŠINA NEPREKIDNOG TRANSPORTA

Predmet : Mehanika pretovarno transportnih radova

Mentor: Student

mr Boban Cvetanović Ţivković Dušan

Ĉlanovi komisije: SMs 33/06

1._________________

2._________________


ZAHVALNICA

Zahvaljujem se mentoru mr. Bobanu Cvetanoviću, profesoru Visoke tehničke škole strukovnih

studija u Nišu, na predloženoj temi diplomskog rada, rukovođenju, izuzetnoj pomoći i

sugestijama pri izradi iste.

Posebnu zahvalnost dugujem članovima moje porodice, za pruženu pomoć, podršku i

razumevanje tokom studija.


SADRŢAJ

1. UVOD ......................................................................................................................................... 1 2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MAŠINA SA NEPREKIDNIM RADOM (CIKLUSOM) .. 2 3. MAŠINE SA VUĈNIM ELEMENTOM .................................................................................... 4

3.1 TRANSPORTERI SA TRAKOM- TRAKASTI TRANSPORTERI .................................... 4 3.2 TRANSPORTERI SA LANCEM ....................................................................................... 13 3.2.1 PLOĈASTI TRANSPORTERI ..................................................................................................13

3.2.2 GRABULJASTI TRANSPORTERI ( STRUGAĈI) ..................................................................15

3.3 ELEVATORI ...................................................................................................................... 16

3.4 VISEĆI TRANSPORTERI ................................................................................................. 20 4. MAŠINE BEZ VUĈNOG ELEMENTA .................................................................................. 23

4.1 GRAVITACIONI TRANSPORTERI ................................................................................. 23 4.1.1 PRAVOLINIJSKE I SPIRALNE KLIZNICE ............................................................................24

4.1.2 GRAVITACIONE VERTIKALNE CEVI ....................................................................... 26 4.1.3 PNEUMATSKA KLIZNICE ........................................................................................... 27 4.1.4 VALJKASTI TRANSPORTERI...................................................................................... 28 4.1.5 PUŢNI TRANSPORTERI ............................................................................................... 30

5. ZAKLJUĈAK ........................................................................................................................... 32 6. LITERATURA .......................................................................................................................... 33 7. SAŢETAK/ABSTRACT ........................................................................................................... 34

8. BIOGRAFIJA ............................................................................................................................ 35


1

1. UVOD

Potreba za premeštanje ili pretovar velikih koliĉina materijala, u relativno kratkom

vremenskom periodu, uticala je na razvoj velike grupe mašina sa i ureĊaja sa neprekidnim

radom. Ove mašine vrše premeštanje materijala bez zaustavljanja radi prihvatanja i odlaganja

materijala. Mašine i ureĊaji neprekidnog transporta omogućavaju ostvarivanje izuzetno velikih

kapaciteta, mnogo većih od kapaciteta bilo koje mašine ili ureĊaja prekidnog transporta.

Praktiĉno ne postoji privredna delatnost gde se ne primenjuju ovemašine, poĉev od

administracije do rada u rudarstvu i to kako za transport materijala tako i za prenos ljudi. Ovi

ureĊaji mogu da rade nezavisno od nekog proizvodnog procesa ili da su direktno ukljuĉeni u

njegovo odvijanje, pri ĉemu je moguće ostvariti visok stepen automatizacije ovakvih procesa, uz

znatno povećanje obima proizvodnje.

Osim velikog kapaciteta koji ne zavisi od duţine transportnog puta, velike zasluge za široku

primenu mašina neprekidnog transporta, imaju i mali troškovi po jedinici transportovanog

materijala, stacionaran rad ureĊaja, relativno lako odrţavanje i ravnomeran tok transportovanog

materijala. Kod rada ovih mašina, moguće je u toku transportovanja vršiti i odreĊene tehnološke

operacije (montaţa, bojenje, pranje). Ograniĉavajući faktor pri radu je nepogodnost za transport

tereta većih dimenzija i teţine, kao i , uglavnom, samo jedan pravac kretanja tj. nemogućnost

ostvarivanja prostorne trase.

Kada se govori o pojedinim mašinama ove grupe, mora se istaći velika raznolikost kako u

konstruktivnom izvoĊenju, tako i u pogledu gabarita.Ovaj rad predstavlja pokušaj da se izvrši

detaljna analiza pretovarnih karakteristika najĉešćih mašina i ureĊaja koji se pojavljuju u praksi.


2

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MAŠINA SA NEPREKIDNIM

RADOM (CIKLUSOM)

Mašine i ureĊaji sa neprekidnim radom, transport materijala vrše kontinualno bez praznog ili

tzv. mrtvog hoda i to horizontalno i vertikalno. Osobine su im, po pravilu, veliki kapacitet,

jednostavna konstrukcija, relativno mala cena, ali i samo jedan stepen slobode kretanja- linijsku

trasu. Kretanje materijala na transportnom putu (od mesta prijema do mesta predaje) moţe da se

zavisno od zahteva, izvede sa konstantnom ili promenljivom brzinom, odnosno po taktu.

Mašine neprekidnog transporta su najĉešće mehaniĉkog tipa, tzv.mehaniĉki transporteri,

mada postoje i ureĊaji drugog tipa kao npr. pneumatski ili hidrauliĉki transort. Neki autori u ovu

grupu mašina i ureĊaja, ubraja i dozatore, bunkere, dodavaĉe itd. (slika 1.)

Slika 1. Podela mašina i ureĊaja neprekidnog transporta

Mehaniĉki transporteri, u zavisnosti da li poseduju vuĉni element, se mogu podeliti na :

Mašine sa vuĉnim elementom

Mašine bez vuĉnog elementa

U mašine sa vuĉnim elementom spadaju uredjaji gde su:

Vuĉni i noseći element objedinjeni (trakasti transporteri)

Vuĉni i noseći element razdvojeni (ploĉasti transporteri, grabuljasti transporteri,

elevatori,…)


3

U mašine bez vuĉnog elementa spadaju:

Gravitacioni transporteri

Valjkasti transporteri

Inercijalni transporteri

Puţni transporteri

Ove tipiĉne grupe mašina i ureĊaja biće razmatrane u narednim poglavljima.


4

3. MAŠINE SA VUĈNIM ELEMENTOM

Ove mašine sluţe za premeštanje kako rasute, tako i komadne robe. Mašine poseduju vuĉni

element, obiĉno traku ili lanac. Najistaknutija grupa mašina sa trakom kao vuĉnim elementom

su trakasti transporteri, a sa lancem ploĉasti transporteri i grabuljasti transporteri.

3.1 TRANSPORTERI SA TRAKOM- TRAKASTI TRANSPORTERI

Trakasti transporterjeuniverzalno sredstvoneprekidnog transporta koje, pomoću beskrajne

trake, prenosi izmeĊu dve taĉke,kako rasutu tako i komadnu robu.Kod ovih transportera traka

predstavlja i vuĉni i noseći element.

Zbog svojih izuzetno povoljnih tehnoekonomskih karakteristika predstavljaju

najrasprostranjenije ureĊaje neprekidnog transporta u eksploataciji. Praktiĉno, ne postoji grana

privrede gde se ova sredstva ne primenjuju od rudarstva, poljoprivrede, separacije ili reciklaţe,

gde ove mašine rade uglavnom u spoljnim uslovima (slika 2.),pa do prehrambene, automobilske,

elektronske ili hemijske industrije, gde ureĊaji obavljaju transport uglavnom u zatvorenom

prostoru (slika 3.).

Slika 2. Primena trakastih transportera na otvorenom prostoru


5

Slika 3. Primena trakastih transportera u zatvorenom prostoru

IzraĊuju se razliĉitih dimenzija, duţina transportnog puta, nagiba i dr. Trake se prave od

razliĉitih matrerijala, tipiĉno sa oslonim valjcima razliĉitih tipova. Pogon je obiĉno

elektromotorni, a niz tehniĉkih detalja je u zavisnosti od materijala, mesta primene, uslova rada i

dr.

Trakasti tranporter nema osobinu aktivnog zahvatanja tereta, pa je za zahvatanje neophodna

primena odgovarajućeg sredstva za postavljanje tereta na traku. Najracionalnije je, ako je to

tehnološki svrsishodno, da se transporter postavi iza ureĊaja iz koga roba izlazi slobodnim

padom.

Trakasti transporterise koriste za transport rasutog i komadnog tereta preteţno u

horizontalnomili malo nagnutim pravcu do 25°. Uobiĉajni kapacitet je od 50 do 25000 ⁄ , a

realizovana su postrojenja sa kapacitetom do 50000 ⁄ . Brzina transportera je od 0,8 do 8 ⁄ ,

a u posebnim uslovima i do 15 ⁄ , dok je duţina transportera od nekoliko metara , pa do 15-tak

kilometara.


6

Rastojanja transporta mogu biti:

1. Relativno mala (manje od 100m) u unutrašnjem transportu nekog procesa proizvodnje sa

relativno malim kapacitetima

2. Znaĉajno velika (manje od 5km) ako je u pitanju transport na površinskim kopovima gde

se primenjuju transporteri velikih kapaciteta

3. Ekstremno velika (do 10km) koje saĉinjavaju jedinstveni transportni sistem

Najduţi trakasti transporter, povezuje rudnik kreĉnjaka u mestu Meghalaye (Indija) i fabriku

cementa u mestu Sylheta (Bangladeš) (slika 4.). Postavljen je 2005.g. Ukupna duţina samog

transportera je 35km, a povezuje rastojanje od oko 17km. Širina trake je 800mm.

Slika 4. Najduţi trakasti transporter (Indija, Bangladeš)

Najduţi sistem trakastih transportera nalazi se u Zapadnoj Sahari i funkcioniše već 30

godina. Povezuje rudnik fosfata Bu Craa, sa lukom El Aaiún (obala Atlantskog okeana) (slika

5.).


7

Slika 5. Najduţi sistem trakastih transportera (Zapadna Sahara)

Sistem se sastoji iz 11 povezanih transportera, pri ĉemu je maksimalna duţina pojedinaĉnog

transportera 11,7km. Ukupna duţina sistema je nešto preko 100km. Kapacitet je 2000 t/h, širina

trake 800 mm.

Traka je osnovni i najodgovorniji element transportera, koji istovremeno ostvaruje dve

funkcije: noseću i vuĉnu. Traka je najvredniji deo transportera i njeno uĉešće u ceni celog

transportera je 25% do 35%.Traka treba da: poseduje veliku uzduţnu ĉvrstoću, veliku

elastiĉnost, postojanost oblika, malo istezanje, otpornost na hemijske, mehaniĉke i biološke

uticaje, malu sopstvenu teţinu, veliku otpornost na habanje...

Gumena traka je najrasprostranjeniji oblik radnog organa kod trakastih transportera. Ova

traka ima sloţenu strukturu i sastoji se od jezgra (korda) i gumenog omotaĉa. Jezgro kod gumene

trake ĉine tekstilni ulošci ili ĉeliĉna vlakna, odnosno uţad. Jezgro trake prima sile naprezanja, a

omotaĉ sluţi kao zaštita jezgraod atmosferskih uticaja i mehaniĉkih oštećenja (slika 6.).


8

Slika 6. Gumena traka

Jezgro trake je najvaţniji element jer obezbeĊuje vuĉnu sposobnost trake. Ona je odreĊena

zateznom ĉvrstoćom i definiše se u N/mm širine trake.Savremene trake mogu da rade u

temperaturnom opsegu okoline od -25oC do +60oC, a temperatura predmeta koji se transportuju

je do 80oC. Kod specijalnih vrsta traka ove vrednosti znaĉajno odstupaju.

Pouzdanost trake zavisi od kvaliteta spoja gde je traka sastavljena (nastavljena).

Najkvalitetniji spoj obezbeĊuje se toplim postupkom (vulkaniziranjem) na 130oC i pritiskom od

5 bara.Za rad na otvorenom duţine do 60m traka se spaja u fabrici, a preko 60m na licu mesta.

IzmeĊu gumene i plastiĉne trake ne postoji bitna razlika u konstrukciji, ona je prisutna samo

u vrsti materijala od koga je napravljen omotaĉ trake. Kod plastiĉne trake omotaĉ je od PVC-a,

poliamida ili nekog drugog plastiĉnog materijala. Plastiĉne trake su otporne na vlagu, ulja,

masnoću, derivate nafte, hemikalije i morsku vodu.

Gumene i plastiĉne trake se proizvode sa standardizovanim širinama, kod gumenih traka od

300 do 3600 mm. Kod plastiĉnih traka od 200 do 4500 mm.

Ĉeliĉna traka za trakaste transportera pravi se od hladno valjanog ĉelika uz primenu razliĉitih

metoda za oplemenjavanje i to: glatke i presvuĉene gumom. Karakteristike ĉeliĉnih traka su:

velika robusnost, ĉvrstoća, tvrdoća, elastiĉnost, bešuman hod, dobro ponašanje pri razliĉitim

temperaturnim uslovima.Pogodne su za transport robe ĉiji komadi imaju oštre ivice, u procesima

gde se pojavljuju i povišene i niske temperature.Širine su od 200 do 1500 mm. Po specijalnim


9

zahtevima isporuĉuju se trake i sa znatno većim širinama. Maksimalna duţina transportera je do

2000 m. Debljina je od 0,4 do 1,4 mm, reĊe 2 mm. Brzina trake do 2 m/s (slika 7).

Slika 7. Ĉeliĉne trake

Osnovni nedostatak ĉeliĉnih traka je zamor materijala što se kompenzuje izborom velikog

koeficijenta sigurnosti pri proraĉunu trake, koji je ĉetiri puta veći nego kod gumene trake sa

tekstilnim ulošcima.

Postoje i specijalne trake. Jedna od njih je tzv. Harmonika traka(Flexowell), sa naboranim

boĉnim stranicama i rebrima duţ trake, tako da transportna putanja moţe da bude veoma strma

(do 90o) (slika 8.)

Slika 8. Flexowell trake

Kao atipiĉno rešenje moţe se sresti tzv. magnetna traka (eng.magnetic conveyor), ĉime se

rešavaju problemi transporta feromagnetnih roba pod većim uglom nagiba trase.


10

Slika 9. Magnetna traka

Kao elementi za oslanjanje trake izmeĊu pogonskog i zateznog bubnja koriste se valjci, a

znatno redje ravne površine od lima ili drveta.

Primarna funkcija valjaka je nošenje trake i tereta. Pored ove funkcije oni svojim oblikom

odreĊuju i profil trake.Valjci su rasporeĊeni duţ trake na relativno malom rastojanju i zbog

njihovog velikog broja imaju znaĉajan uticaj na investicione i tekuće troškove (slika 10.).

Njihovo uĉešće u investicionim troškovima je do 25%. Tehniĉki vek valjaka je 36 000 ĉasova, a

vremenski zavisi od uslova rada i kreće se od 4 do 6 godina.

Valjci se primenjuju uglavnom pri transportovanju rasutog materijala, a reĊe za komadne

terete veće teţine.


11

Slika 10. Valjci za transportne trake

Rastojanje valjaka je veoma bitan tehniĉki parametar transportera sa znaĉajnim uticajem na

ponašanje sistema pri radu i kreće se u sledećim granicama :

ravna traka (rasuta roba) 1,5 do 2,5 m

koritasta traka (rasuta roba) 0,8 do 1,8 m

kod komadne robe razmak valjaka je za Gp ≤ 250 N od 1 do 1,4 [m], a za Gp > 250 N,

razmak iznosi amax / 2 (amax-najveća stranica komada)

U neopterećenoj grani rastojanje izmeĊu valjaka je dva puta veće u odnosu na opterećenu

granu (slika 11.).

Slika 11.Poloţaj valjaka za oslanjanje u trakastom transporteru


12

Za razliku od varijante sa valjcima, postoje i trakasti transporteri sa kliznom ravni ili

koritastom površinom, po kojoj klizi traka. Kod ove varijante pojavljuju se i kombinacije, tako se

na odreĊenom rastojanju umeću valjci, a nekada je podrţavanje u neopterećenoj grani trake

izvedeno sa valjcima.

Oblast primene transportera sa kliznom trakom su procesi gde se pojavljuje laka komadna i

rasuta roba, koja se transportuje na malim i srednjim rastojanjima. Ovde su veći otpori kretanja,

jer je u pitanju otpor klizanja, a ne otpor kotrljanja, što uslovljava primenu u oblastima gde su

mala opterećenja radnog organa. U odnosu na sisteme sa valjcima, klizna traka ima i odreĊene

prednosti - nema “poskakivanja” tereta i dinamiĉkih udara do kojih dolazi zbog ugiba trake.

Klizna traka ima niţe investicione troškove i jednostavnije je odrţavanje sistema.


13

3.2 TRANSPORTERI SA LANCEM

Ovu posebnu grupu transportera ĉine transporteri kod kojih se kao vuĉni element pojavljuje

lanac, a noseći element je prilagoĊen nameni transportera. Najistaknutiji predstavnici ove grupe

ureĊaja su ploĉasti i grabuljasti transporteri.

3.2.1 PLOĈASTI TRANSPORTERI

Kod ovih transportera materijal leţi na ploĉama koje su vezane sa dva paralelna beskonaĉna

lanca (slika 12.).Koriste se za prenos komadastih tereta pri veoma teškim uslovima rada –

abrazivni materijali, materijal na povišenim temperaturama, odlivci, teške mašine.

Slika 12. Ploĉasti transporteri

Našli su primenu u raznim granama privrede, a pre svega u rudarstvu, metalurgiji, hemijskoj,

cementnoj i metalnoj industriji za transporti pretovar teških predmeta.TakoĊe se koriste u

tehnološkim procesima gde se pored transportovanja vrši i odreĊena tehnološka operacija

(zagrevanje u pećima, sušenje, kaljenje, bojenje...).U poslednje vreme nalaze veliku primenu kao

dodavaĉi i dozatori u sklopu utovarnih bunkera.

Prema vrsti materijala koji se transportuje dele se na:

Transportere za komadni teret sa ravnim ploĉama bez boĉnih strana

Transportere za rasuti teret sa ploĉama sa boĉnim stranama

Uglovi nagiba trase ovih transportera kreće se do 20o, ali korišćenjem specijalnih nosećih

elemenata ovi uglovi za rasuti materijal dostiţu vrednosti do 65o


14

Kapaciteti ovih transportera idu do 2000m3/h, brzine transportovanja od 0,1 do 1,25 m/s, a

duţine transporta do 100m, a ne više od 200m (sa jednim pogonom), a sa većim brojem pogona i

preko 1000m.

Vuĉni lanci dozvoljavaju male radijuse na krivolinijskim delovima R=5÷8 (m) kako za

konveksne tako i za konkavne krivine ,pri ĉemu se moraju koristiti posebne vodjice.


15

3.2.2 GRABULJASTI TRANSPORTERI ( STRUGAĈI)

Grabuljasti transporteri se koriste iskljuĉivo za transport rasutog materijala. Osnovna

karakteristika ovih transportera je što materijal gura u nepokretnim olucima (ţlebovima)

podsrdstvom guraĉa-strugaĉa koji su povezani sa jednim ili dva lanca (slika 13.).

Slika 13. Grabuljasti transporter

Grabuljasti transporteri sa jednim lancem se koriste za male širine B 400mm, a za veće

se koriste sa dva lanca.

Prema obliku strugaĉa i oluka grabuljasti transporteri mogu se podeliti na:

grabuljaste transportere sa visokim strugaĉima,

grabuljaste transportere sa niskim strugaĉima,

zatvoreni grabuljasti transporteri (redleri),

specijalni grabuljasti transporteri.

Kapacitet grabuljastih transportera kreće se od 5 do 1000 ⁄ , brzine kretanja od 0,05 do

1,0 ⁄ , a duţine transportera su 60 do 100m , a samo u izuzetnim sluĉajevima dostiţu duţine i

do 200m.

Nisu pogodni za transport vlaţnih i lepljivih materijala koji se lepe na strugaĉe i zidove

ţljeba (oluka) i stvaraju teškoće pri utovaru i istovaru ĉime se znatno smanjuje kapacitet

transportera. TakoĊe nisu pogodni za transport jako abrazivnih materijala koji habaju oluke ili za

transport lomljivih materijala koji mrvljenjem gube kvalitet (npr. koks)

Mogu se transportovati materijali zagrejani do 300oC.


16

3.3 ELEVATORI

Elevatori su mašine neprekidnog transporta namenjene prenosu najĉešće rasute robe, sitne i

srednje granulacije (bez njenog usputnog rasturanja ili bilo kakvog oštećenja),pod velikim uglom

prema horizontali (60 do 90o) (slika 14.).

Slika 14.Elevator

Elevator se retko koristi kao samostalno sredstvo, on je po pravilu element u sklopu

kompleksnih postrojenja za podizanje tereta na odreĊenu visinu.

Elevatorom se uglavnom transportuju zrnasta i sitno-komadna roba: ţitarice, brašno, šećer,

so, zemlja, ugalj, cement, pesak, treset i mahunasti plodovi. Nalazi primenu u raznim oblastima

industrije: posebno u prehrambenoj i hemijskoj industriji, zatim u elektranama, silosima, u

saobraćajnim terminalima za istovar brodova i vagona (slika 15.).


17

Slika 15. Primena elevatora

Elevatori spadaju u grupu ureĊaja sa vuĉnim elementom pri ĉemu vuĉni element moţe biti

traka ili lanac (slika 16.). Kod elevatora su vuĉni i noseći element razdvojeni.

Slika 16. Vuĉni element: a) lanac b) traka


18

Ulogu nosećeg elementa ima kofica (vedro) (slika 17.).Oblik kofica zavisi od vrste

materijala, dok veliĉina komada koji se moţe transportovati zavisi od dimenzija kofica

(maksimalna veliĉina komada je 200mm).

Proces praţnjenja elevatora je u funkciji brzine kretanja radnog organa. Kod brzohodnih

elevatora praţnjenje kofica je pod dejstvom centrifugalne sile, a kod sporohodnih pod dejstvom

sile gravitacije.

Slika 17. Kofica elevatora

Prilikom prelaţenja vuĉnog elementa preko pogonske glave brzohodog elevatora materijal

se pod dejstvom centrifugalne sile prosipa po jednoj odreĊenoj krivoj liniji i kroz levak pada u

bunker. U ovakvim sluĉajevima kofice su razmaknute da ne bi prilikom istovara došlo do

mešanja materijala iz susednih kofica.Kod sporohodih elevatora uticaj centrifugalne sile na

istovar materijala je neznatan tako da se materijal iz kofice istovaruje gotovo vertikalno naniţe

(sl.b) Da bi se izbegla ugradnja dodatnih odbojnih lanĉanika za upravljane materijala u pravcu

levka postavljaju se kofice specijalnog oblika jedna do druge tako da leĊa kofice istovremeno

sluţe kao levak za materijal iz susednih kofica (sl.18.).


19

Slika 18. Princip rada elevatora

Kod elevatora se koriste dva principa punjenja kofice i to sa doziranim nasipanjem materijala

preko ulaznog levka i samozahvatanjem materijala iz podnoţja kućišta elevatora.

Kod prvog principa dobro punjenjevedara se moţe

ostvariti jedino kodmalog razmaka, tj. zbijenog

rasporedakofica i male brzine v ≤ 1 [m/s]. Nasipanje

materijala se realizuje preko

ulaznog levka koji se kod lako pokretljivih materijala

u odnosu na vertikalnuosu postavlja pod uglom od 45°, a

kod teško pokretnih i lepljivih materijalapod uglom od

30°.Samozahvatanje materijala iz podnoţja kućišta

elevatora se preporuĉuje samo kod transporta zrnastih

materijala sa malim otporom zahvatanja (ţitarice, mahune,

granulati).

Slika 18. Principi punjenja kofica

Kofiĉastielevatori se koriste samo za dizanje tereta.Postoje i elevatori namenjeni pretovaru

komadne robe koji imaju kao noseći element viljuške, dţepove ili platforme (sluţe za prenos

vreća, sanduka, buradi kao i nepakovane robe kao što su trupci, rezana graĊa, mašinski delovi i

sl. Elevatori za komadni teret primenjuju kako za dizanje tako i za spuštanje


20

3.4 VISEĆI TRANSPORTERI

Primenjuju se u raznim granama privrede (u prehrambenoj industriji, tekstilnoj industriji,

rudarstvu, procesnoj industriji, metalopreraĊivaĉkoj industriji itd.).Pogodni su za korištenje u

raznim proizvodno tehnološkim procesima u livnicama, kovaĉnicama, industriji vozila,

pogonima za obradu metala itd. Pored transporta mogu se koristiti i za druge operacije:pranje,

sušenje, peĉenje, hlaĊenje itd. (slika 19.).

Slika 19.Viseći transporter


21

Viseći transporteri mogu se podeliti na dve grupe:

jednošinski viseći transporter

dvošinski transporter

Nosivost jednog elementa kod ovih transportera kreće se od 0,25 do 10 kN , radna sila u

vuĉnom lancu je od 2 do 40kN, korak vuĉnog lanca je od 63 do 250mm, a brzina tranportovanja

se bira u širokim granicama od 0,1 do 25 m/min zbog prilagoĊavanja u proizvodnom procenu.

Slika 20. Jednošinski i dvošinski viseći transporter

Jednošinski transporter se koristi u okviru jednog proizvodnog objekta. Kao vuĉni elemenat

koriste se kovani lanci, koji omogućavaju formiranje prostorne sloţene trase sa uglovima nagiba

kosih delova do 60 . Kod kruţnih trasa u horizontalnoj ravni moţe da se koristi i obiĉan

kalibrisani lanac.Ponekad se kao vuĉni elemenat kosti i ĉeliĉno uţe, koje ima primenu samo za

transport lakih predmeta u horizontalnoj ravni.

Nosivost jednog nosećeg elementa se kreće od 2 do 6,3kN, radno opterećenje vuĉnog lanca je

od 10 do 25kN, a koraci lanca su od 80 do 160mm. Brzina kretanja ovih transportera je od 0,3 do

25 m/min.Minimalna sila u lancu ovih transportera = 500 ÷1500 (N).

Dvošinski (potiskujući) transporteri imaju prednost zbog nezavisnog kretanja kolica sa

teretom u odnosu na vuĉni lanac. Veĉina osnovnih elemanata dvošinskih transportera je istovetna

kao kod jednošinskog. Kod dvošinskih transportera uglovi nagiba trase u vertikalnoj ravni je

ograniĉen na 45°, dok minimalna sila u lancu iznosi = 1,5 (kN).

Duţina viseće prenosilice zavisi od: zatezne ĉvrstoće vuĉnog elementa i broja pogonskih

stanica što znaĉi da njegova duţina nije principijelno ograniĉena.Ona se najĉešće kreće izmeĊu

100 i 500 m dok su duţine veće od 1000m retke (najveća poznata duţina je 6000m).


22

Nosivost je odreĊena nosivošću noseće staze i vešaljke za koju se kaĉi nosaĉ tereta

(nosiljka). Najveći broj ovih prenosilica ima nosivost vešaljke ispod 2kN. Kod teških komada

opterećenje se raspodeljuje na veći broj vešaljki ĉime se moţe postići nosivost nosaĉa tereta

obiĉno do 10kN.Odnos ukupne teţine i korisne nosivosti je veoma povoljan i kreće se 1:10

Pri kretanju lanca preko lanĉanika pojavljuju se dinamiĉki udari i njihanje tereta pa se brzina

ograniĉava na vrednosti ispod 0,84m/s.


23

4. MAŠINE BEZ VUĈNOG ELEMENTA

U ovu grupu pretovarnih mašina spadaju:

Gravitacioni transporteri

Puţni transporteri

4.1 GRAVITACIONI TRANSPORTERI

Ako izmeĊu mesta utovara i istovara postoji odgovarajuća visinska razlika, za realizaciju

prostorne promene nije neophodna mehaniĉka energija već se moţe iskoristiti sila gravitacije pri

ĉemu materijal klizi po strmoj ravni, sa višeg na niţi nivo pod dejstvom sopstvene teţine.

Gravitacioni transporteri se izvode sa pravom ili prostornom (spiralnom) stazom.

Kombinovanjem razliĉitih tehniĉkih elemenata relativno jednostavno se mogu izvesti

gravitacione transportne staze sloţene strukture sa spajanjem i razdvajanjem transportnih staza

preko skretnica i sa automatskim upravljanjem.

Dele se na:

Pravolinijske i spiralne kliznice

Pneumatske kliznice

Gravitacione vertikalne cevi

Valjkasti transporteri


24

4.1.1 PRAVOLINIJSKE I SPIRALNE KLIZNICE

Gravitacione kliznice su veoma jednostavne konstrukcije, ne zahtevaju intenzivno tehniĉko

odrţavanje, ne troše mehaniĉku energiju, i kao takve predstavljaju sa ekonomskog stanovišta

veoma jeftino pretovarno sredstvo. Zbog toga nalaze široku primenu u svim privrednim

oblastima kao sredstvo za transport robe.

Uslovi transportovanja ne zavise od teţine materijala već samo od poĉetne brzine vo,

koeficijenta trenja f i geometrijskih parametara H (visina pocetne tacke kliznice) i α (ugao

nagiba).Pri transportovanju rasutog materijala u praksi se najĉešće uzima da ugao nagiba α bude

5-10o veći od ugla trenja izmeĊu materijala i zidova oluka αo=arctg f.

Slika 21. Pravolinijske kliznice

Normalne brzine za kretanje rasutih materijala treba da budu 2-3m/s, a ne veće od 10m/s.

Kod komadnog tereta, zbog izbegavanja velikih udara na kraju staze, brzina kretanja treba da

bude 1-1,5m/s.

Osnovni nedostatak kliznica je oteţano precizno regulisanje brzine kretanja materijala, što

moţe da ima za posledicu oštećenje robe, kao i habanje klizne površine.Da bi se smanjila brzina

tereta na kraju kliznice primenjuju se kombinovane pravolinijske kliznice i to smanjenim uglom

na kraju tako da dolazi do usporavanja ili ĉak zaustavljanja tereta. Postoji i pravolinijska kliznica

koja je na kraju obloţena nekim frikcionim materijalom


25

Slika 22. Naĉini smanjenja brzina na kraju kliznica

Spiralne kliznice se koriste za osetljivu robu, u uslovima gde je velika visinska razlika i

kod ograniĉenih prostornih mogućnosti.

Slika 23. Spiralne kliznice


26

4.1.2 GRAVITACIONE VERTIKALNE CEVI

Ukoliko je potrebno izvršiti spuštanje materijala sa većih visina onda je primena

gravitacionih oluka nepogodna jer bi duţina tih oluka ili brzina kretanja materijala bila

neprihvatljivo velika. U tom sluĉaju koriste se gravitacione vertikalne cevi. One se mogu se

primeniti samo kod robe koja nije osetljiva na udare i kod koje usitnjavanje ne dovodi do

promene kvaliteta.

Slika 24.Gravitacione vertikalne cevi


27

4.1.3 PNEUMATSKA KLIZNICE

Kod pneumatske kliznice materijal se kreće na “sloju” vazduha koji se uduvava sa donje

strane kroz perforirani lim. Na ovaj naĉin se smanjuje koeficient trenja pa su potrebni znatno

manji uglovi nagiba kliznica nego u sluĉaju klizanja materijala po limu. Na ovaj naĉin se moţe

transportovati kako komadni tako i rasuti materijal.

Slika25.Pneumatska kliznica


28

4.1.4 VALJKASTI TRANSPORTERI

Valjkasti transporteri se koriste za horizontalan pravolinijski ili krivolinijski transport

komadnog tereta, prvenstveno pravilnog oblika sa ravnom i ĉvrstom oslonom površinom. Ovi

transporteri se sastoje od valjka rasporeĊenim na malom rastojanju jedan od drugog i uĉvršćenih

u ramu noseće konstrukcije.

Kod valjkastih transportera teret ne klizi kao kod kliznice, već leţi na elementima koji

rotiraju, ĉime je otpor trenja klizanja zamenjenotporom kotrljanja Suštinska razlika je upravo u

pozitivnim efektu koji iz toga proizilazi. Zbog znatno manjeg otpora kretanja, potreban nagib

staze u odnosu na kliznice je neuporedivo manji i kreće se od 1 do 7 %.

Valjkasti transporteri mogu biti sa i bez pogona. Za pogon valjaka primenjuju se razliĉite

tehniĉke koncepcije: sa motorom ugraĊenim u valjak i sa grupnim pogonom, kada jedan motor

preko transmisije pogoni više valjaka.

Kod horizonalnih valjkastih transportera bez pogona teret se pomera ruĉno, ali se ti

transporteri mnogo ĉešće koriste sa malim uglom 1 6 . Trase ovih transportera mogu biti sloţene

krive linije u horizontalnoj ravni koje u kombinaciji sa trakastim transporterima, za transport po

većim uglom nagiba do 20 .

Slika 26.Valjkasti transporteri bez i sa pogonom


29

Trase valjkastih transportera bez pogona se formiraju kombinacijom pravolinijskih i

krivolinijskih sekcija sa skretnicama koje omogućuju promenu pravca kretanja tereta. Pri

kretanju tereta na krivolinijskom delu javlja se razlika u preĊenim putevima, odnosno brzinama,

unutrašnje i spoljšnje ivice tereta. To pokazuje da će u krivinama sa cilindriĉnim valjcima,

dolaziti do klizanja tereta po valjcima što je vezano sa velikim otporima kretanja i sa opasnošću

od nekontrolisanog kretanja tereta. Zbog toga se krivolinijske sekcije sa cilindriĉnim valjcima

dozvoljavaju samo kod transportera mali širine do 650mm. Srednji polupreĉnik krivine kod

valjkastih transportera je obiĉno R=(3 4)⋅B , gde je (B) širina transportera. Za promenu pravca

kretanja materijala koriste se specijalne sekcije valjkastih transportera tzv.skretnice.

Kod gravitacionih valjkastih transportera, sliĉno je kao i kod kliznica, teško je osigurati

konstantnu brzinu kretanja tereta zbog uticaja velikog broja promeljivih faktora (otpor kotrljanja,

otpor obrtanja valjka). Obiĉno se ugao transportera odreĊuje tako da se teret kreće jednako

ubrzano, pri ĉemu se javlja opasnost od prekomernog povećanja brzine kretanja što moţe

izazvati oštećenje tereta pri njegovom udaru o krajnje graniĉnike ili teret ispred njega. U sluĉaju

kada je potrebno teret transportovati sa većih visina tada se moţe umesto gravitacionog oluka

(kliznice) primeniti spiralni valjkasti trasporter.

Korak (razmak) izmeĊu valjaka treba da bude takav da se teret pri kretanju oslanja na

najmanje dva valjka, a opterećenje jednog valjka nesme da bude veće od 70% ukupne teţine

predmeta. Ako je l-duţina predmeta, a-razmak valjaka, obiĉno se uzima a=l/3.

Širina transportera je:

B= + 10 |mm|

gde je: [mm]- duţina predmeta koji se transportuje, [mm]- duţina valjka.

Kod ovih transportera , duţina valjka kreće se od 100 do 1250 mm, preĉnik valjka od 25 do

108 mm, korak valjka od 50 do 500mm i unutrašnji preĉnik krivina od 400 do 1500 mm.

Ova vrsta transportera ima veoma znaĉajnu ulogu kao savremeno sredstvo unutrašnjeg

transporta sa posebno velikom primenom pri sortiranju tereta. Prema naĉinu prenošenja kretanja

sa pogonskog mehanizma na valjak ovi transporteri mogu se podeliti na valjkaste trasportere sa

grupnim i individualnim pogonom valjaka. Krivolinijski delovi najĉešće se izvode sa pogonskim

konusnim valjcima.


30

4.1.5 PUŢNI TRANSPORTERI

Puţni (zavojni) transporteri predstavljaju najbolji sistem za transport rasutih materijala. Ovi

transporteri su tako projektovani da se kontrolisano hrane, primajući kontinualnu i jednaku

kolicinu materijala koji transportuju. Materijal se transportuje do istovarnog mestakonstantnom

brzinom.

Puţni transporter se primenjuje u raznim oblastima industrijske proizvodnje, posebno u

hemijskoj industriji za transport malih koliĉina robe ≤ 120 t/h, max do 400 [t/h], na kratkim

distancama (40m), maksimalno do (60 m). Upotreba je ograniĉena na transport prašinastih,

zrnastih i komadnih materijala srednje veličine, posebno gde je tehnološkim procesom

predviĊeno mešanje, odnosno homogenizacija materijala. Materijali sa oštrim ivicama, jako

abrazivni, velike tvrdoće, peĉeni i lako drobljivi nisu pogodni za transport puţnim transporterom.

Slika 27. Puţni transporteri


31

U zavisnosti od vrste materijala koji se transportuje konstrukcija zavojnice moţe biti:

neprekidna (a), u obliku trake (b), profilisana (c) i u obliku lopatica (d)

Slika 28. Vrste zavojnica

Puţni transporter prema konstruktivnom izvoĊenju mogu biti horizontalni i vertikalni.

Kod vertikalnih,broj obrtaja puţa je znatno veći (oko tri puta) nego kod horizontalnih, a

takoĊe je znatno veći i koeficijent punjenja oluka. Kod ovih transportera koristi se samo puna

zavojnica i koristi se samo za transport praškastih i zrnastih materijala. Da bi se ostvarila

neophodna centrifugalna sila puţ treba da ima dovoljno veliki broj obrta tako da se u ovom

sluĉaju (za razliku od horizontalnog transportera) ograniĉava minimalno dopušteni (kritiĉni) broj

obrta.

Slika 29. Vertikalni puţni transporter


32

5. ZAKLJUĈAK

Mašine neprekidnog transporta vrše premeštanje materijala bez zaustavljanja.Kretanje

materijala po transportnom putu moţe da se izvede sa konstantnom ili promenljivom brzinom,

odnosno po taktu.Mogucnost velikog vezivanja obezbeĊuje velike transportne duţine, odnos

kapaciteta i mase transportnog sredstava je povoljnija.

Njihove dobre karakteristike su to što kapacitet ne zavisi od duţine transportnog puta i to što

imaju male troškove po jedinici transportnog materijala,velika pouzdanost u radu i lako

odrţavanje.Loša karakteristika je nepogodnost za transport tereta većih dimenzija i teţine, kao i

nemogućnost ostvarivanja prostorne trase što znaĉi da je izvodljiv samo jedan pravac kretanja.

Mašine neprekidnog transporta su najĉešće mehaniĉkog tipa .Pored toga ovi ureĊaji mogu da

rade neizvesno, kao zaseban segment unutrašnjeg transporta ili da predstavljaju delove mašina i

postrojenja, pri ĉemu je moguće ostvariti visok stepen automatizacije autonomnih ureĊaja.Mora

se istaći da velika razlokost kako u konstruktivnom izvoĊenju, tako i u pogledu gabarita mašina

neprekidnog transporta.


33

6. LITERATURA

[1] Vladić, J. (2005). Mehanizacija i tehnologija pretovara” Fakultet tehniĉkih nauka u

Novom Sadu.

[2] Sretenović, M. (1996). Mehanizacija pretovara.Beograd.

[3]Predavanje.mrBobanCvetanović

http://www.vtsnis.edu.rs/Predmeti/mehanizacija_pretovara/mehanizacija_pretovara.html

Preuzeto 10.06.2015.

[4] http://www.ansalsteel.rs/ Preuzeto 10.06.2015

[5]http://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/9029/mod_resource/content/0/Predavanja_kontinu

alna_sredstva/Gravitacioni.pdf Preuzeto 10.06.2015.

http://www.vtsnis.edu.rs/Predmeti/mehanizacija_pretovara/mehanizacija_pretovara.html

http://www.ansalsteel.rs/

http://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/9029/mod_resource/content/0/Predavanja_kontinualna_sredstva/Gravitacioni.pdf

http://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/9029/mod_resource/content/0/Predavanja_kontinualna_sredstva/Gravitacioni.pdf


34

7. SAŢETAK/ABSTRACT

ANALIZA PRETOVARNIH KARAKTERISTIKA MAŠINA NEPREKIDNOG

TRANSPORTА

Ţivković Dušan, SMs33/06 / mr Boban Cvetanović

Saţetak: Cilj ovog rada bio je analizirati karakteristike mašina sa neprekidnim transportom.

Prikazane su mašine sa vuĉnim i bez vuĉnog elementa. Mašine sa vuĉnim elementom sluţe za

premeštanje rasute i komadne robe, a njihov vuĉni element je traka ili lanac. Sa druge strane,

mašine bez vuĉnog elementa mogu biti gravitacioni i puţni transporteri. U radu su analizirane

njihove pretovarne karakteristike, brzina, kapacitet, širina transportera, duţina trake, nagib

transportovanja itd.

Kljuĉne reĉi: Mašine sa neprekidnim transportom, vuĉni elementi, mašine sa vuĉnim

elementom, mašine bez vuĉnog elementa.

ANALYSIS OF TRANSFER CHARACTERISTICS OF THE MACHINE

CONTINUOUS TRANSPORT

Ţivković Dušan, SMs33/06 / mr Boban Cvetanović

Abstract: The aim of this study was to analyze the characteristics of the machine with a

continuous transport. The machines with tensile and without tensile element were showed.

Machines with tensile element used to remove bulk and piece goods, and their tensile element is

a strip or a chain. On the other hand, machines without tensile elements may be gravity and

screw transporters. The paper analyzes their reloading characteristics, speed, capacity, width of

transporter, belt length, the slope of transporting etc.

Keywords: Machines with continuous transport, tensile elements, machines with tensile

element, machines without tensile element


35

8. BIOGRAFIJA

Dušan Ţivković, roĊen je 03.08.1987.godine u Nišu, Republika Srbija. Osnovnu školu i

srednju školu završio je u Nišu.Srednju GraĊevinsku školu upisao je 2002/2003.u Nišu, smer

GraĊevinski tehniĉar za niskogradnju i završio 2005/2006. godine sa odliĉnim uspehom.

Osnovne studije VTŠ u Nišu na smeru Drumski saobraćaj upisao je 2006/2007.

Od 2007-e godine zapošljen je u preduzeću Aristom doo.

analiza karakteristika masina neprekidnog transporta-diplomski rad

Documents