Agata Kristi

Posle sahrane

Sa engleskog preveoPredrag Uroevi

Naslov originalaAgatha ChristieAfter the Funeral

Za Dejmsa, u spomen na srene dane u Ebniju

1.

Stari Lenskomb gegao se iz sobe u sobu i dizao roletne. Tu i tamo svojim boleljivim oima virnuo bi kroz prozore.Uskoro e se vratiti sa sahrane. Malo je ubrzao svoje kretnje. Bilo je mnogo prozora.Enderbi Hol bio je prostrano zdanje iz viktorijanskog doba izgraeno u gotskom stilu. U svim sobama bile su zastrte zavese od raskonog izbledelog brokata ili baruna. Neki od zidova jo su bili pokriveni izbledelom svilom. U zelenoj dnevnoj sobi stari sobar die pogled na portret starog Kornelija Abernetija to je visio iznad kamina. Enderbi Hol bee sagraen za njega. Na portretu je smea brada Kornelija Abernetija bila izazivaki isturena napred, dok mu je ruka poivala oslonjena na zemaljsku kuglu, da li po elji modela, ili po simbolinoj zamisli slikara, niko nije umeo da kae.Dentlmen veoma prgavog izgleda, bar tako je oduvek mislio stari Lenskomb, kome bee drago to ga lino nikada nije upoznao. Gospodin Riard bio je njegov dentlmen. Dobar gospodar, gospodin Riard. A preminuo je sasvim naprasno, kako se ispostavilo, iako je, razume se, izvesno vreme imao brinu lekarsku negu. Eh, ali gospodar se nikada estito nije oporavio od oka zbog smrti mladog gospodina Mortimera. Starac zavrte glavom dok je urio prema vratima koja su vodila u beli budoar. Bilo je strano, prava nesrea. Tako stasao mladi gospodin, snaan i zdrav. ovek nikada ne bi pomislio da bi tako neto njemu moglo da se dogodi. alosno to bee, prosto alosno. A i gospodin Gordon je poginuo u ratu. Tuga za tugom. Stvari su tako tekle tih dana. Breme bee preteko za gospodara. A ipak je samo nedelju dana pre toga bio skoro sasvim kako treba. Trea roletna u belom budoaru odbi poslunost. Die se samo malo uvis i zaglavi. Opruge su popustile to je posredi jer veoma stare behu ove roletne, ba kao i sve drugo po kui. A ove stare stvari danas ne mogu da se poprave. Previe su zastarele, tako su govorili i vrteli glavama na onaj njihov budalast, nadmen nain kao da stare stvari, kao to se zna, nisu bile daleko bolje od novih! On je to lako mogao da im kae! Trice, polovina tih novotarija na komade ti se raspadaju u rukama. Materijal im bee slab, ba kao i izrada. O, da, on je to lepo mogao da im kae.Za ovu roletnu nita nije mogao da uradi bez merdevina. Tih dana nije mnogo voleo da se pentra po merdevinama, hvatala bi ga vrtoglavica. U svakom sluaju, nek roletna za sada ostane ovako kako jeste. A i nije bilo mnogo vano jer prozori belog budoara nisu bili na proelju kue te tako nee moi da se vide iz automobila koji budu pristizali posle sahrane a i sama odaja nije mnogo koriena u poslednje vreme. Bila je to soba za dame, a dama u Enderbiju odavno nije bilo. teta to se gospodin Mortimer nije enio. Stalno je iao na pecanje u Norveku, u lov u kotsku ili u vajcarsku na one zimske sportove umesto da se oenio nekom finom mladom damom i skrasio se ovde s decom koja trkaraju oko kue. Odavno i dece nije bilo u kui.I Lenskombova svest odluta do vremena kojeg se jasno i odreeno seao daleko odreenije no poslednjih dvadesetak godina, koje su mu sve bile maglovite i zbrkane tako da doista nije mogao da se seti ko je sve dolazio i odlazio ili uistinu kako su ti ljudi izgledali. Ali starih dana mogao je da se seti sasvim dobro.Gospodin Riard svojoj mlaoj brai i sestrama bee vie kao otac. Imao je dvadeset i etiri godine kad mu je otac umro i smesta se predao poslu, vredan i taan kao sat u svemu, a i kuu je vodio kako treba, tako da ni u emu nisu oskudevali. Bilo je to veoma sreno domainstvo sa svim onim mladim damama i gospodom koji su tu odrastali. Bilo je i kokanja i kavge tu i tamo, razume se, to je veoma jedilo guvernante! Maloduna stvorenja, te guvernante, i Lenskomb ih je oduvek prezirao. Za razliku od mladih dama koje su bile iva vatra. Gospoica Deraldina posebno. Gospoica Kora, takoe, mada je ona bila mnogo, mnogo mlaa. A sada je gospodin Leo mrtav, a i gospoica Lora takoe je otila. Gospodin Timoti je jadni invalid. Gospoica Deraldina umrla je negde u inostranstvu. Gospodin Gordon je poginuo u ratu. Iako je bio najstariji, gospodin Riard se pokazao kao najjai meu njima. Nadiveo ih je sve, jo kako dodue, ne ba sve jer je gospodin Timoti jo iv, kao i mala gospoica Kora, koja se udala za onog bezveznog momka, umetnika. Dvadeset pet godina nije je video, a bila je prilino zgodna mlada devojka kad je otila s tim momkom. No sad ju je jedva poznao, ugojila se i u toj svojoj haljini izgledala je kao beskrajno loa kopija umetnika! Mu joj je bio Francuz, ili skoro kao Francuz... a nita dobro nikad nije ispalo od braka s nekim od njih! Ali gospoica Kora oduvek je bila pomalo pa prostoduna bi to zvali da je ostala u selu. U porodici je uvek bio neko takav.A ona se njega jo kako seala. Gle, pa to je Lenskomb! rekla je, i izgleda da se mnogo obradovala to ga vidi.Eh, svi su ga oni voleli u stara dobra vremena i kad bi bila neka zabava, dolazili su dole u ostavu, gde im je on davao dem i arlot rus kola s voem kad bi pretekao gore sa trpeze. Svi su oni poznavali starog Lenskomba, a sad jedva da je bilo nekoga ko ga se seao. Ostala je samo mlaarija koje on nije mogao sasvim jasno da se seti i koja je o njemu mislila samo kao o starom sobaru koji je tu oduvek. Mnogo stranaca, mislio je, kad su svi stigli za sahranu i olinjala grupa stranaca pri tome.Ali ne i gospoa Leo ona bee drugaija. Ona i gospodin Leo dolazili su ovamo od kada se gospodin Leo oenio. Ona je bila fina dama, ta gospoa Leo prava dama. Odevala se kako i pristaje, kosu doterivala kako i dolii i izgledala u skladu sa onim to jeste. A i gospodar joj je bio veoma naklonjen. teta to ona i gospodin Leo nisu imali dece...Lenskomb se malo pribra; ta radi on ovde i sanjari o starim danima kad toliko posla ima da se obavi? Sada su bile podignute sve roletne u prizemlju pa je rekao Denet da ode gore i dovede u red one u spavaim sobama. On, Denet i kuvarica prisustvovali su opelu u crkvi, ali nisu ili do krematorijuma, ve su se vratili do kue da podignu roletne i spreme obed. Hladno posluenje, podrazumeva se. unka i piletina, jezici i salate. Posle toga slede sufle od limuna i pita s jabukama. A pre svega toga ide vrua supa i bie bolje da ode i vidi da li je Mardori sve pripremila da odmah moe da bude poslueno jer nema sumnje da e se za koji minut svi vratiti.Lenskomb se dade u teturavi kas preko odaje. Njegov pogled, odsutan i nezainteresovan, samo pree preko portreta koji je visio iznad kamina portreta koji bee parnjak onome koji je stajao u zelenoj dnevnoj sobi. Bila je to fina slika belog satena i bisera. Ljudsko bie koje je sve to imalo na sebi nije bilo tako zadivljujue. Neugledne crte lica, usta u obliku ruinog pupoljka, kosa zaeljana s razdeljkom po sredini. ena istovremeno i skromna i neupadljiva. Jedina stvar vredna panje kod supruge Kornelija Abernetija bilo je njeno ime Koralija.Preko ezdeset godina, sve od vremena njihove pojave, Koral kornplasteri i pridrueni im Koralovi preparati za noge i dalje nisu gubili svoje mesto na tritu. Da li je ikad bilo ma ta izuzetno u Koral kornplasterima niko ne bi umeo da kae... ali svet je voleo njihove proizvode. Blagodarei Koral kornplasterima nastali su ova neogotska palata, itava jutra vrtova oko nje, ali i novac od kojeg je ivelo sedam sinova i keri. Taj novac omoguio je Riardu Abernetiju da pre tri dana umre kao veoma bogat ovek.

II

Zavirivanjem i upozorenjima koja je izdavao po kuhinji Lenskomb je postizao jedino to da se Mardori, kuvarica, obrecne na njega. Mardori bee mlada, imala je samo dvadeset i sedam godina, i neprestano je izazivala jed kod Lenskomba budui da se nikako nije uklapala u njegovu predstavu o tome kako prava kuvarica treba da izgleda. Dostojanstvena nije bila, a nije na pravi nain ni potovala njegov, Lenskombov, poloaj. Kuu je poesto nazivala pravim starim mauzolejom i alila se na ogroman prostor kuhinje i koliinu sudova i pribora za jelo govorei da joj je potreban itav dan samo za njihov obilazak. U Enderbiju je bila dve godine i zadrala se tu pre svega zato to je zarada bila dobra, a tek posle zato to se gospodinu Abernetiju svialo njeno kuvanje. A kuvala jeste veoma dobro. Denet, koja je stajala pored kuhinjskog stola i krepila se oljom aja, bee starija kuna pomonica i, mada se i sama esto rado uputala u une prepirke s Lenskombom, obino je bila njegov saveznik protiv mlaih narataja koje je predstavljala Mardori. etvrta osoba u kuhinji bila je gospoa Deks, koja je navratila da prui pomo ako bude trebalo i koja je mnogo uivala u sahrani. Prelepa je bila govorila je dok je sebi opet punila olju ajem i mirisala ga kao poznavalac koji ume da ga ceni. Devetnaest automobila bilo je parkirano, a crkva bee dupke puna i preasni je, rekla bih, divno odrao slubu. Eh, jadni mili gospodin Aberneti, nema na svetu vie mnogo takvih kao to je bio on. Potovali su ga svi, rekla bih.Spolja dopree zvuci jedne automobilske sirene i motora vozila koja su nailazila prilaznim putem do kue pa gospoa Deks spusti olju na sto i uzviknu: Evo ih!Mardori upali gas pod velikim loncem u kome je bila pilea krem-supa. Prostranstvo kuhinje iz doba viktorijanske velelepnosti, hladno i neiskorieno, delovalo je kao oltar prolosti.Automobili pristigoe jedan za drugim i svet koji iz njih izae u crnim odelima prilino nesigurno proe kroz predvorje do velike zelene dnevne sobe. Vatra je tu gorela u srcu kamina u znak potovanja prema prvoj hladnoi jesenjih dana, ali i da suzbije dalje cvokotanje posle stajanja na sahrani.Lenskomb ue u prostoriju i prisutnima stade da nudi ae sa erijem sa srebrnog posluavnika.Gospodin Entvisl, stariji partner firme Bolard, Entvisl, Entvisl i Bolard, bee stao leima okrenut kaminu i grejao se. Uzeo je au erija i pronicljivim, ispitivakim pogledom odmeravao okupljeno drutvo. Kako mu svi prisutni nisu bili lino poznati, imao je potrebu da ih, kako se to kae, sortira. Upoznavanja pred odlazak na sahranu bila su tiha i povrna.Ocenjujui prvo Lenskomba, gospodin Entvisl pomisli u sebi: Trese se od starosti, siromah stari momak a i nije udo kad ulazi u devedesetu. Slede mu zgodni mali godinji prihodi. On nema vie ta da brine. Verna dua. Danas vie nema posluge tog starog kova. Samo pomo u kui i bebisiterke, bog nek nam je svima u pomoi! Tuan svet. I stoga je, moda, ba dobro to je Riard ranije otiao. Malo mu je stvari ostalo zbog kojih bi trebalo da ivi.Za gospodina Entvisla, kome je bilo sedamdeset dve godine, smrt Riarda Abernetija u ezdeset osmoj sasvim izvesno bee odlazak pre vremena. Iz aktivnog posla gospodin Entvisl povukao se pre dve godine, ali kao izvrilac testamenta Riarda Abernetija, ali i u znak potovanja prema jednom od najstarijih klijenata koji mu je bio i lini prijatelj, odluio se da doputuje na sever.Premetao je u svesti odredbe testamenta i usput procenjivao pripadnike porodice.Gospou Leo, Helen, poznavao je, razume se, veoma dobro. Veoma ljupka ena koja mu se sviala i koju je potovao. Njegove oi posmatrale su je sad sa odobravanjem dok je stajala kraj jednog od prozora. Crnina joj je dobro pristajala. Ouvala je vitak stas. Sviale su mu se njene fino srezane crte lica, izvijena linija sede kose zaeljane natrag od slepoonica i oi koje su nekad bile boje razlika, ali su jo bile ivo plave.Koliko godina Helen sada ima? Oko pedeset jednu, ili dve, pretpostavljao je. udno je to se vie nije udavala posle Leove smrti. Veoma privlana ena. Eh, ali bili su veoma privreni jedno drugom to dvoje.Pogled mu prelete na Timotijevu suprugu. Nikad je dobro nije upoznao. Njoj crnina nije pristajala pre bi joj odgovarao seljaki tvid. Krupna, razumna i oito sposobna ena. Timotiju je uvek bila odana. Starala se o njegovom zdravlju, ugaala mu u svemu... ugaala mu, verovatno, malo previe. Da li je Timoti zaista bio toliko bolestan? Gospodin Entvisl sumnjao je da je ovek samo hipohondar. Riard Aberneti takoe je sumnjao da je to u pitanju. Bio je slab s pluima, razume se, kad je bio deak, govorio je. Ali proklet bio ako mislim da s njim sad neto nije u redu. Eh sad, pa svako mora da ima neku pasiju. Timotijeva pasija bee sveobuhvatna briga o sopstvenom zdravlju. Da li je i gospou Timoti zavarao? Verovatno ne ali ene nikad ne priznaju takve stvari. Mora biti da je Timoti ugodno obezbeen. Rasipnik nikad i nije bio. I pored toga, ovo to e sad dobiti nee biti na odmet nikako u ovo doba svekolike besparice. Verovatno je, kao i svi, morao znatno da uprosti svoj nain ivota u vremenu posle rata.Gospodin Entvisl prenese svoju panju na Dorda Krosfilda, Lorinog sina. Lora se udala za momka udnog dranja. O njemu se nije mnogo znalo. Sebe je nazivao berzanskim posrednikom. Mladi Dord radio je u advokatskoj kancelariji firmi koja nije uivala naroit ugled. Momak bee zgodan ali nije ostavljao utisak da je mnogo pouzdan. Ne bi ba mogao da se pohvali da ima dovoljno za ivot. Lora je bila prava budala kad su ulaganja bila u pitanju. Za sobom nije ostavila praktino nita kad je umrla pre pet godina. Bila je zgodna romantina devojka, ali bez smisla za novac.Oi gospodina Entvisla odlutae dalje od Dorda Krosfilda. ije li su one dve mlade ene? Eh da, Rozamunda je Deraldinina kerka, ona to gleda votano cvee na stolu od malahita. Zgodna devojka, lepa u stvari prilino budalasto lice. Glumi u pozoritu. Dela po repertoaru kue ili tako neka glupost. Udala se za momka koji je takoe glumac. Zgodan momak. I zna da jeste zgodan, pomisli gospodin Entvisl, koji je prema pozoritu kao profesiji gajio pregrt predrasuda. Pitam se kakvog li je on porekla i otkud je stigao.Posmatrao je s neodobravanjem Majkla ejna, momka svetle kose i neobuzdanog arma.Suzan, meutim, Gordonova kerka, daleko bi bila bolja na pozornici od Rozamunde. Bila je jaka linost. Moda previe jaka za svakodnevni ivot. Stajala je u njegovoj blizini i gospodin Entvisl ju je kriom prouavao. Tamna kosa, bademaste gotovo zlaane oi, prkosna privlana usta. Pored nje je stajao njen mu za koga tek to se udala apotekarski pomonik, koliko je shvatio. Apotekarski pomonik, pobogu! Po merilima gospodina Entvisla, mlade devojke se ne udaju za momke koji stoje iza tezge. Ali danas se, razume se, one udaju za svakoga! Mladom oveku, koji je imao bledo neupadljivo lice i prosedu kosu, ovde izgleda nije bilo prijatno. Gospodin Entvisl se upita zato, ali velikoduno zakljui da je to verovatno stoga to se najednom sreo s toliko pripadnika enine porodice.U svom prouavanju prisutnih gospodin Entvisl na kraju stie do Kore Lansken. U tome bee izvesne pravde jer Kora ubedljivo bee neka vrsta porodinog prirepka. Riardova najmlaa sestra roena je kad joj je majka imala pedeset godina i taj, svoj deseti poroaj, ta krotka ena nije preivela (dotle joj je troje dece pomrlo kao bebe). Sirota Kora! Celog ivota Kora je bila neto kao neprijatnost, rastom visoka i krakata, sklona da izbrblja stvari za koje bi uvek bilo bolje da su ostale neizgovorene. Sva starija braa i sestre bili su veoma ljubazni prema Kori, ublaavali joj nedostatke i prikrivali njene omake u drutvu. Ba nikom uistinu nije padalo na pamet da bi Kora mogla da se uda. Nije bila naroito privlana devojka i njeno prilino neuvijeno nabacivanje mladiima koji su im dolazili u posetu primoravalo je ove momke da se pomalo prestravljeno povuku. I onda je, razmiljao je gospodin Entvisl, dolo do te veze s Lanskenom Pjerom Lanskenom, polu-Francuzom, s kojim se upoznala u koli slikanja gde je uila da korektno slika cvee vodenim bojama. Nekim sluajem, meutim, dospela je na asove slikanja aktova, gde je srela Pjera Lanskena i onda se vratila kui i obznanila svoju nameru da se uda za njega. Riard Aberneti je spustio rampu njemu se nije svidelo ono to je video kod Pjera Lanskena i sumnjao je da mladi u stvari traga za bogatom enom. Ali dok je on proveravao Lanskenovo poreklo, Kora je odmaglila s momkom i smesta se udala za njega. Sve vreme branog ivota provodili su u Bretanji i Kornvolu ili u tako nekom slinom slikarskom pribeitu. Lansken bee veoma lo slikar i, po svim navodima, jo slabiji ovek, ali mu je Kora ostajala odana i porodici nikad nije oprostila njeno dranje prema njemu. Riard je mlaoj sestri velikoduno odobrio meseno izdravanje i od toga su, tako je bar gospodin Entvisl verovao, iveli. Sumnjao je da je Lansken ikada zaradio neki novac. Sad ve ima vie od dvanaest godina od kako je mrtav, pomisli gospodin Entvisl. I evo sada njegove udovice, prilino jastuastog izgleda i odevene u nagovetaj umetnike pripadnosti ukraen crnim perlama, gde opet u domu svog devojatva ide od jednog do drugog predmeta u odaji, dodiruje ga i radosno uzvikuje kad se seti neke uspomene iz detinjstva. Veoma se malo trudila da pokae da je oaloena zbog bratovljeve smrti. Ali Kora, pomisli gospodin Entvisl, nikad nije bila pritvorna.Lenskomb ponovo ue u sobu i promrmlja priguenim glasom sasvim u skladu sa okolnostima. Obed je spreman.

2.

Posle divne pilee supe i hladnog posluenja praenog izvrsnim ableom, pogrebna atmosfera malo se razvedrila. Niko od prisutnih odista nije oseao posebno duboku alost zbog smrti Riarda Abernetija s obzirom na to to niko i nije imao bilo kakve bliske veze s njim. Ponaanje im je dotle bilo primereno okolnosti i uzdrano (sa izuzetkom neobuzdane Kore, koja je oevidno veoma uivala u svemu), ali sada je zavladao utisak da je pristojnost zadovoljena te da mogu da nastave uobiajen razgovor.Kad je obed okonan, Lenskomb ih je uputio u biblioteku, gde e im biti posluena kafa. Bio je to njegov oseaj za ono to je prikladno. Dolo je vreme da se o poslu drugim reima, testamentu razgovara. Biblioteka je sa svojim tekim barunastim zavesama imala pravu atmosferu za to. Tu im je posluio kafu i povukao se.Posle nekoliko neobaveznih primedbi svi su poeli da upuuju ispitivake poglede prema gospodinu Entvislu. On je na to spremno odgovorio pogledavi na sat. Moram da uhvatim voz u tri sata i trideset minuta poeo je.I drugi su izgleda takoe eleli da ne propuste taj voz. Kao to znate rekao je gospodin Entvisl ja sam izvrilac testamenta Riarda Abernetija...I bio je prekinut. Ja nisam znala vedrim glasom ree Kora Lansken. Zar ste to vi? Da li mi je ostavio neto?I ne po prvi put gospodin Entvisl u sebi primeti kako Kora ne zna za red.Pogledavi je prekorno, nastavi: Do pre godinu dana testament Riarda Abernetija bio je veoma jednostavan. U skladu sa odreenim zakonskim odredbama, testamentom je sve to ima ostavio sinu Mortimeru. Siroti Mortimer ree Kora. Stvarno mislim da je ta deja paraliza uasna stvar. Mortimerova smrt do koje je dolo tako naglo i tragino bila je veliki udarac za Riarda. Trebalo mu je nekoliko meseci da se pribere. Ukazao sam mu onda na to da bi moda bilo uputno da izvri odreene promene u testamentu.Mod Aberneti upita svojim dubokim glasom: ta bi se desilo u sluaju da nije nainio novi testament? Da li bi da li bi sve onda pripalo Timotiju kao najbliem srodniku?Gospodin Aberneti otvori usta da obrazloi pitanje najblieg srodnika, predomisli se i samo odseno ree: Po mom savetu Riard Aberneti je reio da napravi novi testament. Pre toga je, meutim, odluio da se bolje upozna s mlaim generacijama. Proveravao nas je ree Suzan i iznenada se nasmeja. Prvo Dorda, onda Grega i mene, pa na kraju Rozamundu i Majkla.Gregori Benks, kome se ispijeno lice naglo zacrvene, otro ree: Mislim da to ne bi trebalo tako da opisuje, Suzan. Na proveri, pazi molim te! Ali to je tano to, zar ne, gospodine Entvisle? Da li je meni ostavio neto? ponovi svoje pitanje Kora.Gospodin Entvisl kaljucnu i ree prilino hladno: Predlaem da vam svima poaljem kopiju testamenta. Mogu da vam ga u potpunosti proitam i sada ako vam odgovara, ali bi njegova pravna frazeologija mogla da vam se uini prilino nejasnom. On se ukratko svodi na ovo: posle nekih sitnih zavetanja i znatne svote ostavljene Lenskombu kojom se stari momak obezbeuje do kraja ivota, glavnina imovine veoma znatne, podseam vas podeljena je na est jednakih delova. Po jedna estina, poto budu plaeni svi porezi, pripae Riardovom bratu Timotiju, sestriu Dordu Krosfildu, bratanici Suzan Benks i sestriini Rozamundi ejn. Preostala dva dela bie drana kao fond iz kojeg e prihodi biti isplaivani gospoi Helen Aberneti, udovici njegovog brata Lea; i njegovoj sestri, gospoi Kori Lansken, dok god budu ive. E, to je stvarno lepo! ree Kora Lansken iskreno. Prihod! Koliki je to iznos? Ja... ovaj... ne mogu sad to tano da kaem. Porez e, razume se, biti veliki... Moete li da mi date neku priblinu ideju?Gospodin Entvisl shvati da mora da umiri Koru. Verovatno negde blizu tri do etiri hiljade godinje. Blago meni! ree Kora. Otii u na Kapri.Helen Aberneti tiho ree: Veoma je to ljubazno i velikoduno od Riarda. Zaista cenim tu njegovu panju prema meni. Bili ste mu veoma dragi ree gospodin Entvisl. Leo mu je bio najdrai brat, a vae posete posle Leove smrti veoma su ga radovale.Helen neveselo ree: Volela bih da sam znala koliko je ozbiljno bio bolestan bila sam mu u poseti neto pre no to je umro, i mada sam znala da boluje, mislila sam da je to neto prolazno. Od poetka je bilo ozbiljno ree gospodin Entvisl. Ali on nije eleo da se o tome pria, a ja ne verujem da je bilo ko oekivao da e kraj doi tako brzo kao to jeste. Znam da je doktor bio veoma iznenaen. Iznenada, u svom domu, tako je pisalo u novinama ree Kora i zaklima glavom. Pitala sam se ta se stvarno desilo. Bio je to ok za sve nas ree Mod Aberneti. Siroti Timoti bio je strano potresen. Tako naglo, nije prestajao da ponavlja. Tako naprasno. Ipak je sve veoma fino zatakano, zar ne? ree Kora.Sve oi se okrenue prema njoj i ona se malo smete. Mislim, svi ste vi sasvim u pravu pouri ona da doda. Sasvim u pravu. Mislim... ne bi mnogo pomoglo... da je to objavljeno. Svima bi bilo mnogo neprijatno. I zato je i trebalo da ostane strogo u porodinom krugu.Lica okrenuta u njenom pravcu postae jo zauenija.Gospodin Entvisl se malo nae prema njoj. Uistinu, Kora, veoma mi je nejasno ta si time mislila da kae.Kora Lansken, oiju razrogaenih od iznenaenja, pogledom obuhvati sve lanove porodice. Onda sitnim, ptijim pokretom, glavu povi na jednu stranu. Ali on jeste ubijen, zar ne? ree.

3.

Na putu za London u vagonu prve klase gospodin Entvisl bee se predao pomalo nelagodnom razmiljanju o toj neuvenoj primedbi koju je izrekla Kora Lansken. Razume se da je Kora bila prilino neuravnoteena i preterano glupa ena i jo dok je bila devojka, bila je poznata kao osoba koja je u stanju da izbrblja istine kojih su se svi stideli. Istine su, bar je on bio tog miljenja, mnogo jak izraz sasvim pogrena re. Trapave izjave zvui ve mnogo bolje.U mislima se vrati na trenutak neposredno posle te Korine nespretne primedbe. Preneraeni pogledi i prekorno sevanje oima pomogli su Kori da shvati znaenje onoga to je rekla.Mod je uzviknula: Ma hajde, Kora!Dord je rekao: Moja draga tetka Kora.Jo neko od prisutnih je upitao: Kako to misli?I najednom je Kora Lansken, zbunjena i uverena da je nainila preveliku greku, stala da se kaje. O, ao mi je... nisam mislila... o, razume se, ba glupo od mene, ali mislila sam iz onoga to je on rekao... O, znam ja da je to sasvim u redu, ali njegova smrt bila je tako naprasna... Molim vas zaboravite da sam bilo ta rekla... nisam htela da to ispadne tako glupo... znam da uvek govorim ono to ne treba.I onda se prelo preko toga pa je krenuo praktian razgovor o raspodeli linih stvari pokojnog Riarda Abernetija. Kua i sve iz nje, obavestio ih je gospodin Entvisl, bie izloeni na prodaju.Korin trapavi ispad bee zaboravljen. Kora je, na kraju, uvek bila ako ne sasvim nenormalna, a ono neprijatno budalasta. Nikad nije znala ta treba, a ta ne da se kae. Do devetnaeste godine to i nije bilo tako strano. Ponaanje nesnosnog derita dotle je moglo da se trpi, ali enfant terrible od pedeset godina bila je sasvim druga stvar. Izbrbljati istinu za koju bi bolje bilo da se o njoj uti...Tok misli gospodin Entvisla tu se najednom prekide. Eto gde se po drugi put javila ta uznemirujua re. Istina. I zato je tako uznemirujua? Stoga to je, razume se, to uvek bilo u osnovi neprijatnosti u koju su Korine neodmerene izjave dovodile druge. A neprijatnost je poticala od toga to su te Korine naivne izjave bile ili istinite ili su sadravale u sebi neko zrno istine!Iako u demekastoj eni od etrdeset devet godina gospodin Entvisl nije mogao da nae mnogo slinosti s trapavim devojurkom iz davnih vremena, pojedine Korine odlike su opstale ono lako, ptije trzanje glavom kad bi iznosila posebno neugodnu primedbu dranje ustreptalog iekivanja. Upravo na takav nain Kora je jednom priala o stasu kuhinjske pomonice. Moli jedva moe da se primakne kuhinjskom stolu koliko joj stomak tri. Takav joj je tek mesec ili dva. Pitam se to li se tako goji?Kora je tom prilikom bila hitro uutkana. Kua Abernetijevih bila je i po duhu viktorijanska. Kuhinjska pomonica nestala je ve sledeeg dana i, posle valjane istrage, drugom batovanu nareeno je da od nje naini estitu enu i poklonjena mu je kuica u kojoj e to da uini.Davne uspomene ali su imale svrhu...Gospodin Entvisl malo ozbiljnije ispita svoju uznemirenost. ta je to iz onih Korinih budalastih primedbi proisteklo da mu ovako mui podsvest? Izdvoji dve njene fraze: ali ja sam mislila iz onoga to je on rekao i ali njegova smrt bila je tako naprasna...Gospodin Entvisl krenu prvo da razmotri ovu poslednju primedbu. Da, Riardova smrt bi mogla, na neki nain, da se smatra za naprasnu. Gospodin Entvisl je o Riardovoj bolesti razgovarao i s Riardom i s njegovim doktorom. Ovaj poslednji jasno je nagovestio da Riarda ne oekuje dug ivot. Kad bi gospodin Aberneti paljivo vodio rauna o sebi, mogao bi da ivi jo dve ili ak tri godine. I due moda ali to bee malo verovatno. U svakom sluaju, doktor nije oekivao kraj u skorije vreme. E pa, doktor nije bio u pravu ali doktori, kao to najee i sami priznaju, nikad ne mogu da predvide reakciju pojedinog pacijenta na bolest. Bolesnici od kojih su digli ruke neoekivano se oporavljaju. Pacijenti na putu ozdravljenja padaju u komu i umiru. Mnogo zavisi i od vitalnosti pacijenta. I od njegove unutranje volje da ivi.A Riard Aberneti, mada jak i energian ovek, nije imao posebnog razloga da ivi.Pre est meseci njegov jedini preiveli sin, Mortimer, oboleo je od deje paralize i umro u roku od nedelju dana. Njegova smrt izazvala je ok i stoga to je on bio izuzetno jak i vitalan mladi. Bio je veliki sportista i uz to i atleta te time i jedan od onih ljudi za koje se govori da u ivotu nisu ni dan bolovali. Bio je pred veridbom s jednom mladom, veoma ljupkom gospoicom i njegov otac je sve svoje nade za budunost polagao u tog svog beskrajno voljenog i potovanja vrednog sina.Uprkos svim nadama stigla je tragedija. I budunost je, pored oseaja linog gubitka, imala malo ta da ponudi Riardu Abernetiju. Jedan sin umro mu je jo kao beba, drugi bez naslednika. Unuke nije imao. U stvari, nije bilo nikoga od Abernetija da ga zameni, a on je imao ogromno bogatstvo i razgranate poslove, kojima je i sada u odreenoj mere rukovodio. Ko da nasledi to bogatstvo i te poslove?Ovo pitanje Riarda je veoma muilo i Entvisl je to znao. Jedini Riardov brat koji je jo bio u ivotu bio je u sutini invalid. Preostajala je mlaa generacija. Riard je imao na umu, pomisli advokat, mada mu prijatelj to stvarno nije rekao, da izabere jednog naslednika, mada ni ostalima manja nasledstva ne bi bila izostavljena. U svakom sluaju, kao to je Entvislu bilo poznato, Riard Aberneti je u poslednjih est meseci, jedno za drugim, pozivao kod sebe na boravak svog sestria Dorda, svoju bratanicu Suzan i njenog mua, sestriinu Rozamundu i njenog mua i svoju snaju, suprugu Lea Abernetija. I meu prvo troje, tako je bar advokat mislio, Aberneti je traio naslednika. Helen Aberneti, mislio je, pozvana je iz iste naklonosti i moda radi savetovanja jer je Riard oduvek veoma potovao njeno razumno i praktino rasuivanje. Gospodin Entvisl takoe se priseti da je tokom tih est meseci Riard uinio jednu kratku posetu svom bratu Timotiju.Ishod svega toga bio je testament koji je advokat sada nosio u svojoj poslovnoj tani. Ravnomerna raspodela imovine. Jedini zakljuak koji je mogao da se izvue, prema tome, bio je da je Riard bio razoaran kako svojim sestriem, tako i svojom bratanicom i sestriinom ili moda njihovim muevima.Koliko je gospodin Entvisl znao, Riard nije pozvao svoju sestru, Koru Lansken, da ga poseti i to advokata odvede natrag do prve uznemirujue izjave koja je Kori izletela onako nesvesno ali mislila sam iz onoga to je on rekao...ta je Riard Aberneti rekao? I kad je to rekao? Ako Kora nije bila u Enderbiju, onda mora da ju je Riard Aberneti posetio u umetnikom selu u Berkiru, gde je imala malu vilu. Ili je to moda bilo neto to joj je Riard napisao u pismu?Gospodin Entvisl se namrti. Kora je, razume se, bila veoma glupa ena. Lako je mogla pogreno da protumai izgovorene rei i da izvrne njihovo znaenje. Ali se on pitao ta je doista reeno i ta bi to moglo da znai...Bio je zaista tako uznemiren da je pomiljao na to da se obrati gospoi Lansken za objanjenje. Ali ne jo. Bolje je da ne misli da je to neto znaajno. Ali zaista bi voleo da zna ta je to Riard Aberneti rekao to ju je navelo da izgovori ono uvredljivo pitanje:Ali on je svejedno ubijen, zar ne?II

U kupeu tree klase, u jednom od poslednjih vagona u vozu, Gregori Benks ree svojoj eni: Ta tvoja tetka mora da je naisto luda! Tetka Kora? upita Suzan kao da eli da dobije u vremenu. O, da, verujem da je oduvek bila pomalo tupa ili tako neto.Dord Krosfild, koji je sedeo nasuprot njima, otro ree: Krajnje je vreme da se neto uini da se ona sprei da ide unaokolo i pria takve stvari. To bi ljude moglo da navede na razmiljanje.Rozamunda ejn, zaokupljena time da ruem oboji svoja srcolika usta, neodreeno promrmlja: Pretpostavljam da niko ne bi obratio panju na to to bi jedna takva vrea mogla da kae. A ona njena neviena odea i tone i tone perli... Pa ja mislim da bismo to morali da spreimo ree Dord. Dobro, mili nasmeja se Rozamunda, skloni ru pa zadovoljno stade da se posmatra u ogledalu. Ti to zaustavi.Njen mu neoekivano ree: Mislim da je Dord u pravu. Ljudi se lako navedu da ponu da priaju. Pa hoe li to neto da smeta? upita Rozamunda, zasta onda da razmisli o pitanju i krajevi Kupidonovog luka koji su inili njena usta izvie se u osmeh. Mislim da bi to ba bilo zabavno. Zabavno? Izreeno u etiri glasa. Pa to... kad se u porodici desi ubistvo ree Rozamunda. Uzbuenje, znate!Gregori Benksu, onom neveselom i napetom mladom oveku, pade na pamet da Suzanina roaka, ako se zanemari njena privlana spoljanost, u blagim naznakama ima neke slinosti s tetkom Korom. Njene sledee rei prilino potvrdie takav njegov utisak. Ako je ubijen ree Rozamunda ta mislite ko je to uinio?Njen pogled zamiljeno poe da luta po kupeu. Njegova smrt bila je beskrajno pogodna za sve nas ree ona zamiljeno. Majkl i ja bili smo na samoj ivici da propadnemo. Majkl je imao zaista dobru ulogu koja mu je ponuena u jednoj predstavi u Sendburnu ako sebi moe da dozvoli da je doeka. Sad smo se sasvim iskobeljali. Sad bismo mogli da finansiramo i sopstvenu predstavu kad bi nam to bilo po volji. U stvari, ima jedan komad s prosto udesnom ulogom...Ali sad vie niko nije sluao Rozamundina ushiena objanjenja. Svako je panju posvetio sopstvenim mislima o budunosti.Za dlaku, mislio je Dord. Sad u taj novac moi da vratim natrag i niko nita nee da zna... Ali je bilo blizu.Gregori zatvori oi i zavali se na naslon sedita. Za njega ovo nasledstvo bee spas od dugova.Suzan ree svojim jasnim, prilino tvrdim glasom: Veoma mi je ao, razume se, sirotog starog strica Riarda. Ali on jeste bio veoma star i, kako je Mortimer umro, nije vie imao zato da ivi pa bi bilo strano da je morao da kao bogalj ivotari godinu za godinom. Mnogo je bolje za njega to je pevnuo ovako naprasno bez mnogo muke.Njene tvrde samouverene mlade oi omekae dok je posmatrala muevljevo napeto lice. Oboavala je Grega. Neodreeno je oseala da Greg mari za nju manje no ona za njega ali je to samo pojaavalo njenu strast. Greg bee njen, za njega bi sve uinila. Ba sve bez izuzetka...

III

Mod Aberneti se, dok je oblaila drugu haljinu za veeru u Enderbiju (jer je ostala da prenoi), pitala da li je trebalo da se ponudi da ostane due i pomogne Helen oko sreivanja i ienja kue. Bie tu sve Riardove line stvari... Mogla bi da budu i pisma... Sva vana dokumenta, pretpostavljala je, ve je pokupio gospodin Entvisl. A zaista bee neophodno da se vrati Timotiju to je pre mogue. Veoma se uzrujavao kad ona nije tamo da pazi na njega. Nadala se da e mu biti drago zbog testamenta, i da nee biti ozlojeen. On je oekivao, znala je, da sva Riardova imovina pripadne njemu. Na kraju, on bee jedini ivi Aberneti. Riard je svakako mogao da mu veruje da e on da se stara o mlaim naratajima. Da, strepela je da e Timoti biti ozlojeen... A takvo stanje uvek mu je nepovoljno delovalo na varenje. I, uistinu, kad je ozlojeen, Timoti postaje strano nerazuman. Bilo je trenutaka kad bi, inilo se, sasvim gubio oseaj za meru... Pitala se treba li da razgovara s doktorom Bartonom o tome... One pilule za spavanje Timoti ih je u poslednje vreme uzimao veoma mnogo strano bi se ljutio kad bi ona elela da mu skloni boicu. Ali one mogu da budu veoma opasne doktor Barton je tako rekao ovek bi postajao pospan pa bi mogao da zaboravi da ih je ve uzimao i da ih uzme jo. A onda bi svata moglo da se dogodi! U boici ih je sad bilo svakako manje no to bi trebalo da ih bude... Timoti je zaista bio vrlo neodgovoran kad su lekovi u pitanju. Nju da slua nije hteo... Doista bee teak ponekad.Mod uzdahnu i onda se razvedri. Stvari e sad postati mnogo lake. Vrt, na primer...

IV

Helen Aberneti sedela je pored vatre u zelenoj dnevnoj sobi i ekala da Mod sie pa da veeraju.Pogleda oko sebe priseajui se prolih vremena kad su ovde bili Leo i ona i svi ostali. Bila je to srena kua. Ali su kui kao to je ova bili potrebni ljudi. Bili su joj potrebni deca i sluge i zajedniki obedi i mnogo ognjita u kojima plamti vatra tokom zime. I tuna je to kua bila kad je u njoj iveo jedan starac koji je izgubio sina...Ko li e da je kupi, pitala se. Hoe li da bude pretvorena u hotel, ili institut ili moda u jedan od onih hostela za mlade? To je danas sudbina prostranih zdanja kao to je ovo. Niko ih ne kupuje da bi iveo u njima. Moda e i da bude sruena i celo imanje moda e biti preureeno. Rastui je na tren misao o tome, ali ona smesta odluno odagna tugu. Sanjarenje o prolosti nikome nije donelo dobro. Ova kua, i sreni dani provedeni ovde, i Riard, i Leo, sve to bee dobro, ali je s tim svreno. Morala je da misli na sebe... I sad e, uz ovaj prihod koji joj je Riard ostavio, biti u stanju da zadri vilu na Kipru i da radi sve one stvari koje je planirala.Koliko je samo u poslednje vreme imala briga oko novca poreza svih onih ulaganja koja se nisu isplatila... Sada je i s tim, zahvaljujui Riardovom novcu, zavreno...Siroti Riard. To to je umro u snu bila je zaista velika milost... Iznenada na dan dvadeset drugog pretpostavljala je da su upravo te rei probudile onu ideju u Korinoj glavi. Ali Kora je zaista bila nemogua! Uvek je i bila. Helen se seala jednog njihovog susreta u inostranstvu neposredno posle njene udaje za Pjera Lanskena. Bila je izuzetno luckasta i glupava toga dana, krivila je glavu na stranu i davala dogmatske izjave o slikarstvu, posebno o slikarstvu svog mua, to mora da bee posebno neugodno za njega. Nema mukarca koji voli kad mu se ena ponaa kao budala. A Kora jeste bila glupa! Istini za volju, sirota ona, tu nije bilo pomoi, a i onaj njen mu nije se prema njoj ponaao kako prilii.Helenin pogled odsutno pade na buket votanog cvea koji je stajao na okruglom stolu od malahita. Kora je sedela pored njega dok su svi jo bili tu pre polaska u crkvu. Bee se prepustila seanjima, ushiivala se od pogleda na svaku poznatu stvar i oevidno bila toliko srena to je opet u starom domu da je sasvim smetnula s uma razlog zbog kojeg su svi oni bili tu.Ali moda je, pomisli Helen, manji licemer od svih nas ostalih...Kora nikad nije vodila rauna o normama ponaanja. Gledaj samo kako je tresnula ono pitanje: Ali on jeste ubijen, zar ne?Lica svih prisutnih bila su preneraena, zgranuta, sve oi uprte u nju! Kakva raznolikost izraza mora da je bila na svim tim licima...I iznenada, kad joj se ta slika jasno javi u svesti, Helen se namrti... neto s tom slikom nije bilo u redu...Neto...?Neko...?Je li to bio izraz neijeg lica? Da li je to? Neto to kako bi to rekla? nije trebalo da bude tu...Nije znala ta... nije mogla da se seti tano... ali bilo je tu neto negde pogreno.

V

U meuvremenu, u bifeu u Svindonu, gospa u crnini posutoj perlama grickala je kolaie sa suvim voem, pila aj i veselila se budunosti. Predoseaj zle kobi nije imala. Bila je srena.Ova putovanja s jednog na drugi kraj zemlje zaista su bila zamorna. Bilo bi lake da se u Lajet Sent Meri vrati preko Londona a ne bi bilo ni mnogo skuplje. Ah, ali izdaci sad vie nisu bili problem. No, u tom sluaju morala bi da putuje s porodicom i verovatno bi morala da pria sve vreme. A to bi tek bilo previe zamorno.Ne, bolje je to je odluila da se kui vrati ovim putem. Ovi kolai odista su izvrsni. udo jedno kako ovek ogladni posle sahrane. Supa u Enderbiju bila je bajna... isto tako i onaj hladan sufle.Kako je prepreden taj svet i kako su samo licemeri! Sva ta lica kad je rekla ono o ubistvu! Kako su je samo pogledali!Pa rekla je pravu stvar. S odobravanjem klimnu sebi glavom. Da, uradila je pravu stvar.Pogleda na sat. Jo pet minuta do polaska voza. Ispi aj. Ne ba tako dobar aj. Lice joj se iskrivi u grimasu.Tren ili dva osta sanjarei. Sanjarei o budunosti koja se otvara pred njom... Osmehnu se kao sreno dete.Konano e i ona moi da uiva... Izae napolje da se ukrca na voz marljivo kujui planove...

4.

Gospodin Entvisl proveo je veoma nemirnu no. Bio je tako umoran i tako se loe oseao ujutru da je ostao u krevetu.Njegova sestra, koja mu je vodila domainstvo, donese mu doruak na posluavniku i objasni mu ozbiljno koliko je tetno to je putovao ak na sever Engleske u njegovim godinama i s njegovim krhkim zdravljem.Gospodin Entvisl se zadovolji time da kae kako mu je Riard Aberneti bio stari prijatelj. Sahrane! ree njegova sestra tonom dubokog neodobravanja. Sahrane mogu sasvim da dotuku oveka tvojih godina! Otii e isto tako iznenada kao i tvoj dragi gospodin Aberneti ako se ne bude uvao.Re iznenada uini da se gospodin Entvisl lecne. Ona ga takoe uutka. Odustao je od pravdanja.Bio je vrlo svestan onoga to ga je nateralo da se trgne na re iznenada.Kora Lansken! Ono to je izjavila bilo je sasvim nemogue, ali je on svejedno eleo da tano utvrdi zato je to kazala. Da, otii e dole u Lajet Sent Meri da je vidi. Mogao je da se izgovori potrebom da od nje dobije potpis u vezi s nasleem. Nema potrebe da joj prui mogunost da pogodi da je svojom budalastom izjavom pobudila njegovu panju. Ali da e otii da je vidi, bee vrsto reio i to vrlo brzo.Zavri doruak pa se zavali na jastuk i stade da ita Tajms. Nalazio je da ga Tajms veoma umiruje.Bilo je otprilike petnaest do est te veeri kad mu zazvoni telefon.On die slualicu. S druge strane linije oglasi se gospodin Dejms Parot, drugi partner u firmi Bolard, Entvisl, Entvisl i Bolard. Vidi, molim te, Entvisle ree gospodin Parot. Sad me je ba zvala policija iz mesta Lajet Sent Meri. Lajet Sent Meri? Da. Izgleda... i tu gospodin Parot malo zastade kao da mu je neugodno. U pitanju je gospoa Kora Lansken. Nije li ona jedan od naslednika Abernetijevog imetka? Da, razume se. Video sam je na sahrani jue. A bila je, znai, na sahrani, je li tako? Da. ta je s njom? Pa poe gospodin Parot kao da se izvinjava ona je... to je zaista izuzetno neprijatno... ona je pa... ubijena.Gospodin Parot poslednju re izgovori s krajnjim nipodatavanjem. To nije bila, kao da je hteo da naglasi, vrsta rei koja bi neto mogla da znai firmi Bolard, Entvisl, Entvisl i Bolard. Ubijena? Da... da... bojim se da je tako. Pa, mislim, nema sumnje da je tako. Kako je policija stigla do nas? Njena drubenica, ili kuna pomonica, ili ta god da joj je bila... gospoica Gilkrist. Policija je traila ime najblieg roaka ili advokata. I ova gospoica Gilkrist pokazala se kao vrlo neodluna kad je u pitanju rodbina i njene adrese, ali je znala za nas. I oni su nam se smesta obratili. ta ih je navelo da pomisle da je ubijena?Glas gospodina Parota opet je zazvuao kao da se izvinjava. E pa, ini se da to uopte ne dovode u sumnju u pitanju je bila sekira ili neto tome slino veoma nasilna vrsta zloina. Pljaka? Ukazuje na to. Prozor je razbijen i nedostaju neke sitnice, a i sve fioke su izvuene i tome slino, ali policija, ini se, misli da ima neto... ovaj... lano u svemu tome. U koje doba se to desilo? Negde izmeu dva i etiri i trideset danas po podne. Gde je bila kuna pomonica? Bila je u Redingu da vrati knjige u biblioteku. Vratila se oko pet sati i nala gospou Lansken mrtvu. Policija eli da zna imamo li neku ideju o tome ko bi mogao da je napadne. Ja sam im rekao i ovde glas gospodina Parota zazvua ogoreno da je prosto nemogue da je to delo nekoga iz kruga ljudi koji je nama poznat. Da, razume se. Mora da je neki lokalni razbojnik... koji je provalio nadajui se da e neto moi da ukrade pa onda izgubio glavu i napao je. Mora da je tako bilo... ovaj, ne misli li i ti tako, Entvisle? Da, da... odgovori odsutno gospodin Entvisl.Parot je u pravu, govorio je sam sebi. Mora da se ba tako dogodilo.Ali s neugodnom jasnoom istovremeno u Korin zvonki glas kako pita:Ali on jeste ubijen, zar ne?Kora, glupaa. Uvek je bila. Srljala je tamo gde se aneli ne usuuju da zau... Olako je izgovarala neprijatne istine...Istine!Opet ta prokleta re...

II

Gospodin Entvisl i inspektor Morton ispitivaki su posmatrali jedan drugoga.Na svoj uredno taan nain gospodin Entvisl je inspektoru Mortonu stavio na uvid sve znaajne injenice o Kori Lansken: o njenom odrastanju, braku, udovitvu, njenom finansijskom poloaju i rodbini. Gospodin Timoti Aberneti je njen jedini roeni brat koji je jo u ivotu, ali je on usamljenik i invalid, sasvim nesposoban da se udalji iz doma. On me je ovlastio da delam u njegovo ime i da obavim sve to je neophodno.Inspektor klimnu glavom. Za njega bee pravo olakanje to za sagovornika ima ovog otroumnog starijeg advokata. Nadao se, tavie, da bi advokat mogao da mu bude od pomoi u reavanju ovoga sluaja koji je poinjao da deluje sasvim zagonetno.On ree: Gospoica Gilkrist me je obavestila da je gospoa Lansken bila na severu, na sahrani starijeg brata, dan pre nego to je ubijena. Tako je, inspektore. I sm sam lino bio tamo. Je li joj ponaanje bilo prirodno... ili je delovala udno... moda uplaeno?Obrve gospodina Entvisla izvie se u dobro odglumljenom iznenaenju. Da li obino ima neto udno u ponaanju osobe koja e uskoro biti ubijena?Inspektor se osmehnu prilino krto. Nisam mislio na to da li je bila sujeverna ili da li je imala zle slutnje. Ne, samo tragam za neim pa neim to odstupa od uobiajenog. Mislim da vas ne razumem do kraja, inspektore ree gospodin Entvisl. Ovaj sluaj nije lako razumeti, gospodine Entvisle. Recimo da je neko posmatrao kako ta Gilkrist izlazi iz kue oko dva sata, pa odlazi u selo na autobusku stanicu. Taj neko onda uzima sekiru sa drvljanika, razbija njome kuhinjski prozor, ulazi u kuu, penje se uza stepenice, napada gospou Lansken sekirom i napada je divljaki. Udara je sedam ili osam puta. Gospodin Entvisl ustuknu. Da nastavi inspektor bio je to veoma brutalan zloin. Onda provalnik izvlai nekoliko fioka, prisvaja aku triarija vrednih moda banku ili dve, i nestaje. Zar je bila u krevetu? Da. Izgleda da se kasno vratila sa severa prethodne noi, iscrpljena i veoma uzbuena. Stekla je neko nasledstvo koliko sam razumeo. Je li tano? Da. Spavala je veoma ravo i probudila se sa uasnom glavoboljom. Popila je nekoliko olja aja, uzela koju tabletu za glavu i onda rekla gospoici Gilkrist da je ne uznemirava do ruka. I poto joj nije bilo bolje, uzela je dve pilule za spavanje. Onda je poslala gospoicu Gilkrist u Reding da u biblioteci zameni neke knjige. Bila je pospana, ako ne ve i u dubokom snu, kad je taj ovek provalio. Mogao je da uzme ta je hteo i da joj je samo pripretio ili da joj je stavio krpu u usta. Sekira koju je uneo spolja deluje kao preterivanje. Moda je samo nameravao da joj pripreti njome primeti gospodin Entvisl. Ako je ona onda pokuala da se suprotstavi... Prema medicinskim izvetajima nema znakova da je bilo guanja. Sve ukazuje na to da je ona leala na krevetu i mirno spavala kad je napadnuta.Gospodin Entvisl se nelagodno promekolji na stolici. Deavaju se i takva brutalna i sasvim besmislena ubistva istae on. O, da, da, verovatno e se na kraju pokazati da se to i zbilo. Izdat je nalog, razume se, da se motri na sve sumnjive osobe. Niko iz okruenja nije u pitanju, i u to smo prilino sigurni. Lokalni tipovi su svi provereni i pokazali su se kao isti. U to doba dana veina ljudi je na poslu. A i njena vila je na putu izvan seoskih granica. Svako je mogao da joj se privue a da ne bude primeen. Svuda oko sela vodi pravi lavirint puteva. Jutro je bilo lepo i kia nije padala ve due vreme tako da nema upadljivih tragova automobilskih guma koji bi mogli da nas upute na neki trag u sluaju da je neko automobilom dolazio ovamo. Mislite li da je neko doao automobilom? otro upita gospodin Entvisl.Inspektor slee ramenima. Ne znam. Jedino to mogu da zakljuim jeste da u ovom sluaju ima mnogo udnih stvari. Ovo, na primer...I on tu preko stola gurnu aku stvari bro u obliku trolista sa sitnim biserima, bro posut ametistom, malu nisku bisera i narukvicu od granata. Ovo su stvari izvaene iz njene kutije za nakit. Naene su odmah ispred kue, baene u bunje. Da... to jeste prilino udno. Moda se njen napada uplaio onoga to je uinio... Mogue je. Ali onda bi ove stvari ostavio gore u sobi... Razume se, panika ga je moda uhvatila kad se naao izmeu spavae sobe i izlaznih vrata.Gospodin Entvisl tiho ree: A moe biti da su te stvari ostavljene samo da bi se zametnuo trag. Da, ima vie mogunosti... Razume se, i ova gospoica Gilkrist je to mogla da uradi. Kad dve ene ive zajedno nikad se ne zna kakva kavga, ogorenost ili strast moe da se rasplamsa. O, da, tu mogunost takoe ne prenebregavamo. Ali ini se da je to malo verovatno. Po svim navodima, njih dve su bile u krajnje prijateljskim odnosima.On malo zasta pre no to nastavi. Po onome to vi kaete, nekakvu korist iz njene smrti niko ne moe da ostvari, je li tako?Advokat se nelagodno promekolji. Pa nisam ba tako rekao.Inspektor Morton naglo die pogled. ini mi se da ste rekli da su izvor prihoda gospoe Lansken bila sredstva koja joj je odobravao brat i da, koliko je vama poznato, druge imovine ili sredstava nije imala. Tako je. Mu joj je umro bez prebijene pare, a po onome to o njoj znam jo od vremena njene mladosti, veoma bih se iznenadio da je stekla i sauvala neki novac. Vila u kojoj je ivela bila je iznajmljena, nije njena, a ono malo nametaja nije vredno pomena ovih dana. Neto sumnjive hrastovine i isto tako neodreenih slikarskih radova. Kome god da je sve to ostavila, nee imati mnogo koristi ako je uopte ostavila testament.Advokat zavrte glavom. Meni nije poznato da je nainila testament. Morate da shvatite da je godinama nisam video. Pa ta ste onda pomislili upravo sad? Neto ste imali na umu, rekao bih. Da. Da, jesam. elim da budem strogo precizan. Da li se to odnosi na nasledstvo koje ste pominjali? Ono koje joj je brat ostavio? Je li ona imala ovlaenje da ga otui testamentom? Ne, ne u smislu koji je vama na umu. Ona nije imala ovlaenje da se odrekne imetka. Sad kad je umrla, njen deo bie podeljen izmeu petoro ostalih naslednika po testamentu Riarda Abernetija. Eto, na to sam mislio. Njih petoro e njenom smru automatski stei korist.Inspektor je izgledao razoaran. O, a ja sam mislio da imamo neki trag. U redu, ini se da tu svakako nema motiva da bilo ko doe i iskasapi je sekirom. Izgleda da je to neki od onih uvrnutih tipova jedan od maloletnih kriminalaca, moda ima ih mnogo. A onda je izgubio strpljenje, bacio nakit u grm i umakao... Da, mora da je tako neto. Ukoliko to nije uradila visokopotovana gospoica Gilkrist, mada moram da kaem da u to ne verujem. Kad je pronala telo? Tek negde oko pet sati. Iz Redinga se autobusom vratila u etiri i pedeset. Stigla je do vile, ula na glavna vrata i otila u kuhinju da pristavi ajnik. Iz sobe gospoe Lansken nije dopirao nikakav zvuk, ali je gospoica Gilkrist zakljuila da ona jo spava. Onda je gospoica Gilkrist primetila prozor; sra je bila svuda po podu. ak i tada je pomislila da bi to moglo da bude delo nekog derana koji je neoprezno utnuo loptu ili prakom izbacio kamen. Popela se na sprat i paljivo virnula u sobu gospoe Lansken da vidi da li jo spava ili je moda voljna da popije malo aja. A onda je, razume se, izgubila glavu, vrisnula i otrala seoskim drumom do najblieg suseda. Njena pria deluje savreno dosledno i nije bilo tragova krvi u njenoj sobi, u kupatilu ili na njenoj odei. Ne. Ja mislim da je gospoica Gilkrist ista u ovom sluaju. Doktor je stigao u pola est. Ustanovio je da je smrt nastupila najkasnije do etiri i trideset i, prema njemu, mnogo je verovatnije da je to bilo oko dva sata tako da izgleda da je taj, ko god da je bio, skriven u blizini ekao da gospoica Gilkrist napusti vilu.Advokatovim licem pree lak trzaj. Inspektor Morton nastavi: Nameravate li da razgovarate s gospoicom Gilkrist? Pomiljao sam da to uinim. Bilo bi mi drago kad biste to uinili. Ona nam je, miljenja sam, rekla sve to je mogla, ali nikad se ne zna. Ponekad, u razgovoru, moe da iskrsne neki nov podatak. Ona je malice starija devojka ali sasvim razumna, praktina ena i zaista je bila veoma predusretljiva i saeta.Zasta malo opet, a onda dodade: Telo je u mrtvanici. Ako biste hteli da ga vidite...Gospodin Entvisl prista, iako teka srca.Nekoliko minuta kasnije stajao je pred posmrtnim ostacima Kore Lansken. Bila je divljaki iseena i kosa bojena kanom bila joj je slepljena skorelom krvi. Usne gospodina Entvisla stisnue se i on gadljivo skrenu pogled.Sirota mala Kora. S koliko je nestrpljenja samo dva dana ranije iekivala da uje da li joj je brat neto ostavio. I kako li joj je posle budunost morala izgledati ruiasta. Kakvu li je gomilu budalastih stvari mogla da uradi i da pri tome uiva s tim novcem.Jadna Kora... Kako li su samo kratko trajala ta njena nadanja.Njenom smru niko nita nije dobijao ak ni brutalni ubica koji je ak pobacao jeftini nakit dok je beao. Petoro ljudi steklo je po nekoliko hiljada vie ali im je imetak koji su ve nasledili bio i vie nego dovoljan. Ne, tu ne moe da bude motiva.udno je to to je Kora imala na umu ubistvo dan pre nego to je i sama ubijena.Ali on jeste ubijen, zar ne?Kako li joj je to palo na pamet? Smeno! Prosto smeno! Previe smeno da bi to vredelo pominjati inspektoru Mortonu.Razume se, posle vienja s gospoicom Gilkrist...Pod pretpostavkom da gospoica Gilkrist, mada je to bilo malo verovatno, moe da baci neko svetlo na ono to je Riard rekao Kori.Ali mislila sam iz onoga to je on rekao... ta je Riard rekao? Smesta moram da vidim gospoicu Gilkrist ree gospodin Entvisl sam sebi.

III

Gospoica Gilkrist bila je ena oronulog izgleda, kratke kose elinosive boje. Imala je jedno od onih neupeatljivih lica kakva ene u pedesetim godinama esto stiu.Gospodina Entvisla toplo je pozdravila. Toliko mi je drago to ste doli, gospodine Entvisle. Zaista znam veoma malo o porodici gospoe Lansken i, razume se, nikad, nikad ranije nisam imala posla sa ubistvom. Previe je jezivo!Gospodin Entvisl bee sasvim siguran da gospoica Gilkrist nikad ranije nije imala posla sa ubistvom. Uistinu, njena reakcija na zloin bila je skoro istovetna sa onom koju je imao njegov partner. ovek ita o njima, razume se ree gospoica Gilkrist smetajui zloin u njegovu pravu sferu. A ak i nerado itam o tome. Tako su grozne te stvari, veina njih!Dok je za njom iao prema dnevnoj sobi gospodin Entvisl je paljivo gledao oko sebe. U prostorijama se oseao jak miris uljanih boja. Vila bee prenatrpana, manje nametajem koji je onako slikovito opisao inspektor Morton, a vie slikama. Zidovi su bili prekriveni slikama, uglavnom veoma mranim i prljavim uljanim slikama. Ali tu su bili i akvareli, takoe, i jedna ili dve mrtve prirode. Manje slike bile su naslagane na ispust na prozoru. Gospoa Lansken imala je obiaj da ih kupuje na aukcijama objasni gospoica Gilkrist. Veoma se time zanimala, sirota dua. Ila je na sve prodaje unaokolo. Slike su danas postale zaista jeftine, bagatela. Nikad nije platila vie od jedne funte za bilo koju od njih, ponekad i samo nekoliko ilinga, a postojala je izvanredna mogunost, ona je tako uvek govorila, da tako doe do neega istinski vrednog. Imala je obiaj da kae da je ovo slika nekog italijanskog naivca koja bi mogla da donese mnogo novca.Gospodin Entvisl sumnjiavo odmeri delo italijanskog naivca koje mu je pokazala. Kora, mislio je, zaista nikad nije znala nita o slikama. Pojeo bi svoj eir kad bi bilo koja od ovih brljotina vredela vie od pet funti! Razume se ree gospoica Gilkrist, primetivi izraz na njegovom licu, i hitro dokui njegove misli. I sama o slikama ne znam mnogo, iako mi je otac bio slikar ne ba uspean, bojim se. Ali kao devojka imala sam obiaj da crtam akvarele i sluala sam mnoge razgovore o slikarstvu tako da se gospoi Lansken svidelo da kraj sebe ima nekoga s kim e moi da pria o slikarstvu. Sirota mila dua, bila je ba posveena umetnosti. Je li vam bila draga?Budalasto pitanje, ree sam sebi im ga izgovori. Da li je ikako mogla da odgovori sa ne? Kora je, mislio je, bila previe zamorna da bi neko s njom iveo. O, da ree gospoica Gilkrist. Veoma smo se dobro slagale. Na neki nain je, znate, gospoa Lansken bila ba kao dete. Izgovarala je sve to joj padne na pamet. Nisam sigurna da je njeno rasuivanje bilo uvek dobro...O pokojnicima niko ne govori: Bila je temeljno budalasta ena. Gospodin Entvisl ree: Ona ni u kom smislu nije bila intelektualka. Ne... ne... moda nije. Ali bila je veoma otroumna, gospodine Entvisle. Veoma otroumna. Ponekad bi me sasvim iznenadila... kako bi uspela da pogodi pravu stvar.Gospodin Entvisl odmeri gospoicu Gilkrist mnogo paljivije. Pomisli kako i ona sama nije ba budala. Vi ste uz gospou Lansken proveli nekoliko godina, je li tako? Tri i po godine. Vi ste joj... ovaj... bili drubenica i takoe ste joj... ovaj... vodili rauna o domainstvu, je li tako?Bilo je jasno da se dotakao delikatne teme. Gospoica Gilkrist malo pocrvene. O, da, zaista. Uglavnom sam ja kuvala... stvarno uivam u kuvanju... malo istila prainu i obavljala druge lake kune poslove. Nikakvo veliko spremanje, razume se.Ton glasa gospoice Gilkrist ukazivao je na to da se vrsto dri svojih principa. Gospodin Entvisl nije imao predstavu ta je to veliko spremanje pa promrmlja neto u znak odobravanja. Iz sela je za tako neto dolazila gospoa Panter. Redovno dva puta nedeljno. Vidite, gospodine Entvisle, ja nisam mogla da podnesem ak ni pomisao da budem sluga. Kad je moja mala radnja za prodaju aja propala bila je to katastrofa tome je rat doprineo, znate. Bilo je to divno mesto. Nazvala sam ga Vrba i sav porcelan imao je motive vrbe u plavoj boji prosto slatke a i ajni kolai koje sam pravila stvarno su bili izvrsni uvek sam bila majstor za kolae i peciva. Da, veoma sam dobro poslovala, a onda je poeo rat i snabdevanje je izostalo pa sam bankrotirala rtva sam rata, uvek sam tako govorila i o tome pokuavam i dalje da mislim na taj nain. Izgubila sam ono malo novca to mi je otac ostavio i koji sam uloila u radnju pa sam, razume se, morala da potraim neto drugo ime bih se bavila. Uena da neto budem nikad nisam bila. I tako sam stupila u slubu kod jedne dame, ali to nije ispalo dobro... bila je neotesana i imala je previe prohteva... pa sam malo radila kancelarijske poslove... ali mi se to uopte nije dopalo, a onda ja naila gospoa Lansken i mi smo se jedna drugoj svidele od samog poetka... jer joj je mu bio slikar i sve ostalo.Gospoa Gilkrist osta bez daha pa naas zasta, a onda dodade rastueno: Ali kako sam samo volela moju milu, milu ajdinicu. Kakav je samo fini svet dolazio u nju.Gledajui je tako gospodin Entvisl najednom stee utisak da mu je to nekako poznato bila je to sloena slika stotine damama slinih prilika koje mu prilaze u brojnim ajdinicama raznih naziva Lovorovo drvo, Lahor umbira, Plavi papagaji, Vrba, Prijatan kutak a sve edno odevene u plave, ruiaste ili narandaste radne kombinezone i primaju porudbine za aj i ajne kolaie. Gospoica Gilkrist imala je Duhovni dom ajdinicu za dame starog kova s probranom klijentelom. Mora da ima, pomisli, veliki broj gospoica Gilkrist svuda po zemlji, sve veoma sline jedna drugoj s tim krotkim trpeljivim licem, jogunastom gornjom usnom i lako proreenom sedom kosom.Gospoica Gilkrist je nastavila: Ali zaista ne bi trebalo da priam o sebi. Policija je bila veoma ljubazna i puna razumevanja. Odista vrlo ljubazna. Neki inspektor Morton doao je iz glavnog sedita policije i tek on je bio suta ljubaznost. Udesio bee ak da odem i prenoim kod gospoe Lejk, dole na putu, ali sam ja rekla: Ne. Smatrala sam da mi je dunost da ostanem ovde sa svim lepim stvarima gospoe Lansken u kui. Oni su odneli t... t... gospoica Gilkrist uze malo vazduha telo odavde, razume se, i zakljuali su sobu, a inspektor mi je rekao da e jedan policajac deurati u kuhinji celu no... zbog razbijenog prozora... na koji je ujutru opet stavljeno staklo, to mi je ba milo... i gde sam ono stala? O, da, pa sam tako rekla da e mi biti sasvim dobro u mojoj staroj sobi, mada moram da priznam da sam navukla komodu s fiokama na vrata i stavila veliki bokal vode na prozorsku dasku. ovek nikad ne zna a ako je to kojim sluajem bio neki manijak znate, esto se uje o takvim stvarima...I ovde gospoica Gilkrist osta sasvim bez daha. Gospodin Entvisl hitro ree: Poznate su mi sve glavne injenice. Inspektor Morton me je detaljno upoznao s celim sluajem. Ali ako vam to ne bi bilo previe teko, voleo bih da mi vi iznesete svoje vienje... Razume se, gospodine Entvisle. Tano znam kako se oseate. Policajci su tako ravnoduni. I s pravom su takvi, razume se. Gospoa Lansken se preksino vratila sa sahrane podstae je gospodin Entvisl. Da, njen voz je stigao poprilino kasno. Poslala sam taksi po nju da je saeka ba kako mi je i rekla da uradim. Bila je veoma umorna, sirota dua... to je sasvim prirodno... ali je sve u svemu bila bodrog duha. Da, da. Da li je uopte govorila o sahrani? Samo neto malo. Dala sam joj olju vrelog mleka... nije htela nita drugo... pa mi je rekla da je crkva bila dupke puna i da je bilo mnogo, mnogo cvea... O! Rekla mi je da joj je bilo ao to nije videla svog drugog brata... Timotija... da li se tako zove? Da. Ime mu je Timoti. Rekla je da je prolo dvadeset godina od kako ga nije videla i da se nadala da e i on biti tamo, da je jasno razumela da on smatra da je bolje da ne dolazi u tim okolnostima, ali da je njegova ena bila prisutna i da ona Mod nikad nije mogla da podnese... o, teko meni, zaista vas molim za izvinjenje, gospodine Entvisle... prosto mi se omaklo... nisam mislila... Ne mari. Ne mari ree gospodin Entvisl hrabrei je. Ja nisam od rodbine, znate. I verujem da Kora i njena snaha nikad nisu bile bliske. E pa, skoro da je i ona rekla tako neto. Oduvek sam znala da e Mod postati jedna od onih ena koje vole da vode glavnu re i da se u sve petljaju, eto, to je rekla. I onda je osetila da je veoma umorna i rekla da e smesta otii u krevet... ja sam joj ve spremila bocu s toplom vodom... pa je otila gore. Da li je rekla jo neto ega bi mogli da se setite? Nije imala nikakav predoseaj, gospodine Entvisle, ako je to ono na ta mislite. Sigurna sam u to. Bila je zaista, znate, veoma dobro raspoloena uprkos umoru i tunom dogaaju. Upitala me je kako bi mi se svidelo da odem na Kapri! Razume se da sam rekla da bi to bilo divno... to je stvar za koju nisam ni sanjala da moe da mi se desi... i ona je rekla: E pa otii emo! Tek tako. Shvatila sam... razume se da to uistinu nije pomenuto... da joj je brat ostavio nekakav godinji prihod ili tako neto.Gospodin Entvisl klimnu glavom. Sirota dua. E pa, milo mi je to je imala zadovoljstvo da bar to planira... posle svega ovoga.Gospoica Gilkrist uzdahnu i onda ree enjivim glasom: Rekla bih da nikad neu otii na Kapri... A sledeeg jutra? podstae je opet gospodin Entvisl ne osvrui se na razoaranje gospoice Gilkrist. Sledeeg jutra gospoi Lansken uopte nije bilo dobro. Zaista je izgledala grozno. Jedva da je okom trenula cele noi, rekla mi je. Komari. To je stoga to ste sino bili preterano umorni, rekla sam joj i ona se sloila da je moda tako. Dorukovala je u krevetu i nije ustajala celo pre podne, ali mi je u vreme ruka rekla da uopte nije u stanju da zaspi. Oseam veliki nemir, rekla je. Ne prestajem da mislim o raznim stvarima i da se udim. I onda je rekla da e uzeti pilule za spavanje i pokuati da se dobro naspava po podne. Traila je zatim da odem u Reding i zamenim dve knjige u biblioteci jer ih je proitala u vozu dok je putovala i sad vie nije imala ta da ita. Obino su joj dve knjige bile dovoljne za nedelju dana. I tako sam ja otila neto odmah posle dva i to je... i to je... bilo je to poslednji put...Gospoica Gilkrist stade da mrca. Mora da je bila u snu, znate. Nije mogla nita da uje, a inspektor Morton me je uveravao da nije patila... On misli da je ubijena prvim udarcem. O, Boe, muka mi je i kad samo pomislim na to! Molim vas, molim vas. Ne nameravam da vas dalje muim onim to se desilo. Samo elim da ujem ono to biste mogli da mi kaete o gospoi Lansken iz perioda pre nesree. Delovala je sasvim prirodno, sigurna sam. Uprkos veoma tekoj noi izgledala je veoma sreno i radovala se budunosti.Gospodin Entvisl malo zasta pre nego to postavi sledee pitanje. eleo je da sve paljivo smisli da ne bi ispalo da vodi svedoka. Da li moete da mi kaete je li pominjala nekoga od rodbine posebno? Ne, ne, mislim da nije ree gospoica Gilkrist i malo se zamisli. Izuzev ono to je rekla da joj je ao to nije videla brata Timotija. Zar nita nije govorila o bratovljevoj bolesti. O... ovaj... njenom uzroku? Bilo ta u tom smislu? Ne.Na licu gospoice Gilkrist nije bilo napetosti. Gospodin Entvisl bee siguran da bi je zapazio samo da je Kora izrekla onu svoju primedbu o ubistvu. Bio je bolestan ve neko vreme, mislim ree gospoica Gilkrist neodreeno mada sam se iznenadila kad sam to ula. Delovao je tako ivahno.Gospodin Entvisl hitro ree: Zar ste ga videli... kada? Kada je stigao ovamo da vidi gospou Lansken. ekajte da se setim... to je bilo pre tri nedelje. Je li odseo ovde? O... ne... svratio je samo nakratko i jedva pristao da neto prezalogaji. Bilo je to veliko iznenaenje. Gospoa Lansken ga nije oekivala. Shvatila sam da je u pitanju nekakav porodini nesporazum. Godinama ga nije videla, rekla mi je. Da, to je tano. Veoma se uzrujala... kad ga je ponovo videla... i verovatno kad je shvatila koliko je bolestan... Zar je znala da je bolestan? O, da, seam se sasvim dobro. Jer pitala sam se samo u sebi, razume se ne pati li gospodin Aberneti od slabljenja mozga. Jedna moja tetka...Gospodin Entvisl veto zaobie tetku. Da li vas je neto to je gospoa Lansken rekla navelo da pomislite da je u pitanju slabljenje mozga? Da. Gospoa Lansken je rekla neto kao: Siroti Riard. Mnogo je ostario, mora da je Mortimerova smrt tome doprinela. Zvui sasvim senilno. Sve te izmiljotine o proganjanju i o tome da ga neko truje. Starci ba umeju da budu takvi. I razume se, kao to sam i ja znala, da je to suta istina. Ta tetka koju sam vam pomenula... bila je ubeena da sluge pokuavaju da joj sipaju otrov u hranu pa je na kraju jela samo kuvana jaja... jer, govorila je, ne mo ui u kuvano jaje da bi ga zatrovao. Ismevali smo je, ali da se to deava danas, ne znam ta bismo radili jer su jaja prava retkost i uglavnom nam stiu iz inostranstva tako da je kuvanje uvek riskantno.Gospodin Entvisl sagu o tetki gospoice Gilkrist gotovo i ne u. Bio je veoma uznemiren.Kad gospoica Gilkrist konano zauta, on ree: Pretpostavljam da gospoa Lansken sve to nije shvatila previe ozbiljno? O, ne, gospodine Entvisle, ona je to sasvim lepo shvatila.Gospodin Entvisl nae da je i ta primedba prilino uznemirujua, mada ne sasvim u smislu u kojem je gospoica Gilkrist tu primedbu upotrebila.Da li je Kora Lansken razumela? Ne tada, moda, nego kasnije. Nije li moda previe dobro sve shvatila?Gospodin Entvisl je znao da Riard Aberneti uopte nije bio senilan. Riard je u potpunosti vladao svim svojim sposobnostima. A nije bio ni od one vrste ljudi koja pati od manije gonjenja bilo koje vrste. Bio je, kao i uvek to je bio, tvrdoglavi poslovni ovek... i njegova bolest nije donela nikakve promene u tom pogledu.Bilo je prosto neverovatno da se u razgovoru sa sestrom koristio takvim izrazima. Ali moda je Kora, svojom detinjom otroumnou, uspela da odgonetne ono izmeu redova i da uoblii ono to je Riard Aberneti zaista rekao.U mnogo emu, mislio je gospodin Entvisl, Kora je bila savrena budala. Manjkalo joj je zdravo rasuivanje, bila je neuravnoteena i imala je isto detinjasta stanovita, ali je takoe imala deju neobjanjivu sposobnost da ponekad sasvim precizno sagleda ta je ta, i to na potpuno zaprepaujui nain.Gospodin Entvisl se za sada zadovolji time. Gospoica Gilkrist, mislio je, znala je vie no to mu je rekla. Upita je da li zna je li Kora Lansken ostavila testament. Gospoica Gilkrist spremno odgovori da je testament gospoe Lansken u banci.Potom, poto obavi odreene dalje neophodne korake, spremi se da poe. Privole gospoicu Gilkrist da primi manju sumu novca u gotovom radi pokria trenutnih izdataka i ree joj da e s njom biti u vezi, a da e joj u meuvremenu biti zahvalan ako ostane u vili dok bude traila novi posao. To bi joj bila velika usluga, odgovori mu gospoica Gilkrist, a ne optereenje jer se zaista nije plaila da tu ostane sama.Nije uspeo da se povue sve dok nije dopustio da ga gospoica Gilkrist provede svuda po vili i pokae mu slike pokojnog Pjera Lanskena koje su bile sve zgomilane u maloj trpezariji i koje su gospodina Entvisla gotovo naterale da se zastidi u pitanju su bili sve sami aktovi uz jedinstveno odsustvo majstorstva, ali s mnogo naklonosti za detalj. Takoe bee primoran da se divi raznim malim uljanim slikama ivopisnih ribarskih luka koje bee naslikala sama Kora. Polpero izjavi gospoica Gilkrist s ponosom. Tamo smo bile prole godine i gospoa Lansken bila je ushiena njegovom ivopisnou.Gospodin Entvisl se, poto sagleda Polpero sa jugozapada, sa severozapada, i na kraju sa nekoliko drugih taaka kompasa, sloi s gospoicom Gilkrist da je gospoa Lansken pokazala mnogo dobre volje. Gospoa Lansken obeala je da e mi ostaviti svoje slike ree gospoica Gilkrist enjivo. Ja sam im se veoma divila. ovek zaista moe da oseti kako se talasi razbijaju na ovoj ovde, zar ne? Mislite li da bih, ak i ako je ona to zaboravila, moda mogla jednu da uzmem za uspomenu? Siguran sam da bi tako neto moglo da se uredi ree gospodin Entvisl velikoduno.Razmotri s njom zatim jo neke stvari pa onda poe na sastanak s direktorom banke i na dalje dogovore s inspektorom Mortonom.

5.

Oronuo, eto ta si ree gospoica Entvisl onim nezadovoljnim i prekornim tonom kojim se odana sestra obraa bratu ije domainstvo odrava. To ne bi trebalo da radi u tvojim godinama. Kakve to veze ima s tobom, volela bih da znam? Pa u penziji si, zar ne?Gospodin Entvisl blago primeti da je Riard Aberneti bio jedan od njegovih najstarijih prijatelja. Dabome. Ali Riard Aberneti je mrtav, zar ne? I tako uopte ne vidim razlog da se ti mea u stvari koje te se ne tiu i da na smrt nazebe u tim nesnosnim eleznikim vagonima punim promaje. I ubistvo, pride! Ne razumem zato su uopte slali po tebe. Stupili su sa mnom u vezu jer su u vili nali moje pismo u kojem Kori saoptavam pojedinosti o sahrani. Sahrane! Samo jedna za drugom, a to me podseti. Jo jedan od tih dragocenih Abernetija zvao te je nekoliko puta Timoti, mislim da ree da se zove. Odnekle iz Jorkira... a to je takoe u vezi sa sahranom! Rekao je da e ponovo pozvati kasnije.Poziv za gospodina Entvisla stie te veeri. Kad die slualicu, s druge strane zau se glas Mod Aberneti. Hvala bogu da sam vas konano dobila! Timoti je u strano loem stanju. Ove vesti o Kori veoma su ga potresle. I to je sasvim razumljivo ree gospodin Entvisl. ta ste rekli? Rekao sam da je sasvim razumljivo to je potresen. Pretpostavljam da jeste uzvrati Mod, ali joj se sumnja oseala u glasu. Mislite li da je stvarno ubistvo u pitanju?(Bilo je to ubistvo, zar ne, rekla je Kora. Ali ovoga puta nije bilo oklevanja oko odgovora.) Da, bilo je to ubistvo. I to sekirom, kako pie u novinama? Da. Meni zvui skroz neverovatno ree Mod da je Timotijeva sestra... njegova roena sestra... ubijena sekirom!Nita manje neverovatno to nije izgledalo ni gospodinu Entvislu. Timoti je vodio ivot tako odvojen od nasilja da bi ak i njegova rodbina, ovek bi rekao, toga trebalo da bude poteena. Bojim se da moramo da se suoimo s tom injenicom ree gospodin Entvisl blago. Zaista sam veoma zabrinuta zbog Timotija. Sve ovo veoma loe utie na njega! Smestila sam ga sada u krevet, ali on uporno navaljuje da vas ubedim da doete da ga posetite. eli da dozna stotinu stvari... hoe li biti istrage, i ko treba da prisustvuje, i kad e potom moi da se obavi sahrana, i gde, i kakva sredstva postoje, i da li je Kora ikad izrazila elju da bude kremirana ili kako, i da li je ostavila testament...Gospodin Entvisl ului priliku da je prekine pre nego to lista postane previe duga. Postoji testament, da. Oznaila je Timotija kao svog izvritelja. O, boe, bojim se da Timoti ne moe nita da preduzme... Firma e se pobrinuti za sve neophodne poslove. Testament je vrlo prost. Svoje slike i bro od ametista ostavila je svojoj drubenici, gospoici Gilkrist, a sve ostalo Suzan. Suzan? Pitam se zato Suzan? Verujem da ona Suzan nikad nije videla... verujem ak od vremena kad je bila beba. Pretpostavljam da je to stoga to se i Suzan udala za oveka koji ba i nije bio po volji porodice.Mod huknu. ak je i Gregori daleko bolji no to je Pjer Lansken ikad bio! Razume se da bi udaja za oveka koji slui u radnji u moje vreme bila neuvena ali je radnja s hemijskim sredstvima ipak bolja od piljarnice a i Gregori, na kraju, izgleda sasvim pristojno.Ona malo zasta, a onda dodade: Da li to znai da Suzan dobija i prihod koji je Riard ostavio Kori? O, ne. Glavnica od toga bie podeljena po uputstvima iz Riardovog testamenta. Ne, sirota Kora ostavila je za sobom svega nekoliko stotina funti i nametaj iz vile. Kad dospeli dugovi budu isplaeni i nametaj prodat, sumnjam da e preostati vie od pet stotina funti. I nastavi: Usledie istraga, razume se. To je ugovoreno za sledei utorak. Ako se Timoti slae, poslaemo dole mladog Lojda da postupak prati za raun porodice. I jo dodade, izvinjavajui se: Bojim se da bi to moglo da privue znatnu panju s obzirom na to kakve su... ovaj... okolnosti. E, to je ba neprijatno! Jesu li uhvatili propalicu koja je to uinila? Jo ne. To mora da je jedan od onih groznih mladih raspusnika koji lutaju zemljom i ubijaju. Policija je potpuno nesposobna. Ne, ne ree gospodin Entvisl. Policija je sve samo ne nesposobna. Ne zavaravajte se u vezi s tim. E pa, meni je sve to krajnje nepojmljivo. I veoma je loe za Timotija. Pretpostavljam da vi nikako ne biste mogli da doete ovamo do nas, gospodine Entvisle? Bila bih vam beskrajno zahvalna kad biste doli. Mislim da bi se Timoti smirio kad biste vi doli da razgovarate s njim.Gospodin Entvisl zauta na trenutak. Poziv mu nije bio neprijatan. Ima istine u tome to ste rekli priznade on. A i meni je potreban Timotijev potpis kao izvrioca na nekim dokumentima. Da, mislim da bi bilo sasvim dobro da doem. E, to je izvrsno. Tako mi je laknulo. Sutra? I ostaete da prenoite, zar ne? Najbolje vam je da uhvatite voz iz Sent Pankrasa u jedanaest i dvadeset. Bojim se da u morati da doem nekim popodnevnim vozom ree gospodin Entvisl. Imam jo neka posla da obavim pre podne...

II

Dord Krosfild srdano pozdravi gospodina Entvisla, ali i moda pomalo iznenaeno.Gospodin Entvisl ree, na nain kao da time sve objanjava, mada to u stvari nije nita objanjavalo: Dolazim iz mesta Lajet Sent Meri. To je, dakle, ipak bila tetka Kora, je li? itao sam o tome u novinama i prosto nisam mogao da verujem. Pomislio sam da je to neko istog imena. Lansken nije ba esto ime. Ne, svakako nije. Pretpostavljam da postoji prirodna odbojnost da ovek poveruje da lan ue porodice moe da bude ubijen. Meni sve lii na onaj sluaj od prolog meseca u Dartmuru. Je li? Da. Iste okolnosti. Vila na usamljenom mestu. Dve starije ene koje ive same. Iznos gotovine koji je odnet, neka sia, sasvim je, ovek bi rekao, u neskladu s delom koje je poinjeno. Iznos novca uvek je relativna stvar ree gospodin Entvisl. Potreba je ono to motivie. Da... da, pretpostavljam da ste u pravu. Ako vam je oajniki potrebno deset funti, petnaest je vie nego odgovarajue. I obrnuto. Ako vam je potrebno sto funti, etrdeset pet bilo bi gore od beskorisnog. A ako vam je potrebno hiljadu, stotine vam nita ne znae.Uz iznenadni blesak u oima, Dord ree: Ja bih rekao da je svaki novac dobrodoao ovih dana. Sve mui besparica. Ali nisu oajni istae gospodin Entvisl. A oaj je bitna stvar. Mislite li na neto odreeno? O, ne, ni najmanje odgovori gospodin Entvisl, pouta malo pa dodade: Bie potrebno neto vremena da se sve stvari oko nasledstva srede; da li bi vam odgovarao neki predujam? U stvari, i sm sam nameravao da to pomenem. U svakom sluaju, bio sam ve jutros u banci, pomenuo sam im vae ime i oni su bili veoma predusretljivi u vezi s prekoraenjem rauna.I opet se u Dordovim oima javi onaj sev i gospodin Entvisl ga, dubinom svog iskustva, poznade. Dord, bio je sasvim siguran u to, bee ako ne oajan, a ono u tekom kripcu zbog novca. Znao je u tom trenutku sasvim sigurno ono to je podsvesno znao sve vreme, a to je da u Dorda, kad je novac u pitanju, ne bi smeo da ima poverenja. Pitao se da li je i stari Riard Aberneti, koji je takoe bio veoma iskusan u ocenjivanju ljudi, stekao takav utisak. Gospodin Entvisl isto tako bee siguran da je Riard posle Mortimerove smrti imao nameru da Dorda uini svojim naslednikom. Dord nije bio Aberneti, ali je bio jedini mukarac iz mlae generacije. Bio je prirodan naslednik Mortimerov. Riard Aberneti je pozvao Dorda i zadrao ga u kui nekoliko dana. Izgleda sasvim verovatno da na kraju te posete Dord nije zadovoljio starca. Da li je on instinktivno osetio, kao to je to sad osetio gospodin Entvisl, da Dord nije ispravan? Dordov otac, bar je tako porodica mislila, bio je loa prilika za Loru. Bio je berzanski posrednik koji je imao i druge prilino tajanstvene aktivnosti. Dord se umetnuo na oca pre nego na Abernetijeve.Pogreno moda protumaivi utanje starog advokata, Dord ree uz usiljen osmeh: Istina je da u poslednje vreme nisam imao mnogo sree sa ulaganjima koja sam preduzeo. Upustio sam se u mali rizik, i to se nije isplatilo. Prostije reeno, opeljeen sam. Ali sada u imati priliku da se oporavim. Sve to oveku treba jeste malo kapitala. Mislite li i vi da Ardens konsolidejtid stoji dobro?Gospodin Entvisl se niti sloi niti odree. Pitao se nije li kojim sluajem Dord koristio i novac klijenata, a ne samo svoj. Ako je Dord u opasnosti od krivinog gonjenja...Gospodin Entvisl odmereno ree: Pokuao sam da vas dobijem odmah posle sahrane, ali pretpostavljam da niste bili u kancelariji. Zar? Niko mi nita nije rekao. U stvari, smatrao sam da imam pravo na dan odmora posle svih tih dobrih vesti! Dobrih vesti?Dord pocrvene. Ma gledajte, uopte nisam mislio na smrt ujaka Riarda. Ali saznanje da se steklo malo novca, zaista moe da razveseli oveka. I stvori mu oseaj da to treba da proslavi. Otiao sam u stvari u Herst park. Uloio sam novac na dva pobednika grla. Kia retko pada, ali kad padne lije. Para na paru ide! Uzeo sam samo pedeset funti, ali vajdica je. O, da ree gospodin Entvisl. Vajdica je. A sada e vam pripasti i dodatna suma kao posledica smrti vae tetke Kore.Dord se uini brian. Sirota stara devojka ree. Stvarno je snala zla srea, zar ne? I to verovatno ba sad kad se spremila da uiva. Hajde da se nadamo da e policija nai osobu koja je odgovorna za njenu smrt ree gospodin Entvisl. Oekujem da hoe, jo kako. Imamo dobru policiju. Skupljaju sve nepoeljne iz komiluka i stavljaju pod lupu... primoravaju ih da kau ta su tano radili u vreme kad se to dogodilo. To nije tako lako kad protekne izvesno vreme ree gospodin Entvisl i onda se osmehnu sitnim, hladnim osmehom da naznai da se ali. Ja sam lino bio u knjiari Haard u tri i trideset tog dana. Da li bi trebalo da se toga setim ako bi me policija ispitivala deset dana kasnije? Sumnjam da bih se setio. A vi, Dorde, vi ste bili u Herst parku. Da li biste se setili kojeg ste dana bili na trkama za... recimo... mesec dana? O, utvrdio bih ja to po sahrani... bio sam dan posle sahrane. Istina... istina. I onda ste novac stavili na nekoliko pobednikih grla. Jo malo podataka za seanje. ovek retko zaboravlja ime konja na kom je zaradio novac. Uzgred, dajte da ujem kako su se zvali? ekajte da se prisetim. Gejmark i Frog II. Da, neu ih tako brzo zaboraviti.Gospodin Entvisl se nasmeja onim svojim krtim smehom i ode.

III

Ba je lepo to vas vidim, razume se ree Rozamunda bez ikakvog znaka oduevljenja. Ali ste neto mnogo poranili jutros.I ona jako zevnu. Sada je jedanaest sati pre podne ree gospodin Entvisl.Rozamunda zevnu opet. I onda, izvinjavajui se, ree: Imali smo gadnu urku sino. Previe smo popili. Majkla jo mui mamurluk.Utom se pojavi i Majkl, koji je takoe zevao. U ruci je drao olju crne kafe i na sebi je imao veoma lep kuni ogrta. Delovao je ispijeno i privlano a osmeh mu je kao i uvek bio armantan. Rozamunda je imala crnu suknju, prilino prljav uti demper i, koliko je gospodin Entvisl mogao da oceni, nita vie.Pedantni i prefinjeni advokat uopte nije odobravao nain ivota koji su vodili ejnovi. Prilino neuredan stan na prvom spratu kue u elsiju flae, ae i opuci od cigareta razbacani na sve strane ustajali vazduh i opti utisak nemara i zaputenosti.I usred sveg tog nespokojnog okruenja Rozamunda i Majkl blistali su svojom zgodnom spoljanou. Zaista su bili veoma zgodan par i delovali su, gospodin Entvisl pomisli, veoma naklonjeni jedno drugom. Rozamunda je, to je sigurno, oboavala Majkla. Mili ree ona. Kako bi ti se svidela jedna aa ampanjca? Koliko da nas malo vrati sebi i da nazdravimo budunosti. O, gospodine Entvisle, zaista je prosto udesna srea to nam je ujka Riard ostavio sav taj divni novac upravo sad...Gospodin Entvisl uoi brzo, skoro podrugljivo, mrtenje Majklovog lica, ali je Rozamunda vedro nastavila: Sad kad nam se ukazala prilika da doemo do dobrog komada. Majkl je dobio pravo na njega. U komadu ima izvanredna uloga za njega, a i jedna mala za mene, takoe. Re je o ovim mladim kriminalcima, znate, koji su u stvari sveci... ma komad je apsolutno pun svih ovih savremenih ideja. Da, izgleda da je ba tako suvo ree gospodin Entvisl. On pljaka, znate, i ubija pa ga gone i policija i drutvo... a onda, na kraju, on postaje udotvorac.Gospodin Entvisl sede na ponueno mu mesto u nemoj ozlojeenosti. Ove mlade budale samo o opakim savremenim idejama znaju da priaju! I da ih piu.Dodue, Majkl ejn nije bio mnogo priljiv. Na njegovom licu i dalje je bila ona laka podrugljivost. Gospodin Entvisl ne eli da uje sve nae rapsodije, Rozamunda ree on. Zavei naas kako bi mogao da nam kae zato je navratio do nas da nas vidi. Ima samo jedna ili dve sitnice koje treba da budu dovedene u red ree gospodin Entvisl. Upravo sam se vratio iz mesta Lajet Sent Meri. Ipak je, znai, tetka Kora ubijena! Proitali smo to u novinama. I ja sam rekla da mora da je to ona jer je prezime sasvim neuobiajeno. Sirota stara tetka Kora. Gledala sam je onoga dana na sahrani i mislila kako je staromodno obuena i da bi nekom ko izgleda kao ona bilo bolje da je mrtav... i ona sad jeste mrtva. Ama ba niko mi nije poverovao sino kad sam rekla da je u tom ubistvu sekirom o kojem piu novine nastradala moja tetka! Samo su mi se smejali, je li tako, Majkle?Majkl ejn nita ne odgovori i Rozamunda, sasvim ponesena ushienjem, ree: Dva ubistva jedno za drugim. To skoro kao da je i previe, zar ne? Ne budali, Rozamunda, jer tvoj ujka Riard nije ubijen. Pa, Kora je mislila da jeste.Gospodin Entvisle se umea pitanjem: Jeste li vi doli u London odmah posle sahrane? Da, stigli smo istim vozom kao i vi. Razume se... Razume se. Pitam zato to sam pokuao da vas pozovem i on tu baci hitar pogled prema telefonu sledeeg dana... nekoliko puta, u stvari, ali mi se niko nije javio. O, boe... tako mi je ao. ta smo mi ono radili toga dana? Prekjue. Bili smo ovde do otprilike dvanaest sati, je li tako? A onda si ti otiao da potrai Rozenhajma i posle toga na ruak sa Oskarom, a ja sam ila da kupim neke najlonke i da obilazim radnje. Trebalo je da se naem s Denet, ali smo se mimoile. Da, prijala mi je i volim te popodnevne kupovine... a onda smo veerali u Kastilji. Vratili smo se ovamo oko deset sati uvee, pretpostavljam. Otprilike u to vreme ree Majkl.Zamiljeno je odmeravao gospodina Entvisla. Zato ste eleli da se ujemo, gospodine Entvisle? O! Trebalo je da vas obavestim o nekim pojedinostima koje su iskrsle u vezi sa zaostavtinom Riarda Abernetija treba neki papiri da se potpiu i tome slino.Rozamunda upita: Hoemo li novac da dobijemo sad ili emo morati da ekamo vekovima? Bojim se ree gospodin Entvisl da je zakon sklon odugovlaenjima. Ali moemo da dobijemo neki predujam, je li tako? upita Rozamunda uzrujano. Majkl ree da moemo. U stvari, to nam je veoma vano. Zbog komada.Majkl ree spokojnim glasom: O, stvarnog razloga za urbu nema. U pitanju je samo odluka o tome treba li da se ozvanii pravo na komad. Moi e prilino lako da vam se unapred odobri neto novca ree gospodin Entvisl. Onoliko koliko vam bude potrebno. Onda je sve kako treba ree Rozamunda i sa olakanjem odahnu.A posle malo razmiljanja, dodade: Da li je tetka Kora ostavila neto novca? Neto malo. Ostavila je to vaoj sestri Suzan. A zato Suzan, volela bih da znam? I koliko je to? Nekoliko stotina funti i neto nametaja. Finog nametaja? Ne ree gospodin Entvisl.Rozamunda izgubi interesovanje. Sve je to vrlo udno, zar ne? ree ona. Eto Kore na sahrani gde iznebuha kae: On jeste ubijen!, a onda, odmah sledeeg dana, ona potegne pa bude i sama ubijena. Mislim da je to zaista udno, zar ne?Protee trenutak veoma neugodne tiine pre nego to gospodin Entvisl tiho ree: Da, to zaista je veoma udno...

IV

Gospodin Entvisl je posmatrao Suzan Benks dok se naginjala preko stola i priala ivo i zagrejano, to joj bee svojstveno.Kod nje nije bilo nita od Rozamundine ljupkosti. Ali je imala privlano lice i ta privlanost, pomisli gospodin Entvisl, leala je u ivahnosti tog lica. Linije usta bile su joj raskone i pune. Bila su to usta rasne ene, a i telo joj je sasvim ubedljivo bilo enstveno i vie od toga. A ipak ga je po mnogo emu Suzan podseala na strica, Riarda Abernetija. Oblik glave, linija brade, duboko uvuene pronicljive oi. Imala je istu vrstu dominantne linosti koju je i Riard posedovao, istu pokretaku energiju, sposobnost predvianja i ispravno rasuivanje. Od tri lana mlae generacije ona je jedina bila sazdana od onog metala na kojem je poniklo ogromno bogatstvo Abernetijevih. Da li je Riard u ovoj bratanici prepoznao duh slian svome? Gospodin Entvisl zakljui da mora da jeste. Riard je oduvek imao dara da tano oceni karakter. Ovde su, svakako, bile vrednosti za kojima je tragao. A ipak, u svom testamentu, Riard Aberneti nije uinio neki izuzetak u njenu korist. U Dorda, bio je uveren gospodin Entvisl, nije mogao da ima poverenja, ba kao ni u onu ljupku glupaicu, Rozamundu ali zar ni u Suzan nije mogao da nae ono to je traio naslednika koji bi bio njegovog kova?Ako nije, razlog bi morao da bude da, bilo je to logino mu...Oi gospodina Entvisla neprimetno kliznue preko Suzaninog ramena prema mestu na kojem je stajao Gregori Benks i iljio olovku.Mrav, bled, neupadljiv mlad ovek crvenkaste, prosede kose. Suzanina raskona linost tako ga bee potisnula u senku da je bilo teko dokuiti kakav je on u stvari. ovek kod momka nije imao za ta da se uhvati sasvim prijatan, spreman da se sloi sa svakim da ovek, kako se to danas kae. A ipak se inilo da ga to ne opisuje na zadovoljavajui nain. Bilo je neeg neodreeno uznemirujueg u nenametljivosti Gregorija Benksa. On nije bio dobra prilika a ipak je Suzan uinila sve da se uda za njega nadvladala sva protivljenja zato? ta je ona u njemu videla?I sada, est meseci posle venanja... Prosto je luda za momkom, ree gospodin Entvisl u sebi. Poznavao je te spoljanje znake. Veliki broj ena s branim tegobama proao je kroz kancelarije Bolarda, Entvisla, Entvisla i Bolarda. ena ludo odanih nedostojnim i esto sasvim neodgovornim muevima, ena koje preziru i kojima su dosadili oevidno zgodni i besprekorni muevi. ta ena vidi u pojedinom mukarcu izvan je shvatanja proseno inteligentnog oveka. To je prosto bilo tako. ena koja pokazuje inteligenciju u svemu drugom na belom svetu moe da bude savrena budala kad je u pitanju neki odreeni mukarac. Suzan je, mislio je gospodin Entvisl, bila jedna od takvih ena. Za nju se ceo svet okree oko Gregorija. A to je moglo da bude opasno po mnogo osnova.A Suzan je govorila naglaavajui rei i s puno ogorenja. ...jer to jeste sramotno. Seate li se one ene koja je ubijena u Jorkiru prole godine? Niko nije uhapen. A i ona stara ena u prodavnici slatkia to je ubijena ipkom? Pritvorili su jednog oveka i onda ga pustili na slobodu. Treba da postoje dokazi, draga moja ree gospodin Entvisl.Suzan se ne osvrte na to. I onaj sluaj... bolniarka u penziji... bila je to satara ili sekira... ba kao i kod tetke Kore. Teko meni, pa vi ste izgleda ozbiljno prouavali sve te zloine, Suzan ree gospodin Entvisl blago. Pa prirodno je da ovek pamti takve stvari... a kad je neko iz roene porodice ubijen... i to po mnogo emu na isti nain... e pa, to pokazuje da ima mnogo od te sorte ljudi koji skitaju po unutranjosti, provaljuju u tue kue i napadaju usamljene ene... a da se policija pri tome ponaa kao da joj to ne smeta!Gospodin Entvisl zavrte glavom. Nemojte da omalovaavate policiju, Suzan. To je veoma pronicljiva i strpljiva sluba istrajna, takoe. Samo zato to to jo nije objavljeno u novinama ne znai da je sluaj zatvoren. Daleko od toga. A ipak je na stotine nereenih zloina svake godine. Stotine? ponovi gospodin Entvisl sumnjiavo. Odreen broj ostaje nereen, tano je. Ali postoje mnogi sluajevi kad policija zna ko je izvrio zloin, ali nema dovoljno dokaza da se sprovede sudski postupak. Ne verujem ree Suzan. Moje je uverenje da uvek mogu da se nau dokazi kad se tano zna ko je poinio zloin. udilo bi me ree gospodin Entvisl zamiljeno. Tako neto bi me veoma zaudilo... Imaju li uopte bilo kakvu predstavu... u tetka-Korinom sluaju... o tome ko je mogao to da uini? To ne bih umeo da kaem. Koliko ja znam, nemaju. Ali teko da bi tako neto poverili meni... a i rano je jo... setite se da se ubistvo dogodilo tek prekjue. To zasigurno mora da je posebna vrsta osobe razmiljala je Suzan naglas. Neki brutalan, maloumni tip... raalovani vojnik ili neka zatvorska ptiica. Pa ko bi normalan sekiru tako upotrebio?Delujui pomalo podrugljivo, gospodin Entvisl izvi obrve i promrmlja:

Lizi Borden sekiromPedeset puta oca vaknu svom silinom.A kad vide ta uini rukom nemirnom,Pedeset jedan put udari majku istim seivom.

O Suzan sva porumene od ljutine pored Kore nisu iveli blii roaci... osim ako ne mislite na drubenicu. A u svakom sluaju, Lizi Borden je bila osloboena. Niko ne zna zasigurno da li je ona stvarno ubila svoga oca i maehu. Rima je sasvim klevetnika sloi se gospodin Entvisl. Mislite li da ju je drubenica ubila? Je li joj Kora neto ostavila? Bro od ametista nevelike vrednosti i neto akvarela na kojima su nacrtana ribarska sela imaju samo sentimentalnu vrednost. ovek mora da ima motiv da nekoga ubije... osim ako nije malouman.Gospodin Entvisl se tiho zakikota. Onoliko koliko ovek moe da vidi, jedina osoba koja ima motiv jeste vi, draga moja Suzan. ta rekoste? javi se Greg i naglo im prie.Delovao je kao neko ko se iza sna naglo probudio. Neka runa svetlost javi mu se u oima. On naprasno vie nije bio samo zanemarljiva prilika u pozadini. ta Sju moe da im s tim? Kako to mislite... da kaete tako neto? Zavei, Greg ree Suzan otro. Gospodin Entvisl nije mislio nita... Samo sam se malo naalio ree gospodin Entvisl izvinjavajui se. Priznajem da je bilo malo neukusno. Kora je svoju imovinu, takvu kakva je, ostavila vama, Suzan. Ali mladoj dami koja je upravo nasledila nekoliko stotina hiljada funti, ta imovina, koja po najpovoljnijoj proceni vredi nekoliko stotina funti, teko da bi to mogao da bude motiv za ubistvo. Zar je novac ostavila meni? upita Suzan iznenaeno. Stvarno neobino. Ona me ak nije ni poznavala! Zato li je to uinila, ta vi mislite? Mislim da je ula govorkanja o tome da je bilo malih nesuglasica oko... ovaj... vaeg venanja.Gregu, koji se opet bee vratio otrenju olovke, zlovolja iskrivi lice. Oko njenog venanja bilo je ozbiljnih natezanja nastavi gospodin Entvisl pa mislim da je imala oseaj pripadnitva.Suzan, uz prilino zanimanja, upita: Ona se bee udala za slikara, je li tako, koga niko iz porodice nije voleo? Je li on bio dobar slikar?Gospodin Entvisl veoma odluno odmahnu glavom. Da li je u vili ostala i koja njegova slika? Da. Onda u to sama da procenim ree Suzan.Gospodin Entvisl se osmehnu odvanom pokretu Suzanine brade. Pa neka tako bude. Nema sumnje da sam ja staro zakeralo i beznadeno staromodan kad je u pitanju slikarstvo, ali sumnjam da ete osporiti moju ocenu. Pretpostavljam da u u svakom sluaju morati da odem tamo dole, je li tako? I da pogledam ta tamo ima. Ima li sad koga tamo? Sredio sam da gospoica Gilkrist ostane tamo do daljeg.Greg ree: Mora da ima neobino jake ivce... kad ostaje u vili u kojoj je izvreno ubistvo. Gospoica Gilkrist je, rekao bih, razumna ena. Pored toga dodade advokat suvo verujem da nema gde da