Gradjevinsko-arhitektonski fakultet NišKatedra za urbanizam i prostorno planiranje

III semestar, ak. 2006/2007

URBANIZAM 2

III PREDAVANJE

Urbana struktura

Urbana struktura

Fizičke Funkcionalne Društvene/socioprofesionalne Estetske

Grad je složen organizam, on je

sinteza više struktura:

Urbanu strukturu čine

Ljudi - akteri (učesnici, korisnici...) Aktivnosti / funkcije Fizičko okruženje

(ko)relacije izmedju njenih delova:

Model urbane strukture Generalno... AKTERI / LJUDI

na osnovu odredjenih POTREBA i INTERESA zasnovanih na odredjenom sistemu VREDNOSTI

PREDUZIMAJU/obavljaju odredjene

AKTIVNOSTI

što se fizički manifestuje /materijalizuje/organizuje u

PROSTORU odnosno - FIZIČKOJ STRUKTURI

Akteri Ljudi/učesnici,korisnici... pojedinci, grupe,

institucije, firme, organizacije obavljaju i omogućavaju aktivnosti u gradu kreiraju prostornu strukturu grada

Različite POTREBE i INTERESI (individualni, grupni, zajednički...)

Osnovni kriterijumi za analizu aktera: VREDNOSTI ( mogi imati prostorni i neprostorni aspekt ) i

CILJEVI (na osnovu kojih opredeljuju odnose i izbor aktivnosti)

opšte vrednosti - zdravlje, blagostanje, zaposlenost, pravda, jednakost..; posebne vrednosti; interesi; norme; vlasnički odnosi; tehnologija

a

Aktivnosti Aktivnosti se odvijaju i analiziraju u okviru

društveno-ekonomskog i kulturnog okvira Posmatraju se u svom:

neprostornom obliku (kao principi razmeštaja) prostornom obliku (kao konkretne lokacije i

njihovi uslovi) Velika većina aktivnosti se razvija u prostoru i u

odnosu na prostor ima svoje lokacione zahteve

Urbanističko planiranje utiče na RAZMEŠTAJ AKTIVNOSTI U GRADU

ograničava ili pospešuje

b

Prostor

Fizički obrazac organizacije aktivnosti i delovanja aktera u prostoru

Mreža ulica i blokova, trgovi, parcele, izgradjeni objekti, parkovi, infrastruktura... – analiza, planiranje i projektovanje

c

Fizička struktura - urbana prostorna struktura -

prostor u kome živimo

Polje delovanja urbanista i arhitekata

Problemi / pitanja / odnosi Uticaj društvenih odnosa na fizičke

strukture Uticaj fizičkih struktura na aktivnosti

i aktere

U interakciji ovih struktura primarni je uticaj društvene strukture nad prostornom –

ona se preslikava, materijalizuje, postupno formirajući

materijalnu, fizičku strukturu

Prostorno-fizička struktura omogućava, ali i ograničava, podstiče, ali i usporava društvene

procese

Koncept ljudskih potreba

Područje ljudskih potreba je pod uticajem: ideologije - sistema vrednosti politike društveno-ekonomskog

razvoja

Područjem potreba se bave mnoge naučne discipline – sociologija, psihologija, antropologija...

U okviru urbanističke discipline još uvek nije dovoljno razvijeno

Pitanje definisanja pojma potreba i tretiranje problematike - otvoreno

Podela i sistematizacija - problematična

Moguća podela (prema A. Maslovu):

Biološke potrebe (stan, hrana, odevanje)

Potrebe sigurnosti (posao, zdravstvena, socijalna zaštita)

Potrebe pripadnosti (porodica, grupa, društvo, zajednica)

Potrebe za društvenim priznanjima (društvena afirmacija ličnosti i ljudskih odnosa)

Potreba za ličnom afirmacijom Potreba za znanjem i

permanentnim obrazovanjem Potrebe estetske prirode

Ljudske potrebe = urbane potrebe ?

Istraživanje potreba je neophodno za praksu urbanističkog i prostornog planiranja, koja se deklariše kao vrednosno utemeljena na odnosu prema potrebama

Ljudske potrebe i urbane potrebe u velikoj meri imaju isto značenje – urbane potrebe se mogu posmatrati i kao specijalizovano područje ljudskih potreba, ali postoje i razlike u tumačenju ova dva pojma

Relacija individualne – društvene potrebe Urbane potrebe se iskazuju kao izrazito društvene, zajedničke

potrebeRelacija egzistencijalne-kulturne potrebe Urbane potrebe su preovladjujuće egzistencijalnog karaktera Relacija primarne – sekundarne potrebe Urbane potrebe su preovladjujuće primarnog karaktera Itd.

U praksi...

Pojam urbane potrebe označava sistem potreba koji se operacionalizuje u urbanističkoj praksi planiranja gradova i prostora i kojima se ona služi

Sistem potreba prepoznajemo u

nekolicini OSNOVNIH URBANIH FUNKCIJA koji grad mora da na neki način razvije i organizuje da bi se i sam razvijao kao složeni prostorno-socijalni sistem

Osnovne urbane funkcije/aktivnosti: Stanovanje Rad Rekreacija Saobraćaj Centralni sadržaji/usluge

Imaju karakter strukturalne konstante – uz različite načine organizacije i realizacije

URBANE POTREBE se u prostorno-fizičkoj strukturi grada materijalizuju, ’’preslikavaju’’ u odredjene i za njih karakteristične URBANE OBLIKE i FORME

urbane potrebeurbane

potrebeurbanefunkcijeurbanefunkcije

urbaniobliciurbanioblici

Urbana funkcija izražava ili bi trebalo da izražava odnos medjuzavisnosti izmedju urbanih potreba i njima odgovarajućih urbanih oblika

Specifičnost u načinu zadovoljavanja potreba u urbanom prostoru

prolizilazi iz medjusobnog odnosa elemenata strukture urbanog sistema: prostorne strukture i društvene strukture

Razlika u DINAMICI njihovih promena: dinamičnije su promene u društvenoj strukturi relativno nepromenljiva prostorno-fizička struktura

Razlika u odnosu dveju struktura kompenzuje se promenama koje podrazumevaju medjusobno prilagodjavanje - relativno nepromenljiva prostorno-fizička struktura omogućuje različite promene u socijalnoj strukturi

Prostorna i društvena struktura su najčešće u medjusobnom odnosu RELATIVNE USKLADJENOSTI

Odnos KONFLIKTNOSTI nastaje obično u nekom segmentu prostorne strukture kada je mogućnost zadovoljenja neke osnovne potrebe otežana ili onemogućena

Primer ograničenih efekata intervencija

Problem: Mogućnosti zadovoljenja potrebe rada i potrebe stanovanja, odnosno dokolice, u mnogim gradovima su često blizu konfliktnosti

Moguće intervencije U okviru prostorno-fizičke strukture moguće su različite

intervencije koje tu strukturu bitno ne menjaju, ali umanjuju neuskladjenost u mogućnostima za zadovoljenje navedenih potreba (intenziviranje javnog gradskog saobraćaja, regulacione mere u pravcu povećanja kapaciteta saobraćaja isl.)

Sa druge strane, stepen neuskladjenosti će biti manji ukoliko se preduzmu i promene u društvenoj strukturi (klizno radno vreme, npr.)

Značajniji rezultati podrazumevaju radikalnija rešenja u prostorno-fizičkoj strukturi

(prostorna integracija funkcije rada i funkcije stanovanja, npr. većom disperzijom funkcije rada) i

društvenoj strukturi (veća društvena pokretljivost ljudi, mogućnost biranja lokacije

stanovanja prema radnom mestu i obratno, npr.)

Razlika izmedju potreba i interesa ’’biti’’ - ’’imati’’ Interes – potreba koja je svedena na odnos

korisnosti, neophodna motivacija čoveka za svsishodno i korisno delovanje usmereno ka nekom sasvim odredjenom ciljuU urbanističkom i prostornom planiranju

uglavnom se primenjuju i institucionalno formiraju opšte kategorije interesa – opšti, društveni interes, često u odsustvu postojeće strukture različitih – grupnih, pojedinačnih itd. interesaPlaniranje koje ne uključuje različitu

strukturu interesa ne može da računa na veću efikasnost i potpuniju i dosledniju realizaciju planova, pogotovo na nižim nivoima planiranja

Sukob interesa – uskladjivanje interesa

Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija

Prostorni i lokacioni zahtevi aktivnosti / urbanih funkcija

sve aktivnosti imaju svoju unutrašnju organizaciju, odvijaju se na posebno prilagodjenim prostorima i lokacijama

svaka aktivnost postavlja odredjene: PROSTORNE ZAHTEVE – minimalni zahtevi za normalno

odvijanje aktivnosti; obično se izražavaju se kroz standarde – minimalni (zakonski) i optimalni (veličina i kvalitet parcele; gustina naseljenosti; vrsta, tip, kvalitet fizičkih objekata itd.)

LOKACIONE ZAHTEVE (kriterijumi) - formulišu se na osnovu medjusobne povezanosti potreba, interesa i mogućnosti različitih aktera na području grada

zdravlje, bezbednost, ugodnost, ekonomska racionalnost...

Klasifikacija funkcija

Koncept vezan za upotrebu zemljišta od strane različitih aktivnosti

klasifikacija funkcija = klasifikacija namene zemljišta

Svaki urbanistički plan grada uključuje namenu površina ili način korišćenja zemljišta

kao glavni, često osnovni element

plan namene površina - primer

plan saobraćaja

Prostorni odnosi izmedju aktivnosti/funkcija

Kompaktibilne aktivnosti stanovanje i rekreacija stanovanje i usluge/snabdevanje stanovanje i obrazovanje rad i saobraćaj ...

Nekompaktibilne aktivnosti rad (industrija) i stanovanje rad (industrija) i obrazovanje ...

Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija – funkcija STANOVANJATraži: prihvatljivu blizinu funkcije rada i rekreacije,

uz razvijeni saobraćaj koji omogućuje transport (mobilnost stanovništva)

lokacije sa najpovoljnijim prirodnim uslovima

povezanost sa prirodom (ekološki komfor) vezu sa funkcijom obrazovanja,

snabdevanjem i uslugama (obično se definiše normama)

Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija – funkcija RADA

Ne treba da bude locirana u blizini stanovanja (posebno industrija)

Izmedju funkcije rada i stanovanja treba da je obezbedjen zadovoljavajući nivo saobraćaja, posebno javnog (pristupačnost)

Pojedine aktivnosti rada traže povezanost uz reku, železnicu, odnosno teški transport

Lokacije rada traže velike površine koje će omogućiti ekonomičan razvoj

Lokacija trgovine ima ceo niz specifičnih zahteva povezanih sa maksimizacijom profita

Posebni oblici rada (usluge, zdravstvo, školstvo) traži lociranje u blizini mesta stanovanja

Osnovni principi lociranja pojedinih funkcija – funkcija REKREACIJE Odvija se u tesnoj vezi sa stanovanjem

(svakodnevna rekreacija neposredno vezana za mesta stanovanja)

Traži lako pristupačne pozicije za sportske i rekreativne aktivnosti koje podrazumevaju veliki broj posetioca/korisnika (stadioni, bazeni, hale)

Vežina oblika rekreacije traži posebne prirodne uslove (zelenilo, vodene površine...)

Ko? Kako? Zašto? Za koga?...

Akteri u kreiranju urbane strukture

Ključni akteri su:

Država - političari (organi vlasti i upravljanja na raznim nivoima) putem različitih mehanizama upravljanja -

urbanog planiranja, zoniranja, regulative Privatni investitori Stručnjaci

Nevladine grupe i organizacije Različite grupe i organizacije Pojedinci