10. JoakimInterFest Bilten br7

Download 10. JoakimInterFest Bilten br7

Post on 05-Dec-2015

10 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

10. Meunarodni pozorini festival10th International Theatre FestivalVREME TIINEJoakimInterFest se odrava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaevskosrpskom teatru.Festival je dobio ime po Joakimu Vujiu (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.Domain Festivala je Knjaevskosrpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

TRANSCRIPT

<ul><li><p>1 </p><p> Dan sedmi Princip superstar (Meseari) TEME KOJIMA SE VEITO VRAAMO, NA ALOST BEZ IKAKVIH POUKA </p><p>Na jubilarnom 10. JoakimInterFestu razgovore sa stvaraocima posle predstava na Velikoj sceni Teatra (Joakim Vuji), po mnogima maestralno i nadahnuto vodila je Marija Soldatovi, drmaturg kragujevakog pozorita. - Festival je bio izuzetno uspean, uostalom kao i svi InterFestovi do sada. Na ovom Desetom, jubilarnom bilo je puno kavlitetnih i lepih predstava. Moja uloga na njemu bila je da vodim okrugli sto, to mi je, moram iskreno da priznam, priinilo veliko zadovoljstvo. Meu akterima predstava i ostalim saradnicima na njima, umetnicima imala sam izuzetno zahvalne saradnike i sagovornike koji su ba nadahnoto govorili o svojim ulogama ili segmentima predstava za koje su bili zadueni, zatim o razliitim nainima saradnji sa rediteljima selektovanih predstava, novim dramaturkim konceptima... I to, ti razgovori, su jedan, znaajan deo manifestacije koji je bukvalnokrasio ovaj jubilarni festival i drago mi je da sam ja u tome aktivno uestvovala, priznaje ona. Za razliku od lanova irija koji to nisu u mogunosti zbog profesionalne etike naa sagovornica se ne libi da izrekne i neke kvalitativne sudove. </p><p>- Na mene je poseban utisak ostavila zagrebaka predstava Plemena kazalita Planet art, zbog situacije u kojima nezavisna pozorita i tetari van sistema i budeta jednostavno moraju da mnogo bolje funkcioniu nego ona etablirana i institucionalna pozorita i mnogo su aktuelnija, kao i banjaluko Narodno pozorite sa Popovievim Mreenjem arana koja je takoe bilo jako dobro zato to su na izuzetno fini nain, taj tekst koji je dosta komplikovan, teak i veoma sloen izneli na scenu zavidnim profesionalnim i umetnikim nivoom, koji, poteno, mnogi od festivalskih gledalac, pa ni ja sama nismo oekivali, istie Marija Soldatovi dodajui iskreno, kava i jeste da postoje i stvari, pre svega u odreenim umetnikim poetikama koje su joj na ovom JIF-u i zasmetale. - To je, pre svega zastranjivanje pojedinih umetnika u tome to rade i preterani prelazak granica bilo da je to ovinizam, preterana peorativnost ili ekstremni i preterano radikalni feminizam... isuvie doticanje politike tek onako, ne pozorino angaovano neko nekako samo tek reda radi, bez ikakave dramaturke opradvdanosti i ogoljeno bez primesa </p></li><li><p>2 </p><p>artificijelnost... To mi je zasmetalo jer nije, po meni, isto pozorite, iskrena je voditeljka ovogodinjih razgovora sa stvaraocima. Nesueni voditelj razgovora na ovogodinjem JIF-u (eh ta Kanada) Spasoje . Milovanovi, viestruki uesnik kragujevakog festivala u raznim ulogama i funkcijama (i na ovom je promovisana u okviru prateeg programa njegova knjiga u ediciji Joakimovi potomci) smatra da je ovaj festival izuzento znaajan. - JoakimInterFest je davno preao granice Srbije, ne samo samim tim to na njega dolaze predstave iz drugih drava, ve po svom kvalitetu i angamanu, bio je eksplicitan on, zagonetno nagovetavajui i neku potencijalnnu saradnju sa kanadskim teatrima i oigledno uvajui sebe za razgovore posle predstave (gde zaista nije tedeo sebe, uesnike i posetitelje). Tako je i bilo. Sedmog dana Desetog JoakimInterFesta na zvaninom repertoaru Festivala bila je predstava domaina, kragujevakog Knjaevsko-srpskog teatra Princip Superstar (Meseari) kompletan autorski projekat Neboje Bradia (dramatizacija, reija i scenografija) koji je donedavno bio umetniki direktor ove kue. Selektor eljko Jovanovi smelo je zagrizao i uvrstio predstavu domaina u takmiasrki repertoar 10. JIF-a, smatrajui da se po svemu uklapa u njegov selektorski koncept i izbor Vreme tiine i ne samo teatarske poetike ve i izuzetnog drutvenog angamana. Po, mnogima potpuno opravdano. Sam autor predstave Bradi, bio je spreen da doe na njeno takmiarsko izvoenje (ne i na sam InterFest drugoga dana manifestacije uestvovao je na promociji knige uzinih poslanica) ali je zato u programu svog komada iscrpno pojasnio njen znaaj i angaman: ta je smisao istorijskih istraivanja ako istorija nije uiteljica ivota? Onom koji uspe da izvri istorijsko </p><p>ubistvo pamti ime zauvek, dok onaj ko promai za jedan santimetar pada u istorijski zaborav. Viljem Tel se slavi u demokratskoj vajcarskoj. Fridrih iler je o njemu napisao dramu. U nekoj drugoj dravi ubistvo koje je uinio Viljem Tel moglo bi da bude tretirano kao kriminalno. Iz takve perspektive svi oni iji je hitac promaio su veliki istorijski gubitnici. Gavrilo Princip je posle atentata na nadvojvodu Franju Ferdinanda proglaen za monstruma. Potom je bio junak, onda terorista, zatim ponovo junak, a devedesetih godina prolog veka pomalo od svega toga, u zavisnosti od ugla gledanja. Princip je ispalio sudbonosne metke koji su bili povod za Prvi svetski rat. U koloni koja je ekala austrijskog prestolonaslednika stajala su estorica mladia. Jedan od njih je bio Vaso ubrilovi koji je u svojoj pedesetsedmoj godini izjavio: Ubistvo moda nije pravo reenje, ali svakako bih se ponovo borio protiv Austrije, mada verovatno drugim sredstvima. ovek od 57 godina svakako drugaije misli od sedamnaestogodinjaka. Mnogi postavljaju pitanja da li bi se ita promenilo u istoriji da je ubijen Hitler, Staljin ili Musolini. ta bi uradili Hitlerovi roditelji da su znali ta e od njega postati? Koliko bi ljudi ostalo u ivotu? Koliko ratova se ne bi dogodilo? </p><p>Ponovo je aktualizovano pitanje izbijanje Treeg svetskog rata. Na pozive za podrku ratnim doboima, ezdeset nemakih intelektualaca je snano odgovorilo: Rat? Ne u nae ime. Umesto postavljanja pitanja o tome ko je kriv za Veliki rat, danas bi vredelo uti taj glas. Pre nego to bude kasno, naveo je, izmeu ostalog Neboja Bradi. Glumac ore okovi, protagonista glavne uloge Gavrila Principa kao gost u kragujevakom ansamblu vidi sa razlogom mesto Meseara na repertoaru Festivala: </p></li><li><p>3 </p><p>- Mislim da ova predstava nekako se bavi stvarima na koje se mi kroz nau istoriju uvek i uvek iznova vraamo i na alost iz njih ne izvlaimo apsolutno nikave pouke. Onda logino posle toga nastane ta drutvena tiina. Mi, kao drutvo ili drava kao i da smo izali iz pozorita jer za nas zaista vai ona ekspirova Mnogo buke ni oko ega a zatim sledi taj jezivi muk i ta zlokobna niim ispunjena tiina i praznina. Ti, neki nai ideali, ne da su samo iznevereni nego se iz njih, kao po pravilu uvek izrodi neto pogreno i potpuno suprotno. Ono to smo mi hteli da promenimo, ne da nama nije polo za rukom, ve je naprotiv ono promenilo nas i to u neto monstruozno. Po meni se time, na pravi nain bavi predstava Princip Superstar i zbog toga se </p><p>opravdano nala utakmiarskom i zvaninom repertoaru InterFesta, mudro ceni okovi, osvrnuvi se i na samu manifestaciju koja je po njemu ne Festival koji treba, ve neophodan naem gradu, jer prua jedinstvenu prilika da vidimo najbolje predstave iz okruenja za razliku od komercijale, kia i unda kojima smo izloeni svakodnevno. </p><p>Da li navikli na svoju predstavu, kragujevake festivaldije nisu u velikom broju doli da je prokomentariu i izanaliziraju svoju predstavu. teta sinonji voditelj razgovora Spasoje . Milovanovi dao je sve od sebe cedei kragujevaki ansambl na sceni ali, postavljajui im mahom pitanja, ne nezanimljiva, ne i provokativan ali ipak najee adresirana na autora predstave koji sino nije bio na Festivalu. </p><p>_________________________________________________________________________________________________________</p><p>HRONIKA JOAKIMINTERFESTA </p><p>Neboja Bradi reditelj, promenio je vie funkcija u svojoj dosadanjoj karijeri. Bio je upravnik vie pozorita, ministar kulture, a u Kragujevcu jedno kratko i vreme umetniki rukovodilac. Ne samo to je ovek od zanata i znanja pa je tokom svog rada I pravio adaptacije romana, pisao svoje komade i reirao ih, ve je ovek od integriteta. Lino sam bila obradovana kada sam ula da je postao lan, na neki nain, ovog Teatra. ovek je koji trai red i rad, i toga je bilo. ivnulo je pozorite, glumci radili nove predstave, imali nova i razliita iskustva a to je za njih </p><p>najvanije. Glumci ne smeju da stanu! To je loe za njih! Bradi je otiao ali su ostale predstave koje publika gleda, sa kojima je Knjaevsko-srpski teatar putovao i uestvova na brojnim festivalima i podiio se i nekim nagradama. Znam da su rado radili i na predstavi Princip Superstar (Meseari) i to se vidi u njihovoj igri. elim im takvu igru stalno i novu saradnju sa Nebojom Bradiem. </p><p>Mika Kneevi, urednik Radio Beograda 2______________________________________________________________________________________________________</p><p>Veeras na repertoaru </p><p>Scena Joakim Vuji, sreda 14. oktobar 20,00 sati Beogradsko dramsko pozorite Branislav Nui PALILULSKI ROMAN </p><p>Reija i adaptacija: Egon Savin Prostor: Egon Savin </p></li><li><p>4 </p><p>Kostimograf: Jelena Stokua Izbor muzike: Egon Savin Dizajn zvuka: Zoran Jerkovi Tehnika realizacija: Slavica Markovi Scenski govor: dr Ljiljana Mrki Popovi </p><p>Igraju Sima: Milo Bikovi Jova: Jovo Maksi Jula: Hana Selimovi Frau Leni: Olivera Viktorovi urakovi Patroldika: Slaana Vlajovi Veerka: Dobrila Ili Kuropatkin: Slobodan usti Bandist: Dejan Mati Mata Bandistovica: Sandra Bugarski Svastika: Milica Gojkovi ivka: Ivana Nikoli Praktikant: Dragia Milojkovi </p><p>andar: Boris Radmilovi Deak: Nemanja Pavlovi </p><p>O predstavi Palilulski roman, po motivima drame Iza Bojih lea Branislava Nuia naslov je novog projekta Beogradskog dramskog pozorita u reiji Egona Savina, koji je premijerno izveden na Sceni Rade Markovi 12. juna, dok su prva i druga repriza odigrane 13. i 14. juna. Sve tri predstave publika je pozdravila ovacijama. To je retko izvoena pozna Nuieva drama na temu graanskog ivota u Beogradu, besmisla u kom se ljudi esto nalaze, moda protiv svoje volje, esto pod uticajem drutvenih okolnosti i predrasuda. Ovo, za ivota velikog dramatiara netampano delo, iji je rukopis izgubljen, rekonstruisano je prema sauvanim ulogama u arhivu Narodnog pozorita u Beogradu.</p><p>________________________________________________________________________________________________________</p><p>Deseti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra VREME TIINE Scena Joakim Vuji, utorak 7. oktobar - 20 sati KAINOV OILJAK - abako pozorite Vladimir Kecmanovi, Dejan Stojiljkovi (dramatizacija: Spasoje . Milovanovi), reija, scenografija i izbor muzike Jug Radivojevi Scena Joakim Vuji, etvrtak 8. oktobar - 20 sati MREENJE ARANA - Narodno pozorite Republike Srpske Banja Luka Aleksandar Popovi, reija i adaptacija Egon Savin Scena Joakim Vuji, petak 9. oktobar - 20 sati PUKOTINA - Bosansko Narodno pozorite Zenica Ivana Simi Bodroi Lajla Kaikija &amp; Grupa autorica, dramatizacija i reija Lajla Kaikija Scena Joakim Vuji, subota 10. oktobar - 20 sati Slobodan dan Scena Joakim Vuji, nedelja 11. oktobar - 20 sati </p><p>PLEMENA - Kazalite Planet art i EXIT Teatar Nina Raine, rediteljka Slavica Kneevi Scena Joakim Vuji, ponedeljak 12. oktobar - 20 sati IVOT STOJI, IVOT IDE DALJE - BITEF Teatar Filip Vujoevi, reija: Jelena Bogavac Scena Joakim Vuji, utorak 13. oktobar - 20 sati PRINCIP SUPERSTAR (MESEARI) - Knjaevsko-srpski teatar Dramatizacija, reija i scenografija Neboja Bradi Scena Joakim Vuji, sreda 14. oktobar - 20 sati PALILULSKI ROMAN - Beogradsko dramsko pozorite Branislav Nui, reija i adaptacija Egon Savin Scena Joakim Vuji, etvrtak 15. oktobar - 20 sati U ast nagraenih PIDAMA ZA ESTORO - Kraljevako pozorite i Knjaevsko-srpski teatar Mark Kameloti, reditelj Nenad Gvozdenovi</p><p>_________________________________________________________________________________________________________ </p><p>Pratei program Festivala Galerija Joakim, sreda 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta IZLOBA POZORINIH PLAKATA SA PRETHODNIH FESTIVALA U izboru slikara Milivoja tuloviaMala scena Ljuba Tadi, etvrtak 8. oktobar - 18 sati Promocija monografije UZINE POSLANICE autora Spasoja . Milovanovia Mala scena Ljuba Tadi, petak 9. oktobar - 18 sati Promocija knjige VISKI I TRUBAI autora Miladina evarlia iri Pjer Valter Polic, reditelj, Nemaka Dragana Varagi, glumica i rediteljka, Srbija </p><p>Traje Kacarov, dramaturg, Makedonija Selektor eljko Jovanovi, pozorini kritiar Voditelj razgovora Marija Soldatovi, dramaturg Vizuelni identitet Festivala Mina Baklia Urednik biltena JIF: Zoran Mii / Gerila advertajzing Izdava: Knjaevsko-srpski teatar </p><p>Nagrade Joakimova nagrada za najbolju predstavu Joakimova nagrada za reiju Joakimova nagrada za glumu Joakimova nagrada za vizuelnost Joakimova specijalna nagrada</p></li><li><p>5 </p></li></ul>