JoakimInterFest 2016

Ulazak u „drugo poluvreme” 11. JoakimInterFesta jeidealan moment da o njemu popričamo sa članomovogodišnjeg žirija, pozorišnim kritičarem koji je bio iselektor ove smotre.

Po njemu, slika, ne festivala već vaskolikog srpakogpozorišta ne da nije sjajan, već naprotiv. Cvetković ceni daje to zbog dve stvari:

- Dve stvari su glavne, besparica i loša slika srpskogpozorišta. Videli smo jednu predstavu iz Zagreba i jošuvek čekamo u završnici – internacionalni deo festivala ipredstave iz inostranstva. Ali, uglavnom, po predstavamakoje su do sada prikazane, očigledna je stagnacija jer se unašim pozorištiam igra vrlo smerno, merne teme i smernikomadi, nešto, što mahom ne uzbuđuje gledaoce, dok„stvari” oko nas bukvalno vriju. Po meni, vratili smo sedeceniju i po do dve unazad kada je eskapističkopozorište igralo isključivo eskapističke teme. Umeđuvremenu su nam se „dešavale” predstave koje subile uzbudljive i koje su imale šta da nam „kažu” o svomvremenu i da se pobune protiv nekih stvari koje su štrčale isvima bole oči ili ujedale za srce. Takvo je bilo pozorite.Sada se sve nekako „smirilo” i izgleda kao da je sve med imleko. Pozorište ne bi trebalo da se bavi time i na tajnačin. Nadam se dsa ćemo se ponovo u pozorištuuzbuđivati makar koliko kao u životu, kratak i bolno iskren,kao i uvek bez okolišanja bio je Cvetković.

(Napomena – za potrebe ovog biltena GoranCvetković je pristao da se fotografiše sa cigaretom.)

Petog dana 11. JoakimInterFesta na takmičasrkom

repertoaru bila je predstavaAteljea 212 (autorski projekat –tekst i režija Mia Knežević)„Kafa i cigarete – pozdrav izBeograda” koja jeposvećenakultnom, istoimenom filmuDžima Džarmuša.

Publici se predstava dopalai pozfdravila ju je dugim i sikreni,ni malo kurtoaznim aplauzom.

A l i , u v o d n o s l o v om o d e r a t o r k e r a g o v o r ateatrologa Dragane Bošković,po završetku „kafe i cigareta”poklopilose, ili bukvalno nastavilo na prethodniCvetkovićev šlagvort.

- U glumačkom smislu u ovoj predstavi „dovučena” jestvarno teška artiljerija. Glumačka podela kakva se samopoželeti može. Ja sam stavrno impresionirana vašomigrom, kao i svi gledaoci iskreno sam uživala u tome šta viradite na sceni. Sve je u ovoj predstavi i tačno i istinito.Može da se razgovara o samom komadu i režiji. Ličnomislim da čitav ovaj zahvat i komad i režija su ispod vašegumeća. Oni su prosto jedna „jednostavna” priča, u kojoj jane vidim neku veliku univerzalnost i pravu ozbiljnost zaVeliku scenu Ateljea 212. Što se igre tiče i publika je samato osetila vi ste stvarno najbolji, otpočela je DraganaBošković razgovore.

Glumica Dara Džokić (Azra), pojasnila je ovajrepertoarski potez njihove kuće irazrešila nedoumice.

- Ovaj komad je i bio zamišljen zaMalu scenu Atelja 212. On je rađen naMaloj sceni, tamo su tekle probe i bio jepostavljen da se na njoj igra. Međutim,njegova pretpremijera odigrana jezrenjaniskom pozorištu, što je uvekdobra prilika da se nešto odigra vanBeograda ali, takođe, da se vidi kakopredstava komunicira sa publikom.Naravno, u Zrenjaninu smo odigrali „Kafui cigarete”, na velikoj sceni, jer oni inemaju malu scenu. To je toliko dobro„prokomuniciralo” sa publikom da jeuprava Ateljea procenila da je šteta da seto igra na Maloj sceni. Vi niste ni prvi nijedini koji su nam prenelu tu opasku itakvo zapažanje da ova predstavajednostavno nije projekat za Veliku scenui mi sami glumci smo u nedoumici i danas

1

TEŠKA ARTILJERIJA U SCENAMA KOJE SE ŠTRIHUJUDan peti

JoakimInterFest 2016

posle dve sezone da li je više, ipak za Malu scenu nego zaVeliku Ateljea. Igramo predstavu na našu veliku radost ipublika je baš mnogo voli, razjasnila je ona i samapriznavši „da je glumačka podela baš jaka”.

Zatim se Dara Džokić madovezala u ime svojih kolegakoji igraju u predstavi:

- Kada smo pročitali komad odmah smo u njemuprepoznali sve njegove i mane i nedostatnosti ali i vrlineteksta. Konkretno, ovaj tekst i nema nekih mana ali je ipakpremali” da bi zaista bio veliko dramsko delo ali smo istotako osetili veliku mogućnost za igru što nas je na njemu izadržalo. Dopala nam se ideja Mie Knežević da ljudi usvojim malim životima vode svoje banalne razgovore, jeru životu, daleko od toga da je svaka naša rečenica velika,mudra i značajna... E, to naše glumačko osećanje „deli” iprepoznaje i publika da kod svih nas u tim našim „malimživotima” i iza tih banalnih situacija ipak... postoje velike ianma bitne stvari. Barem ja tako doživljavam ovu našupredstavu da se u njoj više odigra između replika nego usamom tekstu i pisanim replikama. Ono što naši likovi krijui ne izgovaraju na sceni, sublimirala je ona.

I glumica Milica Mihajlović (Ivana) voli komad „Kafa icigare – pozdrav iz Beograda”.

- Za nas je ova predstava bila prijatno iznenađenje.Tokom rada na njoj, sve u samoj predstavi postajalo je –znak. Te male sudbine, pojedinačno i naizgled, takonekakve uzgredne situacije su u tom nekom „bespuću”Velike scene postale su – pravi znak. Meni se ovo štivoveoma dopalo i privuklo tom svojom krajnjomnepretencioznošću i nečim što očigledno, barem menedotiče. Dešava se neka svojevrsna hemija između nas ipublike, generalno, sudeći po aplauzu a igramo je veomačesto, ona se jako vezuje za komad „Kafa i cigarete”prepoznaje u tim situacija i među tim ljudima. Postojijedna, lepa bliskost sa njom, smatra ona.

I za voditeljku razgovora Draganu Bošković – sve štovoli publika ima legitimno pravo da postoji na sceni.

- Ali, tog jednostavnog života ima suviše. I, ja, koja

radim na televiziji tolike godine, bojim se da baš to štopublika voli u vašoj predstavi je zbog toga što oni voleteleviziju. Oni u njoj vide i prepoznaju u njoj ono što vole igledaju na malim ekranima – mnogo tog jednostavnogživota, nekog lakog vezivanja za svakodnevene i banalneteme..., tvdi ona.

Iako za glumicu Milicu Mihajlović u predstavi „Kafa icigarete” ima i velikih tema poput: rastanaka, smrti,seoba... za moderatorku Bošković je ona (pre)puna samoopštih mesta i jednostavnosti.

- Jednostavnost „prostih” medija radu u ovoj predstavi.Nema tu nikakvih velikih metafora, mada u njoj ništa nijeneistinito, isfolirano i fejk. Ona je prosto tematski suvišejednostavna, previše bliska običnom životu, zaključila jeona i dodala nešto, što je po njoj (i, ne samo njoj) najveća„jeres” u pozorištu:

- Da je vi ne igrate, već neki drugi ljudi i neko malomanje moćno pozorište u tom komadeu ničeg ne bi bilo.Prosto, vi ste moćni glumci koji su u sebi sve to nadogradilii od toga napravili priču, inače, i mene ta tema, naravnokao i svakog drugog dotiče ali gledajući pozorišno anaročito rediteljski ja ne razumem ni scenografiju koja jecrno-bela i krajnje nefunkcionalna, sumirala je DraganaBošković i otkrila svima nama da je u krugovimapozorišnih kritičara ova predstava „krštena” kako„dadovska”.

Glumac Nebojša Ilić (Relja) je rekao da su baš želelipo svaku cenu izbegnu da se „Kafa i cigarete” (po)smatrakao studentska predstava i nešto manje važno.

- Ja sam ovu predstavu doživeo, ako postoji nekavelika priča u svemu ovome, da je život nekako gušći imnogo dramatičniji u nekim malim intermecima, nego uonome što pokazujemo kao „jako važno” ili „glavno”. SamDžarmuš je jednom svom intervjuu povodom ovog filmaistako je da su u pitanju scene koje u 90 posto filova „idunapolje”. E, ova predstava ima nešto od tih „materijala” ibaš te „poetike”. Da li je trenutak kada sa prijateljemsednete da popijete kafu – „više život” i da ste vi višečovek, onakav, kakav baš jeste, zbog te opuštenosti, negou nekim dramatičnim i napetim životnim situacijama prednekim šefom ili velikim razračunavanjima. To je meninešto milo, blisko i lepo da igram, a, i povremeno se pitam:„Kada je prestalo da bude važno, to da dve sestre pričaju otome koga je tata više voleo?”, kao i to kada dvcoj eljudi odčetrdesetak godina sahrane svog najboljeg druga ili što sedvoje zrelih ljudi sretnu, prepoznaju i odmah potom –zauvek rastanu, rekao je on u „odbranu” ove predstave.

On je dodao i sledeće:- Rekao bih i iz pozicije aktera današnjih predstava

koje su nas preplavile sa parolama, političkih uradaka...Protiv njih, naravno nemam ništa, čak se sa mnogimalično i slažem. Ali, mislim da publika povremeno vapi sanekim predahom i intermecom od toga i ovo sedenje nakafi, je ujedno i neko sedenje na kafi sa publikom. Jer,meni je lično malo muka od pozorišta koje pretenduje dabude pametnije od publike, završio je on.

- Očigledno je da publika vidi nešto u tome. Glumci je„nose” a ne tekst i režija. Ali ako se sviđa publici onda je tosvršena stvar, zaključila je Dragana Bošković.

Publika se složila sa tim, jer je po njihovom mišljenju„Kafa i cigarete – pozdrav iz Beograda” dobra predstava.

2

3

JoakimInterFest 2016

Večeras na repertoaru

Scena Joakim Vujić,utorak, 12. oktobar 20.00Beogradsko dramsko pozorište

Stojan SrdićMOJE DETERežija Ana Đorđević

REŽIJA I ADAPTACIJAAna ĐorđevićIDEJNO REŠENjE SCENEAna ĐorđevićSCENOGRAFMilica VučkovićKOSTIMOGRAFLana CvijanovićKOMPOZITORVladimir PetričevićSCENSKI POKRETMarija MilenkovićSCENSKI GOVORDr Ljiljana Mrkić PopovićASISTENT KOSTIMOGRAFAMilica Radovanović

LICA

RANKAJovana GavrilovićMIRKAIvana NikolićBORKANAndrej ŠepetkovskiZULEVladan MilićINSTITUCIJAJelisaveta OrašaninMIŠKOMladen Sovilj

O DELUKomad „Moje dete“ Stojana Srdića, nagrađengodišnjom Nagradom Udruženja dramskihpisaca Srbije „Branislav Nušić“ za 2014. godinu,uvodi u pozorišnu produkciju nekoliko ključnih,al i najčešće prećutkivanih soci ja lno-angažovanih tema: položaj i uslove života Romau urbanom okruženju; nasilje u porodici;seksualno zlostavljanje dece; pubertetskutrudnoću... Ova veristički ispraćena socijalnatragedija, priča je u prvom planu o Romima, aliposeduje i univerzalne premise o posledicamaneobrazovanja i siromaštva na raspad porodice,moralnih vrednosti, ljudskosti uopšte. Komaddaje gotovo dokumentaristički brutalnu slikunačina – ne može se reći – života, već opstajanjau začaranom krugu marginalizovane i izopštenegrupe, koji je teško razbiti.REČ PISCADramu „Moje dete“, zamislio sam davne 2004.godine, kada sam upoznao devojčicu koja je tekušla u trinaestu godinu i koja je u krilu držalašestomesečnu bebu i nešto joj pevušila. Upitaosam je čije to dete tako brižno čuva i na kojem muto jeziku peva. Prvo se malo uplašila, a onda jetiho i ponosno rekla: „Ovo je moje dete, a pevamna mom, na ciganskom.“Dugo sam je posmatrao, a zatim upitao zadozvolu da sednem pored nje. Nasmešila se inapravila mi je mesto na klupi. Ništa je nisampitao. Dugo sam sedeo i gledao u nju i u bebu, aonda je ona počela svoju priču.Kao dvanaestogodišnjakinja zatrudnela je sasvojim drugom igrajući se „mame i tate“ za novugodinu. Skoro do pred sam porođaj nije znala daje trudna, a kad je to postalo očigledno, majka juje dovela u dom za decu bez roditelja gde seporodila. Tu je i ostala, jer joj je majka umeđuvremenu umrla. Takođe mi je rekla da ju jepre toga, kad je imala deset, možda jedanaestgodina nasilno obljubio neki rođak...Hteo sam da zapisujem to što je govorila, ali nijemi dozvolila. Nisam ništa zapisao, ni tada, a nikasnije, ali sam u sećanju nosio to mlado lice salepim detetom u krilu. Da sećanje ne bi izbledelo,napisao sam ovu dramu.Stojan SrdićREČ REDITELjAPiča o Romima u Srbiji je priča o samoj Srbiji.Ana Đorđević

JoakimInterFest 2016

Jedanaesti JoakimInterFestod 7. do 15. oktobra

SREĆA PRATI HRABREScena Joakim Vujić, petak, 7. oktobar - 20 satiSINOVI UMIRU PRVI - Narodno pozorišteRepublike Srpske, Banja LukaMate Matišić, režija Marko Misirača

Scena Joakim Vujić, subota, 8. oktobar - 20satiSAN LETNJE NOĆI - Knjaževsko-srpskiteatar, KragujevacVilijem Šekspir, režija Pjer Valter PolicScena Joakim Vujić, nedelja, 9. oktobar - 20satiU AGONIJI - Putujuće kazalište i ScenaRibnjak, ZagrebMiroslav Krleža, autorski projekat Nele Kocis,Ozrena Gabarića i Darka Stazića

Scena Joakim Vujić, ponedeljak, 10. oktobar -20 satiVOZ - Zvezdara teatar, BeogradKormak Makarti, režija i adaptacija VojaBrajović

Scena Joakim Vujić, utorak, 11. oktobar - 20satiKAFA I CIGARETE, POZDRAV IZBEOGRADA Atelje 212, BeogradPosvećeno filmu Džima Džarmuša, režija MiaKnežević

Scena Joakim Vujić, sreda, 12. oktobar - 20satiMOJE DETE - Beogradsko dramskopozorište, BeogradStojan Srdić, režija i adaptacija Ana Đorđević

Scena Joakim Vujić, četvrtak, 13. oktobar - 20satiNATAŠA - Poljski Teatar Bjalsko BjalaJaroslava Pulinovič, režija Malogrzata Sjuda

Scena Joakim Vujić, petak, 14. oktobar - 20satiMI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJIUPOZORAVALI - Bosansko narodno pozorišteZenica u saradnji sa Kamernim teatrom 55SarajevoTanja Šljivar, režija Mirjana Karanović

Scena Joakim Vujić, subota, 15. oktobar - 20satiPredstava u čast nagrađenihEDIT PJAF U VRTLOGU SREĆEAutor Matej Varodi

Prateći program FestivalaPetak, 7. oktobar 19.30 - Izložba pozorišnogplakata u čast Vilijema Šekspira - Galerija„Joakim”Subota, 8. oktobar 18.00 - Promocija knjige„Teatar i društveno biće” autora GoranaCvetkovića - Scena „Ljuba Tadić” (Mala scena)

Nedelja, 9. oktobar 12.00 - Radionica „Glumac upokretu” Pjera Valtera Polica - Svečana salaPrve kragujevačke gimnazijeČetvrtak, 13. oktobar - VEČE U ČASTGLUMCA17.00 - Razgovor sa glumicom LjiljanomStjepanović Scena „Ljuba Tadić” (Mala scena)20.00 - Predstava „Lepotica Linejna”koprodukcija Kruševačko pozorište iArt Tema izBeograda - Scena Pozorišta za decuKragujevac

Stručni žiriMiloš Latinović, književnik,Goran Cvetković, reditelj i pozorišni kritičar

Maja Izetbegović, glumica Kamernog teatra 55

Voditelj razgovoraDragana Bošković, teatrolog

Urednik Biltena JIF-aZoran Mišić

NagradeJoakimova nagrada za najbolju predstavuJoakimova nagrada za režijuJoakimova nagrada za glumuJoakimova nagrada za vizuelnostJoakimova specijalna nagrada