zrelost deteta za polazak u skolu

7/29/2019 zrelost deteta za polazak u skolu

1/33

1. SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U KOLU PREDUSLOVI

2. TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA

POLAZAK U OSNOVNU KOLU Opta i neposredna priprema deteta za polazak

u kolu3. RAZNOVRSNI ASPEKTI OPTE PRIPREME DETETA

ZA POLAZAK U KOLU Motivaciona gotovost za polazak u kolu Fizika priprema dece za kolu u vrtiu Emocionalna priprema Socijalna priprema Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika

deteta Priprema deteta za prihvatanje kolske

disci line

1. SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U KOLU PREDUSLOVI

2. TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZA

POLAZAK U OSNOVNU KOLU Opta i neposredna priprema deteta za polazak

u kolu3. RAZNOVRSNI ASPEKTI OPTE PRIPREME DETETA

ZA POLAZAK U KOLU Motivaciona gotovost za polazak u kolu Fizika priprema dece za kolu u vrtiu Emocionalna priprema Socijalna priprema Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navika

deteta Priprema deteta za prihvatanje kolske

discipline


2/33

SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U KOLU -PREDUSLOVI

SPREMNOST DETETA ZA POLAZAK U KOLU -PREDUSLOVI

FIZIKA I MOTORIKA ZRELOST ( odreeni kalendarski uzrast,telesna i motorika razvijenost )

INTELEKTUALNA ZRELOST ( izvesni stepen razvijenosti panje,pamenja, miljenja

GOVORNA ZRELOST (ovladalo glasovnom strukturompravilnog govora )

SOCIJALNA ZRELOST ( relativna samostalnost prizadovoljavanju svojih potreba, osposobljenost za ivot udrutvu dece i odraslih )

EMOCIONALNA ZRELOST ( izvesna emocionalna stabilnost ikontrola emocija )

MOTIVACIJA ZA UENJE ( interesovanje i radiznalost za kolsouenje )

ISKUSTVO ( u smislu realnih informacija o koli i zahtavima )

FIZIKA I MOTORIKA ZRELOST ( odreeni kalendarski uzrast,telesna i motorika razvijenost )

INTELEKTUALNA ZRELOST ( izvesni stepen razvijenosti panje,pamenja, miljenja

GOVORNA ZRELOST (ovladalo glasovnom strukturompravilnog govora )

SOCIJALNA ZRELOST ( relativna samostalnost prizadovoljavanju svojih potreba, osposobljenost za ivot udrutvu dece i odraslih )

EMOCIONALNA ZRELOST ( izvesna emocionalna stabilnost ikontrola emocija )

MOTIVACIJA ZA UENJE ( interesovanje i radiznalost za kolsouenje )

ISKUSTVO ( u smislu realnih informacija o koli i zahtavima )


3/33

FIZIKA I MOTORIKA ZRELOST

FIZIKA I MOTORIKA ZRELOST

Ako je postiglo nivo opteg i telesnog razvoja i otpornostiorganizma

Ojaalo fiziko i mentalno zdravlje

Postiglo nivo zrelosti fiziolokog sistema- pre svega centarlnognervnog sistema

U toku je zamena mlenih zuba Ima razvijenu motoriku i spretnost

Ne osea potekoe pri sedenju, stajanju, hodanju

Dobro vidi i uje

Poseduje razvijenu finu motoriku, za pisanje i crtanje Prepisuje sva tampana slova

See makazama i lepi jednostavnije oblike

Ako je postiglo nivo opteg i telesnog razvoja i otpornostiorganizma

Ojaalo fiziko i mentalno zdravlje

Postiglo nivo zrelosti fiziolokog sistema- pre svega centarlnognervnog sistema

U toku je zamena mlenih zuba Ima razvijenu motoriku i spretnost

Ne osea potekoe pri sedenju, stajanju, hodanju

Dobro vidi i uje

Poseduje razvijenu finu motoriku, za pisanje i crtanje

Prepisuje sva tampana slova

See makazama i lepi jednostavnije oblike


4/33

INTELEKTUALNA ZRELOST


elja i sposobnost da ui i ima sposobnost aktivnogperceptivnog pretraivanja i analize ( pronalaenje

jednostavnije slike u sloenijoj )

Srazmerno tano imenovanje, raspoznavanje, razlikovanje,uporeivanje i opisivanje predmeta i pojava iz neposredne

okoline Sposobnost da reprodukuje zapaeno zahvaljujui namernoj

panji

Sposobnost da voljno usredsredi, koncentrie i zadri panjuna odreeni predmet, aktivnost a da pri tome ne pokae

znake fiziolokog zamora Ume da uoava slinosti i razlike meu predmetima po boji,

obliku, veliini, debljini i pri tome moe da vri logiko matematike operacije klasifikacije, serijacije, tranzitivnosti

elja i sposobnost da ui i ima sposobnost aktivnogperceptivnog pretraivanja i analize ( pronalaenje

jednostavnije slike u sloenijoj )

Srazmerno tano imenovanje, raspoznavanje, razlikovanje,uporeivanje i opisivanje predmeta i pojava iz neposredne

okoline Sposobnost da reprodukuje zapaeno zahvaljujui namernoj

panji

Sposobnost da voljno usredsredi, koncentrie i zadri panjuna odreeni predmet, aktivnost a da pri tome ne pokae

znake fiziolokog zamora Ume da uoava slinosti i razlike meu predmetima po boji,

obliku, veliini, debljini i pri tome moe da vri logiko matematike operacije klasifikacije, serijacije, tranzitivnosti


5/33


INTELEKTUALNA ZRELOST Zna koja je njegova leva i desna ruka

Poseduje elementarne matematike pojmove

Broj elemenata u skupu adekvatno oznaava brojkom

Na verbalni nalog moe razvrstati logike blokove prema 4atributa ( boja, oblik, veliina i debljina )

Navodi razloge ( po emu se razlikuju ptica, pas, drvo, staklo- pojam ive i neive prirode)

Crta kuicu, drvo, ljudsku figuru ( 3 do 6 detalja ) crteprepoznatljiv ( 5,5 godina )

Crta figuru oveka sa glavom, telom, rukama i nogama uzprikazivaje svih detalja ( oi, nos, usta, ui, kosa, prsti, odea )

6 do 7 godina

Uoava slinost bilo koje prirode 8 boje, oblika, veliina ) Orijentie se u vremenu ( dan , no, jutro, podne ,.... )

Zna koja je njegova leva i desna ruka

Poseduje elementarne matematike pojmove

Broj elemenata u skupu adekvatno oznaava brojkom

Na verbalni nalog moe razvrstati logike blokove prema 4atributa ( boja, oblik, veliina i debljina )

Navodi razloge ( po emu se razlikuju ptica, pas, drvo, staklo- pojam ive i neive prirode)

Crta kuicu, drvo, ljudsku figuru ( 3 do 6 detalja ) crteprepoznatljiv ( 5,5 godina )

Crta figuru oveka sa glavom, telom, rukama i nogama uzprikazivaje svih detalja ( oi, nos, usta, ui, kosa, prsti, odea )

6 do 7 godina

Uoava slinost bilo koje prirode 8 boje, oblika, veliina ) Orijentie se u vremenu ( dan , no, jutro, podne ,.... )


6/33

GOVORNA RAZVIJENOST I KOMUNIKATVNOST

GOVORNA RAZVIJENOST I KOMUNIKATVNOST

DETE NA PREDKOLSKOM UZRASTU USVAJA SAMO USMENIGOVOR A PISANI SAMO ONOLIKO KOLIKO POKAEINTERESOVANJE ZA SVET SLOVA I PISANU RE

Da je uglavnom ovladalo glasovima i glasovnim sklopovima (mogue je da neka deca tee izgovaraju , , , D, R, LJ, NJ

to je normalna pojava u tom uzrastu ) Da ume da se igra glasovima, reima

Da poznaje glasovni sastav rei i da postigne odreeni nivorazvoja izraajnog monolokog i dijalokog govora

Da ima dovoljno bogat renik ( da koristi izmeu 2500 i 3000

razliitih rei i pojmova ) Da razume reenice duine do 6 -8 rei

Da sada zna da ispria svoj dogaaj od pre

DETE NA PREDKOLSKOM UZRASTU USVAJA SAMO USMENIGOVOR A PISANI SAMO ONOLIKO KOLIKO POKAEINTERESOVANJE ZA SVET SLOVA I PISANU RE

Da je uglavnom ovladalo glasovima i glasovnim sklopovima (mogue je da neka deca tee izgovaraju , , , D, R, LJ, NJ

to je normalna pojava u tom uzrastu ) Da ume da se igra glasovima, reima

Da poznaje glasovni sastav rei i da postigne odreeni nivorazvoja izraajnog monolokog i dijalokog govora

Da ima dovoljno bogat renik ( da koristi izmeu 2500 i 3000

razliitih rei i pojmova ) Da razume reenice duine do 6 -8 rei

Da sada zna da ispria svoj dogaaj od pre


7/33

Da srazmerno tano opisuje predmete i pojave iz okolnestvarnosti

Da voli da slia prie koje mu itamo i ume samostalno da ihprepria, potujui odgovarajui redosled i logiku deavanja,bez zastajkivanja, jasno i razumljivo suaocima

Da ga interesuju znaenja rei

Da postavlja pitanja Da ume dobro da se sporazumeva sa drugima

Da ume da slua druge

Tano da preslikava reenicu od tri kratke rei, napisanerukom pisanim slovima

Da praktikuje sve komunikativne funkcije govora a posebnoone koje se odvijaju u interakciji sa drugima

Da srazmerno tano opisuje predmete i pojave iz okolnestvarnosti

Da voli da slia prie koje mu itamo i ume samostalno da ihprepria, potujui odgovarajui redosled i logiku deavanja,bez zastajkivanja, jasno i razumljivo suaocima

Da ga interesuju znaenja rei

Da postavlja pitanja

Da ume dobro da se sporazumeva sa drugima

Da ume da slua druge

Tano da preslikava reenicu od tri kratke rei, napisanerukom pisanim slovima

Da praktikuje sve komunikativne funkcije govora a posebnoone koje se odvijaju u interakciji sa drugima


8/33

SOCIJALNA ZRELOSTSOCIJALNA ZRELOST

Relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba,

kulturno higijenskih navika Razvijena svest o sebi, poverenje u sebe i svoju okolinu

Biranje omiljenog druga

Preferiranje igre sa istim polom

Pokazivanje zatitnikog ponaanja prema mlaoj deci Potovanja pravila igre sa vrnjacima

Mo sagledavanja situacije iz ugla druge osobe

Komuniciranje sa odraslima

Spremnost na saradnju

Ispoljavanje empatijepojava elementarne samokontrole

Izvesna usmerenost na socijalne norme

Poveana sposobnost voljnog upravljanja svojim ponaanjem

Relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba,

kulturno higijenskih navika Razvijena svest o sebi, poverenje u sebe i svoju okolinu

Biranje omiljenog druga

Preferiranje igre sa istim polom

Pokazivanje zatitnikog ponaanja prema mlaoj deci

Potovanja pravila igre sa vrnjacima

Mo sagledavanja situacije iz ugla druge osobe

Komuniciranje sa odraslima

Spremnost na saradnju

Ispoljavanje empatijepojava elementarne samokontrole

Izvesna usmerenost na socijalne norme

Poveana sposobnost voljnog upravljanja svojim ponaanjem


9/33

EMOCIONALNA ZRELOSTEMOCIONALNA ZRELOST

Moe kontrolisati svoje emocije Postiglo je izvesnu emocionalnu stabilnost

Steklo je poverenje i samopouzdanje u sebe i ima odreenusopstvenu sigurnost

Ume da reaguje na adekvatan nain na raspoloenje ljudi okosebe, da prepoznaje svoja i tua emocionalna stanja

Ima veu kontrolu sopstvenih impulsa, razvijeniju volju iemocionalnu nezavisnost

Karakteristini realistiki strahovi ( strah od mraka ) i strahovi

od natprirodnih bia Moe da odloi zadovoljavanje potreba

Moe kontrolisati svoje emocije Postiglo je izvesnu emocionalnu stabilnost

Steklo je poverenje i samopouzdanje u sebe i ima odreenusopstvenu sigurnost

Ume da reaguje na adekvatan nain na raspoloenje ljudi okosebe, da prepoznaje svoja i tua emocionalna stanja

Ima veu kontrolu sopstvenih impulsa, razvijeniju volju iemocionalnu nezavisnost

Karakteristini realistiki strahovi ( strah od mraka ) i strahovi

od natprirodnih bia Moe da odloi zadovoljavanje potreba


10/33

MOTIVACIJA ZA UENJEMOTIVACIJA ZA UENJE

Formiranje unutranje potrebe za saznavanjem Ako saznajna potreba kod deteta nije razvijena kod deteta,

njega nee obradovati saznanje neeg novog, bez ega senee pojaviti ni interesovanje

Vaspita u svom radu sa decom polazi i uvaava dejainteresovanja i potrebe, stvara podsticajnu sredinu i takorazvija radoznalost kod dece, stvara nova interesovanja ikanalie ih

Od posebnog znaaja je pitanje da li dete ima elju zauenjem

Dete e biti spremno da reaguje na izazove novih uenja isaznanja ako ima mogunost da deluje, misli i izraava se uskladu sa svojim trenutnim moima, ako je prihvaeno iuvaeno.

Formiranje unutranje potrebe za saznavanjem Ako saznajna potreba kod deteta nije razvijena kod deteta,

njega nee obradovati saznanje neeg novog, bez ega senee pojaviti ni interesovanje

Vaspita u svom radu sa decom polazi i uvaava deja

interesovanja i potrebe, stvara podsticajnu sredinu i takorazvija radoznalost kod dece, stvara nova interesovanja ikanalie ih

Od posebnog znaaja je pitanje da li dete ima elju zauenjem

Dete e biti spremno da reaguje na izazove novih uenja isaznanja ako ima mogunost da deluje, misli i izraava se uskladu sa svojim trenutnim moima, ako je prihvaeno iuvaeno.


11/33

TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZAPOLAZAK U OSNOVNU KOLU

TEORIJSKI PROBLEMI PRIPREME DETETA ZAPOLAZAK U OSNOVNU KOLU

Opta priprema deteta za polazak u kolu uvaavati specifinosti detinjstva, ne liavati dete

radosti i punoe ivljenja

pruiti mu potpuno iskustvo koje stie u zivotnim

situacijama vanije od savladavanja nastavnih predmeta je opti

razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnihinteresovanja da uoava pojave u prirodi i drutvu i

da samo izvodi zakljukejaati mentalno i fiziko zdravlje za napore koje ga

ekaju u koli

Opta priprema deteta za polazak u kolu uvaavati specifinosti detinjstva, ne liavati dete

radosti i punoe ivljenja

pruiti mu potpuno iskustvo koje stie u zivotnim

situacijama vanije od savladavanja nastavnih predmeta je opti

razvoj njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnihinteresovanja da uoava pojave u prirodi i drutvu i

da samo izvodi zakljukejaati mentalno i fiziko zdravlje za napore koje gaekaju u koli


12/33

OPTA PRIPREMA ZA POLAZAK U KOLUpodrazumeva :

1. dobro razvijeno i fiziki izdrljivo dete

2. dete sa izgraenim motivima, zainteresovanoda ui

3.dete razvijenih voljno karakternih osobina zalaku adaptaciju pri promeni sredine

4.sposobnost ispunjavanja zahteva koji e bitipostavljeni pred njega

OPTA PRIPREMA ZA POLAZAK U KOLUpodrazumeva :

1. dobro razvijeno i fiziki izdrljivo dete2. dete sa izgraenim motivima, zainteresovano

da ui

3.dete razvijenih voljno karakternih osobina zalaku adaptaciju pri promeni sredine

4.sposobnost ispunjavanja zahteva koji e bitipostavljeni pred njega


13/33

Neposredna priprema deteta za polazak u koluNeposredna priprema deteta za polazak u kolu

realizuje se u predkolskim ustanovama i utzv.NULTIM odeljenjima u okviru osnovnih kola usredinama gde ne postoje predkolske ustanove

Zakonom utvrena kao obavezna

program predkolskog vaspitanja i obrazovanja jerazraen u dva modela A i B iji se izbor vri upredkolskoj ustanovi na nivou svakog posebnogobjekta

A model : vaspitanje i obrazovanje kao interakcija ;

potovanje dejih interesovanja i potreba ;obrazovanje kao unutranja konstrukcija znanja;autonomija centralni cilj; koncepcija predkolskeustanove kao otvorenog sistema vaspitanja

realizuje se u predkolskim ustanovama i utzv.NULTIM odeljenjima u okviru osnovnih kola usredinama gde ne postoje predkolske ustanove

Zakonom utvrena kao obavezna

program predkolskog vaspitanja i obrazovanja je

razraen u dva modela A i B iji se izbor vri upredkolskoj ustanovi na nivou svakog posebnogobjekta

A model : vaspitanje i obrazovanje kao interakcija ;

potovanje dejih interesovanja i potreba ;obrazovanje kao unutranja konstrukcija znanja;autonomija centralni cilj; koncepcija predkolskeustanove kao otvorenog sistema vaspitanja


14/33

B model : sadri naela, ciljeve, sistem aktivnosti,organizaciju ivota i vaspitno obrazovnog rada,saradnju sa porodicom i lokalnom zajednicom

NEPOSREDNA PRIPREMA DETETA ZA POLAZAK UKOLU obuhvata sledee oblasti :

1. Priprema za nastavu poetnog itanja

2. Priprema za nastavu poetnog pisanja3. Formiranje elementarnih matematikih pojmova

4. Pripreme u podruju upoznavanja okoline

5. Pripreme u podruju likovnog vaspitanja

6. Pripreme u podruju muzikog vaspitanja

B model : sadri naela, ciljeve, sistem aktivnosti,organizaciju ivota i vaspitno obrazovnog rada,saradnju sa porodicom i lokalnom zajednicom

NEPOSREDNA PRIPREMA DETETA ZA POLAZAK UKOLU obuhvata sledee oblasti :

1. Priprema za nastavu poetnog itanja

2. Priprema za nastavu poetnog pisanja3. Formiranje elementarnih matematikih pojmova

4. Pripreme u podruju upoznavanja okoline

5. Pripreme u podruju likovnog vaspitanja

6. Pripreme u podruju muzikog vaspitanja


15/33

DOBRE STRANE UKLJUIVANJA DECE U PPP kompenzatorska funkcija svoj deci se obezbeuju

uslovi za proirivanje i sreivanja socijalnog isaznajnog iskustva ime se ublaavaju socio-kulturne razlike i obezbeuje donekle podjednakstart za polazak u kolu

programsko i organizaciono povezivanje

predkolskog i kolskog vaspitanja stvorenaosnova za negovanje kontinuiteta u vaspitanju iobrazovanju dece

predstavlja dopunu porodinom vaspitanju uzunapreivanje vaspitne kompetencije porodice

u zajednikoj akciji dece, vaspitaa i roditelja sestvara i gradi autentian program nije izdvojensegment delovanja na dete nego podrkacelokupnom njegovom razvoju

DOBRE STRANE UKLJUIVANJA DECE U PPP kompenzatorska funkcija svoj deci se obezbeuju

uslovi za proirivanje i sreivanja socijalnog isaznajnog iskustva ime se ublaavaju socio-kulturne razlike i obezbeuje donekle podjednakstart za polazak u kolu

programsko i organizaciono povezivanje

predkolskog i kolskog vaspitanja stvorenaosnova za negovanje kontinuiteta u vaspitanju iobrazovanju dece

predstavlja dopunu porodinom vaspitanju uzunapreivanje vaspitne kompetencije porodice

u zajednikoj akciji dece, vaspitaa i roditelja sestvara i gradi autentian program nije izdvojensegment delovanja na dete nego podrkacelokupnom njegovom razvoju


16/33

polazi se od uzrasnih mogunosti i potrebaestogodinjaka ali i prilagoenosti karakteristikamakolskog uenja

Karakteristike uzrasta estogodinjaka :

igra je jo uvek vodea aktivnost

deje saznanje je i dalje pod uticajem ivog opaanja

odnos deteta prema zadacima je jo uvek praktian detetu je vie stalo do toga da ostvari cilj ne birajui

nain na koji e to postii

postepeno se kod dece gradi celovitiji pogled na

stvari i pojave vie se osamostaljuju u zakljuivanju

razvijaju se specifine vrste radoznalosti

polazi se od uzrasnih mogunosti i potrebaestogodinjaka ali i prilagoenosti karakteristikamakolskog uenja

Karakteristike uzrasta estogodinjaka :

igra je jo uvek vodea aktivnost

deje saznanje je i dalje pod uticajem ivog opaanja

odnos deteta prema zadacima je jo uvek praktian detetu je vie stalo do toga da ostvari cilj ne birajui

nain na koji e to postii

postepeno se kod dece gradi celovitiji pogled na

stvari i pojave vie se osamostaljuju u zakljuivanju

razvijaju se specifine vrste radoznalosti


17/33

govoru se poklanja posebna panja

deca se osposobljavaju da primaju informacije

putem rei intenzivan razvoj saznajnih sposobnosti: opaanje

vremena i prostora, stvaralaka mata, opaajno predstavno miljenje

ZADATAK VRTIA

razvojne moi mnogo vee nego to se ipretpostavlja, POTREBNO JE BRZO PRILAGOAVANJE

NOVOM IVOTNOM I RADNOM AMBIJENTU

govoru se poklanja posebna panja

deca se osposobljavaju da primaju informacije

putem rei intenzivan razvoj saznajnih sposobnosti: opaanje

vremena i prostora, stvaralaka mata, opaajno predstavno miljenje

ZADATAK VRTIA

razvojne moi mnogo vee nego to se ipretpostavlja, POTREBNO JE BRZO PRILAGOAVANJE

NOVOM IVOTNOM I RADNOM AMBIJENTU


18/33

RAZNOVRSNI ASPEKTI OPTE PRIPREME DETETA ZAPOLAZAK U KOLU

RAZNOVRSNI ASPEKTI OPTE PRIPREME DETETA ZAPOLAZAK U KOLU

Motivaciona gotovost za polazak u kolu

sastoji se od detetove elje da ui i zainteresovanostida se bavi neim to ga pribliava delatnostiodraslihelja da se bude ak, ide u koluvano

da se elja temelji na realnim predstavama o onometo dete oekuje u koli odreenije predstaveformiraju se tek polaskom u kolu

elja deteta da ui u koli mora biti zasnovana na

realnim predstavama o njoj kao i zahtevima koji epred njega biti postavljeni kada postane ak

Motivaciona gotovost za polazak u kolu sastoji se od detetove elje da ui i zainteresovanosti

da se bavi neim to ga pribliava delatnostiodraslihelja da se bude ak, ide u koluvano

da se elja temelji na realnim predstavama o onometo dete oekuje u koli odreenije predstaveformiraju se tek polaskom u kolu

elja deteta da ui u koli mora biti zasnovana na

realnim predstavama o njoj kao i zahtevima koji epred njega biti postavljeni kada postane ak


19/33

osnovna promena u motivacionoj sferi : decu privlaiuenje kao ozbiljna, sadrajna delatnost, kojadovodi do odreenog rezultata, vanog, kako za

dete, tako i za odrasle koji ga okruuju

smisao je u formiranju unutranje potrebe zasaznavanjem koja e u koli biti efikasnija od svihdrugih oblika motivacije, kao to su to npr.ocene

saznajna potreba raa radost za saznavanjemnovog ukoliko se to nepostigne svaki trud jeuzaludan: uitelj moe da organizuje asove nanajbolji nain ali to nema efekta ako ne iskusi radost

saznanja uenje biva nametnuto i raa se otporprema knjizi i uitelju negativne emocije

osnovna promena u motivacionoj sferi : decu privlaiuenje kao ozbiljna, sadrajna delatnost, kojadovodi do odreenog rezultata, vanog, kako za

dete, tako i za odrasle koji ga okruuju

smisao je u formiranju unutranje potrebe zasaznavanjem koja e u koli biti efikasnija od svihdrugih oblika motivacije, kao to su to npr.ocene

saznajna potreba raa radost za saznavanjemnovog ukoliko se to nepostigne svaki trud jeuzaludan: uitelj moe da organizuje asove nanajbolji nain ali to nema efekta ako ne iskusi radost

saznanja uenje biva nametnuto i raa se otporprema knjizi i uitelju negativne emocije


20/33

Motivi za uenje predkolske dece

1. socijalni (svest o tome da su znanja potrebna, daobezbeuju drutvenu afirmaciju)

2. saznajni (radoznalost kao elja da se neto sazna ili usvojiodreena vetina)

3. igrovni( igranje je motiv a do uenja dolazi uzgredno

socijalni motivi i saznajni interesi su pogodna osnova za

kolsko uenje tekoe se javljaju kad prevladajuigrovni motivi

za najstarije predkolce je karakteristino da semotivacija vie ne vezuje samo za proces nego i rezultataktivnosti koji postaje sve vaniji i na odreeni nain sevrednuje tako da dete tei da njegov rad bude ocenjenpozitivno

centralna aktivnost je uenje iji je motiv i smisaosticanje znanja i umenja

Motivi za uenje predkolske dece

1. socijalni (svest o tome da su znanja potrebna, daobezbeuju drutvenu afirmaciju)

2. saznajni (radoznalost kao elja da se neto sazna ili usvojiodreena vetina)

3. igrovni( igranje je motiv a do uenja dolazi uzgredno

socijalni motivi i saznajni interesi su pogodna osnova zakolsko uenje tekoe se javljaju kad prevladajuigrovni motivi

za najstarije predkolce je karakteristino da semotivacija vie ne vezuje samo za proces nego i rezultataktivnosti koji postaje sve vaniji i na odreeni nain sevrednuje tako da dete tei da njegov rad bude ocenjenpozitivno

centralna aktivnost je uenje iji je motiv i smisaosticanje znanja i umenja


21/33

Fizika priprema dece za kolu u vrtiu

potreban visok nivo opteg telesnog razvoja i

otpornosti organizma ( intelektualni napori, dugosedenje u klupi koje zahteva odreeni poloaj tela,teka deja torba, put do kole

nezrela deca imaju snienu i nestabilnu radnu

sposobnost, tj. nisku otpornost na zamor i teko seprilagoavaju uslovima nastave

u periodu 6 do 7 godina dete brzo raste i razvia se,nastaju promene u organizmu, potrebni su uslovi zapravilan fiziki razvoj vrti ima prave uslove dadete navikne na istou i da razvije higijenske navike

povoljno utie na somatsko i psihiko zdravlje deteta

Fizika priprema dece za kolu u vrtiu

potreban visok nivo opteg telesnog razvoja i

otpornosti organizma ( intelektualni napori, dugosedenje u klupi koje zahteva odreeni poloaj tela,teka deja torba, put do kole

nezrela deca imaju snienu i nestabilnu radnu

sposobnost, tj. nisku otpornost na zamor i teko seprilagoavaju uslovima nastave

u periodu 6 do 7 godina dete brzo raste i razvia se,nastaju promene u organizmu, potrebni su uslovi zapravilan fiziki razvoj vrti ima prave uslove dadete navikne na istou i da razvije higijenske navike

povoljno utie na somatsko i psihiko zdravlje deteta


22/33

dobro organizovane telesne i perceptivne motorneaktivnosti su aktivnosti koje neguju zdravljeestogodinjaka ( pokretne igre kroz koje dete stiemotorno iskustvo )

reim dana obezbeuje obroke svakodnevno u istovreme

kroz igru realizuju se globalni ciljevi razvoja dece :

Upoznavanje pokreta i kretanja - pojam o sebi

Izraavanje pokreta i kretanja svest o drugima

Ovladavanje pokretima i kretanjima - svest ookruenju

dobro organizovane telesne i perceptivne motorneaktivnosti su aktivnosti koje neguju zdravljeestogodinjaka ( pokretne igre kroz koje dete stiemotorno iskustvo )

reim dana obezbeuje obroke svakodnevno u istovreme

kroz igru realizuju se globalni ciljevi razvoja dece :

Upoznavanje pokreta i kretanja - pojam o sebi

Izraavanje pokreta i kretanja svest o drugima

Ovladavanje pokretima i kretanjima - svest ookruenju


23/33

primaran rad vaspitaa na razvijanju navikakretanjavebe hodanja, tranja,skakanja,poskakivanja, penjanja,provlaenja,bacanja, hvatanja, gaanja, kotrljanja, dizanja inoenja, potiskivanja, vuenja i razvlaenja, igre nasnegu, igre na vodi

vebe za razvoj pojedinih miinih grupa vebe

oblikovanja :

Za razvoj miia ramenog pojasa

Za razvoj lenih miia

Za razvoj trbunih miia

Za razvoj miia nogu i stopala

primaran rad vaspitaa na razvijanju navikakretanjavebe hodanja, tranja,skakanja,poskakivanja, penjanja,provlaenja,bacanja, hvatanja, gaanja, kotrljanja, dizanja inoenja, potiskivanja, vuenja i razvlaenja, igre nasnegu, igre na vodi

vebe za razvoj pojedinih miinih grupa vebe

oblikovanja :

Za razvoj miia ramenog pojasa

Za razvoj lenih miia

Za razvoj trbunih miia

Za razvoj miia nogu i stopala


24/33

Program fizikih aktivnosti u PP grupama usmeren na

podsticaj razvoja motorike preko prirodnih oblikakretanja : hodanja, tranja, skakanja, penjanja podstie se aktivnostima vee sloenosti i manjegintenziteta

podsticaj razvoja biomotorikih sposobnosti:koordinacije, ravnotee, sigurnosti, snage, brzine,izdrljivosti podstie se aktivnostima manjesloenosti i vieg intenziteta

telesnim aktivnostima u vrtiu obezbeuje se deci dakroz igru upoznaju radost kretanja

Program fizikih aktivnosti u PP grupama usmeren na

podsticaj razvoja motorike preko prirodnih oblikakretanja : hodanja, tranja, skakanja, penjanja podstie se aktivnostima vee sloenosti i manjegintenziteta

podsticaj razvoja biomotorikih sposobnosti:koordinacije, ravnotee, sigurnosti, snage, brzine,izdrljivosti podstie se aktivnostima manjesloenosti i vieg intenziteta

telesnim aktivnostima u vrtiu obezbeuje se deci dakroz igru upoznaju radost kretanja


25/33

EMOCIONALNA PRIPREMA

emocije i dalje intenzivne ali ne tako eksplozivne kao

u mlaem uzrastu emotivne ekspresije sublimisane i sve ee se

izraavaju stvaralatvomdete ih najee izraavacrteom

izvori i uzroci straha su od 6 godine sve brojniji iraznovrsniji jer dete strahove stieiskustvenopoinje da se plai moguih nesretnihsluajeva, bolesti, smrti, podsmeha, neuspeha

ue da izbegavaju zastraujue situacije

prikrivaju reakcije straha ( naroito deaci )

EMOCIONALNA PRIPREMA

emocije i dalje intenzivne ali ne tako eksplozivne kao

u mlaem uzrastu emotivne ekspresije sublimisane i sve ee se

izraavaju stvaralatvomdete ih najee izraavacrteom

izvori i uzroci straha su od 6 godine sve brojniji iraznovrsniji jer dete strahove stieiskustvenopoinje da se plai moguih nesretnihsluajeva, bolesti, smrti, podsmeha, neuspeha

ue da izbegavaju zastraujue situacije

prikrivaju reakcije straha ( naroito deaci )


26/33

ljutnju i bes dete sve ee ispoljava i to u situacijamanepravedne optube, na neispunjena obeanja su burnereakcije ljutnje

ei su ispadi besa u odnosu na odrasle i decu, ei inatkao bes, dete radi ba ono to je zabranjenojavlja sekompulzivni bes kod dece kojoj je uskraena potreba zauvaavanjem i samostalnouimpulsivno ispoljavanje

besa je veoma retkojavlja se odloena reakcija besa u vidu osvete, pretnje,

tvrdoglavosti i inata

radost se sve ee javlja u situacijama uspeha, pohvala idruenja sa vrnjacimadete se sve ee radujeunapred, ve na obeanje ili nagovetaj odreenihdogaaja; radoznalost postaje usmerenija, osmijenija isve ee je dete zadovoljava samostalno

ljutnju i bes dete sve ee ispoljava i to u situacijamanepravedne optube, na neispunjena obeanja su burnereakcije ljutnje

ei su ispadi besa u odnosu na odrasle i decu, ei inatkao bes, dete radi ba ono to je zabranjenojavlja sekompulzivni bes kod dece kojoj je uskraena potreba zauvaavanjem i samostalnouimpulsivno ispoljavanje

besa je veoma retkojavlja se odloena reakcija besa u vidu osvete, pretnje,

tvrdoglavosti i inata

radost se sve ee javlja u situacijama uspeha, pohvala idruenja sa vrnjacimadete se sve ee raduje

unapred, ve na obeanje ili nagovetaj odreenihdogaaja; radoznalost postaje usmerenija, osmijenija isve ee je dete zadovoljava samostalno


27/33

briga je indukovana vrlo esto od strane odraslih kojineguju optu atmosferu brigedugotrajnaprisutnost kombinovano sa nepravednimkanjavanjem deteta produkuje snaan oseajkrivicedete se esto identifikuje sa tom ulogom ipostaje negativni voa grupe

ljubomora se ispoljava sve prikrivenije, tee se

raspoznaje

ljubav se najpre javlja prema vrnjacima i tosuprotnog pola( jo uvek se kombinuje sa stidom )

jenjavaju manifestacije ljubavi prema odraslima i

lanovima porodice

briga je indukovana vrlo esto od strane odraslih kojineguju optu atmosferu brigedugotrajnaprisutnost kombinovano sa nepravednimkanjavanjem deteta produkuje snaan oseajkrivicedete se esto identifikuje sa tom ulogom ipostaje negativni voa grupe

ljubomora se ispoljava sve prikrivenije, tee se

raspoznaje ljubav se najpre javlja prema vrnjacima i to

suprotnog pola( jo uvek se kombinuje sa stidom )

jenjavaju manifestacije ljubavi prema odraslima i

lanovima porodice


28/33

Socijalna priprema

Socijalni kontakti razvijaju se od:

usmerenosti na sebe , na svoje stvari, specifinainteresovanja

razvijanja interesovanja za drugu decu iprilagoavanje na grupnu igru i ivot u zajednici

potpunog uspostavljanja grupnih odnosa meuvrnjacima

Socijalna priprema obuhvata :

negovanje prijateljskog odnosa deteta prema drugoj

deci navikavanje dece da se drue

negovanje trpeljivosti, taktinosti, uvaavanja drugih

Socijalna priprema

Socijalni kontakti razvijaju se od:

usmerenosti na sebe , na svoje stvari, specifinainteresovanja

razvijanja interesovanja za drugu decu iprilagoavanje na grupnu igru i ivot u zajednici

potpunog uspostavljanja grupnih odnosa meuvrnjacima

Socijalna priprema obuhvata :

negovanje prijateljskog odnosa deteta prema drugoj

deci navikavanje dece da se drue

negovanje trpeljivosti, taktinosti, uvaavanja drugih


29/33

socio emocionalni razvoj moe da obezbedi mnogo

vei domet obrazovanja nego uenje specifinih

vetina i ponaanja, ili ak intelektualnih operacija (K.Kami ) ako su deca radoznala, snalaljiva,samopouzdana, sposobna da razmenjuju miljenje sadrugom decom i odraslima ona e biti spremna danastave da ue i izvan uionice i tokom kasnijeg

ivota atmosfera koja vlada u najstarijoj grupi ( uzrasno

istoj ) utie na status njenih lanova i na ponaanje malih maturanata razvija se slika o sebi na

poseban nain : oseaju se odraslijima, ire se injihovi socijalni kontakti, ee se izlazi van vrtia iuestvuje u ivotu drutvene zajednice

socio emocionalni razvoj moe da obezbedi mnogo

vei domet obrazovanja nego uenje specifinih

vetina i ponaanja, ili ak intelektualnih operacija (K.Kami ) ako su deca radoznala, snalaljiva,samopouzdana, sposobna da razmenjuju miljenje sadrugom decom i odraslima ona e biti spremna danastave da ue i izvan uionice i tokom kasnijeg

ivota atmosfera koja vlada u najstarijoj grupi ( uzrasno

istoj ) utie na status njenih lanova i na ponaanje malih maturanata razvija se slika o sebi na

poseban nain : oseaju se odraslijima, ire se injihovi socijalni kontakti, ee se izlazi van vrtia iuestvuje u ivotu drutvene zajednice


30/33

sposobni za grupno reavanje pojedinihproblemaraspravjlaju o njima, brane svoja stanovita iporede ih sa tuim, trae argumente i protivargumente i

sporazumevaju se koje je reenje najverovatnije da bi ga ipraktino proveravali

vaspita ima zadatak da formira javno mnjenje kojeobjedinjuje grupu i daje motive za stvaranje saradnikihodnosa, izaziva zajednike doivljaje i razne vrste razmena

meu decom, inicira poslove povezane optim ciljemprilikaza to su usmerene aktivnosti koje se organizuju sa celomvaspitnom grupom dece

vaspita treba da ujedinjuje pojedinane napore dece nairem planu kada postoje pogodni uslovi za to ( igra u kojoj se

od kuica napravi grad ...); bitne su prilike da deca delezajedniki doivljaj kolektivne proslave roendana, poseterazliitim javnim i kulturnim ustanovama, izleti, sveaniispraaj pripremne grupe od ostale dece iz vrtia

sposobni za grupno reavanje pojedinihproblemaraspravjlaju o njima, brane svoja stanovita iporede ih sa tuim, trae argumente i protivargumente i

sporazumevaju se koje je reenje najverovatnije da bi ga ipraktino proveravali

vaspita ima zadatak da formira javno mnjenje kojeobjedinjuje grupu i daje motive za stvaranje saradnikihodnosa, izaziva zajednike doivljaje i razne vrste razmena

meu decom, inicira poslove povezane optim ciljemprilikaza to su usmerene aktivnosti koje se organizuju sa celomvaspitnom grupom dece

vaspita treba da ujedinjuje pojedinane napore dece nairem planu kada postoje pogodni uslovi za to ( igra u kojoj se

od kuica napravi grad ...); bitne su prilike da deca delezajedniki doivljaj kolektivne proslave roendana, poseterazliitim javnim i kulturnim ustanovama, izleti, sveaniispraaj pripremne grupe od ostale dece iz vrtia


31/33

Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navikadeteta

aktivnosti od praktinih do usmerenih razvijajuistrajnost, sposobnost za koncepciju, za planiranje isamokontrolu

deca ue da planiraju i odreuju cilj svog rada, birajumaterijale i sredstva da bi ostvarili odreenerezultate

radne aktivnosti :samoposluivanje, briga obiljkama,pravljenje igraaka, aktivnosti u irojdrutvenoj sredini

Razvijanje higijenskih, kulturnih i radnih navikadeteta

aktivnosti od praktinih do usmerenih razvijajuistrajnost, sposobnost za koncepciju, za planiranje isamokontrolu

deca ue da planiraju i odreuju cilj svog rada, birajumaterijale i sredstva da bi ostvarili odreenerezultate

radne aktivnosti :samoposluivanje, briga obiljkama,pravljenje igraaka, aktivnosti u irojdrutvenoj sredini


32/33

Priprema deteta za prihvatanje kolske discipline

najvanije da shvate odnos uitelj uenik

prvi put se sreu sa obavezama drutvenog karaktera pribliavaju se znaajno ulozi odraslog koju su elela

svaki sledei korak ogranien je za dete novimpravilima i zahtevima

esto se javljaju destruktivne emocije i reakcije deca koja su pohaala vrti imaju pozitivne stavove

prema koli i odgovarajuu motivaciju

deca se trude da to bolje obave zadatak,

ispravljajui greke, radei na pravilan nain, formirase kod dece lepo ponaanje sa adekvatnimemocijama

Priprema deteta za prihvatanje kolske discipline

najvanije da shvate odnos uitelj uenik

prvi put se sreu sa obavezama drutvenog karaktera pribliavaju se znaajno ulozi odraslog koju su elela

svaki sledei korak ogranien je za dete novimpravilima i zahtevima

esto se javljaju destruktivne emocije i reakcije deca koja su pohaala vrti imaju pozitivne stavove

prema koli i odgovarajuu motivaciju

deca se trude da to bolje obave zadatak,

ispravljajui greke, radei na pravilan nain, formirase kod dece lepo ponaanje sa adekvatnimemocijama


33/33

veliki uticaj na decu vre druga deca iz grupe koja

interveniu u sluajevima naruavanja od stranenekog deteta ili grupe dece

deca lako prihvataju pravila ponaanja i lako sesocijalizuju ako od strane vaspitaa osete potpunorazumevanje , punu podrku i pravilnu saradnju

bitna je:

odnegovana sposobnost usmeravanja panje

samodisciplina

i samokontrola sopstvenog ponaanja

veliki uticaj na decu vre druga deca iz grupe koja

interveniu u sluajevima naruavanja od stranenekog deteta ili grupe dece

deca lako prihvataju pravila ponaanja i lako sesocijalizuju ako od strane vaspitaa osete potpunorazumevanje , punu podrku i pravilnu saradnju

bitna je:

odnegovana sposobnost usmeravanja panje

samodisciplina

i samokontrola sopstvenog ponaanja

zrelost deteta za polazak u skolu

Documents