Uvod

Polazak deteta u školu je veliki preokret ne samo za dete nego i za roditelje. I roditelji i dete dobija nove zadatke koje moraju ispunjavati. Da bi se dete što lakše adaptiralo na novu sredinu, potrebno je već dosta ranije otpočeti rad sa detetom na tome da će za određeno vreme dobiti nove zadatke koje valja rešavati. Dete je najlakše pripremiti za ozbiljne buduće zadatke škole kroz igru. O ovoj temi, pripremanja dece za školu, će biti govora u ovome radu.

1

1. Da li je dete spremno za polazak u školu?

Polazak deteta u školu predstavlja određenu vrstu testa ne samo za dete, nego i za roditelje. Prelazak iz vrtića ili kućnog doma u školu jeste veliki preokret za dete. Dete mora da bude doraslo jednoj takvoj promeni kako bi što lakše i brže se adaptiralo jednoj novoj sredini. Od prvog detetovog utiska o školi će zavisiti njegov odnos prema školi, odnos prema drugovima u razredu i na kraju sam njegov uspeh. Preokupacija predškolskog deteta se svodi uglavnom na igru, međutim kada dete krene u školu ono ima određene obaveze prema školi koje mora da ispunjava nezavisno od njegovog htenja, što znači učenje zamenjuje ustaljenu svakodnevnu aktivnost ¨igru¨. Roditelji bi trebali posmatrati svoje dete u raznim situacijama, jer sve te situacije doprinose pripremanju deteta za školu. Ovo su neke od tih situacija:

1.1. Ponašanje deteta kod igranja

- Zna li se dete samostalno igrati?- Zna li se dete pridržavati pravila igre?- Da li dečiju pažnju nešto ili neko može narušiti tokom igre?- Da li dete pokazuje određene ideje tokom igre? (da kreira prostor, ugasi svetlo...)- Da li dete uspeva svoje ideje sprovesti u praksu?- Da li dete poseže za igračkama druge dece?- Da li dete bira partnera za igru ili biva izabrano?

1.2. Ponašanje deteta kod aktivnog učestvovanja

- Da li dete pokazuje interesovanje za novim?- Da li se dete igra do završetka igre ili odustaje kada vidi da u određenoj igri gubi?

1.3. Ponašanje deteta kod uspostavljanja kontakata i ponašanje u grupi

- Da li dete ima kontakta sa drugom decom?- Na koji način dete reaguje na nove kontakte?- Da li dete uzima obzir na drugu decu ili misli samo na sebe?- Na koji način dete traži kontakt sa drugom decom, verbalno ili fizički?- Da li dete podstiče drugu decu da nešto zajedno rade?- Pomaže li dete drugoj deci (kod oblačenja, pospremanja itd)

2

- Da li se dijete smeje?- Uzima li drugu decu u zaštitu kada ih neko zadirkuje?- Uzima li stvari druge dece bez pitanja?- Kako reaguje kada neko drugo dete pokvari njegovu igračku?- Kako reaguje kada mu neko nešto naredi, zamoli ili zabrani?

1.4. Ponašanje deteta kod zajedničkog rada sa drugom decom

- Da li je dete slobodno da kaže svoje vlastito mišljenje?- Da li konflikte sa drugom decom samostalno rešava ili zove nekoga drugog u pomoć?- Može li iskazati verbalno svoja osećanja?- Uzima li u obzir osećanja druge dece?- Može li se dete držati dogovorenog?

2. Na koji način pripremiti dete za polazak u školu?

Dete mora da bude fizički, psihički i intelektualno zrelo za polazak u školu.Za dete je jako bitno da sa pozitivnim stavovima krene u školu. Zato je jako važno da roditelji uvek samo pozitivno pričaju o školi, tj. kada pričaju kakoje to bilo u njihovo vreme ići u školu. Čest je slučaj da roditelji pričaju o batinama koje su dobijali, o dugosatnom stajanju u ćosku za nedisciplinu itd.

Jako je bitno da se zajedno veselite sa svojim detetom. Treba izbegavati rečenice poput „Kada kreneš u školu gotovo je sa igranjem“ ili „Jedva čekam da kreneš u školi da te tamo učitelj dovede u red“, jer onda deca stiču negativan stav o školi i strahuju da se više nikada neće moći igrati, a kako znamo do tada je igra bila njihova najveća zanimacija. Sada strahuju da će to sve izgubiti ako im se tim rečenicama priča. Škola treba da znači mesto u kome će dete upoznati nove prijatelje, u kojoj će samostalno moći čitati i pisati itd. Vrlo je bitno da dete naučite da će ga u školi ocenjivati i upoređivati sa drugom decom iz razreda. Međutim detetu jasno dajte do znanja da njegova uspešnost u školi neće uticati na to koliko ga vi kao roditelj volite. Da bi dete moglo pamtiti školsko gradivo bitno je da njegovo pamćenje trenirate još pre polaska u školu. Postoje mnoge igre pomoći kojih to možete raditi. Jedna od igara zahteva da detetu date dapar minuta razgleda neku fotografiju ili sliku i nakon par minuta dete treba da opiše šta se sve nalazi na toj slici. Vežbajte s detetom oblikovanje rečenica, jer i time možete trenirati njegovo pamćenje. Jedan primer takve igre koji može pomoći u tome je sledeći, i to, što

3

više igrača učesvuje u igri, to bolje. Najmlađi počinje sa rečenicom «Lana trči», drugi igrač treba da doda na tu rečenicu jednu reč. Npr. «Lana trči brzo». Treći igrač ponavlja tu rečenicu i dodaje još jednu reč. Igra se završava kada rečenica postane toliko duga da je više niko od dece ne može ponoviti. U školi je takođe bitno da dete ima razvijen osećaj pažnje. Jedna takva igra bi mogla pomoći u razvoju dečije pažnje. Na stolu se postavi nekoliko razglednica, dete posmatra te razglednice i onda treba da odgovri npr. na kojoj razglednici ima najviše crvene boje, na kojoj ima najviše ljudi, na kojoj se razglednici deca igraju, koliko je dece učestvovalo u igri itd. Dete pre polaska u školu treba znati da se pridržava određenih prvila, jer će i u školi biti određena pravila koja će dete morati da poštuje. Da bi se dete moglo tako ponašati, treba se sa detetom još pre škole igrati određenih igara koja zahtevaju pridržavanje pravila. Neke igre poput igranje fudbala, domina I sl. mogu pomoći u tome. Dete bi trebalo već pre škole da bude u stanju da drži neke kraće govore u vidu recitacije ili prepričavanja nečega. Jedna igra može pomoći u tome. Sve što je za igru potrebno je kamera za snimanje i određeni tekstovi koje će roditelji i deca naučiti napamet. Kada svi nauče tekstove svako će stati pred kameru izrecitovatovaće ono što je naučio pred svima. Tako se dete oslobađa straha da nastupa pred drugima.

Računske operacije možete vežbati još pre polaska u školu. Npr. dok šetate parkom sakupljajte listove sa detetom, izbrojte ko je koliko skupio itd. Ili npr. kada idete u kupovinu zamolite vaše dete da vam izračuna koliko vam treba novaca da kupite kilogram jabuka. Ili ga zamolite da vam kaže koliko kusura vam treba vratiti prodavačica. Ako se vozite autom i na sledećoj tabli piše da imate još 50 kilometara do željenog cilja, pitajte dete koliko vam još vremena treba do cilja ako vozite 25km/h. Sa decom se igrajte onih igara koje će kod dece razvijati takmičarski duh. Npr. nađite jednu kartu sveta i neka svaki igrač dobije da nađe neku zemlju. Onaj koji prvi nađe taj je pobjednik. Igrajte se sa decom igara kojima će deca vežbati svoju orijentaciju u prirodi. Npr. u šumi sakrijte neko blago koje deca trebaju da nađu. Pri tome im nacrtajte kartu koja vodi do blaga. Karta treba sadržati pravac, broj koraka itd. Npr.idite 10 koraka istočno, zatim skrenite levo, potom partite tok reke itd. Potstaknite vaše dete da što više vežba veštinu pisanja. Ostavljajte mu na noćnom stočiću ceduljice uvek sa nekim pitanjem. Tražite od deteta odgovor, ali u pismenoj formi. Razvijajte maštu i kreativnost kod vače dece. Dok šetate, dečacima posebno u oko zapadaju auta. Pitajte dete za registraciju auta. Potstaknite ga da od slova koja su sadržana na registraciji napravi rečenicu.

4

3. Stvari koje bi dete trebalo raditi samostalno pred polazak u školu

Dete mora biti naviknuto da bude odvojeno od svojih roditelja. Pokušajte par puta vaše dete ostaviti samo da se igra u svojoj sobi. Dogovorite se sa dedom da morate nešto da obavite i da on to vreme provede sa vašim detetom. Dete bi trebalo moći da izađe na kraj sa drugim ljudima, jer škola je mesto prepuna nepoznatih I stranih lica. Dete bi se trebalo osećati slobodno da druge zamoli za pomoć, da drugima dopusti da i oni nesto ispričaju itd. Da bi se takve osobine razvile kod deteta pustite ga da dođe u kontakt sa drugom decom u parku. Pustite ga kada idete u kupovinu da pita prodavačicu koliko neka čokoladica košta koju bi on voleo da mu je vi kupite. Dete mora biti u stanju da podnese da bude u masi, jer škola je mesto gde ima mnogo više dece nego u jednoj grupi u vrtiću u koju je išlo vaše dete. Posećujte sa detetom gradska prevozna sredstva, idite u one parkove za decu koji su najviše posećeni. Jako je bitno da dete zna da će u školi kao i u vrtiću biti kritikovano za svoje ponašanje. To kritikovanje može biti opravdano i neopravdano i može doći od strane učitelja ali i od strane druge dece. Dete će također biti jako mnogo puta upoređivano sa drugom decom. Prilikom testova provere znanja, učitelji često pohvale ono dete koje je najbolje uradilo određeni zadatak, ali i upute kritiku onom detetu koje je loše uradilo zadatak. Vaše dete mora znati samostalno obavljati odreene radnje poput oblačenja, pranja ruku pre i posle jela, odlaska u toalet i slično. Vrlo je bitno da vaše dete bude u stanju da se u određenim vremenima i kod određenih radnji mirno ponaša, jer će se to od njega očekivati i u školi. Važno je da dete nauči da mora sačekati pauzu da bi nastavio npr. svoje igranje. Recimo ako dete ruča i sedi sa roditeljima za stolom, ono mora znati da tek kada završi sa svojim jelom, sme ići da se igra, jer i u školi će morati da sačeka dok školsko zvono ne zazvoni i tek onda sme da jede svoj sendvič, da se glasno smeje, da telefonira majci itd.

Dete bi trebalo znati najvažnije boje (žuta, crvena, plava, bela, crna). Trebalo bi znati da prepoznaje veličinu predmeta, da zna razlikovati koji je predmet najmanji, koji je veći od nekog drugog predmeta. Bilo bi poželjno da dete napamet zna adresu stanovanja i broj telefona svojih roditelja.

4. Nekoliko preporuka za dobar školski početak

4.1. Uvežbati put do škole

5

Za predškolsku decu je jako bitno da zajedno sa roditeljima uvežbaju put do škole pre nego krenu u školu. Istraživanja su pokazala da svake godine nestane veliki broj dece na putu prema školi. Tome su posebno izložena deca koja tek kreću u školu. Razlog leži u tome što šestogodišnjaci još nisu ni psihički a ni fizički u stanju da uvek ocene kakva se situacija odvija u saobraćaju, pa im se često dešava da nekada ne mogu da ocene koliko je neki auto udaljen od njih itd. Roditeljima se preporučuje da dete ne ide najkraćim putem do škole, nego najsigurnijim. Treba koristiti onaj put koji je propraćen sa mnogo prodavnica, sa mnogo semafora i zebri. Roditelji bi trebali nekoliko prvih sedmica pratiti dete do škole i dolaziti po njega kada se nastava završi. Međutim ima mnogo roditelja koji smatraju put do škole toliko opasnim, tako da svoje dete prate svaki dan do škole i ponovo idu po njega. Pedagozi kažu da je put do škole za dete jedna jako važna vežba koja doprinosi da se kod deteta razvija samostalnost i samopouzdanje. Da bi dete lakše i bez straha samo počelo ići u školu, dajte mu do znanja da vi verujete da on to sam može uspeti, ili ako se bojite da se vaše dete neće dobro snaći na putu do škole, pustite vaše dete samo do škole, a vi ga bez njegovog znanja pratite do škole. Jako je važno da dete ne zna da ga vi pratite, jer bi tada imalo osećaj da vi kao roditelj niste sigurni da vaše dete to samo može uspeti.

4.2. Kupovina odgovarajuće školske torbe

Odabir školske torbe je jako bitan za dete, jer će dete svaki dan nositi torbu u školu, nosi će jako često teške stvari. Pošto su još dečija leđa jako osetljiva i još uvek se razvijaju bitno je odabrati torbu koja će štititi dečija leđa od teškog tereta, koja će odgovarati visini, težini i drugim faktorima koji su važni pri odabiru školske torbe. Čest je slučaj da dete nasleđuje školsku torbu od braće i sestara, jer ponekad roditelji nisu u mogućnosti detetu da kupe njegovu školsku torbu. Tako imamo slučaj da deca godinama na ramenima i leđma nose stvari koje jako mnogo mogu da utiču na pravilno držanje ramena i kičme, ali i na sam razvoj dečije muskulature. Roditelji bi trebali pri kupovini školske torbe povesti dete sa sobom, da bi ono na licu mesta moglo probati torbu, ali da bi moglouticati pri odabiru torbe pri npr. Izboru boje.

4.3. Prvi školski dan snimiti na kasetu

Prvi školski dan je za svakog đaka jedinstven događaj u životu. Zbog toga je jako bitno da dete taj događaj sačuva ne samo u svom sećanju, nego i na video filmu ili slikama. Taj sačuvani materijal ne

6

treba služiti samo kao uspomena na početak školovanja, nego treba detetu pomoći da prati svoj razvoj, jer gotovo sva deca su toliko uzbuđena da uopšte nisu u stanju da sve ono što se dešava prime k znanju. Zato im se treba ponuditi da u miru nakon nekoliko prvih školskih dana pogledaju šta se zapravo dešavalo.

4.4. Detetu obezbediti njegovu radnu atmosferu

Dete bi trebalo imati jedan svoj kutak u stanu u kome bi mogao obavljati školske zadatke, igrati se sa svojim prijateljima itd. Najbolje bi bilo kada biroditelji omogućili detetu da ima svoju sobu. Pedagozi su mišljenja da dečija soba treba da zadovoljava dve funkcije, da bude pogodna za učenje, ali i za igru. Ovako bi trebala izgledati dečija soba:-> sa mnogo knjiga, časopisa i novina koji će pobuditi kod dece želju za čitanjem. U sobi se ne trebaju nalaziti samo dečije knjige, nego i knjige zaodrasle, ali sa sadržajem koji može dete da čita i razume.-> sa ormarom gde stoje igračke (ali ne previše njih), sa makazama, papirom, lepkom i svim onim što je detetu potrebno za crtanje, pisanje, pravljenjerazličitih oblika od papira itd.-> dečiji radni sto ne bi trebao da bude suviše malen, suviše nizak, a ni previsok. Treba da odgovara dečijoj visini. Dečija radna stolica bi trebala biti pokretna, najbolje da bude na točkove, kako bi dete što brže moglo i u sedećem položaju doći do određenih stvari. Školske stvari treba uvek da stoje na istom mestu, jer ukoliko dete želi da radi domaći zadatak iz matematike i 15 minuta provede tražeći lenjir, to traženje će mu odvratiti pažnju od učenja i oslabiti njegovu koncentraciju. Ako dete odmah ima potrebni materijal, može se odmah «baciti» na domaći zadatak. Takođe je jako bitno da na stolu nema ništa što bi odvraćalo dečiju pažnju. Npr. ako dete radi domaći iz matematike, a na stolu se nađe sveska iz lektire. Ta sveska će odvraćati njegovu pažnju i slabiti koncentraciju.

4.5. Sa detetom organizovati malu zabavu

Jako je bitno da upoznate decu koja će ići sa vašim detetom u isti razred. Ništa manje bitno je i da upoznate njihove roditelje. To možete postići organizovanjem jedne male zabave za decu.

7

4.6. Motivisati prvake

Sva deca su različita. Nekoj deci treba puno više vremena da savladaju neke stvari, nekoj deci manje. Bitno je da roditelji ohrabre svoje dete ne samo kod učenja nego kod svih aktivnosti koje dete ima. Pokušajte sa sledećim rečenicama :«Znam da daješ maksimum od sebe», Jako si uporan kada nešto želiš, to si nasledio od svog dede». Ako vaše dete uradi diktat bez greške, nemojte počinjati sa rečenicom « Nema grešaka u diktatu, ali bi tvoj rukopis stvarno mogao biti bolji».

4.7. Organizovati svakodnevnicu

Polazak deteta u školu povlači za sobom mnoge promene u roditeljskom domu. I roditelji i dete dobijaju nove zadatke. Roditelji se moraju pobrinuti ko će dete voditi u školu, ko će ići po dete iz škole, kada će raditi domaće zadatke, ko će sa detetom raditi domaće zadatke. Sve to je jako bitno isplanirati, pogotovo ako su oba roditelja u random odnosu. Dete takođe očekuju mnoge promene. U školu mora ići svaki dan, mora biti na vreme u školi, mora učiti, raditi domaće zadatke itd. Još pre polaska u školu je bitno da dete određene stvari radi uvek isto, tj. bitno je da dete ima redovne obroke, da na vreme ide u krevet, da na vreme ustaje kako bi se mogao spremiti za školu itd.

5. Odlazak na roditeljske sastanke

Odlazak na roditeljske sastanke je jedan od načina da vidite kako se vaše dete adaptiralo u novoj sredini, da vidite da li je vaše dete društveno, da li ga druga deca zbog nečega zadirkuju i sl. Tu ćete saznati sve ono što vam vaše dete samo neće reći. Također je to jedan od načina da stupite u kontakt sa drugim roditeljima i sa njima popričate o njihovim iskustvima sa decom.

6. Izrvšavanje domaćih zadataka

Da bi dete navikli na izvršavanje domaćih zadataka bitno je da dete pre polaska u školu ima određene zadatke koje samo obavlja kod kuće. To mogu biti zadaci razne prirode, npr. da dete sedmično zaliva cveće, da prosipa smeće, da se brine o svom kućnom ljubimcu, da posprema svoju sobu itd. Svi ovi zadatci će pripremiti da dete lakše prihvati da radi i školske domaće. Dete treba samostalno da radi

8

školske zadatke. Roditelji se uvek trebaju naći u blizini ako se kod deteta pojave određene poteškoće pri izradi domaćih zadataka. Detetu se treba dati određeni broj minuta za određeni domaći zadatak, kako bi se dete naučilo raditi pod vremenskim ograničenjem. U školi takođe dete ima samo 40 minuta da uradi određenu proveru znanja, a ne ceo dan. Domaći zadatci se uvek trebaju raditi na istom mestu, i u isto vreme, jer su deca naviknuta na rutinu. Domaći zadatci se trebaju raditi između tri i šest sati posle podne kada se dete odmorilo od školskog stresa. To je iz razloga što čovekov organizam u toku dana prolazi kroz dva perioda koji su pogodni za učenje. Prvi period traje od 9:00 do 12:00 sati, a drugi period traje od 16:00 pa do 19:00 sati. Vreme između treba iskoristiti za odmor i igru. Podelite sa vašim detetom domaće zadatke u male delove. Nakon svakog dela neka usledi pauza. Kada dete uspešno uradi jedan domaći zadatak, ono će biti motivisano da i ostale zadatke koji slede uspešno uradi. Jako je bitno da vi kao roditelj saznate šta se očekuje od vašeg deteta u prvom razredu. Hoće li deca preći sva slova, do kojeg broja će raditi računske operacije itd.

Zaključak

Roditelji snose odgovornost za svoju decu. Deca su još u prvim godinama života potpuno ovisna o staratelju, odnosno o osobi koja se za dete brine. Ako se detetu ne da da jede, ono samo neće jesti, ako ga ne operete posle izvršene nužde, ono to samo neće uraditi. Jedna od odgovornosti roditelja jeste da rade sa decom kako bi se deca što bolje pripremila za školu. Jedan od najboljih načina jeste kroz igru. Ako se detetu kaže da mirno sedi za vreme ručka ono to neće raditi, međutim ako se detetu kaže da je to pravilo igre da svi mirno sede za stolom tokom ručka, dete će mirno i sediti. Razlog leži u tome što dete mirno sedenje vidi kao igru, a kada mu se to naredi, vidi to samo kao naredbu odraslih da se tako i ponaša.

9

Literatura

1) Kamenov, E.(2006): Vaspitno-obrazovni rad u pripremnoj grupi dečjeg vrtića, “Dragon”, Novi Sad.2) Mitrović, M.: Mama i tat polaze u školu, Priručnik za roditelje budućih prvaka, Kreativni centar, BGD. 2000.3) Roditelj portal: http://www.roditeljportal.com/Clanak/skolski-uzrast/jeste-li-se-pripremili-za-polazak-deteta-u-skolu.htm4) Polazak deteta u školu: www.bebinsvet.net5)Pedagoško društvo Srbije: http://www.pedagog.org.rs/priprema%20za%20skolu.php

10

Sadržaj

Uvod.......................................................................................................11. Da li je dete spremno za polazak u školu?.......................................2

1.1. Ponašanje deteta kod igranja...............................................................................21.2. Ponašanje deteta kod aktivnog učestvovanja.......................................................21.3. Ponašanje deteta kod uspostavljanja kontakata i ponašanje u grupi....................21.4. Ponašanje deteta kod zajedničkog rada sa drugom decom..................................3

2. Na koji način pripremiti dete za polazak u školu?............................33. Stvari koje bi dete trebalo raditi samostalno pred polazak u školu. 44. Nekoliko preporuka za dobar školski početak..................................5

4.1. Uvežbati put do škole..........................................................................................54.2. Kupovina odgovarajuće školske torbe.................................................................64.3. Prvi školski dan snimiti na kasetu.......................................................................64.4. Detetu obezbediti njegovu radnu atmosferu........................................................64.5. Sa detetom organizovati malu zabavu.................................................................74.6. Motivisati prvake.................................................................................................7

11

4.7. Organizovati svakodnevnicu...............................................................................75. Odlazak na roditeljske sastanke......................................................86. Izrvšavanje domaćih zadataka.........................................................8Zaključak................................................................................................9Literatura..............................................................................................10

12