ZOFR UlMAZDlJE - - - - - - -

HULTURNA REVOLUCIJA SLOBODNOC

VREMENA U FRANCUSKOM

DRUSTVU Pribliiavanje 1000. godine izazvalo je najturob- nije prordanstvo: smak sveta. U prorokovanju vezanom za 2000. godinu ima vise nijansiranosti. Pod plaStom ideoloBke kritike, naufnih razmiS- ljanja o buduknosti, utopijskih raspredanja, na- ufne fantastike, pa i ,,sociologije", cvetaju pred- skazanja, sasvim ruiicasta ili sasvim crna, po- sebno sasvim crna. Usled svega toga nastalo je jedno stanje duha koje nije pogodno za nauCne discipline zasnovane na posmatnnju, objasnja-

vanju i predvidanju.

Oblast slobodnog vremena nije ostala van tog stanja duha. Ona je moida fak viBe no druge podloina iluzijama proroeanske m:sli: neposto- janost njenih granica, raznorodna mnogostrukost njenih formi, skriveno prostranstvo njenih im- plikacija, afektivn; naboj nekih njenih normal- nih ili marg'nalnih manifestacija, dopuStenih ili nedopustivih pogodni su za odulevljenja, ali i za ogorEenost. Otvoren ili prikriven otpor, koji sta- rinske ideolog~je profesionalnog ili Bkolskog rada i polititkih ili porodiCnih obaveza pruiaju sumnjivim vrednostima slobodnog vremena, stvara i epistemoloBke prepreke koje joS viSe

usporavaju razvoj i Sirenje nauEnih znanja.

ZOFR DIMAZDIJE I

U sloZenoj i promenljivoj stvarnosti svako obra- Ca painju samo na onaj aspekt koji ga zanima, pridaje mu prekomernu vredncxst, a sve ostale aslekte zaboravlja. Rasud.vanje je ovde fe5C.e manihejsko nego dijalektifko. U jednom druStvu koje je u nastajanju, slobodno vreme je zavisno od autara, mnogostruko prisutna realnost ili ,,ideologizirana" i1uz:ja. To je ono vreme kad se fovekova lifnost najslobodnije izraiava ili pak ono vreme u kome se ona guSi ili postaje pred- met najgore manipulacije. Slobodno vreme na- javljuju kao neSto Sto fe zameniti otudeni rad u buduenosti, kad reformisani rad treba da ga svede na manje-vile dosadnu razonodu. To Ce I~iti vreme posvekeno neprekidnom i dobrovolj- nom samoizgrzd'vanju, koje Ce biti mnogo oz- biljnije od obrazovanja koje nameCe danaSnja Skola u krizi ili Ce pak b'ti svedeno na obifnu rekreaciju, zahvaljujuti Sirenju i reformi Skol- skog obrazovan ja. Po m:Sl jenju jednih slobodno vreme koje bi se nalazilo van podrufja ,,potre- be", posluiilo bi kao nezavisna osnova teorije slobode. Po miSljenju drugih, naprotiv, ono je, po svemu sudeCi, odvef zavisno i ne bi moglo posluiiti kao temelj b'lo kakve teorije. Uzno- Seno od jednih kao ekskluzivno sredstvo jedne civilizacije koja bi cenila izraiavanje fovekove lii.nosti. ono je kritikovano od drug'h kao ve- fitatki epifenomen jednog bolesnog druStva na lcome se ne bi mogla zasnivati nikakva civiliza-

cija.

Sva ova protivrerna m'Sljenja svedde svakako o verovatnom znafaju problema slobodnog vre- mena u razvijenim industrijskim druStvima koja su s e upustila u neizvesnost procesa yostindu- strijskog razvoja. Uprkos razlik~ma i oprefno- stima, sva ova m'iljenja imaju zajednitko obele- i je: ona odbacuju, u razlifitom stepenu, strplji- vo i dosadno sistematsko prouEavanje evolucije dogaaaja. Kad koriste podatke, ti podaci su ta- ko odabrani da odredenu ideju ilustruju samo slufajevirna koj; ovu prikazuju u povoljnom svetlu; to gotovo nikad nije dinamifan skup po- zitivnih ili negativnih f'njenica u odnosu na tatno razgranifen problem. Medut'm, tini nam se da je neodloino izloiiti razne vrste finjenica i razne otigledne ili skrivene veze koje u razli- fitim momentima obelodanjuje empirijska so-

ciologija.

Razdoblje izmedu 1955. i 1965. godine bilo je za francusko druStvo period u kome su prelomi ima- li tendenciju da nadvladaju kontinu'ranost, Po- sebno na pknu slobodnog vremena i odgovara- juCe kulturne ~olitike. Jasno je da su otpori koji se ~ r u i a j u ovoj dubokoj promeni joS jaki, kako na planu struktura tako i na planu shvatanja i navika. NaSe druStvo je blokirano, naSe Gkolstvo je blokirano, naSa kultura takode itd. Ali ova

ZOFR DIMAZDIJE

blokada, wuoEena sa novom situacijom mnogo je vidljivija nego ranije. Pmmene na planu vre- mena, usluga, organizacija, vrednosti. slobodnog vremena sakrivane su iza drugih problema koji diiu veliku buku na planu aktuelnih politiEkih dogabaja. Te promene su, po nagem migljenju, potcenjivane u svim analizama ovog razdoblja. One nose moida u sebi veliku moguCn~ost kul- turne obnove, Eije implikacije ni izdaleka nisu

analizikane.

U periodu izmebu 1953. i 1955. godine pdinje verovatno veoma maEajna promena ne samo sa glediSta ekonomske, veC i sa glediSta drugtvene i kulturne evolucije Francuske. Proizvodna sred- stva su tad gotovo u potpunosti obnovljena za- hvaljujuCi zajedniEkim posleratnim naporima, potpomaganim MarSalovim planom. Kao reak- cija na maltuzijanizam tridesetih godina, jaEa duh modernizacije, kao S t o u mnogom pogledu to veC pokazuje drugi nacionalni plan, nazvan ,,plan modernizacije i opreme". Rimski sporazum (1957), kojim je predvideno stvaranie ZajedniE- kog triiSta velikih razmera, pripreman je joS od 1955. god'ne. Drugi jedan fenomen je moida joS znafajniji: podstaknuta perspektivom trgo- vanja sa Evropom, ali sudena sa uskim trzi- Stem radne snage, a na rk i to sa askudicom u kvalifikovanoj radnoj snazi, francuska industrij- ska preduzeta stavljaju naglasak na neophodnost brzog poveCanja produktivnosti rada. Bilo je potrebno sedamdeset godina (od 1880. do 1953) da bi se indeks produktivnosti u industriji udvo- struEio. Bibe dovoljno samo joS deset godina (od 1954. do 1963) pa da se ona po drugi put udvo- struEil). Ekonomisti predvidaju da t e se ona utrostruEiti pre 1985. godine. PotroSnia po sta- novniku poveCala se za 4910 od 1950. do 1959. godine, uprkos poveCanom porastu stanovnidtva; ona de, izmedu 1960. i 1985. godine. po svoj pri- lici porasti za dva i po putaE). Ako se, uprkos sadaSnjem usporenju, ove pretpastavke ostvare, ufi Cemo u onu eru masovne potroSnje i masov- nog slobodnog vremena koja bi, po miSljenju D. Rismana, lako mogla izvrSiti presudan uticaj na preobraiaj same ,,prirode drudtva", nezavisno

od reiima.')

Pre no Sto, polazeti od iskustva svoje zemlje, ponovo pridemo velikim problemima evolucije

1) J. Fourastie, Prdvtslon et dvolutlon (Predvidanje 4 evolucija), Olaugli sto, &tobar 1962. str. 9-19.

2) Grupa 1985, komesarijata za plan, RazmtSljanja o 1985. godint, Francuslca dokumentacija, 1964, str. 156.

3) D. Riesman. La Foule so l l ta l~e (Usamljena gomtla), Op. cit. Upor. Krltifllcu analizu 2. Dimazdijea "David Riesman 1 Francuska 1963--196SP', Revue francaise de sociologle, VI, 1965, str. 370-382; 2. Turen (J . Toura- h e ) , Posttndustrysko drulltvo, P a n s , Denoel, 1969,

atr. 319 ( ~ e d i a t i c m i 61).

ZOFR DIMAZDIJE , postindustrijskog drugtva, koje je Risman posh- vio polazeti od iskustava svoje zemlje, mi pred- laiemo skromniji zadatak: razmotriti neke ka- rakteristitne promene koje su se odigrale u Francuskoj izmedu 1953. i 1955. godine u pogle- du trainje kulturnih dobara i usluga od strane pojedinaca i u pogledu ponude dobara i aktiv- nosti od strane trgovatkih organizacija i onih

kojima nije cilj dobit.

Evolucija potroinje kulturnih dobara i usluga od strane pofedinaca.

Pre svega, odrasli mogu da troSe kulturna dobra i usluge eigledno u ono vreme koje je oslobo- deno rada, posebno u slobodnom vremenu. Isti- na, u periodu izmedu 1953. i 1965. broj radnih sati u nedelji je malo porastao (iskljufujubi zem- ljoradnju), ali se uvodenje pot~unog vikenda proCiirilo, a trajanje godignjeg odmora se pod pritiskom sind'kata udvostrufilo: za vdinu za- poslenih u gradu godiSnji odmor se, za Sest gc- dina (od 1957. do 1963) povdao od 18 dana na 30, uprkos protivljenju vlasnika industriiskih preduzeba i nepovoljnom miSljenju struEnjaka iz Komesarijata za plan. Dodajmo da je. inate, najvdi deo oslobodenog vremena iskorigben za izgradivanje mladih. Naime, uzrast stanovnika koji stupaju u proizvodnju pomeren je usled produienja Skolovanja.') Otada veCina mladih nastavlja Skolovanje i posle svoje fetrnaate go- dine (71,3010 u 1964. prema 57.7O10 u 1954. god'ni). Ali sa naseg g l e d i h , najdalekosehiji dogadaj decenile 1955-1965. je dvostruk: a) aktualnije valorizovanje aktivn&ti slobodnog ' vremena - i povebanje izdataka u tu svrhu u gradskim, pa Eak i u seosk'm sredinamas) i b) birenje svesti, u celom drugtvu. o postojanju specififnog pro- blerna slobodnog vremena pri uspostavl jan ju ravnoteie druStvenog i kulturnog iivota zemlje

u sadaSnjem trenutku i u budubnosti.

PokuHajmo da odredimo neke dimenzije i osobe- nosti ovih dveju savremenih pojava:

Izdaci koji su, u budietima dornatinstava, veza- ni za slobodno vreme ne iznose 8010, kako to pokazuje statistika opStih nac'onalnih rashoda za 1960. godinu, vet mnogo vise. Naime, stavka ,,Slobodno vreme i kultura" koja je, potev od 1953. godine izdvojena iz stavke ,RaznoU, ne

4) L. Cross, L'Erplosion scolatre (Eksplozfja Skolstva), Parls, CVIP, 1961. Videti i: DtudRs statistiques, 1964.

5) Prva anketa JAC-a o slobodnom vremenu (20.OW odgovora), 1961; H. Mendras, L'agriculture et l'avenir de la societe rurale (Zemljoradnja i buduCnost seo- skog drugtva). Bulletin SEDEIS ,,Futuriblesn, 20 dec.

1864. Dodatak br. 2, 22 str.

ZOFR DIMAZDIJE

obuhvata sve stvarne izdatke koji su vezani za slobodno vreme. ZahvaljujuCi jednoj studiji Na- cionalnog instituta INSEE (Institut za statistiku i ekonomska proufavanja) i istraiivafkog centra CREDOC (Centar za istraiivanja i dokumenta- ciju), koja je obuhvatila razdoblje izmedu 1957. i 1961. godine, znamo da je 51,7°/o kilometara predenih godiinje automobilom vezano za ne- profesionalne aktivnosti: za izlaske u cilju pro- voda, vikende i godiSnje odmoieU). Medutim, cela ova stavka saf'njava 8Ol0 budieta domaCin- stava u pomenutoj godini. Isto tako, izdaci za kafane, koji se joS razvrstavaju u rubriku ,,He tel-restoran-kafane", a koji safinjavaju 6,7O/o, predstavljaju za veCinu ljudi, ne potrebu koju nameCe profesionalni ili politifki iivot, veC po- trebu za druStvom u slobodnim Easovima. A iz- daci za kafanu iskljufeni su iz onoga Sto je naz- van0 ,,izdaci vezani za slobodno vreme" (CRE- DOC). Isto tako treba uzeti u obzir i izdatke za stanovanje (sporedna boravista, vikendice), za odevanje (sportska odela za leto ili zimu), za lifnu negu i higijenu (pomade protiv sunca, nezgode pri bavljenju sportom.. .) i za hranu (dodatni izdaci za prijeme i izlaske u cilju razo- node). Na toj osnovi ocenjujemo da stvarni iz- nos koji domaCinstva namenjuju aktivnostima u slobodnom vremenu dostiie najmanje 16Oio porodifnog budieta. Cak i ako je ekonomisti le- Sko da ih pregrup'ik, njihov opSti znafaj u ori- nosu na slobodno vreme nesumnjiv je. U ovom periodu celokupan iznos izdataka koji su vezani Q slobodno vreme rastao je brie nezo iznos

celokupnih izdataka domatinstva.

Ali ono Sto nam se f 'ni najznafajnije u ovom no- vom naE'nu iivota jeste promena interesovanja u oblasti kulture, promena koja je ponekad ve- oma duboka. Uzmimo nekoliko primera: oko 1950. godine. otprilike domafinstava pose- duje automobil. u 1965. godini taj procenat iz- nosi 50010 celokLpnog stanovniStva ~rancuske, a 40010 domaCinstava kva1:fikovanih radnika. Pri- vatnih kola ima u k u ~ n o 8 miliona. Glupa ,,1985" smatrala je da Ce ovaj broj u 1985, godini iz- nositi 19 miliona.') Ova pojava automobila u domaCinstvima menja shvatanja i navike. Od 1950. do 1963. godine broj odlazaka na letova- nje iz gradova od preko 50.000 stanovnika po- rastao je od 4g0/o na 63O/o. U 1964. godini, 40°/0 Francuza starijih od 14 godina putovalo je za vreme godiSnjeg odmora, veCina automobilom

6) H. Faure ,,Une enquete par sondage sur I'utllisation des voiturea ~articulii?res et cornrnerclalas" (Anketa sondiranjern o- kariSCenju privamlh 1 trgbvaClclh v w - la). Comornmation. Annales du CREDOS. 1. lanuar-

-mart 1963. str. 1-41.

7) RazmiSlfanfa o 1985. godint, op. cit. (bele9k.a 2)

20FR DIMAZDIJE

(65%). Medu njima 14OIo ih je putovalo u ino- stranstvo, to jest 3,780.000.8) ViSe se ne moie

refi da je danalnji Francuz fuvarkuCa.

Masovno beianje gradskog stanoyniltva u pri- rodu dobija sve viSe obeleije vrakanja prirodi. U Evropi, posle Holandije, Francuska najviSe uprakjava kampovanje, i to u sv'm druStvenim klasama, bez obzira na visinu prihoda (u 1964. godini oko 21°10 radnika i 11,3°/~ viSih sluZbeni- ka). Broj pecafa koji je u 1950. godini 'znosio 308.000 sada se popeo na 1,120000, tj. iznosi 41?/0 od celokupnog broja ribolovaca. Ova Liubav prema iivotu u prirodi sve je jafa, uprkos kon- centracijama koje izaziva (rlaie). Sve vise za- hvata i vikende. Postoji oko 900.000 sporednih boraviSta;') ako im dodamo barake, vrtlarske kutice za vikend, farme koie se prividno bave proizvodnjorn st,ambene prikolice u k a m p e vima u predgradu, ovaj broj treba u svakom slufaiu bar udvostrufiti. U obz'r uzimamo samo prava sporedna borav;Sta. Grupa ..19R5" rafuna da Ce ih u 19P5. godini biti 1,250.000 novih, ne gubeCi iz vida moguCan razvoj (koji je tek za- pofeo) gradnje malih porod'fnih zgrada o ko- jima sanja veCina Francuza (68O/a PariZana u 1962. godini). Francuz i_z novih i starih gradova moida upravo izgraduje nov stil odnosa prema

prirodi.

I pored poveCane pr'vlafnosti izlazaka u p r i r e du, tradicionalno interesovanje za zanatski a- materski rad u kuCi i za rad u vrtu oko kuCe i dalie postoii. Svakako, bavljenie zanatskim radovima u kuCi slabiie je kod Francuza nego kod niihov4h suseda: samo 21°10 Francuza izjav- ljule da se ovim roslovima bavi bar jednom ne- deljno, dok ovaj procenat medu Italijanima iz- nosi 2910, medu Holandanima 3T0/,,, a medu Bri- tancima 41O/n.I0) Ali ovo niihovo interesovanje je veoma i'vo: 60010 zanatlija-amatera iz Ane- sija iziavliuju da se tim poslovima bave iz fistog zadovolistva (narofito medu radnicima).") Oni se ov'm poalovima veoma rado bave, nalazeCi u njima nadoknadu za depersona1:zaciiu koju nosi u sebi iscepkanost operacija na beskrajnoj tra- ci. I to je jedan naein izraiavanja sopstvene lifnosti, u kome Levi-Stros vidi upomo nastav- ljanje midi iz doba divljaStva u vremenu nauf-

') C. Goguel ,Les vacances dm Francais en 1964" (Go- diSnji odmor Francuza u 1964. godini), Etudes et Conjon-

CtLllre, 6. juni 1965, Str. 65-102.

3 INSEE, Popis stanovniStva iz 1962. godine, kompleti.

"1 SOFRES. 221,150.000 WmSaEa, pod rukovodstvom A. Piatier-a, Paris, Selection du Reader Digest, 1963, 250

str.

2. Dimazdije (G. Dumazedier) A. Ripert (Riper). Loisir et culture, (Slobodno vtem& f kultura), OQ. cit.

-- -

ne racionalizacije.18) Uprkos tome Sto nzm ne- dostaju pouzdani indikatofi kojima b'smo mo- gli odmeriti ovo interesovanje i njegov znafaj, pretpostavljarno da je ono u porastu. Verovat- no Ce biti sve manje utilitarno, a sve viSe psi- holoSko, uporedo sa sve vetom racTonalizacijom proizvodnje i standardTzacijom proizvoda Siroke potrognje. Moie se tvrditi da je manuelna kul- t u ~ a veC i sada, a da Ce sve viSe i biti jedan od znafajnih aspekata narodne kulture, tj. one kul- ture koja ksedstavlja iivot za vef'nu stanovni- Stva. Zanatstvo je moida u opadanju u oblasti proizvodnje, ali ono napreduje u oblasti slobod-

nog vremena, k m i povrtarstvo.

Moderan fovek koji u nedelju postaje seljakom proizvod je industrijskog i postindustrijskog dru- Stva. I pored toga Sto je od 1954. godine sazida- no vice od t l i miliona stanova na vel'kim i ma- lim kompleksima bez vrtova. Francuzi ipak veoma vole vrtove: 42OlO radi u vrtu bar jednom nedeljno prema 34O10 Holandana i l l O l o Italijana; u pitanju je svakako i Stedljivost. ali i ielja da se dode do proizvoda ,,zdravijih" od onTh na pi- jaci, a isto tako i zadovoljstvo koje Covek oseCa u dodiru sa zemljom i u period'Enom vrafanju prirodi. Bilo kako bilo, ova tradicionalna veza sa zemljom koju t-eba obdelavati ili materija- lom koji treba obradit' odgovara kulturnoj po- trebi koju ni podizanje iTvotnog standarda ni

podizanje obrazovnog nivoa nisu umanjili.

Na umetnifkom i intelektualnom polju znaEa- jan dogadaj u ovom razdoblju b;la je pojava televizije. Snabdevanje domatinstava te1ev;zox-i- ma bilo je u pofetku sporo (53.000 aparata u 1953. godini), zatim brzo (milion aparsta go- diSnje potev od 1. januara 1962. godine). U sep- tembru 1965. godtne bilo je vef viSe od 6 mi- lions televizijskih apa-ata. I tako gotovo svaka druga porodica ima televizor (350/,7 viSih slui- benika. 21% radnika u 1961. godini). Vreme koje se proseeno posvefuje gledanju te1ev:ziiskog pro- grama iznosi 16 sati nede1jno.lal Poznato je da sluSanie radija u porodici traje kraCe vreme. Poznrto je takode da je pchsefivanie bioskopa od 1957. godine naovamo opalo: samo 27°/n sop- stvenika televizora odlaze u bioskop bar jednom mesetno prema 42OIo medu ostalima I*) A1i u isto vreme ('zmedu 1956. i 1963. godine) ~ r o d a j a

11) C. Levy Strauss (Levl-Strm), La pensee sauvage (Divlja rnisao), Pa*s, PIm. 1962. 397 str.

'9 J. Cazeneuve, J. OuUf (Kaznev, UUI), La Grande chance de la tlllvision (Velika Sansa televizije), Paris,

Calman-Levy. 1963. 242 str.

14) DruStvo za ekanornbju 1 prirnenjenu matematiku (SEMA), "Perspektive francwkog filma'. Bulletin d'in- formation du Centre national de la cinematograrphie',

epecijalnl broj 91, februar 1965.

ZOFR DIMAZDIJE I

tranzistora se poveCala sa 150.000 na 2,160.000, prodaja plofa se udesetostruEila izmedu 1954. i 1963, a treCina stanovniStva poseduje elektri- fni gramofon. Prodaja fasopisa se za to vreme poveCala (11,7 kg po glavi stanovnika u 1955. godini, 154 kg u 1962). CREDOC predvida da Ce se ona i dalje poveCavati.. Sto se tife ekspanzije knjige, ona se od 10 miliona prime aka proda- tih u 1960. godini povecala na 31 milion u 1963.

godini.")

Do sada, sadriaj emisija francuske televi.zije nije bio preplavljen zabavnim programom ekonom- ske propagande, kao u Sjedinjenim Driavama Amerike, gde on zauzirna 75Ol0 celokupnog tra- janja programa. Sadriaj francuskih emisija je uravnoteieniji (25O/o zabavnog programa boljeg prosefnog nivoa). Ukus publTke je podeljen i-z- medu lak'h televizijskih igara i reportaia viso- kog kvaliteta - kao Sto je ,,Pet stubaca sa na- slovne strane" , izmedu fel j tona (viSeg prosef- nog nivoa nego u Sjedinjenim Driavama) i ko- mada kao Sto je ,,Magbet" (u reiiji %na Vilara) ili kao ,,Persijanci". koji su u toku jedne jedi- ne vefer; imali viSe gledalaca nego za dve hi- ljade godina otkzko se prikazuju na pozornici! NajveCi t ' rat (viSe od milion p-imeraka) ima nedeljni Easop:s ..T& 7 jours" (Sedam televizij- skih dana), najbliii stand~rdima najobrazovani- je sredine. Ovakvog fasopisa nema u Sjed'nje- nim Driavama. NajveCi uspeh na radiju 'maju pesme, ali, sve u svemu, ,,literami peval.iu ima- ju isto toliko uspeha koliko i oni drugi ") a od 500 fasova emitovanja francuskih radio-stanica, 150 je posveCeno klasifnoj i modernoj muzici (1961. god.). Francuski film je mnogo bliii za- htevima kvalitetne literature nego, u celini uzev, holivudski film. Godine 1964, najom'iljeniji fil- movi su ,,JadniciU (75O/0) i ,,Topovi sa Navaro- na" (70°/o), ali je ,,Obala u magli" joS uvek i m ~ l a 43O/0 glasova gledalaca a HiroSimo Ijubav,i mo- jaw - 370/o.17) Diepna kl;'jiga je pomogla Sire- nJe policij,skih romena najlakSe vrste, ali i Si- renje velilfih dela. Posle diepne enciklopedije Larus (prodate u 1,300.000 prlmeraka) dolazr Dnevnik Ane Frank (750.000), Kuga (650.000)

15) Nacionalni sindikat ixlavafa. Monografija tzdavaEke detatnosti; Paris, Cercle de la librairie, 1965, 160 str.

'8) Ako uzmemo u obzjr 15 Drvih ~ e v a e a kole su u jednom nacioninom uzorku,- u 1963. godini. -izabraIi Francuzi i Francuskinje !zmedu 15 i 24 godine (IFOP Francuski institut za ispitivanje javnog mnjenja), na- lazimo da medu ovih 15. J . Holliday (21), C, F ran~o i s fig). R. Anthony (14). T. Rossi (6) nisu feSCe birani (veC naprotiv) nego pevaEi koji. uopSte uzev, pokla- njaju vise vaZnosti kvalitetu refi ili melodije u pes- mama koje ~ e v a i u : Aznavour (21). G. Brassens (13). J. Brel (12),- G: ~ e i a u d (11). M. ~ m o n t (I), L. Escudero (3, Y. Montand (6). C. Nougaro (4): 74°1~ prema 81'10.

'9 Perspekcve francuskog filma, (v. nap. 14)

ZOFR DIMAZDIJE \

i 32 naslova dela koja su do 1964. godine imala t irai vefi od 300.000 primeraka. Mvada je diep- ma knjiga u Francuskoj manje raSirena nego u Americi, poliinje da se govori o njenoj masov- noj proizvodnji i p~odai i '~) ali jog ne i o nje- noj masovnoj potr~Snjd'~). Tako je za deset go- dina o w kulturna situaoija evoluirala u prav- cu sve vede sloienosti. U vedini gradskih dru- Stven~ih sredinaPO) karakteriSe je splet raznih kulturnih rodova i nivoa koji se medusobno prokimaju u festo originalnim kombinacijama. Ni istanfana shvabanja akademske i avangard- ne kulture, ni uproSdeni pojmovi o masovnoj kulturi koja dominiraju u Sjedinjenim Driava- ma Amerike ne fine nam se podobnim da izra- ze posebna obeleija tsadriaja slobodnog vreme- na u raznim druStvenim klasama i kategoriiama u Franauskoj, uprkos nastojanjlima sindikatu, - narofito 1936. godine. Ali u toku ovih pwlednjih deset godina slobodno vreme je, kao Sto m o to vet rekli, postal0 opSti problem kome su, kao nikad dosad bili posvefeni brojni kongresi, raz- govori, seminari, specijalni brojevi fasopisa, ne Eemo na inicijativu radniEkih sindikata, vet i na inioijativu vlasnika i~ldustrijskih preduze- fa, reklamnih agencija, grupa socijalnih radni- oa, pedagoSk,ih druStava itd. S l~bodno vreme pmtalo je zsisba apgtenarodni problem: on se naSao na dnevnom redu najrazlifibijih organiza- cija; to je preokupacija Eije su dimenzije i zna-

fenje sasvim novi.

Ovaj problem, iako mnogostruk. u suStini je jedinstven. Obuhvata fetiri glavna pltanja:

a) ZaSto i kako afirmisati pravo na slobodno vre- me kao novi aspekt s eke. nasuprot ran j ~ m , ali joS fivim moralnim shvatanjima rada, porodice,

politike ili religije?

b) ZaSto i kako smanjiti prinude (radno vreme, vrsta rada ili stanovanja, duiina putovanja do radnog mesta itd.) koje ograniCavaju mogudno- sti koriS6enja slobodnog vremena u sredinama u

kojima su uslovi za to nepovoljni?

c) ZaSto i kako izbe6i da vrednosti slobodnog vremena ne budu u suprotnosti sa autentirn'm vrednostima angaiovanja u porodici, u profesio- nalnom radu, u sindikatu, politifkim ili verskim

organizac'jama ?

'9 DZepna izdanja delP svetske knjizevnosti najviee kupuju oni koji su i ranije Eitali knjige, to jest 4Za/o Francuza (prema rezultatima ankete koju je 1960. go-

dine izvreio Nacionalni sindikat izdavafa).

'9 J. Dumazedier et A. Ripert, Loisiz et Culture, (v. nap. 11)

n, P. Lafargue, op. cit., str. 10.

ZOFR DIMAZDIJE &

d) ZaSto i kako stvoriti povoljne uslove za us- postavljanje ravnoteie izmedu uiivanja i rada, izmedu izbegavanja obaveza i urestvovanja, iz-

medu zabave i visoke kulture?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, konstatuj- mo najpre da su u toku ovog razdoblja svi siste- mi organizovanja dmStvenog iivota pretrpeli promene ili nastoje da se Sto brie promene. Pre svega, trgovarke organizacije za distribuciju pro;zvoda izmenile su narin reklamiranja: on je, u celini uzev, 1 ostao u vedoj meri informativan, vaspitan i duhovit. Prvi put je. 1964. godine, Pariski sajam organizovao ,,s&lo dokolice" u ko- me su bile grupisane sve trgovine kulturnih dobara i usluga; povezivala ih je zajednirka za- misao u kojoj je ielja za obrazovanjem publike bila spojena sa nastojanjem da se poboljSa pro- daja (saradnja 'straiivara, knj;ievnika, vaspi- taEa). Godinu dana ranije neka reklamna predu- zefa organizovala su seminar da bi na njirna ~rour i la na koii naEcn reklame. sadriaiem i for- mom, mogu doprineti razvoju uravnoteienog ii- vota Sirokih masa u slobodnom vremenu. Sta- romodne trgovine u kojima se prodaje sve a kupac se ni o Eemu ne obavefitava, u opadanju su. Pored supermarketa u kojima 'ma festo ode- ljenja specijalno posveden h slobodnom vreme- nu otvaraju se i nove s~~eciializovane prodavni- ce kulturnih dobara (trgovine sportske opreme, knjihre, trgov'ne muzika1:ja. . .) kojima u sve vefem broiu sluraieva upravliaiu struEni ani- matori. osposobljeni na narofitim tecaievima. Ovi prodavci-animatori urestvuju u lokalnom druStvenom iivotu ne h o t'ad:cionalni dobro- tvori. ved kao kvalifikovani tehnirari neke ak- tivnosti u qlobodnom vremenu. Ova tendenciia, iako veoma ogranirena. predstavlia iedan od znafajnih faktora savremene evoluc'je prodav-

nica kulturnih dobara.

Sve vefi broj industriiskih preduzefa sagrade- nih u ovom pe iodu vise uopSte ne iire na naSe negdaSnje fabrike; istina, njihov broj je veoma mali u odnosu na celokupan broj preduzefa. ali ona oznaEavaiu novu tendenciju i postaju nov uzor. Evolucija energetskih izvora i metoda rada zahteva od starih fabrika da grade administra- t i m e i Skolske zgrade, a ielja da iivot urine pri- jatnijim navodi ih da grade stadione, ig aligta, dvorane za priredbe, prostorije za sastanke, za razne tetajeve, ali i da predvidaju i vrtove. Rad- nifki komiteti u preduzedima su svoju aktivnost u vezi sa s1obodn:m vremenom razvil; u stilu koji je uglavnom tehnieki. Tek 1960. godine ru- kovodioci odgovorni za obrazovanje u velikim

ZOFR DIMAZDIJE t

preduzeCima sastali su se da bi prouEili .,pitanje opSte kulture u industrijskom obrazo~anju".~') Ta nova kultura daje veoma znaEajno mesto novim odnosima izmedu vrednosti rada i vred- nosti slobodnog vremena u uspostavljanju kul- turne ravnoteie. Istina, vefina preduzefa po- sluje i dalje u zastarelim uslovima rada, ali naj- modernija preduzefa sve manje pruiaju onu sliku fabrike koja preovladuje u francuskoj knji-

ievnosti od Zole do Aragona.

U toku ovog istog razdoblja sagradeno je, kao Sto smo veC napomenuli, viSe od 3 miliona sta- nova. Rodene su nove Eetvrti, Eitavi novi gra- dovi. Uredenje i odrZavanje prostora za aktiv- nosti u slobodnom vremenu jedan je od glavnih p rob lem na dnevnom redu: zeleni prostori, ig- ralibta, omladinski domovi, drugtveni i kultuT- ni centri . . . Drugtveni oentri posvetuju sve vefi deo svojih delatnosti razonodi i obavegtavanju. Od 1956. godine socijalna radnica pofinje da do- bija sasvim novu ulogu. Priprema se da postane ,,animatorka4' koja je u1wznat.a sa tehnikama kultuT-ne akcije. Tradicionalnu domarku pofinje da zamenjuje, u nov:m kompleksima stamben'h zgrada, sloZeni sistem Euvara, delegata. pomof- nog cxsoblja i animatora iz raznih kulturnih cen- tara za stanare svih uzrasta, mlade, odrasle i

stare.

Na sasvim drugom planu, isti je sluEaj sa tra- dic'onalnim svebten'kom. On je prvi poEeo da se bavi organizovanjem slobodnog vremena. Ali, pokazalo se da je okvir ,,dobrotvornih crk- venih druStava", odvef uzan da bi mogao odgo- varati novim potrebama. Posle ,,Na-ionalnog kongresa o akciji pastora i slobodnom vremenu", odrianom 1965. godine, odluEeno je da sva do- brotvorna druStva postanu svetovna. Podstaknu- to je uEebCe hFSCana u organizovaniu slobodnog vremena na nov naEin. Akcija pastora usmerena je u pr-avcu formi koje su u mnogo vefoj meri prilagodene slobodnom vremenu krajem nedelje ili kiajem godine i novom ,,mentalitetu verni- ka". Van tradicionalnih zahteva svebtenitkog DO- zji.va, aktualna postaje uloga vodiEa koji bi k-

kovodio ekipom kulturnjh animatora.

Najzad, najdinamiEnije opbtine pde le su da na nov naEin postavljaiu problem slobodnog vre- mena svog stanovniStva. Nekada su komisije za sport, za umetnost i razna sportska i umetniEka udruZenia vod'li fagmentarnu po1;tiku. bez ce- lovite perspektive. Poslednjih desetak godina, po primeru novatorskih opStina, kao Sto su opbtine

") U ovom rmdoblju Javlja se i JaCa drustveni pokret koji Ce s e kasnije prosiriti i devesti do pregovora iz- medu sindtkata i Vlasn$ka industrijskih pred-a, a zatim i do niza zakona o permanentnom obramvanju,

donetih kdcoan 1970. i 1971. godine.

ZOFR DIMAZDIJE

u Renu, Strazburu, Mecu, Ruanu, Bur211 Avi- njonu, Anesiju ili Grenoblu, pofinje da se, uz pomod driave izgraduje celovit'ja politika krat- korornog i dugorohog kulturnog razvoja van okvira Skolskih ustanova. Broj plivalilta, gim- nastirkih dvorana i stadiona u velikom je po- rastu. Uprkos zaostajanju tokom poslednjih pe- deset godina2"), opStYnske biblioteke pokazuju tendenciju da se organizuju na principu kultur- nih centara. Sa istim zakasnjenjem, dat je pod- sticaj i konzervatorima muzeja da postanu kul- turni animatori (Kongres internac'onalnog od- bora za organizaciju muzeja, Pariz 1964). Veliki broj pozoriSnih centara. stvorenih zahvaljujudi jednoj inicijativi IV republike, postali su ili se pripremaju da postanu domovi kulture - Sest ovakvih sluEajeva veC je zabeleieno tokom IV plana, a uskoro f e ih bit: joS pedesetak. Broj druStvenih centa-a, omladinskih i kulturnih do- mova i domova radniPke omladine viSe se nego udvwtruEio za deset godina (sada ih ima viSe od 1.200). Tradicionalne opStine sve su nespo- sobnije za reSavanje novih kratkorotnih i dugo-

roEnih kulturnih problema.

Sva ova novatorska ostvarenja su, podvucimo to jog jednom, ogranirenog obima. Nailaze na ne- p.ijateljski stav konzemativaca i na inerciju koja karakteriSe svaku javnu i privatnu adm:ni- straciju. Ali, neosborno je da je u toku ovog razdoblja zapofeo ili se ubrzao pokret kulturne obnove. On je stvorio pogodnu klimu za mnoga ostvarenja i za izradu detaljnih projekata, koji imaju izgleda za postepeno ostvar'vanje u toku deset ili dvadeset narednih godina, ako se pred- vidanja ekonomista obistine. Ovi projekti mogu se ubrojati medu najkonkretnije ind'katore 0s-

tvarenja grupe planera ,1985".

Mi, naravno, nismo podrobno opisali obeleija kulturne evolucije porodica i druStvenih orga- nizacija u toku pomenutog razdoblja. To nam nije bila name] a. Izabrali smo nekoliko znaEaj- nih f inilaca koji osvetljavaju pojavu novih in- teresovanja kod stanovnigtva i novih inicija- tiva u francuskGm organizacijama u vezi sa ne- ravnomernom, ali opltom valorizacijom izdata- ka i aktivnosti u slobodnom vremenu. Moiemo li, zajedno sa D. Rizmanom govoriti o poEetku ,,druge revolucije" u nacionalnom karakteru? To joS ne znamo. Pretpostavljamo, ipak, da su te bromene u oblasti kulture ved dovoljno Silo- ke i duboke da bi mogle imati trajnog uticaja na

") Na primer, u Piurizu, apStinske biblioteke pozajm- ljuju Cetiri puta manje knjlga po stanovniku nego bl- blioteke u Njujorku, a o h deset pu,ta manje nego bi- blioteke u Londonu. - Upor.: J. Hassenforder, .,Le retard des blbliothbques frangaises" (Zaostalost fran- cuskih biblioteka), Expansion de La recherche scienll-

fique, XXII, 1965, str. 46-48.

ZOFR DIMAZDIJE

opSta shvatanja i navike ljudi u naSoj zemlji, podrazumevajuCi tu i stavove sindikata, drultve- no-politifk'h i drugtveno-verskih organizacija. Uprkos promeni politifke klime u poredenju sa pomenutim razdobljem, uprkos uticaju koji su izvrSili previranja u maju i junu 1968. godine, ove tendencije su se odriale. PraCenje dogada- ja nam, verovatno, neCe pruiiti priliku da pred- vidimo bilo kakvu promenu. Jer, sve statistike kojima raspolaiemo od 1965. godine naovamo nastavljaju se u istom smislu kad je u pitanju slobodno vremee3). Zahtevi da se radna ne- delia svede na 40 sat; i da penzija porne u 60-oj godini iivota mogu lako proSiriti ove probleme na jednu novu publiku u sasvim bliskoj buduC-

nostiz').

Istorijski z n a h j ovog fenamena prevazilazi ok- vire francuskog drultva. On je deo dugorofne evalucije naprednih industrijskih i postindustrij- skih druStava. Ova evolucija se nastavlja bez obzira na nepovoljne okolnosti, kao Sto su ra- tovi. ili saddnja energetska kriza. Francusko druStvo sve vile gubi obeleija iz doba vladavine tradicija, koja su sve doskora davala perat nje-

govom narinu f'vota.

Pre svega, stvaranje slobodnog vremena, koje obuhvata i vreme dokolice, origledno je rezultat napretka u produktivnosti. koji se temelji na primeni naurno-tehnirkih otkriCa: svi ekonomi- st; se u tome slaiu, od Marksa do Kinza (Key- nes). Ali taj naurno-tehnirki napredak dopu- njava se dvost-ukom akcijom: akcijom sindi- kata koji, ponekad u ista vreme. a feSCe sme- njujuCi se, zahtevaju poveCanje nadnica i skra- Cenje radnog vremena i akcijom preduzda ko- jima je potrebno da, u cilju prodaje svojih pro- izvoda, prosire vreme potrolnje. Sve ove finje- nice nisu uvek u skladu. Iz toga su. kao Sto je to veC primeCeno u amerirkom d-ultvu otkako je nastala masovna potrognja, proiziSle moguCno- sti duiih Straikova, S'rih druStvenih sukoba, u kojima se radnicima pridruiuju penzioneri, do- makice itd. Medutim, moiemo primetiti da sve ove snage postavljajll u krajnjoj linjii isti za- htev za poveCanjem slobodnog vremena, i to ne samo u profesionalnom radu, veC i u domaCim

i porodif nim poslovima.

Fodvucimo da se naurno-tehnirka komponenta, u interferenciji sa druStvenim pokret:ma, odnosi

'9 J. Dumazedier. Vers une civilisation du loisir, (U susret civilizadi slohAnor! vrernena). Paris. Seuil. kol. ,Points" 1972; -&mnio et - ~ u r e t , Le Loisir (~lododno

vrerne), CRU, 1973.

") Cf. ,Loisir et troisierne Ageu (,,Slobodno vreme i tre6e doba"): .. Dumazedier, Sociologie empirique du

loisir (Empirilska sociologija slobodnog vremcna).

ZOFR DIMAZDIJE 1

ne samo na skradenje radnog vremena na rad- nom mestu, veC i u domadinstvu i porodici: na tu Einjenicu se obiEno zaboravlja u analizama tehnieko-ekonomske dinam'ke koja stvarfi slo-

bodno vreme.

2. Furastie IJ. Fourastiel ie ukazao na razliku . , -

u trajanj; domadih poslova koja se temelji na neiednakoi tehniEkoi o ~ r e m j dorna~instava.*~) ~ n k e t a o budietu vremena koju je sproveo A. Salaj (A. Szalai) omogudila nam je da ocenimo koliko vremena ameriEka domaCica, u istim dru- Stvenim uslovima, uStedi u odnosu na domaCice u drugim, siromaSnijim zemljama, samo zahva-

ljujudi boljoj opremi domadinstva.

Medutim, tehniEko-ekonomska komponenta ne objaSnjava sve. Ona nam ne omogucuje da shva- timo zaSto se vreme koje je ~ o s t a l o slobodno pretvorilo pre svega u aktivnosti slobodnog vle- mena. Treba tu dati odredenu ulogu i jednoj etifko-drugtvenoj komponenti. Naime, prema na- Soj pretpostavci, stvar2nje slobodnog vremena rezultat je dva istovremena kretanja: napredo- vanje nauke i tehnike, potpomagano druStvenim pokretima, oslobada jedan deo vremena kori- SCenog na radnom mestu ili u domadinstvu; b) opadanje druStvene kontrole, koju su vrSile os- novne druStvene institucije (porodica, drugtve- no-politieke i drugtveno-verske institucije) omo- guCuje da se oslobodeno vreme iskor'sti pre sve- ga za aktivnosti kojima se Eovek obiEno bavi u slobodnom vremenu. Ovo opadanje kontrole od strane pomenut~h institucija vezano je za delo- vanje d~ugtvenih pokreta omladine i iena, koji szl ustali protiv svemoCi porodiEnih i braEnih obaveza, protiv obaveza vernika koji su traiili viSe svetovnog rukovodenja u nekadaSnjim do- brotvornim druStvima kojima je upravljala Cr- kva, kao i u drugim sektorima iivota u pa- rohiji. p-otiv duinosti gradana pobunjenih pro- tiv ~olitiEkih totalitarizama, koji ugroiavaju slo- bodu i ono Sto se naziva privatnim iivotom, a

Sto obuhvata i slobodno vreme.

Ali ovde se postavlja nov problem; ova eko- nomska i druStvena dinamika je tako r&i ne- gativna. U pitanju je oslobadanje vremena od negdainjih stega, od duinosti nametanih pod uticajem institucija koje su posredovale izmedu Eoveka i druStva i koje su bile sastavni deo ce- lokupnog tadaSnjeg drustva. P a ovako oslobo- deno vreme ne nailazi moida samo na prazninu? TeSko bismo mogli shvatiti toliku privlaEnost ,,p:aznineU! Zar u naprednim industrijskim dru- Stvima, kapitalistiEk'm ili socijalistiEkim, ne po- stoji neka pozitivna snaga koja bi usmeravala

Histotre d u confort PUF, 1962, 128 str.

kom-

ZOFR DIMAZDIJE \

najvedi deo oslobodenog vremena u pravcu slo- bodnog vremena? Na Eemu bi se-mogla teme- ljiti ta sve ve6a privlaEnost slobodnog vremena u industrijskim dru8tv:rna koja se razvijaju u pravcu postindustrijskog stadijuma? Ovo Ce biti poslednje pitanje koje Cemo ovde razmatrati.

Na pmi pogled veoma je teSko shvatiti sredignu snagu ove p ivlafnost': ta toliko je aktivnosti koje su na izgled raznorodne. Moiemo li uopSte tvrditi da postoji neko jedinstvo pod tom sve veCom raznolikogCu koja evoluira zavisno od te- hniEkih otkrida ili od dud; mode? Pred tom to- likom raznovrsnoSCu neki, kao Sto smo veC re- kli, Eak i ne priznaju da slobodno vreme pred- stavlja prihvatlj iv pojam, tako da se njime moie operisatiPB) i koji je dostojan da saEinjava jednu g anu sociologije. Drugi. naprotiv, a i mi smo medu njima, tvrde da je neka skrivena stvarnost po svoj rrilici zajedniEka svim t'm alr- tivnostima; na nama je da to dokafemo. Defini- sanje koncepta slobodnog vremena, njegovih granica, njegovih unutraSnjih struktura i nje- govih odnosa sa svim onim Sto ga okruiuje, najbolji je nabin za shvatanje ove teSko doku-

Eive stvarnosti.

U Eemu je sred'Sna privlafna snaga ovog feno- mena bez obzira na forme u kojima se javlja: godiSnji odmor, razonoda, odmaranje, vikend, Eetnja, sport, scenske priredbe, razgovori, pu- tovanja iz u i iv~n ja , televiz'ja, pozoriSte, muzi- ka, igranke, uEenje iz liEnog zadovoljstva. kafa- ne, konjske tlke i kladenje, igranje karata lju- bavne igre, pa Ezk i ,,droge za uiivanje" itd? Tu srediSnu privlaEnu snagu koja se ispoljava u svim tim mnogobrojnim aktivnost'ma safiniava. po naSem migljen ju, nova druEtvena potreba poje- dinca da Sam sobom raspolaie, da uiiva u jed- nom vremenu u kome su mu aktivnost nameta- li delom preduzeCe, a delom drugtveno-verske, druStveno-polit'Eke institucije ili pak porodica. Kako se potreba za prekovremenim radnm ma- nje aka i kako je. s druge strane, popustila kontrola osnovnih druStvenih institucija, oslo- bodeno je izvesno marg'nalno vreme: njegov razlog postojanja nije vise funkcionisanje neke institucije veC ostvarenje cl;;-ekove lienosti. Onako kao Eto kaie R. Rihta, u druStvu u kome se ceni slobodno vreme ,,subjektivnost pojedinca

postala je sama po sebi drudtvena vrednost".

Ovu novu druEtvenu potrebu, iako je oseda sve veCi broj lica, teSko je koncepcijski formuli- sati na nauEnom nivou. Ona nastaje u sukobu sa etikama i strukturama iz vremena koje je

t '9 C. Buech, o p . cit.

ZOFR DIMAZDIJE

pioS10.") Ona, u nedostatku novca, vremena, moie da se pretvori gotovo ni u Sta, kad su u pitanju oni koji su u nepovoljnom drustvenom poloiaju. Ona se moie izopaEiti i postati povod za ,,bekstvo iz sadasnjice", neprilagodenost, dru- Stvenu del'nkvenciju. Mofe bit1 i pogodna okol- nost za ideologke mistifikacije u svakom smislu. Moie postati i predmet novih institucionalnih kontrola Eije je slabljenje i dovelo do njene po-

jave i jaEanja.")

Ali, pre no Sto kritikujemo taj fenomen, treba da shvatimo njegova specifiEna obelezja u dina- mici industrijsk h drultava. Inafe Ce kritika drugtva promagiti. svoj cilj. Ova kritika bi se oborila na mit stvoren za potrebe zastupane ideje; ona bi ukazala na nedostatke, na iluzije, na sumnjive ideologije koje se u danaSnjem dru- Stvu vezuju za slobodno vreme, odbacujuki Sam subjekt. a 'gnoriguki ili eliminiguki slobodno vre- me kao takvo. Pod uticajem sociologa ,,ozbilj- nog" iivota (rad. porodica, politika, religija, ob- razovanje) slobodno vreme najEeSCe koncepcij- ski spasava neka druStvena 'deologija koia jedan deo njegove stvarnosti brfe-bolje zaodene kon- ceptima koji ulivaju vise poverenja. Da nas mo- ida ne plaSi ovo slobodno vreme u kome podo- zrevamo potencijalno prestupniStvo ili anarhiju?

Nasuprot ovome, socioloSka pasmatranja otkri- vaju da slobodno vreme ne odgovara samo au- tentifn'm ~o t rebama lienosti. Te potrebe su &igledno u permanentnoj interakciji sa sub- jektivnim i objektivn:m uslovima koji ih pod- stitu il; im se protivstavljaju . . . To su uslovi ekonomskog tr5iSt.a koji ih standardizuju, etitke trad;cije koje ih cenzuriiu ili kanalilu, razne polit:ke koje pokugavaju da manipuliSu njima, zavisno od ciljeva koji su Eesto strani teinjama za slobodnim izraiavanjem lienosti i njenim

") W. Kerr. The decline of pleasure (Sumrak ufivanja), Njujork, 1965, 320 str. .We are aU of us compelled to reati ,UL profit, party contracts, lunch for contacts, bowl for unity, drive for mileage. gamble for charity, go out for the evening for the greater glory of muni- cipality and stay home for week-end to rebuild the houlye". (Svi m o prinudenl da Citarno radi materiial- ne koristi, sklapanja ugovora, da ruramo radi uspo- stavljanla kontakata, da jurimo putevima zato €to svi tako fine, da vozimo kako bisrno dobili dodatak za kilam<tra2u, da se kockamo u dobrotvorne svrhe, da uvete izlazimo da bi gradski ocl bJi P o n m ji, a da kraj n d e l j e plwrodimo u kuCi da b i m o m f l i razne

opravke u njoj'.

J. Baudrillard (Bodrijar), Le systPme des objets (Sistem predmeta), Paris, Gallimard, 1968, 288 str. - S. B. Linder, The hurried leisure class, Njujork i London, Columbia University Pra~s. 1970. 183 str. - A u t ~ r , eko- nomista, pokazuje da s u predmeti potroSnje, kao i od- govarajuCe aktivnosti, postali tako brojni i raznovrsni da ljudi imaju sve m a d e vreanena za njihovu po-

traSnju.

ZOFR DIMAZDIJE

komuniciranjem sa drugima. Ove napomene su, dakle, u suprotnosti sa uproSCen'm karikatural- nim psedstavama slobodnog vremena, u kojima je ovo ili pobrkano sa potpunom slobodom ili uniSteno pod pritiskom sociialnih determini- =ma. Oligledno je da slobodno vreme nema fudotvornu moC da un:Stava druStvenu uslov- ljenost, niti da uspostavl ja vladavinu apsolutne slobode, ali je sloboda izbora u slobodnom vre- menu ipak stvarnost Eak i onda kad je ta slo- boda ogranqEena i kad delom predstavl~a i ilu- ziiu. Dete ne mega odmor i zmdu Eaeova sa ra- dom na Skolskim Easovima, rrema tome ni zreo fovek ne moie pobrkati svoie slobodno vreme sa obavezama koje mu namefe profesionalni rad ili rad u kuCi, Eak i kad nalazi zadovoljstvo u tom radu. Ali ova sloboda je uvek ogranifena,

uslovljena. U tim stvernim, sumnjivim, dijalektifkim ili konfliktnim uslovima s t w a j u se nove istorij- ske moguknosti za ostvarenje Povekove 11Pnwti u oblasbi zabave. Covek je pastepeno izvojevao pravo i ~izvesnu mot (vreme) da bira aktivnosti usmerene prvenstveno ka nekoristoljubivim ci- ljevima, ka zadovoljavanju lifnih ili drugtvmih potrek-3, od kojlih druStvo nema neposrednih konilsti, ka >izraiavanju, izgradnji ili rekonstruk- clji same 1iEnosti. Pridavanje veke vrednosti igri, koja je u ranijem razdoblju pre svega veziva- ma za detinjstvo, sve se viSe Siri i na zrelo doba. U oblasti slobodnog vremena granice izmedu normi koje regulldu aktivnosti raznih starosnih grupa sve su nepostojanije2". Prema sadaSnjim pravilima, slobodno vreme nije samo vreme okrepljujufeg odmora, mada je ono jog uvek to za veliki broj umomih radnika, vef ,i vreme za obavljanje aMivno&i koj e imaju vrednosti same tpo sebi. Osobe koje su nekad iivele da bi radile, uauduju se danas da rade da bi ,,iivelen ili se

u~suduju da o tome ~ n j a j u . . . Po svemu izgleda da druStvena valorizacija izra- iavanja sopstvene lifnosbi kroz slobodno vreme predstavlja novu etapu istorijskih tekovina lif- nosti. Na granici izmedu istonije i psihologije I. Mejereon je pokvazao da ono u Eemu vidimo obe- leija odredene liEnosti (naEin osekania, millie- a i a delanja), nosi u stvari snaian pefat istorije druStva, Pime su poremdene ranije ravnote- ieeB). Isti je slufaj sa p r a v i m LiEnostii u obla- sti slobodnog vremena. Po svemu izgleda da eti- ka slobodnog vremena ima veze sa drugim eti- kama, etikama rada, duinosti prema porodici,

la) M. Mead, Le FossO des ghOrattons (Jaz medu ge- neracijama), Paris, Denoell Gontier. 1911, 160. str. Pre-

vod s engleskog.

") I. Meyerson, Les fonctio71s psychologiques et Les oe- uvres. (PsiholoSke funkcile i dobrotvorne ustanove) , .

Paris. Vrin. 1948. 223 str.

ZOFR DIMAZDIJE

jsluienju druStvu ild. Te etike ogmniEavaju, us- lovljavaju etiku slobodnog vremena, ali i ana na njih utrife. DruStvena i leiha etika su uded toga izmenjene. Ono S-to je juEe ~smatrano lenoStu u odnocsu na zahteve preduzeta, danas je dmtojan- stvo; ono S-to je juEe nazivano egoizmom a od- nosu na instituciju porodice, zove se danas po- Stovanjem karaktera jednog njenog Elana. Iz- vestan dm onoga Sto je bilo greh u oEima reli- gijske irustituoije priznaje se danas kao umet- nmt Zivljenja. Ne$i su vet govorili o hedonis- t iEkm maralu. To je dvosmisleno: etika slobod- nog vremena nije etika nerada koja odbacuje rad, niti etika raspuStenosti koja gavi obaveze, veC et ka nove ravnoteie i m e d u u t i l~ ta rn~h zah- teva dmStva i nekwistoljubivih zahteva lifno- sti. Ako istorija potvrdi ovakvu perspektivu, slobodno vreme neCe bit1 toliko nadoknada ili dopuna rada na radnom mestu lli u kuCi, koliko uzrok i rezultat jedne nove teinje Covekove lie- nosti u vezi sa novom etapom tehnoloSkih dm- Stava. Potrebe da se skrati vreme proizvodnje da bi se oslobodilo jedno vreme u kome bi pro- izvdaEi mogli bolje da troSe izgleda da su samo prirodne posled'ce istorijske promene koju Ce svaki sistem rroizvodnje i potroSnie ma lrakav bio, pokuSati da iskoristi za sebe, nesposoban da

je Sam sprovede.

I tako, po svemu izgleda da upravo p-olazimo kroz novu etapu oslobadanja llfnosti od naqil- nih ili m:roljubivih, &iglednih ili prikrivenih integrizama ili totalitarizama dmStvenih insti- tucija. U doba Renesanse. posle dugih pobuna i raspri koie Ce dovesti do Reformacije, Crkva pr'stupa dubokim promenama koie Ce onemogu- Citi proganjanja i sudenja zbog toboinieg baca- nja Eini, zbog bezboiniStva ili verovcnia u ne- kog dmgog boga: Eovek je izvojevao pravo da sam bira svog boga ili da ne izabere nijednog. Dva veka kasnije posle druStvenZh previranja i rabuna protiv apcolutizma. neograniEena vlast vladaoca i njegova samovolja uzm'Eu: tako na- staie zakon Habeas corpus: podanik svemoCnog kralja postaie sl obodni ji gradanin. Vek k ~ s n i i e nesta je neograniEeno pravo esnafske organizari- je nad radnikom. S jedne strane. nov4 zakonDO) prepuSta golomkog radnika dobroi volii predu- zimafa, ali u isto vreme. pojedinac niie viSe ve- zan za preduzete i radnici postaju cvesni svojih interesa: borba klasa se mote organi7ovati upr- kos zakonima koii je suzbijaju; naiamni rad- nik s teSkom mukom st:Ee pravo da brani svoje dostoianstvo. Danas i sama institucija por.odice popuSta u kontrolicanju svojih Elanova, Eak i on- da kad ostaje i dalie efikasan okvir za funk- cionalne razmene i uzajamna oseCanja. Svemof

30) Le'arpelijew zakon iz 1791. godine.

ZOFR DIMAZDIJE I

oca porodice nad slobodnim vremenom svojih Elanova postaje elastienija, o njoj se diskutuje. Sve vece je pravo svakog Elana da prihvati ili odbaci koriSCenje slobodnog vremena u grupi pod neposrednom kontrolom porodiEne institu- cije; sve ranije se stiEe pravo na slobodno ras- polaganje slobodnim vremenom u druStvu onih koje sami biramo. D. R'sman je pokazao da sy se u modernim druStvima vrednosti pojedinca promenilesl. Njegova je teza da renesansni in- dividualimm ne zadovoljava viSe Eovehovu po- trebu za beianjem iz osam1jenost.i koja je svoj- stvena anonmimnwti ve'ilaih gradova. U is'tinitost ovog tvrdenja moie nes uveriti Einjenica da sta- novnici gradova traie stam\bene jedinice koje su bliie prirodi i u koj~ima su ljudi bliii jedni dru- @hasP) , ali bi ovo zapa2anje trebalo dopuniti jedn,iln druglim: u o>dnosu na slobodno vreme vrednosti in8dividualizma treba preispitati ,i u suprotnom xnirslu: Jgre, putovenja, veze m n o - vane na aseCanj,ima ili uEemje iz 1,iEnog zado- voljstva, sve ono Sto su mnogi jog juEe smatra- li gubljenjem vremena, surnnjivom zabavom ili povredom duinasti prema porodici, drugtvu, po- kazuje danas tendenciju d ~ , u , izvesnh jog 'ne- odredenim uslovima, zavisno od situacije, po- stane novi zahtev bibosti. U ovom naSem vre- menu, prerna #novim dluSbven.im n'ormama cilj poj edinca mije ni post,izanje tehniEke bespre- lkornosti, ni s1,uienje dmStvu, niti duhovno, ili pol.i,ti,Eko angaiovanje, veC tostvarivanje i izra- iavanje lsopstvene l'iEnwt,i: to je naSa glama hi-

potezass).

D. Riesman, Individualism reconsidered and other essays, Glencoe (III), The Free Press. 1954, 529 str.

sr) H. T. Gans. The urban villagers . . . (Gradski se- Uaci), Njujork, The free press, 1962, 367 str.; The le- vittowners, Ways of life and politics in a suburban community (NaEin Zivota i upravljanja u zajednicama u predgradu) Njujork, Panteon Books, 1967, 474 str.

Ovo pitanje je dublje prouteno u: J. Dumazedier, Sociologie empirlque du loisir - critique et contre- -critique de la civillsation du loisir (EmpiriEka so- ciologija slobodnog vremena - kritika civilizaciie slobodnog vremena i kritika te kritike), 1974, Paris,

izd. Seuil.