Vodic za kupovinu plasma i LCD TV

Pojavom novih tehnologija i modernih uredaja javlja se mnoštvo novih pojmova i skracenica i deluje sve teže izbabrati pravi televizor ili drugi aparat. Tu smo da Vam pomognemo i pojasnimo neke tehnicke pojmove kako bi se lakše snašli u ovom samo naizgled komplikovanom svetu kucne elektronike. Plasma i LCD televizori imaju nekoliko zajednickih karakteristika na koje treba obratiti pažnju prilikom kupovine.

1. Velicina ekrana: dijagonalno rastojanje izmedu dva suprotna ugla ekrana. Ove velicine su standardne mere i ne zavise od proizvodaca. Velicine su fabricki definisane u inchima a standardne velicine su sledece:22"(54cm), 26"(66cm),32"(82cm),37"(94cm),40"(102cm),42"(107cm)...Pogledajte preporucenu velicinu ekrana u zavisnosti od udaljenosti posmatraca.2. Rezolucuja: pretstavlja broj horizontalnih i vertikalnih vidljivih linija na ekranu. Ovaj broj se krece izmedu 800X600 ÷ 1920X1080. Najcešce se srece rezolucija u odnosu 1366X768. Tako je rezolucija u Full HD 1920X1080 i nosi oznaku 1080i, HD ready 1366X768 sa oznakom 768p.3. Osvetljaj: osvetljaj je relativno važna tehnicka karakteristika televizora. Od nje zavisi ukupna živost boja, a samim tim i kvalitet slike. Može se kretati u rasponu od 350-600 cd/m za LCD odnosno 800-1500 cd/m za plasma ekrane. Najcešce se srece vrednost od 500 cd/m.4. Kontrast: odnos najsvetlije i najtamnije tacke na ekranu. Odnos se krece u granicama od 1000:1 do 15000:1 za novije modele plasma televizora, dok su uobicajne vrednosti za LCD do 8000:1. Razlikuje se standardni i dinamicki kontrast. Dinamicki kontrast se cešce nalazi u specifikacijama uredjaja....5. Odziv: ova tehnicka karakteristika odnosi se na brzinu promene slike, tj. brzinu promene piksela po primljenom signalu. Standardne vrednosti su oko 8ms, dok su nešto brže vrednosti 5ms pa cak do 2ms za LCD. Plasme imaju mnogo vecu brzinu i standardno se krecu oko 0,001 ms!

Sledece na šta treba obratiti pažnju jeste vrsta TV tjunera. Može biti digitalni ( DVB) i analogni. Do nedavno su svi uredjaji imali analogni tuner dok je digitalni bio prednost jacih modela. Sada vec oba spadaju u standardnu opremu uredjaja.U zavisnosti od potrebe šta želimo da prikljucimo na naš televizor, treba obratiti pažnju i na potrebne konektore ( povezivanje...).

Plasma ili LCD

Osnovna razlika je konstrukcijske prirode i odnosi se na nacin dobijanja slike. LCD (Liquid Cristal Display) kreiraju sliku polarizacijom tecnih kristala dok se kod plasma ekrana vrši polarizacija gasova. Vama kao klasicnom korisniku ove stvari su manje bitne.Plasma ekrani su na lošem glasu iz razloga što su imali drasticno kraci vek trajanja i mnogo vecu potrušnju el.energije kada su se pojavili u odnosu na LCD.

Današnji modeli plasma ekrana su fabricki definisani na 100.000 radnih sati (neprekidan rad sledecih 11 godina!!!) u odnosu na LCD kod kojih je prosecan radni vek 60.000 radnih sati.potrošnja el.energije kod LCD velicine 42" se krece oko 240W dok je za plasmu iste velicine oko 280w (što je razlika od 40w a to je manje nego da Vam je ukljucena još jedna sijalica u stanu...)

Tehnicki, sve cifre su na strani plasme:

kontrast: kod LCD oko 30.000:1 do 50.000:1kod plasme 1.000.000:1 do 2.000.000:1osvetljaj: LCD 400-550 cd/m , plasma 1200-1500cd/mvreme odziva : LCD 3-8ms , plasma 0,001ms

Cenovno su plasme (osnovni modeli) znatno povoljnije od LCD (osnovni modeli) i koštaju cca 60% cene LCD-a iste velicine.

Za i protiv :

1. Plasme imaju mnogo "mekšu" sliku prijatniju za gledanje. Kod plasme je spektar reprodukovanih boja mnogo blizi prirodnim spektru boja ali bela boja nikad nije "cisto" bela vec uvek ima primese sive.2. Osnovni modeli plasme imaju manju rezoluciju od osnovnih modela LCD-a što može da smeta na vecim ekranima pri gledanju digitalnog signala sa male udaljenosti od ekrana.3. Iz konstrukcijskih razloga prednja strana panela kod LCD ima mat površinu koja sprecava odsjaj što je vizuelno prednost ali su ovi paneli mnogo osetljiviji na fizicka oštecenja. Prednja ploca plasma ekrana ima staklastu površinu i mnogo više reflektuje svetlost. Ovo znaci da ce te odlicno videti svoj lik u ekranu sedeci ispred ugasenog uredjaja ili na tamnim scenama a isto tako moze poprilicno da Vam smeta ako ako iza sebe imate prozor kroz koji prodire dnevna svetlost ili neki izvor svetla ( lampa i dr...). Ipak, ovi ekrani su mnogo otporniji na fizicka oštecenja (tipa udarci ili ogrebotine) pa treba i to uzeti u obzir ukoliko u kuci imate malo dete...4. Kod plasme ne mozete da birate velicinu jer se po pravilu proizvode u velicinama 42" (107cm) pa na više. Spektar raspolozivih velicina LCD je mnogo veci (najmanji je od svega nekoliko cm...). Na nasem trzistu je 2009.g mogla da se nadje LG plasma od 82cm ali vec dugo nema ovih modela...

LED

LED televizori su buducnost i trend kojem se teži u proizvodnji ekrana. Sa odlicnim tehnickim karakteristikama brzo ce nadvladati LCD i Plasma ekrane. Tehnologija se zasniva na LED (Light Emitting Diode) komponentama i podrazumeva da se svaki pixel sastoji od 3 LED (osnovnih boja crvena/zelena/plava) koje se nezavisno pobudjuju signalom što daje skoro trenutno vreme odziva i sjajan spektar boja.Iako je tehnologija savladana još uvek se nije krenulo u masovnu proizvodnju istih te samim tim ih ni nema na našem tržištu.

Ono što se kod nas prodaje pod etiketom LED ( Samsungova serija UE.. ili Sharpovi modeli...) su standardni LCD televizori koji koštaju 2-3 puta skuplje od standardnih samo zato što su ultra tanki (2-3cm). Ovo su u suštini LCD sa pozadinskim OLED osvetljenjem (što Vam redovno precutkuju trgovci...). Kod standardnih LCD ekrana postoji lampa koja pruža ravnomerno pozadinsko osvetljenje. Kod OLED uredjaja je ova lampa zamenjena panelom sastavljenim od belih LED koje su ukljucuju srazmerno sadrzaju slike(ne pale se na crnim sadržajima a pale na delovima ekrana gde se nalaze svetli detalji) te je kontrast upecatljiviji. Izbacivanjem Lampe i korišcenjem LED panela štedi se na prostoru i ovo omogucava da ovi ekrani budu ultra tanki. Ali su to i dalje LCD paneli....

Proizvodjaci i prodavci...

Pri kupovini televizora obicno se susrecemo sa pitanjem koje je dijagonale ekran televizora, te kolike rezolucije.Rezolucija slike je obicno prva stvar o kojoj se razgovara pri kupovini TV-a. Izdvajaju se uglavnom televizori standardne, HD ready i Full HD rezolucije.Televizori Standrne rezolucije (Standard Definition) imaju 720 x 576 piksela, odnosno 576 linija sa po 720 piksela i trenutno su retki jer su tehnicki prevazidjeni.Televizori Visoke rezolucije (High Definition) ili jednostavnije HD rezolucije imaju mnogo vecu rezoluciju i to pocevši od dvostruko vece (1280x720) pa cak i do petostruko vece (1980x1080) kako je napredovala i sama tehnologija izrade televizora.Što je broj piksela veci to ce rezolucija biti bolja a sama slika kvalitetnija sa više detalja.HD rezolucija Vam omogucava vece uživanje u pracenju Vašin omiljenih sadržaja sa odlicnim kvalitetom slike i zvuka.Najzastupljeniji HD formati su 720p, 1080i i 1080p.Ove oznake govore kolika je detaljna rezolucija, kao i to koji je format ispisivanja na ekranu koristi (i-intrlaced ili isprepletani format, a p-progresiv ili progresivni format). Najnapredniji HD format je 1080p.S obzirom na razlicite HD formate susretacemo se sa razlicitim logotipovima i oznakama:

HD Ready HD Ready ima minimalnu rezoluciju od 720linija za prikazivanje HD sadržaja. Podržava HD video formate 720p i 1080i ali uglavnom ne može prikazati punu rezoluciju sa izvora 1080p (dobijete taman ekran sa porukom da format nije podržan).Da bi dobio ovaj logotip televizor mora imati širok ekran i mora biti opremljen analognom komponentom i HDMI (High Definition Multimedia Interface)HD Ready 1080p Uglavnom su ovo ekrani koji su rezolucije 1366x768pix. HD Ready 1080p ispunjava minimalne zahteve za HD Ready a podržava i prikaz slike 1920x1080 koju ce Vam prikazati donekle degradiranu na svoje mogucnosti prikaza (1366x768)Full HD 1080p Ovo su ekrani koji prikazuju digitalni signal u punom spektru od 1920x1080 pix. Ovo garantuje veci nivo detalja što znaci bliže sedenje velikom ekranu a da pri tome ne vidite pojedinacne piksele i uživate u novim generacijama kucne zabave. Pored toga Full HD 1080p garantuje reprodukciju sadržaja brzinom od 24Hz (24 kadra u sekundi) kao i 50 Hz i 60 Hz (pa cak i do 200Hz) osvezenjem slike.

U praksi :rezolucija Full HD ili HD ready ???

Rezolucija oznacava broj pixela (tacaka) koji cine sam ekran. Najcešca rezolucija je HD Ready i podrazumeva da ekran ima 1366 pixela po horizontali i 768 pixela po vertikali. Visa rezolucija je FULL HD i oznacava ekrane koji imaju 1920x1080 pixela.Veci broj pixela znaci "finiju" sliku puniju detaljima...u teoriji...U praksi to znaci sledece: razliku izmedju Full HD i HD ready ekrana videcete samo pod sledecim uslovima...

potrebno je da obezbedite FullHD signal !!! potrebno je da (kod velicine recimo 82cm) budete udaljeni 1-1.5m od ekrana jer dalje od toga Vaše

oko ne registruje razliku u detaljima !!!

Postavlja se pitanje da li je potrebno kupovati Full HD uredjaj koji je poprilicno skuplji od standardnog HD ready kada ga sigurno necete posmatrati sedeci na metar od njega. Druga stvar, sve naše TV stanice emituju trenutno analogni signal koji je na oba uredjaja isti (pun snega i šuma). Digitalni signal se trenutno emituje eksperimentalno , u podrucju ogranicene pokrivenosti za sta Vam treba krovna antena. Sa druge strane, nije ni svaki digitalni signal FullHD (vidi DVB-T...). Ukoliko signal dobijate preko kablovske distribucije, morate distributeru doplatiti kako bi Vam obezbedio prijem digitalnih signala. U vecini slucajeva dobijete dodatni uredjaj (externi DVB tuner-decoder) koji ukljucujete u Vaš uredjaj Scart (ANALOGNIM!??!) kablom....nema tu ni traga od digitalnog signala! Ako sklopite jos skuplji ugovor sa kablovskim distributerom, dobijate bolji externi receiver koji vezujete na Vaš uredjaj HDMI kablom. Pa cak i u tom slucaju mozete da pratite FullHD signal samo na nekolicini satelitskih kanala koji ga u stvari i emituju...

Kontrast

Standardni kontrast (ili samo kontrast...) Kontrast definiše sposobnost ekrana da prikaže razliku izmedju najsvetlije bele i najtamnije crne nijanse boje. Što je veca cifra koja ga opisuje to je ekran bolji. Standardne velicine se krecu od 800:1 do 15.000:1.

Dinamicki kontrastMnogo cesca karakteristika u specifikacijama trgovaca i proizvodjaca. Odnos dinamickog kontrasta odredjuje najtamnije i najsvetlije boje koje sistem proizvodi u toku odredjenog vremenskog perioda. Dinamicki kontrast omogucava da se zadrže svi tonovi izmedju najsvetlije bele i najtamnije crne, kako bi se obezbedio postojan i neverovatan kvalitet slike. Na taj nacin, slike dobijaju vecu dubinu i više detalja. Srecu se odnosi od 3.500:1 do 50.000:1 kod LCD odnosno 2.000.000:1 kod plasma ekrana. Ova velicina je uvek u srazmeri cca 4x standardni kontrast.

U praksi:

Za sve kontraste (dinamicke) koji su veci od 7.000:1 ( ato su uglavnom svi današnji ekrani) može se reci da su zadovoljavajuci. Ocigledna je razlika u konrastu od 4.000:1 i recimo 7.500:1 dok poredeci ekrane 50.000:1 i 10.000:1 tesko mozemo primetiti razliku i reci koji od njih ima 5x veci kontrast!!!.Sa duge strane, ne postoji etalon ni standard po kojem se ovi kontrasti mere i porede. Ove vrednosti su dobijene odredjenim merenjima i proracunima i nisu isti za sve proizvodjace. Tako 10.000:1 kod Sony-a nije isto kao kod Panasonica, Samsunga ili dr... Ove cifre se cesto napumpavaju i sluze uglavnom u svrhu reklame. Samsung je prvi odustao od ove pomame za ogromnim nerealnim ciframa te svoje kontraste definiše opisno: High (visok kontrast), Ultra High ili Mega contrast...

DVB (digital video broadcasting) ili digitalni video prenos

TV signal se od studija u kojem nastaje emituje do našeg TV uredjaja. Postoje analogni (PAL, SECAM, NTSC) i digitalni standardi (DVB) za prenos i obradu signala. Iako je u svetu prevazidjen, kod nas je još uvek aktuelan analogni sistem obrade signala kojim se koristi vecina domacih TV stanica.Analogni sistem je loš u smislu da je korisni signal na putu od studija do našeg uredjaja "oslabljen i pokvaren" smetnjama, šumovima i dr...pa je slika koju dobijamo nejasna, sadrži senke i dr. Svi ovi nedostaci su prevazidjeni kod digitalnog prenosa.U cilju pracenja svetskih tokova, naša zemlja se obavezala da do 2012.g predje na DVB standard.Kako je ovaj standard relativno nov, svi vlasnici klasicnih TV (TV sa katodnom cevi) koji su opremljeni samo analognim Tunerom ( deo uredjaja koji sluzi za prijem signala ) morace da dokupe dodatni uredjaj koji ce vezati na svoj stari TV kako bi mogli da primaju ovaj novi signal. Drugo rešenje je da prilikom kupovine novog LCD/plasma uredjaja obratite pažnju da li poseduje DVB tuner.

DVB standardi

Kupili ste uredjaj koji poseduje DVB nalepnicu! Pretpostavljam da Vam niko nije skrenuo pažnju na slovo koje stoji posle oznake DVB:DVB-T ...DVB-T2 ...DVB-C... DVB-S ...DVB-H ????

Oznake obelezavaju sistem prenosa: T (terrestrial, zemaljsko emitovanje), C (cable, za kablovske mreze), S (satellite, preko satelita), H (handheld, za mobilne uredjaje)

Vikipedija: "DVB-T ( DVB-Terrestrial) je najmladji i najsloženiji sistem iz grupe DVB standarda. Prvi koncepti su usvojeni 1993. a prva finalna verzija 1997.

godine. Podrazumeva prenos digitalizovanog audio i video sadržaja zemaljskim putem (over-the-air) posredstvom emisione tehnologije u VHF i UHF opsegu uz pomoc konvencionalnih sistema predajnika i odgovarajucih prijemnika.

U Srbiji je vec jedan broj televizija zapoceo svoje eksperimentalne projekte digitalnog emitovanja. Prva emitovanja su zapoceta 2005.godine. RTS je medju prvima zapoceo digitalno emitovanje, a trenutno emituje sa dve lokacije Avale i Iriškog Venca. Jedna od prvih televizija koja je imala svoje digitalno emitovanje je i TV5 iz Niša. Za vreme naucnog foruma Telsix 2009 u Nišu po prvi put u našoj zemlji je napravljen multipleks više televizijskih kanala koji su cinili: TV Foks, TV5, TV KCN i promo kanal foruma i Telekom Srbije. Ceo multipleks kao i akviziciju TV signala je odradjen od strane Telekoma dok je DVB-T predajnik bio u vlasništvu TV5.

DVB-T2 je naprednija verzija DVB standarda za terestrijalno emitovanje. Omogucuje znatno bolju iskorišcenost spektra, tako da se pri optimalnim parametrima emitovanja može u jedan kanal smestiti i do 40Mbit/s. Na taj nacin se može u jednom kanalu smestiti preko 10 SD kanala. Odlukom Vlade Republike Srbije za datum prelaska sa analognog na digitalni nacin emitovanja programa izabran je 4.04.2012. a za standard je izabran DVB-T2. Zahvaljujuci kompaniji Telekom Srbije i TV Foks Srbija je vec u 2009. dobila prvo eksperimentalno emitovanje DVB-T2 signala za vreme Telfora."

DVB-T i DVB-T2

DVB-T je standard za emitovanje digitalnog televizijskog signala.

Zemlje koje su prve pocele digitalizaciju zemaljske televizije u Evropi, izabrale su DVB-T standard još 1997. godine. Medjutim, u medjuvremenu se pojavio DVB-T2, kao njegova znacajno poboljšana verzija.U Velikoj Britaniji je tokom 2009. godine, BBC poceo sa test emitovanjem DVB-T2 signala, pripremajuci se za HDTV emitovanje. Prvi HD servis poceo je sa radom na podrucju Liverpula i Mancestera 2. decembra 2009. godine. Do sredine sledece godine, ocekuje se da 50% populacije u Engleskoj ima pristup HD kanalima.Od sledece godine u Finskoj ce biti dostupna HDTV, koristeci DVB-T2 i MPEG-4 standard. Postojeci DVB-T (i MPEG-2) kanali bice operativni do 2016. godine ili duže.Primenu DVB-T2 standarda pocele su da razmatraju i druge evropske zemlje. Kada one budu donele odluku o tome da se izabere ovaj napredniji standard emitovanja digitalnog signala, njihovi gradjani ce morati da kupe nove STB-ove, jer STB-ovi koji podržavaju DVB-T, ne podržavaju i DVB-T2, što znaci da su potrebna nova ulaganja.Imajuci sve ovo u vidu, uzevši u obzir da tehnologija vrlo brzo napreduje i da se stalno usavršavaju postojeci i nastaju novi, bolji standardi, a narocito uzevši u obzir da ce prelazak na digitalnu televiziju u Srbiji biti tek za dve i po godine, jer je od trenutka donošenja Strategije, do prelaska na digitalno emitovanje ostalo skoro tri godine, Republika Srbija je izabrala DVB-T2 standard. Tako nece biti potrebe da naši gradjani kupuju dve vrste STB-ova za kratko vreme i troše dodatni novac. Trenutna cena STB-ova je oko 100 evra, a ona ce biti znacajno niža krajem 2011, odnosno pocetkom 2012. godine.

DVB-T2 ili ništa ???

Oznaku DVB-t2 je potrebno da Vaš uredjaj poseduje iskljucivo ako nameravate da primate individualno DVB signal putem antene sa nekog od bliskih predajnika. Ukoliko signal primate preko nekog od kablovskih distributera, vec sada su u ponudi digitalni paketi uz koje dobijate dodatne uredjaje koji mogu da prime i dekodiraju ovaj signal. Tako da nije bitno da li Vaš uredjaj poseduje samo analogni ili neki od digitalnih tunera, svakako koristite spoljni tjuner koji Vam obezbedjuje distributer.Ukoliko zelite pravi HD kvalitet slike treba da zahtevate uredjaj koji na svoj TV možete povezati HDMI konekcijom (koja je digitalna) a ne one sa Scart konekcijom (koja je analogna)!!!

HDMI Oznacava multimedijalni intefejs visoke definicije (High-Definition Multimedia Interface). Slican je DVI interfejsu (ali koristi mnogo manje konektore), multi-pin HDMI interfejs prenosi nekomprimovanu digitalnu video sliku sa zaštitom od kopiranja i višekanalnim zvukom. Uz pomoc adaptera, HDMI može da bude kompatibilan sa sa vecinom trenutnih DVI konekcija.

Da bi ste uživali u najboljem zvucnom i vizuelnom doživljaju, predlažemo da Vaše A/V uredjaje povežete pomocu HDMI kablova. Ranije su se za takvu vrstu konekcije koristili skart i chinch kablovi koji su nosili odredjene smetnje u reprodukciji slike i tona ( oivicena kontura, dupla slika, sneg, šum i ostale deformacije slike i tona ). Danas uz pomoc HDMI kablova, signal se prenosi digitalnim putem bez ikakvih deformacija i smetnji.

Šta je HDMI ?HDMI (multimedijski interfejs visoke rezolucije) je tip veze koji je projektovan za prenos digitalnog audio i video sadržaja visokog kvaliteta i velike rezolucije. Ova veza služi za digitalni prenos signala sa HD uredjaja kao što su DVD playeri, Blue-Ray playeri, playstation konzole, kamere, racunari…na LCD/Plasma televizorwe, A/V receivere i projektore.Svakako najveca prakticna prednost se ogleda u jednostavnom i lakom povezivanju kompletnog kucnog audio/video sistema. Nema više potrebe za gomilom raznih interkonekcijskih kablova, kao ni za neredom koji oni ostavljaju iza uredjaja. Sada sve njih menja jedan HDMI kabel uz mnogo bolji kvalitet slike i zvuka.Ukoliko Vaš i TV i DVD player poseduje ovu vrstu konekcije, primeticete neverovatno poboljšanje u kvalitetu slike u odnosu na klasican SCART . Cak i na malim rastojanjima i dužinama kabla vec od 1,5 m, najobicniji DiVX film u standardnoj rezoluciji ce biti neuporedivo jasniji i boljeg kvaliteta ukoliko koristite HDMI konekciju.

USB , VGA

VGA je klasican konektor koji nam je poznat sa analognih racunarskih monitora. Pošto je ovo najcešci video izlaz racunarskih grafickih karti, vecina proizvodjaca TV uredjaja oprema svoje proizvode ovom konekcijom. Ukoliko se odlucite da na ovaj nacin povežete TV i PC znajte da Vam treba još jedan kabel kako bi ste doveli i zvuk do TV-a pošto VGA prenosi samo informaciju o slici.

USB ulaz se sve cešce srece kao standardna oprema TV uredjaja. To ne znaci da možete TV da povežete direktno sa racunarom vec je predviden za konekciju sa portabl uredjajima ( eksterni HDD, MP3 i MP4 playeri, flash memorije…). Ono što je bitno kod kupovine uredjaja je da se raspitate koji tip USB konekcije poseduje. USB standard 1.0 je sporiji i uredjaji koji ga poseduju uglavnom su sposobni da reprodukuju samo muziku i fotografije ( mp3 i jpeg formate fajlova) dok oni opremljeni bržim USB portom 2.0 mogu da reprodukuju i video sadržaj ( avi, DiVX pa cak i MKV formate).

Neki proizvodjaci (poput Panasonic-a ) daju prednost SD karticama te su njihovi uredjaji umesto USB portom opremljeni citacima SD kartica ( koje naravno koriste svi njihovi fotoaparati i kamere) te opet od brzine porta zavisi da li reprodukuju i video materijal ili ne.

Ugao gledanja

Ova karakteristika ekrana oznacava maksimalni ugao gledanja pri kom kvalitet slike ostaje nepromenjen. Krece se sada vec standardno u vrednostima 178/178. (horizontalni/vertikalni ugao) što znaci da je slika vidljiva u istom kvalitetu posmatrali ekran pod uglom pravim na njegovu površinu ili uglom koji je skoro paralelan sa površinom ekrana. Ova osobina je bila znacajna u prošlosti kada je ugao gledanja bio mnogo manji te ukoliko bi ste TV gledali pod uglom lako je moglo da se desi da vidite samo zatamljenje ekrana ili cak da boje budu u negativu.

Velicina-Udaljenost

Optimalna udaljenost za LCD i Plasma TV

Na osnovu kataloga i preporuka proizvodjaca sledi tabela sa vrednostima optimalne udaljenosti za LCD i Plasma TV.

Vrednosti su dobijene korišcenjem sledece formule:

dijagonala (cm) x 2,5 =optimalna udaljenost gledaoca

Ove vrednosti treba uzeti samo kao preporuku, pod uslovom da imate Full HD signal i da želite da upijete svaki detalj koji Vam pruža ovo iskustvo.

U praksi, za velicine od 32" ( 82cm) ekrane sa opredeljuju kupci koji ce ih posmatrati sa udaljenosti od 2-3m, dok se za vece ekrane 40-42" opredeljuju oni koji program prate sa udaljenosti 4 i više metara.

Narocito u prelaznom periodu (dok još pratimo analogni signal) je potrebna odredjena udaljenost od ekrana kako bi sneg, šum i nejasnoce bili manje uocljivi i manje nam smetali.

Šta je „vreme odziva“ ?

Vreme odziva LCD ili Plasma ekrana, koje se takodje naziva i latentnost, oznacava koliko brzo ekran prikazuje pokretne slike. Vreme odziva meri koliko brzo pojedinacni pikseli monitora menjaju boju (u milisekundama) – što je ovaj broj manji, to se pikseli brže menjaju.

Strucnije receno, vreme odziva je vreme potrebno jednom pikselu LCD ekrana da predje iz potpuno aktivnog crnog stanja u potpuno neaktivno belo stanje, pa ponovo u pocetno stanje. Medjutim, u svakodnevnoj upotrebi, pikseli su retko u sasvim belom ili sasvim crnom stanju, tako da proizvodjaci cesto prijavljuju brzinu kojom se pikseli menjaju iz boje u boju (što se takodje zove i brzina „iz sive u sivu“). Udruženje VESA uskoro ce uvesti specifikacije za standardizaciju izveštaja o vremenu odziva, da bi se ti brojevi lakše poredili.Kako god da se vreme odziva meri, brže jeste bolje kada je rec o doživljaju gledaoca. Ako je vreme odziva LCD-a presporo, pikseli nece uspeti da drže korak s informacijama koje im šalje elektronika, pa cete videti dvostruku ili razmazanu sliku kao i digitalni šum. To posebno važi za igre ili sadrzaje sa brzim promenama slike.Dok vecina proizvodjaca preporucuje vreme odziva od oko 5-8 ms kao osnovnu vrednost za svakodnevnu upotrebu, vreme odziva se brzo spušta kako LCD tehnologija napreduje. Na primer, trenutno je u ponudi veliki broj LCD monitora s vremenom odziva ispod 5 ms. Izuzetno nisko vreme odziva pomaže vam da u potpunosti iskoristite sve mogucnosti današnjih najnaprednijih igara.

velicina ekrana optimalna udaljenost

inch cm m

52 132 3.30

50 127 3.17

46 117 2.92

42 107 2.67

40 102 2.55

37 94 2.35

32 82 2.02

26 66 1.65

22 56 1.40

19 48 1.20

50/100/200 Hz

tech info

Oznake 50Hz, 100Hz, 200Hz ili 600Hz se odnose na frekvenciju ispisa slike na ekranu (broj slika u svakoj sekundi).Ovo je bilo bitno kod CRT ekrana (sa katodnom cevi) kada je 100Hz znacilo da TV ispisuje duplo vise slika na ekranu u svakoj sekundi( u odnosu na standardnih 50Hz). Duplo osvežavanje slika je znacilo da fosforni elementi ekrana ne stignu da izblede pa je bio jaci kontrast i smanjeno je treperenje slike te samim tim i zamaranje ociju.

Kod LCD i Plasma ekrana je sam nacin ispisivanja slike drugaciji te ova funkcija nema tolikog znacaja. Na LCD-u svaki frejm moze biti razlicit, dok kod 100Hz CRT-a se svaki frejm ponavlja dva puta. LCD ima teoretski 'tecniju' sliku kada se ovako uporedi sa 100Hz CRT-om, ali to ljudsko oko ne moze da primeti.

Cak i na brzim promenama sadrzaja slike, zanemarljive su razlike izmedju 50Hz i 200Hz uredjaja. Razlike postoje naravno...ali Vase oko ne moze da ih registruje! Ovo ima znacaja ukoliko ste fan igrackih konzola. Nakon par sati igranja igrica, na 200Hz ekranu oci ce Vam biti manje napregnute nego na 50Hz. Za posmatranje redovnog programa necete osetiti razliku....