univerzitet u nišu.pdf

Click here to load reader

Post on 01-Jan-2016

384 views

Category:

Documents

13 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Vodosnabdevanje Prokuplja

TRANSCRIPT

  • Univerzitet u Niu

    Mainski fakultet

    Maja D. Naskovi

    ZAVRNI RAD

    Ni, 2012.god

  • Univerzitet u Niu

    Mainski fakultet

    Vodosnabdevanje Prokuplja iz akumulacije Bresnica

    ZAVRNI RAD

    Osnovne akademske studije

    Kandidat: Predmetni profesor:

    Maja D. Naskovi 497/09 Prof. dr. Dragica Milenkovi

    Ni, oktobar 2012

  • 3

    Vodosnabdevanje Prokuplja iz akumulacije Bresnica

    Rezime

    Prvi deo zavrnog rada posveen je pumpnim stanicama i vodovodima, sa posebnim

    osvrtom na potrebe koje neprestano rastu zbog poveane potronje. Centralni deo rada posveen je opisu vodovoda grada Prokuplja, transportu vode od

    akumulacije Bresnica do rezervoara visoke zone i pumpnoj stanici Draganja, tehnikom opisu pumpne stanice.

    Na kraju rada navedene su odgovarajue opreme na rezervoaru, bunaru i pumpnoj stanici da bi se omoguilo bre, efikasnije i preciznije oitavanje parametara neophodnih za kvalitetnije i efikasnije vodosnabdevanje grada Prokuplja.

    Kljune rei:

    Pumpa

    Cevovod

    Transport

    Voda

    Rezervoar

  • Sadraj

    UVOD .................................................................................................................................5

    1.OPTI POJMOVI O PUMPNIM STANICAMA I VODOVODNIM SISTEMIMA ...........6

    1.1 KLASIFIKACIJA PUMPNIH STANICA ..................................................................8

    1.2 PODELA PUMPI .................................................................................................... 10

    1.3 USLOVI ZA IZGRADNJU DOBROG PROJEKTA PUMPNE STANICE .............. 14

    1.4 ISPITIVANJE PUMPI ............................................................................................. 14

    2. KLASIFIKACIJA VODOVODA ................................................................................... 15

    3. POTRONJA VODE U NASELJIMA ........................................................................... 18

    4. OPIS VODOVODA GRADA PROKUPLJA .................................................................. 20

    4.1 PREGLED RAZVOJA SISTEMA VODOSNABDEVANJA PROKUPLJA ............ 20

    4.2 SADANJE STANJE VODOSNABDEVANJA GRADA PROKUPLJA ................. 21

    4.3 IZVORITA VODE VODOVODA GRADA PROKUPLJA .................................... 21

    4.4 OPIS POSTOJEEG STANJA ................................................................................ 23

    4.5 TEHNIKI OPIS PUMPNE STANICE ................................................................... 28

    4.6 TRANSPORT VODE OD PUMPNE STANICE DRAGANJA DO REZERVOARA

    NISKE ZONE ................................................................................................................... 31

    4.7 RASPOLOIVI REZERVOARSKI PROSTOR....................................................... 32

    5. AKUMULACIJA BRESNICA I TRANSPORT VODE DO REZERVOARA U

    PROKUPLJU ....................................................................................................................... 33

    5.1 TEHNIKI OPIS ..................................................................................................... 36

    6. OPREMA NA OBJEKTIMA ......................................................................................... 39

    6.1 OPREMA NA REZERVOARU ............................................................................... 39

    6.2 OPREMA NA BUNARIMA .................................................................................... 40

    6.3 OPREMA NA PUMPNOJ STANICI ....................................................................... 40

    7. ZAKLJUAK ................................................................................................................ 41

    8. LITERATURA............................................................................................................... 42

    9. BIOGRAFIJA ................................................................................................................ 43

  • 5

    UVOD

    Voda je neophodan element ljudskog ivljenja i okruen njom ovek tokom istorije

    gradi postrojenja, kako bi vodu iskoristio za svoje potrebe. Ova postrojenja, nazvana

    hidropostrojenjima poprimala su razliite konstrukcijske oblike. Sva hidropostrojenja imala su dve bitne namene: iskoristiti hidroenergiju za pokretanje maina s jedne strane i dovesti vodu na eljeno mesto radi njenog korienja s druge. Hidroenergetska postrojenja su sloeni tehniki objekti, koji slue za pretvaranje hidraulike energije u mehaniku, a zatim u elektrinu i obratno, za pretvaranje elektrine i mehanike u hidrauliku energiju.

    Hidroenergetska postrojenja predstavljaju funkcionalno jedinstvo hidrotehnikih objekata, energetske i mehanike opreme.

    Sva hidroenergetska postrojenja se mogu svrstati prema nameni u sledee osnovne grupe:

    Hidroturbinska postrojenja - hidroelektrane

    Pumpna postrojenja

    Pumpno akumulacione hidroelektrane

    Plimske hidroelektrane

    Hidropostrojenja specijalne namene

  • 1.OPTI POJMOVI O PUMPNIM STANICAMA I

    VODOVODNIM SISTEMIMA

    Hidroenergetska postrojenja koja imaju zadatak da transportuju vodu sa nieg nivoa na vii nivo, sa mesta nieg pritiska na mesto vieg pritiska, kao i da vodu transportuju na velike udaljenosti nazivaju se pumpnim postrojenjima.

    Svako pumpno postrojenje snabdevano je bar sa jednom mainom- pumpom koja obogauje energijom vodu, tako da ona moe da savlada sve otpore na svom putu kroz cevovod, pritiske i vie kote. Na slici.1 prikazana je principska ema jednog pumpnog postrojenja.

    Slika 1: Principska ema jednog pumpnog postrojenja

    Pumpa se pogoni elektromotorom, dizel ili SUS motorom i drugim pogonskim

    mainama. Pumpa i pogonska maina ine agregat. Zavisno od namene, pumpna postrojenja su snabdevena i pomonom opremom koja treba da obezbedi nesmetan i dugotrajan rad.

    Pumpna postrojenja imaju iroku primenu u tehnikoj praksi. Koriste se u sistemima vodosnabdevanja, u poljoprivredi za navodnjavanje i odvodnjavanje polja, u

    kanalizacionim sistemima, u sistemima odbrane priobalnih terena od poplave, dopremaju

    vode u stanove visokih solitera, u sistemima podmazivanja itd.

  • 7

    Oblik pumpne stanice, odnosno sistem za transportovanje tenosti u najoptijem

    obliku prikazan je na slici 2 i sastoji se od:

    1. Usisne korpe 2. Usisne cevi 3. Konfuzora 4. Pumpe 5. Difuzora 6. Povratne klapne 7. Zasuna 8. Potisne cevi

    Slika 2. Pumpna stanica

    Pumpna stanica, odnosno sistem za transportovanje tenosti u najoptijem sluaju

    prikazan je na slici 2. i sastoji se od: vodozahvata u kome je uronjena usisna crpna cev

    (2), na ijem kraju je usisna korpa (1). Na usisnoj cevi (2), s druge strane nalazi se

    konfuzor (3) koji se nadovezuje na centrifugalnu pumpu (4). S druge strane na izlazu iz

    pumpe postavlja se difuzor (5), a zatim dolazi povratna klapna (6) i zasun (7) koji slui za

    regulisanje protoka. Na zasun se postavlja odvodna potisna cev (8) kojom se voda dovodi

    do sabirnog rezervoara (9).

  • 1.1 KLASIFIKACIJA PUMPNIH STANICA

    Uzajamni poloaj pumpnog agregata i hidromainske opreme u jednom

    hidraulikom sistemu pumpne stanice zavisi u prvom redu od:

    Konkretne namene pumpne stanice (vodosnabdevanje, melioracija, otpadne vode, energetske potrebe i dr. );

    Od protoka za koji se pumpna stanica projektuje (mala sa protokom do 1 m3/s, srednja sa protokom do 5 m

    3/s i velika sa protokom veim od 5m3/s);

    Vrste i tipa ugraene pumpe (ili pumpi) spiralna ili viestepena, horizontalna ili vertikalna, centrifugalna, zavojna ili osna;

    Dozvoljene usisne visine ;

    Lokalnih uslova (topografski i geoloki uslovi) gde se pumpna stanica gradi;

    Vrste vodozahvata (akumulacija, reka, istoa vode).

    Pumpne stanice mogu da se koriste i u graevinarstvu, rudarstvu, u sistemima za navodnjavanje. Postoje i plivajue pumpne stanice koje se koriste kada se nivo vode u crpitu menja u irokim granicama. Pumpni agregat i pratea oprema postavljaju se na splav, a veza sa potisnim cevovodom ostvaruje se pomou specijalnih sferinih spojnica. Oblici pumpnih stanica su vrlo razliiti. Prilagoavamo ih odgovarajuim crpnim prilikama, tipu pumpe, nainu uzimanja vode, kao i prostornom rasporedu, zbog potrebne usisne visine ponekad se prostorija za smetaj pumpi sputa.

    Za izbor broja i veliine agregata vanu ulogu imaju, pored isto hidraulikih momenata koji proizilaze iz karakteristinih krivih cevovoda i pumpe, cena nabavke i tekui pogonski trokovi. Za sve vee projekte pumpnih stanica treba povesti i proraun ekonominosti. Pumpe jednakih karakteristika poeljne su u pumpnoj stanici radi rezervnih delova i jednostavnijeg odravanja.

    Pumpe istog principa rada razlikuju se po konstrukciji. Tako, centrifugalne i

    dijagonalne pumpe mogu biti jednostepene i viestepene, a po poloaju, horizontalne i vertikalne. Horizontalne pumpe se postavljaju iznad nivoa vode u crpnom rezervoaru, a

    samousisna visina crpljenja im je ograniena na maksimalno 5 7 m. Vertikalne pumpe su uronjene u vodu, a zavisno od dubine bunara pumpe izvode se kao kompletno uronjene

    uronjene sa elektromotorom (tzv. bunarske pumpe) ili sa uronjenim pumpnim delom i motorom iznad vode.

    Aksijalne (propelerne) pumpe po pravilu se izvode kao vertikalne jednostepene

    pumpe uronjene u vodu sa pogonskim motorom iznad vode. Po konstrukciji mogu biti sa

    fiksiranim poloajem lopatica i sa lopaticama koje mogu da se zakreu. Za viskoznije tenosti upotrebljavaju se z

View more