univerzitet u nišu.pdf

Univerzitet u Niu

Mainski fakultet

Maja D. Naskovi

ZAVRNI RAD

Ni, 2012.god

Univerzitet u Niu

Mainski fakultet

Vodosnabdevanje Prokuplja iz akumulacije Bresnica

ZAVRNI RAD

Osnovne akademske studije

Kandidat: Predmetni profesor:

Maja D. Naskovi 497/09 Prof. dr. Dragica Milenkovi

Ni, oktobar 2012

3

Vodosnabdevanje Prokuplja iz akumulacije Bresnica

Rezime

Prvi deo zavrnog rada posveen je pumpnim stanicama i vodovodima, sa posebnim

osvrtom na potrebe koje neprestano rastu zbog poveane potronje. Centralni deo rada posveen je opisu vodovoda grada Prokuplja, transportu vode od

akumulacije Bresnica do rezervoara visoke zone i pumpnoj stanici Draganja, tehnikom opisu pumpne stanice.

Na kraju rada navedene su odgovarajue opreme na rezervoaru, bunaru i pumpnoj stanici da bi se omoguilo bre, efikasnije i preciznije oitavanje parametara neophodnih za kvalitetnije i efikasnije vodosnabdevanje grada Prokuplja.

Kljune rei:

Pumpa

Cevovod

Transport

Voda

Rezervoar

Sadraj

UVOD .................................................................................................................................5

1.OPTI POJMOVI O PUMPNIM STANICAMA I VODOVODNIM SISTEMIMA ...........6

1.1 KLASIFIKACIJA PUMPNIH STANICA ..................................................................8

1.2 PODELA PUMPI .................................................................................................... 10

1.3 USLOVI ZA IZGRADNJU DOBROG PROJEKTA PUMPNE STANICE .............. 14

1.4 ISPITIVANJE PUMPI ............................................................................................. 14

2. KLASIFIKACIJA VODOVODA ................................................................................... 15

3. POTRONJA VODE U NASELJIMA ........................................................................... 18

4. OPIS VODOVODA GRADA PROKUPLJA .................................................................. 20

4.1 PREGLED RAZVOJA SISTEMA VODOSNABDEVANJA PROKUPLJA ............ 20

4.2 SADANJE STANJE VODOSNABDEVANJA GRADA PROKUPLJA ................. 21

4.3 IZVORITA VODE VODOVODA GRADA PROKUPLJA .................................... 21

4.4 OPIS POSTOJEEG STANJA ................................................................................ 23

4.5 TEHNIKI OPIS PUMPNE STANICE ................................................................... 28

4.6 TRANSPORT VODE OD PUMPNE STANICE DRAGANJA DO REZERVOARA

NISKE ZONE ................................................................................................................... 31

4.7 RASPOLOIVI REZERVOARSKI PROSTOR....................................................... 32

5. AKUMULACIJA BRESNICA I TRANSPORT VODE DO REZERVOARA U

PROKUPLJU ....................................................................................................................... 33

5.1 TEHNIKI OPIS ..................................................................................................... 36

6. OPREMA NA OBJEKTIMA ......................................................................................... 39

6.1 OPREMA NA REZERVOARU ............................................................................... 39

6.2 OPREMA NA BUNARIMA .................................................................................... 40

6.3 OPREMA NA PUMPNOJ STANICI ....................................................................... 40

7. ZAKLJUAK ................................................................................................................ 41

8. LITERATURA............................................................................................................... 42

9. BIOGRAFIJA ................................................................................................................ 43

5

UVOD

Voda je neophodan element ljudskog ivljenja i okruen njom ovek tokom istorije

gradi postrojenja, kako bi vodu iskoristio za svoje potrebe. Ova postrojenja, nazvana

hidropostrojenjima poprimala su razliite konstrukcijske oblike. Sva hidropostrojenja imala su dve bitne namene: iskoristiti hidroenergiju za pokretanje maina s jedne strane i dovesti vodu na eljeno mesto radi njenog korienja s druge. Hidroenergetska postrojenja su sloeni tehniki objekti, koji slue za pretvaranje hidraulike energije u mehaniku, a zatim u elektrinu i obratno, za pretvaranje elektrine i mehanike u hidrauliku energiju.

Hidroenergetska postrojenja predstavljaju funkcionalno jedinstvo hidrotehnikih objekata, energetske i mehanike opreme.

Sva hidroenergetska postrojenja se mogu svrstati prema nameni u sledee osnovne grupe:

Hidroturbinska postrojenja - hidroelektrane

Pumpna postrojenja

Pumpno akumulacione hidroelektrane

Plimske hidroelektrane

Hidropostrojenja specijalne namene

1.OPTI POJMOVI O PUMPNIM STANICAMA I

VODOVODNIM SISTEMIMA

Hidroenergetska postrojenja koja imaju zadatak da transportuju vodu sa nieg nivoa na vii nivo, sa mesta nieg pritiska na mesto vieg pritiska, kao i da vodu transportuju na velike udaljenosti nazivaju se pumpnim postrojenjima.

Svako pumpno postrojenje snabdevano je bar sa jednom mainom- pumpom koja obogauje energijom vodu, tako da ona moe da savlada sve otpore na svom putu kroz cevovod, pritiske i vie kote. Na slici.1 prikazana je principska ema jednog pumpnog postrojenja.

Slika 1: Principska ema jednog pumpnog postrojenja

Pumpa se pogoni elektromotorom, dizel ili SUS motorom i drugim pogonskim

mainama. Pumpa i pogonska maina ine agregat. Zavisno od namene, pumpna postrojenja su snabdevena i pomonom opremom koja treba da obezbedi nesmetan i dugotrajan rad.

Pumpna postrojenja imaju iroku primenu u tehnikoj praksi. Koriste se u sistemima vodosnabdevanja, u poljoprivredi za navodnjavanje i odvodnjavanje polja, u

kanalizacionim sistemima, u sistemima odbrane priobalnih terena od poplave, dopremaju

vode u stanove visokih solitera, u sistemima podmazivanja itd.

7

Oblik pumpne stanice, odnosno sistem za transportovanje tenosti u najoptijem

obliku prikazan je na slici 2 i sastoji se od:

1. Usisne korpe 2. Usisne cevi 3. Konfuzora 4. Pumpe 5. Difuzora 6. Povratne klapne 7. Zasuna 8. Potisne cevi

Slika 2. Pumpna stanica

Pumpna stanica, odnosno sistem za transportovanje tenosti u najoptijem sluaju

prikazan je na slici 2. i sastoji se od: vodozahvata u kome je uronjena usisna crpna cev

(2), na ijem kraju je usisna korpa (1). Na usisnoj cevi (2), s druge strane nalazi se

konfuzor (3) koji se nadovezuje na centrifugalnu pumpu (4). S druge strane na izlazu iz

pumpe postavlja se difuzor (5), a zatim dolazi povratna klapna (6) i zasun (7) koji slui za

regulisanje protoka. Na zasun se postavlja odvodna potisna cev (8) kojom se voda dovodi

do sabirnog rezervoara (9).

1.1 KLASIFIKACIJA PUMPNIH STANICA

Uzajamni poloaj pumpnog agregata i hidromainske opreme u jednom

hidraulikom sistemu pumpne stanice zavisi u prvom redu od:

Konkretne namene pumpne stanice (vodosnabdevanje, melioracija, otpadne vode, energetske potrebe i dr. );

Od protoka za koji se pumpna stanica projektuje (mala sa protokom do 1 m3/s, srednja sa protokom do 5 m

3/s i velika sa protokom veim od 5m3/s);

Vrste i tipa ugraene pumpe (ili pumpi) spiralna ili viestepena, horizontalna ili vertikalna, centrifugalna, zavojna ili osna;

Dozvoljene usisne visine ;

Lokalnih uslova (topografski i geoloki uslovi) gde se pumpna stanica gradi;

Vrste vodozahvata (akumulacija, reka, istoa vode).

Pumpne stanice mogu da se koriste i u graevinarstvu, rudarstvu, u sistemima za navodnjavanje. Postoje i plivajue pumpne stanice koje se koriste kada se nivo vode u crpitu menja u irokim granicama. Pumpni agregat i pratea oprema postavljaju se na splav, a veza sa potisnim cevovodom ostvaruje se pomou specijalnih sferinih spojnica. Oblici pumpnih stanica su vrlo razliiti. Prilagoavamo ih odgovarajuim crpnim prilikama, tipu pumpe, nainu uzimanja vode, kao i prostornom rasporedu, zbog potrebne usisne visine ponekad se prostorija za smetaj pumpi sputa.

Za izbor broja i veliine agregata vanu ulogu imaju, pored isto hidraulikih momenata koji proizilaze iz karakteristinih krivih cevovoda i pumpe, cena nabavke i tekui pogonski trokovi. Za sve vee projekte pumpnih stanica treba povesti i proraun ekonominosti. Pumpe jednakih karakteristika poeljne su u pumpnoj stanici radi rezervnih delova i jednostavnijeg odravanja.

Pumpe istog principa rada razlikuju se po konstrukciji. Tako, centrifugalne i

dijagonalne pumpe mogu biti jednostepene i viestepene, a po poloaju, horizontalne i vertikalne. Horizontalne pumpe se postavljaju iznad nivoa vode u crpnom rezervoaru, a

samousisna visina crpljenja im je ograniena na maksimalno 5 7 m. Vertikalne pumpe su uronjene u vodu, a zavisno od dubine bunara pumpe izvode se kao kompletno uronjene

uronjene sa elektromotorom (tzv. bunarske pumpe) ili sa uronjenim pumpnim delom i motorom iznad vode.

Aksijalne (propelerne) pumpe po pravilu se izvode kao vertikalne jednostepene

pumpe uronjene u vodu sa pogonskim motorom iznad vode. Po konstrukciji mogu biti sa

fiksiranim poloajem lopatica i sa lopaticama koje mogu da se zakreu. Za viskoznije tenosti upotrebljavaju se z