u univerzitet u beogradu –saobraĆajni fakultet

U UNIVERZITET U BEOGRADU –SAOBRAĆAJNI FAKULTET

POSLOVNA EKONOMIKA

SA ELEMENTIMA UPRAVLJANJA FINANSIJAMA

PREDUZEĆE

Jelica Petrović-Vujačić

CILJ I PREDMET PROUČAVANJA POSLOVNE

EKONOMIKE

• Proučavanje celine procesa poslovanja preduzeća, odnosno

procesa stvaranja vrednosti.

• Proučava karakteristike šireg i užeg poslovnog okruženja.

• Efektivnost i efikasnost poslovanja preduzeća su značajni

aspekti proučavanja poslovne ekonomike.


POJAM PREDUZEĆA

• Preduzeće je samostalna organizacija ekonomskih resursa

koja transformišući uložene resurse u rezultate stvara

vrednost sa ciljem ostvarenja profita.

• Ulaganja - Proces transformacije ulaganja u rezultate –

Okruženje preduzeća – Rezultati preduzeća


PREDUZEĆE KAO SISTEM

Ulaganja → Proces transformacije → Rezultati

Ulaganja: materijal, ljudski resursi, informacije i znanje

Okruženje: spoljašnji uslovi u pogledu nabavke resursa,

plasmana proizvoda i usluga

Rezultati : robe (proizvodi) i usluge


PODSISTEMI PREDUZEĆA

Podsistemi održavanja veza sa okruženjem i na strani

ulaganja i na strani rezultata

Podsistem operacija - odvija se transformacija ulaganja u

rezultate (npr. proizvodni programi i sl.)

Podsistem održavanja sa ciljem nesmetanog odvijanja procesa

(održavanje voznog parka, ljudski resursi...)

Podsistem prilagođavanja prati promene u okruženju i pomaže

da se preduzeće prilagodi tim promenama

Upravljački podsistem definiše ciljeve, strategije i politike,

određuje strukturu preduzeća, aktivnosti podsistema)


RAZLOZI ZA POSTOJANJE PREDUZEĆA

• Podela rada i specijalizacija (prvi je Adam Smit objasnio prednosti

podele rada u vreme manufakturne proizvodnje, specijalizacija za određeni

posao deluje na rast produktivnosti, savremena privreda se karakteriše

podelom rada, odnosno specijalizacijom)

• Veće korišćenje tehnike i tehnologije ( upotreba savremene

tehnologije omogućava postizanje ekonomije obima i

ekonomije širine).

• Upravljanje spoljnim okruženjem ( preduzeće može uspešno

da upravlja neizvesnošću i rizicima sa kojima se suočava u

budućem poslovanju)

• Smanjenje transakcionih troškova (troškovi nadgledanja i

pregovaranja)

• Podsticanje i kontrola


RAZLIČITE VRSTE PODELA PREDUZEĆA

Podela prema tipu delatnosti:

• Proizvodna

• Uslužna

• Podela prema veličini:

• Mikro, Mala

• Srednja

• Velika


PODELA PREDUZEĆA PO VELIČINI

• Razvrstavanje pravnih lica za potrebe sastavljanja finansijskih

izveštaja za 2016. godinu uređeno je odredbama člana 6.

Zakona o računovodstvu (“Sl. Glasnik RS”, br. 62/2013, u

daljem tekstu Zakon)

• Pravna lica se premaZakonu razvrstavaju na mikro, mala,

srednja i velika u zavisnosti od:

1) prosečnog broja zaposlenih,

2) poslovnog prihoda i

3) prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđene na dan

sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u

poslovnoj godini.

Jelica Petrović Vujačić

KRITERIJUMI ZA VELIČINU I GRANIČNE VREDNOSTI

• Prema članu 6. stav. 2 Zakona u mikro pravna lica

razvrstavaju se pravna lica koja ne prelaze dva od sledećih

kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 10;

2) poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (izračunata kao

aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne

godine ) 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.



• Prema članu 6. stav 3. Zakona, u mala pravna lica

razvrstavaju se pravna lica koja prelaze dva kriterijuma iz

stava 2. ovog člana, ali ne prelaze dva od sledećih

krietrijuma :

1) prosečan broj zaposlenih 50

2) poslovni prihod 8.800.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine 4.400.000 EUR u

dinarskoj protivvrednosti.



• Prema Zakonu član 6. stav 4. u srednja pravna lica

razvrstavaju se pravna lica koja prelaze dva kriterijuma iz

stava 3. ovog čalana, ali ne prelaze dva od sledećih

kriterijuma :

1) prosečan broj zaposlenih 250;

2) poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj

protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine 17.500.000 EUR u

dinarskoj protivvrednosti.

• U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica koja

prelaze dva kriterijuma iz stava 4. ovog člana.


SREDNJA I VELIKA PREDUZEĆA

Organizaciona struktura i način upravljanja – razlika u

odnosu na mala preduzeća .

• Profesionalizacija upravljanja – menadžeri.

• Prednosti velikih preduzeća : lakše obezbeđuju finansijska

sredstva, manji tržišni rizik, ekonomija obima i ekonomija

dometa/širine omogućuju smanjenje prosečnih troškova, ulažu

u istraživanje i razvoj (R&D).

• Nedostaci velikih preduzeća : povećanje troškova ukoliko se

poveća preduzeće, problemi koordinacije i kontrole,

ekonomija obima može da predje u disekonomiju (rast

troškova poslovanja).


MALA PREDUZEĆA

• Prednosti: zapošljavaju najveći broj lica, najveći broj je

ovakvih preduzeća u privredi, sa njima se povezuju srednja i

velika preduzeća, značaj preduzetništva, fleksibilna su,

prednosti u pogledu upravljanja ljudskim resursima,

• Nedostaci: velika ztavisnost od znanja, sposobnosti i

drugih profesionalnih i ličnih osobina jednog ili manjeg

broja ljudi. Često su manje efikasna jer poslovanje zasnivaju

na jednom ili dva proizvoda, više su izložena tržišnim

rizicima u odnosu na veća preduzeća. Problemi

obezbeđevinja finansijskih sredstava.


PRIVREDNA DRUŠTVA – DRUŠTVA LICA

• INOKOSNO PREDUZEĆE

• ORTAČKO PREDUZEĆE

• KOMANDITNO DRUŠTVO (komplementar ima

neograničenu odgovornost, komanditor odgovara do visine

svog uloga).


DRUŠTVO KAPITALA

• DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

d.o.o. (udeli u d.o.o. nisu predstavljeni na tržištu hartija od

vrednosti što je bitna razlika u odnosu na akcionarsko

društvo). Postoji direktor i upravni odbor. Ograničena je

odgovornost članova društva za raliku od društva lica.

• AKCIONARSKO DRUŠTVO (osnovni kapital je određen i

podeljen na akcije)

• “Menadžerska revolucija” – pojava vezana za razdvajanje

funkcije upravljanja poslovanjem preduzeća (obavljaju je

menadžeri) i funkcije vlasništva nad preduzećem (vlasnici).


AKCIONARSKO DRUŠTVO

• OTVORENO I ZATVORENO AKCIONARSKO

DRUŠTVO

• Zatvoreno akcionarsko društvo nastaje bez javnog upisa

akcija .

• Otvoreno akcionarsko društvo nastaje sukcesivno – osnivač

upisuje deo akcija, a za ostatak se objavljuje javni poziv.

• Obične i preferencijalne akcije

• Skupština akcionara

• Upravni odbor (najmanje četiri sednice godišnje) -

predsednik upravnog odbora


u univerzitet u beogradu –saobraĆajni fakultet

Documents