univerzitet umetnosti u beogradu

UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

/1937 /1957

Univerzitetumetnosti u Beogradu

/1997

Glavni urednikprof. Svetozar Rapaji}prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu

^lanovi redakcije:Prof. Zoran Vukovi}prorektor Univerziteta umetnosti

Prof. Sr|an Hofmandekan Fakulteta muzi~ke umetnosti

Prof. Branko Miqu{dekan Fakulteta likovnih umetnosti

Prof. dr Branko Vujovi}dekan Fakulteta primewenih umetnosti i dizajna

Prof. dr Qiqana Mrki}-Popovi}dekan Fakulteta dramskih umetnosti

Lektor:Milutin Petrovi}

Likovno grafi~ki urednik:docent Ilija Kne`evi}

Urednik fotografije:Dragoslav Mirkovi}

Fotografije:Tatjana Simonovi}, Dragoslav Mirkovi}, Danilo Vasi},Vladimir Tatarevi}, Goran Basari}, Milan Miletini foto dokumentacija Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu

Izdava~:Univerzitet umetnosti u Beogradu, Kosan~i}ev venac 29

[tampa:Zavod za grafi~ku tehnikuTehnolo{koñmetalur{kog fakulteta u Beogradu, Karnegijeva 4

Nastavno-umetni~ko-nau~no ve}e Univerzitetaumetnosti u Beogradu, na sednici odr`anoj 18. oktobra1995. godine, donelo je odluku da se izda MonografijaUniverziteta umetnosti u Beogradu, na srpskom i engleskom jeziku, u okviru proslave 60. godinavisoko{kolske umetni~ke nastave u Srbiji i 40. godinaod osnivawa Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Sada{wi Kolegijum Rektorata Univerziteta umetnosti u sastavu: rektor red. prof. Radmila Bako~evi} i prorektori: red. prof. Zoran Vukovi},red. prof. Gradimir Petrovi} i red. prof. SlavenkoSaletovi}, zahvaqujeSaveznom ministarstvu za razvoj, nauku i `ivotnu sredinuMinistarstvu prosvete Republike SrbijeMinistarstvu za kulturu Republike SrbijeMinistarstvu za nauku i tehnologiju Republike Srbije,koji su pomogli {tampawe ove Monografije i omogu}ilida, iako sa zaka{wewem, Monografija na radost svihugleda svetlost dana.

U Beogradu,prole}e 2000.

RektorUniverziteta umetnosti u Beogradu

Red. prof. Radmila Bako~evi}

Re~ rektora /9/

Rektori i prorektori /15/

Univerzitet umetnosti u Beogradu /23/

Fakultet muzi~ke umetnosti /33/Nastava (37)Dekani i prodekani (85)Nastavnici i saradnici (87)Se}awa (98)

Fakultet likovnih umetnosti /103/Nastava (113)Dekani i prodekani (123)Nastavnici i saradnici (125)Se}awa (128)

Fakultet primewenih umetnosti i dizajna /133/Nastava (143)Dekani i prodekani (166)Nastavnici i saradnici (168)Se}awa (174)

Fakultet dramskih umetnosti /177/Nastava (183)Dekani i prodekani (207)Nastavnici i saradnici (209)Se}awa (216)

Izdava~ka delatnost /223/

SADR@AJ

Red. prof. Darinka Mati}-Marovi}, rektor Univerzitetaumetnosti u Beogradu (1989–1998)

Godina 1997. za Univerzitet umetnosti predstavqa dvostruki jubilej: 60godina od osnivawa prve umetni~ke visoke {kole u Srbiji – Muzi~keakademije (koja je u po~etku ukqu~ivala i Dramski odsek) i Likovne (potada{wem nazivu – Umetni~ke) akademije – kao i 40 godina od osnivawaUmetni~ke akademije, ovoga puta kao zajednice ~etiri umetni~ke visoke{kole. U me|uvremenu (1948) osnovane su i akademije za primewenu i zapozori{nu umetnost. Ovaj ~etvorolist najvi{ih umetni~ko-pedago{kihustanova prerastao je 1973. godine u dana{wi Univerzitet umetnosti, adotada{we akademije postale su fakulteti u okviru Univerziteta.

Tokom XIX veka, u okviru konstituisawa srpske dràve, paralelno saprocesom uspostavqawa sistema op{teg i stru~nog {kolovawa i podiza-wa wegovog nivoa od Dositejeve i Kara|or|eve Velike {kole do Univer-ziteta, javqa se i misao o potrebi obrazovawa u oblasti umetnosti.

Svest o potrebi {kolovawa umetnika morala je da nadvlada naivno-racionalisti~ko shvatawe umetnosti kao suvi{nog luksuza i isto takonaivni romanti~arski koncept umetnika kao Bogom danog bi}a, ~ije stva-rawe zavisi iskqu~ivo od iskre boànskog nadahnu}a.

Romanti~arski pojmovi o srpskom barbarogenijskom umetniku ustu-paju mesto ideji o sistemati~nom i osmi{qenom obu~avawu umetnika.Ovakve ideje javqaju se u po~etku stidqivo, sporadi~no i li~nom inici-jativom i stoga naj~e{}e ostaju neostvarene. Dràva je veoma retko iuglavnom odbojno reagovala na takve predloge, a predstavnici naroda ~e-sto su bavqewe umetno{}u i »lepim ve{tinama« poistove}ivali sa doko-licom i neozbiqnim i nedostojnim aktivnostima.

U takvoj atmosferi vredno je zabeleìti pionirske poduhvate, zasno-vane na inicijativi pojedinaca, kao {to su bili privatna muzi~ka {kolaMilana Milovuka polovinom pro{log veka i muzi~ka {kola Teodora-To{e Andrejevi}a, osnovana 1888, kao i privatna {kola Steve Todorovi}a,u kojoj su |aci pored crtawa i slikawa u~ili i pevawe, telesno ve`bawe ima~evawe, koja je radila od 1857. do 1863. godine. I dok su inicijative zaosnivawe »ìvopisnog u~ili{ta« i »praviteqstvene {kole muzike«propadale, dogodio se i jedan zna~ajan, iako kratkotrajan izuzetak: u ok-viru Narodnog pozori{ta, kao dràvne ustanove, osnovana je 1869. godineGluma~ka {kola pod vo|stvom Alekse Ba~vanskog, {kolovanog glumca same|unarodnom karijerom. Ova {kola je, za ono vreme, imala veoma napre-dan i ozbiqan nastavni plan, a ciq joj je bio da stvori mlade glumce koji}e biti ne samo tehni~ki obu~eni, nego i umetnici na ozbiqnom kultur-nom i intelektualnom nivou.

(9

RE^ REKTORA

Ipak, kontinuirano i sistematsko obrazovawe umetnika po~iwe tekkrajem XIX veka. 1895. godine osniva se »Srpska crta~ka i slikarska{kola« koja 1905. godine postaje »Umetni~ko-zanatska {kola« – ukqu~iva-wem disciplina vezanih za primewene umetnosti. 1899. godine, u kriluBeogradskog peva~kog dru{tva osniva se Srpska muzi~ka {kola, koja dodanas deluje kao Muzi~ka {kola »Mokrawac«, a zatim i Muzi~ka {kola»Stankovi}« 1911. godine. Period posle Prvog svetskog rata donosi zna-~ajnu kvalitativnu promenu, kada se ponovo otvara Umetni~ka {kola, re-organizovana kao dràvna ustanova, a formira se i Dràvna pozori{na{kola, sa gluma~kim i baletskim odsekom.

Od osnivawa prvih akademija 1937. godine, kao samostalnih visokih{kola, do wihovog udruìvawa u Univerzitet umetnosti zaokruèn jeproces konstituisawa na{eg visokog umetni~kog {kolstva.

Dana{wi koncept podrazumeva, prvo, veoma selektivan prijem stude-nata, i izvo|ewe nastavnih oblika u malim grupama ili individualno({to omogu}uje maksimalno posve}ivawe pa`we svakom studentu, odnosnomentorski rad), kao i nalaèwe ravnoteè izme|u teorijskog i kreativ-nog obu~avawa i ukqu~ivawe studenata u procese prakti~ne umetni~ke de-latnosti i na fakultetu i u drugim ustanovama umetnosti i kulture. Moèse slobodno re}i – a to ne kaèmo samo mi, nego se to mnogo puta dokazaloi u susretima sa drugim srodnim {kolama – da je takav na{ koncept dao idaje vrhunske rezultate, koji su se potvr|ivali i u najteìm godinama,uprkos svakojakim, objektivnim i subjektivnim te{ko}ama i preprekama.

Danas je Univerzitet umetnosti najvi{a ustanova umetni~kog obra-zovawa u Srbiji. Delatnost wegovih nastavnika i studenata veoma je uti-cala na razvoj kulture i umetnosti u prostorima prethodne kao i sada{weJugoslavije, a tako|e – {to smatramo posebno zna~ajnim – Univerzitet jestekao i zavidan me|unarodni ugled. Nema zna~ajnije ustanove kulture iumetnosti u Srbiji u kojoj ne rade biv{i studenti Univerziteta umetno-sti, a fakulteti i akademije umetnosti u drugim gradovima osnivani supreuzimawem delova programa i u~e{}em kadrova poteklih sa na{ih fa-kulteta. Mnogo je onih koji su svoju karijeru, posle zavr{etka na{ih stu-dija, sa uspehom nastavili u inostranstvu. Na{i studenti svoje radove

(11

Na prethodnoj strani:Rektorski lanacUniverziteta umetnosti u Beogradu(rad vajara prof. VojinaStoji}a)

Velika plaketa Univerzitetaumetnosti(rad vajara prof. VojinaStoji}a)

predstavqaju ravnopravno sa ve} iskusnim profesionalnim umetnicimai osvajaju zna~ajne me|unarodne nagrade. Iza svih tih rezultata stoji pre-dan pedago{ki rad, ali i delatnost drugih stru~nih, administrativnih iupravnih tela na{eg Univerziteta, mnogih qudi koji su deo svoje umet-ni~ke karijere i profesionalnog anga`mana nesebi~no posvetili wego-voj afirmaciji i razvoju.

Nastavni kadar umetni~kih fakulteta formirao se od vrhunskih umet-ni~kih imena na{e zemqe. Oni su svoja znawa i iskustva prenosili namlade nara{taje sa predano{}u, qubavqu i po`rtvovawem. Nastojali su,pri tom, da ostvare sintezu razli~itih umetni~kih i pedago{kih isku-stava, te da svojim studentima prenesu vrhunsko profesionalno ume}e,neguju}i istovremeno i eti~nost i najvi{e moralne vrednosti, daju}i ta-ko poseban smisao i vrednost svakom umetni~kom ~inu. Radilo se i u te-{kim uslovima, ali sa uvek jasnom vizijom i ciqem. Pogled na protekledecenije rada, zato, sve nas ispuwava i ponosom, jer je u svakodnevnom ì-votu fakulteta uvek vladao duh borbe za napredak, za podizawe profesio-nalnih standarda i stalnu modernizaciju nastavnih procesa.

Izdavawe ovakve zajedni~ke monografije sva ~etiri fakulteta umet-nosti i wihovog Univerziteta, prilika je da izrazimo najdubqu zahval-nost svim wihovim pregaocima, u pro{losti kao i danas, uz èqu da namovaj op{ti pogled pruì i nadahnu}e i snagu za nova pregnu}a, jer je prednama zadatak pripreme generacija studenata koje }e, kao budu}i umetnicii stvaraoci, zakora~iti u dvadesetprvi vek.

RektorUniverziteta umetnosti u Beogradu

Red. prof. Darinka Mati}-Marovi}

12)

Maj, 1998. god.

REKTORI I PROREKTORI UNIVERZITETA UMETNOSTI

(15

Akademik Sreten Stojanovi}

rad akademika prof. Mladena Srbinovi}a

Akademik Mihailo Vukdragovi}

rad prof. Mom~ila Antonovi}a

Sreten Stojanovi} rektor 1957–1958

Mihailo Vukdragovi} rektor 1958–1959Marko ^elebonovi} prorektor 1958–1959

16)

Akademik \or|e Andrejevi}-Kun

rad prof. Slobodana \uri~kovi}a

Vjekoslav Afri}

rad prof. Bo`idara Xmerkovi}a

\or|e Anadrejevi}-Kun rektor 1959–1963Du{an Mati} prorektor 1959–1963

Vjekoslav Afri} rektor 1963–1965Bruno Brun prorektor 1963–1965

(17

Bruno Brun

rad prof. Mom~ila Markovi}a

Jovan Kratohvil

rad prof. Slavoquba ^vorovi}a

Bruno Brun rektor 1965–1971Mihailo Petrov prorektor 1965–1967\or|e Bo{an prorektor 1967–1969Ogwenka Mili}evi} prorektor 1969–1971

Jovan Kratohvil rektor 1971–1973Dragoslav Stojanovi}-Sip prorektor 1971–1973Vladimir Markovi} prorektor 1971–1973

18)

Dragoslav Stojanovi} - Sip

rad prof. Zorana Pavlovi}a

Ratko \urovi}

Dragoslav Stojanovi}-Sip rektor 1973–1976Ratko \urovi} prorektor 1973–1976Vladimir Markovi} prorektor 1973–1975Vojin Stoji} prorektor 1975–1977Berislav Popovi} prorektor 1975–1977

Ratko \urovi} rektor 1976–1977Vojin Stoji} prorektor 1976–1977Berislav Popovi} prorektor 1976–1977

(19

Rado{ Novakovi}

rad prof. Bo`idara Xmerkovi}a

Aleksandar Obradovi}

Rado{ Novakovi} rektor 1977–1979Vojin Stoji} prorektor 1977–1979Aleksandar Obradovi} prorektor 1977–1979Rajko Nikoli} prorektor 1977–1979Horhe Mikieli prorektor-student 1977–1979

Aleksandar Obradovi} rektor 1979–1983Rajko Nikoli} prorektor 1979–1981Vojislav Todori} prorektor 1979–1983dr Dejan Kosanovi} prorektor 1979–1983Bo`idar Milinkovi} prorektor-student 1979–1980Predrag Stamenkovi} prorektor-student 1980–1981Bogdan Kr{i} prorektor 1981–1983Radivoj Marinkovi} prorektor-student 1981–1983

20)

Vojin Stoji}

rad prof. Milice Stevanovi}

Nandor Glid

rad prof. Miodraga Vuja~i}a-Mirskog

Vojin Stoji} rektor 1983–1985Bogdan Kr{i} prorektor 1983–1985Berislav Popovi} prorektor 1983–1985Vladan Slijep~evi} prorektor 1983–1985Mihailo Jankovi} prorektor-student 1983–1985

Nandor Glid rektor 1985–1989Branislav Proti} prorektor 1985–1989Milenko Stefanovi} prorektor 1985–1989Vladan Slijep~evi} prorektor 1985–1987Zlatko Markovi} prorektor-student 1985–1987Qubi{a \oki} prorektor 1987–1989Qiqana Simi} prorektor-student 1987–1989Darinka Mati}-Marovi} prorektor 1989

(21

Vladan Slijep~evi}izabran za rektora 1989

Vladan Slijep~evi} rektor*

Darinka Mati}-Marovi} rektor 1989–1998Radomir [aranovi} prorektor 1989–1991Zoran Pavlovi} prorektor 1989–1996Bo`idar Xmerkovi} prorektor 1989–1996Ivan Despotovi} prorektor-student 1989–1991Svetozar Rapaji} prorektor 1991–1998Jelena Vukomanovi} prorektor-student 1991–1994Gradimir Petrovi} prorektor 1996–1998Vladimir Komad prorektor 1996–1997Zoran Vukovi} prorektor 1997–1998

Radmila Bako~evi} rektor 1998–Gradimir Petrovi} prorektor 1998–Zoran Vukovi} prorektor 1998–Slavenko Saletovi} prorektor 1998–

*izabran juna 1989. preminuo septembra 1989. pre stupawa na funkciju

Radmila Bako~evi}

Obrazovawe umetnika oduvek je bilo predmet rasprave. Postoje razli~itipristupi ovoj osetqivoj temi, ali se u krajwoj analizi oni mogu podelitina dve, ~esto su~eqene grupe. Jednu ~ine oni koji smatraju da se darovitimladi qudi mogu obu~avati samo zanatu, onome {to i sam Aristotel na-ziva ªtehne´ (ve{tina). Ideja majstorske radionice podrazumeva velikogumetnika, poznavaoca odre|ene umetni~ke discipline, koji svojim u~eni-cima prenosi tajne koje je otkrio stvaraju}i svoja umetni~ka dela. Akce-nat je, uglavnom, na prakti~nom radu, dok je teorijska analiza vezana samoza konkretan kreativni rad. Druga grupa zahteva opse`no teorijsko obra-zovawe, stroge edukativne standarde, izu~avawe istorije i teorije umetno-sti, nau~noistraìva~ki rad i akademske titule. Univerzitet umetnostiu Beogradu predstavqa redak primer uspe{nog kombinovawa oba pomenutamodela {kolovawa umetnika. Ovaj univerzitet nastao je udruìvawem~etiri srodna fakulteta. Fakulteta muzi~ke umetnosti, Fakulteta li-kovnih umetnosti, Fakulteta primewenih umetnosti i dizajna i Fakulte-ta dramskih umetnosti (pozori{ta, filma, radija i televizije). Malo jevisoko{kolskih ustanova u svetu koje {koluju tako raznovrsne umetnike istru~wake raznih profila u oblastima muzi~ke, primewenih, dramskih ilikovnih umetnosti. Treba tako|e naglasiti da su studije na ovom Univer-zitetu pozivne, selektivne i nagla{eno individualne.

[kolovawe umetnika u Srbiji po~iwe u 19. veku, ali tek 20. stole}edonosi osnivawe visoko{kolskih institucija. Godine 1937. u Beogradu suformirane dve visoke {kole: Muzi~ka akademija (u koju je bio ukqu~en iDramski odsek) i Umetni~ka akademija, posve}ena prou~avawu likovnihumetnosti. Akademija za primewene umetnosti i Akademija za pozori{nuumetnost osnovane su deceniju kasnije, posle Drugog svetskog rata, 1948.godine. Nova socijalisti~ka dràva bila je veoma zainteresovana za umet-nost. Preuzela je na sebe ulogu nekada{wih mecena. [kolovawe je bilobesplatno, a akademije su, kao samostalne ustanove, bile vezane neposrednoza Savet za prosvetu NR Srbije. Naravno, razvijale su se u okviru op{teg{kolskog sistema. Ostale visoke {kole u republici, prema zakonskimpropisima, bile su organizovane u jedinstveni beogradski univerzitet. Uèqi da {kolovawe umetnika bude vezano za jedinstvenu organizaciju,Narodna skup{tina NR Srbije donosi 10. juna 1957. godine zakon kojim seosniva Umetni~ka akademija u Beogradu, kao zajednica visokih umetni~-kih {kola. Ona postaje najvi{a umetni~ko-nau~no-obrazovna ustanova urepublici. Wen zadatak je da objedini delatnost Muzi~ke akademije, Aka-demije likovnih umetnosti, Akademije primewenih umetnosti i Akade-

(23

UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

mije za pozori{nu umetnost. Za vr{ioca du`nosti rektora Umetni~keakademije postavqen je poznati vajar Sreten Stojanovi}, profesor Akade-mije likovnih umetnosti.

Naravno, novoosnovana Umetni~ka akademija trebalo je da re{i nizproblema. Osim specifi~nih oblasti kojima su se akademije ~lanice ba-vile, bilo je i drugih aspekata koji su isticali posebnost ovih visoko-{kolskih ustanova unutar obrazovnog sistema. Pre svega, vrlo mali brojstudenata, rigorozna selekcija, posebni ispiti za proveru sklonosti isposobnosti kandidata i veliki broj nastavnika i saradnika koji su obav-qali mentorski rad. Kao primer navodimo broj kandidata i broj prim-qenih studenata u posledwih nekoliko godina.

Godina Prijavqeni Upisani Indeks

1991/92 1.597 389 4,111992/93 1.704 431 3,951993/94 1.957 374 5,231994/95 1.842 330 5,581995/96 1.792 342 5,241996/97 1.753 361 4,261997/98 1.602 386 4,15

Ovako ekskluzivno koncipirana nastava zahtevala je ogromne materijalneizdatke od dràve koja je akademije u potpunosti finansirala. Sa drugestrane, reìm studija umetnosti bio je, a i danas se u tome ni{ta nije pro-menilo, daleko stroì nego na ve}ini visokih {kola. Pomenimo da zapolagawe ispita iz mati~nih predmeta postoji samo jedan rok na kraju{kolske godine. Padawe na tim ispitima povla~i gubitak {kolske godi-ne, bez obzira na prosek iz svih ostalih predmeta. Na pojedinim grupamagodinama je postojao jo{ sloèniji sistem: sve do ~etvrte godine studentje mogao biti eliminisan iz daqeg studirawa, ako ne poloì ispit iz ma-ti~nog predmeta (gluma, reìja, slikarstvo, vajarstvo, dizajn, dirigovawei sl.). Nije bilo ponavqawa godine. Gubilo se pravo na {kolovawe.

Osim problema finansirawa, Umetni~ka akademija morala je da re{ii problem radnog prostora. Specifi~na nastava zahtevala je posebno pri-lago|en prostor, a sve ~etiri akademije radile su u starim, nenamenskim,ste{wenim zgradama. Nastava se nije odvijala u jednoj zgradi ve} u vi{eobjekata, ponekad udaqenih i na razli~itim krajevima grada. Godine 1962.Umetni~ka akademija po~ela je da traì prostor na kome bi sve ~etiri{kole dobile nove, namenske zgrade, a ujedno stvorile jedno umetni~ko iobrazovno jezgro u kome bi se okupili i razvijali i nastavnici i studen-ti. Povoqna lokacija na|ena je na Novom Beogradu gde je 1968. po~ela grad-wa Akademije za pozori{te, film, radio i televiziju. Ova gra|evina za-vr{ena je 1974. godine. Naàlost, nedostatak sredstava odloìo je gradwuostale tri {kole na, ~ini se, neodre|eno vreme. Ostaje nada da }e se ovasjajna zamisao ipak realizovati u budu}nosti.

Drugi zadatak Umetni~ke akademije bio je da ~etiri akademije umetno-sti u potpunosti ukqu~i u op{ti sistem visokih {kola, da se izbori za

24)

~itav niz posebnosti unutar obrazovnog sistema, od na~ina finansirawa,preko prijemnih ispita do kriterijuma za izbor nastavnika i saradnika.

Trebalo je uskladiti i me|usobnu saradwu, ujedna~iti diplome i re{i-ti goru}i problem nedostatka odgovaraju}ih uxbenika za studije umetno-sti. Tako|e se zapo~elo sa uspostavqawem veza sa sli~nim {kolama u svetu.

Umetni~ka akademija postala je ~lan zna~ajnih me|unarodnih udru-èwa i bila zapaèn i uticajan ~lan ovih institucija. Da bi se sve touspe{no obavilo formiran je Savet Umetni~ke akademije. Bio je to najvi-{i samoupravni organ koji su sa~iwavali predstavnici ~etiri akademijei predstavnici dru{tvene zajednice.

Godine 1973. izmewen je Zakon o visokom {kolstvu SR Srbije.Akademije su promenile dotada{we nazive u Fakultet muzi~ke umet-

nosti, Fakultet likovnih umetnosti, Fakultet primewenih umetnosti idizajna i Fakultet dramskih umetnosti (pozori{ta, filma, radija i te-levizije). I sama Umetni~ka akademija prerasla je u Univerzitet umetno-sti u Beogradu. Stalna izdvojenost iz Beogradskog univerziteta nagla-{avala je potrebu za priznavawem posebnosti ovih visokih {kola.Promena naziva {kole nije bila formalne prirode. Ime fakulteta oba-vezivalo je nekada{we akademije da posvete dodatnu pa`wu nau~nom radu,da omogu}e svojim polaznicima sticawe magistarskih i doktorskih titu-la, da po~nu rad na formirawu instituta koji bi se, u okviru fakulteta,bavili i nau~nim radom. Naravno, ideja majstorske radionice nikada ni-je napu{tena. I danas se prednost daje stru~no-umetni~kom radu.

Ko rukovodi Univerzitetom umetnosti? Univerzitet umetnosti pred-stavqa i zastupa, kao izabrani poslovodni organ, rektor. On se bira nadve godine iz redova redovnih profesora fakulteta umetnosti. Rektor jeli~nost istaknuta u svojoj struci, poznata javnosti, osoba koja objediwujeumetni~ke i pedago{ke kvalitete. Rektoru u radu pomaù tri prorektora.

Rektori univerziteta iz Srbije, Republike Srpske i Makedonije na proslavi 40 godina Univerzitetaumetnosti i 60 godinavisoko{kolske umetni~kenastave u Srbiji.

(25

Oni se, tako|e, biraju na dve godine iz redova redovnih profesora onihfakulteta sa kojih nije rektor. Od 1977. godine wima se pridruìo i stu-ªdent-prorektor u èqi da u~e{}e i uticaj studenata na rad Univerzitetabude {to neposrednije. Time se nagla{ava stalno prisutna ideja Univer-ziteta umetnosti da je student uvek subjekt, a ne objekt nastave. Rektor iprorektori koordiniraju svoj rad na sastancima Kolegijuma Rektorata ukojima u~estvuje i generalni sekretar Univerziteta umetnosti. Sve nepo-sredne operativne zadatke Univerziteta umetnosti obavqa wegova stru~naslu`ba, kojom rukovodi generalni sekretar.

Godine 1973. formirano je posebno savetodavno i radno telo Univer-ziteta umetnosti ñ Kolegijum dekana i prodekana. Wega ~ine rektor, pro-rektori, dekani i prodekani svih udruènih fakulteta uz u~e{}e gene-ralnog sekretara. Kolegijum razmatra najva`nije probleme od zajedni~koginteresa. Time se ubrzava dono{ewe zajedni~kih stavova i doprinosiuspe{nijem re{avawu svih va`nih pitawa o kojima se na tom nivou ras-pravqa.

Novi Zakon o usmerenom obrazovawu i vaspitawu Srbije stupio je nasnagu aprila 1986. godine. On je doneo zna~ajnu promenu uloge Univerzi-teta umetnosti. U nekim nadle`nostima ona je kvalitativno izmewena.Osnovano je novo telo: Nastavno-umetni~ko ve}e Univerziteta umetnosti,koje ~ine po ~etiri redovna profesora sa svakog fakulteta umetnosti iKolegijum Rektorata. Ovo Ve}e je preuzelo od Saveta dono{ewe odluka iliformirawe mi{qewa o izboru nastavnika i saradnika na fakultetima, opredlozima doktorskih disertacija, o nastavnim planovima i programima,o stru~nim profilima i kadrovskim problemima, o studentskom standar-du, umetni~ko i nau~no-istraìva~kim projektima itd. Zaista zna~ajnapromena, s obzirom da dràva kao finansijer u potpunosti prepu{ta daodluku o izboru nastavnika, nastavnim planovima i programima, donoseiskqu~ivo qudi sa Univerziteta umetnosti.

Koncertna delatnost uSve~anoj sali RektorataUniverziteta umetnosti

26)

Proslava ~etrdesete godi{wice postojawa Univerziteta umetnostipoklopila se sa {ezdesetom godi{wicom visoko{kolske umetni~ke na-stave u Srbiji. Tako je 1997. godina bila savr{ena prilika za sumirawe re-ultata ove institucije. A oni su zaista impresivni, {to najboqe ilustru-je slede}a tabela koja pokazuje broj diplomiranih studenata Univerzitetaumetnosti od osnivawa pojedinih fakulteta do 1996. godine:

Fakultet muzi~ke umetnosti imao je u jednom periodu i prvi stepenstudija koji je zavr{ilo 810 studenata (u Beogradu 646, u Novom Sadu 105 i uNi{u 59).

Izdava~ka delatnost Univerziteta umetnosti prema{ila je po~etnunameru obezbe|ivawa uxbenika za studente i postala predmet intereso-vawa {ireg kruga ~italaca. Danas se ova izdawa mogu na}i i u javnim i uprivatnim bibliotekama, a mnoga predstavqaju raritete. Brojna kapital-na dela prvi put su prevedena i objavqena u izdawu Univerziteta umetno-sti. Neka od ovih dela nagra|ena su zna~ajnim nagradama.

Tokom proteklih godina uspostavqene su brojne i va`ne me|unarodneveze. Studenti i nastavnici Univerziteta umetnosti dobijali su velikibroj stipendija za usavr{avawe u inostranstvu, a mnogi istaknuti umet-nici i predava~i gostovali su na na{im fakultetima. Zahvaquju}iBEMUS-u, BITEF-u, FEST-u i drugim smotrama me|unarodnog zna~ajadobijane su prave informacije o svim tokovima savremene umetnosti, bi-lo je mogu}e neposredno se upoznati sa wima. Beograd je bio kulturna pre-stonica, u wemu su se susretali umetnici sa svih meridijana. Ne treba isti-cati da je u~e{}e nastavnika i studenata Univerziteta umetnosti u ovimdoga|awima bilo nezaobilazno.

Posledwa dekada bila je vreme velikih promena i mo`da najteì pe-riod od postanka Univerziteta umetnosti. Te{ko je i nabrojati sve pro-bleme sa kojima se Univerzitet umetnosti, kao i ~itavo na{e dru{tvo, su-o~io.

Raspadom SFRJ promenila se i politi~ka i ekonomska i kulturnaslika na{e zajednice. Nastala kriza pogodila je i visoko {kolstvo. Utakvim uslovima Univerzitet umetnosti suo~avao se svakodnevno sa og-romnim problemima. Trebalo je sa~uvati ste~ene pozicije, odràti nivonastave, u sve oskudnijim materijalnim i sve sloènijim politi~kim pri-likama. Zahvaquju}i izuzetnom timu Rektorata, na ~elu sa rektorom, redov-nim profesorom Fakulteta muzi~ke umetnosti, gospo|om Darinkom Ma-ti}-Marovi}, Univerzitet umetnosti je uspeo da sa~uva ste~eni nivo iugled.

(27

FMU(1937-1996)

FLU(1937-1996)

FPUD(1948-1996)

FDU(1948-1996)

UU

Osnovne studije

Specijalisti~ke

Magistara

Doktora

2.894

20

316

6

1.779

–

831

4

2.075

49

105

–

1.888

–

60

20

8.700

69

1.312

30

U tim oskudnim i te{kim vremenima, dobijawe nove zgrade Rektorata,1. aprila 1993. godine, grani~ilo se sa nemogu}im. Otmeno zdawe na Kosan-~i}evom vencu, sme{teno u staro urbano jezgro, unutar nekada{wih grad-skih zidina, bilo je idealan dom za budu}e umetnike. Ovaj veliki prostor,opremqen sa izuzetnim ukusom, odi{e mirnom elegancijom. Deo pripadaRektoratu, a deo studentima Fakulteta primewenih umetnosti i dizajna.Ova gra|evina, sme{tena na budu}em beogradskom Monmartru, slobodno semoè nazvati jednim od najlep{ih Rektorata na ovim prostorima.

U leto 1997. godine doneta je odluka da se osnuje Centar za elektronskuumetnost, sa sedi{tem u Rektoratu Univerziteta umetnosti. Ovaj Centarje organizaciona jedinica Univerziteta umetnosti i osnovan je kao spe-cijalizovana umetni~ka radionica za kreaciju i finalizaciju slike izvuka. Ciq Centra je da podsti~e i unapre|uje umetni~ku i nau~no istra-ìva~ku delatnost u oblasti elektronske umetnosti. Zadaci Centra su:

ñ ostvarivawe zajedni~kih i individualnih projekata nastavnika,saradnika, studenata poslediplomskih studija i, izuzetno, studenataosnovnih studija i umetnika van Univerziteta umetnosti;ñ istraìvawe i obrazovawe u svim oblastima elektronske umetnosti,sa ciqem dostizawa najvi{eg kvaliteta, u skladu sa savremenim svet-skim tokovima;ñ podizawe kvaliteta redovne nastave putem stru~nog usavr{avawa iprezentacije specifi~nih nastavnih jedinica;ñ organizovano predstavqawe doma}oj i svetskoj javnosti rezultatarada Centra;ñ prevo|ewe u digitalni zapis i ~uvawe projekata nastalih u Centrukao i zna~ajnih radova nastalih na fakultetima Univerziteta umet-nosti.

Zahvaquju}i ugledu institucije Univerzitet umetnosti uspeo je da i unajteìm vremenima sa~uva svoje ~lanstvo u svim zna~ajnim i uglednimme|unarodnim stru~nim udruèwima. Diplome ovog Univerziteta nostri-fikovane su {irom sveta, a svr{eni studenti uspevaju da dobiju posao ustruci, stipendije za magistarske i doktorske studije i u onim dràvamakoje su prekinule sve druge oblike saradwe sa SR Jugoslavijom.

Po~etkom devedesetih postojala je u Evropi, pa i u svetu, izrazita ten-dencija ujedna~avawa univerzitetske nastave, uskla|ivawa programa i di-ploma. Osnovane su mnoge organizacije, Erazmus, Tempus, Cepes, nagla{a-vala se ideja o transmobilnosti visoko{kolskog obrazovawa.

Govorilo se da }e biti mogu}e da neko zapo~ne studije u Portugaliji, azavr{i u Velikoj Britaniji. Umetni~ke {kole te{ko su se uklapale u ovajprogram. Ono {to u prirodnim naukama, pre svega, moè biti od ogromnekoristi, ne bi dalo èqene rezultate u obrazovawu umetnika.

U svetu postoje mnoge {kole koje se na razli~ite na~ine bave obra-zovawem umetnika. Osim ve} pomenute podele na zagovornike majstorskeradionice i one koji daju prednost izu~avawu teorije umetnosti, postojei druge razlike. Neke su {kole dràvne, neke privatne. Na jednima sedobija akademsko zvawe, druge nude samo majstorsko pismo. Izvesne {kole,kao fakulteti Univerziteta umetnosti, kombinuju}i oba metoda, uspevaju

28)

da ogroman broj wihovih diplomaca ostane, kako se to popularno kaè, uprofesiji. Dok se neke inostrane umetni~ke {kole hvale podacima pokojima pet posto wihovih zavr{enih studenata postiè rezultate u umet-ni~kim oblastima za koje su ih obrazovali, na Univerzitetu umetnosti tajprocenat je daleko ve}i. Skoro devedeset odsto diplomiranih studenataovog Univerziteta ìve i rade bilo kao slobodni umetnici, bilo kao za-posleni u odgovaraju}im institucijama umetnosti i kulture.

Na ovom Univerzitetu neobi~no je visok procenat |aka koji uspe{nozavr{avaju zapo~ete studije, odnosno, osipawe polaznika u toku studija jeneuporedivo mawe nego na drugim univerzitetima, kako kod nas, tako i u

svetu. Zvani~ni statisti~ki podaci Ministarstva za prosvetu SR Srbijepokazuju da fakulteti Univerziteta umetnosti spadaju u najefikasnije urepublici, a Univerzitet umetnosti u celini ubedqivo je najuspe{nijime|u svim univerzitetima u Srbiji.

Vrednost jedne {kole moè se meriti uspehom wenih profesora iliuspehom wenih |aka. Ili, i jednim i drugim. Pi{u}i o slavnoj wujor{kojumetni~koj {koli ªXulijard´ , jedan ameri~ki autor kaè da se spisakwenih profesora i studenata moè ~itati kao izvod iz kwige ªKo je ko uAmerici´. Isto se moè re}i za nastavnike i |ake Univerziteta umet-nosti u Beogradu. ê{}e nego u svetu profesori ovog Univerziteta su inastavnici i poznati umetnici. Za ve}inu su upravo umetni~ki rezultatiosnovni uslov za izbor u vi{e nastavni~ko zvawe. Li~nosti vezane za ovuinstituciju ~ine umetni~ku elitu zemqe. Nema umetni~ke oblasti, mani-festacije ili ustanove u kojoj ve}inu ne ~ine profesori i studenti Uni-verziteta umetnosti.

Mnogi univerziteti na Zapadu, naro~ito ameri~ki, àle se da je pro-mena stavova univerzitetskog osobqa do koje je do{lo pedesetih godina,imala za posledicu slabqewe ose}awa zajedni{tva i interesovawa za

Dodela Velike zlatne plaketeUniverzitta umetnostiªSreten Stojanovi}´ Srpskoj akademiji nauka i umetnosti

(29

nastavu, ~ak i na elitnim fakultetima. Zbog sve ve}eg broja studenata aka-demske institucije postajale su sve bezli~nije. Te tendencije nisu nikadazaustavqene. Analiti~ari kaù da nove generacije profesora, po svemusude}i, nisu vezane ni za svoju instituciju, ni za svoje studente, na na~inna koji su to bile ranije generacije. U stvari, one kao da podsti~u uni{te-we i posledwih ostataka zajedni{tva na fakultetima. Kritika zapadnekulture izazvala je jo{ ve}e podele i me|u profesorima i me|u studenti-ma, budu}i da se razli~ite grupe studenata (mada nipo{to sve) mnogo vi{eidentifikuju sa sopstvenom grupom nego sa fakultetom ili univerzite-tom kao celinom. A na pitawe: {ta }e se desiti u budu}nosti, istraì-va~i odgovaraju da je malo verovatno da }e tradicionalna ideja zajednicekoju sa~iwavaju profesori i studenti u dogledno vreme biti ponovo uspo-stavqena na nivou fakulteta i univerziteta. Te institucije su sada, kaùoni, za tako ne{to suvi{e velike.

Univerzitet umetnosti i wegovi fakulteti uspeli su da sa~uvaju izra-èno ose}awe zajedni{tva, pripadnosti grupi izabranih i posve}enih.Oni su bili i ostali elitisti~ki u najboqem smislu re~i.

Nema sumwe da }e promene do kojih je do{lo u na{oj zemqi nemi-novno uticati i na na~in obrazovawa umetnika. [kolovawe ovakvih pro-fila uvek je bilo skupo, naro~ito ako se nastava izvodi na na~in od kogaUniverzitet umetnosti ne èli da odstupi: selektivnost, mali broj stude-nata, rad sa mawim grupama ili individualno, mentorski rad. Pre neko-liko godina uvedene su nove kategorije finansirawa studija na svim fa-kultetima u SR Jugoslaviji. Odmah se pokazalo da }e svaki oblik pla}enihstudija biti najskupqi ba{ na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (izu-zimaju}i privatne {kole ~ija se diploma ne priznaje kao visoko obrazo-

Promocija doktora nauka na Univerzitetu umetnosti

30)

vawe). Period koji dolazi bi}e obele`en bolnim prelazom na nove na~inefinansirawa i upravqawa. Uvek }e biti onih koji }e predlagati pove}awebroja studenata, mawu selektivnost i onih koji }e tvrditi da bi to uni-{tilo duh Univerziteta umetnosti i ukinulo dragoceno ose}awe zajedni-{tva. Ali, ma kakva re{ewa budu}ih problema bilo, neophodno je sa~uvatikvalitet, dokazano uspe{ne metode i renome Univerziteta umetnosti.

April 1998. god. VESNA JEZERKI]

(31

(33Datumom osnivawa Fakulteta muzi~ke umetnosti u Beogradu smatra se danosve}ewa i otvarawa dràvne Muzi~ke akademije. Bila je to nedeqa, 21. no-vembar 1937. godine, kada je velikom sve~ano{}u, uz prisustvo najvi{ihdràvnih izaslanika, ~lanova diplomatskog kora i najistaknutijih mu-zi~kih poslenika, zvani~no, posle niza administrativnih priprema, za-po~ela sa radom prva visoka muzi~ka {kola u Srbiji. Utemeqewem oveustanove prvi put je u nacionalnim okvirima zaokruèn sistem muzi~kog{kolovawa. Dotad, ono se zavr{avalo na konzervatorijskom nivou u dvemaprivatnim beogradskim muzi~kim {kolama ñ Beogradskoj muzi~koj {ko-li (danas Muzi~ka {kola ªMokrawac´, osnovana 1899) i Muzi~koj {koliªStankovi}´ (osnovana 1911), kao i novosadskoj ñ ªIsidor Baji}´ (osnovana1908). Dugotrajne rasprave, koje su vo|ene jo{ od po~etka dvadesetih godina,o potrebi udruìvawa kadrovskih potencijala uspe{nih i priznatih beo-gradskih muzi~kih {kola, te wihovog stavqawa pod dràvni patronat,nisu dale plodove, i napokon su zavr{ene osnivawem nove ustanove, Mu-zi~ke akademije, kao dràvne institucije najvi{eg ranga i, uporedo s wom,sredwe muzi~ke {kole. Tako je kona~no stvorena mogu}nost da se sve ve}epotrebe za {kolovawem kadrova raznih profila u muzi~ki ve} zna~ajnorazvijenoj sredini zadovoqavaju na jednostavniji i primereniji na~in, ane odlaskom mladih muzi~ara u razne evropske centre ñ visoke {kole uPragu, Berlinu, Be~u, Minhenu, Lajpcigu, Parizu, koji su bili dostupnisamo malobrojnima.

Postavqawe osnove ove nove institucije povereno je stru~noj komi-siji koju su ~inili kompozitor i muzikolog Kosta Manojlovi}, potom prvirektor Akademije, kompozitor Stevan Hristi} i violinista i kompozi-tor Petar Stojanovi}. Oni su izradili nastavne planove i programe zastudije na sedam odseka ñ za kompoziciju i dirigovawe, solo-pevawe, kla-vir, violinu, violon~elo, pozori{nu umetnost i nastavnike muzike. Po-stavqen je nastavni~ki kadar za osnovne predmete, obezbe|eni po~etnimaterijalni uslovi (zgrada, fonoteka i biblioteka, instrumenti) i upi-sana prva generacija u kojoj je bilo 39 studenata. Na samom po~etku radaAkademije wen rektor, Kosta Manojlovi}, uspeo je da obezbedi zna~ajnasredstva za spoqa{wu i unutra{wu opremu zgrade dodeqene na privreme-no kori{}ewe, o ~emu nam svedo~e se}awa jednog od prvih nastavnika kla-vira iz onog vremena, Emila Hajeka. On je u svojim se}awima povodom dva-desetpetogodi{wice rada Akademije po~etne uslove za rad klavirskogodseka ocenio kao izuzetno inspirativne jer je smatrao da je u to doba Mu-zi~ka akdemija u Beogradu bila u pogledu klavira najboqe opremqena mu-zi~ko-pedago{ka ustanova u Evropi.

FAKULTET MUZI^KE UMETNOSTI

Prve godine rada Akademije obeleène su postepenim pove}awem bro-ja studenata (83 u {kolskoj godini 1939/40) i nastavnika (27 u toj istoj godi-ni), prvim javnim koncertima studenata, kao i jasnijim formirawem fi-zionomije pojedinih odseka. No ve} na samom po~etku taj uzlet je prekinutñ aprilski rat 1941. obustavio je nastavu. Ona je nastavqena 12. maja, ali ute{kim uslovima, te je prvoj generaciji od dvanaest svr{enih studenataomogu}eno da diplomira tek u leto te, 1941. godine. Mada Akademija tokomratnih godina formalno nije prekidala rad, bilo je to tek vreme vegetira-wa, jer je zgrada bila o{te}ena bombardovawem, pojedini nastavnici u za-robqeni{tvu ili progawani od okupatorske vlasti, studenti odvo|eni naprisilni rad, nije bilo ogreva, bilo je poku{aja me{awa vlastodràca urad {kole. Stoga je zadatak tada{wih rektora Akademije ñ Petra Kowovi-}a i, zatim, Stevana Hristi}a - da organizuju minimum postojawa i aktiv-nosti bio vrlo sloèn. Uslovi za rad su se neprekidno pogor{avali, takoda u {kolskoj 1943/44. nijedan student nije diplomirao, a redovna nastavabila je onemogu}ena sve do marta 1945. godine, kada je u oslobo|enom Beogra-du, jo{ pre zavr{etka Drugog svetskog rata, obnovqena delatnost Akademije.

Po ugledu na tada{wi sovjetski sistem muzi~kog {kolstva, tada je iz-vr{ena prva od brojnih reformi organizacione strukture Akademije (uki-nuti su pozori{ni i, privremeno, do 1946, nastavni~ki odsek), niì raz-redi sredwe {kole prikqu~eni su Pripremnoj {koli, a vi{i razrediAkademiji, ~ije je trajawe produèno na sedam godina. Ovakva organiza-cija rada {kole pokazala se nepodesnom, te su 1948. godine, u dogovoru sadrugim srodnim institucijama u Jugoslaviji (koje su tada postojale jo{ uZagrebu i Qubqani), izra|eni novi planovi studija, sa ponovnim razdva-jawem sredweg (~etvorogodi{weg) i visokog obrazovawa (u trajawu od ~e-tiri ili pet godina, u zavisnosti od odseka). Zbog ~estih organizacionihpromena broj studenata je u prvim poratnim godinama dosta varirao(1946/47. bio je dostigao 295, da bi 1948/49. opao na 162). Mada se u rad {koleukqu~io veliki broj novih nastavnika, ose}ao se nedostatak kadrova umnogim oblastima. Kao najzna~ajnije promene mogu se izdvojiti one koje seodnose na uvo|ewe u nastavni plan pojedinih duva~kih instrumenata (flau-te, klarineta i fagota), koji su se do tada mogli izu~avati samo u sredwimi vojnim {kolama. Tako je i na Akademiji zapo~ela delatnost katedre za du-va~ke instrumente. Tih godina je bilo zna~ajno i osnivawe katedre zaistoriju muzike i muzi~ki folklor, ~ime u okriqu Akademije zapo~iweizu~avawe jugoslovenske i svetske muzi~ke istorije, a nov impuls dobijajui istraìvawa na{eg bogatog folklornog nasle|a (posebno posle 1961. go-dine, kada se diferenciraju studije glavnih predmeta na istoriju muzike imuzi~ki folklor, kao a i b grupa novog, sedmog odseka). Me|utim, i ova novaorganizacija muzi~kog {kolovawa, sa specifi~nim administrativnimjedinstvom sredwe i visoke {kole, nije odgovarala op{tem {kolskom si-stemu u kojem je razdvajawe ovih stupweva jasno izvr{eno. Zbog toga je 1955.godine do{lo do novih promena: administrativno su razdvojene sredwamuzi~ka {kola ªJosip Slavenski´ i Muzi~ka akademija, da bi se nedugo po-tom ova prikqu~ila asocijaciji drugih visokih umetni~kih {kola, te jetako 1957. godine, u vreme kada je proslavqana dvadesetogodi{wica posto-jawa na{ih prvih visokih umetni~kih {kola, osnovana Umetni~ka akade-mija.

34)

Iste godine su po prvi put na Muzi~koj akademiji uvedene posledi-plomske studije i time stvorena mogu}nost da najboqi nastave usavr{avawesticawem magisterijuma umetnosti i magisterijuma nauka. Razvoj se ogledaoi u daqem pove}awu broja nastavnika i studenata, otvarawu novih odseka,kao i odeqewa nastave I stepena u Novom Sadu i Ni{u, 1962. godine. Potre-be za kadrovima bile su velike, te su neko vreme postojali stepeni studijaza vi{e i visoko obrazovawe, kako bi brojni kandidati brè ostvarili zaposlove u prosveti traèni minimum dokvalifikacije po zavr{etku sred-we {kole. Stepenasta nastava je, na izri~ite zahteve studenata, ukinuta 1975.godine. U toku pomenutih promena, Akademija je 1973. godine promenilaime u Fakultet muzi~ke umetnosti (istovremeno sa drugim umetni~kim{kolama, kao i wihovom asocijacijom koja je dobila status samostalnogbeogradskog Univerziteta umetnosti).

Nastava na Fakultetu organizovana je na osam odseka ñ za kompoziciju,dirigovawe, solo-pevawe, klavir i harfu, guda~ke instrumente, duva~keinstrumente, istoriju muzike i muzi~ki folklor (docnije muzikologiju ietnomuzikologiju), muzi~ku teoriju (docnije op{tu muzi~ku pedagogiju).Vremenom je pove}avan broj instrumenata koji se mogu studirati (otvara-wem klasa orguqa, gitare, klavsena, udaraqki). Novi kvalitet studija duva-~kih instrumenata omogu}en je uvo|ewem mogu}nosti za upoznavawe sabrojnim alternativnim na tre}oj godini studija (pikolo-flautom, alt-flautom, Es-klarinetom, bas-klarinetom, engleskim rogom, kontrafago-tom, alt-trombonom), dok je tuba uvedena kao glavni predmet. Na etnomuzi-kologiji je omogu}eno studirawe orske narodne tradicije, a prikupqawe,~uvawe i istraìvawe folklorne i umetni~ke tradicije u na{oj zemqipreuzeo je fono-arhiv osnovan u sklopu katedre za muzikologiju i etnomu-zikologiju. Otvorene su tako|e studije medijskih predmeta, kao fakulta-tivnih u toku redovnih studija na drugim odsecima, ali i sa mogu}no{}uposlediplomske specijalizacije. Od 1985. godine na Fakultetu postoji mo-gu}nost sticawa stepena doktora nauka iz oblasti muzikologije, etnomu-zikologije, muzi~ke teorije i pedagogije. Na katedri za kompoziciju nasta-va je osavremewena otvarawem elektronskog studija. Posebnu vrednost imaimpozantan bibliote~ki fond Fakulteta koji ukqu~uje preko 110.000 na-slova kwiga, ~asopisa, nota, plo~a i diskova, {to ovu biblioteku ~ini idanas najzna~jnijom i najve}om muzi~kom bibliotekom u Jugoslaviji.

U radu Fakulteta vrlo va`nu ulogu ima delatnost ansambala ñ simfo-nijskog orkestra i velikog hora, kao i niza kamernih, me|u kojima su naj-zna~ajniji Akademski ènski hor Collegium musicum (koji 1997. godine pro-slavqa 25 godina postojawa i uspe{nog rada) i guda~ki kamerni orkestarkoji je po svom osniva~u i prvom dirigentu poneo ime Du{ana Skovrana(danas je to samostalni profesionalni ansambl izrastao iz studentskogorkestra). Tako, pored nastavne, umetni~ka i, tako|e, nau~na aktivnoststudenata i nastavnika ~ini bitan sastavni deo svakodnevnog rada, {toposebno doprinosi poboq{awu kvaliteta studija i sve ve}oj dru{tvenojafirmaciji delatnosti Fakulteta, koja ima i svoju internacionalnu di-menziju, jer wegovi studenti sa uspehom u~estvuju i dobijaju nagrade na vode-}im svetskim umetni~kim takmi~ewima.

Za {est decenija rada na Fakultetu su na osnovnim studijama diplo-mirala 3182 studenta, a diplome poslediplomskih studija ponelo je 414 ma-

(35

36)

gistara umetnosti ili nauka, dodeqena je 31 specijalisti~ka diploma ipromovisano {est doktora nauka. Nastavni~ki kolegijum fakulteta danas~ini 160 nastavnika i saradnika. Ove brojke u pore|ewu sa po~ecima rada{kole deluju impresivno, ali posredno upozoravaju i na ve} decenijamapostoje}i akutni problem: neodgovaraju}i prostor u kojem Fakultet radiod osnivawa. Jo{ te davne 1937. godine bilo je planirano da se za potrebeAkademije izgradi novo, funkcionalno zdawe, ali ni ti, niti brojni po-towi planovi (poput onog o izgradwi kompleksa Univerziteta umetnostina Novom Beogradu), naàlost nisu ostvareni, a re~i koje je prvi rektorAkademije, Kosta Manojlovi} uputio prisutnima kada je obeleàvana prvagodi{wica rada {kole, zvu~e kao i danas aktuelna èqa:

ªAli se ve} ove godine, kao najhitniji problem, postavqa pitawe novezgrade za Muzi~ku akademiju, reprezentativne zgrade za na{ najve}i Muzi-~ki zavod. Ta zgrada treba da ima:

Veliku koncertnu dvoranu sa 3.000 sedi{ta, orguqom, velikim podiu-mom za orkestar i hor, u kojoj }e se, uz najniè cene, mo}i prire|ivati sim-fonijski i vokalno instrumentalni koncerti. Jer na umetnost ñ koju dr-àva izda{no pomaè stvarawem visokih umetni~kih {kola ñ nemaju pravosamo oni, koji su materijalno dobro situirani, nego, naprotiv, i najvi{e:{iroke narodne mase, iz ~ije su sredine izlazili i izlazi}e, kao iz kakvogvelikog grmena, oni koji }e stvarati muzi~ka dela, po kojima }e nas svet iistorija znati u sva vremena i u sve vekove.

Daqe,Malu koncertnu dvoranu sa binom i 500 sedi{ta, za kamernu muziku i

pozori{nu umetnost.U toj novoj zgradi, izgra|enoj po posledwim rezultatima higijene, aku-

stike, arhitekture i tehnike, Muzi~ka Biblioteka, Muzi~ki Arhiv i Mu-zi~ki muzej moraju imati dovoqne i udobne za rad prostorije.´

Osnovne organizacione jedinice na Fakultetu su katedre, u kojima suokupqeni nastavnici i saradnici srodnih predmeta. Danas postoji tri-naest katedara, koje uglavnom nose nazive odseka Fakulteta (od I do VII), uzdodatak katedre za teorijske predmete, katedre za solfe|o, katedre za ka-mernu muziku, poliinstrumentalne katedre (~iji rad ukqu~uje harfu, or-guqe, gitaru, ~embalo i udaraqke) i katedre za medijske predmete. Pra}ewemrazvoja pojedinih katedara najboqe se mogu sagledati istorijat i rezultatirada na Fakultetu.

DR SOWA MARINKOVI]

Do osnivawa Muzi~ke akademije 1937. godine mladi muzi~ari su bili prinu-|eni da odlaze na studije u inostranstvo da bi sticali nu`na teorijska zna-wa, upoznavali se sa bogatom tradicijom evoropske muzike i aktuelnim stil-skim tendencijama u wenom razvoju. Ta praksa zapo~ela je jo{ od vremena J.Marinkovi}a i S. Mokrawca. Prvi poku{aji da se u Beogradu stvore uslo-vi za muzi~ko-teorijsku nastavu na jednom vi{em stupwu, koji podrazumeva-ju potrebe budu}ih kompozitora, vezani su za dve beogradske sredwe muzi~ke{kole ñ Srpsku muzi~ku {kolu (najvi{e zahvaquju}i delovawu S. Mokraw-ca i, u razdobqu izme|u dva svetska rata, Miloja Milojevi}a) i Muzi~ku{kolu ªStankovi}´. Na tu dobru tradiciju nadovezuje se ideja osniva~aAkademije da se kao wen prvi odsek utemeqi kompozitorski, sa StevanomHristi}em kao prvim nastavnikom (1937-1951), da bi se potom u wegov radtokom nastupaju}ih decenija ukqu~ile i druge istaknute kompozitorskeli~nosti jugoslovenske muzike ñ Milenko @ivkovi} (1937-1964), MilojeMilojevi} (1939-1946), Predrag Milo{evi} (1939-1974), Stanojlo Raji~i}(1939-1977), Mihovil Logar (1944-1972), Josip Slavenski (1945-1955), MarkoTaj~evi} (1945-1965), Aleksandar Obradovi} (1954-1992), Vasilije Mokrawac(1956-1984), Enriko Josif (1956-1984), Petar Ozgijan (1964-1979) i PetarBergamo (1966-1972).

Po~etak rada ovog odseka na Akademiji smatrao se istorijskim datumomu na{oj nacionalnoj muzici, istinskom prekretnicom u wenom razvoju.Velika o~ekivawa su dobila potvrdu u rezultatima koji su postignuti ra-dom odseka ve} u prvim godinama wegovog postojawa, a posebno u perioduposle Drugog svetskog rata. Pedagogija usmerena na stvarawe kreativnihli~nosti izuzetno je osetqiva i slo`ena disciplina, i nala`ewe odgovara-ju}eg profila studija nije bilo nimalo jednostavno. U evropskoj muzi~kojpraksi postojali su (i danas postoje) razli~iti modeli takvih studija. I nabeogradskoj visokoj {koli mewali su se nastavni planovi i programi, pra-te}i razne mene u umetni~kim i politi~kim tokovima. Ipak se kao kon-stante u pedago{kom konceptu mogu izdvojiti wegovi osnovni elementi:zahtev za temeqnim savladavawem osnovnih teorijskih disciplina, potrebaupoznavawa klasi~nih i savremenih metoda komponovawa, osvajawe prak-ti~nih iskustava i stalna provera postignutih rezultata. Studenti kompo-zicije bili su usmeravani na otvorenost i zainteresovanost za aktuelnestvarala~ke tokove, te su po pravilu usavr{avawe nastavqali u inostranstvu(Be~u, Londonu, Parizu, Rimu, Darm{tatu, kasnije na univerzitetima u SAD),gde su imali priliku da se upoznaju sa novim idejnim i stilskim smerovimai savremenim tehni~kim dostignu}ima u oblasti muzi~kog stvarala{tva.

KATEDRA ZAKOMPOZICIJU

(37

NASTAVA

Odsek za kompoziciju na Muzi~koj akademiji bio je izuzetno brojan jerje tokom niza godina uìvao reputaciju odseka na kojem se sti~u najkom-pleksnija op{ta teorijska znawa, tako da je on bio rasadi{te ne samo budu-}eg kompozitorskog podmlatka, ve} su wegovi studenti postavqali temeqedrugih teorijskih i nau~nih disciplina ñ harmonije, polifonije, analize,~ak i istorije muzike. Posebno je ipak zna~ajno da su gotovo svi savremenisrpski kompozitori od vokacije i profesije diplomirali kompozicijuna Muzi~koj akademiji (Fakultetu muzi~ke umetnosti) u Beogradu, a ovu su{kolu zavr{ili i neki kompozitori drugih jugoslovenskih, odnosno bal-kanskih naroda.

Danas, 1997. godine, klase kompozicije i orkestracije drè redovniprofesori Rajko Maksimovi} (od 1963), Sr|an Hofman (od 1974), VlastimirTrajkovi} (od 1975), {ef katedre, i Zoran Eri} (od 1977). Na katedri delujui asistent-pripravnik Isidora @ebeqan (u klasi prof. Vlastimira Traj-kovi}a), i asistent angaòvan preko trì{ta rada Goran Kapetanovi} (uklasi profesora Zorana Eri}a). Na Fakultetu je 1985. godine osnovan Ton-ski studio u kojem je angaòvan vi{i stru~ni saradnik in`. \or|e Petro-vi}, koji pored poslova u Tonskom studiju tako|e predaje fakultativnipredmet snimawe muzike.

Nastava kompozicije na Fakultetu odvija se u sistemu klasa, koje sesmatraju najpogodnijim vidom pedago{kog delovawa za formirawe samo-stalnih umetnika-stvaralaca. Ovaj nastavni proces ne podrazumeva samoªtransfer znawa i iskustva´, ve} je re~ i o jednom visoko individualizo-vanom, personalizovanom odnosu kao podlozi za umetni~ko, dakle, duhov-no vaspitawe. U istoriji beogradske nastave kompozicije uvek je postojalovi{e klasa ñ majstorskih radionica ñ {to je dobro jer, razumqivo je, si-stem individualne nastave i ima smisla samo u uslovima ªkonkurencije´,odnosno, kada studenti imaju mogu}nost slobodnog izbora izme|u vi{eklasa ñ izbora izme|u vo|stva koja, makar da su sva pedago{ki kompetent-na, ipak nude razli~ite individualne, dakle, nu`nom i subjektivne umet-ni~ke poetike.

38)

Nastavni plan i program odseka za kompoziciju pretrpeli su krupni-ju promenu 1975. godine, kada se teì{te ispitnih zahteva preme{ta sastriktnih definicija u morfolo{kom pravcu ({to je pogodovalo neokla-si~arskom stilskom usmerewu ñ usmerewu mogu}em ali ne i jedino legitim-nom) ka zahtevima za savladavawe odre|enih instrumentalnih ili vokal-no-instrumentalnih medija ñ od solisti~kih zahvata do velikog orkestra.Da je ta promena dala novi podsticaj uspe{nom razvoju odseka svedo~e po-daci o zapaènim rezultatima koje wegovi studenti postiù ne samo u Sr-biji, na me|unarodnoj tribini kompozitora u Beogradu, ve} i u inostran-stvu, na presti`nim me|unarodnim festivalima.

Izu~avawe umetnosti dirigovawa u na{oj sredini ima dugu tradiciju. Pr-va znawa iz ove oblasti sticali su |aci Srpske muzi~ke {kole u Beogradu,kao i {kole ªStankovi}´, jer je postojala velika potreba za dirigentima irukovodiocima brojnih horskih, kasnije i instrumentalnih ansambala.Ta, po~etna znawa bila su osnova koju su mnogi od wih nadogra|ivali navisokim {kolama u raznim evorpskim muzi~kim centrima, poha|awemspecijalisti~kih kurseva poznatih dirigenata (Niki{a, Motla, Taliha,Doleìla, Djede~eka, Malka i dr.). Kako su na{i prvi istaknuti dirigen-ti naj~e{}e po osnovnoj vokaciji bili kompozitori (Mokrawac, Marin-kovi}, Bini~ki, Hristi}, Paunovi}, Kosta Manojlovi}), nije neobi~no{to su u prvom nastavnom planu Muzi~ke akademije studije kompozicije idirigovawa bile predvi|ene na istom ñ prvom odseku. Mada se me|u imeni-ma wegovih prvih studenata nalaze i neki budu}i dirigenti (Milo Asi},Lazar Buta, @ivojin Zdravkovi}, Du{an Skovran), rad na odseku, u klasikoju je imao Stevan Hristi}, bio je prvenstveno usmeren na studije kompo-zicije. Prvi diplomirani studenti dirigovawa kao glavnog predmeta naMuzi~koj akademiji pojavquju se tek posle pedesetih godina. Wihov broj seu toj deceniji iz godine u godinu neprekidno pove}avao, te je 1959. godineodsek odvojen kao zaseban. Dirigentske klase vodili su Petar Kowovi} (ukra}em periodu posle postavqewa 1939), Mihailo Vukdragovi} (1944–1972),Kre{imir Baranovi} (1946–1956), Predrag Milo{evi} (1939–1974) i @i-vojin Zdravkovi} (1949–1983). Delovawe wihovih prvih svr{enih studenatabivalo je sve osetnije u na{em muzi~kom ìvotu ñ za dirigentskim pultomu operi i na koncertima posebno bivaju zapaèni Borislav Pa{}an, FrancKlinar, Dragi{a Savi}, Vojislav Simi}, Van~o âvdarski, Angel [urev.Po~etkom pedesetih godina na katedri su bila angaòvana jo{ dva, tadamlada dirigenta ñ Du{an Skovran (1951–1974) i Vojislav Ili} (1951–1979),koji su, pored redovnih nastavni~kih aktivnosti, bili pokreta~i zna~aj-nih kamernih umetni~kih ansambala Akademije.

Dirigent i muzi~ki pisac Du{an Skovran osnovao je 1965. godine gu-da~ki kamerni ansambl koji je svoje nastupe zapo~eo pod imenom Kamerniorkestar Muzi~ke akademije i Akademski kamerni orkestar (kasnije Aka-demski kamerni orkestar Jeunesses musicales). înili su ga najboqi studen-ti guda~kog odseka, a iskusna ruka wihovog dirigenta i pedagoga znala~kije vodila ansambl uz bri`qivo negovawe visokog profesionalnog nivoasvirawa, tehni~ki sigurne i mladala~ki nadahnute interpretacije delarazli~itih stilskih epoha. Ansambl je vrlo brzo stekao zna~ajnu doma}u istranu reputaciju, neprekidno je potrv|ivao svoju izuzetnu vrednost to-

(39KATEDRA ZADIRIGOVAWE

kom vi{egodi{weg kontinuiranog rada u kojem uprkos ~estim, prirodnimsmenama ~lanova orkestra, nije bilo ve}ih oscilacija u kvalitetu. Nastu-pao je na brojnim koncertima (gostovao je u Poqskoj, Ma|arskoj, Belgiji,Nema~koj, Francuskoj, [vajcarskoj, Italiji...), snimao na radiju i televi-ziji sa vode}im solistima, uspe{no u~estvovao na festivalima omladin-skih orkestara (Lozana, Aberdin). Posle prerane smrti svog osniva~a, jednovreme je nastupao bez dirigenta, da bi od 1975. rukovo|ewe orkestrom pre-uzeo iskusni violinski pedagog, a od tog vremena i zna~ajni dirigent Alek-sandar Pavlovi}. Od tada ansambl nastupa pod imenom Kamerni orkestarDu{an Skovran i wegov daqi umetni~ki uspon se nastavqa. Neguju}i pre-cizan, nijansiran i dinami~ki izdiferenciran zvuk, ispoqavaju}i brigu

za odgovaraju}e isticawe svake pojedine li~nosti izvo|a~a, Pavlovi} jestvorio ansambl izuzetnog kvaliteta koji je od 1980. godine po~eo da nastu-pa kao profesionalni i danas je jedan od najzna~ajnijih u muzi~kom ìvo-tu zemqe.

U okvirima rada katedre za dirigovawe potekla je i inicijativa zaosnivawe drugog zna~ajnog kamernog ansambla ñ akademskog me{ovitog horapod rukovodstvom Vojislava Ili}a (1965). Iz ovog ansambla se 1971. godineizdvojio ènski kamerni hor Collegium musicum pod rukovodstvom Darin-ke Mati}-Marovi}. On ve} decenijama uìva ugled ne samo jednog od naj-boqih horskih ansambala u na{oj sredini, ve} ima i zna~ajnu me|unarodnureputaciju, kao dobitnik na desetine presti`nih internacionalnih na-grada (Areco, Langolen, Goricija, London, Berlin) i, podjednako, kao uspe-{ni ambasador kulture svoje zemqe na brojnim gostovawima (u toku ~etvrtveka postojawa imali su koncerte u 26 zemaqa sveta). Collegium je tako|euspe{ni u~esnik festivala u êhoslova~koj, Meksiku, Norve{koj, Fran-cuskoj, Kubi, Rumuniji, Nema~koj, Bugarskoj, Italiji, Austriji, Portuga-liji, [paniji, Poqskoj, Gr~koj i dr. Posebnu ulogu koju ovaj hor ima u srp-skoj muzici ilustruje podatak da su wegovo visoko profesionalno ume}e imagi~na harizmati~nost dirigenta inspirisali na desetine na{ih kom-

40)

pozitora da im posvete svoja dela. Istinski je zadivquju}e da je hor tokomgodina postojawa uspeo da sa~uva prepoznatqiv zvuk, uprkos ~iwenici daansambl stalno mewa ~lanice. Malo je umetni~kih kolektiva koji su u takodugom vremenskom periodu uspeli da o~uvaju ugled i zadrè se na umetni~-kom vrhu i te zasluge se prvenstveno mogu pripisati umetni~kom direkto-ru i dirgentu hora ñ Darinki Mati}-Marovi}. O wenoj brizi za budu}nostansambla svedo~i i podatak da posledwih godina hor sa uspehom nastupa ipod vo|stvom wenog svr{enog studenta, danas mladog dirigenta i nastav-nika Biqane Radovanovi}.

Nova generacijska promena na katedri za dirigovawe nastupila je se-damdesetih godina, kada su za nastavnike izabrani Darinka Mati}-Maro-vi} (od 1971), Stanko [epi} (od 1974), Mladen Jagu{t (1975–1978) i Jovan[ajinovi} (od 1976), {ef katedre za dirigovawe. Pored studija dirigova-wa kao glavnog predmeta koje ovi profesori vode na osnovnim i posledi-plomskim studijama, veoma je zna~ajna i wihova delatnost vezana za velikeansamble Fakulteta ñ Me{oviti hor, koji radi pod rukovodstvom DarinkeMati}-Marovi} i Simfonijski orkestar pod rukovodstvom Stanka [e-pi}a. Umetni~ki projekti koje u svojoj redovnoj delatnosti realizuju oviansambli izuzetno su zapaèni u na{em muzi~kom ìvotu ñ oni se prate io~ekuju sa posebnim interesovawem {ire muzi~ke javnosti i zbog toga nanajboqi na~in reprezentuju visoke profesionalne domete rada {kole. Otome svedo~e osvojene internacionalne i doma}e nagrade, brojna gostova-wa i priznawa, a iznad svega kontinuirana, dobro osmi{qena politikaumetni~kog vo|stva ansambala koji su danas spremni za uspe{nu realiza-ciju najsloènijih projekata.

Radom katedre obuhva}ena su i predavawa dirigovawa kao sporednogpredmeta (na odseku za muzi~ku pedagogiju i kompoziciju), izvanredno zna-~ajnog u formirawu profila budu}ih nastavnika muzike. Na ovom predmetunastavu su odràvali Lambra Dimitrijevi} (u Ni{u 1962–1964, u Beogradu1981–1983), Slobodan Bursa} (1984–1993), a od 1980. red. prof. Branko \urko-vi}. U nastavi dirigovawa i radu ansambala angaòvana su i dva mlada di-rigenta ñ docent Biqana Radovanovi} i asistent Vesna [ouc, a na predmetusvirawe partitura vanr. prof. Aleksandar Vuji} (od 1974) i docent Drago-qub Peri} (od 1981). Izvanredno dragocena je umetni~ka saradwa Aleksan-dra To{kova (od 1984) i Sowe Radojkovi} (od 1993). Ipak, za mlade diri-gente je od posebnog zna~aja iskustvo koje se sti~e u neposrednom radu saorkestrom. Tu priliku im pruàju kolegijalna saradwa sa Simfonijskimorkestrom Fakulteta, ali i drugim profesionalnim ansamblima u Beogra-du ñ Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Beograd, Orkestrom voj-ske Jugoslavije, kao i Beogradskom operom, koji se angaùju za godi{we idiplomske ispite.

Katedra za solo-pevawe zapo~ela je sa radom od osnivawa Muzi~ke akade-mije, postavqawem prvih honorarnih nastavnika ñ Olge Vukmirovi} (od1939. wu nasle|uje Nika Kuneli-Monastri) i Milorada Jovanovi}a, a odlu-kom Ministarstva prosvete i Jelke Stamatovi}-Nikoli}. Po~eci radabili su relativno skromni jer je na studije bio upisan veoma mali broj po-laznika (dvoje u prvoj godini rada i petoro u drugoj i tre}oj), te pravi raz-voj odseka zapo~iwe po zavr{etku Drugog svetskog rata. Po~etkom 1945. go-

(41

KATEDRA ZA SOLO-PEVAWE

dine Akademija je dobila prvog stalnog nastavnika za solo-pevawe, JelkuStamatovi}-Nikoli} (radila je do 1964), a naredne godine jo{ dva istak-nuta umetnika i nastavnika zapo~iwu svoju pedago{ku delatnost ñ JosipRijavec (do 1959) i Nikola Cveji} (do 1970). Broj studenata se zna~ajno po-ve}ao (1949/50. bilo ih je 16), nastavnici su se veoma mnogo angaòvali naizboru najboqih glasovnih potencijala me|u u~enicima sredwih muzi~-kih {kola i rezultati su bili vidni. U narednih petnaestak godina radadiplomiralo je vi{e od 40 studenata, me|u wima velikani na{e i svetskihoperskih scena, poput Branka Pivni~kog, Biserke Cveji}, Branka Cveji}a,Milice Miladinovi}, Du{ana Popovi}a, Radmile Bako~evi}, ZvonimiraKrneti}a, \ur|evke âkarevi}, Radmile Tirnani}, Danice Mastilovi},Olivere Miqakovi}, Julijane Anastasijevi} i dr. Angaòvani su i novinastavnici: Zlata \un|enac (1953–1964), Branko Pivni~ki (1957–1976),Zdenka Zikova (1964–1975), Anita Mezetova (1969–1978) i Biserka Cveji}(1978–1993), koji su obezbedili stalni visoki nivo u delovawu katedre.

Nastava na odseku za solo-pevawe odvija se kroz redovne ~asove i ve`-be, ali podjednaku va`nost imaju i javni nastupi studenta, prvo na javnimi internim ~asovima u samoj {koli, ali i izvan we ñ na susretima stude-nata jugoslovenskih visokih muzi~kih {kola, me|unarodnim gostovawi-ma, internacionalnim takmi~ewima, konkursima za mlade izvo|a~e kao{to su bili ªJugoslovensko takmi~ewe mladih muzi~kih umetnika´ u Za-grebu, ªMe|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine´ u Beogradu, kao i no-voosnovani konkursi ñ ªPetar Kowovi}´ u Beogradu, ªObzorja na Tisi´ uNovom Be~eju i dr. O pedago{kim uspesima svedo~e ne samo brojne nagradekoje dobijaju na{i mladi peva~i, ve} i samostalne produkcije operskogstudija Akademije: Mocartovog zing{pila Bastijen i Bastijena, Hajdno-vog Apotekara (1951), Perslove Kraqice vila (1953), Rosinijevog Seviqskogberberina (1958), îmarozinog Tajnog braka (1959. i 1974), Verdijeve Travija-te (1966), Hazonove Bra~ne agencije i Verdijevog Don Karlosa (1973), Mo-cartove Tako ~ine sve (1975), Fjoravantijeve Seoske peva~ice (1976), îma-rozinog Razo~aranog muà i Bizeove \amile (1977) i [ajiove Prosidbe(1980). U operskom studiju bili su angaòvani brojni nastavnici ñ peva~-ki pedagozi, reìseri i dirigenti Nikola Cveji}, Bogdan Babi}, Du{anMiladinovi}, Oskar Danon i Slobodan Turlakov. U okviru rada studijaposebna pa`wa posve}uje se stilskoj interpretaciji predstava u celini,ali i pojedina~nih uloga, a ~esto su javno prikazivani odlomci iz pojedi-nih opera. Kontinuitet u tom radu potvr|uje i posledwi uspe{ni projekatoperskog studija (realizovan pod rukovodstvom Dejana Miladinovi}a) ñPu~inijeva Sestra An|elika izvedena u Bitef-teatru 1996. godine (kla-virska saradwa Aleksandra Kolarevi}a i \or|a Stankovi}a).

Na profilisawe dana{weg lika katedre uticali su brojni umetnicikoji su duè ili kra}e u~estvovali u wenom radu, pored dosad pomiwanih i:Julijana Anastasijevi} (1964–1972), Bogdan Babi} (1949–1957), Jovanka Bjego-jevi} (1975–1981), Olivera Vidovi} (1972–1974), Zora Vladarski (1948–1965),Jovan Gligorijevi} (1977), Lujo Davi~o (1938–1941), Oskar Danon (1963–1971),Divna \okovi} (1950–1951), Davorin @upani} (1949–1950), Vidosava Jovano-vi} (1960–1961), Zoran Jovanovi} (1964–1968), Katarina Juri~i} (1970–1972),Qiqana Karunovi}-@upan~i} (1954–1956), Jelena Matijevi} (1947–1952), Du-{an Miladinovi} (1958–1962), Vera Novakovi} (1980–1982), Ana Rado{evi}

42)

(1957–1962), Ruìca Savi} (1968–1987), Gita Stefanovi}-Radi} (1948–1956).Mila Stojanovi} (1951–1957), Aleksandar Stojanovi} (1956–1966), SlobodanTurlakov (1974–1995), Milorad Feodorovi} (1979–1987), Dragomir Radivo-jevi} (1978–1992) i dr.

Danas na katedri za solo-pevawe postoji pet klasa: redovnih profe-sora Radmile Bako~evi}, {efa katedre, Irine Arsikin, Aleksandre Iva-novi}, Radmile Smiqani} i Zvonimira Krneti}a (dugogodi{weg {efakatedre koji je odnedavno u penziji). Metodiku nastave solo-pevawa preda-je Irina Arsikin. Operski studio vode Dejan Miladinovi} (od 1995) iAleksandar Kolarevi} (od 1978). Uz istaknute pedagoge kao asistenti se an-gaùju mladi peva~i, kako bi se omogu}ilo da steknu najboqa iskustva zabudu}i pedago{ki rad: Sneàna Stamenkovi} (1990–1992), Duwa Simi}(1992–1994), Sawa Osti} (1994–1996), Violeta Pan~etovi} (od 1996) i Kati-ca Nikoli} (od 1996). Za uspe{no odvijawe nastave neprocewivo je drago-cena pomo} umetni~kih saradnika: Qubice Gruji} (od 1987. godine, u klasiRadmile Smiqani}), Mirjane Kr{qanin (od 1988, u klasi Radmile Bako~e-vi}), Maje [qivan~anin-Rajkovi} (od 1991, u klasi Irine Arsikin), Iva-ne Stokovi} (od 1993, u klasi Aleksandre Ivanovi}) i Mitre Nedeqkov (od1996, u klasi Zvonimira Krneti}a). Kao demonstrator u klasi Irine Arsi-kin u {kolskoj 1996/97. radio je dirigent \or|e Stankovi}.

Na katedri za solo-pevawe se, pored glavnog predmeta, operskog stu-dija i ve`bi iz glavnog predmeta, koje drè nastavnici solo-pevawa sa

(43

svojim klavirskim saradnicima, organizuje i nastava italijanskog jezika,koji je neophodan za upoznavawe sa operskom literaturom. Nastavu su odpo~etka vodili Gita Radi} (1948–1956), Aleksandar Stojanovi} (1956–1966),Katarina Ju~i} (1970–1972), Olivera Vujovi} (1972–1974), da bi od 1974. na-stavu preuzela i uspe{no je do danas vodila Ranka Glixi}-[epi}.

Na katedri je, dodu{e u skromnoj meri, ali ipak zastupqena i izda-va~ka delatnost. Objavqene su kwige koje pomaù uspe{nost nastave: Ni-kola Cveji}, Izbor vokaliza za visoki glas, 1952, Nikola Cveji}, Savremenibelkanto, 1980, Zvonimir Krneti}, Prevodi solo-pesama, 1978, Ranka Gli-xi}-[epi}, Zbirka tekstova iz italijanskog jezika namewena studenti-ma solo-pevawa, 1978.

Na{i poznati umetnici osnovali su fondove za nagra|ivawe najus-pe{nijih studenata, iz kojih se nagrade tradicionalno dodequju na Danstudenata 4. april. To su fondovi ªJelene Mihajlovi}´ (osnovan 13. januara1975), ªAleksandra Trifunovi}a´ (osnovan 12. maja 1976), ªDanice Mastilo-vi}´ (osnovan 7. aprila 1977), ªAnite Mezetove´ (osnovan 11. novembra 1980)i ªBiserke Cveji}´ (osnovan 10. novembra 1985).

Za {ezdeset godina postojawa katedra za solo-pevawe dala je veliki do-prinos na{oj peva~koj umetnosti ne samo stvarawem generacija istaknu-tih solista poznatih {irom sveta, ve} i formirawem velikog broja dob-rih peva~a koji daju visok profesionalni nivo na{im brojnim horskimansamblima, {to je zna~ajno uticala na stalno poboq{awe kvaliteta na-{eg muzi~kog ìvota. Za daqi razvoj na{e peva~ke umetnosti posebnu va`-nost ima pedago{ki rad u ovoj oblasti, jer je upravo na Fakultetu formi-ran dana{wi nastavni~ki kadar u sredwim muzi~kim {kolama, ~ime se nanajboqi na~in obezbe|uje pravovremeni odabir i priprema budu}ih pe-va~a.

[ezdeset godina katedre za klavir Fakulteta muzi~ke umetnosti dug je pe-riod postojawa ako se posmatra bogatstvo i razu|enost wenog dosada{wegdelovawa. Danas najbrojnija katedra Fakulteta, kako po broju nastavnika isaradnika tako i po broju studenata, zapo~ela je svoj rad 1937. godine saskromnih devet slu{alaca glavnog predmeta i ~etiri veoma ugledne li~no-sti, wihovih profesora, koji su, ujedno, postavili temeqe savremene nasta-ve instrumenta u visoko{kolskoj ustanovi: Emil Hajek (1937–1963), ]irilLi~ar (1937–1956), Jelica Krsti}-Popovi} (1937–1972) i Olga Mihailovi}(1939–1978). U isto vreme glavni predmet klavir predavali su i nastavniciangaòvani u sredwoj {koli pri Akademiji ñ Stanica Botori} (1937–1947),Alisa Be{evi} (1937–1957), Danica Stanisavqevi} (1937–64), MiroslavaMokrawac (1940–61), Jelena Nenadovi} (1944–64; 1978–79), Desanka Velimi-rovi} (1944–1951) i Milka \aja (1945–1962). Wihova plodna dugogodi{wadelatnost bila je neophodna spona u radu odseka do dolaska prvih mladihpijanista {kolovanih na Muzi~koj akademiji. [kolovawe profesional-nih pijanista-izvo|a~a postavqeno kao osnovni ciq plana i programastudija, i umetni~ka delatnost kao izuzetno va`na aktivnost profesoraglavnog predmeta i danas defini{u rad katedre.

Muzi~ko-pijanisti~ko {kolovawe u Srbiji nije autohtono; istorij-ski razvoj koji je prethodio osnivawu Akademije pokazao je da je na{a sre-dina, èqna novih znawa i na poqu umetnosti, uvek bila plodno tle za

44)

KATEDRA ZA KLAVIR

pravo, iskreno i dobronamerno znala~ko seme drugih kultura. Mnogobroj-ne ª{kole´ koje se razlikuju ponekad i su{tinski u pogledu svojih putevaka ostvarewu krajweg ciqa ñ vrhunskog izvo|ewa, obeleìle su svojim sna`-nim uticajima generacije i generacije pijanista koji su se {kolovali nana{oj Akademiji. Po~ev{i od pra{ke {kole Emila Hajeka, preko francu-ske {kole ~uvenog pedagoga Svetislava Stan~i}a, u~enika posledweg Listo-vog |aka, Hajnriha Barta u Berlinu, koju unose na beogradsku Akademiju Me-lita Lorkovi}, Stanka Vriwanin i, ne{to kasnije, Mirjana Vukdragovi},svoje mesto su na{li uticaji pojedinih velikih svetskih pijanista i pe-dagoga kao {to su Maks Pauer iz Lajpciga (Andreja Preger), Gvido Agosti,\ino Gorini i Vin~enco Vitale iz Italije (Darinka Mihailovi}-Pavlo-vi}, Sr|an Grbi}, Zorica Dimitrijevi}-Sto{i}, Nevena Popovi}, Tija-na Humo), Alfred Korto, Lazar Levi, Aldo îkolini, Pjer Sankan iz Fran-cuske (Vera Veqkov, Sr|an Grbi}, Jasmina Gavrilovi}, Dubravka Jovi~i}),Kendal Tejlor iz Londona (Du{an Trbojevi}, Jasmina Gavrilovi}, Dubrav-ka Jovi~i}), Branka Musulin iz Nema~ke (Nikola Rackov), Jan Ekijer izPoqske (Milo{ Ivanovi}) i mnogi drugi. Ovakvo obiqe znawa stvoriloje nepresu{nu riznicu informacija koje su u ìù pedago{kih intereso-vawa i usmeravawa postavile neprekidne kontakte sa svetskim tokovimapijanizma, naro~ito u posledwe dve decenije kada i u svetu i kod nas brisa-wem umetni~kih granica i uspostavqawem brzih komunikacija pojam ª{ko-la´ postepeno gubi nekada{wi zna~aj.

Ubrzo po osnivawu Akademije, ve} po~etkom ~etrdesetih godina, a na-ro~ito posle Drugog svetskog rata, u rad katedre se aktivno ukqu~uju prvinastavnici koji su se tu {kolovali (Milica Marjanovi} /1942–1978/, VeraVeqkov /1945–1984/, Vlastimir [karka /1948–1983/, Arsen Triva /1948–1982/,Olga Popov /1954–1978; 1980–1981/). Interesantno je da su, bez obzira naraznolikost i bogatstvo stranih uticaja, osnovu nastavnog kadra katedreuvek ~inili pijanisti koji su se {kolovali na na{oj Akademiji, a svojaznawa i stilska opredeqewa upotpuwavali usavr{avawem u inostranstvu.Profesori klavirske katedre su, istovremeno, ve} decenijama iz genera-cije u generaciju stub muzi~kog ìvota Beograda, Srbije i Jugoslavije, danavedemo samo neke: Vera Veqkov (1945–1984), Du{an Trbojevi} (1957–1990),Zorica Dimitrijevi}-Sto{i} (od 1958), Darinka Mihailovi}-Pavlovi}(od 1960), Mirjana Vukdragovi} (1963–1996), Sr|an Grbi} (od 1970), NikolaRackov (od 1970), Olga Jovanovi} (1978–1990), Nevena Popovi} (od 1979),Dubravka Jovi~i} (od 1979), Aleksandar [andorov (od 1989) i mnogi drugi.Neometani razvoj dugi niz godina omogu}io je da svaka nova generacija od-{kolovana na na{oj Akademiji dobija sve ve}u potvrdu u zemqi i ino-stranstvu kroz brojne nagrade i priznawa za svoja li~na umetni~ka dostig-nu}a, kao i pedago{ke rezultate kroz delatnost svojih studenata.

Ovakav tempo razvoja neprestano je uticao na pove}avawe interesova-wa za studije klavira, pa se od nekada{wih devet slu{alaca glavnog pred-meta 1937. godine stiglo do preko 200 studenata osnovnih i poslediplom-skih studija 1997. godine. Taj porast interesa za studije klavira zasnovan jena realnim mogu}nostima kasnijeg zapo{qavawa u niìm i sredwim mu-zi~kim {kolama, mada se time stvara i odre|ena nesrazmera izme|u preva-shodno umetni~kog opredeqewa samih studija i budu}eg pedago{kog zani-mawa.

(45

Brojnost studenata i sama priroda posla uneli su odre|eni takmi~ar-ski duh u atmosferu rada katedre iz kojih je sedamdesetih godina proistek-la potreba osnivawa fondova za nagra|ivawe najboqih i najperspektivni-jih mladih pijanista (Fond ªEmil Hajek´, Fond ªOlga Mihailovi}´, FondªKatarina A}imovi}´, Fond ªJelena Pavlovi}´, Fond ªSlobodanka Milo-{evi}-Savi}´). Tih istih godina nastavni profil katedre se bitno izme-nio pre svega po broju novih profesora i saradnika-asistenata koji su uperiodu od 1970. do 1990. zapo~eli u woj svoj rad. Iskustvo ve} formiranihpijanista i pedagoga (Olga Jovanovi}, Mirjana [uica-Babi} /1976–1994/,Igor Lazko /1981–1992/, Arbo Valdma /od 1984/, Konstantin Bogino /od 1984/,Jokut Mihailovi} /1989/), {irina obrazovawa i interesovawa nekada naj-boqih studenata Fakulteta, u to vreme na po~etku svojih umetni~kih i pe-dago{kih karijera (Zora Mihailovi} /1975–1992/, Nevena Popovi}, Dub-ravka Jovi~i}, Jasmina Gavrilovi} /1980–1997/, Tijana Humo-Rijavec /od1984/, Ninoslav @ivkovi} /od 1985/, koji je diplomirao na Akademiji umet-nosti u Novom Sadu), do{li su do punog izraàja u veoma ìvoj i izuzetnoplodotvornoj razmeni znawa i ideja sa tada{wim istaknutim profeso-rima katedre (Andreja Preger, Olga Mihailovi}, Vera Veqkov, MirjanaVukdragovi}, Du{an Trbojevi}, Darinka Mihailovi}-Pavlovi}, Vlasti-mir [karka, Arsen Triva, Olga Popov), grade}i realne nade u perspektivudostizawa reputacije jedne od veoma uglednih evropskih muzi~kih visokih{kola. Osnivawe pijanisti~kog Memorijala koji je poneo ime rodona~el-nika katedre, Emila Hajeka, i koji je od samog po~etka imao me|unarodnikarakter, i ukqu~ivawe u presti`nu evropsku asocijaciju klavirskih pe-dagoga ñ EPTA (European Piano Teachers Association) ñ ukazali su na potrebui spremnost katedre da se {to brè i adekvatnije ukqu~i u najnovije ev-ropske i svetske umetni~ko-pedago{ke tokove.

Ovakav tempo razvoja katedre naglo je prekinut posledwim istorij-skim doga|ajima. Mnogi profesori i saradnici su oti{li sa Fakulteta(K. Bogino, I. Lasko, S. Drakuli}, Z. Mihailovi}, J. Gavrilovi}); pojedinisu nastavili saradwu u vidu specifi~nog oblika skoncentrisane blok-na-stave (A. Valdma, L. Stankovi}). Sticajem prirodnih okolnosti, u penzijusu oti{li D. Trbojevi}, O. Jovanovi}, M. [uica-Babi} i M. Vukdragovi},koji su iz svog entuzijazma nastavili da ugra|uju svoje znawe i iskustvo ka-ko u najmla|e generacije studenata, tako i u mladu generaciju nastavnika isaradnika (Aleksandar [andorov /od 1989/, Lidija Stankovi} /od 1989/,Aleksandra Pavlovi} /1992/, Deana Patakovi} /1992/, Marija \uki} /1992/,Dejan Sinadinovi} /1992/, Branko Pen~i} /1992/, koji su u stalnom radnomodnosu, i saradnici-asistenti angaòvani preko Republi~kog zavoda zatrì{te rada, Dejan Sto{i}, Irina Skerl, Nata{a [ar~evi}, Tatjana Mi-losavqevi}, Jelena Jovanovi}-Petrovi}, Gordana Sinadinovi} i VladimirCviji}), da {to pre steknu neophodna iskustva i zapo~nu samostalan rad.

Na katedri se tako|e odràva metodika nastave klavira, u okviru kojestudenti glavnog predmeta poha|aju teorijski i prakti~an vid nastave.

Od samog osnivawa katedra za klavir je obuhvatala i nastavu uporednogklavira za studente nastavni~kog odseka, dirigovawa, kompozicije, solo-pevawa, a kasnije i muzikologije i etnomuzikologije. Ovaj predmet su svo-jevremeno predavali profesori sredwe muzi~ke {kole pri Akademiji, za-tim predava~i, a sa izmenom zakona ñ stru~ni saradnici. Od poznatih

46)

(47

pedagoga koji su kao predava~i i saradnici ugradili sebe u ovaj oblik nasta-ve klavira bili su Branisalava Stevanovi} (1956–76), Desanka Zrni} (1956–87),Veroslava Staki}-Popovi} (1956–90), Ruìca Rankovi} (1956–91), Vera Bog-danovi} (1958–69), Jela Kr{i} (1960–69), Qiqana ]orovi} (1961–88), IvankaSimonovi}-Sekvi (1975–83) i Zagorka Popovi} (1978–83). Uporedo sa uvo-|ewem zvawa stru~ni saradnik, ovaj vaàn predmet u jednom trenutku jepretvoren u ve`be ñ klavirskim praktikum ñ {to nije odgovaralo wegovojosnovnoj nameni, naro~ito na odsecima za kompoziciju, dirigovawe, orgu-qe i muzikologiju.

Posledwom izmenom naziva predmeta ñ klavirska muzika ñ kao i no-vim nastavnim planom i programom data je perspektiva wegovog daqeg raz-voja. Pored osnovne, prakti~ne nastave klavira, uvedena su predavawa izraznih oblasti klavirske muzike, na kojima se izu~avaju karakteristike ina~ini izvo|ewa dela standardne pijanisti~ke literature i analiti~kipristupa wihovom estetskom vrednovawu. Tako|e je uvedena obavezna kon-certna praksa u okviru koje se kroz diskusije o izvedenim programima izo-{trava kriti~ki sud studenata i istovremeno oboga}uje wihovo poznava-we literature.

Predmet klavirska muzika predaju danas stru~ni saradnici Sr|an Di-mitrijevi} (od 1985), Dragoqub [obaji} (od 1985), Milanka Mi{evi} (od1989), Ingrid Raji} (od 1988), Bosiqka Stri~evi} (1991–1995), Ruìca Ran-kovi} (1956–1991), Bojana \aji} (od 1996), Zorana Grbi} (od 1996) i umetni~-ki saradnik Milorad Feodorovi} (od 1979). Trud i napor koji saradnicina ovom predmetu ulaù u svim oblastima nastave, wihova bogata izdava~-ka, predva~ka, nau~no-istraìva~ka i koncertna delatnost ukazuju na sveve}u potrebu izdvajawa ove grupe nastavnika u zasebnu katedru u kojoj bido{la do izraàja specifi~nost predmeta i postojala ve}a mogu}nost zaafirmaciju saradnika koji ga predaju.

Po~etak rada Muzi~ke akademije u Beogradu bio je zasnovan na visokopro-fesionalnim stremqewima koja su osmi{qena u skladu sa najvi{im stan-dardima kako u izboru li~nosti nastavnika, tako i u odnosu na opremuprostora, formirawe nastavnih planova i na~in ostvarewa pedago{kogprocesa rada. Beograd je u ~etvrtoj deceniji XX veka ve} imao solidnu tra-diciju umetnosti svirawa na guda~kim instrumentima na ~ije formirawesu uticale tada vode}e evropske guda~ke {kole (ruska, francuska, ~e{ka,ma|arska i druge). Po~etak je, gledaju}i iz dana{we perspektive, bio skro-man i oprezan, ali u isto vreme temeqan, studiozan i kvalitetan. Velika jesre}a {to je osnove visoko{kolske guda~ke pedagogije postavio prof. Pe-tar Stojanovi} (1937–1945), zna~ajan umetnik svog doba, vrstan violinista,kompozitor i organizator muzi~kog ìvota. Wegovo bogato iskustvo ste-~eno u vode}im evropskim centrima, Budimpe{ti i Be~u, plodno je ugra-|eno u kulturni ìvot Beograda.

Koncept da se u jednoj umetni~ko-pedago{koj instituciji ostvaripotpuni proces izgra|ivawa umetnika-interpretatora, od identifika-cije talenata i po~etnih lekcija, preko pra}ewa wihovog razvoja do puneumetni~ke zrelosti, bio je tada (a i danas je) vrlo redak u svetskim razme-rama. Objediwavawe svih nivoa nastavnog procesa u okviru jedne institu-cije, Muzi~ke akademije u Beogradu, rad vrhunskih pedagoga sa u~enicima

KATEDRA ZA GUDA^KEINSTRUMENTE

svih uzrasta, podrazumevao je studiozan rad na ªduga~ke staze´ uz odbaciva-we tendencije brzog uspeha po svaku cenu. Me|u prvim nastavnicima Aka-demije, pored Petra Stojanovi}, bili su violinistkiwa Marija Mihailo-vi} (1937–1956) i violon~elista Jure Tkal~i} (1937–1941), dok su u sredwoj{koli pri Akademiji predavali: violinu @ivorad Grbi} (od 1937, potomprofesor na Akademiji 1945–1954), Milan Dimitrijevi} (od 1937, potomprofesor na Akademiji 1944–1972) i Jovan Zorko (1939–1942), violon~eloJovan Mokrawac (od 1937, potom profesor na Akademiji 1947–1949) i kon-trabas Dragoqub @ivanovi} (1938–1951). U prvoj {kolskoj godini na vio-linu su bila upisana samo dva studenta i sedam u~enika sredwe {kole, naviolon~elo jedan student i ~etiri u~enika i na kontrabas jedan u~enik. Uprvom periodu rada (do okon~awa Drugog svetskog rata) studije je zavr{i-lo samo {est studenata ñ dvoje na violini, jedan na violi i troje na vio-lon~elu. Me|utim, postavqeni koncept nastave, polako ali sigurno, doka-zao se u nacionalnoj pedago{koj praksi kao pouzdan i postavio je temeqekontinuiranog i sigurnog razvoja, sazrevawa i pune afirmacije. Ona se,vi{estruko u pro{losti i sve bogatije u sada{wosti, potvrdila i u in-ternacionalnim razmerama. Danas se sa zadovoqstvom moè konstatovatida veliki broj vaspitanika Fakulteta muzi~ke umetnosti sa zapaènimuspehom razvija svoju profesionalnu delatnost {irom sveta, doslovno nasvim kontinentima. Za to su zaslu`ne brojne generacije pedagoga koji susvoj radni vek ugradili u razvoj nacionalne guda~ke pedagogije, odnosnoumetnosti svirawa na guda~kim instrumentima.

Violinu su na visokoj {koli predavali Meri @eèq (1944–1963), Me-rima Dragutinovi} (1944–1963), Lazar Marjanovi} (1945–1979), Petar To{-kov (1948–1982), Margarita Nuri-Haxi} (1954–1965), Qudevit Pap (1956–1971),Vladimir Markovi} (1956–1985), Aleksandar Pavlovi} (1961–1995), RajkoDoj~inovi} (1962–1987), Jovan Kolunxija (asistent 1974–1983, red. prof.1989–1992), Sreten Krsti} (1975–1979), Julka Petrovi} (1978–1992), NenadDaleore (1980–1983), Sr|an Gruji} (1984–1989), Jelena Mi{evi} (1986–1988).Danas su nastavnici na Fakultetu muzi~ke umetnosti red. prof. Dejan Mi-hailovi} (1962–1967, potom od 1980), {ef katedre, red. prof. Fern Ra{ko-vi} (od 1971), red. prof. Milutin Kosanovi} (od 1978), van. prof. TatjanaOluji} (od 1981), docent Gordana Matijevi} (od 1989), docent Qubomir Mi-hailovi} (od 1989), van. prof. Marija Jokanovi} (od 1990), docent Jasna Mak-simovi}-Veselinov (od 1993), asistent Ivana A}imoski (od 1993). Meto-diku nastave predaje Vladimir âbrenovi} (od 1985).

U nastavi violon~ela posle odlaska Jure Tkal~i}a i Jovana Mokrawca,tokom niza godina bio je veoma izraèn problem angaòvawa stalnog profe-sora. U kra}em periodu kao nastavnici su radili Mirko Dorner (1947–1956),@ilber Zalongi (1954–1959), Erih Ajzenbrand (1954–1955), Rene Forest(1958–1963), \or|e Ili} (1958–1959), Stanislav Apolin (1970–1972), KsenijaJankovi} (1989–1991). Kadrovski problemi razre{eni su angaòvawem Vik-tora Jakov~i}a (1961–1996), u ~ijoj klasi je studije zavr{ilo ~etrdesetakviolon~elista, pa se s razlogom moè ista}i da je u Beogradu savremena{kola violon~ela izgra|ena prvenstveno zaslugom wegove dugogodi{weuspe{ne pedago{ke i umetni~ke delatnosti. Pove}awe interesovawa zaovaj guda~ki instrument pratilo je i pove}awe broja nastavnika. Danasklase violon~ela, pored jo{ uvek aktivnog Viktora Jakov~i}a, vode red.

48)

prof. Fransoaz Jakov~i} (od 1972), docent Sandra Beli} (od 1989), red. prof.I{tvan Varga (od 1996), a u nastavi u~estvuju asistent Dejan Boì} (1996) iumetni~ki saradnik Ladislav Mezei za predmet ~itawe s lista i orke-starska literatura.

Pitawe nastave viole tako|e dugo nije bilo razre{eno na odgovaraju}ina~in. Prve klase su vodili honorarni nastavnik Dimitrije Dorjan(1955–1956), docent Ladislav Miranov (1957–1961), na{ istaknuti violini-sta i violista Branko Pajevi} (1962–1975) i docent Zlatko Stahuqak(1975–1979). Pravi uspon i vrhunski rezultati u ovoj oblasti guda~ke peda-gogije postignuti su angaòvawem danas red. prof. Petra Ivanovi}a (od1977), a ne{to kasnije i asistenta Petra Mladenovi}a (1986–1988) i docen-ta Dejana Mla|enovi}a (od 1989), kao i asistenta Pante Veli~kovi}a (od1993).

Na kontrabasu, posle privremenog angaòvawa Branka @ivanovi}a(1962–1965), Milana Prosenika (1965–1966), Juraja Pe~evskog (1967–1974) iJosipa Novosela (1975–1977), stabilizacija nastave je zapo~ela izborom Ne-boj{e Igwatovi}a (od 1978). Za dvadesetak godina rada u wegovoj klasi je

(49

diplomirao niz odli~nih kontrabasista koji rade u doma}im i svetskimorkestrima ili se bave pedago{kim radom u sredwim muzi~kim {kolama.Danas klasu kontrabasa vodi i docent Slobodan Geri} (angaòvan od 1991).

U katedri za guda~ke instrumente radi i niz vrsnih umetni~kih sarad-nika ñ Sloboda \uki} (1977-1979, potom od 1980), Istra Pe~vari (od 1980),Aleksandra Lalovi} (od 1989), Vesna Pantovi} (od 1993), Sawa Petkovi}(od 1996), Ivana Milovanovi} (od 1996), Bojana Zagorac (od 1996) i GordanaMarijanovi} (od 1996).

Sa katedre za guda~ke instrumente potekle su dve zna~ajne inicijativekoje su bitno doprinele poboq{awu nivoa pedago{kog procesa rada. Pe-desetih godina formirana je pri Muzi~koj akademiji ªogledna {kola´ ukojoj su studenti i stariji u~enici sredwe {kole (tada jo{ uvek u sastavuAkademije) imali priliku da realizuju pedago{ku praksu pod nadzorom imentorstvom svojih nastavnika. Na ovaj na~in je zaokruèn edukativniproces u~enika i studenata u svim vidovima mogu}ih profesionalnih ak-tivnosti: koncertnom solisti~kom izvo|a{tvu, kamernoj muzici, orke-starskom muzicirawu i u posebno organizovanoj pripremi za pedago{kirad. Kako se ªogledna {kola´ nije uklapala u tada{wi obrazovni sistem,vrlo brzo je ukinuta, ali ova ideja je u modifikovanom vidu doìvela rea-lizaciju formirawem [kole za muzi~ke talente u ]upriji (1973/74). Wenzadatak je da najsposobnijoj deci iz cele Srbije omogu}i internatsko {ko-lovawe u guda~koj struci, po posebnom nastavnom planu i programu, kakobi se u skra}enom vremenu pripremili za upis na Fakultet. NastavniciFakulteta kontinuirano prate wihov razvoj, i ova {kola od osnivawa dodanas egzistira kao rasadnik vrsnih guda~a. Treba podvu}i da je obe ini-cijative pokrenuo tada{wi {ef katedre za guda~ke instrumente, LazarMarijanovi}, koji je bio i prvi rukovodilac [kole za muzi~ke talente u]upriji. Posle wega tu du`nost su obavqali Vladimir Markovi}, Alek-sandar Pavlovi}, Petar Ivanovi} i Milutin Kosanovi}.

U razdobqu pre Drugog svetskog rata ni na jednoj od postoje}ih visokih mu-zi~kih {kola u tada{woj Jugoslaviji nije bilo mogu}nosti za studije du-va~kih instrumenata, harfe i kontrabasa. Ovim instrumentima ni u sred-wim {kolama nije posve}ivana potrebna pa`wa, a nastavu su obavqaliuglavnom honorarni nastavnici, bez mnogo entuzijazma. Zbog toga se u na-{im orkestrima onog vremena ose}ao ozbiqan nedostatak doma}ih kadro-va ñ u duva~kim grupama nalazili su se gotovo iskqu~ivo stranci.

Prvi na{i kadrovi formirani su zahvaquju}i postojawu Vojne muzi~-ke {kole u Vr{cu, kroz koju je pro{lo oko 3.500 obdarene dece. Mada su uovoj {koli ona sticala minimalna muzi~ka znawa, ipak se me|u wima iz-dvojio jedan mawi broj posebno talentovanih, koji su potom upornim ra-dom i èqom za daqim napredovawem uspevali da obezbede {kolovawe uinostranstvu, te su se tako pojavili na{i prvi zna~ajni koncertni muzi-~ari. Upravo je iz ovog malog jezgra odli~nih muzi~ara posle rata krenulaafirmacija i unapre|ewe nastave duva~kih instrumenata.

Zna~ajnu prekretnicu u razvoju na{e pedagogije duva~kih instrume-nata predstavqalo je osnivawe odseka za duva~ke instrumente, harfu i kon-trabas u Sredwoj muzi~koj {koli pri Muzi~koj akademiji u Beogradu 1938.godine. Tada je nabavqen prvi instrumentarijum i tako zapo~eo rad na si-

50)

KATEDRA ZA DUVA^KEINSTRUMENTE

stematskom odgoju muzi~kog podmlatka ñ duva~a. Polaznici su pored na-stave glavnog predmeta ñ flaute, oboe, klarineta, fagota, horne, trube,trombona, harfe i kontrabasa ñ poha|ali i muzi~ko-teorijske i op{teob-razovne predmete, {to je davalo mogu}nost {ireg muzi~kog obrazovawanego dotad. Me|utim, rat je izazvao prekid ovih pozitivnih tokova razvo-ja, te se moè re}i da istorijat katedre za duva~ke instrumente na Muzi~-koj akademiji zapo~iwe posle 1945. godine, kada je u okviru jedinstvenogsedmogodi{weg sistema {kolovawa planom predvi|eno i osnivawe odse-ka za duva~ke instrumente i kontrabas. Tako su prvi put duva~ki instru-menti stekli ravnopravnost sa ostalim instrumentima, a studentima ovogodseka omogu}eno je da se usavr{avaju podizawem muzi~kog obrazovawa naakademski nivo.

Prvi {ef novoformiranog odseka bio je Stanojlo Raji~i}. Pred wimsu se na{li brojni materijalni i kadrovski problemi, pre svega u vezi sanabavkom instrumentarijuma i notnog materijala. Prvi angaòvani na-stavnici bili su Jakov Srejovi} (flauta), Josip Medven (oboa), Bruno Bruni Frawo Partli} (klarinet), Ivan Tur{i~ (fagot), Ivan Perko (horna),Borislav @ivojinovi} (truba), Anton Houf (trombon), Anton Nedvidek(timpani) i Dragoqub @ivanovi} (kontrabas). Potreba za dobrim orke-starskim muzi~arima u to vreme je bila veoma velika, posebno za dobrimduva~ima, jer su orkestre tada mahom napustili svi strani muzi~ari.

Reformom Akademije 1947. godine do{lo je do promene na duva~kom od-seku. Na Akademiji su zadràni samo flauta (Jakov Srejovi}), klarinet(Bruno Brun) i fagot (Ivan Tur{i~), a odseku je prikqu~ena i harfa (JosipPikeq). Za {efa katedre prvi put je postavqen nastavnik sa odseka ñ Bru-no Brun, koji se moè smatrati jednim od najzaslu`nijih li~nosti za so-lidnu postavku osnova i takvu organizaciju rada koja je garantovala daquekspanziju i uspe{nost. Na po~etku nastava ostalih duva~kih instrumena-ta odràvana je u pripremnoj {koli ñ sredwoj muzi~koj {koli pri Aka-demiji, nad kojom su nadzor vr{ili nastavnici Akademije. Rezultati radasu se vrlo brzo pokazali. Studenti Akademije su ~esto javno nastupali, anisu izostala ni prva me|unarodna priznawa: klarinetista Ernest A~kuni fagotista Boìdar Tumpej nagra|eni su u Minhenu, klarinetista Mi-lenko Stefanovi} u Minhenu, Moskvi, Pragu i @enevi.

Podstaknuta dobrim rezultatima uprava Akademije je 1960. godineusvojila predlog tada{weg dekana Milenka @ivkovi}a da se uvedu i osta-li duva~ki instrumenti: u {kolskoj 1960/61. po~ela je nastava oboe (JosipMedven) i trube (Alojz Strnad), a 1961/62. horne (Du{an Busan~i}) i trom-bona (Anton Houf). Oni postavqaju ~vrste i solidne temeqe pedagogijiduva~kih instrumenata obezbe|uju}i kadar ne samo svojih naslednika naAkademiji, ve} i u sredwim muzi~kim {kolama, tako da se pove}avao uku-pan nivo muzicirawa na duva~kim instrumentima.

Nova generacija predava~a zapo~iwe sa radom krajem {ezdesetih ipo~etkom sedamdesetih godina. Trombon je predavao Vinko Vale~i} (1966–1995), a za trubu je postavqen Dimitar Angelov (1967–1995). U jednom kra}emperiodu obou je predavao Miklo{ Barta (1966–1971), da bi ga potom smenioistaknuti umetni i pedagog Qubi{a Petru{evski (od 1972), danas {efkatedre za duva~ke instrumente. Nastavu klarineta preuzeo je jedan od naj-boqih studenata Bruna Bruna ñ Milenko Stefanovi} (1976–1995), a za fla-

(51

utu su iste godine izabrana dva nastavnika ñ Miodrag Azawac (1976–1996) iTahir Kulenovi} (od 1976). Posle kra}eg perioda rada Boìdara Tumpeja(1982–1983), nastavu fagota je preuzeo Marijan Bolfan (1983–1993). Od ovograzdobqa, sa izborom ªdruge generacije´ nastavnika, zapo~iwe i nova eta-pa u razvoju katedre. Ona je dala veliki broj izuzetnih umetnika solista ikoncertanata, ali i izvrsnih orkestarskih muzi~ara, odli~nih pedagoga uosnovnim i sredwim {kolama, a tako|e obezbedila sjajan nastavni~kipodmladak na visoko{kolskim institucijama. To svojom delatno{}u ñkoncertnom i pedago{kom ñ posebno potvr|uje najmla|a generacija pro-fesora na Fakultetu muzi~ke umetnosti: hornista Stjepan Rabuzin (od 1982),fagotista Mirko Isaeski (od 1994), trombonista Aleksandar Ben~i} (od1994), klarinetista Ante Grgin (od 1995), truba~ Mladen \or|evi} (od 1995)i flautista Qubi{a Jovanovi} (zapo~eo je sa radom kao profesor za ka-mernu muziku 1994. godine, a danas predaje i flautu).

Zahvaquju}i posebom razumevawu i angaòvawu tada dekana Fakulteta,prof. Darinke Mati}-Marovi}, u {kolskoj 1986/87. godini nabavqeni susrodnici pojedinih duva~kih instrumenata, te je ukupna nastava dobila je-dan novi kvalitet (to su bili pikolo flauta, alt flauta, engleski rog, basklarinet, Es-klarinet, kontrafagot). Tako|e je uvedena tuba kao glavnipredmet, ~ime se ide ukorak sa svetskim visoko{kolskim institucijama.O~ekuje se da ovaj instrumentarijum bude oboga}en i pikolo trubom, viso-kom F-hornom i oboom deamore.

Za odvijawe nastave i uspehe studenata na nastupima i takmi~ewimaposebno su zaslu`ni i umetni~ki saradnici na katedri za duva~ke instru-mente ñ Jovanka Radi} (1958–1996), Qiqana Vukajlovi} (od 1965), Nata{aDorijan (od 1978), Melita Ben~i} (od 1996) i Dragica Toski} (od 1996).

Izu~avawe muzikolo{kih disciplina na univerzitetskom nivou u Srbijizapo~iwe posle Drugog svetskog rata osnivawem odeqewa za istoriju muzi-ke (1948) i muzi~ki folklor (1949) na beogradskoj Muzi~koj akademiji (da-nas Fakultetu muzi~ke umetnosti u sklopu Univerziteta umetnosti). Prvinastavnici na katedri bili su Stana \uri}-Klajn (1950–1971), doajen na{eistoriografije, pisac prve istorije srpske muzike, Petar Kowovi} i Ni-kola Hercigowa (1949–1974), zna~ajni jugoslovenski kompozitori i muzi~kipisci, Miodrag Vasiqevi}, etnomuzikolog i dr Marija Koren (1969–1972),muzikolog. Osnivawe Odseka za muzikologiju i etnomuzikologiju bilo jeod izuzetnog zna~aja za razvoj ovih nau~nih disciplina, jer sa wihovim de-lovawem zapo~iwe kontinuirano {kolovawe stru~waka ovog profila. Po-~eci su bili skromni. Iz prvih generacija {kolovawe je zavr{io veomamali broj studenata: do {kolske 1961/62. godine jedanaest, a do kraja sedmedecenije samo jo{ pet. Tek jedan deo od ovog broja posvetio se nau~noistra-ìva~kom radu ñ me|u imenima prvih jedanaest diplomaca nalaze se i Mi-lo{ Velimirovi}, Dragoslav Ortakov, Roksanda Pejovi}, Dimitrije Ste-fanovi} i Marija Koren.

Zna~ajniji razvoj odseka moè se pratiti od po~etka sedamdesetih go-dina kada nastupaju brojne promene. Na katedri su angaòvani za predmetistorija jugoslovenske muzike Vlastimir Peri~i} (od 1971), za op{tu isto-riju muzike Mirjana Veselinovi} (od 1973), Roksanda Pejovi} (od 1975) iNade`da Mosusova (od 1977), za estetiku Milan Damwanovi} (od 1977), za

52)

KATEDRA ZAMUZIKOLOGIJU IETNOMUZIKOLOGIJU

muzi~ki folklor pored Dragoslava Devi}a (od 1962) i Dimitrije Golemo-vi} (od 1979). Broj studenata se zna~ajno pove}ao (o tome uverqivo svedo~ipodatak o broju svr{enih studenata: od osnivawa do kraja 1996. na muziko-logiji je diplomiralo 79 studenata, a na etnomuzikologiji 50). No, promenese pre svega ogledaju u nastojawima katedre da se studenti od prvih godinastudija usmeravaju na nau~noistraìva~ki rad. Da bi se obezbedila mogu}-nost objavqivawa uspelih seminarskih radova, eseja i osvrta studenata, naFakultetu je pokrenut ~asopis studenata ªMuzika i re~´ (od 1971. do 1979.iza{lo je jedanaest brojeva ~asopisa), koji su ure|ivali uglavnom studentimuzikologije i etnomuzikologije. Potom je {tampawe radova nastavqeno utematskim zbornicima.

Dva zbornika su se pojavila 1985. godine: prvi je bio pod naslovom Ba-rok i rokoko; drugi zbornik ~ine radovi posve}eni delu Stevana Hristi}a,a izdat je povodom obeleàvawa stogodi{wice kompozitorovog ro|ewa.Tre}i zbornik, iz 1986. godine, obuhvatio je radove posve}ene kompozitor-skom stvarala{tvu Petra Krsti}a. êtvrti zbornik pojavio se 1988. godine,a povodom proslave godi{wice Fakulteta, te je pod naslovom Muzika u an-ti~kim i sredwovekovnim epovima objedinio radove studenata ra|ene na pr-voj i drugoj godini studija. Kao doma}in XV susreta muzi~kih akademija Ju-goslavije, Fakultet je 1989. godine objavio zbornik radova studenata iz celezemqe, koji su ~itani na susretima muzikologa, etnomuzikologa i teoreti-~ara muzike 1988. Naredna dva zbornika posve}ena su stvarala{tvu KosteManojlovi}a (1990) i Stanislava Bini~kog (1991), a u pripremi su zbornicisa radovima etnomuzikologa, te nekoliko sa seminarskim radovima iz obla-sti op{te istorije muzike posve}enim delima [enberga i Veberna, Boke-rinija, Mocarta i Vagnera. U saradwi sa Udruèwem kompozitora Srbijepublikovano je nekoliko diplomskih radova studenata. Mladi muzikoloziobjavqivali su radove i u ~asopisu Univerziteta umetnosti ª4F´, a najus-peliji tekstovi su publikovani i u vode}im stru~nim ~asopisima (ªZvuk´,ªNovi Zvuk´, ªZbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku´).

Da bi se {to ve}em broju uspe{nih studenata omogu}ilo da po okon-~awu studija nastave da se bave nau~noistraìva~kim radom na magistar-skim i doktorskim studijama, a potom i samostalnim nau~noistraìva-~kim radom, pri katedri je osnovan Zvu~ni arhiv koji omogu}ava za{titu inau~nu obradu zvu~nog materijala, rukopisa i prepisa nota jugoslovenskihkompozitora i bogate snimqene gra|e za etnomuzikolo{ka prou~avawa. Te-me poslediplomskih i doktorskih studija na muzikologiji i etnomuziko-logiji deo su stalnih istraìva~kih projekata ~iji su nosioci ~lanovi Ka-tedre: Razvoj i ostvarewa srpske umetni~ke muzike i Karta dijalekatamuzi~ke i horske narodne tradicije Srbije.

Katedra je po~ev od 1987. godine bijenalno organizovala me|unarodninau~ni skup ªFolklor i wegova umetni~ka transpozicija´ i tim povodomizdavala zbornike radova (Folklor i wegova umetni~ka transpozicija I-III, 1987, 1989, 1991). Aprila 1995. godine skup je odràn po ~etvrti put podimenom ªFolklor ñ muzika ñ delo´ sa temama Folklor i wegova umetni~katranspozicija i Identitet i alteritet umetni~kog dela, a radovi sutako|e objavqeni u posebnom zborniku (na srpskom i engleskom jeziku). U1997. godini odràn je peti skup sa temom Izuzetnost i sapostojawe, nakojem je u~estvovalo preko 40 referenata iz zemqe i inostranstva.

(53

U saradwi sa Udruèwem kompozitora i muzi~kih pisaca Srbije orga-nizovana su dva muzikolo{ka skupa (Miloje Milojevi} ñ kompozitor i mu-zikolog, 1986. godine, i Aspekti interpretacije, 1988), posle kojih su tako-|e {tampani radovi u istoimenim zbornicima.

Danas se broj ~lanova katedre znatno pove}ao te je wena aktivnost bo-gatija i razgranatija. Angaòvawem etnokoreologa Olivere Vasi} (od 1991)studentima je pruèna mogu}nost da prou~avaju narodne igre Srbije i Bal-kana. Pod rukovodstvom stru~waka Katedre radi i Centar za prou~avawe na-rodnih igara Srbije koji pruà dragocenu pomo} amaterskim udruèwima.Katedra je organizovawem predavawa i kurseva ostvarila saradwu sa muzi-kolozima i kompozitorima iz Velike Britanije, Nema~ke, Sovjetskog Sa-veza, Poqske, Rumunije.

U rad katedre ukqu~eni su nastavnici za predmete op{ta i nacionalnaistorija muzike (red. prof. u penziji Vlastimir Peri~i}, red. prof. u pen-ziji dr Roksanda Pejovi}, vanred. prof. dr Mirjana Veselinovi}, docentdr Sowa Marinkovi}) i saradnici asistenti mr Tijana Popovi}-Mla|e-novi}, mr Marija Masnikosa, mr Dragana Stojanovi}-Novi~i}, mr VesnaMiki}, mr Tatjana Markovi}, te u okviru istraìva~kih projekata kated-re mr Ivana Perkovi}, Valentina Radoman i Dragana Jeremi}. Primewenuestetiku i teoriju umetnosti predaju vanred. prof. dr Du{an Pajin idocent dr Mi{ko [uvakovi}. Na etnomuzikologiji su angaòvani red.prof. u penziji dr Dragoslav Devi} i vanred. prof. dr Dimitrije Golemo-vi}, {ef katedre. Etnokoreologiju i etnologiju predaje docent dr OliveraVasi}. Saradnici na ovim predmetima su asistenti mr Mladen Markovi},mr Sawa Radinovi} i mr Mirjana Zaki}. Predmete usmena narodna kwièv-nost i metodologija nau~nog rada predaje nau~ni saradnik Instituta zakwièvnost i umetnost u Beogradu dr Nenad Qubinkovi}. Psihologiju i pe-dagogiju predaje red. prof. Filozofskog fakulteta dr Ksenija Rado{. Isto-riju umetnosti asistent Filozofskog fakulteta mr Slobodan Miju{ko-vi}. engleski jezik mr Milijana Grkajac, a nema~ki jezik Zorana Kozomari}.

Katedra za muzi~ku teoriju jedna je od najbrojnijih na Fakultetu jer obuhva-ta nastavnike velikog broja predmeta vezanih za razli~ite oblasti muzi~keteorije ñ harmoniju, polifoniju, analizu i metodiku nastave. Nastavniciove katedre nastavu drè na svim odsecima Fakulteta, a sam na~in izu~ava-wa teorijskih disciplina prilago|ava se specifi~nim potrebama stude-nata odre|enog odseka. Na ovoj katedri bavqewe umetno{}u smatra se ekvi-valentom teorijskog rada, jer je i u samom na~inu izu~avawa teorijskihdisciplina na Fakultetu izrazito nagla{ena prakti~na komponenta kaonerazdvojivi i bitni element teorijskih spoznaja. Zato samo mawi broj ~la-nova katedre pokazuje interes za izrazitiju afirmaciju nau~nog rada u ovojoblasti (u~e{}em na simpozijumima razli~itog profila, objavqivawemradova u ~asopisima i zbornicima, pisawem uxbenika i priru~nika), dokje ve}ina aktivna u razli~itim oblastima umetni~kog stvarala{tva (kom-pozicija, dirigovawe, izvo|a{tvo), a neki u svom radu spajaju vi{e razli-~itih delatnosti. Drugi vaàn segment rada nastavnika katedre manife-stuje se u pra}ewu svih vidova obrazovawa (nièg i sredweg muzi~kog iop{teobrazovnog), {to ukqu~uje i saradwu sa razli~itim {kolama i in-stitucijama sistema zaduènim za {kolstvo.

54)

KATEDRA ZA MUZI^KU TEORIJU

Prilikom osnivawa Muzi~ke akademije formiran je odsek za nastav-nike muzike koji je do danas vi{e puta mewao svoj naziv, karakter i namenu(odsek za muzi~ku teoriju, danas odsek za muzi~ku pedagogiju). Aktivnostnastavnika teorijskih predmeta obi~no se vezivala za formirawe i razvojovog odseka. Sveukupna delatnost katedre za muzi~ku teoriju ne retko se po-istove}ivala sa pomenutim odsekom, a angaòvanost wegovih ~lanova raz-matrala prvenstveno (katkad i iskqu~ivo) na osnovu rada ovog odseka. Netreba, me|utim, izgubiti iz vida da je rad na teorijskim disciplinama,wihovom pedago{kom i nau~nom utemeqewu, angaòvao ne samo profesoreokupqene na odseku za nastavnike muzike, ve} i one koji su bili ~lanoviodseka za kompoziciju i dirigovawe. Posebno je bila rasprostrawenapraksa da profesori odseka za kompoziciju predaju i teorijske predmete.Spoj kompozitorske delatnosti i rad na teorijskim disciplinama, kao su-{tinski logi~an i opravdan na odre|eni na~in traje i danas. To pokazujeve} i ~iwenica da katedra za muzi~ku teoriju u svojim redovima ima pr-venstveno ~lanove koji su po obrazovawu kompozitori. Teoreti~ari su za-stupqeni u znatno mawem broju, a u posledwe vreme sve je vi{e muzikologakoji pokazuju interes za rad na ovoj katedri. Ipak, sve ve}e interesovawe zaposlediplomske i, odnedavno, doktorske studije iz oblasti muzi~ke teori-je, verovatno }e u doglednoj budu}nosti uticati na zna~ajniju zastupqenostnau~nog rada.

Rad na profilisawu nastave teorijskih predmeta, i wihovo utemeqe-we kao posebnih nau~nih disciplina, zapo~ela je grupa nastavnika anga-òvanih na tada postoje}em nastavni~kom odeqewu: Kosta Manojlovi}

(1937–1947), profesor za istoriju muzike, harmoniju i srpsko-pravoslavnicrkveni stil), Milenko @ivkovi} (1937–1964, profesor za kompoziciju,harmoniju i kontrapunkt) Miodrag Vasiqevi} (1938–1963, profesor zaintonaciju, folklor i metodiku muzi~ke nastave), Miloje Milojevi}(1939–1946, profesor za kompoziciju, harmoniju, kontrapunkt, muzi~ke ob-like i metodiku nastave pevawa), Petar Kowovi} (1939–1951, profesor zadikciju u vokalnom stavu, instrumentaciju, dirigovawe i istoriju pozo-ri{ta), Josip Slavenski (u sredwoj muzi~koj {koli pri Akademiji pro-fesor harmonije od osnivawa 1937, a od 1945. na Akademiji profesor za kom-poziciju), Dragutin ôli} (1939–1978, profesor za teorijske predmete),Marko Taj~evi} (1945–1965, profesor za kompoziciju, harmoniju i kontra-punkt), Petar Bingulac (1945–1965), Qubica Mari} (1945–1968, profesor zaharmoniju i kontrapunkt). Od zna~aja je bila i delatnost nekih ~lanovaodeqewa za kompoziciju i dirigovawe (Stevana Hristi}a, Mihovila Loga-ra, Du{ana Skovrana, Vlastimira Peri~i}a /1954–1993, kasnije profesorna katedrama za muzi~ku teoriju i muzikologiju/, Aleksandra Obradovi}a,Vasilija Mokrawca, Enrika Josifa, Milutina Radenkovi}a /1957–1986,kasnije profesor na katedri za muzi~ku teoriju/). Ukqu~ivawem u rad naovim disciplinama novih li~nosti, koji su na Muzi~ku akademiju pri-stigli tokom {ezdesetih godina ñ Du{an Kosti} (1964–1992), Dejan Despi}(1965–1995), Konstantin Babi} (1966–1992), Radomir Petrovi} (1966–1983) iBerislav Popovi} (1967–1996) ñ dat je bitan doprinos izu~avawu teorij-skih disciplina i podizawu nivoa nastavnog procesa. Izvesno vreme nanastavi teorijskih predmeta (tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina)bili su angaòvani i Rajko Maksimovi}, Petar Ozgijan, Vlastimir Traj-kovi} i Zoran Eri}, koji su kasnije postali nastavnici na katedri za kom-poziciju. Andija Galun se posle nekoliko godina provedenih na katedri zamuzi~ku teoriju posvetio nastavi orguqa.

U posleratnom periodu su nastali prvi uxbenici, teorijski radovirazli~itog obima i dubine zahvata problema, kao i prevodi strane lite-rature. Uz uvaàvawe svega {to je u tim po~etnim decenijama rada Aka-demije u~iweno, ~ini se da posebno treba ista}i zna~aj delatnosti Vlasti-mira Peri~i}a i Dejana Despi}a. Angaòvawem na izradi fundamentalneuxbeni~ke literature za teorijske discipline (harmonija, kontrapunkt imuzi~ki oblici), doprineli su da se nastava na ovim predmetima podignena univerzitetski nivo. O vrednosti ovih dela govori i podatak da su kaoobavezna literatura kori{}eni ne samo na beogradskoj, ve} i na svim dru-gim jugoslovenskim visokim {kolama. Tako|e, svojim radovima su bitnouticali na formirawe nau~nog utemeqewa teorijskih disciplina.

Ve} u ovom periodu bile su izraène tendencije ka diferencirawuodre|enih specijalnosti u nastavi i istraìva~koj delatnosti, {to jerezultiralo profilisawem nekoliko osnovnih oblasti delovawa (solfe-|o, teorijski predmeti i metodike razli~itih disciplina). Ova usmerewaposebno su do{la do izraàja prilikom formirawa katedri ñ razdvaja-wem katedre za solfe|o (osnovana 1972) i katedre za muzi~ku teoriju.

Sedamdesetih godina na katedri za teoriju muzike po~iwe da radiMirjana @ivkovi} (od 1976). Reformom nastavnog plana i programa uve-dene su obavezne ve`be kao bitni segment procesa obrazovawa koji je znat-no unapredio nivo znawa studenata. Pove}awe broja ~asova omogu}ilo je da

56)

se u rad ukqu~i nova generacija saradnika me|u kojima su bile li~nosti izu-zetnog stvarala~kog i stru~nog potencijala ñ Milan Mihajlovi} (od 1975),Miloje Nikoli} (od 1977) i Vuk Kulenovi} (1979–1995).

Osamdesetih godina u rad katedre je ukqu~ena grupa mla|ih saradnikakoji su tada tek formirali svoja stru~na i pedago{ka opredeqewa: Sveti-slav Boì} (od 1980), Slobodan Raicki (od 1981), Anica Sabo (1982), Kata-rina Miqkovi} (1984–1994), Vladimir To{i} (od 1987), Predrag Repani}(od 1987).

Posledwa decenija u radu katedre obeleèna je zna~ajnim promenama:kadrovskim, novom reformom nastavnih planova i programa, aktivnostimakoje su vodile unapre|ewu nastave (izdavawe novih uxbenika i priru~ni-ka), kao i vidqivim nastojawem mla|e generacije da, uz pomo} iskusnijih~lanova, rade na unapre|ewu teorijskog i nau~nog pristupa disciplinamakoje ulaze u domen rada nastavnika na katedri.

Sastav ~lanova katedre je u toku posledwih deset godina bitno izme-wen. Razlog za to je prvo odlazak u penziju zna~ajnih nastavnika i rodona-~elnika teorijske misli kod nas ñ Konstantina Babi}a, Du{ana Kosti}a,Vlastimira Peri~i}a, Dejana Despi}a i Berislava Popovi}a. Me|utim,oni i daqe sara|uju u nastavi na poslediplomskim i doktorskim studija-ma, a tako|e i kao mentori diplomskih radova svojih studenata, referentiu komisijama koji svojim iskustvom i znawem pruàju dragocenu pomo}svojim mla|im kolegama. Drugi razlog naglih kadrovskih promena leì uspecifi~nim okolnostima na{eg ̀ ivota proteklih godina, kada su mnogipredstavnici mla|e i sredwe generacije napustili zemqu (Vuk Kulenovi},Katarina Miqkovi}), a posebno je uo~qivo u~estalo smewivawe asistena-ta koji su se na katedri veoma kratko zadràvali (Milica Paranosi}, Bra-nislava Mijatovi}, Ana Mihajlovi}). U ovom periodu u rad katedre su seukqu~ili Rastislav Kambaskovi} (od 1988), danas {ef katedre, MirjanaIvanovi} (od 1987, kada je predmet metodika muzi~kog obrazovawa ukqu~enme|u teorijske, dotad je bio na katedri za solfe|o), kao i saradnici Mila-na Stojadinovi}-Mili} (od 1989), Ivan Boì~evi} (od 1992), Ana Stefa-novi} (od 1992), Tatjana Risti} (od 1992), Jelena Mihajlovi}-Markovi} (od1995), Garun Malaev (od 1996), Ivana Vuksanovi} (od 1997), kao i izvestanbroj mladih, tek diplomiranih stru~waka kojima je povereno obavqaweodre|enih zadataka u nastavnom procesu (Aleksandra Marinkovi}, SenkaJevremov i Nada Ivanovi}).

Od nastanka Muzi~ke akademije pa do dana{weg dana, raznovrsne re-forme zna~ajno su optere}ivale rad na katedri. Te reforme su bile inici-rane potrebama {kolstva, odnosno promenama koje su bile aktuelne uosnovnim i sredwim {kolama op{teg, odnosno muzi~kog obrazovawa. Priformirawu Muzi~ke akademije osnovan je odsek za nastavnike muzike kojije obrazovao pedagoge ªop{teg tipa´ (za nastavnike osnovnih i sredwih{kola), ali i nastavnike instrumenata (s obzirom da je nastavnicima ovogodseka bilo omogu}eno fakultativno upisivawe instrumenta ili solo-pe-vawa kao drugog glavnog predmeta). Odsek za muzi~ku teoriju bio je namewenobrazovawu nastavnika teorijskih predmeta za muzi~ke {kole, a akcenat unastavnom planu stavqen je na teorijske predmete. Praksa je, me|utim,pokazala da se ve}ina svr{enih studenata ovog odseka zapo{qavala u {ko-lama op{teg tipa, a ne u muzi~kim. To je iniciralo formirawe odseka za

(57

op{tu muzi~ku pedagogiju sa osnovnim ciqem da se obrazuje kadar koji bivodio nastavu muzi~kog vaspitawa u osnovnim {kolama (i nastavu solfe|au muzi~kim {kolama). U nastavnom planu dominirali su solfe|o, metodikasolfe|a i metodika muzi~ke nastave, horsko dirigovawe, dok su teorijskediscipline sistematizovane i oblikovane tako da se u wima potenciraprakti~na dimenzija, potrebna u radu sa u~enicima (na primer, predmettonski slog sa aranìrawem na poseban na~in je objedinio harmoniju,kontrapunkt i orkestraciju).

Ove promene uvek su u izvesnoj meri uticale i na odnos prema teorij-skim disciplinama. Od prakse da se one izu~avaju na na~in koji bi poboq-{ao rad nastvanika u {kolama op{teg tipa (odsek za nastavnike muzike,1937), preko nastojawa da se istakne wihova teorijsko-analiti~ka dimen-zija (odsek za muzi~ku teoriju osnovan 1958/59), do formirawa novih pred-meta koji su predstavqali svojevrsni spoj razli~itih teorijskih disci-plina (tonski slog i analiza muzi~kog dela), a u kojima je istaknuta wihovaupotrebna vrednost (odsek za op{tu muzi~ku pedagogiju, 1973/74).

Posledwu deceniju tako|e su okarakterisale reforme, ali je mo`dazna~ajno ista}i da ovog puta one nisu bile inicirane potrebama ªspoqa´,ve} se prvenstveno i{lo ka otklawawu odre|enih slabosti koje su uo~ene uprocesu i nivou obrazovawa u toku studija ñ naziv odseka nije se mewao. Pr-va izmena (1987) nije doticala nastavni plan i program, ve} se odnosila naobavezu izrade diplomskog rada, a studenti su se po sopstvenoj èqi mogliopredeliti i za jedan od predmeta koje pokriva katedra za muzi~ku teoriju(tonski slog, analiza muzi~kog dela, horska literatura, metodika op{tegmuzi~kog obrazovawa). Neuporedivo krupniji i sloèniji zahvat u refor-misawu ovog odseka realizovan je zna~ajnim izmenama nastavnog plana iprograma (1991). Uvedene su ªklasi~ne´ teorijske discipline, jer je po op{teprihva}enom mi{qewu wihovo odsustvo u procesu obrazovawa imalo ne-gativne posledice po nivo znawa i stru~nost svr{enih studenata odsekaza op{tu muzi~ku pedagogiju. Istovremeno, uveden je i diplomski ispit izodgovaraju}ih predmeta (harmonija sa harmonskom analizom, kontrapunkt,muzi~ki oblici, vokalna literatura, metodika op{teg muzi~kog obrazo-vawa). U periodu od 1987. godine diplomiralo je oko 100 studenata. Ne posto-ji precizna specifikacija wihovih aktivnosti nakon sticawa diplome,ali se veruje da je ve}ina ipak realizovala primarnu namenu studija ñ rad uosnovnim i sredwim {kolama op{teg tipa i muzi~kim {kolama na pred-metu solfe|o.

Pomiwane izmene stvorile su novu, stabilnu osnovu za razvoj teorij-skih disciplina. Zna~ajno je napomenuti da se na odsecima za kompozici-ju, dirigovawe, muzikologiju i etnomuzikologiju nikada nije napu{taloizu~avawe teorijskih dsciplina. Upoznavawe sa teorijskim oblastima nainstrumentalnim odsecima nije se mewalo, i odvija se u okviru predmetaanaliza muzi~kog dela koji u zavisnosti od odseka traje jednu do ~etiri go-dine.

Posledwa reforma kojom je na nov na~in dat zna~aj kqu~nim teorij-skim disciplinama inicirala je i postepeno grupisawe ~lanova katedreoko pojedinih oblasti ñ harmonije, kontrapunkta, muzi~kih oblika, peda-gogije. To daje mogu}nost da se o odre|enim pitawima struke razgovara ukrugu saradnika sa istim ili srodnim opredeqewem. Ona su u ovom trenut-

58)

ku jo{ nedovoqno afirmisana, ali za razvoj pojedinih nau~nih discipli-na dragocena i podsticajna. Oko predmeta harmonija sa harmonskom anali-zom okupqeni su Mirjana @ivkovi}, Rastislav Kambaskovi}, SvetislavBoì}, Tatjana Risti}, Jelena Mihajlovi}, Milana Stojadinovi}-Mili},Garun Malaev; na predmetu kontrapunkt ñ Vladimir To{i}, Predrag Re-pani}, Ivan Boì~evi} i Senka Jevremov; grupa koja se bavi pitawima mu-zi~ke forme ñ Milan Mihajlovi}, Miloje Nikoli}, Anica Sabo, Milo{Zatkalik, Ana Stefanovi}, Tatjana Risti} i Ivana Vuksanovi}. Metodikuteorijske nastave predaje Mirjana @ivkovi}, a metodiku op{teg muzi~-kog obrazovawa Mirjana Ivanovi} i Nada Ivanovi}. Predmet aranìrawevodi Slobodan Raicki, a analizu stilova Ana Stefanovi}. Ovim grupisa-wem zna~ajno je izmewena ranija praksa da jedan nastavnik predaje vi{epredmeta. Otvorena je mogu}nost da se svako specijalizuje za jednu teorijskuoblast i u woj da izrazitiji doprinos.

Solfe|o je jedan od osnovnih teorijskih predmeta koji se predaje na svimodsecima i svim godinama studija jo{ od osnivawa Muzi~ke akademije. Onje ne samo osnov muzi~ke pismenosti, ve} i preduslov svake interpretaci-je muzike. Temeqe izu~avawu ove discipline na Akademiji je postavio Mio-drag Vasiqevi}, red. prof. za intonaciju, folklor i metodiku muzi~ke na-stave (1938–1963).

Od 1972. godine solfe|o se izdvojio iz grupe teorijskih predmeta os-nivawem katedere za solfe|o i metodiku solfe|a, na ~elu sa red. prof. Bo-rivojem Popovi}em (1962–1983). U to vreme ovaj predmet se predavao i u ode-qewima u Ni{u i Novom Sadu, tako da su na katedri bili angaòvani poredprof. Popovi}a i, danas redovni profesori, Miroslava Vasiqevi}(1964–1996), Zorislava Vasiqevi} (od 1971), Qiqana Pantovi} (od 1972), uNi{u Dobrosav Mladenovi} (1969–1973), a u Novom Sadu Dorina Divjako-vi}-Radi~eva (1962–1970, potom docent za solfe|o na FMU 1970–1975;1978–1979). Za metodiku muzi~ke nastave u Ni{u je bila angaòvana Mirja-na Ivanovi} (1962–1971), da bi potom preuzela vo|ewe istog predmeta i uBeogradu (od 1972). Strkturnim promenama u rasporedu predmeta po kate-drama od 1987. godine metodika muzi~ke nastave se nalazi na katedri za teo-riju. Tokom niza godina na katedri je solfe|o predavala i red. prof. AnaOluji} (1983–1995).

Sa pove}awem broja studenata na Fakultetu muzi~ke umetnosti i uvo-|ewem ve`bi u nastavi solfe|a, pojavila se potreba za novim nastavnici-ma i saradnicima. Nastavnici i saradnici katedre za solfe|o pored radana mati~nom odseku (za op{tu muzi~ku pedagogiju), opredequju se i speci-jalizuju za rad sa studentima pojedinih odseka. To je omogu}ilo da se nasta-va solfe|a prilagodi potrebama glavnog predmeta, a tako|e je podstakloobjavqivawe namenske literature za studente pojedinih odseka. Danas, sastudentima duva~kog odseka radi Qiqana Pantovi}, sa klaviristima van-red. prof. Vesna Kr{i}-Sekuli} (od 1976), sa studentima kompozicije, di-rigovawa, muzikologije i orguqa vanred. prof. Vera Milankovi} (od 1975),{ef katedre, studentima pevawa i udaraqki predaje docent Bojana Mator-ki}-Ivanovi} (od 1984), a docent Ivana Drobni radi sa studentima guda~kogodseka (od 1989). Poseban doprinos postavqawu i vo|ewu nastave solfe|a u[koli za muzi~ke talente u ]upriji dala je Miroslava Vasiqevi}. Na ka-

(59

KATEDRA ZA SOLFE\O

KATEDRA ZA KAMERNU MUZIKU

tedri su tako|e angaòvane vi{i stru~ni saradnik Gordana Karan (od 1995)i asistenti Ivana Hrpka (od 1986) i Dragana Todorovi} (od 1992).

Pored nastave solfe|a i metodike solfe|a na redovnim studijama ispecijalizacije iz solfe|a, organizuju se i poslediplomske i doktorskestudije koje vodi dr Zorislava Vasiqevi}.

Na inicijativu Vere Milankovi}, tada studenta druge godine, od 1973.godine organizuje se takmi~ewe iz solfe|a za redovne studente osnovnihstudija, na kojem se najboqe plasiranom studentu dodequje nagrada iz fondaªMiodrag Vasiqevi}´. Takmi~ewe je zapo~elo kao fakultetsko, da bi po-tom preraslo u republi~ko i savezno.

Od osnivawa katedre weni nastavnici i saradnici objavili su zna-~ajne uxbenike (Borivoje Popovi}, dr Zorislava Vasiqevi}), priru~nike(dr Zorislava Vasiqevi}, Miroslava Vasiqevi}, Ana Oluji}, Qiqana Pan-tovi}, Vesna Kr{i}-Sekuli}), zbirke primera za solfe|o (dr ZorislavaVasiqevi}, Dorina Divjakovi}-Radi~eva, Miroslava Vasiqevi}, IvanaDrobni), praktikum (Zorislava Vasiqevi}), brojne stru~ne radove (dr Zo-rislava Vasiqevi}, Vesna Kr{i}-Sekuli}, Vera Milankovi}). Oni tako|edrè seminare i javna predavawa (dr Zorislava Vasiqevi}, Miroslava Va-siqevi}, Vera Milankovi}, Vesna Kr{i}-Sekuli}), u~estvuju na nau~nimskupovima (dr Zorislava Vasiqevi}, Vera Milankovi}). ^lanovi katedreza prisutni u kulturnom i javnom ìvotu grada i republike, ne samo kao na-stavnici, ve} i kao umetnici i izvo|a~i. Vesna Kr{i}-Sekuli} aktivni jepijanista u klavirskom duu sa Sneànom Nikolajevi}. Bojana Matorki}-Ivanovi} deluje kao horski dirigent u Pan~evu. Gordana Karan je saradnikRadio Beograda, a Vera Milankovi} je pijanista i kompozitor bogatog iraznovrsnog opusa ~ija se dela objavquju i izvode u zemqi i inostranstvu.

Kamerna muzika, jedna od najzna~ajnijih izvo|a~kih disciplina, nije bilana adekvatan na~in zastupqena u planu i programu rada novoosnovane Mu-zi~ke akademije u Beogradu, 1937. godine. Iako je kao nastavni predmet po-stojala, nastava se odigravala u okviru glavnog predmeta, bez kolokvijal-nih i ispitnih zahteva. Kao samostalni nastavni predmet uspostavqena je1945. godine, kada su je, uz svoj glavni predmet, predavali profesori: pi-janista Andreja Preger, violinisti Marija Mihailovi}, Meri @eèq iQudevit Pap i fagotista Ivan Tur{i}. Podaci iz 1957. godine govore dasu kamernu muziku predavala ~etiri profesora: Andreja Preger, QudevitPap, pijanistkiwa Olivera \ur|evi} i harfista Josip Pikeq. Me|utim,~iwenica da predmet nije bio do kraja izjedna~en sa ostalim disciplinamakoje su se izu~avale na Akademiji (jo{ uvek nije bilo kolokvijuma i ispita),jo{ uvek svedo~i o embrionalnom statusu kamerne muzike u okviru nastav-nog procesa na ovoj visokoj {koli. Tek 1972. godine predmet kamerna muzi-ka sti~e zasluèno mesto u porodici izvo|a~kih predmeta: 6. decembra1972. godine osnovana je samostalna katedra za kamernu muziku. Prevashod-na zasluga za to pripada, nesumwivo, neumornom pregaocu i doajenu kamer-muzi~kog izvo|a{tva u nas, pijanistkiwi i na{oj prvoj ~embalistkiwiOliveri \ur|evi}. Osnivawe katedre zna~ilo je da je, kona~no, prevazi-|eno nerazumqivo svrstavawe kamerne muzike u minornu izvo|a~ku dis-ciplinu, s jedne strane, a sa druge, ovo je bio potez kojim je omogu}eno dapredmet, koji obuhvata celokupnu populaciju studenata-instrumentalista

60)

sa svih izvo|a~kih odseka, moè da bude organizovan autonomno, po ugleduna istu disciplinu koja je visoko stale{ki vrednovana u celom umetni~-kom svetu.

Uvo|ewem kolokvijuma i komisijskih ispita, organizovawem inter-nih i javnih nastupa studenata, u~estvovawem najboqih ansambala na do-ma}im i stranim takmi~ewima, proces rada na predmetu kamerna muzikabiva osveèn i unapre|en. Prvi {ef katedre, sa uspe{nim mandatom od 21godine, bila je Olivera \ur|evi}. ^lanovi katedre su bili profesori ka-merne muzike: pijanistkiwa Zorica Dimitrijevi}-Sto{i}, violinistaAlemko Beloti, pijanistkiwa Nada Kecman, zatim umetni~ki saradnici ñRuìca Savi}, Zoran Jovanovi}, Tatjana âbri}, Qubinka Kostovi}, Srbi-slava @iki}, Qiqana Vukajlovi}, Jovanka Radi}, Sloboda \uki} i profe-sor harfe Josip Pikeq. Tokom narednih godina katedri pristupaju brojninastavnici: klarinetista Ernest A~kun (1975), pijanistkiwa Zorica ]et-kovi} (1984), vokalna umetnica Aleksandra Ivanovi} (1985), pijanistkiwaQubinka Kostovi} (1988. biva izabrana za profesora za kamernu muziku),violinista Uro{ Pe{i} (1993), danas {ef katedre, flautista Qubi{a Jo-vanovi} (1993), violon~elista Reqa ]etkovi} (1994), kao prvi asistent nakatedri za kamernu muziku ñ pijanistkiwa Aleksandra ]irovi} (1994), vo-kalna umetnica Qudmila Gros-Mari} (1995), hornista Predrag Ivanovi}(1997). Neophodno je napomenuti da u nastavi kamerne muzike sara|uju ibrojne druge kolege sa Fakulteta nesebi~no pomaù}i da se ublaì kadrov-ski deficit. To su na prvom mestu harfistkiwa Milica Bari}, zatim pi-janistkiwa Ingrid Raji}, nastavnik udara~kih instrumenata MiroslavKarlovi}, pijanistkiwa Istra Pe~vari, pijanistkiwa Mirjana Kr{qa-nin, gitaristkiwa Vera Ogrizovi}, pijanistkiwa Vesna Kr{i}, a tokomdugo godina su kao stalni saradnici radili i fagotista Marijan Bolfan ihornista Du{an Busan~i}.

Aktivnost katedre odvija se u nekoliko segmenata. Osim nastave, ispi-ta i kolokvijuma, organizuje se i odre|eni broj javnih koncerata (nazvanihkoncertna praksa), na kojima studenti imaju mogu}nost (i obavezu) da na-stupaju, kao i obavezu da prisustvuju koncertu u svojstvu slu{alaca, kakobi sticali neophodnu i nezamenqivu koncertno-izvo|a~ku praksu. U~est-vovawe na doma}im i inostranim takmi~ewima, uz veoma povoqne rezul-tate, jo{ je jedan vid delatnosti katedre za kamernu muziku, kao i u~estvo-vawe na mnogim zna~ajnim muzi~kim manifestacijama, bilo da su tokoncerti standardnog profila, festivali (na primer, na Me|unarodnojtribini kompozitora), radio i televizijska snimawa i dr. U okviru ka-tedre postoji i jedno interno takmi~ewe za dodelu nagrada iz fonda ªRad-mile \or|evi}´, koje se dodequju studentima prve godine klavira, a u okvi-ru klavirske saradwe sa peva~ima. Na katedri je mogu}e nastavitiumetni~ko usavr{avawe i posle zavr{enih studija u okviru poslediplom-skih specijalisti~kih studija. Magistarske studije jo{ uvek, naàlost,nisu organizovane, ali je èqa nastavnika katedre da uskoro i ovo budeostvareno.

Nastavnici kamerne muzike su ugledni kamerni muzi~ari, birani izredova najangaòvanijih i najuspe{nijih instrumentalista na{e sredi-ne. Svi su aktivni izvo|a~i, ~ije je delovawe veoma zapaèno u na{oj umet-ni~koj javnosti.

(61

Katedra za harfu, orguqe, gitaru, ~embalo i udaraqke je veoma mlada ka-tedra, osnovana ñ ili boqe re~eno ñ odvojena od katedre za klavir {kolske1985/86. godine. Postepenim uvo|ewem nastave za pojedine od ovih instru-menata jo{ od osnivawa Muzi~ke akademije, organizaciona povezanostnastavika ovih instrumenata se selila sa katedre u katedru i svaka od wihima svoju malu istoriju.

Harfa je prvi instrument iz ove grupe koji je uveden u proces nastave.Nastava harfe zapo~ela je ve} 1937. godine, a prvi profesor harfe u hono-rarnom statusu bila je Nikol Ankije-Ka{telan, francuska harfistkiwa.Po wenom odlasku u Pariz po~etkom Drugog svetskog rata, klasu harfepreuzima wen student Josip Pikeq i vodi je, najpre tako|e u honorarnomstatusu, a od 1954. godine u stalnom radnom odnosu do 1975. godine, kadaodlazi u penziju kao redovni profesor. U tom, relativno dugom periodu odpreko trideset godina studije harfe nije zavr{io veliki broj studenata.Nedostatak sopstvenih instrumenata i te{ki uslovi za rad (Muzi~ka aka-demija, a zatim i Fakultet muzi~ke umetnosti raspolagali su samo jedniminstrumentom na kome se odvijala nastava) primorali su mnoge da posleizvesnog vremena odustanu od daqih studija i samo retki su uspeli da ih za-vr{e i steknu diplomu visokog stru~nog obrazovawa. Od 1975. godine klasuharfe preuzima Milica Bari} (dotad solo harfista Beogradske filhar-monije i profesor harfe u Muzi~koj {koli ªStankovi}´), koja i danas ra-di na Fakultetu muzi~ke umetnosti kao redovni profesor. Nastava harfese postepeno stabilizuje. Fakultet uspeva da nabavi jo{ dve harfe i timeomogu}i studentima daleko boqe uslove za rad. Interesovawe za studijeharfe se pove}ava, a samim tim i broj studenata i mnogi od wih, po zavr-{etku studija, postepeno preuzimaju kqu~na mesta u na{im orkestrima inastavu harfe u muzi~kim {kolama. Od 1937. do 1947. godine odsek harfe jebio u okvirima katedre za guda~ke instrumente, da bi se zatim selio sa ka-tedre za klavir na katedru za duva~ke instrumente i natrag na katedru zaklavir, sve do 1992/93. {kolske godine kada se kona~no osamostalio u okvi-ru novoosnovane katedre za harfu, orguqe, gitaru, ~embalo i udaraqke.

Orguqe su uvedena u nastavni program Fakulteta muzi~ke umetnosti{kolske 1981/82. godine, a nastavu je zapo~eo i danas je vodi Andrija Galun,sada u svojstvu redovnog profesora. I pored sli~nih problema koje je svo-jevremeno imala harfa, prof. Andrija Galun je od uvo|ewa nastave orguqado danas izveo zavidan broj studenata na diplomske i poslediplomskeispite, a zahvaquju}i wemu i wegovim studentima muzika na orguqama jekona~no postala sastavni deo na{eg muzi~kog ìvota.

Gitara se uvodi u nastavni program Fakulteta {kolske 1985/86. godi-ne, a za vo|ewe nastave angaòvan je u honorarnom statusu zagreba~ki pro-fesor gitare Darko Petriwak. Me|utim, ubrzo shvativ{i da to ne moèbiti trajno re{ewe problema organizacije nastave gitare, fakultetsko ve}e1986. godine bira u zvawa vanrednog profesora Du{ana Bogdanovi}a, per-spektivnog mladog beogradskog gitaristu ve} afirmisanog u javnosti. Me-|utim, zbog wegove prevelike angaòvanosti izvan zemqe, prvenstveno uSAD, gde se kona~no i nastanio, ukazala se potreba za angaòvawem jo{ jed-nog saradnika, te nastavu postepeno preuzima wegov asistent Sr|an To{i}(od 1989). Zbog velikog broja studenata 1989. godine je angaòvan jo{ jedannastavnik. Na{a tako|e renomirana mlada gitaristkiwa Vera Ogrizovi}

KATEDRA ZA HARFU,ORGUQE, GITARU,ÊMBALO I UDARAQKE

62)

izabrana je za docenta i zajedno sa, sada ve} docentom, Sr|anom To{i}em,zapo~ela uspe{an period zrelog profesionalizma u nastavi gitare. Rezul-tati nisu izostali i u na{ sve raznovrsniji muzi~ki ìvot iz dana u danstupaju novi visokoobrazovani gitaristi obezbe|uju}i i klasi~noj gitariodgovaraju}e mesto na koncertnom podijumu i u muzi~koj pedagogiji.

êmbalo je uvedeno u nastavu 1985/86. godine zahvaquju}i velikom zala-gawu istaknute pijanistkiwe i ~embalistkiwe Olivere \ur|evi}, redov-nog profesora Fakulteta. Olivera \ur|evi} nije {tedela ni vreme ni trudda na prethodnim kursevima ~embala koje je dràla u Studentskom kultur-nom centru prenese svoje znawe, iskustva i entuzijazam, da usadi mladimpolaznicima kursa qubav za ovaj instrument. Ubrzo zatim, na Fakultet do-laze pored we u svojstvu nastavnika weni najboqi u~enici Zorica ]et-kovi} (1984), danas redovni profesor ~embala, i Milo{ Petrovi} (1989),danas vanredni profesor, koji nastavqaju wen pionirski rad u ovoj oblastii daqe ga unapre|uju. Od vremena osnivawa mnogo je mladih qudi diplo-miralo na ~embalu, interesovawe za studije ~embala je izuzetno poraslo, paje nastava ~embala uvedena i u sredwe {kole, {to }e nesumwivo dovesti dojo{ ve}eg kvaliteta budu}ih ~embalista.

Udaraqke, instrumenti neophodni svakoj razvijenijoj muzi~koj sredi-ni, dugo su u pogledu vrhunske profesionalne nastave bile zapostavqene.Razloga je bilo vi{e. S jedne strane, nedostatak visokoobrazovanog nastav-nog kadra, a s druge, nedostatak odgovaraju}eg instrumentarijuma za odvi-jawe nastave doveli su do toga da je nastava ovih instrumenata ñ i pored

(63

toga {to je formalno egzistirala u nastavnim planovima jo{ od 1944. go-dine ñ uvedena tek 1985/86. Za docenta za predmet udaraqke izabran je TomasAmas, mladi beogradski umetnik na udaraqkama koji je vodio nastavu do1993. godine, a na wegovo mesto, tako|e za docenta, izabran je MiroslavKarlovi} (1994) koji i danas uspe{no obavqa ovu du`nost. Moè se otvo-reno re}i da je tek otvarawem klase udaraqki na Fakultetu muzi~ke umet-nosti i uvo|ewem wenih polaznika i diplomaca u muzi~ki ìvot na{asredina kona~no dobila prave profesionalne umetnike u ovoj oblasti, atako|e i da je wihovim dolaskom izrazito podignut nivo izvo|ewa na uda-ra~kim instrumentima u beogradskim orkestrima.

Na kraju veka u kojem ìvimo, u vreme interneta i {irokih medijskih ko-munikacija, pokazalo se neophodnim da se i studenti muzike dodatno me-dijski informi{u i obrazuju. Zbog toga je na Fakultetu muzi~ke umetnosti1989. godine osnovana katedra za medijske predmete.

Nastava na ovoj medijskoj grupaciji izvodi se fakultativno (studentitre}e i ~etvrte godine svih odseka biraju predmete koje }e slu{ati), a sa-stavni deo nastave je i bogata praksa na terenu: medijske institucije, pozo-ri{ta, opera, letwi medijski kamp.

Na katedri se predaju organizacija muzi~kog ìvota, red. prof. FDUAlojz Ujes, snimawe muzike i tonska reìja, vi{i stru~ni saradnik in`.\or|e Petrovi}, primewena muzika, urednik TV Beograd Dragan Ceneri},kultura govora, red. prof. FDU dr Qiqana Mrki}-Popovi}, vi{emedijskiprojekti, red. prof. Nikola Rackov i osnovi novinarstva, red. prof.FON-a dr Neda Todorovi}, asistent FON-a Veselin Kqaji} i urednik TVBeograd Sneàna Nikolajevi}.

Katedra za medijske predmete je nosilac projekta letweg medijskogkampa (LEMEK), koji se ve} {est godina odràva u Pirotu, kao zajedni~kiprojekat tog grada i Univerziteta umetnosti iz Beograda.

DR SOWA MARINKOVI]

64) KATEDRA ZAMEDIJSKE PREDMETE

Osnovne studije na Fakultetu muzi~ke umetnosti organizuju se na osam od-seka: odsek za kompoziciju, odsek za dirigovawe, odsek za solo-pevawe, od-sek za klavir, orguqe, ~embalo, harfu, gitaru i udaraqke, odsek za guda~keinstrumente, odsek za duva~ke instrumente, odsek za muzikologiju i etno-muzikologiju, odsek za op{tu muzi~ku pedagogiju.

Kandidati kod prijavqivawa podnose slede}u dokumentaciju: svedo-~anstva od prvog do ~etvrtog razred sredwe muzi~ke {kole (original, nauvid); svedo~anstva od prvog do ~etvrtog razreda op{te obrazovne sredwe{kole (original, na uvid), diplomu, kr{tenicu, ispitni program za glavnipredmet, lekarsko uverewe (za solo-peva~e i duva~e), uverewe o poloènojprvoj godini klavira (za ~embalo).

1. Ispit iz analize oblika i harmonije: harmonizovawe zadatog sop-rana (sa alteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); for-malna i harmonska analiza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije.

2. Ispit iz klavira: jedna lestvica, koja se izvla~i na ispitu (di-jatonske lestvice u razmaku oktave u paralelnom kretawu u obimu od~etiri oktave; durski i molski trozvuci i dominantni i umaweni ~e-tvorozvuci sa obratajima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida(êrni: op. 299, II sveska; Kramer-Bilov: I sveska), ili virtuozna kom-pozicija sli~nih zahteva; jedna kompozicija polifonog stila (dvoglasnainvencija J. S. Baha; jedan stav svite G. F. Hendla ili Francuske svite J. S.Baha); prvi stav sonate (Hajdn: De-dur Hob. XVI/14; A-dur, Hob. XVI/12; E-durHob. XVI/13; Mocart: Ce-dur K 545; Ef-dur bez oznake, Ge-dur K 283; Ef-durK 280; Betoven: ge-mol, op. 49, br. 1); jedna kompozicija po izboru (Kupren:

(65

OSNOVNESTUDIJE

Kompozicija

Orkestracija

Harmonija sa harmonskom analizom

Kontrapunkt

Muzi~ki oblici

Solfe|o

Klavirska muzika

Svirawe partitura

Dirigovawe

Istorija muzike

Analiza stilova

Metodika teorijske nastave

Hor

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

222+22+1–1+121–2––1+1–––1+1

Prva

212+22+12+11+121–2––1+111–1+1

Druga

21––2+11+12112–––––2–

Tre}a

21––2+11+1211–2+12+1–––––

êtvrta

2––––––––––––––––

Peta

Godina studija i broj ~asovaPredmet ODSEKZA KOMPOZICIJUNastavni plan

Prijemni ispit

12 malih komada; Hendl: 12 malih komada; Mocart: Rondo De-dur, Vari-jacije, Fantazija de-mol; âjkovski: Album za mlade op. 39 i op. 65; Grig:Lirski komadi; [uman: Album za mlade op. 68; Bortkjevi~: op. 39, Detiw-stvo; Prokofjev: op. 65, De~ja muzika; Bartok: Mikrokosmos; [ostakovi~:Lutkine igre; V. Mokrawac: Tri igre i sl).

Navedeni program je minimum zahteva. Nije obavezno da se program iz-vodi napamet.

3. Ispit iz kompozicije: klauzura (pismeni ispit iz kompozicije) ñpisawe malog kompozicionog oblika na zadati po~etni model; prikazi-vawe i izvo|ewe (bar) tri kompozitorska rada koje kandidat podnosi uzprijavu.

4. Ispit iz solfe|a: jednoglasni pismeni diktat; dvoglasni pismenidiktat.

Kandidati zainteresovani za polagawe prijemnog ispita za studijekompozicije mogu se radi konsultacija obratiti jednom od profesora naodseku za kompoziciju.

1. Ispit iz dirigovawa: dirigovawe jednog stava iz klasi~ne simfonijskeliterature; dirigovawe jedne (najmawe troglasne) horske kompozicije; di-rigovawe s lista zadatih primera i poznavawe muzi~ke literature; ~itawes lista klavirskih izvoda ili solo sonata barokne literature.

Program se izvodi napamet. U molbi za polagawe prijemnog ispitaobavezno je navesti program koji }e kandidat izvesti. Kandidat moè do-vesti svoj ansambl ili korepetitora.

66)

Dirigovawe, glavni predmet

Svirawe partitura

Hor


Kontrapunkt

Muzi~ki oblici

Orkestracija

Klavir

Korepeticija

Solfe|o

Istorija muzike

Analiza stilova

Muzi~ki folklor

Osnovi vokalne tehnike

Udaraqke


Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

2+112+22+12+1–22–1+12––1–––––1+1

Prva

2+112+22+12+12+122–1+12–––1–11–1+1

Druga

2+112+2––2+12221+12–2––2––––

Tre}a

2+11–––––221+1–2+1––––––––

êtvrta

––––––––––––––––––––

Peta

Godina studija i broj ~asovaPredmetODSEKZA DIRIGOVAWENastavni plan

Prijemni ispit

2. Ispit iz klavira: jedna lestvica koja se izvla~i na ispitu (dija-tonske lestvice u razmaku oktave u paralelnom kretawu u obimu od ~etirioktave; durski i molski trozvuci i dominantni i umaweni ~etvorozvucisa obratajima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida (Mo{eles: op.70; Mo{kovski: op. 72; Kesler: op. 20; List op. 1; Novakovski: op. 25; [open:op. post. i sl); jedan preludijum i fuga J. S. Baha; prvi stav sonate ili kon-certa (Mocart: Be-dur K 333, a-mol K 310; ce-mol K 457; Betoven: op. 2 br. 1;op. 2 br. 2; op. 10 br. 1; op. 10 br. 2; op. 10 br. 3; op. 13; op. 26; Bah: Koncert ef-mol; Hajdn: Koncert De-dur; Mocart: Koncert De-dur K 382; Koncert A-durK 414; Koncert Ge-dur K 454; Koncert A-dur K 488 i sl); jedna kompozicijaautora XIX veka; jedna kompozcija autora XX veka.

Navedeni program je minimum zahteva. Nije obavezno da se program iz-vodi napamet. Za kandidate koji su u sredwoj {koli poha|ali neki drugiinstrumentalni odsek osim klavirskog, program je isti kao za kompozi-ciju.

3. Ispit iz analize oblika i harmonije: harmonizovawe zadatog sopra-na (sa alteracijama i hromatskim modulacijama); formalna i harmonskaanaliza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije.

4. Ispit iz solfe|a: jednoglasni pismeni diktat; dvoglasni pismenidiktat; etida za parlato; etida za pevawe s lista.

1. Ispit iz solo-pevawa: jedna pesma ili arija XVII ili XVIII veka; jed-na arija iz oratorijuma ili kantate; jedna pesma autora XIX veka; jedna pe-sma autora XX veka; jedna pesma jugoslovenskog ili slovenskog autora; jednaoperska ili koncertna arija po slobodnom izboru.

2. Ispit iz solfe|a: usmeni ispit, gradivo sredwe muzi~ke {kole.

ODSEKZA SOLO-PEVAWENastavni plan

(67

Solo-pevawe, glavni predmet

Gluma

Operski studio

Metodika nastave solo-pevawa

Kamerna muzika

Hor

Klavirska muzika

Solfe|o

Analiza muzi~kog dela

Istorija muzike

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

2+22––––12+12+12–––1+1

Prva

2+22––11+112+1–211–1+1

Druga

2+2–2–11+112+1–2––21+1

Tre}a

2+2–22+2––1––––––1+1

^etvrta

––––––––––––––

Peta

Godina studija i broj ~asovaPredmet

Prijemni ispit

3. Ispit iz klavira: jedna lestvica koja se izvla~i na ispitu (dija-tonske lestvice u razmaku oktave u paralelnom kretawu u obimu od ~etirioktave; durski i molski trozvuci i dominantni i umaweni ~etvorozvucisa obratajima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida (Lemoan: op. 37;Bertini: op. 29; Le{gorn; Burgmiler: op. 100; êrni: op. 849; Gedike, Heler,[~edrin, Kirkor, Site, Tansman, zbirka etida u red. Kr{i}-Rankovi} i sl)ili virtuozna kompozicija sli~nih zahteva; jedna kompozicija polifonogstila (Bah: Male kompozicije za klavir; Hendl: izbor lakih kompozicijaza klavir i sl); prvi stav jedne sonatine ili sonate (Klementi, Kunau,Diabeli, Dusek, Mocart, Hajdn); jedna kompozicija po izboru (Slovenskaklavirska skladba za mladinu; Izbor lakih kompozicija, red. J. Popovi};Izabrane etide i komadi ruskih autora; Taj~evi}: Deci; Lotka Kalinski:Me|umurje malo, Stari dalmatinski plesovi; [kerjanc: Dijatoni~ni pre-ludijumi; Gre~aninov: De~iji album op. 90; Kabalevski: Laki komadi op.39; Rebikov: Siluete op. 31; Bartok: Za decu; Rauli: op. 39; Frank: Lutkinatugovanka; Hajdn: 12 lakih komada ili klavirska pratwa jedne solo pesme).

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno, koji ne ulazi ufond ~asova.

Napomena: studenti mogu fakultativno poha|ati nastavu na predmetugeneralbas i improvizacija na II i III godini studija sa po 2 ~asa nedeqno.

1. Ispit iz klavira: J. S. Bah: Preludijum i fuga iz ªDobro tempero-vanog klavira´, I ili II sveska; etida; sonatni stav sonate (onaj stav sonat-nog ciklusa koji ima sonatni oblik ili, ukoliko sonata /ciklus/ nema stavsonatnog oblika, onda stav koji ima formu sonatnog ronda); najmawe jedankomad po slobodnom izboru kandidata.

Maksimalna minutaà: 30 minuta. Program se izvodi napamet.2. Ispit iz solfe|a: jednoglasni diktat; usmeni deo ñ gradivo sredwe

muzi~ke {kole.

Smer A ñ diplomiranimuzi~ar-pijanista

68)

Klavir*, glavni predmet

Poznavawe literature i ~itawe s lista

Metodika nastave klavira

Kamerna muzika


Solfe|o

Istorija muzike

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

21–12+11+12–––1+1

Prva

21–22+11+1211–1+1

Druga

21–22+11+122+1–2–

Tre}a

2–2+221––––––

êtvrta


Prijemni ispit

ODSEK ZA KLAVIR,ORGUQE, ÊMBALO,HARFU, GITARU IUDARAQKENastavni plan

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno,koji ne ulazi u fond ~asova.

Kandidati polaù prijemni ispit iz klavira i solfe|a na odseku za kla-vir, a poseban prijemni ispit za ~embalo polaù tek posle zavr{ene prvegodine studije klavira. Fakultet organizuje besplatan kurs 15 dana preprijemnog ispita za sve zainteresovane kandidate.

1. Ispit iz ~embala: dve do tri minijature engleskih virxinalista;jedna svita (stari majstori XVII ili XVIII veka, npr. Kupren, Hendl, Bah);preludijum i fuga J. S. Baha.

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno, koji ne ulazi ufond ~asova.

Smer B ñ diplomirani~embalista i kamernimuzi~ar

(69

êmbalo*, glavni predmet


Metodika nastave ~embala

Kamerna muzika (~embalo)

Kamerna muzika (klavir)


Solfe|o

Istorija muzike

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

21–222+11+1211––

Prva

21–222+11+12––21+1

Druga

21–221––––––

Tre}a

2–2+222–––––––

êtvrta


Harfa*, glavni predmet


Metodika nastave harfe

Kamerna muzika

Orkestar


Solfe|o

Istorija muzike

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

21–1–2+11+12–––1+1

Prva

21–24+22+11+1211–1+1

Druga

21–24+22+11+12––2–

Tre}a

2–2+224+21––––––

êtvrta


Prijemni ispit

Diplomirani muzi~ar ñ harfistaNastavni plan

1. Ispit iz harfe: jedna etida (Boksa, Naderman itd. ñ posledwa sve-ska); jedna sonata (Majer, Dusek, Boksa, Naderman itd); jedna kompozicijaautora XIX ili XX veka po izboru. Program se izvodi napamet.

2. Ispit iz solfe|a: jednoglasni pismeni diktat; usmeni deo ñ gradivosredwe muzi~ke {kole.

*Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno, koji ne ulazi ufond ~asova.

1. Ispit iz klavira: jedna etida (Kesler: op. 20; Mo{kovski: op. 72;Mo{eles; [open); jedan preludijum i fuga J. S. Baha; jedna sonata L. v. Be-tovena (op. 2 br. 2, op. 2 br. 3, op. 7, op. 10 br. 1, op. 10 br. 2, op. 10 br. 3, op. 26,op. 27 br. 1, op. 28, op. 90) ili jedan koncert Mocarta ili Betovena; jednakompozicija autora XX veka. Program se izvodi napamet.

2. Ispit iz analize oblika i harmonije: harmonizovawe zadatog sopra-na (sa alteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); formalnai harmonska analiza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije.


Prijemni ispit

70)

Diplomirani muzi~ar – orguqa{Nastavni plan

Orguqe*, glavni predmet

Istorijat orguqa i poznavawe orguqske literature

Metodika nastave orguqa

Generalbas i improvizacija

Kamerna muzika


Kontrapunkt

Muzi~ki oblici

Analiza stilova

Klavir

Solfe|o

Istorija muzike

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

21–––2+2–––21+12–––1+1

Prva

21–1–2+22+12+1–21+121––1+1

Druga

21–12–2+12+1–21+12––2–

Tre}a

2––12–––2+1–1+1–––––

^etvrta

2–1+11––––––––––––

Peta


Prijemni ispit

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno, koji ne ulazi ufond ~asova

1. Ispit iz gitare: jedna etida H. V. Lobosa po izboru kandidata; so-natni oblik po izboru; jedno delo J. S. Baha (tri stava iz jedne od svita ilideo partite ili sonate ñ fuga ili tokata ili ~akona); zadata dela ñ a) jednaetida (zadaje se po~etkom letweg semestra) i b) jedno delo (objavquje se me-sec dana pre po~etka prijemnog ispita). Program se izvodi napamet.

2. Ispit iz solfe|a: jednoglasni pismeni diktat; usmeni deo - gradivosredwe muzi~ke {kole.

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno, koji ne ulazi ufond ~asova

Diplomirani muzi~ar ñ gitaristaNastavni plan

(71

Gitara*, glavni predmet

Metodika nastave gitare

Kamerna muzika


Solfe|o

Istorija muzike

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

2–12+11+12–––1+1

Prva

2–22+11+1211–1+1

Druga

2–22+11+12––2–

Tre}a

22+221––––––

^etvrta


Udaraqke*, glavni predmet

Metodika nastave udaraqki

Kamerna muzika

Orkestar


Solfe|o

Istorija muzike

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

2–1–2+11+12–––1+1

Prva

2–2121+1211–1+1

Druga

2–21–1+12––2–

Tre}a

22+221–––––––

^etvrta


Prijemni ispit

Diplomirani muzi~arñ perkusionistaNastavni plan

1. Ispit iz udaraqki: etidaza vibrafon ili ksilofon; etida za tim-pane; etida za mali dobo{; kompozicija za vi{e udaraqki uz pratwu kla-vira. Nije obavezno da se program izvodi napamet.

2. Ispit iz solfe|a: usmeni ispit sa posebnim osvrtom na izvo|ewe iopaàwe ritma - gradivo sredwe muzi~ke {kole.

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 4 ~asa nedeqno, koji ne ulazi ufond ~asova** Studenti imaju obavezan prakti~an rad od 2 ~asa nedeqno, koji ne ulazeu fond ~asova.

Napomena: Studenti violine mogu fakultativno poha|ati nastavu napredmetu viola na IV godini studija sa po jednim ~asom nedeqno.

1. Ispit iz glavnog predmeta: dve etide; dva stava iz Bahovih solopartita ili sonata; jedan koncert. Program se izvodi napamet.


1. Ispit iz kontrabasa: dve etide; sonata ili koncert. Program se iz-vodi napamet.


Prijemni ispit

72)

ODSEK ZA GUDA^KEINSTRUMENTEdiplomirani muzi~arñ violinistañ violistañ violon~elistañ kontrabasista

Glavni predmet*

Metodika nastave glavnog predmeta**

îtawe s lista i prorada

orkestarskog materijala

Kamerna muzika

Orkestar


Solfe|o

Istorija muzike

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

2+11+1

–––2+11+12–––1+1

Prva

2+11+1

224+221+1211–1+1

Druga

2+11+1

124+2–1+12––2–

Tre}a

2+11+1

124+2–––––––

êtvrta


Prijemni ispitViolina, viola iviolon~elo

Kontrabas

* Studenti imaju obavezan prakti~an rad, koji ne ulazi u fond ~asova.

1. Ispit iz glavnog predmeta: jedna etida; jedno cikli~no delo (sonataili koncert); jedan koncertni komad.

Program obraditi na nivou materijala zavr{nog ispita sredwe {ko-le. Nije obavezno da se program izvodi napamet, osim koncerta ili kon-certnog komada, koji se izvode napamet.

2. Ispit iz solfe|a:usmeni ispit ñ gradivo sredwe muzi~ke {kole.

1. Ispit iz tube: jedna etida; jedno cikli~no delo (sonata ili kon-cert); jedan koncertni komad.

Program obraditi iz originalne literature za tubu. Nije obavezno dase program izvodi napamet, osim koncerta ili koncertnog komada, koji seizvode napamet.

2. Ispit iz solfe|a: usmeni ispit ñ gradivo sredwe muzi~ke {kole.

ODSEK ZA DUVA^KEINSTRUMENTEdiplomirani muzi~ar ñ flautistañ oboistañ klarinetistañ fagotistañ hornistañ truba~ñ trombonistañ tubista

Nastavni plan(73

Glavni predmet*

Metodika nastave glavnog predmeta

Kamerna muzika

Orkestar


Solfe|o

Istorija muzike

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

2+1–––2+11+12–––1+1

Prva

2+1–24+2–1+1211–1+1

Druga

2+1–24+2–1+12––2–

Tre}a

2+12+224+2–––––––

^etvrta


Prijemni ispitFlauta, oboa, klarinet,fagot, horna, truba i trombon

Tuba

ODSEK ZAMUZIKOLOGIJU IETNOMUZIKOLOGIJUGrupa za muzikologijuNastavni plan

74)

Op{ta istorija muzike

Seminar iz istorije muzike

Nacionalna istorija muzike

Uvod u muzikologiju

Muzi~ki folklor


Kontrapunkt

Muzi~ki oblici

Orkestracija

Solfe|o

Klavir

Svirawe partitura


Istorija umetnosti

Estetika

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

6––222+22+1–21+121––––––1+1

Prva

61––22+22+12+121+121–––11–1+1

Druga

414––––2+121+121–2–––21+1

Tre}a

614––––2+1–1+1211+122–––1+1

êtvrta

616–––––––––––2––––

Peta


1. Ispit iz glavnog predmeta: pismeni test iz pravopisa srpskog je-zika i usmeni ispit iz istorije muzike (za prijemni ispit daje se listaodabranih kqu~nih pitawa iz sredwo{kolskog programa istorije muzikei objavquje najmawe mesec dana pre odràvawa ispita).

2. Ispit iz stranog jezika: prevod sa jednog od svetskih jezika (engle-ski, nema~ki, ruski, francuski) na srpski jezik (uz re~nik).

3. Ispit iz oblika i harmonije: harmonizovawe zadatog soprana (saalteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); formalna iharmonska analiza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije.

4. Ispit iz klavira: jedna lestvica, koja se izvla~i na ispitu(dijatonske lestvice u razmaku oktave u paralelnom kretawu u obimu od~etiri oktave; durski i molski trozvuci i dominantni i umaweni ~etvo-rozvuci sa obratjima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida (êrni:op. 299, II sveska; Kramer-Bilov: I sveska), ili virtuozna kompozicijasli~nih zahteva; jedna kompozicija polifonog stila (dvoglasna invencijaJ. S. Baha; jedan stav svite G. F. Hendla ili Francuske svite J. S. Baha); prvistav sonate (Hajdn: De-dur Hob. XVI/14; A-dur, Hob. XVI/12; E-dur Hob.XVI/13; Mocart: Ce-dur K 545; Ef-dur bez oznake, Ge-dur K 283; Ef-dur K 280;Betoven: ge-mol, op. 49, br. 1); jedna kompozicija po izboru (Kupren: 12malih komada; Hendl: 12 malih komada; Mocart: Rondo De-dur, Varijacije,Fantazija de-mol; âjkovski: Album za mlade op. 39 i op. 65; Grig: Lirski

Prijemni ispit

komadi; [uman: Album za mlade op. 68; Bortkjevi~: op. 39, Detiwstvo; Pro-kofjev: op. 65, De~ja muzika; Bartok: Mikrokosmos; [ostakovi~: Lutkineigre; V. Mokrawac: Tri igre i sl).

Navedeni program je minimum zahteva. Nije obavezno da se programizvodi napamet.

1. Ispit iz glavnog predmeta: pismeni test iz pravopisa srpskog jezi-ka i usmeni uspit sa pitawima iz nekoliko etnomuzikolo{kih radova kojekatedra priprema i daje na uvid kandidatima mesec dana pre prijemnihispita.

2. Ispit iz stranog jezika: prevod sa jednog od svetskih jezika (engle-ski, nema~ki, ruski, francuski) na srpski jezik (uz re~nik).

3. Ispit iz oblika i harmonije: harmonizovawe zadatog soprana (saalteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); formalna iharmonska analiza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije.

4. Ispit iz klavira:: jedna lestvica koja se izvla~i na ispitu (dija-tonske lestvice u paralelnom i suprotnom kretwu u razmaku oktave u obi-mu ~etiri oktave, durski i molski trozvuci i umaweni ~etvorozvuci sa

(75Etnomuzikologija

Etnokoreologija

Metodologija nau~nog rada

Etnologija

Narodna kwi`evnost


Kontrapunkt

Muzi~ki oblici

Orkestracija

Solfe|o

Klavirska muzika

Svirawe partitura

Istorija muzike

Hor


Istorija umetnosti

Estetika

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

2+21+222–2+22+1–21+12–21+1––––––1+1

Prva

2+21+2–222+12+12+121+12–21+1–––11–1+1

Druga

2+21+2–222–2+121+1212––––––21+1

Tre}a

2+22+2–2–––2+1–1+121––1+122–––1+1

^etvrta

1+11+1–––––––––––––22––––

Peta


Prijemni ispit

Grupa zaetnomuzikologijuNastavni plan

obratajima u velikom razlagawu paralelno u obimu ~etiri oktave); jednaetida (êrni: op. 849; Zbirka Kr{i}-Rankovi}; Berens: op. 61, op. 66 i op.88; Heler, Kabalevski, [~edrin, Kirkor, Site, Tansman i sl. ili virtuoz-na kompozicija sli~nih zahteva); jedna kompozicija polifonog stila (Bah:Mali preludijumi; Hendl: izbor lakih kompozicija); prvi stav sonatineili sonate (Klementi, Hajdn, Mocart); kompozicija po izboru (Taj~evi}:Deci; Lotka-Kalinski: Me|umurje malo, Stari dalmatinski plesovi;[kerjanc: Dijatoni~ni preludijumi; Gre~aninov: De~ji album op. 90; Ka-balevski: Tokatina Be-dur, Varijacije de-mol, De~iji komadi op. 27; Rebi-kov: Siluete op. 31; Gotovac: Minijature; Prokofjev: De~ja muzika op. 65;âjkovski: Album za mlade op. 68).


5. Ispit iz solfe|a: jednoglasni pismeni diktat; dvoglasni pismenidiktat; etida parlato; etida za pevawe s lista; zapisivawe narodne pesmesa tekstom.

* Diplomski predmeti: metodika solfe|a, metodika op{teg muzi~kog ob-razovawa, harmonija sa harmonskom analizom, kontrapunkt, muzi~ki ob-lici, vokalna literatura.

ODSEK ZA OP[TUMUZI^KUPEDAGOGIJUNastavni plan

76)

Diplomski predmet*

Solfe|o

Metodika solfe|a

Metodika op{teg muzi~kog obrazovawa

Istorija muzike

Muzi~ki folklor


Kontrapunkt

Muzi~ki oblici

Analiza stilova

Vokalna literatura

Orkestracija

Aranìrawe

Klavirska muzika

Svirawe horskih partitura

Horsko dirigovawe

Hor

Psihologija

Pedagogija

Sociologija kulture

Strani jezik

–2+1––2–2+22+1–––2–1132+211–1+1

Prva

–2+1222–2+12+12+1–2+1––1122+2–––1+1

Druga

–2+110+2222–2+1–2+1–2+11–22+2––2–

Tre}a

12+10+21+1–––––2––2+11––**––––

êtvrta


** Obavezno u~e{}e studenata IV godine u realizaciji umetni~kih proje-kata FMU u trajawu do jednog semestra.

Napomena: studenti mogu fakultativno poha|ati predmet istorijaumetnosti na III i IV godini studija sa po dva ~asa nedeqno.

1. Ispit iz analize oblika i harmonije: harmonizacija zadatog soprana(sa alteracijama i dijatonskim i hromatskim modulacijama); formalna iharmonska analiza kra}e (ili dela ve}e) klavirske kompozicije.

2. Ispit iz solfe|a: jednoglasni pismeni diktat; dvoglasni pismenidiktat; etida za parlato; etida za pevawe s lista.

3. Ispit iz klavira: jedna lestvica, koja se izvla~i na ispitu (dija-tonske lestvice u razmaku oktave u paralelnom kretawu u obimu od ~etirioktave; durski i molski trozvuci i dominantni i umaweni ~etvorozvucisa obratjima u velikom razlagawu paralelno); jedna etida (êrni: op. 299, IIsveska; Kramer-Bilov: I sveska), ili virtuozna kompozicija sli~nih zah-teva; jedna kompozicija polifonog stila (dvoglasna invencija J. S. Baha;jedan stav svite G. F. Hendla ili Francuske svite J. S. Baha); prvi stav so-nate (Hajdn: De-dur Hob. XVI/14; A-dur, Hob. XVI/12; E-dur Hob. XVI/13;Mocart: Ce-dur K 545; Ef-dur bez oznake, Ge-dur K 283; Ef-dur K 280; Beto-ven: ge-mol, op. 49, br. 1); jedna kompozicija po izboru (Kupren: 12 malihkomada; Hendl: 12 malih komada; Mocart: Rondo De-dur, Varijacije, Fan-tazija de-mol; âjkovski: Album za mlade op. 39 i op. 65; Grig: Lirski koma-di; [uman: Album za mlade op. 68; Bortkjevi~: op. 39, Detiwstvo; Prokof-jev: op. 65, De~ja muzika; Bartok: Mikrokosmos; [ostakovi~: Lutkine igre;V. Mokrawac: Tri igre i sl).


1. Dopunski ispiti za kandidate koji nemaju zavr{eno sredwe muzi~ko

Prijemni ispit

(77

Organizacija muzi~kog ìvota

Snimawe muzike i tonska reìja

Primewena muzika

Vi{emedijski projekti

Kultura govora

Osnovi novinarstva

21+1–1+11+1–

Tre}a

2–1+1––1

êtvrta


MEDIJSKI PREDMETINastavni plan (za studente III i IVgodine svih odseka)

obrazovawe, ali imaju prethodno poloène ispite iz predmeta sredwe mu-zi~ke {kole: pismeni rad (op{ta tema); test iz op{te obave{tenosti.

2. Dopunski ispiti za kandidate koji nemaju zavr{enu sredwu muzi~ku{kolu.

Pismeni ispiti: harmonija (sopran, obeleèni bas, modulacije);kontrapunkt (ekspozicija troglasne fuge).

Usmeni ispiti: harmonija, kontrapunkt, muzi~ki oblici, solfe|o,istorija muzike, poznavawe instrumenata.

Kandidati koji nemaju zavr{enu sredwu muzi~ku {kolu, mogu pristu-piti polagawu prijemnih ispita za odgovaraju}i odsek tek po poloènimdopunskim ispitima.

Kandidati koji konkuri{u za odseke za kompoziciju, solo-pevawe, mu-zikologiju, etnomuzikologiju i op{tu muzi~ku pedagogiju, a imaju zavr-{en klavirski odsek sredwe muzi~ke {kole, oslobo|eni su polagawa ispi-ta iz klavira.

78)

Dopunski ispiti

Na specijalisti~ke studije na Fakultetu moè da se upi{e lice koje imazavr{ene osnovne studije, ako poloì ispit za proveru sposobnosti ~ijinivo odgovara diplomskom ispitu na odgovaraju}em odseku, odnosno, uko-liko iz oblasti specijalizacije ne postoji diplomski ispit, na nivou is-pita posledwe godine studija iz tog predmeta.

Na magistarske studije na FMU moè da se upi{e lice koje ima zavr-{ene osnovne studije na odgovaraju}em odseku, ima prose~nu ocenu najma-we 8 (osam) na osnovnim studijama i poloì ispit za proveru sposobno-sti.

Izuzetno, lice koje nema zavr{en odgovaraju}i odsek ili ne ispuwavauslov u pogledu prose~ne ocene na studijama, moè konkurisati za magi-starske studije ako se istaklo svojim umetni~kim odnosno stru~nim rado-vima iz oblasti za koju konkuri{e.

Za kompoziciju: zvu~ni prikaz dela koje odgovara zahtevima diplomskogispita osnovnih studija; podno{ewe drugih dela iz opusa kandidata;

za dirigovawe: javni koncert sa velikim vokalnim ansamblom ilisimfonijskim orkestrom, ili dirigovawe operske predstave;

za solo-pevawe i sve instrumente: izvo|ewe programa koji odgovara za-htevima diplomskog ispita osnovnih studija;

za op{tu istoriju muzike, nacionalnu istoriju muzike, muzi~ki fol-klor, harmoniju, kontrapunkt, muzi~ke oblike: izrada i odbrana klauzureiz odgovaraju}eg predmeta (za harmoniju, kontrapunkt i muzi~ke oblike);prikazivawe i odbrana rada koji odgovara zahtevima diplomskog ispitaosnovnih studija iz odgovaraju}eg predmeta; podno{ewe drugih stru~nihradova;

za metodiku solfe|a: usmeni ispit iz solfe|a; izrada i odbrana klau-zure iz metodike solfe|a; prikazivawe i odbrana rada koji odgovara zahte-vima diplomskog ispita osnovnih studija iz predmeta metodika solfe|a;

za metodiku op{teg muzi~kog obrazovawa: izrada i odbrana klauzure izmetodike op{teg muzi~kog obrazovawa; prikazivawe i odbrana rada kojiodgovara zahtevima diplomskog ispita osnovnih studija iz predmeta me-todika op{teg muzi~kog obrazovawa.

Ispit za proverusposobnosti zamagistarske studije

(79

POSLEDIPLOMSKE SPECIJALISTI^KE I MAGISTARSKE STUDIJE

Odsek za kompoziciju

80)

Kompozicija (i)*

Op{ta estetika (k)**

Estetika, stilistika i poetika muzike XX veka (k)

Metodologija nau~nog rada (k)

Izrada stru~nog rada iz oblasti magisterijuma (i)

22–––

Prva

2–21. semestar

2. semestar

Druga

Glavni predmet (i)

Vokalna tehnika (g)***

Estetika (k)

Stilsko-estetska analiza partiture (k)

Osnovi operske re`ije (g)


Izrada stru~nog rada (i)

2+112––––

Prva

2+1––21. semestar

1. semestar

2. semestar

Druga

Glavni predmet (i)

Istorija izvo|a{tva i analiza

literature za instrument (g)



Estetika (k), fakultativno

2

1––2

Prva

2

–1. semestar

2. semestar

–

Druga

Glavni predmet (i)

Istorijski razvoj ~embala, istorija izvo|a{tva i

i analiza literature za instrument (g)


Kamerna muzika (g)




2

111––2

Prva

2

–– 11. semestar

2. semestar

–

Druga

Glavni predmet (i)

Metodologija pedago{kog procesa sa

pedago{kom praksom

2+1

1

Prva

2+1

–

Druga

Odsek za dirigovawe

Odsek za solo pevawe

^embalo

Odsek za klavir,~embalo, orguqe,harfu, gitaru i udaraqke

Klavir

NASTAVNI PLANOVI POSLEDIPLOMSKIH MAGISTARSKIH STUDIJA

*individualna nastava **kolektivna nastava ***grupna nastava

(81

Glavni predmet (i)

Istorijski razvoj orguqa, istorija izvo|a{tva

i analiza literature za instrument (g)





2

11––2

Prva

2

–– 1. semestar

2. semestar

–

Druga

Glavni predmet (i)

Istorijski razvoj harfe, istorija izvo|a{tva i

analiza literature za instrument (g)





2

11––2

Prva

2

–– 1. semestar

2. semestar

–

Druga

Glavni predmet (i)

Istorijski razvoj gitare, istorija izvo|a{tva i

analiza literature za instrument (g)





2

11––2

Prva

2

–– 1. semestar

2. semestar

–

Druga

Glavni predmet (i)

Istorijski razvoj udaraqki, istorija izvo|a{tva

i analiza literature za instrumente (g)





2

11––2

Prva

2

–– 1. semestar

2. semestar

–

Druga

Orguqe

Harfa

Gitara

Udaraqke

KompozicijaI godina ñ godi{wi ispit, po overi godineII godina ñ odbrana magistarske teze koja sadrì zvu~ni prikaz kompo-

zicije i odbranu stru~nog rada iz oblasti teme magisterijuma

DirigovaweI godina ñ godi{wi ispit, po overi godine II godina ñ odbrana magistarske teze koja sadrì izvo|ewe koncertnog

programa i odbranu stru~nog rada iz oblasti teme magisterijuma

Solo-pevaweI godina ñ koncertni nastup u toku godine i godi{wi ispit po overi

godineII godina ñ koncertni nastup u toku godine i odbrana magistarske teze,

koja sadrì izvo|ewe koncertnog programa

Odsek za duva~keinstrumente

82)

Glavni predmet (i)

Istorija izvo|a{tva i analiza muzi~ke

literature (g po instrumentu)


2+1

12

Prva

2+1

––

Druga

Istorija muzike (i)

Muzi~ka estetika (g)

Estetika , stilistika i poetika muzike XX veka

(k), fakultativno

12

–

Prva

1–

2

Druga

Metodika solfe|a, glavni predmet (i)

Solfe|o (g)

Metodologija nau~nog rada(k)

111. semestar

Prva

11–

Druga

Teorijski predmeti, glavni predmet (i)

Metodologija nau~nog rada(k)


11. semestar

2

1––

etnomuzikologija (i)

op{ta etnologija (k)12

Prva

12

Druga

Odsek za muzikologiju

Odsek zaetnomuzikologiju

Odsek za op{tu muzi~kupedagogiju

Ispitni zahtevi irokovi

Klavir, ~embalo, orguqe, harfa, gitara, udaraqkeI godina ñ koncertni nastup u toku godine i godi{wi ispit po overi

godineII godina ñ koncertni nastup u toku godine i odbrana magistarske teze

koja sadr`i izvo|ewe koncertnog programa i odbranu stru~nog rada izoblasti teme magisterijuma

Guda~ki instrumentiI godina ñ koncertni nastup u toku godine i godi{wi ispit po overi



Duva~ki instrumentiI godina ñ koncertni nastup u toku godine i godi{wi ispit po overi



Muzikologija i etnomuzikologijaI godina ñ godi{wi ispit po overi godine (odbrana dela rada i kra}eg

samostalnog rada)II godina ñ odbrana magistarske teze

Solfe|o i teorijski predmetiI godina ñ godi{wi ispit po overi godine (odbrana dela rada i kra}eg

samostalnog rada)II godina ñ odbrana magistarske teze

Ostali predmeti utvr|eni nastavnim planom magistarskih studijapola`u se posle odslu{anih predavawa kao godi{wi ispiti.

(83

Doktorat muzi~kih nauka na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu mo-è se ste}i iz oblasti muzikologije, etnomuzikologije, muzi~ke teorije imuzi~ke pedagogije. Najvi{a nau~na zvawa dodequju se po~ev od 1988. godi-ne i do sada je taj nau~ni stepen steklo {est kandidata.

Za sticawe doktorata moè se prijaviti kandidat koji ima magistra-turu iz odgovaraju}e nau~ne oblasti ili zavr{ene doktorske studije iz teoblasti. Kandidat Nau~no-nastavnom ve}u Fakulteta podnosi predlog te-me doktorske disertacije sa obrazloèwem koje sadrì predmet i nau~niciq rada, osnovne hipoteze od kojih se polazi i nazna~uje metode koje }e seu istraìvawu primewivati. Nau~nu zasnovanost teme ocewuje tro~lanakomisija koja o tome Ve}u podnosi izve{taj na osnovu kojeg ono donosiodluku o ispuwenosti uslova za sticawe doktorata i nau~noj zasnovanostipredloène teme doktorske disertacije. Saglasnost za rad na temi dajenadle`ni organ Univerziteta umetnosti ocenom da je predloèna tema uokviru mati~nosti Fakulteta i da je u skladu sa potrebama razvoja nauke.

Disertacija je rezultat originalnog nau~nog rada doktoranta i pred-stavqa doprinos razvoju nau~ne misli. Mentorstvo moè obavqati samonastavnik koji je u radnom odnosu na Fakultetu. Teza se brani u roku od petgodina po odobravawu, pred peto~lanom ispitnom komisijom u kojoj seobavezno nalaze mentor i jedan nastavnik druge srodne visoko{kolskeustanove ili istaknuti nau~ni radnik iz oblasti iz koje se brani diserta-cija, po proceduri koja je odre|ena Statutom Fakulteta.

84)

DOKTORAT NAUKA

Kosta Manojlovi} rektor 1937–1939Petar Kowovi} rektor 1939–1942Stevan Hristi} rektor 1942–1944Petar Kowovi} rektor 1944–1947Mihailo Vukdragovi} rektor 1947–1951Milenko @ivkovi} rektor 1951–1960

Predrag Milo{evi} dekan 1960–1967Stanka Vriwanin prodekan 1962–1967

Du{an Skovran dekan 1967–1973Arsen Triva prodekan 1967–1969Petar Ozgijan prodekan 1969–1973

Arsen Triva dekan 1973–1975Berislav Popovi} prodekan 1973–1975

Vladimir Markovi} dekan 1975–1977Petar Ozgijan prodekan 1975–1977Nikola Rackov prodekan 1975–1977Vladimir To{i} student prodekan 1975–1976Sowa Marinkovi} student prodekan 1976–1977

Berislav Popovi} dekan 1977–1979Petar Ozgijan prodekan 1977–1979Dejan Despi} prodekan 1977–1979Sowa Marinkovi} student prodekan 1977–1979

Radomir Petrovi} dekan 1979–1983Darinka Mati}-Marovi} prodekan 1979–1983Miloje Nikoli} prodekan 1979–1983Predrag Stamenkovi} student prodekan 1979–1981Branislav Jari} student prodekan 1980–1981Stanislav Stojiqkovi} student prodekan 1981–1982Jasenka An|elkovi} student prodekan 1982–1983

(85

DEKANI I PRODEKANI

Darinka Mati}-Marovi} dekan 1983–1989Sr|an Hofman prodekan 1983–1989Nikola Rackov prodekan 1983–1989Jasenka An|elkovi} student prodekan 1983–1984Aleksandar Vasi} student prodekan 1984–1986Ogwen Bogdanovi} student prodekan 1986–1989

Sr|an Hofman dekan 1989–1998Zoran Eri} prodekan 1989–1998Fern Ra{kovi} prodekan 1989–1993Mirjana [uica-Babi} prodekan 1993–1994Dejan Mla|enovi} prodekan 1994–1996Zorica Dimitrijevi}-Sto{i} prodekan 1996–1998Manuela Petrovi} student prodekan 1989–1992Goran Kapetanovi} student prodekan 1992–1994Quba Brki} student prodekan 1997–1998

86)

Azawac Miodrag, redovni profesor za flautu (1976ñ96), Ajzenbrand Erih,honorarni nastavnik za violon~elo (1954–55), Aleksi} Rade, docent zaosnove marksizma, sa nepunim radnim vremenom (1978–79), Aman Thomas,docent za udaraqke (1987–93), Anastasijevi} Anastas, stru~ni u~iteq zasolfe|o (1951–57), Anastasijevi} Julijana, docent za solo pevawe (1964–72),Angelov Dimitar, redovni profesor za trubu (1967–95), Andrejevi} Aleksa,honorarni predava~ za osnove narodne odbrane u Odeqewu I stepena uNi{u (1970–75), Anti} Olgica, umetni~ki saradnik-asistent, sa nepunimradnim vremenom (1979–80), Apolin Stanislav, docent za violon~elo(1970–72), Arsikin Irina, redovni profesor za solo pevawe (1977–) Asi}Milo, honorarni nastavnik, za istoriju jugoslovenske muzike (1950–51)Atias dr Branko, honorarni vi{i predava~ za predvojni~ku obuku u Ode-qewu I stepena u Ni{u (1964–69), A}imovi} Katarina, docent za klavir(1959–77), A}imoski Ivana, docentza violinu (1993–), Afri} Vjekoslav, ho-norarni redovni profesor za glumu i scenske kretwe (1964–65), A~kun Er-nest, redovni profesor za kamernu muziku (1975–95).

Babi} Bogdan, honorarni predava~ za operski studio (1949–57), Babi} Kon-stantin, redovni profesor za teorijske predmete (1966–92), Babi}-[uicaMirjana, redovni profesor za klavir (1976–94), Bako~evi} Radmila, redov-ni profesor za solo pevawe (1989–), Bandur Jovan, vanredni profesor naradu u Muzikolo{kom institutu (1945–56), Baranovi} Kre{imir, redovniprofesor za dirigovawe i orkestraciju (1946–50), Bari} Milica, redovniprofesor za harfu (1975–97), Barta Miklo{, docent za obou (1966–71), Beli}Sandra, docent za violon~elo (1989–), Beloti Alemko, redovni profesor zakamernu muziku (1972–94), Ben~i} Aleksandar, docent za trombon (1994–),Ben~i} Melita, umetni~ki saradnik (1996–), Bergamo Petar, docent zakompoziciju (1966–72), Be}in Aleksandar, honorarni profesor vi{e {ko-le za osnovne nauke o dru{tvu u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–65),Be{evi} Alisa, docent za klavir (1937–57), Bingulac Petar, redovniprofesor za analizu muzi~ku opblika, analiti~ku harmoniju i poznavawehorske literature (1945–65), Bjegojevi} Jovanka, redovni profesor za glumui scenske kretwe (1975–81), Blum Matusja, profesor sredwe {kole za kla-vir (1947–51), Bogdanovi} Vera, stru~ni saradnik za klavir (1958–69), Bogda-novi} Du{an, vanredni profesor za gitaru (1986–88), Bogdanovi} Ogwen,asistent-pripravnik za kompoziciju (1989–92), Bogino Konstantin, van-redni profesor za klavir, sa nepunim radnim vremenom (1984–), Bogojevi}Nata{a, asistent pripravnik za kompoziciju (1992–), Bo`i} Svetislav,

(87

NASTAVNICI I SARADNICI

A

B

vanredni profesor za teorijske predmete (1980–), Bo`i} Dejan, asistent-pripravnik za predmet violon~elo (1997–), Bo`i~evi} Ivan, docent za teo-rijske predmete (1992–), Bolfan Marjan, redovni profesor za fagot (1983– 93),Botori} Stanica, docent za klavir (1937–47), Bo{kovi} \ur|e, honorarninastavnik za istoriju umetnosti (1938–43), Britvi} dr Mario, nastavnikpredvojni~ke obuke (1954–56), Brkovi} @ivko, vi{i stru~ni saradnik zaistoriju umetnosti, sa nepunim radnim vremenom (1980–83), Brun Bruno,redovni profesor za klarinet (1945–75), Bugarinovi} Ingeborg, asistent-pripravnik za kompoziciju (1980–83), Burza Marija, honorarni profesorsredwe {kole za klavir u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–64), Bur-sa} Slobodan, vanredni profesor za predmet dirigovawe na Odseku za op-{tu muzi~ku pedagogiju (1984–93), Busan~i} Du{an, redovni profesor zahornu (1969–82)

Vai} Marta, profesor sredwe {kole za klavir (1948–49), Valdma Arbo, re-dovni profesor za klavir, sa nepunim radnim vremenom (1984–), Vale~i}Vinko, redovni profesor za trombon (1966–95), Vanli} Milorad, honorar-ni nastavnik u Odseku za pozori{nu umetnost (1938–44), Varga I{tvan,redovni profesor za violon~elo (1996–), Vasiqevi} dr Zorislava, redovniprofesor za solfe|o (1971–97), Vasiqevi} Miodrag, redovni profesor zaintonaciju, folklor i metodiku muzi~ke nastave (1938–63), Vasiqevi}Miroslava, redovni profesor za solfe|o (1964–96), Vasiqevi} Mladen,nastavnik predvojni~ke obuke (1949), Vasi} dr Olivera, docent za orskeigre – ples (1991–), Vasi} dr Pavle, redovni profesor za istorijuumetnosti (1964–76), Velimirovi} Desanka, vanredni profesor za klavir(1944–51), Veli~kovi} Panta, asistent pripravnik za violu (1993–), VeqkovVera, redovni profesor za klavir (1945–84), Veselinovi} dr Mirjana,vanredni profesor za istoriju muzike (1973–), Vidovi} Olivera, nastavniku ugovornom odnosu za italijanski jezik (1972–74), Vitezica dr Vinko,honorarni nastavnik za italijanski jezik (1938–41), Vladarski Zora,korepetitor (1948–65), Vlahovi} dr Petar, honorarni docent za etnologiju(1966–72), Vrawe{evi} Radana, umetni~ki saradnik-asistent za violinu, sanepunim radnim vremenom (1981), Vriwanin Stanka, vanredni profesor zaklavir (1950–69), Vuji} Aleksandar, vanredni profesor za svirawe partitu-ra (1974–79, 1980–), Vuji~i} Nada, korepetitor (1953–59), Vujovi} Mihajlo,nastavnik za predvojni~ku obuku (1949–53), Vukajlovi} Qiqana, samostalniumetni~ki saradnik (1965–), Vukdragovi} Mirjana, redovni profesor zaklavir (1963–1996), Vukdragovi} Mihailo, redovni profesor za dirigova-we, harmoniju i kontrapunkt (1944–72), Vukmirovi} Olga, honorarni prof-esor sredwe {kole na radu u Muzi~koj akademiji za solo pevawe (1938–41),Vukoti} Marta, korepetitor (1937–39), Vuksanovi} Ivana, asistent-pri-pravnik za teorijske predmete (1996–), Vu~i}evi}-Zaki} Mirjana, asistentza muzi~ki folklor (1990–), Vu~kovi} dr Vojislav, honorarni nastavnik zaestetiku (1939–41), Vu~urovi} Jasmina, umetni~ki saradnik-asistent (1986-89)

Gavela dr Branko, redovni profesor u Odseku za pozori{nu umetnost(1940–41), Gavrilovi} dr Zoran, honorarni vi{i predava~ za estetiku(1970–71), Gavrilovi} Jasmina, vanredni profesor za klavir (1980–97), Gal

88)

V

G

\ula, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u Odeqewu I stepena uNovom Sadu (1967–68), Galun Andrija, redovni profesor za orguqe (1972–),Gvozdanovi} Lidija, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u Ode-qewu I stepena u Novom Sadu (1962–64), Geri} Slobodan, docent za kontra-bas (1991–), Gligorijevi} Jovan, redovni profesor za solo pevawe (1977),Glixi} Ranka, vi{i predava~ za italijanski jezik (1974–), Golemovi} drDimitrije, vanredni profesor za muzi~ki folklor (1979–), Golo~evac-@iki} Srbislava, samostalni umetni~ki saradnik (1969–76; 1978–), Grbi}@ivorad, vanredni profesor za violinu (1945–54), Grbi} Zorka, vi{istru~ni saradnik (1996–), Grbi} Stojan, samostalni umetni~ki sardnik(1994–97), Grbi} Sr|an, vanredni profesor za klavir (1970–), Grgin Ante,vanredni profesor za klarinet (1995–), Grkajac Milijana, vi{i predava~za engleski jezik (1993–), Gruji} @arko, honorarni profesor vi{e {kole zapedagogiju u Odeqewu I stepena u Ni{u (1962–63), Gruji} Qubica, samostal-ni umetni~ki saradnik (1987–), Gruji} Sr|an, asistent za violinu (1984–89),Grulovi} dr Gojko, nastavnik za predvojni~ku obuku (1962-63).

Davi~o Lujo, honorarni nastavnik za ritmi~ku gimnastiku (1938–41), Dale-ore Nenad, asistent-pripravnik za violinu (1980–83), Damwanovi} dr Mi-lan, redovni profesor za istoriju filozofije sa estetikom, sa nepunimradnim vremenom (1978–89), Danon dr Oskar, redovni profesor za operskis;tudio (1963–71), Devi} dr Dragoslav, redovni profesor za muzi~ki fol-klor (1962–90), Dekani} Boris, stru~ni saradnik za klavir (1969–74), Despi}Dejan, redovni profesor za teorijske predmete (1965–95), Despi} Zorica,honorarni predava~ za engleski jezik (1974–76), Divjakovi}-Radi~eva Dori-na, honorarni stru~ni saradnik za intonaciju i metodiku muzi~ke nastaveu Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–70); docent za solfe|o, sa nepunimradnim vremenom (1970–75; 1978–79); Dimitrijevi} Lambra, honorarniprofesor sredwe {kole za hor i horsko dirigovawe u Odeqewu I stepena uNi{u (1962–64); predava~ za horsko dirigovawe, sa nepunim radnim vre-menom (1981–83), Dimitrijevi} Milan, vanredni profesor za violinu(1944–72), Dimitrijevi} Sr|an, samostalni stru~ni saradnik za klavir(1985–), Dimitrijevi}-Sto{i} Zorica, redovni profesor za klavir (1958–),Doj~inovi} Rajko, redovni profesor za violinu (1962–87), Dorjan Dimi-trije, honorarni nastavnik za violu (1955–56), Dorjan Nata{a, samostalniumetni~ki saradnik (1978–), Dorner Mirko, docent za violon~elo (1947–56),Dragi}-\aji} Bojana, vi{i stru~ni saradnik (1996–), Dragutinovi} Me-rima, redovni profesor za violinu (1944–63), Drakuli} Sawa, asistent zaklavir (1985–94), Drobni Ivana, docent za solfe|o (1989–).

\aja Milka, redovni profesor za klavir (1945–62), \okovi} Divna, hono-rarni nastavnik za dikciju (1950–51), \or|evi} Branislav, honorarni stru~-ni saradnik za klavir, sa nepunim radnim vremenom (1966–68; 1980–83),\or|evi} dr Miroslav, honorarni redovni profesor za osnove nauke o dru-{tvu u Odeqewu I stepena u Ni{u (1962–64), \or|evi} Mladen, docent zatrubu (1995–), \uki} Marija, docent za klavir (1992–), \uki} Sloboda, sa-mostalni umetni~ki saradnik (1977–79, 1980–), \un|enac Zlata, redovniprofesor za solo pevawe (1953–64), \ur|evi} Olivera, redovni profesor zakamernu muziku (1957–93), \uri}-Klajn Stana, redovni profesor za isto-

(89

D

\

riju jugoslov;enske muzike (1950–71), \urkovi} Branko, redovni profesorza predmet dirigovawe na Odseku za op{tu muzi~ku pedagogiju (1980–)

Erdeqan Milena, predava~ za engleski jezik, sa nepunim radnim vremenom(1980–81), Eri} Zoran, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju(1977–)

@ebeqan Isidora, asistent pripravnik za kompoziciju (1993–), @e`eqMeri, vanredni profesor za violinu (1944–63), @ivanovi} Branko, hono-rarni nastavnik za kontrabas (1962–65), @ivanovi} Dragoqub, profesorsredwe {kole na radu u Muzi~koj akademiji za kontrabas (1939–51), @ivko-vi} Milenko, redovni profesor za kompoziciju, harmoniju i kontrapunkt(1937–64), @ivkovi} Mirjana, redovni profesor za teorijske predmete(1976–), @ivkovi} Ninoslav, vanredni profesor za klavir (1985–), @ivoji-novi} Borislav, stru~ni u~iteq za trubu (1945–57), @upani} Davorin, hono-rarni nastavnik za operski studio (1949–50).

Zagorac Bojana, umetni~ki saradnik (1996–), Zaji} dr @ivojin, nastavnik zapredvojni~ku obuku (1959–61), Zanlongi @ilber, honorarni docent za vio-lon~elo (1954–59), Zdravkovi} @ivojin, redovni profesor za dirigovawe,sa nepunim radnim vremenom (1949–83), Ze~evi} Ksenija, asistent-pri-pravnik za svirawe horskih partitura (1977–81), Zikova Zdenka, redovniprofesor za solo pevawe (1964–75), Zorko Jovan, profesor sredwe {kole naradu u Muzi~koj akademiji za violinu (1939–42), Zrni} Desanka, stru~ni sa-radnik za klavir (1956–87)

Ivanov dr Aleksandar, honorarni nastavnik za predvojni~ku obuku(1963–64), Ivanovi} Aleksandra, redovni profesor za solo pevawe (1985–),Ivanovi} Milo{, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u OdeqewuI stepena u Ni{u (1962–65), redovni profesor za klavir (1967–), Ivanovi}Mirjana, honorarni profesor sredwe {kole za metodiku muzi~ke nastave,hor i horsko dirigovawe u Odeqewu I stepena u Ni{u (1962–71); redovniprofesor za metodiku muzi~ke nastave (1972–), Ivanovi} Petar, redovniprofesor za violu (1977–), Ivanovi} Predrag, docent za kamernu muziku(1997–), Ivan~evi} @arko, honorarni nastavnik za predvojni~ku obuku(1953–54), Igwatovi} Neboj{a, redovni profesor za kontrabas (1979–),Ili} Vojislav, redovni profesor za dirigovawe i hor (1951–79), Ili} Dra-gica, honorarni profesor sredwe {kole za klavir (1945–48), Ili} \or|e,honorarni nastavnik za violon~elo (1958–59), Isaeski Mirko, docent zafagot (1994–).

Jagu{t Mladen, redovni profesor za dirigovawe i {ef orkestra, sa nepu-nim radnim vremenom (1975–78), Jakov~i} Viktor, redovni profesor zaviolon~elo (1961–96), Jakov~i} Fransoaz, redovni profesor za violon~elo(1972–97), Jankovi} Ksenija, redovni profesor za violon~elo (1989–91), Jan-kovi} Margita, honorarni predava~ za nema~ki jezik (1964–66), Jankovi}Olga, honorarni profesor vi{e {kole za klavir u Odeqewu I stepena uNi{u (1962–65), Jankovi} Pavle, honorarni profesor vi{e {kole za hor ihorsko dirigovawe u Odeqewu I stepena u Ni{u (1965–66), Jevremov-Beli}

90)

E

@

Z

I

J

Senka, asistent-pripravnik za predmet kontrapunkt i analiza muzi~kogdela (1998–), Jovakari} Vidosava, honorarni korepetitor (1960–61), Jovanovi}dr Du{an, honorarni nastavnik za osnove pedagogije (1950–56), Jovanovi} Zo-ran, umetni~ki saradnik (1964–68), Jovanovi} Kosara, korepetitor (1947–51),Jovanovi} Qubi{a, vanredni profesor za kamernu muziku (1994–), vanredniprofesor za flautu (1996–), Jovanovi} Mile, nastavnik u Odseku za balet(1944-46), Jovanovi}Milorad, honorarni nastavnik za solo pevawe (1937–41),Jovanovi} Vesna, vi{i umetni~ki saradnik za predmet ^itawa s lista iprorada orkestarskog materijala, (1998–), Jovanovi} Olga, redovni profe-sor za klavir (1978–90), Jovi}evi} dr Nade`da, honorarni nastavnik zapredvojni~ku obuku (1964–64), Jovi~i} dr Dubravka, redovni profesor zaklavir (1979–), Jokanovi} Marija, vanredni profesor za violinu (1990–),Josif Enriko, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju (1956–84),Juri}-@ili} dr Ana, honorarni docent za osnove nauke o dru{tvu (1960),Juri~i} Katerina, honorarni profesor sredwe {kole za italijanski jezik(1970–72).

Kambaskovi} Rastislav, redovni profesor za teorijske predmete (1988–),Karan Gordana, vi{i stru~ni saradnik (1995–), Karlavaris Bogomil nastav-nik za pedagogiju u Odeqewu I stepena u Novom Sadu, sa nepunim radnimvremenom (1973–74), Karlovi} Miroslav, docent za udaraqke (1994–), Kec-man Nada, redovni profesor za kamernu muziku (1971–94), Kozomari} Zora-na, predava~ za nema~ki jezik (1993–), Kova~evi} Dubravka, asistent-pri-pravnik za klavir (1980–86), Kozina Marjan, stru~ni u~iteq za teorijskepredmete (1940–45), Kolar Anton, vanredni profesor za dirigovawe, sanepunim radnim vremenom (1986-92), Kolarevi} Aleksandar, samostalniumetni~ki saradnik (1978-), Kolari} dr Stanislava, honorarni nastavnikza istoriju umetnosti (1948-49), Kolunxija Jovan, asistent za violinu (1974-83), redovni profesor za violinu (1989-92), Kolunxija Nada, samostalniumetni~ki saradnik za ve`be ~itawa s lista (1981-), Konstantinovi}Vida, profesor sredwe {kole za klavir (1954-57), Kowovi} Petar, redovniprofesor za dikciju u vokalnom stavu, instrumentaciju, dirigovawe iistoriju pozori{ta (1939-51), Koren dr Marija, asistent za istoriju muzike(1969–72), Korunovi}-@upan~i} Qiqana, profesor sredwe {kole za solopevawe (1954–56), Kosanovi} Milutin, redovni profesori za violinu(1978–), Kosanovi} Tijana, asistent za psihologiju i pedagogiju, sa nepunimradnim vremenom (1977–78), Kosti} Du{an, redovni profesor za teorijskepredmete (1964–92), Kosti}-Topaloska Qiqana, profesor sredwe {kole zaklavir (1949-52), Kostovi} Qubinka, redovni profesor za kamernu muziku(1959–), Krneti} Zvonimir, redovni profesor za solo pevawe (1973–96),Krombholc Karlo, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u OdeqewuI stepena u Novom Sadu (1968–71), Krsti} Danica, profesor sredwe {koleza klavir (1939–46), Krsti}-Miri} Nevena, predava~ za scenske kretwe, sanepunim radnim vremenom (1981–82), Krsti} Sreten, asistent za violinu(1975–79), Kr{i} Vesna, vanredni profesor za solfe|o (1976–), Kr{i} Jela,vi{i stru~ni saradnik za klavir (1960–69), Kr{qanin Mirjana, umetni~-ki saradnik-korepetitor, sa nepunim radnim vremenom (1979–80), samo-stalni umetni~ki saradnik (1988–), Kulenovi} Vuk, vanredni profesor zateorijske predmete (1979–95), Kulenovi} Tahir, redovni profesor za flau-

(91

K

tu (1976–), Kuneli-Monastri Nika, honorarni nastavnik za solo pevawe(1938–42).

Lazin dr Smiqan, vanredni profesor za sociologiju kulture, sa nepunimradnim vremenom (1974–87), Lazko Igor, redovni profesor za klavir(1981–92), Lalovi} Aleksandra, umetni~ki saradnik (1989–), Lesi} dr Ivan,honorarni nastavnik predvojni~ke obuke (1949–50), Lisi~i} Hristina,vi{i stru~ni saradnik za istoriju umetnosti (1984–86), Li~ar ]iril, re-dovni profesor za klavir (1937–56), Logar Mihovil, redovni profesor zakompoziciju i orkestraciju (1944–72), Lorkovi} Melita, redovni profe-sor za klavir (1948–61).

Ma|ari} Vlado, honorarni docent za osnove marksizma, istoriju umetno-sti i osnove nauke o dru{tvu (1950–59; 1962–63), Makari} Radomir, hono-rarni profesor vi{e {kole za osnove pedagogije u Odeqewu I stepena u No-vom Sadu (1962–63), Maksimovi} Rajko, redovni profesor za kompoziciju iorkestraciju (1963–), Maksimovi}-Veselinov Jasna, docent za violinu (1993–),Maksutov Ivan, honorarni nastavnik za ma~evawe (1939–40), Malaev Garun,asistent-pripravnik za teorijske predmete (1996–), Manojlovi} Kosta,redovni profesor za istoriju muzike, harmoniju i srpsko-pravoslavnicrkveni stil (1937–47), Mar`inec Qubica, profesor sredwe {kole za kla-vir (1937–47), Marinkovi} dr Sowa, docent za istoriju muzike (1981–), Ma-ri} Qubica, vanredni profesor za harmoniju i kontrapunkt (1945–68), Ma-ri} dr Sreten, vanredni profesor na pozori{nom odseku (1945–46), Mari}Qudmila, docent za kamernu muziku (1995–), Marjanovi} Gordana, vi{iumetni~ki saradnik (1996–), Marjanovi} Lazar, redovni profesor za vio-linu (1945–79), Marjanovi} Milica, vanredni profesor za klavir (1942–78),Markovi} Vladimir, redovni profesor za violinu (1956–85), Markovi}Dragoslav, honorarni profesor sredwe {kole za italijanski jezik(1968–69), Markovi} Mladen, asistent za muzi~ki folklor (1990–), Marko-vi} Tatjana, asistent za istoriju muzike (1996–), Masnikosa Marija, asi-stent za istoriju muzike (1990–), Matijevi} Gordana, docent za violinu(1989–), Matijevi} Jelena, profesor sredwe {kole za solo pevawe (1947–52),Mati}-Marovi} Darinka, redovni profesor za hor i dirigovawe (1971–),Matorki}-Ivanovi} Bojana, docent za solfe|o (1984–), Ma~ukanovi} dr\or|e, honorarni nastavnik predvojni~ke obuke u Odeqewu I stepena uNi{u (1962–64), Medven Josip, profesor sredwe {kole na radu u Muzi~kojakademiji za obou (1960–65), Mezei Ladislav, vi{i umetni~ki saradnik(1996–), Mezetova Anita, redovni profesor za solo pevawe (1969–78), Mi-ju{kovi} Slobodan, vi{i stru~ni saradnik za istoriju umetnosti, sa nepu-nim radnim vremenom (1986–), Miki} Vesna, asistent za istoriju muzike(1992–), Miladinovi} Dejan, vanredni profesor za glumu i operski studio(1995–), Miladinovi} Du{an, honorarni predava~ za operski studio(1958–62), Milankovi} Vera, vanredni profesor za solfe|o (1975–), Milo-vanovi} Ivana, umetni~ki saradnik (1996–), Milojevi} dr Miloje, redovniprofesor za kompoziciju, harmoniju, kontrapunkt, muzi~ke oblike i me-todiku nastave pevawa (1939–46), Milojevi}-Trajkovi} Gordana, profesorsredwe {kole na radu u Muzi~koj akademiji za klavir (1947–53), Milosav-qevi} Mileva, profesor sredwe {kole za klavir (1954–57), Milosavqevi}

92)

L

M

Radojica, profesor sredwe {kole za svirawe horskih partitura u Ode-qewu I stepena u Ni{u (1973–74); docent za horsko dirigovawe (1980–81),Milo{evi} Mom~ilo, profesor sredwe {kole dodeqen na radu u Muzi~kojakademiji u Odseku za pozori{nu umetnost (1938–40), Milo{evi} Predrag,redovni profesor za kompoziciju i dirigovawe (1939–74), Miqkovi}Vlastimir, predava~ vi{e {kole za psihologiju i pedagogiju, sa nepunimradnim vremenom (1975–76), Miqkovi} Katarina, asistent-pripravnik zateorijske predmete (1984–94), Miodragovi} Ru`ica, profesor sredwe {ko-le na radu u Muzi~koj akademiji za klavir (1951–57), Miranov Ladislav, do-cent za violu (1957–61), Miso~ko Nina, profesor sredwe {kole na radu uMuzi~koj akademiji za klavir (1939–49), Mihailovi} Dejan, redovni pro-fesor za violinu (1962–67; 1980–), Mihailovi} Zora, vanredni profesor zaklavir (1975–92), Mihailovi} Jokuthon, umetni~ki saradnik-korepetitor,sa nepunim radnim vremenom (1977–78); redovni profesor za klavir (1989–),Mihailovi} Qubomir, asistent za violinu (1989–), Mihailovi} Marija,redovni profesor za violinu (1937–56), Mihailovi} Olga, redovni profe-sor za klavir (1939–78), Mihailovi} Darinka, redovni profesor za klavir(1960–), Mihajlovi} Ana, asistent za teorijske predmete (1994–), Mihajlo-vi} Milan, redovni profesor za teorijske predmete i kompoziciju i orke-straciju (1975–), Mihajlovi}-Markovi} Jelena, stru~ni saradnik (1995–),Mi{evi} Jelena, asistent za violinu (1986–88), Mi{evi} Milanka, samo-stalni stru~ni saradnik za klavirsku muziku (1989–), Mladenovi} Dimi-trije, vi{i predava~ za osnove narodne odbrane i osnove nauke o dru{tvuu Odeqewu I stepena u Novom Sadu, sa nepunim radnim vremenom (1968–75),Mladenovi} Dobrosav, honorarni profesor sredwe {kole za intonaciju uOdeqewu I stepena u Ni{u (1969–73), Mladenovi} Petar, asistent-pri-pravnik za violu (1986–88), Mla|enovi} Dejan, docent za violu (1989–),Mokrawac Vasilije, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju(1956–84), Mokrawac Jovan, docent za violon~elo (1947–49), MokrawacMiroslava, vanredni profesor za klavir (1940–61), Moskovqevi} dr Milo{,honorarni nastavnik za dikciju i ruski jezik (1938–44), Mosusova dr Na-de`da, vanredni profesor za op{tu istoriju muzike, sa nepunim radnimvremenom (1978–93).

Naumovi} Milivoje, honorarni predava~ za osnove nauke o dru{tvu uOdeqewu I stepena u Novom Sadu (1965–66), Nedvidek Frawo, honorarni na-stavnik za udaraqke (1948–49), Nedeqkov Mitra, vi{i umetni~ki sarad-nik (1996), Nenadovi} Jelena, docent za klavir (1944–64; 1978–79), Neskali}dr Leonardo, honorarni nastavnik za predvojni~ku obuku u Odeqewu I ste-pena u Novom Sadu (1963–66), Nestorovska Biqana, docent za harfu i ka-mernu muziku (1997–), Nikoli} Miloje, vanredni profesor za teorijskepredmete (1977–), Nikoli}-Stamatovi} Jelka, redovni profesor za solopevawe (1937–64), Novakovi} Vera, predava~-korepetitor za predmet gluma,sa nepunim radnim vremenom (1980–82), Novosel Josip, docent za kontrabas,sa nepunim radnim vremenom (1975–77), Nuri-Andri} Margarita, van-redni profesor za violinu (1954–65)

Obradovi} Aleksandar, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju(1954–92), Ogrizovi} Vera, docent za gitaru (1989–), Ozgijan Petar, van-

(93

N

O

redni profesor za kompoziciju i orkestraciju (1964–79), Oluji} Ana, re-dovni profesor za solfe|o (1983–95), Oluji} Tatjana, docent za violinu(1981–), Ore{kovi} Marija, honorarni profesor sredwe {kole za klavir uOdeqewu I stepena u Novom Sadu (1967–68), Ostoji} dr Reqa, honorarni re-dovni profesor za osnove nauke o dru{tvu u Odeqewu I stepena u Ni{u(1964–65).

Pavi}evi} Rade, honorarni nastavnik za nema~ki jezik (1950–55), Pavlovi}Aleksandar, redovni profesor za violinu (1961–95), Pavlovi} Aleksandra,asistent za klavir (1992–), Pavlovi} Leposava, profesor sredwe {kole naradu u Muzi~koj akademiji za klavir (1948–60), Pavlovi} Milica, korepe-titor (1944–47), Pajevi} Branko, vanredni profesor za violu (1962–75),Pantovi} Vesna, umetni~ki saradnik na Katedri za guda~ke instrumente(1993–), Pantovi} Qiqana, redovni profesor za solfe|o (1972–), Pap Qude-vit, vanredni profesor za violinu (1956–71), Parli} Jovan, vi{i preda-va~ za pedagogiju u Odeqewu I stepena u Ni{u, sa nepunim radnim vreme-nom (1973–74), Partli} Frawa, stru~ni u~iteq za klarinet (1938–57),Patakovi} Deana, docent za klavir (1992–), Pejovi} dr Roksanda, redovniprofesor za istoriju muzike (1975–95), Pen~i} Branko, asistent za klavir(1992–), Pervaz-Horvat Mirjana, honorarni profesor sredwe {kole zaklavir u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1963–69), Peri} Dragoqub, na-stavnik predvojni~ke obuke (1950–51), Peri} Dragoqub, docent za svirawehorskih partitura (1982–), Peri~i} Vlastimir, redovni profesor za teo-rijske predmete (1954–93), Peri{i} Negovan, honorarni nastavnik za osnovepedagogije (1962–64), Perko Ivan, stru~ni u~iteq za hornu (1939–57), PetinNikola, honorarni profesor sredwe {kole za harmonsku analizu, muzi~keoblike i metodiku muzi~ke nastave u Odeqewu I stepena u Novom Sadu(1962-66; 1968-70), Petkovi} Ivan, honorarni korepetitor (1963-64), Pet-kovi} Mihailo, honorarni predava~ za predvojni~ku obuku u Odeqewu Istepena u Novom Sadu (1967-68), Petkovi} Sawa, vi{i umetni~ki sarad-nik (1996-), Petrovi} \or|e, vi{i stru~ni saradnik (1989-), Petrovi} Je-lena, honorarni profesor sredwe {kole za klavir u Odeqewu I stepena uNovom Sadu (1962), Petrovi} Julka, docent za violinu (1978–92), Petrovi}Milo{, vanredni profesor za kamernu muziku i ~embalo (1989–), Petro-vi} Miroslava, profesor sredwe {kole za klavir (1947–51), Petrovi} Ra-domir, redovni profesor za teorijske predmete (1966–83), Petru{evskiQubi{a, redovni profesor za obou (1972–), Pecarski Branka, docent zaistoriju umetnosti, sa nepunim radnim vremenom (1978–79), Peco Asim, re-dovni profesor u ugovornom odnosu za dijalektologiju (1966–74; 1980–81),Pe~vari Istra, samostalni umetni~ki saradnik (1980–), Pe~evski Juraj,honorarni predava~ za kontrabas (1967–74), Pe{i} Uro{, redovni pro-fesor za kamernu muziku (1993–), Pivni~ki Branko, docent za solo pevawe(1957–76), Pikeq Josip, redovni profesor za harfu (1954–74), Plaovi} Rado-mir-Ra{a, vanredni profesor u Odseku za pozori{nu umetnost (1938–46),Popov Olga, vanredni profesor za klavir (1954–78; 1980–81), Popovi} Beri-slav, redovni profesor za teorijske predmete (1967–95), Popovi} Borivoje,redovni profesor za solfe|o i metodiku muzi~ke nastave (1962–83), Popo-vi} Danijela, umetni~ki saradnik (1989–92), Popovi} Zagorka, predava~ zauporedni klavir, sa nepunim radnim vremenom (1978–83), Popovi} Tijana,

94)

P

asistent za istoriju muzike (1989–), Popovi} Jelica, redovni profesor zaklavir (1937–72), Popovi} Kosta, umetni~ki saradnik (1984–92), Popovi}Nevena, redovni profesor za klavir (1979–), Preger dr Andreja, redovniprofesor za klavir (1951–80), Prosenik Milan, honorarni nastavnik zakontrabas (1965–66), Puzderliska Emilija, honorarni profesor sredwe{kole za klavir u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–64)

Rabuzin Stjepan, redovni profesor za hornu (1982–), Radenkovi} Milutin,vanredni profesor za teorijske predmete (1957–86), Radeti} Rajko, pre-dava~ za osnove narodne odbrane (1975–78), Radivojevi} Dragomir, samostal-ni umetni~ki saradnik (1978–92), Radinovi} Sawa, asistent za muzi~kifolklor (1989–), Radi} Jovanka, samostalni umetni~ki saradnik (1958–),Radovanovi} Jelica, profesor sredwe {kole za klavir (1940–49), Radovano-vi} Biqana, docent za hor i dirigovawe (1992–), Radojkovi} Sowa, umetni~-ki saradnik (1994–), Radomirovi} Vojin, honorarni predava~ za osnove naukeo dru{tvu u Odeqewu u Novom Sadu (1966–67), Radosavqevi} Marko, hono-rarni nastavnik za flatu (1938–41), Radosavovi} Ilija, redovni profesorza marksizam, sa nepunim radnim vremenom (1985–93); Rado{ dr Ksenija,vanredni profesor za psihologiju i pedagogiju, sa nepunim radnim vreme-nom (1974–), Rado{evi} Ana, honorarni predava~ za scenske kretwe (1957–62),Raicki Slobodan, vi{i stru~ni saradnik za aranìrawe (1981–), Raji} In-grid, samostalni stru~ni saradnik za klavirsku muziku (1988–), Raji~i}Stanojlo, redovni profesor za kompoziciju i orkestraciju (1939–77), Raj-kovi}-[qivan~in Maja, vi{i umetni~ki saradnik (1991–), Rankovi} drMilan, vanredni profesor za osnove nauke o dru{tvu i sociologiju umet-nosti (1964–73), Rankovi}-Radi} Ruìca, samostalni stru~ni saradnik zaklavir (1956–91), Ran~i} dr Svetozar, honorarni nastavnik za pedagogiju(1951–52), Rackov Nikola, redovni profesor za klavir (1970–), Ra{kovi}Fern, redovni profesor za violinu (1971–), Repani} Predrag, docent zateorijske predmete (1987–), Rijavec Josip, redovni profesor za solo pevawe(1946–59), Risti} Janko, honorarni profesor sredwe {kole za violon~elo(1960–62), Risti} Tatjana, asistent za teorijske predmete (1992–), Risti}Sawa, asistent (1997–).

Sabqi} Mladen, honorarni predava~ za glumu (1953–62), Sabo Anica, docentza teorijske predmete (1982–), Savi} Ruìca, samostalni umetni~kisaradnik (1968–87), Samarxija dr Milo{, honorarni vanredni profesor zaosnove nauke o dru{tvu (1960–62), Simonovi} dr Dragoqub, honorarnivanredni profesor za osnove nauke o dru{tvu u Odeqewu I stepena u Ni{u(1965–75), Simonovi} Miomir, asistent za flautu, (1998–), Simonovi}-Se-kvi Ivanka, vi{i stru~ni saradnik za klavir (1975–83), Sinadinovi} De-jan, asistent za klavir (1992–), Siweri Stjepan, honorarni saradnik zakontrabas (1961–62), Sisel Branislav, asistent pripravnik za violinu(1992–93), Skovran Du{an, redovni profesor za dirigovawe i {ef orke-stra (1951–75), Slavenski Josip, redovni profesor za kompoziciju (1945–55),Slatin Vladimir, profesor sredwe {kole na radu u Muzi~koj akademijiza violinu (1945–47), Smiqani} Radmila, redovni profesor za solo pevawe(1990–), Srejovi} Jakov, redovni profesor za flautu (1944–75), Staki}-Popovi} Veroslava, samostalni stru~ni saradnik za klavir (1956–90), Sta-

(95

R

S

menkovi} Sne`ana, asistent za solo pevawe (1990–92), Stanisavqevi} Da-nica, docent za klavir (1937–64), Stani} \or|e, redovni profesor za ONOi DSZ SFRJ, sa nepunim radnim vremenom (1978–90), Stankovi} Dimitri-je, profesor sredwe {kole na radu u Muzi~koj akademiji za pedagogiju(1945–49), Stankovi} Lidija, docent za klavir (1989–), Stanojevi}-[ancerQiqana, korepetitor (1939–57), Stahuqak Zlatko, docent za violu, sa ne-punim radnim vremenom (1975–79), Stevanovi} Branislava, vi{i stru~nisaradnik za klavir (1956–76), Stefanovi} Ana, asistent za teorijske pred-mete (1992–), Stefanovi} An|a, honorarni profesor sredwe {kole za kla-vir u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1962–63), Stefanovi} Milenko, re-dovni profesor za klarinet (1976–95), Stefanovi}-Radi} Gita, honorarninastavnik za italijanski jezik (1948–56), Stojadinovi} Mila, profesorsredwe {kole za solo pevawe (1951–57), Stojadinovi}-Mili} Milana, asi-stent za teorijske predmete (1989–), Stojanovi} Aleksandar, honorarni na-stavnik za italijanski jezik (1956–66), Stojanovi}-Novi~i} Dragana, asi-stent za istoriju muzike (1992–), Stojanovi} Petar, redovni profesor zaviolinu (1937–45), Stokovi} Ivana, umetni~ki saradnik (1993–), Sto{i}Dejan, asistent za klavir, (1998–), Stri~evi} Bosiqka, vi{i stru~ni sarad-nik (1991–95), Strnad Alojz, profesor sredwe {kole na radu u Muzi~kojakademiji za trubu (1960–67), Stular Du{an, honorarni profesor sredwe{kole za klavir u Odeqewu I stepena u Novom Sadu (1968–71).

Taj~evi} Marko, redovni profesor za kompoziciju, harmoniju i kontra-punkt (1945–65), Tkal~i} Jure, profesor sredwe {kole na radu u Muzi~kojakademiji za violon~elo (1937–41), Todorovi} Dragana, asistent za solfe|o(1992–), Toski} Dragica, umetni~ki saradnik (1996–), To{i} Vladimir, van-redni profesor za teorijske predmete (1987–), To{i} Sr|an, docent za gi-taru (1989–), To{kov Aleksandar, vi{i umetni~ki saradnik (1984–), To{kovPetar, redovni profesor za violinu (1948–75), Trajkovi} Vlastimir, re-dovni profesor za kompoziciju i orkestraciju (1975), Trbojevi} Du{an,redovni profesor za klavir (1957–90), Triva Arsen, vanredni profesor zaklavir (1948–82), Tumpej Bo`idar, vanredni profesor za fagot, sa nepunimradnim vremenom (1982–83), Turlakov dr Slobodan, redovni profesor zaglumu i operski studio (1974–94), Tur{i} Ivan, redovni profesor za fa-got (1945–82)

]etkovi} Zorica, redovni profesor za kamernu muziku (1984–), ]etkovi}Reqa, vanredni profesor za kamernu muziku (1995–), ]irovi} Aleksandra,asistent za kamernu muziku (1993–), ]orovi} Vi{wa, predava~ za engleskijezik (1979–1990), ]orovi} Qiqana, vi{i stru~ni saradnik za klavir(1961–88)

Feodorovi} Milorad, samostalni umetni~ki saradnik za predmet kla-virska muzika (1979–), Filipovi} Jelka, umetni~ki saradnik (1981–95), Fo-rest Rene, honorarni docent za violon~elo (1958–61)

Hajek Emil, redovni profesor za klavir (1937–63), Hercigowa Nikola, van-redni profesor za istoriju muzike (1949–74), Houf Anton, honorarni na-stavnik za trombon (1961–64), Hofman Sr|an, redovni profesor za kompo-

96)

T

]

F

H

ziciju i orkestraciju (1974–), Hristi} Stevan, redovni profesor za kom-poziciju i orkestraciju (1937–51), Hrpka Ivana, asistent za solfe|o i me-todiku nastave solfe|a (1986–), Humo-Rajevac Tijana, docent za klavir(1984–)

Cankar-Kosti} Jelena, honorarni stru~ni saradnik za intonaciju u Ode-qewu I stepena u Ni{u (1964–69), Cveji} Biserka, redovni profesor za solopevawe (1978–89), Cveji} Nikola, redovni profesor za solo pevawe (1945–70),Cveji} Vladimir, asistent za predmet klavir (1998–)

âbrenovi} Vladimir, stru~ni saradnik za metodiku violine (1985-), ̂ abri}Tatjana, umetni~ki savetnik (1955-83), ôli} Dragutin, vanredni profe-sor za teorijske predmete (1939-78), ûra dr Ileana, docent za engleski je-zik, sa nepunim radnim vremenom (1977-79)

[ajnovi} Jovan, redovni profesor za dirigovawe (1976–89), [andorovAleksandar, docent za klavir (1989–), [epi} Stanko, redovni profesor zadirigovawe (1974–), [karka Vlastimir, redovni profesor za klavir(1948–83), [obaji} Dragoqub, samostalni stru~ni saradnik za klavir (1985–),[ouc Vesna, asistent za horsko dirigovawe (1993–)

(97

C

^

[

Za sve nastavnike i saradnike navedeno je najvi{e zvawe u koje su bili izabrani tokomrada na fakultetu, zakqu~no sa sednicom Nastavno-umetni~ko-nau~nog ve}a Univerzitetaumetnosti od 2. juna 1998. godine.

Pripadam generaciji koja, moglo bi se re}i, predstavqa neku vrstu karikeizme|u generacija koje su studirale pod vi{e-mawe normalnim uslovima:one pred rat i one od polovine pedesetih godina. Istori~ar }e ta~no ikompletno sagledati i proceniti okolnosti pod kojima smo radili, kao idomete i rezultate toga rada. Redovi koji slede su poku{aj da se ukratkooìve li~na se}awa na to vreme, doga|aje i li~nosti.

Kakva je bila atmosfera u kojoj smo ìveli i studirali? S jedne stranevi{estruke posledice rata su se ose}ale na svakom koraku. Ipak, ono naj-gore je pro{lo i mi smo po{li na studije puni nade, gladni ne~eg novog ilepog, {to smo ̀ eleli da otkrijemo u muzici. Mada brojno znatno uve}ani,nije nas bilo toliko da se prakti~no svi nismo poznavali, kao {to su nasi profesori sve dobro znali. Sve to je ~inilo atmosferu na Akademijigotovo intimnom, prijateqskom, relaksiranom. Ne se}am se da je postojalotrvewe me|u klasama, ili ve}e rivalstvo me|u istaknutijim pojedincima.Iskreno smo se radovali sva~ijem uspehu i zdu{no ªnavijali´ za svakogkolegu na ispitu ili koncertu. Mo`da zbog svega toga ñ a mo`da je u pitawui uticaj muzike ñ tek na Akademiji u tom trenutku, ina~e vrlo aktuelniideolo{ki sukobi koji su na drugim fakultetima ne jednom rezultirali uraznim napetostima i incidentima, nisu se (sem u jednom slu~aju) bitnijeose}ali. Umnogome ªoslobo|eni´ normalnih briga mladog ~oveka, kao {toje moda obla~ewa, mogu}nosti izlazaka i zabave i sl., bili smo upu}eni presvega na intenzivno druèwe, redovno pra}ewe nastave i gotovo grozni~a-vo pose}ivawe svih koncerata: od onih sa nepoznatim imenima, do nezabo-ravnih susreta sa u svakom pogledu besprekornim Kendalom Tejlorom, ilijedinstvenom Monik de la Bri{oleri; od onih sa standardnim programi-ma do [ostakovi~eve Lewingradske simfonije i Prokofjevqevog Romea iJulije, koji su nam otkrivali nove zvu~ne svetove.

I teoretska i prakti~na nastava odvijala se na klasi~nim osnovama,solidno i postupno. Repertoar nam je bio prili~no sku~en: Bah se izvodiovi{e kao obavezna negoli koncertna ªlektira´; Hajdn i Mocart su se retko~uli. Sa drugog kraja Debisi (uz poneki redak ªizlet´) je bio vrsta grani~-ne linije prema savremenoj muzici.

I mladi kompozitori su se kretali u tim klasi~no-romanti~arskimokvirima. (Ipak, formirale su se dve grupe: onih koji su nalazili inspi-raciju u na{em folkloru i onih koji su pisali ªevropskim´ jezikom.)

Za ovakvo stawe jedan od uzroka je svakako bio i prekid veza sa svetomtokom ratnih godina, ali i pojava socrealizma, pogotovo posle poznateosude vode}ih sovjetskih kompozitora od strane politi~kog vrha. Rekao bih

98)

SE]AWA (1946ñ1953)

da je talas tog, za umetnost pogubnog doga|aja, vi{e tangirao na{e profe-sore koji su bili uglavnom izraziti modernisti. Mi studenti ionako ni-smo imali prave predstave o savremenoj muzici, te nismo suvi{e lupaliglavu oko toga. Krajem 40-tih i po~etkom 50-tih, uz jewavawe socrealizma,sve ~e{}e se javqaju smeliji prodori u nepoznato. Najvi|eniji rezultattoga ostvaren je na autorskom koncertu E. Josifa i D. Radi}a, koji je PavleStefanovi} odu{evqeno pozdravio napisom sa naslovom ªDva seva muwe una{oj muzi~koj àbokre~ini´. Danas tako razvijena praksa kamernog mu-zicirawa je tih godina bila u povoju. U naknadu za taj nedostatak imalismo prilike (bar za one koji su to èleli) da pratimo kolege instrumenta-liste i peva~e; bila je to za nas dragocena praksa i iskustvo.

Kakve su bile mogu}nosti afirmacije talentovanih studenata? U pore-|ewu sa dana{wim ñ mnogo skromnije. Bilo kakve na{e uspehe novine bikratko zabeleìle, izi{la bi i kritika, i to je bilo sve. Kada su na{e ne-{to starije kolege Vlastimir [karka i Olga Jovanovi} po~etkom 50-tihna ènevskom konkursu osvojili diplomu, odnosno medaqu, o tome se jedvane{to ~ulo; a o visokom plasmanu na takmi~ewu u Londonu 1939. godinemlade studentkiwe tek otvorene Akademije, Qiqane ]orovi}, ja sam slu-~ajno saznao tek krajem 80-tih! Savezna takmi~ewa, kao i ona u Zagrebu, nakojima su na{e kolege osvajale mnoge nagrade, nisu izazivale ve}a uzbu|ewani me|u nama, ni u javnosti. Jednostavno, ti presti`ni, takmi~arski mo-

(99

menti, danas toliko ceweni i forsirani, tada nisu bili ni izbliza takomo}ni. No, to ne zna~i da nismo bili prisutni u muzi~koj javnosti. Javni~asovi na Akademiji bili su mnogo sve~aniji i zna~ajniji od dana{wih.Sala je uvek bila prepuna studenata i gostiju, a prva dva reda su ispuwavaliprofesori svih odseka na ~elu sa rektorom. Na Radio Beogradu smo imaliredovne emisije. Svirali smo (dabome, po izboru na{ih profesora) u`ivo(dakle, bez mogu}nosti ponavqawa i ispravki).

[teta je {to tada nije bilo mogu}nosti da se te emisije, kao i neki na-{i koncerti, snime; bila bi to danas i te kako zanimqiva i dragocena do-kumentacija!

U svojoj arhivi ~uvam i programe sa raznih gostovawa i zna~ajnijihkoncerata u Beogradu. Tu su programi na{eg prvog posleratnog koncerta uZagrebu, ponovqenog u Beogradu (juna 1948). Tu je i ve~e studentskih kompo-

100)

zicija (februar 1951), pa jo{ jedan takav program izveden marta iste godi-ne u Beogradu (na Kolarcu!), Zagrebu i Qubqani. Sledi i na{e prvo ino-strano gostovawe (Minhen, 1951), pa jo{ jedno kompozitorsko ve~e (opet naKolarcu), februara 1952, i, najzad, dva apsolventska koncerta (juna 1951, ijuna 1953), oba sa Beogradskom filharmonijom.

Imao sam privilegiju da se na tim programima na|em, i da se druìm,sa kolegama od kojih su mnogi godinama bili (a i danas su) vode}e li~nostiu na{em muzi~kom ìvotu. Evo wihovih imena: Bora Simi}, VlastimirPeri~i}, Dejan Despi}, Du{an Radi}, Enriko Josif, Kosta Babi}, Du{anKosti}, Dragutin Gostu{ki, Vasilije Mokrawac, Aleksandar Obradovi},Du{an Popovi}, Aleksandar Pavlovi}, Zdenko Marasovi}, Olivera \ur-|evi}, Mirjana [uica, Ernest A~kun.

Iz niza sjajnih profesora kojima toliko dugujemo izdvoji}u one kojisu mi predavali: Milka \aja, Milenko @ivkovi}, Predrag Milo{evi},Mihajlo Vukdragovi}, Petar Bingulac, Kre{imir Baranovi}, NikolaHercigowa; tu je i Nikola Cveji} koji je prvi izveo jednu moju pesmu i kogasam dosta puta pratio na radiju i nekim koncertima.

Sa velikim po{tovawem wima dodajem i ime Branka Dragutinovi}a,tada sekretara Akademije, koji nas je kao kriti~ar podràvao i redovnopratio na{e karijere sve do svoje smrti.

Mislim da smo uprkos svim nedostacima i sku~enostima imali ì-votni period umnogome vredan se}awa, da smo, u pore|ewu sa dana{wim ge-neracijama ìveli u profesionalnom smislu mnogo zaostalije, ali isto-vremeno, u drugom smislu, bogatije, kompletnije i qudskije, i da smo imali{ta da predamo slede}oj generaciji. Ali ñ to je ve} pri~a za slede}eg hro-ni~ara...

DU[AN TRBOJEVI]

(101

(103Jedno nedavno istraìvawe vr{eno na Beogradskom univerzitetu – da nebude zabune, onom ªvelikom´ kako qudi sa Univerziteta umetnosti ~estonazivaju onaj drugi – pokazalo je da jedva deset procenata studenata znaimena i dela onih koji su bili profesori wihovih profesora. Na na{emUniverzitetu takva anketa nije vr{ena, ali odnekud se nadam da bi wenirezultati bili ipak povoqniji. Mo`da zbog toga {to je u vreme osnivawapojedinih akademija, kasnije, 1973. godine, preimenovanih u fakultete,uveden obi~aj da su vode}i stvaraoci ove sredine – uz mawe izuzetke kojih,naravno, ima – istovremeno i pedagozi na najvi{im umetni~kim {kola-ma, a taj dobar obi~aj traje do danas. Sa druge strane, umetnost ìvi u ne-posrednom kontaktu sa okruèwem, publikom, dru{tvom – pa su otud i de-la i li~nosti pojedinih profesora – umetnika i {ire poznata.

Re~i kult i kultura imaju zajedni~ki latinski koren koji nas dovodido zna~ewa obra|ivawa zemqe, po{tovawa i pa`we – pa su otud i povreme-na osvrtawa na ne suvi{e dugu istoriju na{ih akademija ne samo dobraprilika da se stekne uvid u promene kroz koje su one prolazile, wihovomesto u dru{tvu i wihova dostignu}a, ve} i mnogo op{tija i su{tinskijapotreba da se sagledaju dimenzije jednog trajawa i kontinuiteta, da se sa-gleda i pozicija ovog vremena u {irokim okvirima, pa i da se, jo{ pre-ciznije, odredi pozicija pojedinaca u odnosu na tu tradiciju. Kada je u pi-tawu Fakultet likovnih umetnosti takve prilike su iskori{}ene kada jeslavqena wegova ~etrdeseta godi{wica, 1977. godine, kada je u Umetni~-kom paviqonu ªCvijeta Zuzori}´ odràna izlo`ba zaista istorijskog ka-raktera, izlo`ba svih profesora koji su na Akademiji radili od wenogosnivawa, i potom, deset godina kasnije, prilikom pola veka od osnivawa,kada je na istom mestu odràna izlo`ba tada zaposlenih nastavnika isaradnika Fakulteta. Obe ove izlo`be pratili su obimni katalozi kojisasvim neposredno daju uvid u ono najosnovnije – u pojedina~ne kvaliteteumetnika koji su na Akademiji, odnosno Fakultetu, predavali i predaju,ali isto tako, ti katalozi sadrè i dragocene uvodne tekstove tada{wihdekana, Radenka Mi{evi}a, odnosno Zorana Pavlovi}a, koji, svaki na svojna~in, daju pregledan i saèt istorijat same {kole, ali i nazna~uju atmo-sferu u kojoj je ona osnovana i kasnije delovala. U godini kada je Fakultetlikovnih umetnosti slavio pedesetu godi{wicu slavqena je i godina ju-bileja celog Univerziteta umetnosti – tekst u nevelikoj monografiji kojaje tada iza{la napisao je rektor, profesor Vojin Stoji}, i taj je temeqitoizra|en tekst tako|e nezaobilazan izvor podataka za istoriju Fakulteta.

FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI

Jasno je da Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu ne spada u {kole sasuvi{e dugom tradicijom, ba{ kao ni ostale sli~ne {kole najvi{eg rangau sada{woj i nekada{woj Jugoslaviji. U sredinama u kojima su istorijskeokolnosti i{le naruku razvoju umetnosti akademije imaju znatno duè ne-prekinuto trajawe – one u Italiji, na primer, osnivale su u XVI veku ime-na kao {to su bra}a Kara~i (u Bolowi) ili Vazari i Broncino (u Firen-ci), iza pariske su vi{e od tri veka, iza madridske i londonske vi{e od dva.în osnivawa beogradske Akademije ne zna~i, me|utim, po~etak profesio-nalne pedagogije likovnih umetnosti u na{oj sredini. Naprotiv, s obziromna okolnosti ubrzane, mada nipo{to pravolinijske i neometane moderni-zacije srpskog dru{tva u drugoj polovini devetnaestog veka, ta predistorijamora se tako|e uzeti u obzir – osniva~i Akademije likovnih umetnosti,Toma Rosandi}, Petar Dobrovi} i Milo Milunovi} nisu, dakle, delovaliu okolnostima u kojima nije bilo nikakvih iskustava i napora te vrste, uoblasti u kojoj nije bilo i vrednih dostignu}a.

Poku{aji da se umetni~ko {kolovawe profesionalizuje i sistema-tizuje da bi bili uspe{ni, zahtevaju i odre|eni dru{tveni okvir. Te{koda je on postojao kada je 1845. godine zabeleèn prvi poku{aj, predlog Di-mitrija Jovanovi}a da se zasnuje ªìvopisno u~ili{te´. Ni kasnije se onnije bitnije izmenio – zato su mnoge privatne {kole koje su kasnije osni-vane imale obi~no relativno kratko trajawe. Prvi uspeo poku{aj u~inioje slikar Steva Todorovi} koji je, kao i Dimitrije Avramovi} i mnogidrugi pre wega, u Beograd do{ao iz Vojvodine, nakon zavr{enih studija nabe~koj Akademiji. Ali ni taj prvi poku{aj koji je zaìveo nije doneo kon-tinuitet – {kola, sme{tena kod Saborne crkve, u kojoj se pored umetni~-kih disciplina u~ilo i telesno ve`bawe i ma~evawe, delovala je svega {estgodina, do 1863. godine. Bezuspe{an je bio i apel jo{ jednog ~uvenog sli-kara tog doba, tako|e Srbina iz ªpreka´ \or|a Krsti}a. On je 1881. godineNarodnoj skup{tini podneo predlog za osnivawe umetni~ke {kole – alinije nai{ao na razumevawe. Daroviti slikari su u to vreme, sa oskudnomdràvnom stipendijom ili bez we, slikarstvo studirali u Be~u, Minhenuili na nekoj od drugih tada{wih akademija Evrope.

Sredinom posledwe decenije pro{log veka u Beogradu je otvorenaªSrpska crta~ka i slikarska {kola´. Osnovao ju je Slovak, Kirilo Kutlik.To je bila prva slikarska {kola sa fiksiranim programom – u drugojgodini studenti su radili po gipsanim modelima, a tek na tre}oj po ì-vim modelima. Dve godine nakon osnivawa, 1897. {kola je pro{irena, uve-deno je odvojeno odeqewe za ène, uvedeni su i novi predmeti kao {to jenacrtna geometrija, perspektiva, anatomija i istorija umetnosti. Me|upredava~ima bio je i Mihajlo Valtrovi}, a me|u studentima gotovo svi oni~ija dela ~ine okosnicu ranih perioda moderne srpske umetnosti – vredipomenuti imena Koste Mili~evi}a, Milana Milovanovi}a, Nade`dePetrovi}, Bore Stevanovi}a ili Qube Ivanovi}a.

Nakon Kutlikove smrti {kolu preuzimaju Rista i Beta Vukanovi} –{kola po~iwe da prima dotacije ministarstava prosvete i poqoprivrede,a u ve~erwim ~asovima na {koli se podu~avaju crtawu i umetni~ke zanat-lije. [kola je trajala sve do 1937. i prolazila je kroz nekoliko reorga-nizacija – prva je bila ve} 1904. godine kada wen direktor postaje vajar\oka Jovanovi}, a wegovi pomo}nici Rista Vukanovi} i Marko Murat.

104)

Naravno, postojao je i prekid u wenom radu tokom Prvog svetskog rata.Drugom reorganizacijom – 1921. godine – {kola postaje dràvna, a na wojpredaju i mnoga ugledna imena razli~itih struka, po~ev{i od filozofaBrane Petronijevi}a, preko istori~ara umetnosti Ka{anina i Petkovi}apa do anatoma dr Vojislava Zari}a. Iako je osnivawe Akademije bilo jasanrez – ipak se moè re}i da je dugogodi{we postojawe ove {kole u Beograduna neki na~in ostvarilo prostor za novu visoku {kolu, obezbedilo kakav-takav kontinuitet i tradiciju.

Uredbom Ministarstva prosvete o osnivawu vi{ih i niìh umetni-~kih {kola od 31. marta 1937. godine po~ela je sa radom Akademija likovnihumetnosti – weni osniva~i bili su ugledni beogradski umetnici PetarDobrovi}, Milo Milunovi} i Toma Rosandi}, da bi im se vrlo brzo pri-druìli podjednako afirmisani stvaraoci, Sreten Stojanovi} i JerolimMi{e. Prvi, dakle, nastavni~ki savet imao je pet ~lanova, a na prvu godi-nu je upisano 23 studenta. U prvom periodu, kada je uz Akademiju radila i[kola za primewenu umetnost, nastavnik je bio i Ivan Tabakovi}.

Me|u malobrojnim sa~uvanim dokumentima iz vremena osnivawa Aka-demije, pored ukaza Ministarstva, ima i spiskova studenata prvih genera-cija, kao i izve{taj rektora Tome Rosandi}a ministru, datiran 18. jula 1940,koji pokriva period od osnivawa {kole do zavr{etka wene tre}e godine.Sa~uvan je, tako|e, opseàn pravilnik polagawa prijemnih ispita, kao iprvi nastavni plan i program. Iz svih ovih dokumenata moè se, bez mnogonapora, rekonstruisati atmosfera u kojoj nastaje i deluje Dràvna akademi-ja likovnih umetnosti u kratkom periodu do po~etka Drugog svetskog rata.

Rektor Toma Rosandi}, u izve{taju, uz kratak osvrt na samo osnivawe,skre}e pa`wu i na te{ko}e u kojima je delovala {kola – vlasti su zahte-vale brzinu, a osnovnog materijala i pribora naprosto nije bilo. Nije bi-lo ~ak ni prostorije u kojoj se mogao odràti prijemni ispit. Prvi pri-jemni ispit odràn je u, kako Rosandi} kaè, ªste{wenim´, prostorijamabiv{e subvencionirane Umetni~ke {kole u Kraqa Petra ulici broj 4.Pojavili su se i problemi sa nacrtom buxeta koji je vra}an na doradu.[kolska godina po~ela je sa tri meseca zaka{wewa, i zavr{ilo ju je, sauspehom, 23 polaznika. Problemi sa inventarom re{eni su kada je ukinutapomenuta Umetni~ka {kola i ceo materijal pre{ao u novu Akademiju – alito nije re{ilo probleme sa iznajmqivawem zgrade. Tako|e se, od samogpo~etka, mislilo i na podizawe zgrade posebno projektovane za Akademiju– wena lokacija prona|ena je na Sewaku, ispod tada{we internatske Gim-nazije Kraqa Aleksandra, ali do izvo|ewa zgrade za koju je ura|en (do danassa~uvani) projekat – nije do{lo. Rosandi}evu te`wu da se do nove zgradedo|e, ali i ton samog izve{taja najboqe osvetqava ovaj odlomak: ªsiguransam da bi se u svemu do{lo do onog najizraàjnijeg, kada bi se ta nastava, toplanirawe mladih du{a, obavqalo u prostorima punim atmosfere o veli-kim momentima na{e i strane umetnosti, koji bi duh govorio {ta treba dase radi i kojim putem da ide, da se uzmogne da sebe, kroz svoje, di}i do najve-}eg. Ovome treba teìti! Treba da se u ovim prostorijama unese sve {to jena{ narodni duh, koji }e dizati snagu svesti do koje obdareni dolaze kadaìve u ambijentu punom svoje sopstvene gordosti, na koju }e se oslawati zasvoje li~ne poduhvate, da ih dadu sa radosti i zanosom iz ovakvog svog saz-danog duha, duhu svoga naroda´.

(105

106)

Rosandi} obave{tava ministra i o upotpuwavawu profesorskog kadra– prijemom Qube Ivanovi}a i Mihajla Petrova stvaraju se uslovi za for-mirawe grafi~kog odseka, a za profesora akvarela postavqen je NedeqkoGvozdenovi}.

Me|u studentima prvih godina bilo je qudi koji su u Beograd do{li saraznih strana tada{we zemqe, iz Dravske, Zetske i Vardarske banovine,ali i qudi koji su ro|eni u drugim zemqama, bilo je dràvqana Italije(mahom iz Istre), Rusa emigranata, od kojih je jedna studentkiwa ro|ena uFinskoj, jedan Srbin iz Budimpe{te i jedan Bugarin. Od onih koji su osta-vili vidnog traga u na{oj umetnosti, vredi pomenuti \or|a Bo{ana, Jo-èfa A~a, Boù Ili}a.

Sve ono o ~emu se rektor nadao u op{irnom izve{taju ministru nijese ostvarilo – nastupio je rat. Tokom okupacije {kola je tavorila, zgradaje bila rekvirirana od strane Nemaca. Nastava je, sa prekidima, odràvanau nekoliko prostorija na Kolar~evoj zadu`bini i u delovima Muzeja knezaPavla (Stari dvor u ulici Kraqa Milana). Svaki {esti student izgubio jeìvot u borbama ili u logorima, a tokom rata umrla su i dvojica profe-sora – Dobrovi} i Quba Ivanovi}.

Sreten Stojanovi}, prvi rektor Univerziteta umetnosti, u kratkojbele{ci – istorijatu Akademije, pisanoj najverovatnije sredinom pedese-tih godina, navodi da je nastava u prvim posleratnim godinama bila ugro-èna ne samo smr}u dvojice predratnih nastavnika, odlaskom pojedinihprofesora u druge sredine, ve} i osnivawem majstorskih radionica koje sudobili da vode dvojica osniva~a i u me|uvremenu za profesora primqenisocijalni slikar \or|e Andrejevi}-Kun. Tada je postavqeno {est asi-stenata – to su bili \or|e Bo{an, Zoran Petrovi}, Milo{ Baji}, Bo{koKaranovi}, Jovan Kratohvil i Mirjana Miha}. Ne{to ranije, kao profe-sori po~iwu da rade Qubica Soki}, Marko êlebonovi} i \or|e Teodo-rovi}. U jednom zaista kratkom periodu profesor na Akademiji, neposred-no posle rata, bio je i Petar Qubarda. Od 1947. godine istoriju umetnostipredaje Mom~ilo Stevanovi}, a u to vreme studenti slu{aju i program izkwièvnosti koju predaje ceweni profesor Ra{ko Dimitrijevi}. Zajednosa onima koji su na Akademiji radili i pre rata, a i nakon brzog povratkaMilunovi}a, Andrejevi}a i Rosandi}a u nastavu, oformqeno je za dugo go-dina jezgro profesorskog kolegijuma.

Nastava u tim posleratnim godinama ima dvojako usmerewe – postoji,sve do 1951. godine, nastavni~ki i umetni~ki deo. Akademija dobija novinastavni plan i, kako veli profesor Mihajlo Petrov u jednom referatu iz1948. godine, wegov ªoperativni izraz´ – nastavni program. U analizi{kolske izlo`be, pri kraju istog referata, sasvim u duhu vremena, profe-sor Petrov ostavqa prostora i za neku vrstu samokritike: negativne poja-ve prepoznate su u radovima studenata koji su ªli~no neozbiqno a dru{t-veno neodgovorno shvatili svoj poloàj u~enika´. Dakle, u onima koji suªpre stvarne zrelosti poùrili da se prikaù zrelima´ i koji su takvimsvojim delovawem u~inili da ªjedna {kolska izlo`ba dobije iskrivqenilik, da se ispoqi u nedovoqno {kolskom vidu´.

Ove re~i izgovorene u vremenu sveop{te normiranosti umetnosti (ito od strane umetnika ~ije rane stvarala~ke faze predstavqaju nezamewivdoprinos srpskoj me|uratnoj avangardi) nas dovode i do sredi{weg pitawa

jedne visoko{kolske umetni~ke ustanove – pitawa okvira nastave i za-stupqenih poetika, kako kod predava~a, tako i kod studenata. Ve} je prime-}eno da je ta opreznost prema radikalnim iskoracima svetske umetnostibila prisutna od samog osnivawa – kroz delo sve trojice osniva~a Akade-mije prelamala su se iskustva svetske umetnosti velikih centara, ali najedan specifi~an, uzdràn na~in.

Ali takav je bio, i uglavnom ostao, stav cele na{e sredine – umerenamodernost bila je i projekcija {ire sredine. Ta i takva li~na uverewa pr-vih i nekih kasnijih nastavnika nisu, me|utim, uvek bila ograni~avaju}ifaktor kada je bila u pitawu pedagogija – pored stalnih poku{aja da se od-redi sredwa linija izme|u tradicionalnog shvatawa {kolskog rada i pot-pune otvorenosti prema novim iskustvima, studenti su, u skladu sa svojimnaporima, shvatawima i intencijama uvek mogli da prona|u dovoqno pro-stora za sebe i svoje inovacije. Bez obzira na nazore profesora, svr{enistudenti Akademije bili su ti koji su u na{u sredinu ugra|ivali iskustvaapstraktne umetnosti, enformela, kasnije i radikalnijih zahvata koji seobi~no prepoznaju pod okvirnim nazivom konceptualne umetnosti.

Godine posle rata su bez sumwe period uve}avawa i stabilizovawaAkademije. U dru{tvenom okviru u kojem se legislativa periodi~no mewa-la, {kola se formalno prilago|avala zahtevima ª{ire dru{tvne zajed-nice´ ili, kako se to ponekad govorilo, ªzakonodavca´ – sprovo|ena je ipotom napu{tena ideja o trostepenoj nastavi, promeweno je, u skladu sa no-vim zakonima, i ime Akademije – koja je 1973. godine postala Fakultet li-kovnih umetnosti. U tom novom ustrojstvu {kola je dobila pravo i da do-dequje titule doktora nauka, {to je od velike va`nosti za obnovu kadra nateorijskoj katedri. Biblioteka, jedan od svakako najva`nijih segmenata{kole, mo`da je mesto gde se najboqe mogu pratiti mene u dru{tvu – u pe-riodima sre}ne epohe du`ni~kog socijalizma weni fondovi popuwavanisu ne samo kapitalnim doma}im i stranim izdawima neophodnim u nasta-vi, ve} i brojnim umetni~kim ~asopisima. U periodima oskudice – kakvoje na primer ovo vreme ªtranzicije´ i ªrata u okruèwu´ – nisu postojalesistematske akvizicije najnovije literature, ni doma}e, a kamoli strane.

To je i vreme u kojem se postepeno stvaraju i umetni~ke zbirke {kole –u nekim periodima otkupqivani su radovi najboqih studenata (za {ta da-nas naàlost nema mogu}nosti), a isto tako i poklonima redovnih profe-sora stvarana je reprezentativna kolekcija. Druga, mnogo potpunija i si-stematski stvarana zbirka jeste zbirka pri grafi~kom odseku – wu je za~eo,postavio i dugo godina odràvao u besprekornom redu profesor Bo{koKaranovi}. Ona nastaje obaveznim zadràvawem tri primerka iz tiraàgrafika koje se izvedu u {koli, i delovi te zbirke su u nekoliko navrataprikazani javnosti.

U posleratnom periodu uspostavqeni su i periodi~no odràvanikontakti sa visokim {kolama umetnosti u inostranstvu – pre svih sa oni-ma u Edinbrugu, Budimpe{ti i Olbeniju u Sjediwenim ameri~kim dr-àvama. Posledwih godina uspostavqeni su kontakti sa visoko{kolskimumetni~kim ustanovama u Gr~koj. Veliki broj studenata iz Austrije, Bel-gije, Velike Britanije, pa ~ak i Indije – naj~e{}e u programu dràvnihobrazovnih razmena – provodi deo {kolovawa ili pak dobija zvawe magi-stra na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

(107

U drugoj polovini osamdesetih u penziju postepeno odlazi generacijaprofesora koji su kao prvi posleratni zavr{eni studenti otpo~eli uni-verzitetsku karijeru. Pored ve} pomenutih asistenata prve generacije bilisu tu i profesori Stojan ]eli}, Mladen Srbinovi}, Radenko Mi{evi},Aleksandar Lukovi} i Boìdar Prodanovi} sa slikarskog odseka, NikolaJankovi}, Vojin Stoji} i Miodrag Popovi} sa vajarskog odseka. Teì{te{kole preuzima generacija wihovih asistenata, umetnici koji su na scenustupili tokom {ezdesetih godina i doneli sa sobom iskustva promeweneumetni~ke klime – i to su oni profesori koji danas vode slikarske klase.Fakultet, barem {to se ti~e nastavnog kadra, u izvesnoj meri mewa lik, alizadràva nivo. Posebna pa`wa obra}a se nastavi crteà kao zajedni~komosnovu za sva tri odseka – na tom planu naro~ito je dragocena nastava kojuna drugoj godini vodi profesor Dragan Lubarda, a ne{to kasnije, jednimdelom preuzima i profesor Dragan Jovanovi}. Jedan od plodova ove nasta-ve je i tradicionalna studentska izlo`ba crteà u Galeriji Doma omladi-ne koja je za mnoge studente prvi susret sa profesionalnom galerijskomustanovom. Nastavu zidnog slikarstva preuzima profesor Branko Miqu{– sa wim ovaj predmet dobija novi zna~aj, i u daleko pogodnijem radnomambijentu dostiè vredne rezultate.

Sve vi{e zavr{enih studenata odlu~uje se za specijalizaciju u domenumozaika. Sa predmeta slikarske tehnologije (kojeg nastavqa da vodi pro-fesor Ivanka @ivkovi}) u nastavu slikarstva prelazi profesor Turin-ski, a sa teorijske katedre profesor Zoran Pavlovi}. Uz Branka Proti}a,tre}eg zna~ajnog predstavnika enformela na Fakultetu, oni su u velikojmeri pro{irili krug mogu}eg izbora studenata, opredeqewa za klase kojeimaju jasnu profilisanu atmosferu, izgra|uju na neki na~in poseban, spe-cifi~an duh. Klase zavr{nih godina na slikarskom odseku u to vreme vode,nakratko, êdomir Krsti}, zatim, sve do danas, profesori Vojislav Todo-ri}, Mom~ilo Antonovi} i Slavoqub ̂ vorovi}. Veoma razli~iti pristupifiguraciji zastupqeni u poetikama dana{wih profesora na Fakultetu,kao ni kada je u pitawu apstrakcija, ne zna~e, me|utim, automatsko presli-kavawe tog i takvog duha u klase – naprotiv.

Temeqito{}u pedago{kog pristupa i divergencijom poeti~kih mo-dela kod studenata i poslediplomaca izdvaja se klasa profesora MiliceStevanovi}, dok je po usredsre|enosti na beskrajno podsticajno poqe fi-gure i u dana{wem ubrzanom svetu zapostavqene vrednosti klasi~nog sli-karstva, slikarstva kao osobine posve}enosti, karakteristi~na klasaprofesora Radomira Reqi}a. Posebnu vrstu otvorene i prisne pedagogijeu nastavu je unosio rano preminuli profesor Stevan Kneèvi}, dok su ot-vorenost za nova iskustva u pro{irenom poqu likovnih umetnosti, isku-stva koja ne zanemaruju ni tradicionalne vrednosti slikarstva kao dis-cipline, svojstva klase i pedago{kog pristupa profesora êdomiraVasi}a.

Vajarski odsek u to vreme {iri opseg predmeta – paralelno sa radom uklasama neguje se skulptura u kamenu, u drvetu i metalu, {to u velikoj meriolak{ava neposredni rad u klasi i studentima pomaè da prona|u pravimaterijal, pravu prirodu svog temperamenta i talenta. Milija Gli{i},Slavoqub Radoj~i} i Nikola Vukosavqevi} profesori su koji danas vodezavr{ne godine, dok je pored posebnih predmeta skulpture u materijalima

108)

(koje vode profesori i niz stru~nih saradnika), posebna pa`wa posve}enacrteù koji se ranije nije negovao u tom obimu na vajarskom odseku.

Uz profesora Pejovi}a i nezamewivog saradnika u nastavi, MiloradaJankovi}a-Docu, okosnicu nastave na grafi~kom odseku Fakulteta likov-nih umetnosti u Beogradu ~ine profesori Miodrag Rogi}, Marko Krsma-novi} i Emir Draguq. Ne{to kasnije, u nastavu se ukqu~uju i profesoriBiqana Vukovi}, Mile Grozdani} i Velizar Krsti}, a zatim i ~itav krugmla|ih asistenata.

Jo{ {iri opseg poetika na Fakultet likovnih umetnosti doneli su imla|i saradnici (Marija Dragojlovi}, Gordan Nikoli} na slikarskom od-seku, Mr|an Baji} na vajarskom i mnogi drugi dana{wi docenti i asisten-ti) koji su se u nastavu ukqu~ivali u posledwih desetak godina.

Moè se slobodno re}i da su me|u zaposlenim pedagozima, a {to je jo{va`nije i me|u studentima zavr{nih godina i poslediplomcima danaszastupqene gotovo sve poetike koje postoje na aktuelnoj likovnoj sceni –od onih koje uzimaju u obzir iskustva tradicije, pa do onih sasvim radi-kalnih jezi~kih istraìvawa likovne umetnosti. Tih, osamdesetih godinarazre{ena je jo{ jedna dilema – stari programi su poku{avali da suzbijupojavu ranog izlagawa studenata, na ovaj ili onaj na~in postojala je zabranau~estvovawa u spoqnom, ªvelikom´ likovnom ìvotu za vreme trajawa stu-dija. Te odredbe u velikoj meri pregazilo je vreme i demantovala praksa –studenti zavr{nih godina Fakulteta likovnih umetnosti danas u velikojmeri participiraju ne samo na izlo`bama mladih, ve} i na salonima i bi-jenalima op{teg karaktera, ~esto su nosioci novih pojava i dobitnici ug-lednih nacionalnih pa i me|unarodnih nagrada.

Pored osnovnog rada u klasama – ateqeima, {irini i temeqitosti ra-spona nastave u velikoj meri doprinose i znawa koja studenti dobijaju nateorijskoj katedri. Od trenutka kada je ukinut nastavni~ki odsek svi stu-denti prolaze kroz trostepenu liniju predmeta psihologija – pedagogija –metodika nastave likovnog obrazovawa. Za wihov neposredan rad, me|utim,mnogo ve}i doprinos daje nastava istorije umetnosti koja je na zavr{nojgodini krunisana premetom ªLikovne poetike HH veka´, kojeg je sa uspehompostavio profesor Qubomir Gligorijevi}. Od nedavno je, tokom dve godi-ne studija, posebna pa`wa usmerena i na nacionalnu istoriju umetnosti –predmet koji vodi profesor Ivana Simeonovi}-]eli}. Nastavqena je ipraksa da fundamentalne umetni~ko-teorijske predmete, kao {to su pla-sti~na anatomija i tehnologija, vode likovni umetnici koji su se specija-lizovali i za te oblasti.

Danas se nastava na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu odvija upet zgrada na tri razli~ite lokacije u Beogradu – svaka od tih zgrada imaposebnu pri~u i, moglo bi se re}i – istoriju.

Sredi{wa zgrada nalazi se u Knez Mihajlovoj ulici, sa ulazima u Raji-}evoj i Pariskoj, u woj je sme{ten dekanat, administracija i biblioteka,kao i kabineti i u~ionice za teorijsku nastavu i pojedine klase slikar-skog odseka. U toj zgradi danas se nalaze jo{ i Galerija Fakulteta likovnihumetnosti i Institut za grafiku. I Galerija i Institut predstavqajukop~u {kole sa {irom javno{}u – u Galeriji se, pored drugih izlo`bi,odràvaju magistarske izlo`be poslediplomaca koje su ~esto wihov prviozbiqan kontakt sa stru~nom i drugom publikom. Isto tako, Institut, u

(109

~ijem sastavu je jo{ jedna kamerna galerija, je mesto na kojem se pruàjuusluge grafi~arima koji nisu nu`no sa {kole – to je dakle radionica ka-kva postoji u gotovo svim velikim svetskim centrima.

Sama zgrada sagra|ena je 1889. godine po projektu arhitekte Konstanti-na A. Jovanovi}a, sina prvog srpskog fotografa i ~uvenog litografa Ana-stasa Jovanovi}a, kao privatna ku}a advokata Marka Stojanovi}a. To re-prezentativno zdawe u stilu neorenesanse, sa balkonima od fer-forèa ikupolama nad glavnom fasadom prema Knez Mihajlovoj, predstavqa zaistadostojan okvir za jednu instituciju kakva je Fakultet likovnih umetnosti.

Nakon Drugog svetskog rata podignute su na tri razli~ita mesta u Top-~ideru, po gotovo identi~nim arhitektonskim projektima, zgrade za maj-storske radionice profesora – Mila Milunovi}a, Tome Rosandi}a i \or-|a Andrejevi}a-Kuna. Ubrzo nakon podizawa – u periodu izme|u 1952. i 1956.godine – one su u{le u sastav Akademije. U nepromewenom obliku, onakvakakva je podignuta, u ovom trenutku postoji samo zgrada majstorske radio-nice Mila Milunovi}a u nekada{woj Pu{kinovoj, a dana{woj ulici kojanosi ime po na{em profesoru Milunovi}u. Majstorska radionica TomeRosandi}a – vajarski odsek na Bulevaru Vojvode Putnika – jedva da je zadr-àla ne{to od prvobitnih oblika: rekonstruisana i dogra|ivana u dva ma-ha, drugi put nedavno, u drugoj polovini osamdesetih, ona danas predstavqanajprostraniji i profesionalno najpogodniji prostor za studente vajar-skog odseka, sa radionicama za skulpturu u kamenu, metalu i drvetu, sa pro-jektovanom livnicom koja }e davati usluge i umetnicima van Fakulteta.Tre}a zgrada, podignuta tada kao majstorska radionica \or|a Andrejevi-}a-Kuna u Konavqanskoj ulici danas ne postoji. Bizaran sklop istorij-skih okolnosti u~inio je da se prostor koji je ona zauzimala pretvori utravwak za ta~no dva dana – bilo je to po~etkom drugog semestra 1980. godi-ne, kada je u sklopu temeqitih priprema za sahranu predsednika Republike,Josipa Broza-Tita, ina~e prvog suseda Akademije, sru{en rudarskim mina-ma da bi o~ekivana pogrebna povorka imala prijatniji vidik. U oronulojzgradi na Top~iderskom vencu broj 8, nekada{wem delu Saobra}ajnog fa-kulteta, na|en je privremeni sme{taj i u tim uslovima je Fakultet radioskoro deset godina, koliko je trajala ogor~ena bitka za dobijawe adekvatnezgrade koja bi sluìla kao zamena za sru{enu. Pred kraj {kolske 1990–91,Fakultetu je predato novo zdawe, po prvi put projektovano namenski zaFakultet likovnih umetnosti, u blizini ve} postoje}e zgrade vajarskog od-seka. Trenutno je, posle nekoliko godina prekida, i jedan deo zgrade naTop~iderskom vencu dat na privremeno kori{}ewe Fakultetu, kao jediniprostor za poslediplomce i studijski rad asistenata i profesora – po-treba za trajnim re{ewem statusa ove zgrade i wene rekonstrukcije jedan jeod prioriteta u neposrednoj budu}nosti. Kona~no, i grafi~ki odsek Fa-kulteta likovnih umetnosti je, nakon ru{ewa stare zgrade na Topli~inomvencu, krajem {ezdesetih godina, dobio novu zgradu u ulici Mila Miluno-vi}a. Projekat tipske {kolske zgrade u izvesnoj meri je prilago|en potre-bama nastave grafike, pa se i za ovu zgradu moè re}i da zadovoqava potre-sbe Fakulteta.

Nastavni plan po kojem radi Fakultet likovnih umetnosti pisan previ{e desetina godina, danas, kada se ~ita, moè delovati arhai~no i pre-vazi|eno. Me|utim, on je, uprkos svemu i danas dobar okvir u kojem se od-

110)

vija nastava – mnogo toga u praksi oti{lo je daqe od postavki koje stoje uwemu. Osnovno ustrojstvo nastave koje po~iva na individualnom radu stu-denata sa profesorima i asistentima ipak nije izmeweno – ono se pokaza-lo kao dobar i fleksibilan model. Na prve dve godine studija sva pa`wausredsre|ena je na crte` kao osnovu za sve druge umetni~ke oblasti i dis-cipline – nakon tre}e godine student je u poziciji da bira klasu, odnosnoprofesora sa kojim }e raditi. Raspon pedagogija, dominantnih atmosferau klasama je {irok i sve intencije mladih qudi koji stupaju na umetni~kuscenu mogu biti zadovoqene. Za sve klase zajedni~ko je da podràvaju istra-ìvawa mladih qudi i pretvaraju ih u profesionalce u jednoj danas takopoeti~ki razu|enoj oblasti kakva je likovna umetnost u svim wenim vido-vima.

Osnovana pre {ezdeset godina Akademija likovnih umetnosti prola-zila je kroz razli~ite periode rada, kroz razli~ite dru{tvene okolnosti,pa i kroz razli~ite dominantne atmosfere u poqu umetnosti. U svim timpromenama ona je uspevala da odrì duh i atmosferu otvorenosti, da goto-vo u svim trenucima bude uskla|ena sa zahtevima vremena. Danas, na pragutre}eg milenijuma, Fakultet likovnih umetnosti, kao najstarija ustanovate vrste u zemqi, nalazi se pred novim izazovima koje name}e vreme. Po-stepeno otvarawe prema novim tehnologijama, prema umetnosti koja u ve-likoj meri podrazumeva i nova sredstva i novi jezik, ve} je primetno, alinema sumwe da to ne}e podrazumevati i olako napu{tawe svega onoga {tobi neko mogao nazvati i tradicionalnim. Takva, polivalentna i otvorena,sposobna da odgovori na {iroko postavqene zahteve, ona traje i u ovomvremenu obeleènom oskudicama raznih vrsta, odupire se sveop{tem pro-padawu vidqivom u umetnosti ~ak i vi{e no u drugim segmentima dru{tva.

MILETA PRODANOVI]

(111

Akademija likovnih umetnosti (Fakultet likovnih umetnosti) u Beograduod svog osnivawa bila je usmerena ka obrazovawu i osposobqavawu umetni~-kog i pedago{kog umetni~kog kadra. To je uslovilo wenu prvobitnu organi-zaciju na dve posebne jednice na Odelewe za likovne umetnosti i Odeleweza nastavnike. Nastava na ova dva odelewa shodno potrebama obrazovawaovih kadrova bila je ili sa akcentom na stru~nim predmetima ili sa veli-kim brojem ~asova teorijske nastave. Takva organizacija je dovodila do ve-like disproporcije u znawu i kvalitetu i umetni~koj osposobqenostikadra koji je zavr{avao studije. Istovremeno Akademija se borila za svojufizionomiju izme|u principa ateqerskog {kolovawa i {kolskog siste-ma po kome je odre|ivan profesor za svaku godinu studija. Ateqerski si-stem je dozvoqavao da student slobodno bira profesora kod koga èli dastudira {to je i do danas zadràno kao praksa.

Tek {kolske 1951/52, posle velikih diskusija u Savetu za prosvetu ikulturu Narodne Republike Srbije, Akademija je po~ela sa radom spajawemlikovnog i nastavni~kog odseka, stvarawem jedinstvenog plana i programai saìmawem nastave, sa te`wom da se obezbedi dovoqan broj ~asova izglavnih stru~nih predmeta ñ slikawa, grafike i vajawa. I pored toga {tosu ova tri glavna predmeta, tri osnovne likovne discipline bile zastup-qene u nastavi od 1937. godine, tek ova {kolska 1951/52. moè se smatrati go-dinom utemeqivawa tri odseka na ovom fakultetu i po~etkom wihovogdinami~nijeg razvoja, ~ime se postiè i sve boqe stru~no umetni~ko ospo-sobqavawe kadrova za umetni~ko istraìva~ki i pedago{ki rad.

Kao najve}i po broju predava~a na wemu i po broju studenata zainteresova-nih da studiraju, slikarski odsek na Akademiji likovnih umetnosti odra-àvao je sve mene u umetni~kim doga|awima tokom proteklih decenija. Uwegovim redovima od samog osnivawa bile su ukqu~ene najzna~ajnije umet-ni~ke li~nosti, me|u kojima slikari akademici Petar Dobrovi}, MiloMilunovi}, Nedeqko Gvozdenovi}, \or|e Andrejevi}-Kun, Zoran Petro-vi}, Marko êlebonovi}, Ivan Tabakovi}, Qubica Soki}, Stojan ]eli},Mladen Srbinovi} i drugi.

U okvir ovog odseka, pored glavnog predmeta crtawe i slikawe i pred-meta zidno slikarstvo, ukqu~eni su i op{te stru~ni predmeti kao {to suslikarska tehnologija i plasti~na anatomija. Ovakva razgranatost omogu-}ila je da se studenti opredequju i za usavr{avawe na poslediplomskimstudijama u oblasti crteà i zidnog slikarstva ñ mozaika.

(113

NASTAVA

SLIKARSKI ODSEK

Ukupno na ovom odseku od osnivawa do danas studije je zavr{ilo 1773studenta a poslediplomske studije 520 iz oblasti slikarstva, mozaika 39 icrteà 24.

Razvoj ovog odseka s obzirom na ateqerski tip nastave umnogome je za-visio od brojnih kadrovskih promena koje su naro~ito zapaène angaò-vawem prve posleratne generacije zavr{enih studenata 1949, zatim ranih{ezdesetih godina kada su se u rad slikarskog odseka ukqu~ili asistentipripadnici enformela ili sedamdesetih predstavnici nove figuracije.

Krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih primqen je ve}i broj mla-|ih umetnika ~ime se otvaraju i mogu}nosti pro{irewa programa nastavena nove medije, {to je ve} ustaqena umetni~ka praksa. Od svog osnivawa uimprovizovanim i sku~enim uslovima, Fakultet postepeno dobija adekvat-ne prostore, {to je pre svega u~iweno pripajawem majstorskih radionica\or|a Andrejevi}a-Kuna i Mila Milunovi}a i adaptacijom zgrade u Raji-}evoj 10, a devedesete izgradwom namenske zgrade za slikarski odsek u uliciVojvode Putnika stekli su se i tehni~ki uslovi za daqi razvoj i novi pro-gram rada na slikarskom odseku.

Predavawe predmeta Vajawe izvodi se mesec dana umesto predmeta Crtawe. Fakultativni predmeti: Grafika IV i V, Plasti~na anatomija u II god.studija.

âsovi prakti~nog rada su samostalni rad u ateqeu na programskom za-datku. Fakultet je obavezan da obezbedi modele i ostale uslove kao za nastavu.

114)

Slikawe

Crtawe

Ve~erwi akt

Grafika

Vajawe

Zidno slikarstvo

Istorija umetnosti

Likovne poetike HH veka

Istorija jugoslovenske umetnosti HH veka

Plasti~na anatomija

Psihologija

Slikarska tehnologija

Filozofija umetnosti

Pedagogija

Metodika likovnog obrazovawa

Strani jezik

Ukupno

●

–6–4(6)–2––222–––2

26

▲

–6––(6)––––2–2––––

16

■

–8––(8)–––––––––––

16

Prva

●

6–44––2––(2)22–––2

24

▲

6––––––––(2)–2––––

10

■

8–4–––––––––––––

12

Druga

●

66–4––2–––––22––

22

▲

6–––––2–––––––––

8

■

1212––––––––––––––

24

Tre}a

●

66–(4)–42–––––2–2–

26

▲

6––––2––––––––––

8

■

122–––4––––––––––

18

êtvrta

●

66–(4)–4–22–––––––

24

▲

6–––––––––––––––

6

■

122––––––––––––––

14

Peta

Broj ~asova nedeqno po godinama studijaPredmet

Nastavni plan slikarskog odseka

● = predavawa; ▲ = ve`be; ■ = prakti~an rad;

Osniva~i i prvi profesori Akademije likovnih umetnosti i weni prvirektori, kasnije i dekani, bili su tada najistaknutiji vajari Toma Rosan-di} i Sreten Stojanovi}, koji su u kontinuitetu radili u predratnom pe-riodu kao i u obnavawu rada Akademije posle rata. [kolovani u inostran-stvu pristupili su osnivawu Akademije a posebno vajarskog odseka saube|ewem da se moraju prevazi}i isku{ewa koja su ovakve institucije sre-dinom dvadesetog veka ve} dovela u krizu, uravnoteùju}i zahteve akadem-skog {kolovawa sa otvoreno{}u prema savremenim umetni~kim kretawima.

U prvoj deceniji postojawa ove {kole u rad na vajarskom odseku bilisu ukqu~eni profesori Ilija Kolarevi}, Lojze Dolinar, Rade Stankovi} iMihajlo Tomi}. Godina 1949. posebno je zna~ajna po uredbi Ministarstva zanauku i kulturu vlade FNRJ o osnivawu i radu dràvnih majstorskih radi-onica likovne umetnosti ~ime je obezbe|eno pro{irewe prostornih ka-paciteta Akademije pripajawem ateqea Tome Rosandi}a koji u wemu izvodiposlediplomsku nastavu, tzv. ªspecijalku´, prvoj generaciji diplomira-nih vajara. Tako|e ta godina je zna~ajna jer je za asistenta primqen i prvimladi diplomirani vajar na beogradskoj Akademiji Jovan Kratohvil.

(115

Nastavni plan vajarskog odseka

Slikawe

Crtawe

Ve~erwi akt

Slikawe

Grafika

Zidno slikarstvo

Skulptura u kamenu

Skulptura u metalu

Skulptura u drvetu

Istorija umetnosti



Plasti~na anatomija


Psihologija


Pedagogija


Strani jezik

Ukupno

●

64(6)(6)4––––2––2(2)2–––2

26

▲

–6–(6)––––––––2(2)–––––

16

■

68–(8)–––––––––––––––

16

Prva

●

6–4(6)4–4––2–2(2)(2)2–––2

24

▲

4–––––––––––(2)(2)–––––

10

■

10–4––––––––––––––––

12

Druga

●

64–––(4)22–2–––––22––

22

▲

4–––––22–2–––––––––

8

■

104––––2––––––––––––

24

Tre}a

●

66––(4)(4)–442–––––2–2–

26

▲

4––––––222–––––––––

8

■

142–––––22––––––––––

18

êtvrta

●

66––(4)–(4)(4)(4)–22–––––––

24

▲

6–––––(4)(4)(4)––––––––––

6

■

82––––(2)(2)(2)––––––––––

14

Peta



VAJARSKI ODSEK

Tokom pedesetih i {ezdesetih godina ovaj odsek se kadrovski osnaùjedolaskom Nikole Jankovi}a, Vojina Stoji}a, Aleksandra Zarina, MiodragaPopovi}a i drugih. Masovno podmla|ivawe vajarski odsek doìvqava teku {estoj deceniji svog postojawa, kada se kao asistenti primaju mladi umet-nici, pripadnici nove beogradske skulpture. Znatno poboq{awe uslovarada i otvarawe novih mogu}nosti u ina~e ambicioznom nastavnom pro-gramu do}i }e kada bude zavr{ena rekonstrukcija zgrade vajarskog odseka,koja je otpo~ela tokom 1994/95, a u toku je osposobqavawe novosagra|enelivnice za skulpturu u metalu koja }e osposobqavati umetnike po svetskimstandardima. Od osnivawa do danas vajarski odsek je zavr{ilo ukupno 210studenata a poslediplomske studije 145 akademskih vajara.

Izborni predmeti:

Skulptura u metalu ñ V god. Skulptura u drvetu ñ V god. Skulptura u kamenuñ V god.

âsovi prakti~nog rada su samostalni rad u ateqeu na programskom za-datku. Fakultet je obavezan da obezbedi modele i ostale uslove kao za nastavu.

Predavawe predmeta Slikawe izvodi se mesec dana umesto predmetaVajawe i Crtawe.

Iako se od prvog dana rada Akademije likovnih umetnosti posebna pa`waposve}ivala grafi~kim tehnikama, smatra se da je tek dolaskom prvog srp-skog grafi~ara Qube Ivanovi}a za redovnog profesora {kolske 1939/40.(u tre}oj godini postojawa Akademije) a zatim i Mihajla Petrovi}a Pe-trova za vanrednog profesora stvoreno jezgro grafi~kog odseka. Sa istimproblemima sa kojima su se suo~avali i ostali odseci, pred grafi~ki od-sek se postavio jo{ i kadrovski problem u trenutku kad je u toku rata rodo-na~elnik grafike umro a zatim sav inventar iz zgrade na Topli~inom vencu2 nestao. Godine 1949. dolaskom mladih asistenata, pre svega Bo{ka Kara-novi}a, Stojana ]eli}a, Mirjane Miha} i Mladena Srbinovi}a, grafikai uop{te grafi~ki odsek dobijaju posebno mesto u okviru Akademije. Presvega kao umetnik, ali i pedagog, Bo{ko Karanovi} je ne samo zaslu`an zarazvitak nastave grafike na Akademiji ve} i za weno {ire dejstvo u kultu-ri samog grada i stvarawe fizionomije onoga {to se u svetu umetnosti ikritike naziva beogradskim grafi~kim krugom. Na ovom odseku je osnovanai zbirka grafi~kih listova koju sa~iwavaju svi {kolski primerci gra-fi~kih listova studenata sre|enih u mapama hronolo{ki i po autorima.Kao celina zbirka je svojevrsna istorija razvoja Fakulteta, istra`ivawastudenata, razvoja i rezultata grafike kao i rezultata pedago{kog rada nagrafi~kom odseku.

Kao profesori na grafi~kom odseku radili su uz profesora Karano-vi}a istaknuti umetnici kao {to su Miodrag Rogi}, Marko Krsmanovi} iBranko Miqu{. Od osnivawa do danas na grafi~kom odseku diplomiraloje 145 studenata a poslediplomske studije zavr{ilo je 145 studenata. Na ovomodseku svoju specijalizaciju i do{kolovavawe obavili su brojni studentiiz inostranstva i iz drugih republi~kih centara.

(117

GRAFI^KI ODSEK

Nastava predmeta Vajawe izvodi se mesec dana umesto predmeta Crta-we. Fakultativna nastava: Plasti~na anatomija u II godini studija. âsoviprakti~nog rada su samostalni rad u ateqeu na programskom zadatku.

Fakultet je obavezan da obezbedi modele i ostale uslove kao za nastavu.

Utemeqena od samog osnivawa Akademije ova katedra se mewala po obimupredmeta u zavisnosti od celokupne organizacione podele Akademije. Dokje postojao nastavni~ki odsek broj teorijskih predmeta bio je znatno ve}i,da bi danas ostali predmeti: istorija umetnosti (od I-VIII semestra), li-kovne poetike, filozofija umetnosti, psihologija, pedagogija i metodikalikovnog vaspitawa i strani jezici.

Uz najpoznatija imena na{e istorije umetnosti, likovne kritike ikwièvnosti stoji pre svega ime profesora Mom~ila Stevanovi}a koji jerazvio metodologiju predavawa istorije umetnosti na Akademiji likov-nih umetnosti. Na Fakultetu se moè ste}i stepen doktora nauka o umetno-sti. Ovaj stepen moè ste}i lice koje ima akademski naziv magistra i ovumogu}nost su iskoristili dr Qubomir Gligorijevi}, dr Sowa Briski-Uze-lac i dr Ivana Simeonovi}-]eli} koji danas vode predmet istoriju umet-nosti.

KATEDRA ZA TEORIJSKEPREDMETE

Nastavni plangrafi~kog odseka

Grafika

Slikawe

Crtawe

Vajawe

Ve~erwi akt

Zidno slikarstvo

Istorija umetnosti



Plasti~na anatomija

Psihologija



Pedagogija


Strani jezik

Ukupno

●

4–6(6)––2––222–––2

26

▲

––6(6)–––––2–2––––

16

■

––8(8)––––––––––––

16

Prva

●

46––4–2––(2)22–––2

24

▲

–6–––––––(2)–2––––

10

■

–8––4–––––––––––

12

Druga

●

646–––2–––––22––

22

▲

6–––––2–––––––––

8

■

8–2–––––––––––––

24

Tre}a

●

6–6––42–––––2–2–

26

▲

6––––2––––––––––

8

■

12–2––2––––––––––

18

êtvrta

●

6–6––––22–––––––

24

▲

6––––––4––––––––

6

■

12–2–––––––––––––

14

Peta



118)

Pravo da konkuri{u za upis na I godinu osnovnih studija imaju svi kandi-dati koji su stekli sredwe obrazovawe u ~etvorogodi{wem trajawu.

Kandidati koji nemaju zavr{enu sredwu {kolu polaù dopunski ispit:a) pismeni ispit iz srpskog jezika ñ tema iz oblasti likovnih umet-nosti;b) usmeni ispit iz istorije jugoslovenske kwièvnosti, i op{te isto-rije i istorije jugoslovenskih naroda.Ovaj ispit kandidati polaù po programu sredweg {kolskog obrazo-

vawa.Svi kandidati koji konkuri{u, polaù ispit za proveru posebnih

sklonosti i sposobnosti za studirawe likovnih umetnosti.Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti traje {est dana i obuhvata:ñ za Slikarski i Grafi~ki odsek:crtawe portreta po ìvom modelu ñ 2 dana (8 ~asova)crtawe akta ñ 3 dana (12 ~asova)slikawe mrtve prirode ñ 1 dan (4 ~asa);ñ za Vajarski odsek:vajawe portreta po ìvom modelu ñ 4 dana (16 ~asova)crtawe akta ñ 2 dana (8 ~asova)Kandidati tako|e podnose:ñ za Slikarski odsek ñ najmawe pet crteà ra|enih po modelu (studija

glave u prirodnoj veli~ini, studija figure) i najmawe pet radova po li~-nom izboru (predeo, mrtva priroda, slobodna kompozicija i sl.);

ñ za Grafi~ki odsek ñ najmawe pet crteà ra|enih po modelu (studijaglave u prirodnoj veli~ini, studija figure) i najmawe pet radova po li~-nom izboru (predeo, mrtva priroda, slobodna kompozicija i sl.), od kojihnajmawe dva rada moraju da budu pripremqena za jednu od grafi~kih tehni-ka ili izvedena u toj tehnici;

ñ za Vajarski odsek - najmawe ~etiri vajarska rada ra|ena po modelu, odkojih obavezno jednu studiju glave u prirodnoj veli~ini, i najmawe pet cr-teà po modelu.

Fakultet likovnih umetnosti {koluje umetnike iz oblasti likovnih umet-nosti ñ slikarstva, vajarstva i grafike. U procesu edukacije na redovnimstudijama insistira se na razvijawu umetni~kog nau~no istraìva~kog ra-da {to na poslediplomskim studijama postaje glavni interes.

Prohodnost na poslediplomske studije imaju diplomirani studentiFakulteta likovnih umetnosti, Fakulteta primewenih umetnosti kao idrugih {kola iste vrste iz zemqe i inostranstva. Pored osnovne tri dis-cipline ñ slikarstva, vajarstva i grafike, moè se specijalizovati i zid-no slikarstvo ñ mozaik i crte`. Zavr{eni studenti magistarskih studijasti~u akademske nazive magistar slikar, magistar vajar i magistar grafi-~ar. Poslediplomsku nastavu izvode svi nastavnici Fakulteta.

Na Fakultetu likovnih umetnosti moè se ste}i doktorat iz oblastiteorije umetnosti. Stepen doktora nauka moè da stekne lice koje ima aka-demski naziv magistra ako odbrani doktorsku disertaciju. Stepen doktoranauka moè da stekne i lice sa visokom stru~nom spremom koje nema aka-demski naziv magistra, ako ima objavqene odgovaraju}e nau~ne radove, od-nosno istaknute nau~ne rezultate u praksi, i ako odbrani doktorsku diser-

Uslovi upisa

(119

MAGISTARSKESTUDIJE I DOKTORATI

taciju. Do sada su na Fakultetu likovnih umetnosti odbrawene ~etiri dok-torske disertacije.

Galerija Fakulteta likovnih umetnosti otvorena je za javnost 4. aprila 1979.godine. U woj se prvenstveno realizuju samostalne izlo`be radova stude-nata poslediplomskih studija koje su uslov za magistrirawe na Fakultetu,zatim kolektivne i samostalne izlo`be radova studenata nagra|enih u to-ku {kolske godine kao i kolektivne i samostalne izlo`be profesora. De-latnost Galerije je prirodan nastavak sveukupne pedago{ke stvarala~kedelatnosti Fakulteta. Svojom izlo`benom aktivno{}u Galerija omogu}a-va permanentno pra}ewe i razvijawe pedago{kog rada i stvarala~kog pro-cesa na Fakultetu.

Pri Galeriji se nalaze i dokumentaciona baza podataka o radu same Ga-lerije kao i dokumentacija o umetni~koj delatnosti nastavnog osobqa Fa-kulteta.

U okviru Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu osnovan je 1995. godineCentar za grafiku i vizuelna istraìvawa Akademija koji brine o profe-sionalnom organizovawu i unapre|ivawu prakse izvo|ewa originalnegrafike.

Formiran po ugledu na svetske centre, Centar za grafiku je prva in-stitucija kod nas koja je u svojim prostorima stvorila uslove za kontinui-ranu i kvalitetnu grafi~ku produkciju, galeriju i servis. Radionice zavisoku i duboku {tampu, ravnu i sito{tampu, u kojima se izvode grafike akojima rukovode majstori {tampari, opremqene su odgovaraju}im inven-tarom, presama i alatom.

Centar za grafiku kao institucija za izvo|ewe i otiskivawe ve}ih ilimawih tiraà originalnih grafika sara|uje sa umetnicima preko svojihstru~nih saradnika pod odre|enim uslovima i na osnovu odgovaraju}egugovora.

Iz potrebe da se grafici vrati ugled koji je ova umetni~ka discipli-na izgubila u posledwih desetak godina, Centar je preuzeo sve profesio-nalne korake da se uvaè svi umetni~ki i produkcijski standardi koji suodre|eni za ovakvu vrstu delatnosti. Tu se pre svega misli na limitira-nost tiraà i potpunu istinitost obeleàvawa tiraà. Po{to se svakitira` {tampa odjednom a plo~a uni{tava posle od{tampanog tiraà togarantuje publici poverewe u izdawa Centra.

Tiraì su izme|u 30 i 50 primeraka signiranih od 1–30 i 1–50. Tu senalazi potpis autora, majstora {tampara, suvi ìg Centra koji je utisnutna svakoj grafici odnosno ediciji. Svako izdawe prate tri dokumenta:ugovor sklopqen sa autorom pre po~etka {tampawa, dnevnik {tampara sasvim elementima izrade, datumima i potpisima majstora i sertifikat sasvim podacima o grafici. Po dva grafi~ka lista od svakog tiraà Centarzadràva za grafi~ku zbirku.

Izdava~ku delatnost prati i izlaga~ka aktivnost koja je sastavni deoCentra i sve grafike koje su od{tampane u radionicama Centra predstav-qene su i istovremeno izloène prodaji u Galeriji.

Centar uspostavqa neposredne i trajne kontakte sa srodnim institu-cijama u zemqi i inostranstvu radi razmene stru~nih informacija, u~e{-

120)

GALERIJA FAKULTETALIKOVNIHUMETNOSTI

CENTAR ZA GRAFIKU I VIZUELNAISTRA@IVAWA

}a na raznim predavawima na temu grafike, kao i radi obrazovawa kadro-va. Centrom rukovodi vanredni profesor Velizar Krsti}.

Ukupnu umetni~ku politiku vodi Savet Centra, koji sa~iwavaju re-dovni profesori Nikola Vukosavqevi}, Zoran Vukovi} i ^edomir Vasi},vanredni profesori Biqana Vukovi} i Neboj{a Radojev, docent @arkoSmiqani} i savetnik MSU Qiqana Slijep~evi}.

(121

Toma Rosandi} rektor 1937–1949

Sreten Stojanovi} dekan 1949–1958Bo{ko Karanovi} zamenik 1949–1957

Ivan Lu~ev dekan 1958

Sreten Stojanovi} dekan 1959–1960Bo{ko Karanovi} zamenik 1959–1960

Bo{ko Karanovi} dekan 1960–1962Jovan Kratohvil zamenik 1960–1962

Jovan Kratohvil dekan 1962–1964\or|e Bo{an prodekan 1962–1964

Mom~ilo Stevanovi} dekan 1964–1966

Jovan Kratohvil dekan 1966–1968\or|e Bo{an prodekan 1966–1968

Mladen Srbinovi} dekan 1968–1970Miodrag Rogi} prodekan 1968–1970

Stojan ]eli} dekan 1971–1973Zoran Pavlovi} prodekan 1971–1973

Aleksandar Zarin dekan 1973–1977Bo`idar Prodanovi} prodekan 1973–1977

Radenko Mi{evi} dekan 1977–1979Branislav Proti} prodekan 1977–1979

Rudolf Gaberc dekan 1979–1980Ivanka @ivkovi} prodekan 1979–1980

(123

DEKANI I PRODEKANI

Branislav Proti} dekan 1981–1984Ivanka @ivkovi} prodekan 1981–1984

Miodrag Popovi} dekan 1984–1986Mom~ilo Antonovi} prodekan 1984–1986

Zoran Pavlovi} dekan 1986–1988Mom~ilo Antonovi} prodekan 1986–1988

Mom~ilo Antonovi} dekan 1988–1992Zoran Vukovi} prodekan 1988–1992

Vladimir Komad dekan 1992–1996An|elka Bojovi} prodekan 1992–1996

Branko Miqu{ dekan 1996–1998Neboj{a Radojev prodekan 1996–1997Radomir Kne`evi} prodekan 1997–1998

124)

Andrejevi} \or|e-Kun, redovni profesor, Slikarstvo, 1945–1950 i 1956–1964;Antonovi} Mom~ilo, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe 1973–; Baji}Milo{, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1949–1979.

Baji} Mr|an, vanredni profesor, Vajawe i crtawe, 1985. i od 1997–; Biseni}Dobrica, docent, Slikawe i crtawe, 1989–; Bojovi} An|elka, redovni pro-fesor, Slikarstvo i crtawe, 1977–; Bo{an \or|e, redovni profesor, Sli-karstvo i crtawe, 1949–1978; Briski dr Sowa, vanredni profesor, Istorijaumetnosti, 1978–.

Vasi} ^edomir, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1975–; Vozarevi}Lazar, docent, Slikarstvo i crtawe, 1961–1968; Vukovi} Biqana, vanredniprofesor, Grafika i crtawe, 1984–; Vukovi} Zoran, redovni profesor,Slikawe i crtawe, 1978–; Vukosavqevi} Nikola, redovni profesor, Vajar-stvo, 1977–.

Gaberc Rudolf, redovni profesor, Plasti~na anatomija, 1959–1983; Gvoz-denovi} Nedeqko, redovni profesor, Slikarstvo, 1940–1972; Gligorijevi}dr Qubomir, redovni profesor, Istorija umetnosti, 1968– 1996; Gli{i}Milija, redovni profesor, Skulptura u kamenu, 1975–1997; Graovac Zoran,asistent, Zidno slikarstvo, 1994–; Grozdani} Mile, redovni profesor,Grafika i crtawe, 1987–; Grba Dejan, asistent, Crtawe i slikawe, 1998–.

Damwanovi} dr Milan, redovni profesor, Filozofija umetnosti, 1976–1989; Dobrovi} Petar, redovni profesor, Slikarstvo, 1937–1942; DolinarAlojz, redovni profesor, Vajarstvo, 1946–1959; Dragojlovi} Marija, vanred-ni profesor, Slikawe i crtawe, 1985–; Dragojlovi} Milutin, vanredniprofesor, Slikarska tehnologija, 1984–; Draguq Emir, redovni profesor,Grafika, 1977–.

@ivkovi} Vladeta, redovni profesor, Plasti~na anatomija, 1980–; @iv-kovi} Ivanka, redovni profesor, Slikarska tehnologija, 1974–; @uni}Milan, asistent, Metodika likovnog vaspitawa, 1983–1994 ; Zarin Aleksan-dar, redovni profesor, Vajarstvo, 1965–1988; Zari} Katarina, asistent,Grafika i crtawe, 1993–;

Ivanovi} Qubomir, redovni profesor, Slikarstvo, 1940–1945, Ili} Dra-gana, asistent, Vajawe i crtawe, 1995–.

(125


A

B

V

G

D

@

I

Jankovi} Milorad, vanredni profesor, Grafi~ke tehnike, 1959–1992; Jan-kovi} Nikola, redovni profesor, Vajarstvo, 1955–1992; Jevti} Rado{, do-cent, Slikawe i crtawe, 1985–; Jevtovi} Du{an, docent, Slikawe i crtawe,1987–1993; Jovanovi} Dragan, redovni profesor, Slikawe i crtawe, 1978–;Jovi~i} dr Vladimir, vanredni profesor, ONO i DSZ, 1982–1995; Jovkovi}dr Qiqana, vi{i predava~, Engleski jezik, 1990–; Joksimovi} Zdravko, asi-stent, Vajawe i crtawe, 1992–.

Kali} Jasmina, asistent, Slikawe i crtawe, 1993–; Karanovi} Bo{ko, re-dovni profesor, Grafika, 1949–1989; Karlavaris dr Bogomil, vanredni pro-fesor, Metodika likovnog vaspitawa, 1962–1987; Ka~i} Darija, vanredniprofesor, Slikawe i crtawe, 1987–; Ke~i} Milan, redovni profesor, Sli-kawe i crtawe, 1974–1978; Kneèvi} Vesna, asistent, Crtawe i slikawe, 1997–;Kneèvi} mr Milanka, vi{i predava~, Francuski jezik, 1990–; Kneèvi}Radomir, docent, Slikawe i crtawe, 1989–; Kneèvi} Stevan, redovni pro-fesor, Slikawe i crtawe, 1980–1995; Kolarovi} Ilija, redovni profesor,Vajarstvo, 1940–1964; Komad Vladimir, redovni profesor, Vajawe i crtawe,1988–; Kratina Jaroslav, profesor, Zidno slikarstvo, 1947–1962; Krato-hvil Jovan, redovni profesor, Vajarstvo, 1949–1989; Krsmanovi} Marko, re-dovni profesor, Grafika, 1962–1991; Krsti} Velizar, vanredni profesor,Grafika i crtawe, 1988–; Krsti} êdomir, redovni profesor, Slikarstvoi crtawe, 1962–1988.

Laki} Milan, stru~ni saradnik, Grafika, 1992–; Lali} Veqko, vanredniprofesor Vajawe i crtawe, 1987–; Lubarda Dragomir, redovni profesor,Slikarstvo i crtawe, 1969–; Lubarda Petar, vanredni profesor, Slikar-stvo, 1945–1946; Lukovi} Aleksandar, redovni profesor, Slikarstvo i crta-we, 1960–1984; Lu~ev Ivan, vanredni profesor Crtawe i plasti~na ana-tomija, 1947–1958.

Milunovi} Milo, redovni profesor, Slikarstvo, 1937–1946; 1952–1967; Mi-qu{ Branko, redovni profesor, Grafika, 1971–; Miha} Mirjana, redovniprofesor, Slikarstvo i crtawe, 1949–1989; Mi{e Jerolim, redovni profe-sor, Slikarstvo, 1938–1941; Mi{evi} Radenko, redovni profesor, Slikar-stvo i crtawe, 1964–1985; Mla|ovi} Miodrag, asistent, Grafika i crtawe,1992–; Momirov Dragan, asistent, Grafika i crtawe, 1992–.

Nikoli} Gordan, vanredni profesor, Slikawe i crtawe, 1987–; Novakovi}Zvonko, vi{i umetni~ki saradnik, Tehnike livewa, 1989–.

Pavlovi} Zoran, redovni profesor, Istorija umetnosti, Slikarstvo, 1962–1997; Pajin dr Du{an, vanredni profesor, Filozofija umetnosti, 1994–;Pani} dr Vladislav, redovni profesor, Psihologija, 1986–; Pejovi} Slo-bodan, redovni profesor, Grafika, 1962–1997; Petrov Mihailo, redovniprofesor, Grafika, 1940–1951; Petrovi} Du{an, docent, Vajawe i crtawe,1989–; Petrovi} Zora, redovni profesor, Slikarstvo, 1952–1962; Petrovi}Zoran, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1949–1987; Peci} Dimi-trije, docent, Slikawe i crtawe, 1989–; Pomori{ac Vasa, vanredni pro-fesor, Slikarstvo, 1943–1944; Popovi} Miodrag, redovni profesor, Vajar-

126)

J

K

L

M

N

P

stvo, 1955–1990; Poptsis Mice, vi{i stru~ni saradnik, Vajawe, 1993; Pro-danovi} Bo`idar, redovni profesor, Zidno slikarstvo, 1954–1987; Proda-novi} Mileta, docent, Slikawe i crtawe, 1989–; Proti} Branislav, redov-ni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1969–1990.

Radlovi} \uro, vi{i umetni~ki saradnik, Zidno slikarstvo, 1990–; Rado-jev Neboj{a, vanredni profesor Grafika i crtawe, 1989–; Radoj~i} Slavo-qub, redovni profesor Vajarstvo, 1971–; Rakovi} Branko, asistent, Crtawei slikawe, 1994–; Rankovi} dr Milan, vanredni profesor, Sociologijaumetnosti, 1964–1973; Reqi} Radomir, redovni profesor, Slikarstvo i cr-tawe, 1972–; Rogi} Miodrag, redovni profesor, grafika, 1962–1988; Roksan-di} Slobodan, docent, Slikawe i crtawe, 1987–.

Siva~ki Jovan, redovni profesor Slikawe i crtawe, 1977–, Simeonovi}-]eli} dr Ivana, vanredni profesor, Istorija umetnosti 1984–; Smiqani}@arko, docent, Grafika i crtawe, 1988–, Srbinovi} Mladen, redovni pro-fesor, Slikarstvo i crtawe, 1953–1985, Soki} Qubica, redovni profesor,Slikarstvo, 1948–1972, Stana}ev Dragana, asistent, Crtawe i slikawe,1997–, Stankovi} Radeta, docent, Vajarstvo, 1945–1946, Stevanovi} Mili-ca, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1968–, Stojanovi} Sreten,redovni profesor, Vajarstvo, 1938–1960, Stoji} Vojin, redovni profesor,Vajarstvo, 1954–1986.

Tabakovi} Ivan, vanredni profesor, Slikarstvo, 1938–1948; Teodorovi} \or-|e, redovni profesor, Crtawe, 1947–1972; Tepavac Milorad, redovni pro-fesor, Skulptura u drvetu i metalu, 1978–; Todori} Vojislav, redovni pro-fesor, Slikarstvo i crtawe, 1963–; Todorovi} Zoran, asistent, Crtawe islikawe, 1998–; Toli} Mihailo, honorarni nastavnik, Vajarstvo, 1938–1940;Turinski @ivojin, redovni profesor, Slikarska tehnologija, 1962–1995.

]eli} Stojan, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1954–1984.

Ubovi} Petar, docent, Vajarske tehnike, 1960–1977.

Filakovac Vladimir, vanredni profesor, Slikarstvo, 1941–1942.

Hakman Kosta, redovni profesor, Slikarstvo, 1940–1959.

^vorovi} Slavoqub, redovni profesor, Slikarstvo i crtawe, 1973–; ^ele-bonovi} Marko, redovni profesor, Slikarstvo, 1947–1962.

(127

R

S

T

]

U

F

H

^

[etaju}i Kalemegdanom jednog lepog dana ovog prole}a (1998), kolega sli-kar Milorad Pe{i}, i ja, prise}amo se jednog tako|e lepog, sun~anog, jese-weg dana od pre pedeset godina, kada smo sa jo{ dvadeset pet sre}nika ne-strpqivo ~ekali u istom ovom parku da u|emo u zgradu Akademije, a kasnijeFakulteta likovnih umetnosti. Akademija je tada za nas predstavqala ve-li~anstven hram umetnosti, u koji samo odabrani imaju pristupa. A ti oda-brani bili smo tada mi. Sami smo sebi izgledali zna~ajni i veliki {tonam je pruèna prilika da budemo u~enici takvih umetnika, kao {to su ñda pomenem samo neke ñ Cuca Soki}, Nedeqko Gvozdenovi}, Milo Miluno-vi}, Marko êlebonovi}, Sreten Stojanovi}, Ilija Kolarevi}, Ivan Ta-bakovi}, Mihajlo Petrov. Kao da je wihova veli~ina mogla na neki ~udesanna~in da pre|e na nas samim tim {to smo u wihovoj blizini. Svakom su-sretu sa wima prilazili smo sa uvaàvawem i strahopo{tovawem. Slu{a-li smo pa`qivo wihove re~i iako u po~etku nismo ba{ sve razumevali.Sem dobre voqe i upornosti, ni{ta drugo nismo imali, nikakvog pravogznawa o umetnosti kojoj èlimo da posvetimo ìvot. Ipak znali smo da naputu do zvezda ima dosta trwa, ali smo verovali da }e Akademija mo}i danam to trwe {to vi{e sklawa. I nismo se prevarili.

Ta na{a generacija sastojala se od sasvim mladih i ne ba{ mladih qu-di iz skoro svih krajeva onda{we Jugoslavije. Neki su imali tek sedamna-est godina, a neki blizu ~etrdeset ñ tipi~ni ratom ometeni qudi. Ustvari,dakle, nismo ni bili prava generacija, jer nismo bili ujedna~enih godina,ali nam je zajedni~ki bio zanos i visoko mi{qewe o sopstvenim vredno-stima. Verovatno nismo bili ni boqi ni gori od prethodnih i potowihgeneracija, ali smo svakako po ne~emu i bili razli~iti.

Taj na{ zanos i veru nije moglo ni{ta da pokoleba ñ i nije; ali, ~inilonam se da je bilo isku{ewa. Ve} na samom po~etku, na prvom ~asu, doìvelismo takore}i {ok: o~ekivali smo da odmah po~nemo da slikamo i vajamo, dastvaramo velika dela. A ono ñ profesor je pred nas postavio nekoliko gip-sanih geometrijskih tela, kocku, kvadar, kupu, loptu... ªizvolite crtajte!´

I kasnije, kad smo se razdvojili, kad su ªslikari´ oti{li da slikaju, ami ªvajari´ da vajamo, opet nas je, bar vajare, ~ekalo iznena|ewe. Pred namaje stajao gipsani odlivak Homerove biste. Kopirali smo je {to smo boqemogli, ~itavog semestra. Dogodilo se posle da komisija koja je popisivalaimovinu Akademije na kraju svake godine umalo nije popisala i jednu na{ukopiju, misle}i da je original. Ne{to smo, sigurno, nau~ili.

Akademija je o~igledno imala svoja shvatawa o tome kako se od nadobud-nih juno{a prave umetnici. Nastava pripremnog te~aja odràvala se na

128)

TO SU BILI DANI...

posledwem spratu Kolar~eve zadu`bine. To je bila prilika da posle nasta-ve si|emo dole i besplatno slu{amo koncerte tzv. ozbiqne muzike. To je zaneke od nas bio i prvi susret sa tom vrstom muzike.

Tada smo, ako se ne varam, i saznali da se mi nismo upisali u regularnuAkademiju, nego tek u pripremni te~aj, koji je trajao godinu dana, posle ~egaje neko mogao i da otpadne. Naravno, kao {to smo i o~ekivali, niko nijepao, svi smo puni poleta nastavili i zavr{ili preostale ~etiri godinestudija, opet nestrpqivi da u|emo u javni likovni ìvot. Jer, studentimanije bilo dozvoqeno da javno izlaù pre zavr{enog {kolovawa, sem u okvi-ru {kolskih izlo`bi. Svi smo u sebi videli umetnike iako su neki biliprimqeni na nastavni~ki odsek a neki na odsek tzv. ~iste umetnosti. U na-stavi se to nije mnogo ose}alo, sem {to su ªnastavnici´ imali pedago{kepredmete, a ª~isti´ nisu. Pri kraju {kolovawa ukinuta je ta podela, pa su iª~isti´ polagali prakti~an rad u nekoj osnovnoj {koli.

Ina~e, bilo je to vreme op{te nema{tine i nesta{ice svega i sva~ega.Jo{ dugo }e se ose}ati posledice rata. Jo{ nema~ki zarobqenici nisu bilipu{teni ku}ama: se}am se wihovog ªIma zvonilo, ima zvonilo!´ kada su ule~ili{tu na Ozrenu opomiwali pacijente da je pro{lo vreme za {etwu.

Odevali smo se na takozvane ªta~kice´. Svako je dobijao odre|en brojbonova, sa ta~kom u sredini (!) da bi, kad sakupi dovoqan broj tih ªta~-kica´, mogao da kupi ne{to od ode}e. Cela porodica je jednom ~lanu davalasvoje ªta~kice´ da bi bar taj jedan mogao delimi~no da obnovi dotrajalugarderobu. Ostali su ~ekali svoj red.

Po izlozima u to vreme nisu bili posledwi modeli Versa}ea i Arma-nija, nego uglavnom metle, ~etke, vim-pra{ak i dosta mrtvih muva.

U toj op{toj nesta{ici, na primer, nije uvek bilo ni gipsa, a budu}ivajari morali su da na konkurs za prijem na studije podnesu nekoliko skulp-tura. Po{to sam ve} imao neka gimnazijska iskustva u radu sa drvetom, jasam za prijemni ispit uradio dva portreta u drvetu. A, po{to nije bilo nidleta, jedan nema~ki zarobqenik iskovao mi je dva dleta od kugli~nih le-àjeva; bila su to odli~na dleta. I danas bri`qivo ~uvam i dleta i skulp-ture. Istim tim dletima uradio sam u zavr{noj godini i dve ve}e skulp-ture za {kolsku izlo`bu. O livewu u bronzi nije zbog skupo}e moglo ni dase sawa, a drvo je jeftino i pristupa~no... kao i danas, uostalom.

Snalazili smo se. Istoriju umetnosti je predavao izvanredni i omi-qeni profesor Mom~ilo Stevanovi}, ~ija su predavawa bila veoma pose-}ena; dolazili su ~ak i poneki studenti sa drugih fakulteta. Nije biloskripata, pa smo ih sami {tampali {apirografisawem. Ali, nije bilo nihartije, ili nije bilo para za to. Uspeli smo bili da od nekog preduze}adobijemo besplatno ve}u koli~inu hartije, ali kakve ñ s jedne strane je ve}bilo ne{to od{tampano. To nam nije smetalo, kao {to nam nije smetalo nito {to su listovi horizontalno bili perforisani na dva mesta. Doga|alose stoga da se dowi deo, ako se energi~nije prevr}e list, otcepi, pa je bi-valo da se pome{aju podaci o umetnicima. Ali, imali smo skripta i lepose spremali za ispite. Iz tih skripata u~ile su i potowe generacije, doknisu do{la boqa vremena.

U~ili smo u {kolskoj biblioteci. Tu smo provodili svaki trenutakslobodnog vremena. Zime su nekad bile sne`ne i hladne, a kod ku}e jedva za-grejana samo kujna, dok je u biblioteci bilo prijatno toplo. Reprodukciju

(129

svakog spomenutog dela slike ili skulpture, pomenutog u skriptama moglismo odmah i da razgledamo. Tada{wa bibliotekarka, gospo|a Vera Stojanac,divna èna, skromna, tiha osoba, uvek spremna da pomogne studentima, znalaje za svaku reprodukciju u kojoj kwizi moè da se na|e. Mi smo te podatkebeleìli na marginama skripata, ~ime smo {tedeli vreme i sebi i kasni-jim korisnicima, a i g|i Veri, koja je jednog dana tiho kakva je bila oti{lau penziju i prosto i{~ilela. [kolska biblioteka, najbogatija svoje vrstekod nas, mogla bi sasvim opravdano da nosi ime Vere Stojanac. Jo{ ne{toje g|a Vera radila za studente: omogu}ila je naru~ivawe kwiga o likovnimumetnostima iz Francuske. @eqni informacija o zbivawima u svetu umet-nosti, dobar deo svojih oskudnih sredstava tro{ili smo za nabavku tih kwi-ga. Naro~ito je bila popularna zbirka od preko stotinu kwiìca sa crno-belim reprodukcijama remek-dela svetskih majstora; skromna, jeftinaedicija koju smo zvali po francuski Koleksion de metr, iz koje smo stica-li prve utiske i koju smo rado pozajmqivali koleginicama i kolegama saistorije umetnosti.

Socrealizam je jo{ bio snaàn i zadavao nam brige, jer su neke kolegestarijih godina stalno proveravale da li smo ªza´ ili smo ªformalisti´.Ali, ubrzo je sve to pro{lo.

Naravno, ìvot nam se nije odvijao samo u biblioteci i radnim pro-storijama. Druìli smo se i me|usobno i sa studentima sa druge tri umet-ni~ke akademije. To druèwe ostvarivalo se i preko muzi~kih ve~eri, kojeje ~esto organizovao kolega Milo Dimitrijevi}, naàlost, nedavno pre-minuo. Slu{ala se muzika sa plo~a, koje je Milo pozajmqivao od slikaraBore Gruji}a, kod koga se tako|e odlazilo na slu{awe i druèwe. I gramo-fonske plo~e bile su retkost.

Drugi vid zbliàvawa izme|u nas i studenata sa srodnih umetni~kih{kola bile su ve~eri posve}ene svim umetnostima odre|enog razdobqa. Tosu bila predavawa i razgovori uz prikazivawe slajdova (tada smo ih zvalidijapozitivi) ili odgovaraju}e muzike. Te ve~eri znala~ki je organizovaokolega Bogomil Karlavaris.

Nastavom su bile predvi|ene i ekskurzije po na{im sredwevekovnimmanastirima. Ta putovawa su ponekad bivala vrlo naporna, ali niko nijegun|ao niti izostajao, kao {to se ne pamti da je bilo izostajawa ni sa re-dovne nastave. U se}awu je ostala poseta Studenici, do koje se stizalo odU{}a pe{ke uz planinu. Malo bratstvo manastira gostoqubivo je do~eka-lo premorene studente toplim kuvanim jelom; za preno}i{te je bila obez-be|ena jedna prostorija zastrta senom i pokrivena }ebadima; zbog hadno}e,cele no}i je loèna nekakva bubwara. A slede}e no}i, kroz ki{u i maglu,trebalo se spustiti do U{}a. Dobivena su volovska kola za prtqag, a po mrk-lom mraku svi su se dràli za kola i me|usobno da se ne izgube, jer je samozaprega znala put.

Eto, i tako smo se upoznavali sa na{im kulturnim nasle|em. Sa na{omgeneracijom po~ele su da se organizuju i ekskurzije u inostranstvu. Mi smoi{li u Gr~ku, autobusom, ali smo para imali samo za Solun i Atinu. Spa-vali smo pod {atorima, a hranu smo nosili iz Beograda, ~ak i nekolikoxakova bra{na. Jedan na{ kolega slikar bio je kuvar u vojsci, pa nam je onkuvao. S nama je bio i na{ rektor Sreten Stojanovi} (tada su akademijeimale rektore). On je na{oj ambasadi u Atini prodao neku svoju skulpturu

130)

ªna nevi|eno´, pa smo tako imali i xeparac i novaca za put na Peloponezdo Olimpije.

Pred kraj {kolovawa, ja sam bio uradio jednu omawu skulpturu od ple-menitog drveta tise spremaju}i je za van{kolsko javno izlagawe. I sadamislim da mi je to jedan od boqih komada. Ona nije mogla da izdrì kri-terijume nijednog realizma ñ bila je to godina 1953. Pokazao sam je jednomstarijem kolegi ~ije sam mi{qewe cenio. Odgovor je bio ªLep komad ugla-~anog drveta!´. Odmah sam je sklonio pod tezgu. Uto je u ateqe u{ao i mojprofesor Ilija Kolarevi}, majstor, kako je voleo da ga zovemo. Bio je tojednostavan ~ovek, koji je pomno pratio na{ rad i imao ~ulo da u svakom odnas nepogre{ivo prona|e ono ne{to specifi~no {to treba razvijati. Asam je vajao u drvetu, u prirodnoj veli~ini, realisti~ke, jedre, ~ulne èn-ske figure. Morao sam da mu pokaèm {ta radim. ªSmesta da si to zavr{ioi odneo na izlo`bu!´ Skulptura se prodala i to u ñ Novu Varo{, a ja sam oduglednog kriti~ara dobio povoqan prikaz, a time naravno i podstrek.

Po zavr{etku {kolovawa, generacija se ìvo ukqu~ila u likovni ì-vot zemqe, ali se i rasturila za svojim ìvotima. Neki su postali nastav-nici po visokim i sredwim {kolama i izmenili i unapredili nastavulikovnog i razvijali kreativne mo}i dece i mladih qudi.

A ja ñ ja sada ponovo svoju skulpturu radim u drvetu.

VOJIN STOJI]

(131

Fakultet primewenih umetnosti i dizajna u Beogradu, danas jedina viso-ko{kolska ustanova ove vrste u na{oj zemqi, pre{ao je u dosada{wem raz-voju srazmerno dugi nimalo lak put. Iza wega nisu samo pola veka konti-nuiranog, pedago{kog delovawa, predanog rada na unapre|ivawu nastave ivaspitavawu mnogih nara{taja za delatnost u raznim granama primeweneumetnosti, ve} i dosta dugo razdobqe nastojawa da se objasni, odbrani iprihvati opravdanost postojawa ovakve {kole kod nas, i da se, kona~no,utvrde osnovna na~ela, savremeni ciqevi i metoda wenoga rada. U nedo-voqno razvijenoj i doskora patrijarhalnoj sredini, kakva je na{a, gde jesvaki ratni vihor odnosio mnoge ìvote i pre~esto izazivao te{ka raza-rawa i kulturno pusto{ewe zemqe, morale su se svaki put iznova izgra|i-vati i opremati poru{ene kulturne i prosvetne ustanove, uspostavqatipokidane duhovne veze izme|u nacionalnog nasle|a i evropskih oprede-qewa, ponovo graditi umetni~ki mostovi sa ostalim, kulturno razvije-nim svetom. Uprkos mnogim isku{ewima, neda}ama i razo~arawima, krozkoja je morao prolaziti na{ narod, najumniji i najbri`niji qudi wegovekulture uvek su vodili ra~una o potrebi o~uvawa kontinuiteta kulturnogi umetni~kog razvoja, pa, u neposrednoj vezi s tim, i o neophodnosti odga-jawa, i u najteìm uslovima, odgovaraju}eg podmlatka, bez kojeg ne moèbiti pravog napretka, pa ni u razvoju umetnosti.

U tom plemenitom htewu oni su uvek bili svesni ne samo dubokih ko-rena i bogatstva umetni~ke ba{tine ovog podnebqa, ve} i neophodnostispajawa najboqih tradicija sa zahtevima razvoja savremenoga dru{tva.Pored ovoga, morali su se u svom radu neretko suo~avati sa svakojakim te{-ko}ama, pa i otporima sopstvene sredine, u kojoj se dru{tvena svest o po-trebama visokog {kolstva u oblasti primewene umetnosti nije uvek kre-tala pravom i uzlaznom linijom, ve} je imala i prekide, padove i kolebawa.Tako je i nakon Drugog svetskog rata bilo potrebno dosta vremena i snageda se i kod nas vaspostave shvatawa o primewenoj umetnosti kao speci-fi~noj stvarala~koj oblasti u na{oj kulturi i veoma va`noj sponi izme|uumetni~ke i dru{tvene proizvodwe. Danas, sre}om, nikome vi{e nije po-trebno obja{wavati i obrazlagati wenu ulogu i mesto u napretku savremenogdru{tva. Svakome je, nadajmo se, razumqiva i bliska, u svetu ina~e op{te-priznata ~iwenica: visoko{kolske ustanove za obrazovawe podmlatka uoblasti primewene umetnosti i dizajna postoje i uspe{no deluju samo ukulturno visokorazvijenim sredinama.

Kada je re~ o istorijskom razvoju koji je prosvetnu misao kod nas ne-minovno vodio ka osnivawu dana{weg Fakulteta primewenih umetnosti

(133

FAKULTET PRIMEWENIH UMETNOSTI I DIZAJNA

i dizajna, obi~no se navode podaci o postojawu, tokom prvih decenija na-{eg veka, nekoliko {kolskih ustanova koje su prethodile ovoj sada{woj.Pogled bi se, me|utim, morao baciti mnogo daqe unazad, jer istorijskatradicija {kolovawa mladih darovitih qudi za pojedine grane primewe-nih umetnosti kod nas nije tako kratka, kako se obi~no misli. Bogate riz-nice starih srpskih manastira, kao i muzejske zbirke, sadrè mnogo umet-ni~ki oblikovanih predmeta kultne, ukrasne ili utilitarne namene, kojisvedo~e o ve{tim rukama doma}ih umetnika, pripadnika pojedinih radi-onica pri sredwovekovnim dvorovima i manastirima. Manastiri su biliponekad prava steci{ta najboqih umetnika i zanatlija, skupqenih u stva-rala~ke druìne, koje su odgajale i svoj podmladak, prenose}i s kolena nakoleno tajne svojih ve{tina. Tokom vremena u sredwovekovnoj Srbijiformirala su se u mnogim naseqima i posebna sredi{ta, iz kojih su poti-cali najboqe obu~eni majstori za pojedine umetni~ke zanate ñ dekorativ-nu keramiku, obradu dragocenih metala, izradu oru`ja, umetni~ku obradudrveta, oblikovawe name{taja, izradu zlatom izvezenih skupocenih tka-nina, crkvenih ode`di, pozla}enim srebrom okovanih kivota, darohra-nilnica i ikona, kao i drugih kultnih i profanih predmeta.

I posle kona~nog nestanka srpske sredwovekovne dràve, u perioduturske vladavine na{im krajevima, manastiri su nastavili svoju duhovnu,prosvetiteqsku, kulturnu i umetni~ku misiju. U wima se osnivaju i dugodeluju tzv. narodne {kole, u kojima se pored op{te pismenosti u~e i umet-ni~ki zanati. Takve {kole su, kao {to je poznato, postojale u Studenici,De~anima, Ravanici, Voqav~i, Trono{i, Ra~i, Dokmiru i drugim mana-stirima. Kroz wih su pro{li mnogi, kasnije poznati ikonopisci, zlata-ri, zidari, kamenoresci, duborezbari, graveri, kwigovesci, kaligrafi idrugi umetnici. Posebno je zna~ajna takva {kola i veoma delatna umet-ni~ka druìna, koju je krajem XVIII veka pri manastiru Bogova|i ustano-vio Haxi Ruvim Ne{kovi}, arhimandrit ali i sam mnogostrani darovitumetnik. Retki pripadnici ove {kole koji su u prvoj polovini XIX vekaimali priliku da nastave svoje obrazovawe i umetni~ko usavr{avawe ukulturnim sredi{tima Podunavqa, naj~e{}e u Sremskim Karlovcima ifru{kogorskim manastirima, usvojili su i {irili po Srbiji nove, ba-rokne evropske uzore i shvatawa u oblasti primewenih umetnosti, stvara-ju}i katkad zanimqivu simbiozu tradicionalnih i novih umetni~ko--stilskih opredeqewa.

Za razvoj primewenih umetnosti u drugoj polovini XIX veka, od izu-zetnog zna~aja bilo je delovawe umetnika kao {to su Uro{ Kneèvi}, Di-mitrije Avramovi}, Dimitrije Petrovi} i, naro~ito, Anastas Jovanovi},koji je svojim bogatim i raznovrsnim delom ostavio neizbrisiv trag ulikovnoj kulturi Srbije, uspe{no delaju}i i u mnogim granama primeweneumetnosti: gravirawu natpisa i monograma, rezawu pe~ata i slova za {tam-pawe, dekorisawu enterijera, skicirawu kostima i uniformi, projektova-wu name{taja, posu|a, ordewa, predmeta za osvetqavawe, a posebno uvo|e-wu litografije i dagerotipije (fotografije), koju je upoznao i prou~iotokom studija u Be~u i odmah primenio u Srbiji.

Po~etkom HH veka drugi jedan umetnik ~inio je pionirske napore dauobli~i teorijske principe u srpskoj primewenoj umetnosti ñ DragutinInkiostri Medewak, slikar, dekorater i pisac nekoliko teorijskih ras-

134)

prava o novoj dekorativnoj srpskoj umetnosti i wenoj primeni u arhitek-turi i nekim industrijskim granama (name{taj, tekstil, ambalaà i dr.).Svoje teorijske stavove Inkiostri je nastojao i prakti~no da ostvari ubrojnim delima, ali i da svoja bogata iskustva prenese na mla|e nara{taje.Radi toga je poku{ao da otvori posebne kurseve za dekorativnu umetnost,gde bi se izu~avala i praktikovala jedna vrsta industrijskog dizajna. U tusvrhu on je ~ak dobio i dozvolu nadle`nog ministarstva, ali do realizacijewegovog projekta nije do{lo zbog nedostatka odgovaraju}ih prostorija.

Pa ipak, vreme i izmewene kulturne prilike na po~etku na{eg vekaradile su u prilog osnivawu prve pedago{ke ustanove ove vrste kod nas,koja je otvorena u Beogradu 1905. godine kao Umetni~ko-zanatlijska {kola,sa ciqem da umetni~ki oplemeni i razvije pojedine zanatske grane. Na~elu ove {kole nalazio se Rista Vukanovi}, poznati slikar, veoma zaslu-àn za unapre|ewe likovne kulture Srbije. Me|utim, u prakti~nom raduu ovoj novoosnovanoj {koli nastava se uglavnom ograni~avala na negovawelikovne umetnosti, posebno slikawa i vajawa. [kola nije uspela da for-mira ~ak ni grafi~ku radionicu, a u {irewu okvira wene delatnosti naoblast primewenih umetnosti nije pomogla ni ~iwenica {to je u woj, kaohonorarni nastavnik, godinama radio i sam Inkiostri. Ovaj izuzetanpregalac na poqu primewene umetnosti godinama je uporno radio na {i-rewu novih shvatawa u ovoj oblasti likovnog stvarala{tva. U mnogimsvojim zamislima i{ao je ispred svog vremena, teè}i da svoju patrijar-halnu sredinu uzdigne na evropski stepen poimawa likovne kulture. Pomi{qewu poznavalaca wegovog dela, ªwegov program teorije umetnostiobuhvatio je dizajn u pravom smislu re~i ñ od ambalaè za duvan i {kol-skih kwiga, do ornamentike na odevnim predmetima i name{taju´.

U prvim decenijama HH veka, pored pomenute {kole koja je postojalado 1918. godine, delovalo je i nekoliko ènskih zanatskih {kola, kao i jed-na {kola za primewenu umetnost, koja je bila privatna i koju je vodila GitaPredi}, }erka Branislava Nu{i}a. Prema kazivawu onih koji su poha|aliovu {kolu, u woj su negovane pojedine grane primewenih umetnosti, kao{to je umetni~ka obrada metala, drveta i tekstila; izu~avane su i neketehnike ñ duborez, intarzija, umetni~ki vez i sl. Isto tako, zapaèn je biorad i Rezbarske {kole, koju je osnovao i vodio Janko Krej~ik.

Posle svr{etka Prvog svetskog rata nastale su nove duhovne i kultur-ne prilike, koje su iziskivale temeqno preispitivawe dotada{wih umet-ni~kih koncepcija. Trebalo je da pro|e dosta vremena dok nije do{lo doosnivawa nove {kolske ustanove u oblasti primewene umetnosti, formi-rane na savremenim osnovama i ciqevima, za koje se u jednoj svojoj bro{urizalagao i Mom~ilo @ivanovi}, grafi~ar i direktor Umetni~ke {kole uBeogradu. U me|uvremenu (1919–1937), u istoj zgradi nekada{we Umetni~-ko-zanatlijske {kole, skoro dve decenije radila je Kraqevska umetni~ka{kola, koja je osim prostorija ukinute {kole koristila i wen celokupaninventar, biblioteku i brojne modele od gipsa.

Ideja o osnivawu [kole za primewenu umetnost javqa se nekako upo-redo sa osnivawem Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937), takoda je nova {kola otvorena ve} idu}e, 1938. godine. Za weno osnivawe najve-}e zasluge imali su weni budu}i nastavnici: vajar Milan Nedeqkovi}, ar-hitekta \or|e Kreki}, slikar Ivan Tabakovi} i vajar Mihailo Tomi}.

(135

Wima se ne{to kasnije pridruùju i drugi nastavnici, uglavnom iz Beo-grada i Zagreba. Zapo~ev{i svoj rad skoro neposredno uo~i Drugog svet-skog rata, ova {kola nije imala uslova za duè postojawe i kontinuiranirad; ~etiri ratne godine bilo je vreme kada je jedva ìvotarila. Samo trigodine po zavr{etku rata ona je i ukinuta, odnosno podignuta na stepenAkademije. Weni biv{i polaznici sukcesivno su zavr{avali {kolu iprelazili na novoosnovanu Akademiju primewenih umetnosti koja je po-~ela s radom u jesen 1948. godine. Pored biv{ih u~enika stare {kole, pra-vo upisa na Akademiju, posle poloènog prijemnog ispita, imali su i u~e-nici drugih sredwih umetni~kih {kola, pa i gimnazija, kao i izrazitodaroviti pojedinci bez {kole.

Ve} na po~etku postojawa, Akademija se suo~ila s nizom problema ite{ko}a, koje se nisu mogle uvek predvideti, niti brzo savladati. Sme{-taj u oronuloj zgradi biv{e Umetni~ko-zanatlijske {kole, koja je gra|enajo{ u prvoj polovini pro{log veka, nije mogao da zadovoqi potrebesavremene nastave jedne visoko{kolske ustanove. Nastavni~ki kadar bioje nedovoqan, regrutovan uglavnom iz redova beogradskih umetnika, kojisu se istakli svojim delom u pojedinim umetni~kim granama ili kao peda-gozi u {kolama. U prvim decenijama rada Akademije veoma va`nu ulogu jeodigrao i wen tada{wi direktor Branko [otra ñ istaknuti srpski gra-fi~ar koji je do kraja ìvota ostao wena vode}a li~nost, daju}i najve}idoprinos razvoju i afirmaciji Akademije.

U pogledu unutra{we organizacije Akademija se od po~etka dràlanekih osnovnih na~ela, koja su vaìla u sli~nim {kolama u svetu, uzi-maju}i jedino u obzir neke doma}e specifi~ne prilike i potrebe. Napo~etku rada imala je osam odseka ñ za unutra{wu arhitekturu, dekorativ-nu plastiku, dekorativno slikarstvo, primewenu grafiku, keramiku, tek-stil, scenografiju i kostim. Glavne stru~ne predmete vodila je grupa na-stavnika koja je i ina~e postavila temeqe ove {kole i usmerila wenustru~nu orijentaciju ka odre|enim ciqevima. Bili su to ne samo izvrsnipedagozi nego i izuzetne stvarala~ke li~nosti sa izgra|enom umetni~komreputacijom, koja je garantovala ozbiqnost i temeqitost u ostvarivawupostavqenih ciqeva: arhitekti \or|e Kreki}, Mom~ilo Belobrk i Alek-sandar Sekuli} (odsek unutra{we arhitekture), Radeta Stankovi}, aka-demski vajar (odsek dekorativnog vajarstva), Ivan Tabakovi}, akademskislikar i dr Sergije Lebedev (odsek keramike), Vasa Pomori{ac, Vinko Gr-dan i Anton Huter, akademski slikari (odsek dekorativnog slikarstva),Mihailo S. Petrov i Matija Zlamalik, akademski slikari (odsek grafi-ke), Milenko [erban, akademski slikar (odsek scenografije), Milica Ba-bi}, kostimograf (odsek kostima), Ivan Tabakovi} i Iva Vriwanin (od-sek tekstila). Osim navedenih, u istu grupu prvih nastavnika dolaze jo{ inastavnici teorijskih i prakti~nih predmeta: dr Stanislava Kolari}(istorija umetnosti), dr Pavle Vasi} (istorija kostima), Ivan Lu~ev (ana-tomsko crtawe), Branko [otra (grafika) i Jevto Peri} (ve~erwi akt).Osnove likovnog oblikovawa (teoriju forme) godinama je predavao Drago-slav Stojanovi}-Sip, istaknuti akademski slikar koji je ostavio duboktrag u radu ove ustanove.

U zemqi koja je tek bila iza{la iz ratnih strahota i svakodnevno sesuo~avala s ogromnim te{ko}ama razli~ite prirode, Akademija je traì-

136)

la svoje pravo mesto u tokovima kulturnog, privrednog i industrijskogpreobraàja dru{tva. Wen prvenstveni zadatak bio je da vaspitava savre-meno obrazovane stru~wake, sposobne da unaprede op{tu likovnu kulturusvoje sredine kao i da uti~u na izgled industrijskih proizvoda, osavreme-wavawe trgovine i likovno-prostorno ure|ewe neposredne ~ovekove rad-ne i ìvotne okoline. O uslovima delovawa Akademije u tim prvim dece-nijama postojawa jedan od wenih istaknutih profesora, dr Pavle Vasi} jepisao:

ªBio je to veoma teàk i naporan put ñ povezivawe umetnosti i indu-strije, ali nije sve zavisilo od Akademije, od wene orijentacije i ciqeva.Tu su nastale druge te{ko}e, osobito u trenutku kada je trebalo zamenitipriu~ene i nedou~ene kadrove u privredi. Moè se re}i da je svako mestostru~waka u industriji bilo osvajano sa otporom, ~ak i tamo gde je bilao~igledna korist od prihvatawa novih, profesionalno obu~enih kadrova.Ali, tu su se javqali subjektivni otpori sa kojima nije bilo lako iza}i nakraj. Osim toga, trebalo je uticati na razvijawe odre|ene svesti ne samo uindustriji, u wenom rukovodstvu, nego i u {irokoj javnosti. Razumqivo je{to se s vremenom orijentacija Akademije mewala, evoluirala ka novim,izmewenim ciqevima, koji su se postavqali sa brzim razvitkom na{egdru{tva i wegovih potreba.

Treba naglasiti da je sa svakom godinom kontakt sa inostranstvombivao sve izrazitiji, tako da je umnogome mogao da uti~e na prilike kodnas, pogotovo u pogledu razvoja primewene umetnosti i wenog ukqu~ivawau tokove savremenog razvoja na Zapadu. Put koji je Akademija pre{la od

(137

svog osnivawa moè da se prati po wenim godi{wim zlo`bama 1951, 1953,1955, 1959, 1961, 1963. i 1965. godine, zatim po izlo`bama diplomskih radova1970. i 1972. godine. Moè se re}i da je te`wa Akademije da {to boqe odgo-vori svojoj ulozi u epohi industrijalizacije bila sve izrazitija. Kataloziizlo`bi, kriti~ki prikazi, imali su izvesnog udela u obja{wavawu {taje primewena umetnost, ~emu sluì, kakva je korist od we. Tako je prime-wena umetnost po~ela da prodire u {iroke slojeve radni~ke klase, da ople-mewuje wen ukus. Ali, i to se mora naglasiti, tek onda kada se razvije svesto tome da dela i produkti primewenih umetni~kih grana ne treba da budusamo funkcionalni nego i lepi i privla~ni za oko svojim izgledom, da-kle u esteti~kom pogledu, onda }e oni postati u najuèm smislu re~i svo-jina radni~ke klase...´.

Za ~etvrt veka svog plodnog delovawa Akademija se razvila u priznatujugoslovensku visoko{kolsku ustanovu, ~iji su svr{eni studenti ostvari-vali u svojim sredinama zna~ajne rezultate, rade}i u svim tada{wim repub-likama i pokrajinama. Na taj na~in ona je uticala na razvoj i unapre|eweprimewenih umetnosti i dizajna na prostoru cele tada{we Jugoslavije.

Nova faza u razvoju ove {kole nastaje 1973. godine, kada se Akademijareorganizuje i mewa svoj naziv u Fakultet primewenih umetnosti. Tada jedo{lo i do nekih organizacionih promena; dotada{wi odseci su zame-weni katedrama: I ñ Arhitektura i dizajn, II ñ Keramika i staklo, III ñ Sce-nografija, IV ñ Vajarstvo, V ñ Grafika, VI ñ Kostim, VII ñ Slikarstvo iVIII ñ Tekstil. Tom prilikom je usvojen sloèniji i bogatiji program na-stave (sa 30 ~asova nedeqno), a nastava je organizovana u specijalizovanimateqejima sa savremenijim pristupom pojedinim granama primewenihumetnosti.

Ve} sredinom {ezdesetih godina otpo~eo je proces postepenog pod-mla|ivawa nastavni~kog kadra, jer se tada javqa nova generacija nastavni-ka koji su se uglavnom i sami {kolovali u Akademiji. To su akademski sli-kari Rajko Nikoli} i @ivojin Kova~evi} (slikarstvo), Krsta Andrejevi}(slikarske tehnike), Aleksandar Toma{evi} (monumentalno slikarstvo),Nevenka Petrovi} i Branislav Suboti} (tekstil), Du{an Risti} (scen-ski kostim), An|elka Slijep~evi} (savremeno odevawe), Zora Davidovi}(istorija kostima), Mila Rajkovi} i Aleksa êlebonovi} (istorija umet-nosti), Boìdar Xmerkovi} i Bogdan Kr{i} (grafika), Miodrag Vuja-~i}-Mirski (slikarstvo), Stjepan Fileki (osnove pisma), arh. DragutinTavri} (stilovi u unutra{woj arhitekturi), Dragoqub Kaì} (fotogra-fija) i Bogoqub Teofanovi} (industrijski dizajn). Wima se ubrzo pridru-ùju Gradimir Petrovi} (slikarstvo), \or|e Rosi} (keramika), VojislavVujisi}, Miodrag @ivkovi}, Neboj{a Mitri} i Nandor Glid (vajarstvo),Milo{ ]iri} (grafika), Borivoje Liki} (plakat), Qubodrag Marinko-vi} Penkin (slikarstvo), Qubodrag Jankovi} Jale (ve~erwi akt), BorivojeRaki} (crtawe i slikawe), @ivorad Kuki} (scenografija), Sini{a Vuko-vi} (unutra{wa arhitektura), Vladimir Todorovi} (slikarstvo), Alek-sandar Ajzinberg (stilovi u arhitekturi) i drugi. U godinama koje su sle-dile javqaju se nova imena istaknutih umetnika, nau~nika i stru~waka zapojedine oblasti stvarala{tva, sa kojima je Fakultet zakora~io u dobasvoje pune zrelosti: arhitekt Nikola Kuzmanovi} (nacrtna geometrija),Mirjana Isakovi} i Branislav Stajevi} (keramika), Branislav Make{ i

138)

Aleksandar Pajvan~i} (grafika), Slobodan \uri~kovi} (crtawe i slika-we), Aleksandar Dodig (pismo), dr Vladimir Rozi} i dr Branko Vujovi}(istorija umetnosti), Qiqana @egarac (savremeno odevawe), Danka Do-ki} (crtawe i slikawe), Rastko ]iri} (grafika kwige), Miodrag Baji}(anatomsko crtawe) i Ratko Lali} (crtawe i slikawe) i drugi. Danas naFakultetu radi ukupno 77 nastavnika, koji su raspore|eni u devet odseka.

Odsek Zidno slikarstvo obrazuje studente za profesionalni rad u ob-lasti zidnog slikarstva (freska, mozaik, vitra`, tapiserija), sa ciqemwihovog osposobqavawa za samostalan umetni~ki rad u oblasti zidnogslikarstva i za rad u nastavi u sredwim i vi{im umetni~kim {kolama iostalim obrazovnim ustanovama. Odsek ima dva ateqea: ateqe Zidno sli-karstvo obrazuje studente za stru~ni profil diplomirani slikar za zidnoslikarstvo, dok ateqe Konzervacija i restauracija obrazuje studente zastru~ni profil diplomirani slikar ñ restaurator.

Odsek Vajarstvo obrazuje studente za profesionalni rad u oblasti ovelikovne struke. Ciq studija je da kroz sticawe osnovnih teorijskih, li-kovnih i prakti~nih znawa osposobi studenta za re{avawe estetskih,skulpturskih, prostornih i funkcionalnih problema. Odsek ima tri ate-qea: ateqe Skulptura u prostoru i arhitekturi ñ skulptura koja koncep-cijski i oblikovno ~ini integralni deo arhitekture, urbanih i slobod-nih prostora; ateqe Memorijalna skulptura ñ skulptura memorijalnogobele`avawa istorijskih zbivawa i zaslu`nih li~nosti; ateqe Sitna pla-stika i medaqerstvo ñ oblikovawe medaqa, plaketa, novca, nakita, suveni-ra i drugih dekorativnih i upotrebnih predmeta. Na odseku se sti~e stru~-ni profil diplomirani vajar ñ primeweno vajarstvo.

Odsek Primewena grafika obrazuje studente za pojedine grafi~kestruke. Posle prve dve godine studija, u kojima studenti slu{aju osnovnepredmete likovno-grafi~ke kulture: crtawe i slikawe, osnove grafike,pisma i fotografije, anatomsko crtawe, istoriju i teoriju umetnosti ñod tre}e godine opredequju se za nastavak {kolovawa u tri ateqea. AteqeGrafika kwige osposobqava studente za samostalan rad u okviru u`e stru-ke, a to su: ilustracija, grafika, grafika kwige, tipografija, pismo i akt.Po zavr{etku studija studenti sti~u diplomu stru~nog profila: diplo-mirani grafi~ar ñ primewena grafika. U ateqeu Grafi~ki dizajn studentiu~e grafi~ke komunikacije, plakat i prostornu grafiku, sa zajedni~kimpredmetom Tipografija. Po zavr{etku studija sti~e se stru~ni profil:diplomirani grafi~ki dizajner. I u ateqeu Fotografija nastava po~iwesa tre}om godinom i traje do kraja studija. Ciq nastave je da student ovla-da procesom nastanka fotografije, imaju}i pred sobom odre|enu vizuelnuideju. Zavr{ni rezultati studijskih zadataka ostvaruju deo grafi~kog di-zajna u kwizi, ~asopisu, plakatu ili propagandnoj grafici. Po zavr{etkustudija sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani fotograf.

Odsek Unutra{wa arhitektura osposobquje studente za samostalniprofesionalni rad u oblasti unutra{we arhitekture i name{taja. Odsekima dva ateqea: Ateqe za enterijer i Ateqe za name{taj. Nastavni programobezbe|uje da oni studenti koji ga uspe{no apsolviraju mogu profesio-nalno, stru~no i kreativno da se bave, samostalno ili u timovima, projekto-vawem individualnih stambenih zgrada i stanova, enterijera raznih name-na, adaptacijama, rekonstrukcijama i remodelacijama postoje}ih objekata,

(139

urbanim dizajnom, projektovawem unikatnog i industrijskog name{taja,rekonstrukcijama i revitalizacijama stilskog enterijera i name{taja. Za-vr{etkom studija sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani arhi-tekta ñ unutra{wa arhitektura.

Odsek Industrijski dizajn {koluje budu}e projektante i industrijskedizajnere za veoma {iroku oblast industrijske proizvodwe: od proizvoda{iroke potro{we, preko alata, aparata i instrumenata razli~itih name-na, do investicione opreme i transportnih sredstava. Osnovni ciq na-stave je obrazovawe kreativne, likovne i tehni~ki obrazovane li~nosti,sposobne za timski rad i re{avawe prakti~nih problema. Jezgro progra-ma ~ine predmeti: osnove dizajna, tehnike prezentacije i tehnologija (I-IIgodina); industrijski dizajn, grafi~ki dizajn i metodologija dizajna (III-V godina). Na odseku Industrijskog dizajna sti~e se diploma stru~nogprofila: diplomirani industrijski dizajner.

Odsek Keramika pruà studentima mogu}nost obrazovawa za sva trisegmenta kerami~ke umetnosti: unikatnu (skulpturalnu) keramiku, posud-nu keramiku (keramika na kolu) i kerami~ki dizajn. Osnovni ciq nastaveima tendenciju stvarawa kompletne kreativne li~nosti za samostalan rad,kako u zanatsko-tehnolo{kom, tako i u umetni~ko-kreativnom smislu. Utoku studija izu~avaju se tri osnovna stru~no-umetni~ka predmeta: uni-katna keramika, posudna keramika i kerami~ki dizajn. Po zavr{etku stu-dija sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani kerami~ar.

Odsek Scenografija osposobqava studente za samostalno projekto-vawe scenografije svih ànrova i u svim medijima (pozori{te, film iTV). Likovno obrazovawe studenti sti~u poha|aju}i od I do IV godine ~a-sove crtawa i slikawa. Scenografiju savla|uju u periodu od II do V godi-ne. Zavr{etkom studija sti~e se diploma stru~nog profila: diplomiraniscenograf.

Odsek Kostim ima dva ateqea: ateqe Savremeno odevawe i ateqe Scen-ski kostim. Umetni~ko-stru~no obrazovawe u ateqeu Savremeno odevawepruà mogu}nost budu}im kostimografima savremenog odevawa da se krozlikovne i tehni~ko-tehnolo{ke sadràje osposobe za savremeno projekto-vawe i oblikovawe unikatne i serijske ode}e, obu}e i odevnih detaqa.Studenti izu~avaju metode industrijske proizvodwe, kao i predmete kojisvojim sadràjem obezbe|uju najvi{i stepen znawa potrebnih za obrazova-we savremenog dizajnera. Po zavr{etku studija na ovom usmerewu sti~e sediploma stru~nog profila: diplomirani kostimograf ñ savremeno ode-vawe. U ateqeu Scenski kostim nastava pruà mogu}nost studentima da seosposobe za projektovwe scenskog kostima svih medija (pozori{te, filmi TV), da rukovode i prate realizaciju svojih projekata, da se bave istra-ìva~kim radom u struci i da razvijaju svoje sposobnosti i u okvirimakonstrukcije i rekonstrukcije kostimskih elemenata i celina. Po zavr-{etku studija sti~e se diploma stru~nog profila: diplomirani kostimo-graf ñ scenski kostim.

Odsek Dizajn tekstila omogu}ava sticawe posebnih znawa, ve{tine iiskustava u oblikovawu {tampanog i tkanog tekstila svih namena, kao itapiserije. Ciq nastave je osposobqavawe studenata za samostalan, krea-tivan rad u oblasti dizajna tekstila. Kroz teorijsku i prakti~nu nastavustudenti razvijaju svoje sposobnosti za samostalnu primenu likovno-es-

140)

tetskih elemenata, kao i tehni~kih i tehnolo{kih postupaka, neophodnihza oblikovawe unikatnog i industrijskog tekstila i tapiserije. Zavr{et-kom studija na ovom odseku sti~e se diploma stru~nog profila: diplomi-rani dizajner tekstila.

Kada je re~ o mestu, ulozi i zna~aju Fakulteta primewenih umetnostii dizajna danas, mora se, nema sumwe, imati u vidu ceo pre|eni put ne samoove jedinstvene {kole, nego i same primewene umetnosti na ovom deluBalkana. U proteklim decenijama razvoja Fakultet se pokazao kao veomavitalan organizam, koji je umeo ne samo da opstane u oteànim uslovimadelovawa, ve} i da se razvije, prilago|avaju}i svoj rad nastalim okolno-stima i potrebama na{eg dru{tva na wegovom putu preobraàja i napret-ka. On je nasledio sve pozitivne tekovine ranijih {kola, iz kojih je po-nikao, ~ijim se htewima tokom vremena napajao i oboga}ivao, razvijaju}iih u novim istorijskim, dru{tvenim i kulturnim uslovima.

Fakultet primewenih umetnosti i dizajna je danas izrastao u jednusloènu visoko{kolsku ustanovu sa jasnom fizionomijom i orijentaci-jom. Wegova svrha postojawa i rada nije samo {kolsko izu~avawe pojedi-nih umetni~kih grana likovnog stvarala{tva, ve} i produbqeno poniraweu su{tinu likovnih zakona i estetskih elemenata dela, sa ciqem preno-{ewa i negovawa umetni~kog reda, harmonije i lepote u realne okolnostisvakodnevnog ìvota qudi. Sam naziv Fakulteta obavezuje na neposrednopovezivawe nauke i umetnosti, programa nastave sa interesima i potre-bama na{eg dru{tva, na saradwi budu}ih stvaralaca u pojedinim umetni~-kim granama sa organizacijama koje proizvode materijalna dobra, na ak-tivan odnos prema ìvotu i wegovoj stvarnosti. U tom smislu, posledwihgodina postiù se sve boqi rezultati, zahvaquju}i, s jedne strane, sprem-nosti Fakulteta na takvu saradwu, a s druge, sve izrazitijim potrebamaprivrede za lepim i funkcionalnim oblikovawem proizvoda, koji na tajna~in postaju znatno konkurentniji, kako na doma}em tako i na stranomtrì{tu. Uspesi koje je u proteklom vremenu postigao Fakultet nisuostali i bez dru{tvenih priznawa. A o {irem dru{tvenom doprinosuFakulteta najre~itije govori podatak da je od 1948. godine do danas na we-mu ukupno diplomiralo 2200 i zavr{ilo poslediplomske studije 165 stu-denata, koji su se ukqu~ili u rad {irom na{e zemqe, unose}i u svoje sre-dine novi umetni~ki i profesionalni duh, koji se odraàva na mnogimpodru~jima na{eg privrednog, dru{tvenog i kulturnog ìvota.

DR BRANKO VUJOVI]

(141

Odsek dekorativnog slikarstva ñ danas Odsek zidnog slikarstva, jedan jeod osam odseka formiranih jo{ 1948. godine na novootvorenoj Akademijiprimewenih umetnosti.

Nagla{avaju}i uzvi{en zna~aj dekorativnog slikarstva i ukazuju}ina srpsku sredwovekovnu umetnost i srpske manastire u kojima se ona iska-zuje u punom sjaju svojim rasko{nim ìvopisom, nastavni program Odsekapredvi|a izu~avawe fresko slikarstva, mozaika i slikanog stakla ñ vi-traà, ali i drugih zidno-slikarskih tehnika (kazein, tempera, zgrafito),koje nije samo sebi ciq ve} je uvek u zajednici sa unutra{wim ure|ewemnekog arhitektonskog objekta sa kojima treba da ~ini skladnu celinu.

Pionirski posao formirawa Odseka obavili su istaknuti akademskislikari Vinko Grdan, profesor crtawa, slikawa i komponovawa, kasnijeprimewenog slikarstva, Vasa Pomori{ac, profesor tehnika monumen-talnog slikarstva, Mate Zlamalik, profesor plakata, Jefta Peri}, pro-fesor ve~erweg akta, Ivan Lu~ev, profesor anatomije, uz stru~nu pomo}velikih poznavalaca slikarske tehnologije i raznih slikarskih tehnika ñVladimira Predojevi}a i Branislava Kri{~inskog. Iz prvih generacijakod wih {kolovanih mladih slikara biraju se za prve asistente RajkoNikoli} i @ivojin Kova~evi}.

Vremenom nastavni plan Odseka dopuwuje se novim predmetima, ko-jima se pro{iruju saznawa studenata i doprinosi sve potpunijem obrazo-vawu studenata slikarstva: pismo, teorija forme, nacrtna geometrija, gra-fika, fotografija, arhitektura, sociologija kulture itd., dolaze}i takopostepeno, praksom i iskustvom, do danas vaè}eg plana nastave. Isto ta-ko mewa se i naziv Odseka, prvo u Odsek primewenog slikarstva, kasnije uOdsek zidnog slikarstva.

Posle generacije osniva~a i utemeqiva~a Odseka wihov posao nastav-qaju sa uspehom nove generacije profesora: Rajko Nikoli}, crtawe i sli-kawe, Primeweno slikarstvo (1952–1991), Krsta Andrejevi}, slikarske teh-nike (1956–1988), Aleksandar Toma{evi}, tehnike monumentalnog zidnogslikarstva, (1962–1968), Vladimir Todorovi}, crtawe i slikawe, tehnikemonumentalnog slikarstva, primeweno ñ zidno slikarstvo (od 1962), Bo-rivoj Liki}, plakat (1965–1975), Gradimir Petrovi}, crtawe i slikawe,primeweno slikastvo, zidno slikarstvo (od 1970), Bogi} Risimovi}, cr-tawe i slikawe (1975–1986), Stojadin Petkovi}, vi{i umetni~ki saradnikza primeweno i zidno slikarstvo (od 1978), Milorad Medi}, konzervacijai restauracija (1978–1986), Miodrag Vuja~i} Mirski, primeweno slikar-stvo, zidno slikarstvo (1980–1997).

ODSEK ZIDNOGSLIKARSTVA

(143

NASTAVA

Danas, Odsek zidnog slikarstva ima 98 upisanih studenata, dva profe-sionalna usmerewa: (1) Ateqe za zidno slikarstvo i (2) Ateqe za konzerva-ciju i restauraciju slikarskih dela, i poslediplomske studije iz ovih ob-lasti.

U Ateqeu zidnog slikarstva obrazuju se slikari za profesionalni radu oblasti zidnog slikarstva. Izu~avaju se problemi slikarske kompozici-je odre|ene temom, tehnikom i namenom i sve tehnike zidnog slikarstva.

U Ateqeu za konzervaciju i restauraciju slika obrazuju se slikari zarad na konzervaciji i restauraciji {tafelajnog slikarstva i, tako|e, zarad na konzervaciji i restauraciji zidnog slikarstva, ìvopisa i mo-zaika.

Nastavu i ve`be u ovim ateqeima danas realizuju: Vladimir Todoro-vi}, redovni profesor, zidno slikarstvo, Gradimir Petrovi}, redovniprofesor, zidno slikarstvo, Stojadin Petkovi}, samostalni umetni~kisaradnik, zidno slikarstvo, Branislav Make{, redovni profesor, grafi-ka, Gordana @uwi}-Kusovac, vanredni profesor, konzervacija dela {ta-felajnog slikarstva, Zvonimir Zekovi}, vanredni profesor, konzervacijazidnog slikarstva, Slobodan Kajtez, slikarske tehnike, Mirko Ogwanovi},asistent, zidno slikarstvo, Miroslav Lazovi}, asistent, zidno slikar-stvo.

Odsek ostvaruje uspe{nu saradwu u realizaciji ve`bi sa radionicomvitraà ªStani{i}´ u Somboru, Ateqeom za restauraciju Narodnog muze-ja u Beogradu i Republi~kim zavodom za za{titu spomenika kulture u Beo-gradu.Ateqe Zidno slikarstvo

144)

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Zidno slikarstvo

Slikarske tehnike

Pismo

Grafika

Nacrtna geometrija sa perspektivom

Ukupno

●

2––––28–2–––2–2

18

▲

––––––12––––––––

12

■

–––––––––––––––

–

Prva

●

2––––2–82––22–2

20

▲

–––––––12–––––––

12

■

––––––––––––––––

Druga

●

2––2–––8–2–4–2–

18

▲

–––––––8–––––2–

10

■

–––––––––––––––

–

Tre}a

●

22––2––––28––2–

18

▲

––––––––––10––2–

12

■

–––––––––––––––

–

êtvrta

●

––2––––––28––––

12

▲

––––––––––12––––

12

■

––––––––––4––––

4

Peta



(145

Ateqe Konzervacija i restauracija

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Restauracija i konzervacija zidnog slikarstva

Restauracija i konzervacija {tafelajskog

slikarstva

Slikarske tehnike

Pismo


Zidno slikarstvo

Ukupno

●

2––––28–2––

––22–

18

▲

––––––12––––

–––––

12

■

–––––––––––

–––––

–

Prva

●

2––––2–82––

–222–

20

▲

–––––––12–––

–––––

12

■

–––––––––––

–––––

–

Druga

●

2––2–––8–2–

–4–––

18

▲

–––––––12–––

–––––

12

■

–––––––4–––

–––––

4

Tre}a

●

22––2––––22

22––4

18

▲

––––––––––4

4–––4

12

■

–––––––––––

–––––

–

^etvrta

●

––2––––––22

2–––4

12

▲

––––––––––6

6–––6

18

■

–––––––––––

–––––

–

Peta


ODSEK PRIMEWENOGVAJARSTVA

Po~eci Odseka primewenog vajarstva vezani su za osnivawe [kole za pri-mewenu umetnost 1938. godine i weno prerastawe 1948. godine u Akademijuza primewenu umetnost. I {kola i akademija su od samog osnivawa imaleOdsek za dekorativnu plastiku, ~ija su programska na~ela i ciqevi u po-~etku bili usmereni prvenstveno na negovawe i razvoj tradicija srpskesredwovekovne umetnosti u oblasti dekorativne i ornamentalne plasti-ke. Ova po~etna intencija je uskoro prerasla svoje uske okvire i Odsek jeprogramski postavqen na {ire, savremene osnove koje nisu iskqu~ivalemogu}nost stvarala~ke inspiracije bogatom umetni~kom i kulturnom pro-{lo{}u doma}eg podnebqa. Prvi profesor modelovawa na Odseku vajar-stva novoformirane Akademije 1948. godine postao je akademski vajar Ra-deta Stankovi}. Uz wega su prvi stru~ni saradnici bili Josip Pino Grasi,u radionici za kamen i Frawa Kitak, u radionici za drvo. Uskoro Odsekdobija i prve asistente: Miodraga Mi{u Popovi}a (1950), Viqema Matla-sa (1954) i ne{to kasnije Neboj{u Mitri}a (1955–1961). Godine 1962. za asi-stenta je izabran Vojislav Vujisi} koji je na Odseku pre{ao put do redovnogprofesora i u tom zvawu je penzionisan. Pored posebne pa`we posve}eneobradi kamena i drveta, tokom vremena ukazuje se potreba da se formirajui radionice za metal i gips. Wih vode vrsni stru~ni saradnici: Vladi-mir Ruti} (radionicu za metal, 1955–1974), Konstantin Kvanduk (radioni-cu za obradu gipsa od 1963), Ajdin Pute{ (radionicu za kamen, od 1963),

Radivoje Andri} (radionicu za drvo, od 1975), Miodrag Gojkovi} (radio-nicu za metal, od 1976), @ivorad Radenkovi} (radionicu za gips, od 1979).Profesorski kadar se popuwava istaknutim vajarima: za predmet mo-delovawe i crtawe, u zvawu docenta izabran je 1964. Du{an Nikoli}, 1968.u istom zvawu je izabran Miodrag @ivkovi}, a 1975. Nandor Glid. Poslepenzionisawa ovih profesora, krajem osamdesetih i po~etkom devedesetihgodina, dolazi do potpune smene nastavni~kog sastava predstavnicima mla-|eg nara{taja vajara, tako da se danas na Odseku nalaze: Milun Vidi}, redov-ni profesor, za predmet modelovawe, dok predmet primeweno vajarstvo pre-daju tri nastavnika ñ vanredni profesori Dragan Dimitrijevi}, ZoricaJankovi} i Miroqub Stamenkovi}. Radionice vode samostalni umetni~kisaradnici: Ajdin Pute{ (od 1963) za kamen, Radivoje Andri} (od 1975) za drvo,@ivorad Radenkovi} (od 1979) za gips i Svetozar Mirkov (od 1994) za metal.

Studije na ovom Odseku uskla|ene su sa umetni~kim, tehni~kim i hu-manisti~kim ciqevima. Ciq ovih studija je da kroz sticawe osnovnihteorijskih, likovnih i prakti~nih znawa u umetnosti, neophodnih za re-{avawe estetskih, skulptorskih, prostornih i funkcionalnih problema,pripremi studente za profesionalni rad u okviru odabrane struke. Obim-na i specifi~na likovna materija grupisana je u posebne oblasti: (1)skulptura u prostoru i arhitekturi ñ skulptura koja koncepcijski i obli-kovno ~ini integralni deo arhitekture, urbanih i slobodnih prostora;(2) memorijalna skulptura ñ skulptura memorijalnog obeleàvawa isto-rijskih zbivawa i istaknutih li~nosti, od najjednostavnijih skulptor-skih oblika do sloènih spomeni~kih i prostornih celina; (3) sitnaplastika i medaqerstvo ñ oblikovawe medaqa, plaketa, novca, nakita, su-venira i drugih upotrebnih predmeta.

Nastavni proces obuhvata izradu idejnih re{ewa, studija, projektnedokumentacije i wihovu realizaciju u odgovaraju}em materijalu.

146)

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Anatomsko crtawe

Akt

Primeweno vajarstvo

Modelovawe

Projektovawe oblika

Pismo

Ukupno

●

2––––242––422

18

▲

––––––8–––42–

14

■

––––––––––8––

8

Prva

●

2––––262––4–2

18

▲

––––––6–––8––

14

■

––––––4–––4––

8

Druga

●

2––2––––282––

16

▲

–––––––––122––

14

■

–––––––––42––

6

Tre}a

●

22––2–––28–––

16

▲

–––––––––12–––

12

■

–––––––––8–––

8

êtvrta

●

––2–––––28–––

12

▲

–––––––––12–––

12

■

–––––––––10–––

10

Peta


Odsek unutra{we arhitekture postoji od 1948. godine, od samog osnivawaAkademije primewenih umetnosti. Na po~etku obuhvatao je i oblast indu-strijskog dizajna, sve do 1987. godine kada se industrijski dizajn izdvojiokao poseban odsek. Tako|e od po~etka rada Odseka na wemu su formiranadva ateqea: Ateqe za unutra{wu arhitekturu i Ateqe za name{taj. Nastavaje jedinstvena za oba ateqea, s tim {to se u zavr{noj, petoj godini studija,a prema iskazanim afinitetima, studenti opredequju za izu~avawe jedneod ovih dveju oblasti. Zavisno od raspoloìvog {kolskog prostora, mate-rijalnih, kadrovskih i drugih mogu}nosti, oduvek na ovaj odsek godi{wese upisivalo 8 do 18 studenata, koji su u visokom procentu redovno zavr-{avali svoje studije, dobijali diplomu i stru~no zvawe diplomirani ar-hitekta.

Razvoj Odseka u proteklom periodu odvijao se veoma uspe{no. U svomnastavni~kom sastavu neprekidno je imao izuzetne pedagoge, visokoobra-zovane stru~wake, istaknute umetnike i dobro osposobqene saradnike uizvo|ewu nastave. Me|u prvim i vode}im nastavnicima koji su odlu~uju}euticali na koncepciju razvoja Odseka i dali veliki doprinos u obrazova-wu vi{e generacija studenata, treba spomenuti imena kao {to su: arhitekti\or|e Kreki}, Mom~ilo Belobrk, Aleksandar Sekuli}, Zvonimir Veber iDragutin Tavri}, zatim imena profesora koji su nastavili wihovo delo ñarhitekti Milan Pali{a{ki, Mihajlo Mitrovi}, Aleksandar Ajzinbergi Sini{a Vukovi}. Danas se organizacijom i sprovo|ewem nastavnog pro-cesa na Odseku bave slede}i nastavnici i wihovi saradnici: arh. Sini{aVukovi}, redovni profesor (predmet Unutra{wa arhitektura), arh. Dani-lo Stojanovi}, docent (predmet Unutra{wa arhitektura), arh. SlavkoStupar, redovni profesor (predmet Name{taj), arh. Ranko Bo~ina, docent(predmet Name{taj), arh. Tawa Manojlovi}, asistent (predmet Unutra{waarhitektura), arh. Sawa Drvenica, asistent-pripravnik (predmet Name-{taj), arh. Aleksandar Mijatovi}, asistent-pripravnik (predmet Unutra{-wa arhitektura), arh. Milan Novakovi}, asistent-pripravnik (predmetUnutra{wa arhitektura).

Radi potpunog ispuwavawa nastavnog plana i programa, Fakultet, od-nosno Odsek, angaùje jedan mawi broj spoqnih saradnika. U prethodnomperiodu to su bili arhitekti Zoran Petrovi}, @ivojin Kara-Pe{i}, Gra-dimir Bosni} i Ranko Radovi}, istori~ar umetnosti Anka Stojakovi}, adanas su angaòvani: Ranko Radovi}, Zvonko Petkovi} i Slavka Stanko-vi}.

Prema raspoloìvim podacima, znatan broj diplomiranih arhite-kata sa ovog Odseka na{ao je svoje mesto u radnim organizacijama, privre-di, industriji, projektantskim ateqeima i drugim ustanovama, a neki supostigli visoke stvarala~ke rezultate u struci, i dobili zna~ajna pri-znawa u zemqi i inostranstvu.

[iroko je poqe aktivnosti diplomiranih arhitekata sa ovog Odseka.Oni su kvalifikovani da se bave: unutra{wim ure|ewem prostorija svihsadràja i namena, projektovawem enterijera stanova, stambenih zgrada,ugostiteqskih i turisti~kih objekata, zdravstvenih objekata, zgrada pro-svete i kulture, {kola, pozori{ta, bioskopa itd., kao i niza drugih obje-kata najraznovrsnije namene, zatim, ure|ewem izlo`bi i sajmova i, najzad,projektovawem individualnih stambenih zgrada i vikend ku}a, bilo u sa-

ODSEK UNUTRA[WEARHITEKTURE

(147

radwi, ili samostalno. Isto tako, oni su potpuno kvalifikovani da pro-jektuju komadni i serijski name{taj i opremu za prostore svih ovih name-na, ~ime zauzimaju kqu~no mesto i zna~ajnu ulogu u oblikovawu ~ovekove`ivotne i radne sredine.

Osniva~ i prvi profesor na Odseku scenografije bio je slikar i sceno-graf Milenko [erban (1948–1970) koji je u po~etku vodio nastavu i slika-wa i scenografije. Kasnije, razvojem filma i televizije, dolazi scenograf@ivorad Kuki} (1965) koji }e pokrivati tu oblast. Sa odlaskom Milenka[erbana u penziju, nastavu slikawa vodi}e slikar Miodrag Vuja~i} Mirski(1973–1983) sve do wegovog prelaska na Odsek zidnog slikarstva. Na wegovomesto dolazi slikar Danka Doki}-Nikoli} (1973). Pozori{nu scenogra-fiju preuzima scenograf Dragomir Petrovi} (1972). Sa ovim unapre|ewemnastave na Odseku ukazala se i potreba za predmetom Osnovi scenografije,koji trenutno vodi scenograf Jasna Dragovi} (1988).

Glavni nastavni ciq ovog Odseka je da obezbedi najvi{i nivo stru~-no-umetni~kog obrazovawa u oblasti scenografije. Budu}i diplomiraniscenograf je u stawu da stru~no i kompetentno obavqa svoj kreativni po-sao koji se sastoji iz: projektovawa scenografije za pozori{te (scena ku-tija), kamernu scenu i scenu ªamfiteatar´, kao i na otvorenom prostoru;

148)

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Unutra{wa arhitektura

Name{taj

Stilska unutra{wa arhitektura

Urbani dizajn

Arhitektonske konstrukcije i detaqi

Poznavawe materijala

Projektovawe oblika

Modelovawe


Savremena arhitektura

Ukupno

●

2––––24–––4–––2–222–

18

▲

––––––4–––4–––––22––

12

■

––––––4–––––––2––4––

10

Prva

●

2––––2–22–44––22––2–

20

▲

–––––––2––44––––––––

10

■

–––––––4–––4––2–––––

10

Druga

●

2––2––––––442–––––––

14

▲

––––––––––862–––––––

16

■

–––––––––––4––––––––

4

Tre}a

●

22––2––––2442–––––––

18

▲

––––––––––442–––––––

10

■

–––––––––––4––––––––

4

^etvrta

●

––2––––––244–2–––––2

16

▲

––––––––––44–4––––––

12

■

–––––––––––6–4––––––

10

Peta


ODSEKSCENOGRAFIJE

scenografije za sve ànrove filma (enterijeri i eksterijeri), za trikfilm, TV drame (TV studio) kao i sve vrste TV emisija; re{avawe proble-ma inscenacije pozori{nih i filmsko-televizijskih dela, sa akcentom naprojektima po odre|enim tekstovima, {to se upotpuwava prakti~nim ra-dom u pozori{nim, filmskim i televizijskim ku}ama.

Likovno obrazovawe studenti sti~u kroz ~asove crtawa i slikawa odprve do ~etvrte godine studija. Scenografiju savla|uju od druge do petegodine studija kroz ~asove projektovawa i prakse van Fakulteta.

Stalnom saradwom sa Fakultetom dramskih umetnosti i wihovim stu-dentima reìje, na zajedni~kim projektima, potpuno se formira li~nostbudu}eg scenografa.

Ovaj studiozni rad podrazumeva poznavawe istorije, istorije umetno-sti, istorije pozori{ta i filma, razvoja stilova, kwièvnosti, izu~ava-we celokupne kulturne istorije i niz prakti~nih znawa.

Uspe{nim zavr{avawem svih obaveza iz nastavnog plana Odseka, a poprogramima predmeta, nakon uspe{ne odbrane zavr{nog rada, student sti-~e zvawe diplomirani scenograf.

U grupu, koja neposredno obrazuje stru~no-umetni~ki profil sceno-grafa, spadaju slede}i predmeti: istorija pozori{ta, stilska i unutra{-wa arhitektura, kostimografija, slikarske tehnike, crtawe i slikawe,pozori{na scenografija i scenografija filmsko-televizijska.

Sada{wi profesori na Odseku scenografije i wihovi predmeti:@ivorad Kuki}, redovni profesor, filmska i TV scenografija, Drago-mir Petrovi}, vanredni profesor, pozori{na scenografija, Danka Do-ki}-Nikoli}, vanredni profesor, slikawe, Jasna Dragovi}, docent, osno-vi scenografije.

Godine 1948, kada je osnovana Akademija za primewenu umetnost, istovre-meno je osnovan i Odsek za tekstil. U to vreme visokokvalifikovani stru~-wak za prepletaj Iva Vriwanin (1948–1968) kao predava~ postavila je os-novni koncept Odseka, koji je bio zasnovan na iskustvu Sredwe {kole zaprimewenu umetnost u Beogradu u kojoj je ona pre toga radila. Programskikoncept je bio zasnovan na tkanom tekstilu na horizontalnim razbojima,~ime se teìlo negovawu narodnih tehnika. [kolske 1955/56. godine na Od-sek dolazi akademski slikar profesor Dragutin Mitrinovi}, eminentnistru~wak iz oblasti tekstila, sa zna~ajnim iskustvom ste~enim na Viso-koj {koli za primewenu umetnost u Poznawu. Wegovim nastojawem pro-gramski sadràji Odseka postaju bogatiji, te se podjednako neguju unikat-ni i industrijski tekstil.

Pored iskustva Ive Vriwanin iz oblasti tekstila, dragocena znawaakademskog slikara Nevenke Petrovi} (1956–1988), ste~ena radom u Beo-gradskom pamu~nom kombinatu, imala su vidnog zna~aja za unapre|eweprocesa obrazovawa studenata. Po~ev od 1956. godine ona je ostvarivala du-gogodi{wu saradwu sa tekstilnom industrijom, sprovode}i praksu i rea-lizaciju studentskih zadataka u okviru predmeta Oblikovawe industrij-

150)

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Osnovi scenografije

Pozori{na scenografija

TV i filmska scenografija

Slikawe

Slikarske tehnike


Kostimografija


Istorija pozori{ta

Pismo

Projektovawe oblika

Ukupno

●

2––––24–2––––––––2–2–

14

▲

––––––12––––––––––––––

12

■

–––––––––––––––––––––

–

Prva

●

2––––2–42–2–––2––2–2–

18

▲

–––––––12––2––––––––––

14

■

––––––––––4––––––––––

4

Druga

●

2––2–––––2–332–22–––2

20

▲

–––––––––––222–22––––

10

■

–––––––––––224–––––––

8

Tre}a

●

22––2––––2–442–2––2––

22

▲

–––––––––––222–2–––––

8

■

–––––––––––224–––––––

8

êtvrta

●

––2––––––2–44––––––––

12

▲

–––––––––––77––––––––

14

■

–––––––––––4–––––––––

8

Peta


ODSEK DIZAJNATEKSTILA

(151

skog tekstila. Pored nitnog tkawa tada se uvodi i àkar tkawe, koje u li-kovnom pogledu, pored tehni~kih, unosi i neke nove umetni~ke vrednostina Odsek za tekstil. Treba ista}i ~iwenicu da se tapiserija po~ela izu~a-vati u na{oj zemqi jedino na Akademiji za primewenu umetnost i to od os-nivawa Odseka za tekstil. U po~etku ona se realizuje u klasi~nom smislu upogledu materijala (vuna) i u klasi~noj tehnici. Prelazak akademskogslikara Branislava Suboti}a na Odsek 1972/73. {kolske godine iz [koleza industrijsko oblikovawe, gde je bio jedan od wenih osniva~a, doprino-si osavremewavawu nastave na Odseku. Profesor Suboti}, kao stvarala~-ka li~nost sa dugogodi{wim pedago{kim i stru~nim iskustvom, idejno iorganizaciono u~estvuje u reformi nastavnog programa 1973. godine. Tadase defini{e i uobli~ava novi koncept nastave, te se uvodi oblikovawetkanog, {tampanog tekstila i tapiserije, a diplomirani studenti sti~uzvawe slikar tekstila (umesto dotada{weg projektant tekstila).

Daqem razvoju Odseka za tekstil dala je svoj doprinos, po~ev od 1975.godine, akademski slikar Ninela Pejovi} (1975–1988), istaknuti dizajneru oblasti tekstila. Organizacija nastave {tampanog i tkanog tekstila itapiserije usmerena je ka sinhronizovanom radu u projektantskim i ra-dioni~kim prostorijama, a u ciqu sveobuhvatnosti i vi{eg kvaliteta radabudu}ih stvaralaca. Zna~ajno mesto u stru~nom osposobqavawu studenatadoprineli su saradnici, svako u svojoj struci, prenose}i svoje znawe idragoceno iskustvo. Od 1953. do 1974. godine na Odseku je radio StanislavMilo{evi}, kao u~iteq prakti~ne nastave, kasnije vi{i stru~ni saradnikza predmet bojewe i {tampawe tekstila. Godine 1961. Zorka Todorovi}, vi-sokokvalifikovana tkaqa, otpo~iwe rad na predmetu tapiserija, kao stru~-ni saradnik na izvo|ewu tapiserije, a 1972. godine akademski slikar DojnaStan~u (1972–1983) po~iwe rad kao visokostru~ni saradnik na predmetuoblikovawe industrijskog i unikatnog tekstila. Godine 1976. diplomiranihemi~ar Lutvija Mari} otpo~iwe rad na svim stru~no umetni~kim pred-metima na II i III godini studija, obavqaju}i ve`be, kolokvijume i drugeoblike prakti~ne nastave u laboratoriji i radionici za {tampawe tek-stila. U periodu 1981–1996. visokokvalifikovana tkaqa Ruìca Zlatano-vi} obavqala je poslove ru~nog tkawa svih vrsta i àkara.

Pristupawem mla|eg nastavnog kadra ñ umetnika tekstila, na Odsekuse javqa duh novog i sveèg u sprovo|ewu nastavnog programa, sa te`womdaqeg usavr{avawa i modernizovawa nastave. Slikar tekstila Vesna Muj-xi} od 1983. godine otpo~iwe rad na Odseku kao asistent na predmetu ob-likovawe industrijskog tekstila. Kao docent, a kasnije vanredni profe-sor, unapre|uje nastavu na predmetu oblikovawe tkanog tekstila (do 1994).Slikar tekstila Jadranka Simonovi} postaje 1977. godine asistent profe-sora B. Suboti}a, a kasnije kao docent i vanredni profesor nastavqa usa-vr{avawe i razvijawe savremenog koncepta tapiserije. Slikar tekstila mrIvana [undevski-Veqovi} zapo~ela je svoj rad na Odseku 1987. godine kaoasistent na predmetu oblikovawe {tampanog tekstila, a od 1997. godine na-stavqa svoj rad kao docent na istom predmetu. Slikar tekstila OliveraNin~i} otpo~ela je rad kao asistent na predmetu oblikovawe tekstila(osnove) i kasnije nastavila u zvawu docenta.

Od osnivawa Odseka za tekstil u ostvarivawu nastavnog programa va-àn udeo ima predmet Tehnologija tekstila. Danas se izu~ava na I i II godi-

ni studija, a predava~ je od 1981/82. {kolske godine dr Milanka Nikoli},dipl. inèwer. Diplomirani slikar Selena Vickovi} izvodi nastavu napredmetu crtawe i slikawe od 1995/96. {kolske godine, u zvawu docenta.

U novoj, dinami~noj fazi razvoja reorganizacijom 1989. godine Fakul-tet primewenih umetnosti preorijentisan je u Fakultet primewenih umet-nosti i dizajna, a novo zvawe koje studenti sti~u na Odseku je dizajner tek-stila. Iz godine u godinu rezultati studenata na Odseku dizajna tekstiladostiù kvalitet koji se potvr|uje u javnosti kod nas i u inostranstvu,{to je postignuto postupnim sticawem znawa od I do V godine studija.

Sve vreme postojawa Odsek dizajna tekstila zadràva celovit program-ski koncept koji se u svojoj unutra{woj organizaciji razvijao i unapre-|ivao. Proces obrazovawa se temeqi na individualnoj nastavi, kada stu-denti prolaze kroz sve faze istraìvawa od idejnih skica do realizacijezadataka u materijalu, primewuju}i razli~ite tehnike i tehnologije rada.

To je omogu}eno prostornim uslovima i opremom u radionicama zanitno tkawe i àkar tkawe na horizontalnim razbojima, u laboratorijiza bojewe prediva, u radionici za {tampu, kao i uslovima za realizacijutapiserije na vertikalnim razbojima.

U okviru nastavnog plana i programa na Odseku dizajn tekstila izu~a-vaju se slede}i stru~no-umetni~ki predmeti: Crtawe i slikawe, I, II go-dina, Oblikovawe tekstila (osnove), I, II godina, Tehnologija tekstila, I,II godina, Oblikovawe tkanog tekstila, III, IV, V godina, Oblikovawe {tam-panog tekstila, III, IV, V godina, Tapiserija, III, IV, V godina

Razvoj i perspektiva Odseka dizajna tekstila sadràna je u unapre|iva-wu saradwe sa industrijom, {kolama, institucijama kod nas i inostranstvu.

152)

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Oblikovawe {tampanog tekstila

Oblikovawe tkanog tekstila

Tapiserija

Oblikovawe tekstila (osnove)

Tehnologija tekstila


Ukupno

●

2––––24–2––––222

14

▲

––––––12––––––2––

12

■

–––––––––––––4––

–

Prva

●

2––––2–62––––422

18

▲

–––––––8–––––4––

14

■

–––––––2–––––6––

4

Druga

●

2––2–––––2442–––

20

▲

––––––––––554–––

10

■

––––––––––424–––

8

Tre}a

●

22––2––––2224–––

22

▲

––––––––––446–––

8

■

––––––––––442–––

8

êtvrta

●

––2––––––2222–––

12

▲

––––––––––448–––

14

■

––––––––––333–––

8

Peta


Odsek primewene grafike jedan je od najstarijih odseka na Fakultetu pri-mewenih umetnosti i dizajna, koji je osnovan 1948. godine. Osniva~ i prvi{ef Odseka bio je prof. Mihajlo Petrov (primewena grafika, crtawe islikawe), a glavni predmetni nastavnici profesori Matija Zlamalik(plakat), Branko [otra (ornamentika, crtawe i slikawe i ve~erwi akt),Anton Huter (oprema kwige, crtawe i ve~erwi akt), Dragoslav Stojano-vi}-Sip (pismo, teorija forme), ~iji rad su nastavili profesori StjepanFileki (pismo), Boìdar Xmerkovi} (grafika), Dragoqub Kaì} (foto-grafija), Bogdan Kr{i} (grafika kwige), Milo{ ]iri} (grafi~ke komu-nikacije), Borivoj Liki} (plakat).

U po~etku, studenti su izu~avali sve predmete na Odseku, a Statutomiz 1973. godine formirana su dana{wa tri ateqea: Grafika i kwiga, Gra-fi~ki dizajn i Fotografija, tako da se studenti posle druge godine studi-ja opredequju za jedan od wih. Uz mawe izmene ovakva struktura zadràlase i do danas. U prve dve godine studija studenti slu{aju predmete crtawe islikawe, osnove grafike, pisma i fotografije, anatomsko crtawe, istorijuumetnosti i projektovawe oblika.

Odsek je bio sme{tan u zgradi u Kara|or|evoj 15 do 1994. godine, kadase ve}i deo Odseka preselio u novu zgradu na Kosan~i}evom vencu 29.

Ciq nastave je informisawe i sticawe profesionalnih sposobnosti zabavqewe onim oblicima primewene grafike koji se odnose na izdava{tvo:ilustrovawe, tipografija, dizajn kwige, ~asopisa i novina, kao i filmai televizije.

Nakon prve dve godine studija studenti imaju predmete uè struke:ilustraciju, grafiku, grafiku kwige, tipografiju, pismo, akt, kroz koje,uz neke op{teobrazovne predmete i seminare, zaokruùju znawe za svojeprofesionalno opredeqewe. U zavr{noj godini student se, prema li~niminteresovawima, ne{to vi{e usmerava na jedan ili dva predmeta uè stru-ke, {to ~ini wegov zavr{ni rad.

Nastava je individualna i obavqa se na Fakultetu, u radionicama zaru~nu {tampu i tipografiju, ofset, sito{tampu, fotografiju i repro-fotografiju i u kompjuterskom centru.

Ciq nastave je informisawe i sticawe profesionalnih sposobnosti zabavqewe grafi~kim dizajnom. Studenti poha|aju predmete: grafi~ke ko-munikacije, plakat i prostornu grafiku, i zajedni~ke predmete: tipogra-fija, pismo i akt, kroz koje, uz neke op{teobrazovne predmete i seminare,zaokruùju znawe za svoje profesionalno opredeqewe.

U zavr{noj godini, prema li~nom interesovawu, studenti se usmera-vaju na tri uè stru~na predmeta: grafi~ke komunikacije, plakat i pro-stornu grafiku, uglavnom u vidu projekata.

Fotografija na Odseku primewene grafike prihva}ena je kao jedan od pa-ralelnih vidova likovnog izraàvawa. Kao takva, fotografija ima svojespecifi~ne na~ine i pristupe problemima. U nastavu ovog predmeta spa-da upoznavawe osnovnih tehnolo{kih principa na osnovu kojih se stvaraslika, uz obavezno pra}ewe likovnih problema wenog nastajawa u smisluda se odre|enim postupcima proizvode odre|eni vizuelni efekti. Ciq

ODSEK PRIMEWENEGRAFIKE

(153

Ateqe Grafika i kwiga

Ateqe Grafi~ki dizajn

Ateqe Fotografija

nastave je da student u najve}oj meri ovlada kontrolom nastajawa fotogra-fije, tj. da snima i izra|uje sliku imaju}i pred sobom odre|enu vizuelnuideju. Zavr{ni rezultati fotografskih zadataka treba da budu deo grafi~-kog dizajna u kwizi, ~asopisu, plakatu i propagandnoj grafici. Nastava seobavqa u fotografskom studiju Fakulteta.

Na Odseku danas predaju profesori Branislav Make{ (grafika),Aleksandar Dodig (pismo), Branimir Karanovi} (fotografija), MilicaVu~kovi} (grafika), Aleksandar Pajvan~i} (prostorna grafika), IvanaMarciki} (projektovawe oblika), Branislav Nikoli} (fotografija), Rast-ko ]iri} (ilustracija i grafika kwige), Ilija Kneèvi} (tipografija),Olivera Stojadinovi} (pismo), Gordana Petrovi} (grafika), Jugoslav Vla-hovi} (ilustracija i grafika kwige) i Miodrag Bata Kneèvi} (plakat).

U jednom periodu u nastavi su u~estvovali i Sowa Lamut (grafika),Jovica Veqovi} (tipografija), Du{an Petri~i} (grafika kwige), Mio-drag Vuja~i} Mirski (crtawe i slikawe) i Mihal Kiraq (tipografija).

Primewena grafika je dinami~an i raznovrstan odsek koji prati sa-vremena tehnolo{ka zbivawa i aktivno u~estvuje u wima. U budu}nostiOdsek o~ekuje i prodor u nove oblasti kao {to su animacija, grafi~ko og-la{avawe i druge sfere umetni~kog izraàvawa.

Napomena: na IV godini student bira dva od mogu}a ~etiri predmeta koji su ozna~eni zvez-dicom (*)

Ateqe Grafika i kwiga

154)

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Pismo (osnove)

Fotografija (osnove)

Projektovawe oblika

Grafika (osnove)

Tipografija

Grafika*

Grafika kwige*

Ilustracija*

Pismo*

Ukupno

●

2––––28–2–2222–––––

20

▲

––––––6–––––22–––––

10

■

––––––4–––22–2–––––

10

Prva

●

2––––2–62–22–2–––––

16

▲

–––––––8–––2–4–––––

14

■

–––––––4––22–2–––––

10

Druga

●

2––2–––––2––––22–22

14

▲

––––––––––––––44–44

16

■

––––––––––––––22–22

8

Tre}a

●

22––2––––2–––––2222

12

▲

–––––––––––––––3333

16

■

–––––––––––––––2222

4

êtvrta

●

––2––––––2–––––4444

12

▲

–––––––––––––––7777

14

■

–––––––––––––––5555

10

Peta


Ateqe Grafi~ki dizajn

(155

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Pismo (osnove)


Projektovawe oblika

Grafika (osnove)

Tipografija

Grafi~ke komunikacije

Prostorna grafika

Plakat

Pismo

Ukupno

●

2––––28–2–2222–––––

20

▲

––––––6–––––22–––––

10

■

––––––4–––22–2–––––

10

Prva

●

2––––2–62–22–2–––––

16

▲

–––––––8–––2–4–––––

14

■

–––––––4––22–2–––––

10

Druga

●

2––2–––––2––––22222

16

▲

––––––––––––––33332

14

■

––––––––––––––22222

8

Tre}a

●

22––2––––2–––––2222

16

▲

–––––––––––––––444–

12

■

–––––––––––––––333–

9

^etvrta

●

––2––––––2–––––2222

12

▲

–––––––––––––––662–

14

■

–––––––––––––––333–

9

Peta


Odsek keramike osnovan je 1950. godine, dve godine po osnivawu same Aka-demije za primewenu umetnost. Osniva~ Odseka bio je prof. Ivan Tabako-vi}, akademski slikar, osvedo~eni znalac i qubiteq kerami~ke umetno-sti. Osnivawem Odseka keramike na Akademiji za primewenu umetnost poprvi put u na{oj sredini po~iwe keramika da se izu~ava na visoko{kol-skom nivou.

Od samog osnivawa prof. Ivan Tabakovi} se nalazio na ~elu Odseka,sve do odlaska u penziju 1971. godine. U toku svog pionirskog rada prof.Tabakovi} se sa svojim saradnicima susretao sa mnogim te{ko}ama veza-nim za re{avawe pitawa prostora, odgovaraju}e opreme i materijala ne-ophodnog za nastavu, kao i sa drugim problemima koji su pratili prve ko-rake u razvoju ove umetni~ke discipline.

Od te daleke 1950. godine kroz Odsek je pro{lo vi{e od 170 studenata,a prvi diplomirani student bila je Lucija Ban~ov-Veber koja je i danasjo{ aktivna kao stvaralac.

[to se profesionalnog, nastavni~kog i saradni~kog kadra ti~e krozOdsek je za sve ovo vreme pro{lo dvadeset li~nosti. To su bili profeso-ri: akademik Ivan Tabakovi} (svi umetni~ki predmeti), \or|e Rosi}

ODSEK KERAMIKE

156)

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Pismo (osnove)


Projektovawe oblika

Grafika (osnove)

Tipografija

Fotografija

Grafika kwige

Plakat

Pismo

Ilustracija

Ukupno

●

2––––28–2–2222––––––

20

▲

––––––6–––––22––––––

10

■

––––––4–––22–2––––––

10

Prva

●

2––––2–62–22–2––––––

16

▲

–––––––6–––2–4––––––

12

■

–––––––4––22–2––––––

10

Druga

●

2––2–––––2––––22–222

16

▲

––––––––––––––24–422

14

■

––––––––––––––22–222

10

Tre}a

●

22––2––––2–––––222––

14

▲

–––––––––––––––434––

11

■

–––––––––––––––322––

8

^etvrta

●

––2––––––2–––––44–––

12

▲

–––––––––––––––77–––

14

■

–––––––––––––––55–––

10

Peta


ateqe Fotografija

(industrijska keramika), Sergej Lebedev (tehnologija), Qubodrag Marin-kovi} Penkin (crtawe i slikawe), Mirjana Isakovi} (unikatna kerami-ka), Branislav Stajevi} (posudna keramika), Borivoje Dedi} (kerami~kidizajn), [andor Ki{ (tehnologija), i docent Velimir Vuki}evi} (uni-katna keramika). Osim navedenih, nastavnici su bili: Milutin Jovano-vi} (tehnologija), Milo{ \ermanovi} (tehnologija) i Zagorka Pejovi}(tehnologija), asistenti: Olgica Jeli} (unikatna keramika), BranislavSpasoj~evi} (posudna keramika), Predrag Radakovi} (posudna keramika) iMiroqub Drami}anin (kerami~ki dizajn), i stru~ni saradnici: Qubi{aRan~i} (grn~ar), êdomir Jovanovi} (grn~ar), Dragan Konakov (modelar),Jovan Vaci} (grn~ar), Milo{ Stani} (modelar), kao i demonstrator Ne-boj{a Mitri} (modelovawe).

Po~etak je bio vi{e nego skroman, keramika se radila u vidu modelo-vawa mawih skulptura, delimi~no u terakoti, a delimi~no su radovi biliglazirani grn~arskim glazurama. Posude su u to vreme modelovane ru~noili izvedene na kolu rukom majstora grn~ara, ~esto dekorisane bareqefomili grn~arskim bojama. Majstor grn~ar je u to vreme opsluìvao Odsek ucelosti.

Oko 1950. godine po~iwe da se radi fajansa i majolika u veoma oskud-nim uslovima i jednom drvnom pe}i. Kamenina i moderna tehnologija se unastavu uvode 1975, a prvi porcelan se realizuje tek 1977. godine.

U svom dosada{wem razvoju Odsek nije mnogo mewao svoju po~etnukoncepciju, nastoje}i da usvoji moderan duh evropske keramike, naro~itodolaskom visokokvalifikovanih profesora kakvi su bili \or|e Rosi} iwegove mla|e kolege ñ Mirjana Isakovi}, Branislav Stajevi} i BorivojeDedi}. Zahvaquju}i naporima i velikom doprinosu svih profesora, Odsekje kroz protekli, skoro pedesetogodi{wi period imao svoj konstantanuspon kako u pedago{kom pristupu, tako i u stalnoj te`wi za negovawemsavremenih shvatawa u umetnosti keramike.

Program Odseka keramike u svojoj koncepciji pruà studentima mo-gu}nost obrazovawa za sva tri segmenta kerami~ke umetnosti: unikatnu(skulpturalnu) keramiku, posudnu keramiku (keramiku na kolu) i kera-mi~ki dizajn. Osnovni ciq ovog sveobuhvatnog programa ima tendencijustvarawa kompletne kreativne li~nosti, {to zna~i da se svaki studentosposobi pre svega za samostalan rad, kako u zanatsko-tehnolo{kom, takoi u kreativnom smislu. U toku studija svaki student izu~ava tri osnovnastru~no-umetni~ka predmeta: unikatnu keramiku, posudnu keramiku i ke-rami~ki dizajn. Kroz sva tri predmeta ulaè se napor da se kod studenatarazvija ne samo kreativnost ve} i sposobnost za individualan i timskirad.

(157

Mnogostruka su znawa koja kostimograf sti~e u toku svog {kolovawa. Kaoprvo, sti~e {iroko likovno obrazovawe (crtawe, slikawe, akt, anatomija,teorija forme, istorija umetnosti, kostima i pozori{ta) izu~ava strukukroz procese projektovawa i oblikovawa odevnih predmeta od ideje dorealizacije (savremeno odevawe, scenski kostim, konstrukcija kroja). Fe-nomen oblikovawa ode}e suo~en je i sa procenama ekonomskog i dru{tve-nog polo`aja odre|ene sredine, kulturnog nasle|a, stepena industrijskerazvijenosti. Tim znawima treba dodati i ona posebna koja se odnose napozori{te, film, televiziju ili modne trendove. Da bi istovremeno ode-vao Hamleta, @izelu, pisara, lekarku ili kakvu pomodarku, kostimografmora biti spreman da u svakom ~asu ostvari ono {to od wega zahteva redi-teq, koreograf pojedinac ili modni biznismen. U tom smislu programOdseka mewao se neprekidno s namerom da ide ukorak s vremenom i razvo-jem dru{tva u celini.

Prvi {kolovani kostimograf, Milica Babi}, nastavnik kostima u[koli primewenih umetnosti, postala je 1948. godine profesor kostimana novoosnovanoj Akademiji primewenih umetnosti u Beogradu. Odmah za-tim, 1949. godine na Odsek dolazi Pavle Vasi} (istorija kostima), koji od-laskom Milice Babi} 1951. godine predaje jo{ i crtawe i slikawe i pro-jektovawe kostima. Tek {ezdesetih godina dolaze novi saradnici: ZoraDavidovi} postaje asistent Pavla Vasi}a (1960) a An|elka Slijep~evi}predaje savremeno odevawe (1961). Odlaskom Pavla Vasi}a u penziju (1968)predmet crtawe i slikawe preuzima @ivojin Kova~evi}, istoriju kostima(kasnije kostimografiju) Zora Davidovi}, a projektovawe scenskog kosti-

ODSEK KOSTIMA

158)

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Unikatna keramika

Kerami~ki dizajn

Posudna keramika

Tehnologija keramike

Modelovawe

Projektovawe oblika

Ukupno

●

2––––24–2––––222

14

▲

––––––8––––––222

14

■

–––––––––––––44–

8

Prva

●

2––––2–4––2222––

14

▲

–––––––8––2222––

16

■

––––––––––4222––

10

Druga

●

2––2–––––2442–––

16

▲

––––––––––644–––

14

■

––––––––––442–––

10

Tre}a

●

22––2––––2222–––

14

▲

––––––––––664–––

16

■

––––––––––442–––

10

^etvrta

●

––2–––––––222–––

8

▲

––––––––––864–––

18

■

––––––––––442–––

10

Peta


ma Du{an Risti} (1968). Tada su se stvorili uslovi za formirawe dva ate-qea ñ za savremeno odevawe i za scenski kostim. Osnivaju se studije III ste-pena. U javnosti se stvara veliko interesovawe za studirawe kostima {toje dalo nove uslove za angaòvawe novih nastavnika i saradnika. Na pred-met savremeno odevawe dolazi Qiqana @egarac-Deqa (1979), Gordana Komadje asistent An|elke Slijep~evi}, Milanka Berberovi} (1982) nasle|uje Du-{ana Risti}a, a Marina Naki}enovi} (1980) @ivojina Kova~evi}a.

Devedesetih godina Katedra kostima se deli na dva smera: savremenikostim i scenski kostim. Op{te likovno obrazovawe i osnove struke sti-cale su se na I, II i III godini da bi se na IV i V godini odvojila dva smeragde se izu~avala samo struka iz koje se diplomiralo.

U ciqu afirmacije struke Odsek kostima je organizovao brojne izlo`-be, modne revije, u~e{}a na sajmovima mode; ostvario je trajne kontakte sapozori{tem, Fakultetom dramskih umetnosti; realizovane su stalne eks-kurzije u zemqi i inostranstvu. Profesor Pavle Vasi} napisao je stru~nekwige Odelo i oru`je, Uvod u likovne umetnosti, No{wa naroda Jugoslavijekroz vekove, Uniforme srpske vojske, a profesor Zora Davidovi} Re~nikodevawa. Na Odseku kostima diplomiralo je vi{e od dve stotine kostimo-grafa me|u kojima je najve}i broj onih koji rade u struci.

Posle 50 godina obrazovawa kostimograf je postao vizionar koji una-pre|uje i stvara svojom intuicijom i svojim talentom u svim sredinama ukojima se traì wegova stru~nost.

Ateqe Savremeno odevawe

(159

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Savremeno odevawe

Scenski kostim

Kostimografija

Tekstil


Osnovi odevawa

Istorija dizajna

Pismo

Istorija pozori{ta

Ukupno

●

2––––28–2–––––22–2–

18

▲

––––––8––––––––2–––

10

■

–––––––––––––––––––

–

Prva

●

2––––2–62–––2–24–––

18

▲

–––––––6–––––––4–––

10

■

–––––––––––––––––––

–

Druga

●

2––2–––––24422–––––

18

▲

––––––––––4422–––––

12

■

––––––––––44–––––––

8

Tre}a

●

22––2––––26––2––2–2

20

▲

––––––––––8––2–––––

10

■

––––––––––10––––––––

10

êtvrta

●

––2––––––28––––––––

14

▲

––––––––––10––––––––

10

■

––––––––––10––––––––

10

Peta


Studije industrijskog dizajna uvedene su na Fakultetu primewenih umet-nosti i dizajna 1967. godine, prvo kao predmet a zatim kao smer koji je re-formom univerziteta 1987. godine prerastao u Odsek za dizajn industrij-skih proizvoda. Najzna~ajnija li~nost za osnivawe ovog odseka, wegovogformirawa i postavke rada je redovni profesor Bogoqub Teofanovi}, kojije na Fakultet do{ao 1962. godine. Uvode}i industrijski dizajn na Fakul-tet iskoristio je na najboqi na~in iskustva koja je stekao tokom specija-lizacije u londonskom Dizajn centru i u ateqeima za dizajn najpoznatijihdizajnera Italije i Francuske.

Odsek je po~eo kadrovski da se {iri dolaskom profesora \or|a Tela-revi}a 1977. godine, u zvawu docenta, za predmet produkt dizajn, i dola-skom profesora Koste Krsmanovi}a, kao asistenta za isti predmet, 1981.godine. Rezultati zajedni~kog rada kona~no odre|uju koncepcijska opre-deqewa Odseka industrijskog dizajna.

Studenti Odseka industrijskog dizajna biraju se na osnovu kreativ-nih sposobnosti i senzibiliteta, sposobnosti percepcije i ekspresije uvizuelnim medijima. Jedan od ciqeva Odseka je da sa~uva i podr`i daqe

Ateqe Scenski kostim

160)

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Scenski kostim

Savremeno odevawe

Kostimografija


Osnovi scenografije

Osnovi odevawa

Tekstil


Pismo

Istorija pozori{ta

Projektovawe oblika

Ukupno

●

2––––28–2––––––2–22––

18

▲

––––––8––––––––2–––––

10

■

–––––––––––––––––––––

–

Prva

●

2––––2–62–––2––4–2–––

18

▲

–––––––6–––––––4–––––

10

■

–––––––––––––––––––––

–

Druga

●

2––2–––––2442–––2–––2

20

▲

––––––––––442––––––––

10

■

––––––––––44––––2––––

10

Tre}a

●

22––2––––24–222–––22–

20

▲

––––––––––6–2–2––––––

10

■

––––––––––4–2–4––––––

10

^etvrta

●

––2––––––24–2––––––––

10

▲

––––––––––12–2––––––––

14

■

––––––––––6–4––––––––

10

Peta


ODSEKINDUSTRIJSKOGDIZAJNA

razvijawe prirodnih sklonosti i sposobnosti studenata za kreirawe ob-lika industrijskih proizvoda. Preostali ciqevi usmereni su na prezen-tovawe potrebnih ve{tina i znawa studentima kako bi se oni osposobilida ovladaju kompleksnim zadacima vezanim za industrijsku realizaciju ukreirawu savremenog arteficijalnog sveta.

Nastava na predmetu industrijski dizajn (projektovawe) sastoji se odkontinuirane serije projekata koji su razli~iti po sloènosti i obimu,prilago|eni uzrastu i u korelaciji sa ostalim predmetima na studijama.Nastava je izrazito individualnog karaktera {to podrazumeva mali brojstudenata. Tokom studija student se stalno suo~ava sa problemima i od wegase zahteva dono{ewe odluka od kojih neke mogu biti na osnovu objektivneanalize, dok su druge subjektivne i emotivne. Rad na ovim projektima pred-stavqa centralni deo nastave koja se svakodnevno obavqa u projektantskojsali i radionici. Razgovori i diskusije sa studentima u toku rada na raz-voju projekta predstavqaju najdirektniji i veoma efikasan deo nastave. Uovim diskusijama pored predmetnog nastavnika u~estvuju i nastavnici sadrugih predmeta (metodologija dizajna, tehnike prezentacije, grafikaproizvoda i tehnologija), kao i odgovaraju}i eksperti izvan Fakulteta.

Osnove dizajna, vanredni profesor Du{an Vuksan. Ra{~lawivawe i poj-movno istraìvawe sveta oblika. Upoznavawe sa likovnim elementima,wihovim me|usobnim odnosima i efektima koje stvaraju. Prakti~ne ve`beu kojima se linija, usmerenost (poloàj), veli~ina, tekstura (faktura),valer i boja koriste kao elementi dvodimenzionalnih i trodimenzional-nih kompozicija stvorenih od materijala sa razli~itim vizuelnim, tak-tilnim i fizi~kim osobinama.

Industrijski dizajn II, vanredni profesor Du{an Vuksan. Obliko-vawe jednostavnih upotrebnih predmeta zasnovano na li~nom iskustvuste~enom u procesu eksperimentisawa sa trodimenzionalnim modelima.Poseban naglasak u ovim ve`bama predstavqa traèwe razli~itih odnosaizme|u izgleda predmeta i wegovih upotrebnih i ergonomskih karakteri-stika. Razli~iti rukohvati, ru~ni alati i sl.

Industrijski dizajn III, vanredni profesor Miroqub Kosti}. Redi-zajn kao inovacija oblika zasnovana na istraìvawu tehni~ke strukture,ergonomskih parametara i namena aparata. Inovacija oblika zasnovana jena trì{nim parametrima. Grafika kao integralni deo oblikovnog pro-izvoda. Aparati za doma}instvo, hobi alati sa sopstvenim pogonom, belatehnika i sl. naj~e{}e su teme ovih ve`bi.

Industrijski dizajn IV, vanredni profesor Miroqub Kosti}. Obli-kovno jedinstvo sistema proizvoda ili jedinstvo proizvoda i okruèwa.Semanti~ka istraìvawa oblika. Grafika kao integralni deo oblikov-nog sistema proizvoda. Predmeti i oprema za profesionalnu ili javnuupotrebu naj~e{}e su teme ovih studija.

Industrijski dizajn V, vanredni profesor Kosta Krsmanovi}. Samo-stalan rad studenata na zadatku po sopstvenom izboru, ukqu~uju}i tu i iz-bor teme koja je obra|ivana na niìm godinama, gde se podrazumeva ori-ginalni individualni pristup i puna sloboda u oblikovawu. Druga temaje zadata i u najve}em broju slu~ajeva radi se u saradwi sa nekom zaintere-sovanom industrijom.

Predmeti usko vezani za struku na Odsekuindustrijskog dizajna

(161

Tehnike prezentacije I i II, docent Du{an Ne{i}. Upoznavawe, pra-vilan izbor i ovladavawe tehnikama profesionalne prezentacije u dizajnu,od izrade slobodoru~nih skica, koncept skica do finalnih prezenta-cionih crteà i jednostavnih modela, ukqu~uju}i tu i ma{insko tehni~kocrtawe. Program obuhvata ve}inu tehnika: olovka, pastel, gva{, air-brushitd. Ste~ena znawa i ve{tine kasnije se stalno usavr{avaju tokom rada naoblikovawu.

Metodologija dizajna III i IV, dr Ivan Petrovi}. Problem metodo-logije dizajna vi|en kao problem metoda selekcije. Ciq kursa je da upoznastudenta sa obe}awima i klopkama ªracionalnih dizajnerskih metoda´, daim omogu}i wihov li~ni izbor metoda i tehnika pogodnih za re{avaweodre|enih problema, ali isto tako prilago|enih i samoj li~nosti dizaj-nera. Naglasak je na eksperimentima i ilustracijama metoda koje su pra}e-ne teoretskim obja{wewima.

Grafika proizvoda III i IV, docent Slobodan Manojlovi}. Upoznavawesa osnovnim principima stilizacije, grafi~ke identifikacije i vizu-elne komunikacije. Projektovawe i primena na objektima i u projektimaindustrijskog dizajna. Na ovom predmetu studenti se tako|e upoznaju satehnikom grafi~ke prezentacije, karakteristi~nim materijalima i stan-dardima u oblasti grafi~kog dizajna.

Tehnologija II i III, dr Slobodanka Nikoli}. Programska materija po-deqena je na ~etiri dela: tehnologiju obrade metala ukqu~uju}i tu i fi-nalne obrade i za{tite, strukturu, svojstva i procese oblikovawa poli-mernih materijala, svojstva i procese prerade kerami~kih materijala inove kompozitne materijale. U okviru navedenih oblasti studenti sti~uznawa o razli~itim vrstama materijala, karakteristikama vezanim za wi-hovu primenu, kao i o mogu}nosti wihove industrijske prerade.

Istorija dizajna IV, dr Mirjana Teofanovi}. Ciq predmeta je da sekroz izlagawe istorijskog toka formirawa savremene koncepcije dizajnastudent upozna sa zna~ajnim doga|ajima iz istorije dizajna i autorima ~ijesu ideje i dela imali ovde presudan uticaj.

Verovatno da je najve}i izazov za budu}e industrijske dizajnere u po-ve}awu ªsvesti o dizajnu´ u delu dru{tva u kome deluju. Sada{we i budu}eopredelewe Odseka je prema tome u obrazovawu kreativne i tehni~ki ob-razovane li~nosti, sposobne za timski rad i re{avawe prakti~nih pro-blema. Povezivawem èqenog ªsa mogu}im´ moè se razvijati ªidentitetóbjekata dizajna u ovom delu sveta, koji na taj na~in obezbe|uje svoje mestona svetskom trì{tu.

162)

(163

Istorija umetnosti

Sociologija kulture

Metodika

Psihologija

Pedagogija

Engleski jezik

Crtawe

Slikawe

Anatomsko crtawe

Akt

Osnove dizajna

Industrijski dizajn

Tehnike prezentacije

Grafika proizvoda

Metodologija dizajna

Tehnologija

Istorija dizajna

Projektovawe oblika

Ukupno

●

2––––24–2–4–4––––2

18

▲

––––––4–––4–2––––2

12

■

––––––4–––4–2–––––

10

Prva

●

2––––2–4–––44––2––

16

▲

–––––––––––66–––––

12

■

–––––––4–––22–––––

8

Druga

●

2––2–––––2–4–222––

16

▲

–––––––––––10–22–––

14

■

–––––––––––6–2––––

8

Tre}a

●

22––2––––2–4–22–2–

18

▲

–––––––––––8–22–––

12

■

–––––––––––8–2––––

10

^etvrta

●

––2––––––2–4––––2–

10

▲

–––––––––––20––––––

20

■

–––––––––––6––––––

6

Peta


Pravo da konkuri{u za upis u prvu godinu osnovnih studija imaju svi kan-didati koji su stekli sredwe obrazovawe u ~etvorogodi{wem trajawu.

Kandidati koji nemaju zavr{enu sredwu {kolu polaù dopunski is-pit. Na dopunskom ispitu proverava se znawe kandidata iz predmeta:

ñ srpski jezik i kwièvnostñ istorijañ umetnost (istorija umetnosti).Ispit se polaè po programu za sredwe ~etvorogodi{we obrazovawe

umetni~ko-likovne struke.Svi kandidati koji podnose prijavu na konkurs za upis u prvu godinu

osnovnih studija polaù poseban ispit radi provere sklonosti i sposob-nosti za studije na Fakultetu primewenih umetnosti i dizajna.

Kandidati podnose 10 samostalnih radova iz oblasti primewenihumetnosti, likovnih umetnosti i dizajna u mapi veli~ine 70 × 100 cm sapunim imenom kandidata.

Radovi u rolnama se ne primaju.Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti za studije na Fakultetu

primewenih umetnosti i dizajna traje {est dana. Svakog dana kandidatirade po ~etiri sata na ispitnim zadacima prema slede}em programu:

a) Crtawe figure ñ zadatak se radi prvog i drugog dana ispita na svimodsecima;

b) Slikawe mrtve prirode ñ zadatak se radi tre}eg i ~etvrtog dana is-pita na svim odsecima, osim na odsecima Unutra{wa arhitektura, Pri-meweno vajarstvo i Industrijski dizajn.

Modelovawe prostorne kompozicije od datih elemenata ñ zadatak seradi tre}eg dana ispita samo na odseku Unutra{wa arhitektura.

Slikawe prostorne kompozicije iz prethodnog dana ñ zadatak se radi~etvrtog dana ispita samo na odseku Unutra{wa arhitektura.

Modelovawe prostorne kompozicije na osnovu datih elemenata (zada-ta geometrijska struktura i koli~ina materijala za vajawe) ñ zadatak se ra-di tre}eg i ~etvrtog dana ispita samo na odseku Industrijski dizajn.

Vajawe po modelu ñ zadatak se radi tre}eg i ~etvrtog dana ispita samona odseku Primeweno vajarstvo.

v) Rad na zadacima iz oblasti struke za koju se konkuri{e ñ zadaci serade petog i {estog dana ispita, svakog dana po jedan zadatak.

USLOVI UPISA

164)

Poslediplomske studije na Fakultetu primewenih umetnosti i dizajna uBeogradu (tada{wa Akademija) organizuju se od {kolske 1957/58. godine. Odte {kolske godine Fakultet je organizovao studije za sticawe stru~nog na-ziva specijaliste. Od {kolske 1974/75. godine Fakultet je organizovao po-red specijalisti~kih studija i magistarske studije. Od 1978. godine postojesamo studije za sticawe akademskog naziva magistra umetnosti.

Poslediplomske studije za sticawe stru~nog naziva specijaliste imalesu zadatak da pripremaju kadrove za u`e specijalnosti u odre|enoj umet-ni~koj oblasti.

Poslediplomske studije za sticawe akademskog naziva magistra pri-premaju kadrove za:

ñ umetni~ki rad,ñ umetni~ko-nastavni rad, ñ umetni~ko-istra`iva~ki rad.Specijalisti~ke i magistarske studije Fakultet je organizovao samo-

stalno a i u saradwi sa drugim zainteresovanim visoko{kolskim ustano-vama i radnim organizacijama.

Magistarske studije se organizuju iz odgovaraju}ih umetni~kih obla-sti za koje je Fakultet mati~an.

Na Fakultetu je do aprila 1998. godine odbraweno 79 specijalisti~kihradova i 111 magistarskih teza.

(165

SPECIJALISTI^KE I MAGISTARSKESTUDIJE

166) Branko [otra rektor\or|e Kreki} prorektor

\or|e Kreki} dekan

Aleksandar Sekuli} dekan 1957–1959

Vinko Grdan dekan 1959–1965

Milenko [erban dekan 1965–1967Rajko Nikoli} prodekan 1965–1967

Rajko Nikoli} dekan 1967–1973Aleksandar Toma{evi} prodekan 1967–1969Zvonimir Veber prodekan 1969–1973

Miodrag @ivkovi} dekan 1973–1977Sini{a Vukovi} prodekan 1973–1975Bogdan Kr{i} prodekan 1975–1977Bogoqub Teofanovi} prodekan 1975–1977

\or|e Rosi} dekan 1977–1979Vladimir Todorovi} prodekan 1977–1979Stjepan Fileki prodekan 1977–1979

Sini{a Vukovi} dekan 1979–1981Lidija Mi{i} prodekan 1979–1981Branislav Suboti} prodekan 1979–1981

Stjepan Fileki dekan 1981–1985Nikola Kuzmanovi} prodekan 1981–1983Bo`idar Xmerkovi} prodekan 1981–1985Zora Davidovi} prodekan 1983–1985

Gradimir Petrovi} dekan 1985–1987Slobodan \uri~kovi} prodekan 1985–1987Borislav Raki} prodekan 1985–1987

DEKANI I PRODEKANI

Rajko Nikoli} dekan 1987–1991Nikola Kuzmanovi} prodekan 1987–1991Branislav Stajevi} prodekan 1987–1989Miodrag Baji} prodekan 1989–1991

Miodrag @ivkovi} dekan 1991–1994Nikola Kuzmanovi} prodekan 1991–1994Miodrag Baji} prodekan 1991–1994

Kosta Krsmanovi} dekan 1994–1996Milanka Berberovi} prodekan 1994–1996Aleksandar Pajvan~i} prodekan 1995–1996

dr Branko Vujovi} dekan 1996–Miodrag Baji} prodekan 1996–Branislav Stajevi} prodekan 1996–1997

168) Ajzinberg Aleksandar, redovni profesor, stilska unutra{wa arhitektura,1984–1995, Andrejevi} Krsta, redovni profesor, slikarske tehnike,1956–1989, Andri} ing. @ivadin, predava~, tehnologija materijala, preple-taj, dekompozicija i kalkulacija, 1964–1967, Andri} Radivoje, vi{i umet-ni~ki saradnik, obrada drveta, 1974–1998, Arsi} mr Milovan, profesor,metodika likovnog vaspitawa, Atijas dr Branko, vi{i predava~, osnovinarodne odbrane, 1964–1967.

Babi} Milica, predava~, istorija kostima, 1948–1949, Baji} Miodrag, van-redni profesor, anatomsko crtawe, 1971–, Baji} Stanislav, redovni pro-fesor, istorija pozori{ta, 1967–1978, Baj~eti} Predrag, docent, istorijapozori{ta, 1963–1966, Banovi} dr Aleksandar, docent, pedagogija i metodi-ka, Bara~kovi} Sofronije, stru~ni saradnik, grafika kwige, 1952–1954 i1966–1985, Belobrk Mom~ilo, redovni profesor, istorija stilova i dizajna,1948–1972, Berberovi} Milanka, redovni profesor, scenski kostim, 1982–,Berenxija Mihailo, docent, metodika likovnog vaspitawa, 1968–1981, Bi-{evac Dragi{a, docent, tehnologija tekstila I, II, III, 1971–1982, Blanu{aMilan, redovni profesor, crtawe i slikawe, 1993–1995, Bo~ina Ranko, do-cent, name{taj, 1985–.

Vasi} dr Pavle, redovni profesor, istorija kostima, 1949–1968, Veber Zvo-nimir, redovni profesor, name{taj, 1961–1989, Veqovi} Ivana, docent, ob-likovawe tkanog tekstila, 1989–, Veqovi} Jovica, vanredni profesor, pi-smo, 1987–1994, Vidi} Milun, redovni profesor, modelovawe, 1994–, VildBorut, asistent pripravnik, fotografija, 1990–1995 i 1997, Vickovi} Se-lena, docent, crtawe i slikawe, 1989–, Vlahovi} Jugoslav, docent, plakat,1997–, Vriwanin Iva, prof. vi{e {kole, ru~no tkawe, 1948–1968, Vuja~i}Miodrag Mirski, redovni profesor, crtawe i slikawe, 1961–1997, Vujisi}Vojislav, redovni profesor, upotrebna plastika, 1964–1989, Vujovi} drBranko, redovni profesor, istorija umetnosti, 1985–, Vuki}evi} Velimir,docent, unikatna keramika, 1994–, Vukovi} Sini{a, redovni profesor,unutra{wa arhitektura I, 1968–, Vukosavqevi} Slobodan, vi{i predava~,tehnologija bojewa, {tampawe tekstila i tekstilne sirovine, 1962–1968,Vuksan Du{an, vanredni profesor, industrijski dizajn 1992–, Vuksanovi}Qubomir, stru~ni u~iteq, projektovawe scene i izvo|ewe u radionici,1969–1970, Vu~kovi} Milica, redovni profesor, grafika, 1980–.


A

B

V

(169

Gaberc Rudolf, redovni profesor, anatomija, 1962–1974, Gagovi} Ilinka,u~iteq prakti~ne nastave, krojewe i {ivewe, 1970–1971, Glid Nandor, re-dovni profesor, osnovi skulpture, 1975–1990, Gojkovi} Miodrag, vi{istru~ni saradnik, obrada metala, 1976–1993, Grasi Josip Pino u~iteq prak-ti~ne nastave, obrada kamena, 1948–1962, Grdan Vinko, redovni crtawe islikawe, primeweno slikarstvo i monumentalno slikarstvo, 1959–1966.

Davidovi} Zora, redovni profesor, kostimografija, stilski kostim,1961–1997, Dedi} Borivoj, vanredni profesor, kerami~ki dizajn, 1977–, De-ni} Desimir, asistent, anatomsko crtawe, 1998, Despi} Zorica, predava~, en-gleski jezik, 1963–1981, Dimitrijevi} Dragoqub, vanredni profesor, crtawei modelovawe, 1989–, Dodig Aleksandar, redovni profesor, pismo, 1971–,Doj~inovi} Zoran, stru~ni u~iteq, projektovawe scene i izvo|ewe u ra-dionici, 1963–1969, Doki} Nikoli} Danka, vanredni profesor, crtawe islikawe, 1973–1997, Dragovi} Jasna, docent, TV i filmska scenografija,1989–, Drami}anin Miroqub, asistent pripravnik, kerami~ki dizajn,1997–, Drvenica Sawa, asistent pripravnik, name{taj, 1994–.

\ermanovi} Milo{, nastavnik, kerami~ka tehnologija, \oki} dr Dimi-trije, docent, {tampani tekstil i tehnologija materijala, 1968–1972, \oli}dr Slobodanka, vi{i predava~, engleski jezik, 1987–, \or|evi} dr Zvoni-mir, predava~, anatomija, 1966–1967, \or|evi} dr Miroslav, redovni pro-fesor, osnovi nauke o dru{tvu, 1963–1964, \uli} Milan, stru~ni sarad-nik, grafika kwige, 1998–, \uri} mr Bal{a, asistent, istorija umetnosti,1990–, \uri~kovi} Slobodan, vanredni profesor, crtawe i slikawe, 1972–.

@egarac Deqa Qiqana, redovni profesor, savremeno odevawe, 1979–, @iv-kovi} Miodrag, redovni profesor, skulptura u prostoru i arhitekturi,1968–1994, @ivkovi} ing. Radisav, predava~, nacrtna geometrija i tehni~-ko crtawe, 1965–1967, @iki} Sini{a, docent, crtawe i slikawe, 1997–, @u-wi} Kusovac Gordana, vanredni profesor, restauracija i konzervacija, 1992–.

Zari} Petar, stru~ni u~iteq, stru~no crtawe i detaqisawe, tehnologijadrveta, 1948–1965, Zekovi} Zvonimir, vanredni profesor, restauracija ikonzervacija, 1992–, Ze~evi} Stanko, vanredni profesor, crtawe i slika-we, 1996–, Zlamalik Matija, redovni profesor, plakat, 1950–1965.

Isakovi} Tikve{a Mirjana, redovni profesor, unikatna keramika, 1971–.

Jankovi} Du{an, predava~, oprema kwige, 1948–1950, Jankovi} Zorica, van-redni profesor, primeweno vajarstvo, 1991–, Jankovi} Qubodrag, redovniprofesor, akt, 1962–1997, Jelenak Miroslav, nastavnik, engleski jezik,1965–1967, Jeli} Olgica, asistent pripravnik, unikatna keramika, 1989–1993,Jeremi} Vojislav, u~iteq prakti~ne nastave, krojewe i {ivewe, 1964–1967,Jovi~i} Vladimir, predava~, ONO i DSZ, 1980–1982, Jovanovi} Aleksandar,asistent, primewena grafika, 1955–1959, Jovanovi} ing. Milutin, vanred-ni profesor, tehnologija keramike, 1966–1967, Jovanovi} ^edomir, u~iteqprakti~ne nastave, unikatna keramika, 1952–1979, Jorga~evi} Milutin, na-stavnik, prepletaj i tekstilne sirovine.

G

D

\

@

Z

I

J

170)

Kaì} Dragoqub, redovni profesor, fotografija, 1968–1987, Kajtez Slo-bodan, docent, slikarske tehnike, 1996–, Karanovi} Branimir, redovniprofesor, fotografija, 1996–, Kvanduk Konstantin, u~iteq prakti~ne na-stave, obrada gipsa, 1963–1977, Kvitak Frawo, u~iteq prakti~ne nastave,obrada drveta, 1948–1972, Kewalo Stevan, stru~ni saradnik, 1976–1997, drKi{ [andor, redovni profesor, 1989, dr Klai} Dragan, vanredni profe-sor, istorija pozori{ta, 1978–1990, Kneèvi} Ilija, docent, tipografija,1995–, Kneèvi} Miodrag Bata, docent, plakat, 1997–, Kova~evi} @ivojin,redovni profesor, crtawe i slikawe, 1953–1983, Kolari} dr Stanislava,vanredni profesor, istorija umetnosti, 1948–1961, Komad Gordana, docent,savremeno odevawe, 1989–, Konakov Miodrag, umetni~ki saradnik, kera-mi~ki dizajn, 1969–1994, Korka Jovan, predava~, unutra{wa arhitektura,1948–1949, Kosti} Vladimir, vanredni profesor unutra{wa arhitektura,1994–, Kosti} Miroqub, vanredni profesor, industrijski dizajn, 1996–,Kreki} \or|e, redovni profesor, istorija stilova i unutra{wa arhitek-tura, 1948–1973, Krièk Jovan, predava~, rad u pozori{tu, 1950–1961, Kri-{~inski Branislav, stru~ni u~iteq, tehnologija boja, arhitektonsko sli-kawe, tehnologija slikarstva, zidno slikarstvo, 1948–1962, Krsmanovi}Kosta, vanredni profesor, produkt dizajn, 1981–, Krsti} Aleksandar, van-redni profesor, vrtna arhitektura, 1955–1956, Kru{~i} Milo{, vi{ipredava~, osnovi narodne odbrane, 1964–1967, Kr{i} Bogdan, redovni pro-fesor, grafika kwige, 1962–1997, Kuzmanovi} dr Nikola, redovni profe-sor, nacrtna geometrija i perspektiva, 1968–, Kuki} @ivorad, redovniprofesor, TV i filmska scenografija, 1965–.

La|u{i} Marko, docent, ve~erwi akt, 1998–, Lazin dr Smiqan, redovniprofesor, sociologija kulture, 1973–, Lazovi} mr Miroslav, asistent pri-pravnik, zidno slikarstvo, 1997–, Lali} Ratko, redovni profesor, 1994–,Lamut Sowa, asistent, grafika, 1975–1979, Lebedev dr Sergej, vanredniprofesor, unikatna hemija i tehnologija keramike, 1954–1965, Liki} Bori-voje, redovni profesor, plakat, 1962–1997, Lu~ev Ivan, docent, anatomija,1951–1958.

Make{ Branislav, redovni profesor, grafika, 1963–1998, Mandi} Zoran,redovni profesor, crtawe i slikawe, 1975–1995, Manojlovi} Slobodan, do-cent, grafika proizvoda, 1997–, Mari} Vladimir, u~iteq prakti~ne na-stave, oprema kwige sa tipografijom, 1963–1964, Mari} Lutvija, vi{istru~ni saradnik, {tampawe tekstila, 1976–, Markovi} dr Danilo, docent,osnovi nauke o dru{tvu, 1965–1967, Markovi} Mom~ilo, redovni profe-sor, akt, 1975–1993, Marinkovi} Qubodrag, vanredni profesor crtawe islikawe, 1964–1988, Marciki} Ivana, vanredni profesor nacrtna geomet-rija i perspektiva, 1971–, Mar{i}evi} Tawa, asistent, unutra{wa arhi-tektura, 1990–, Matlas Viqem, asistent, primewena plastika, modelova-we, obrada gipsa, 1954–1956, Ma|ari} Vlado, predava~, osnovi nauke odru{tvu, Medi} Milorad, redovni profesor, konzervacija, 1978–1991,Mijatovi} Aleksandar, asistent pripravnik, unutra{wa arhitektura,1992–1996 i 1997, Mikari} Mileta, asistent pripravnik, zidno sli-karstvo 1991–1996, Milenkovi} Andrija, asistent, primewena grafika,1960–1964, Milkovi} Tomislav, predava~, ONO i DSZ, 1983–, Milo{evi}

K

L

M

(171

Mom~ilo, vi{i predava~, istorija pozori{ta, 1955–1961, Milo{evi} Sta-nislav, vi{i stru~ni saradnik, bojewe i {tampawe tekstila, 1953–1955,1970–1974, Milutinovi} Sne`ana, asistent pripravnik, nacrtna geomet-rija sa perspektivom, 1998–, Mirkovi} Dragoslav, stru~ni saradnik, 1988–,Mitrinovi} Dragutin, redovni profesor, unikatni tekstil, 1955–1971,Mirkov Svetozar, umetni~ki saradnik, umetni~ka obrada metala, 1994–,Mitri} Neboj{a, asistent, primewena plastika i modelovawe, 1955–1961,Mitrovi} Mihajlo, redovni profesor, mali urbanizam i hortikultura,1975–1981, Mi{evi} Radenko, redovni profesor, teorija forme, 1974–1979,Mi{i} Lidija, redovni profesor, modelovawe, 1975–1997, Mladenovi}Petar, docent, pismo, 1952–1961, Mujxi} Jankovi} Vesna, vanredni profe-sor, oblikovawe industrijskog ({tampanog) tekstila, 1984–1994.

Naki}enovi} Marina, vanredni profesor, crtawe i slikawe, 1980–, Ne-{i} Du{an, docent, tehnike prezentacije, 1989–, Ne{i} Marija, vi{istru~ni saradnik, savremeno odevawe 1972–1977, Nikoli} Branislav, redov-ni profesor, fotografija, 1978, Nikoli} Du{an, redovni profesor, crta-we i modelovawe, 1964–1988, Nikoli} \or|e, predava~, osnovi narodne od-brane, 1964–1967, Nikoli} dr Milanka, vanredni profesor, tehnologijatekstila I,II,III, Nikoli} Rajko, redovni profesor, primeweno slikarstvo,1952–1991, Nin~i} Olivera, docent, oblikovawe tekstila (osnovi), 1995–,Novakovi} Milan, asistent pripravnik unutra{wa arhitektura, 1994–1998.

Ogwanovi} Mirko, docent, crtawe i slikawe, 1992–.

Pavlovi} Branislav, asistent, grafi~ke komunikacije, 1963–1988, Pajvan-~i} Aleksandar Aleks, redovni profesor, grafi~ke komunikacije, 1971–, Pa-li{a{ki Milan, redovni profesor, unutra{wa arhitektura II, 1974–1994,Panti} Jovan, asistent, restauracija i konzervacija, 1990 –, Parli} Jovan,predava~, pedagogija i metodika 1963–1967, Peji} dr Zora, predava~, engle-ski jezik Pejovi} Zagorka, visoki stru~ni saradnik, kerami~ke tehnike,1968–1982, Pejovi} Ninela, vanredni profesor projektovawe tekstila1975–1985, Peri} Aleksandar, nastavnik, francuski jezik, Peri} Jefta,redovni profesor, ve~erwi akt, crtawe i slikawe, 1948–1967, Petkovi}Blagoje, u~iteq prakti~ne nastave, fotografija, 1964–1967, Petkovi}Zvonko, docent, stilska unutra{wa arhitektura, 1998–, Petkovi} Stoja-din, samostalni umetni~ki saradnik, tehnike zidnog slikarstva, 1978–, Pe-tri~i} Du{an, vanredni profesor, grafika kwige, 1986–1991, Petrovi}Vladislav, stru~ni u~iteq, oblikovawe gipsa, 1961–1962, Petrovi} Gorda-na, docent, grafika, 1996–, Petrovi} Gradimir, redovni profesor, zidnoslikarstvo, 1963–, Petrovi} Dragomir, vanredni profesor, pozori{nascenografija, 1972–, Petrovi} dr Ivan, redovni profesor, metodologijadizajna, teorija dizajna, 1987–, Petrovi} Qiqana, docent, scenski kostim,1997–, Petrov Mihailo, redovni profesor, primewena grafika, crtawe islikawe, 1951–1966, Petrovi} Nevenka, redovni profesor, oblikovaweindustrijskog tekstila, 1956–1988, Piperski @ivojin, vanredni profesor,nacrtna geometrija i tehni~ko crtawe, 1951–1966, Pomori{ac Vasa, van-redni profesor, tehnika monumentalnog slikarstva, 1950–1961, Popovi}Qubica, nastavnik, istorija umetnosti 1963–1967, Popovi} Miodrag Mi{a,

N

O

P

172)

asistent, primewena plastika i modelovawe, 1950–1955, Popovi} ing. Pe-tar, predava~, tehnologija materijala, prepletaj, dekompozicija i kalku-lacija 1957–1962, Pute{ Ajdin, samostalni umetni~ki saradnik, obradakamena, 1963–.

Radakovi} Predrag, asistent pripravnik, posudna keramika, 1995–, Raden-kovi} @ivorad, vi{i umetni~ki saradnik, obrada gipsa, 1979–, Radovano-vi} Milica, vanredni profesor, kostimografija, 1997–, Radovi} dr Ranko,redovni profesor, estetika moderne, arhitekture i dizajn 1987–1990, sa-vremena arhitektura 1997–, Radojevi} dr Sini{a, redovni profesor, ana-tomija, 1958–1961, Radosavovi} dr Ilija, redovni profesor, osnovi mark-sizma, 1978–1992, Rado~aj Frawo, predava~, pismo, 1948–1948, Raja~i} @eqko,asistent pripravnik, pismo, 1997–, Rajkovi} Mila, vanredni profesor,istorija umetnosti, 1964–1980, Raki} Borislav, redovni profesor, crtawei slikawe, 1961–, Rankovi} dr Milan, vanredni profesor osnovi nauke odru{tvu i sociologija umetnosti, 1965–1973, Ran~i} Svetozar, vi{i pre-dava~, pedagogija i metodika, 1949–1976, Risimovi} Bogi}, vanredni profe-sor, crtawe, 1975 –1981, Risti} Du{an, redovni profesor, scenski kostim,1968–1980, Rozi} dr Vladimir, redovni profesor, istorija umetnosti,1985–1996, Rosi} \or|e, redovni profesor, kerami~ki dizajn, 1955–1987,Ros~i} Ratko, predava~, dekompozicija, kalkulacija i prepletaj tkanina,1962–1965, Ruti} Vladimir, u~iteq prakti~ne nastave, obrada metala,1955–1974.

Sager Vjekoslav, docent, slikarske tehnike 1988–1995, Samarxija dr Milo{,predava~, osnovi nauke o dru{tvu, Samarxi} Radomir, asistent priprav-nik, restauracija i konzervacija, 1997–, Sekuli} Aleksandar, redovni pro-fesor, nacrtna geometrija, istorija stilova i enciklopedija gra|evinar-stva, 1950–1968, Simonovi} Jadranka, vanredni profesor, tapiserija, 1987–,Slijep~evi} An|elka, redovni profesor, savremeno odevawe, 1962–1997,Smiqani} ing. \or|e, vanredni profesor, nacrtna geometrija i tehni~kocrtawe, 1963–1964, Spasoj~evi} Branislav, asistent pripravnik, posudnakeramika, 1990–1994, Stajevi} Branislav, redovni profesor, posudna ke-ramika, 1975–, Stamenkovi} Miroqub, docent, primeweno vajarstvo, 1991–,Stankovi} Radeta, redovni profesor, vajawe, 1948–1968, Stan~u Dojna,vi{i stru~ni saradnik, oblikovawe unikatnog i industrijskog tekstila,1972–1983, Stoiqkovi} dr Ivanka, docent, poznavawe materijala i tehno-logija I,II, Stojadinovi} Olivera, docent, pismo, 1995–, Stojanovi} Dani-lo, docent, unutra{wa arhitektura I, 1981–, Stojanovi} Dobri, vanredniprofesor, crtawe i slikawe, 1997–, Stojanovi} Dragoslav Sip, redovniprofesor, teorija forme, 1949–1976, Stani} Milo{, stru~ni saradnik, ob-rada gipsa, 1996–, Studin Marin, predava~, modelovawe, 1948–1949, Stu-par Slavko, redovni profesor, name{taj, 1980–, Suboti} Branislav, re-dovni profesor, oblikovawe unikatnog tekstila, 1972–1992.

Tabakovi} Ivan, redovni profesor, unikatna keramika, crtawe i slika-we, projektovawe i modelovawe, 1948–1971, Tavri} Dragutin, vanredniprofesor, istorija stilova, 1968–1980, Telarovi} \or|e, docent, produktdizajn, 1977–1988, Teofanovi} Bogoqub, redovni profesor, produkt dizajn,

R

S

T

(173

1963– 1995, Te{i} dr Vladeta, redovni profesor, pedagogija sa osnovamapsihologije, Todi} dr Milanka, docent, istorija umetnosti, 1996–, Todoro-vi} Vladimir, redovni profesor, zidno slikarstvo, 1963–, Toma{evi}Aleksandar, vanredni profesor, monumentalno, slikarstvo, 1962–1968, To-ma{evi} Mirjana, asistent, grafika, 1998–.

]iri} Milo{, redovni profesor, grafi~ke komunikacije, 1964–1997, ]i-ri} Rastko, vanredni profesor, grafika kwige, 1994–.

Uro{evi} Milivoje, predava~, marksizam, 1949.

Fileki Stjepan, redovni profesor, pismo, 1961–1993.

Huter Anton, vanredni profesor, oprema kwige, crtawe i ve~erwi akt,1948–1961.

Cvetkovi} Zlatko, vi{i stru~ni saradnik, horizontalno tkawe teksti-la, 1997–, Crv~anin Qubivoje, docent, {tampawe tekstila, kalkulacija iprepletaj, 1955–1960.

^elebonovi} Aleksa, redovni profesor, istorija umetnosti, 1976– 1985.

Xmerkovi} Bo`idar, redovni profesor, grafika, 1964–1996.

[erban Milenko, redovni profesor, pozori{na, scenografija, 1948– 1970,[otra Branko, redovni profesor, ornamentika, crtawe i slikawe, crta-we ve~erweg akta, 1948–1960.

]

U

F

H

C

^

X

[

Za sve nastavnike i saradnike navedeno je najvi{e zvawe u koje su bili izabrani tokomrada na fakultetu zakqu~no sa sednicom Nastavno-umetni~ko-nau~nog ve}a Univerzitetaumetnosti od 2. juna 1998. godine.

174) Dalekih pedesetih godina ovoga veka, posle poloènog prijemnog ispitaokupismo se u prostorijama Akademije primewenih umetnosti, u zgradineposredno iza Konaka Knegiwe Qubice. ªIspit zrelosti´ ñ Vi{i te~ajniispit (kako se tada zvala Velika matura), ostala je za nama. U prvoj godinistudija svi smo bili zajedno, a Crtawe nam je predavao sjajan, zagonetan usvojoj jednostavnosti, profesor Jefta Peri}, uz uobi~ajenu re~enicu ªE,sinko moj´. Po tada{wem reìmu studija, odlazak na izabrani Odsek,predvi|en je bio za starije godine.

Susret i upoznavawe sa prof. Pavlom Vasi}em, nas je ~ekao u slede}ojgodini, i ona do|e! Predmet Slikawe. Profesor postavqa mrtvu prirodu idaje uputstva. Ulazi posle izvesnog vremena u na{u klasu zbog korekture, iposle izvr{ene korekture, svakom studentu na tabli ispisuje ªslobodno,{iroko i sveè´!. To je bio moto i sr` shvatawa slikarstva profesora Pa-vla Vasi}a. Ovo shvatawe, kao i su{tinu problema vezanih za valerske vred-nosti svih boja spektra, profesor Vasi} je nastojao i uspevao, u ve}inislu~ajeva, da prenese i usadi u nas. Zna~aj organizacije predmeta u prostoru,raspored likovnih elemenata u wemu, a kao centralni problem kostimi-rana figura u istom prostoru, svakodnevna je preokupacija i programskisadràj drugih predmeta koje je tako|e vodio prof. Vasi} i predavao nama,budu}im kostimografima. To su Istorija kostima i Projektovawe kostima,koje je u jednom periodu profesor spojio u predmet Kostimografija. Os-novno pravilo koje se moralo zapamtiti, bilo je po{tovawe i povezivawesvih elemenata koji grade celinu ne izneveravaju}i kanone, istorijskuistinu, valerske vrednosti odabranog koloristi~kog kqu~a. Uz sve navede-no, ne sme se zanemariti svoj li~ni odnos, svoj stvarala~ki impuls i vizija.

Profesor nam je govorio, u nameri da demistifikuje struku, da jeprojektovawe kostima za bilo koji scenski medij, specifi~no zanimawe,profesija koja je upu}ena na rad u timu, rad sinhronizovanih funkcijamnogih ruku majstora izvo|a~a koji samo zajedni~kim funkcionisawemmogu da dovedu do finalnog ciqa, realizovanog scenskog dela.

Gotovo redovno nas je upu}ivao, potse}ao i upozoravao da mi nismoizabrali samostalno i nezavisno zanimawe kojim }emo mo}i da se bavimou osami, za{ti}eni zidovima ateqea, nego profesiju ~iji je najvi{iumetni~ki domet mogu}e dosti}i samo uz li~ne sposobnosti, znawe i ume-}e, uporednim i istrajnim radom i u grupi saradnika izvo|a~a, bilo da seradi u pozori{tu ili za film.

Se}awe na dragog nam profesora ne}e, niti moè da izbledi. Bila jesre}a i ~ast ali i odgovornost biti studentom dr P. Vasi}a, sre}a zbog

SLOBODNO, [IROKO I SVE@ESe}awe na dragog profesora Pavla Vasi}a

(175

prilike i mogu}nosti da se ~uje i nau~i, sazna. âst, jer stepen i nivo we-govog znawa i talenta wegova svestrana interesovawa i aktivnosti, masaobjavqenih radova, mogli su samo da imponuju, inspiri{u ali i da veomaobavezuju. I zato, sva se}awa koja naviru u bezbroj situacija kroz koje pro-lazimo u struci i van we, osta}e ìva do kraja na{ih ìvota: ªSlobodno,{iroko i sveè´, odzvawa}e u u{ima svakog nekada{weg studenta Kosti-ma, re~i profesora Pavla Vasi}a, ispisivane na crta}im tablama, wego-vom rukom!

ZORA @IVADINOVI]-DAVIDOVI]

(177Obrazovawe dramskih umetnika na fakultetskom nivou po~iwe u Srbiji1937. godine. Tada je na novoosnovanoj Muzi~koj akademiji formiran Po-zori{ni odsek, na kojem je nastava izvo|ena sedam godina, sve do ameri~-kog bombardovawa Beograda u aprilu 1944. godine, kada su i sve druge javneinstitucije prekinule rad.

Iako su studije na Pozori{nom odseku bile prevashodno okrenuteglumi, studenti su se bavili i reìjom svojih ispitnih ve`bi i predsta-va. Ve}ina tada{wih studenata je nastavila i posle rata da se bavi pozori-{tem i filmom, a neki od wih su postali zna~ajna imena na{e kulture iumetnosti, pa i nastavnici na kasnije osnovanim {kolama za {kolovaweumetnika u dramskim umetnostima. To su bili: Rado{ Novakovi}, Qiqa-na Krsti}, Mira Trailovi}, Mi}a Tomi}, Nada Kasapi}, Bora Hanauska idrugi.

Nakon zavr{etka Drugog svetskog rata pristupilo se obnovi ukupnogsistema visoko{kolskog obrazovawa, a posebna pa`wa je posve}ena {ko-lovawu kadrova za potrebe filma i pozori{ta. Zato je Vlada FNRJ 5. maja1947. godine donela odluku o otvarawu Visoke {kole za filmsku glumu ireìju. [kola je zapo~ela rad sa 24 odabrana studenta glume i 11 studenatafilmske reìje, prethodno odabranih u vi{e ve}ih kulturnih centara Ju-goslavije (Zagreb, Qubqana, Sarajevo, Skopqe) jer je Visoka {kola za film-sku glumu i reìju imala savezni karakter.

Posle prvog tromese~ja odràni su kontrolni ispiti, na kojima jeizvr{en kona~an izbor kandidata, pa je {kolovawe nastavilo 14 studenataglume i 6 studenata reìje.

U julu 1948. godine Visoka {kola za filmsku glumu i reìju raspisujekonkurs za prijem na dva postoje}a odseka, ali i na dva nova ñ za filmskesnimateqe i za filmske organizatore. Na konkurs se prijavilo preko 400kandidata, a na sva ~etiri odseka ukupno je primqeno 67 studenata.

Te {kolske godine snimqene su filmske ve`be ªProsjak Luka´ premaA. [enoi i ªMati´ prema romanu M. Gorkog. U reìji Vjekoslava Afri}a,profesora i direktora {kole, snimqen je dugometra`ni igrani film ªVo-lovi dolaze´, koji }e biti vrlo uspe{no prikazivan na redovnom bioskop-skom repertoaru pod nazivom ªBarba @vane´.

Vlada FNRJ je prvo donela predlog o preimenovawu Visoke filmske{kole u Akademiju za filmsku umetnost, a 1950. godine donosi re{ewe ospajawu Visoke {kole za filmsku glumu i reìju sa Akademijom za pozo-ri{nu umetnost.

Akademija za pozori{nu umetnost osnovana je 11. decembra 1948. ured-bom Vlade FNRJ, a za prvog direktora imenovan je poznati kwièvnik Du-

FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI

{an Mati}. Prijemni ispiti su odràni u januaru 1949, a odmah nakon togaje po~ela i nastava.

Iako je u uredbi o osnivawu Akademije bilo navedeno da }e biti {ko-lovani glumci, rediteqi i pozori{ni stru~waci, u narednoj deceniji nastudije su primani samo pozori{ni rediteqi i glumci. U prvoj generaci-ji {kolovale su se ~ak tri klase glumaca (profesori Mata Milo{evi}, JozoLauren~i} i Bojan Stupica) i dve klase rediteqa (profesori Hugo Klajn iBojan Stupica). Na kraju prve godine studija polagan je kontrolni ispit,kojim je izvr{en definitivan izbor studenata za nastavak {kolovawa.

Spajawem Akademije sa Visokom filmskom {kolom izvr{eno je utapa-we filmske {kole u pozori{nu, jer je zadràno ime Akademije za pozori-{nu umetnost, a uga{ena je nastava filmskih predmeta, iako je 1952. godinena Akademiji kra}e vreme predavao Slavko Vorkapi}, poznati ameri~kiteoreti~ar i prakti~ar filma.

U to vreme Akademija je radila u dve zgrade u najuèm centru Beograda,u ul. Usko~koj br. 2a i ul. Vuka Karaxi}a br. 12.

U prole}e 1952. prikazana je diplomska predstava prve generacije glu-maca. Bila je to predstava ªPosledwi´ M. Gorkog, klase profesora MateMilo{evi}a i asistenata Miroslava Belovi}a i Soje Jovanovi}. U toj pr-voj generaciji diplomirali su, izme|u ostalih, Olivera Markovi}, MajaDimitrijevi}, Vlastimir Stoiqkovi}, Predrag Lakovi}, Mihailo Vik-torovi}, Olga Stanisavqevi}, Stojan De~ermi}, Du{an Jak{i} i drugi.

Me|u rediteqima prve generacije najpoznatiji su Dimitrije \urko-vi}, Milenko Mari~i}, Aleksandar \or|evi} i Slavoqub Stefanovi}.

Po~etkom {ezdesetih godina Akademija po~iwe da pro{iruje delatnostuvo|ewem novih odseka, za {ta je u velikoj meri zasluàn tada{wi dekanprof. Vjekoslav Afri}. On je sa velikom energijom pokrenuo i inici-jativu za izgradwu nove zgrade Akademije, koja bi odgovarala i za pozori{-ne i za filmske odseke.

Prvi studenti Odseka za dramaturgiju primqeni su 1960, prva genera-cija organizatora upisuje se na studije 1961, Odsek kamere po~iwe s radom1970, Odsek montaè 1971. godine. Od {kolske 1969/70. godine studentifilmske reìje se ve} od prijemnog ispita odvajaju od pozori{ne reìje.

Akademija za pozori{nu umetnost je 1962. godine promenila naziv uAkademija za pozori{te, film, radio i televiziju i tako je svoj naziv pri-lagodila novim sadràjima rada, a krajem 1973. godine odredbom Zakona ovisokom {kolstvu dobija sada{wi naziv ñ Fakultet dramskih umetnosti(pozori{ta, filma, radija i televizije), skra}eno FDU.

Pro{irewem delatnosti dotada{we prostorije Fakulteta postaju te-sne i nepodesne, pa 1968. po~iwe dugo o~ekivana i planirana izgradwa novezgrade, u koju }e se Fakultet useliti novembra 1974. godine. Zgrada ima 10hiqada kvadratnih metara korisne povr{ine i gra|ena je za specifi~nunastavu umetni~kih disciplina pozori{ta filma, radija i televizije.Nije izgra|en jedino aneks sa filmskim i televizijskim ateqeima. Oni sesada grade u delu zgrade koji je bio predvi|en za skladi{te i radionice, pa}e izgradwom ta dva ateqea biti re{eno pitawe prostora za prakti~nu na-stavu filma i televizije.

Fakultet pripada jugoslovenskom visoko{kolskom sistemu i udruèn je uUniverzitet umetnosti, zajedno sa Fakultetom muzi~ke umetnosti, Fakul-tetom likovnih umetnosti i Fakultetom primewenih umetnosti i dizajna.

U stalnom radnom odnosu sa punim radnim vremenom nalazi se 40 re-dovnih profesora, 13 vanrednih profesora, 17 docenata, 26 asistenata iasistenata pripravnika. U nastavi u~estvuju i stru~waci iz prakse, kojisu sa Fakultetom vezani radnim odnosom do tre}ine radnog vremena: 4 re-dovna profesora, 3 vanredna profesora, 10 docenata i 1 asistent.

Fakultet ima deset katedara. To su: Katedra za glumu, Katedra za pozo-ri{nu i radio reìju, Katedra za dramaturgiju, Katedra za pozori{nu iradio produkciju, Katedra za filmsku i televizijsku reìju, Katedra zafilmsku i televizijsku produkciju, Katedra za filmsku i televizijsku ka-meru, Katedra za filmsku i televizijsku montaù, Katedra za snimawe iobradu zvuka, Katedra za teoriju i istoriju.

Nastavnici i saradnici na svim katedrama su iz redova najzna~ajni-jih jugoslovenskih umetnika iz oblasti pozori{ta, filma, radija i tele-vizije, koji su svojim delima vrlo prisutniu na{oj javnosti.

Teorijske i stru~ne predmete vode priznati stru~waci sa nau~nimzvawima, autori brojnih nau~nih radova i univerzitetskih uxbenika.

Nastava je organizovana u devet grupa, a zavr{etkom studija sti~u se slede-}a stru~na zvawa: diplomirani glumac, diplomirani pozori{ni i radiorediteq, diplomirani dramaturg, diplomirani pozori{ni i radio produ-

Delatnost Fakultetadramskih umetnosti

(179

Umetnici i umetni~ki saradnicikoje {koluje FDU

Umetni~ki rad na Fakultetu dramskihumetnosti

180)

cent, diplomirani filmski i televizijski rediteq, diplomirani film-ski i televizijski producent, diplomirani filmski i televizijski snima-teq, diplomirani filmski i televizijski montaèr, diplomirani snima-teq zvuka.

Kandidati za studije na FDU, pored zadovoqavawa op{tih uslova kojeZakon propisuje za upis na fakultete, polaù i ispit za proveru sklono-sti i sposobnosti za studije. Na svim grupama postoje posebni prijemniispiti, kojima se vr{i vi{estepena selekcija kandidata na osnovu razli-~itih prakti~nih zadataka, testova, pismenih radova i intervjua.

Na konkurs za polagawe prijemnog ispita godi{we se prijavi izme|u600 i 900 kandidata, a na studije se primi od 60 do 70 studenata, odnosno,izme|u 5 i 10 studenata na svaku od devet grupa studija.

Kao i na ve}ini drugih visoko{kolskih institucija i na FDU studije tra-ju ~etiri godine (osam semestara), sa obavezom redovnog poha|awa nastavei uz veliki broj prakti~nih radova i ve`bi.

Diplomirani studenti FDU i srodnih fakulteta posle osnovnih stu-dija mogu nastaviti {kolovawe na magistarskim studijama, gde se sti~e na-ziv magistra nauka iz oblasti teatrologije ili filmologije. Nastava namagistarskim studijama traje dve godine, od kojih je prva posve}ena teorij-skoj nastavi, a na drugoj se radi magistarska teza, uz individualnu nastavusa mentorom.

Do sada nisu bile organizovane magistarske studije na kojima se sti~ezvawe magistra umetnosti, jer za takve specijalisti~ke studije, koje su pre-vashodno posve}ene umetni~koj praksi, bili bi potrebni posebni uslovii velika finansijska sredstva.

Na Fakultetu dramskih umetnosti moè se prijaviti i braniti dok-torska teza iz oblasti za koje je Fakultet mati~an.

Kao proizvod nastavnog procesa ponekad se ve} na prvoj godini studijastvaraju dela, proizvod zajedni~kog rada profesora i studenata, koja Fa-kultet u razli~itim oblicima prikazuje javnosti. Pored redovnog u~e{}ana doma}im i me|unarodnim studentskim festivalima i skupovima umet-ni~kih {kola, Fakultet posebno prikazuje radove studenata zavr{nih go-dina kao redovan deo repertoara pozori{ta, festivalskih priredbi, re-pertoara jugoslovenskih bioskopa i sli~nih manifestacija. Ve}i deo tihumetni~kih proizvoda ura|en je u zajednici sa profesionalnim institu-cijama pozori{ta, filma, radija i televizije. Takvo povezivawe omogu}a-va bogatiju opremu i boqe uslove rada, ali olak{ava i javne nastupe. Te{koda bi bilo mogu}no prona}i neku od zna~ajnijih institucija na{e delat-nosti u kojima nisu radili studenti zavr{nih godina Fakulteta dramskihumetnosti. Time se istovremeno ostvaruju dva ciqa: studenti svoje zavr{-ne radove obavqaju u profesionalnim uslovima, a istovremeno se ukqu~ujuu rad profesionalnih institucija.

Fakultet pripada kategoriji umetni~ke institucije koja u znatnoj merineguje teorijske osnove svojih umetnosti. U tu svrhu osnovan je Institut zapozori{te film, radio i televiziju, koji organizuje i objediwava nau~no-istraìva~ki rad na Fakultetu i brine o izdava~koj delatnosti, gde se ob-

Nau~no istraìva~kirad

Reìm studija

javquju rezultati istraìvawa i druge stru~ne kwige. Do sada je, posred-stvom Instituta, Fakultet uradio vi{e samostalnih istraìvawa i u~e-stvovao u ~etiri velika interdisciplinarna istraìvawa, koja je finan-siralo Ministarstvo za nauku i tehnologiju. Institut je sada opremqen sa,za na{e prilike, solidnom tehni~kom bazom od desetak kompjuterskih je-dinica.

Radi ostvarivawa svojih osnovnih funkcija Fakultet je formirao poseb-ne slu`be u nastavi:

Pozori{ni i radio studio obezbe|uje uslove za studentske ve`be i is-pitne predstave. U okviru studija je Kamerna scena i Radio studio.

Filmski i televizijski studio obezbe|uje uslove za realizaciju ve`bii filmova i televizijskih emisija. Filmski i televizijski ateqe se nala-ze u fazi izgradwe, a postoji vi{e filmskih i elektronskih montaà, dveprojekcione dvorane, filmoteka, tehnika za snimawe i rasvetni park.

MR SRETEN JOVANOVI]

(181

Stru~ne slu`be u nastavi

Pozori{na akademija osnovana je 11. decembra 1948. godine, ukazom koji supotpisali tada{wi savezni ministar za prosvetu i kulturu Rodoqub ô-lakovi} i mar{al Tito, kao op{tejugoslovenska visoka {kola, za razlikuod ve} postoje}e Qubqanske akademije i Zagreba~ke akademije koja je bila uplanu. Juna 1949. godine polaù prvi ispit tri prve klase glume koje su vo-dili profesori Mata Milo{evi}, Jozo Lauren~i} i Bojan Stupica. Maja1951. godine na sceni Beogradskog dramskog pozori{ta izvedene su prvejavne predstave studenata tre}e godine glume u klasi Mate Milo{evi}a, a26. maja 1952. godine ista klasa je diplomirala klasi~nim dijalozima.

U tom prvom periodu profesori glume su, osim pomenutih, bili i Jo-à Ruti}, Viktor Star~i}, Tomislav Tanhofer, Josip Kulunxi}, Nada Riz-ni} i Ra{a Plaovi}. Profesori drugih stru~no-umetni~kih predmeta bi-li su Obrad Nedovi}, Karlo Buli}, Konstantin Eger, Qerka Pej~i}, TamaraPolonska i dr Branivoj \or|evi}. Prvi asistenti za predmet gluma bilisu Miroslav Belovi}, Soja Jovanovi} i Zoran Ristanovi}. Ubrzo se pojavi-la nova generacija asistenata koji su u slede}em periodu prerasli u vrsneprofesore glume i kroz niz godina predstavqali glavnu pedago{ku i krea-tivnu snagu Katedre za glumu: Miwa Dedi}, Ogwenka Mili}evi}, MilenkoMari~i} i Predrag Baj~eti}. Kra}e vreme glumu su predavali i QiqanaKrsti}, Branko Ple{a i Jovan Putnik. Od kraja {ezdesetih godina do da-nas pojavquju se profesori stru~no-umetni~kih predmeta, me|u kojima suDragoslav Jankovi}-Maks, Qiqana Gruji}-Erenrajh, dr Qiqana Mrki}-Po-povi}, Jovanka Bjegojevi}, Milovan Ga|anski, En Denis, Radovan Kneè-vi}, Sofija Barac, Ferid Karajica, Lejla Manxuka, Marina Markovi}, drDragan Popov. U nastavi glume, pored nekada{weg asistenta Arse Jovano-vi}a, javqa se i nova generacija profesora: dr Vladimir Jevtovi}, GordanaMari}, Branislav Mi}unovi} i Biqana Ma{i}, kao i najmla|a generacijaasistenata: Varja \uki}, Du{an Petrovi} i Pavle Lazi}, kao i asistentina drugim stru~no-umetni~kim predmetima: Biqana Slovi}, Branka Pu-ji}, Slobodan Be{ti} i dr Vladan Vuka{inovi}. Kra}e vreme u nastaviglume su u~estvovali docent Milo{ Lazin i saradnici Boro Stjepanovi},Gorica Popovi} i Mirjana Karanovi}.

Generacije glumaca prido{lih iz svih krajeva biv{e Jugoslavije stu-dirale su glumu na na{oj {koli i bile su u prvoj liniji pozori{nih pro-fesionalaca i ranije i dana{we Jugoslavije. Mnoge nagrade na festivalimakojima su nagra|eni na{i studenti ili biv{i studenti, kao i uspe{no u~e-stvovawe na mnogim susretima pozori{nih {kola, uveravaju da je nivo na-stave na Katedri za glumu vrlo visok i da daje maksimalne rezultate.

(183KATEDRA ZA GLUMU

NASTAVA

Prijemni ispit se sastoji iz dva dela.U prvom {irem izboru (500 do 800 kandidata posledwih godina) pred

Komisijom za prijemni ispit izvodi se program sastavqen od tri zadatka:monologa iz komedije doma}eg autora, monologa po slobodnom izboru (o~e-kuje se dramski monolog) i pesme po slobodnom izboru. Komisija moè dazatraì i dodatne zadatke: improvizacije, skice za imitacije itd.

U drugom, uèm izboru kandidati prolaze testove iz stru~no-umet-ni~kih predmeta, pismeni rad, eventualno diferencijalni ispit za onekoji nisu zavr{ili sredwu {kolu, eventualno psiho-test. U dogovoru sapredsednikom Komisije vr{i se izbor zadataka za pokazivawe u uèm iz-boru (od 15 do 30 kandidata), a bira se do 12 kandidata za studente glume.

184)

Uslovi upisa

Gluma

Gluma praksa (pozori{te, film, TV)

Gluma ñ maska

Dikcija

Tehnika glasa

Scenski pokret

Igre

Scenske borbe

Scenska akrobatika

Istorija svetskog pozori{ta i drame

Istorija jugoslovenskog pozori{ta i drame

Istorija filma

Psihologija

Teorija kulture sa sociologijom umetnosti

Strani jezik

Ukupno

10––22222122–2–2

29

I

10––22222122–2–2

29

II

10–1322221222–22

33

III

10–1322221222–22

33

IV

815–2111––––––––

28

815–2111––––––––

28

815–––––––––––––

23

V VI VII

815–––––––––––––

23

VIII

Broj ~asova nedeqno po semestrimaPredmet

Gluma ve`be

Gluma ñ seminar

Gluma ñ maska

Gluma ñ kostim

Gluma ñ konsultacije

ili B ñ Stru~no-umetni~ki predmeti (glas)

Dikcija ñ ve`be

Dikcija ñ konsultacije

Tehnika glasa ñ ve`be

Tehnika glasa ñ konsultacije

Ukupno prakti~ni rad

22–––

212–

9

I

22–––

212–

9

II

211––

212–

9

III

211––

212–

9

IV

–1–11

1–1–

5

–1–11

1–1–

5

––––X

––XX

V VI VII

––––X

––XX

VIII

Broj ~asova nedeqno po semestrimaObavezni prakti~ni rad

A ñ Mati~ni predmet (do 5 ~asova)

Nastavni planDiplomirani glumac

(185

Fakultet je osnovan decembra 1948, uredbom Vlade FNRJ kao Akademija zapozori{nu umetnost. Na Akademiji su postojala samo dva smera: gluma ireìja. Reìju su predavali Bojan Stupica, dr Hugo Klajn i Josip Kulunxi},kojima }e se, posle fuzije sa Visokom filmskom {kolom 1952, prikqu~itiVjekoslav Afri}. Scenografiju je predavao Milenko [erban. Wima }e se upedago{kom radu postupno pridruìvati i diplomirani studenti reì-je: Miroslav Belovi} (od 1948. nastavnik glume, a od 1970. nastavnik pozo-ri{ne reìje), Borjana Prodanovi} (od 1961), Dimitrije \urkovi} (od 1969)ñ koji }e do penzionisawa, u zvawu redovnih profesora, aktivno u~estvo-vati u razvoju Katedre. Od 1964. nastavu radio reìje, u zvawu docenta, vo-di Mira Trailovi}.

Kao samostalna katedra, u ~etvorogodi{wem trajawu, Katedra za pozo-ri{nu i radio reìju postoji od 1967/68. {kolske godine, do kada su stu-denti upisivali odsek reìje, a opredeqivale za pozori{nu reìju poslepoloènog ~etvrtog semestra.

Glavne stru~no-umetni~ke predmete na Katedri danas predaju redovniprofesori: Dejan Mija~, Qubomir Dra{ki}, Svetozar Rapaji}, SlavenkoSaletovi} ({ef Katedre), Darko Tati}, Miodrag Taba~ki, Egon Savin,Nikola Jevti}, Sergej Hara{i}, Ivana Vuji}, docent i Alisa Stojanovi} iJago{ Markovi}, asistenti pripravnici.

Studije Pozori{ne i radio reìje do danas je upisalo ukupno 358 stu-denata, a diplomiralo 173 (119 po sada{wem reìmu studija). U {kolskoj1996/97. upisano je ukupno 25 studenata (6+4+7+8).

Na prvu godinu studija mogu se upisati lica koja imaju sredwe obrazovaweu ~etvorogodi{wem trajawu svih struka i zanimawa, i lica bez sredwegobrazovawa koja poloè dopunske ispite.

Svaki kandidat radi obavezan ku}ni rad na zadati dramski tekst: ana-lizu teksta i projektovawe predstave, koji predaje uz prijavu prijemnog is-pita.

Video projekcija jedne pozori{ne predstave (po zavr{enom gledawukandidat pi{e komentar, pisawe traje 30 minuta).

Test informisanosti iz oblasti pozori{ne umetnosti i op{te kul-ture.

Usmeni ispit pred Komisijom (obrazloèwe postavki iz pismenograda), provera osnovnih znawa iz oblasti pozori{ta, drame kao i drugihumetni~kih oblasti.

Posle prvog eliminacionog dela ispita Komisija donosi odluku okandidatima koji sti~u pravo da pristupe drugom delu ispita.

Testovi iz radio reìje, ose}awa za prostor, sluha i ritma. Prakti~an rediteqski rad: ve`ba sa dva lica (analiza dve radwe u

sukobu).Razgovor sa Komisijom.

Na osnovu pokazanog uspeha na ispitu, Komisija donosi odluku oprijemu 5 studenata.

KATEDRA ZAPOZORI[NU I RADIO RE@IJU

Uslovi upisa

186)

Otvarawem Visoke {kole za filmsku glumu i reìju, 5. maja 1947. godine,zvani~no je po~ela nastava i proizvedene su prve filmske ve`be: ªProsjakLuka´ prema A. [enoi i ªMati´ prema romanu M. Gorkog, u reìji Vjeko-slava Afri}a, profesora i direktora {kole, kao i dugometra`ni igranifilm ªVolovi dolaze´ koji je prikazivan u redovnom bioskopskom reper-toaru pod nazivom ªBarba @vane´. Od 1950. godine izvr{eno je spajawe Vi-soke filmske {kole sa Pozori{nom akademijom. Iako je tokom 1952/53. natada{woj Akademiji nastavu o filmu drào poznati holivudski filmskistru~wak Slavko Vorkapi}, nastava o filmu postepeno zamire i svodi sejedino na upoznavawe op{tih filmskih pojmova. Uvo|ewe nastave o fil-mu u {irem smislu bilo je uslovqeno razvojem same {kole, ali pre svegarazvojem i napredovawem kinematografije kod nas. Nastavnici se u svomradu nisu mogli oslawati ni na {ta drugo osim na sopstvene predstave o

Nastavni plan / Diplomirani pozori{ni i radio rediteq

Pozori{na reìja ñ Poetika

Pozori{na reìja ñ Praktika

Radio reìja

Filmska reìja

Televizijska reìja

Scenografija i kostimografija

Dramaturgija

Dikcija

Organizacija pozori{ta

Primewena muzika



Istorija filma

Istorija umetnosti

Psihologija

Estetika


Strani jezik

Ukupno

66–––222–22––2–––2

26

I

66–––222–22––2–––2

26

II

66–2–22––222–22–22

32

III

66–2–22––222–22–22

32

IV

662–22––2––22–22––

28

662–22––2––22–22––

28

662–––––––––––––––

14

V VI VII

662–––––––––––––––

14

VIII


Pozori{na reìja ñ praktikum

Radio reìja


Televizijska reìja


6–2–

8

I

6–2–

8

II

6–––

6

III

6–––

6

IV

62–2

10

62–2

10

62––

8

V VI VII

62––

8

VIII


KATEDRA ZA FILMSKUI TELEVIZIJSKURE@IJU

pedago{kim metodama i na znawa o filmu koja su stekli u sopstvenoj prak-si. Zato je sistemski rad u nastavi mogao da po~ne tek kad je na{a kinema-tografija dospela u zreliju i ozbiqniju fazu, kada su umetnici osokoqenisopstvenim rezultatima zasluìli da vaqana iskustva prenesu mladim ge-neracijama.

Po~etak {kolske 1961/62. ozna~io je uvo|ewe stalne nastave predmetafilmska reìja. Zaslugom tada{weg dekana Akademije profesora Vjeko-slava Afri}a, nastava filma uneta je u nastavne programe {kole. Studentisu se upisivali na grupu reìje, a nakon druge godine mogli su da se opredeleza pozori{nu ili filmsku reìju. Tada su uvedeni predmeti: istorijafilma ñ predava~ Vladimir Petri}, teorija filma ñ predava~ Du{anStojanovi}, tehnologija filma ñ predava~ Predrag Deliba{i}, filmskamontaà ñ predava~ Marko Babac, televizijska reìja ñ predava~ SavaMrmak. Filmsku reìju predavao je Vjekoslav Afri}, a zatim Rado{ Nova-kovi} i Aleksandar Sa{a Petrovi}. Bez uvo|ewa ovih predmeta i ostva-rivawa ozbiqnog nivoa prakti~ne nastave, na{a {kola ne bi bila ono {todanas jeste ñ ozbiqna umetni~ka {kola u kojoj se nastava filma i televizi-je predaje na zavidnom akademskom i stru~nom nivou.

[kolske 1967/68. kona~no je osnovana Katedra za filmsku i televizij-sku reìju. Od tada po~iwe i nagli uspon kvaliteta obrazovawa o filmu iteleviziji. Danas se na Katedri predaju 24 stru~na predmeta koji omogu}ujusvestrani oblik obrazovawa umetnika.

Od koncepcije nastave u klasama do koncepcije nastave po godinama,Katedra je mewala i unapre|ivala svoje programe sa ciqem da studentimapruì pre svega tehni~ko-tehnolo{ka znawa kao osnov zanata, a potom mo-gu}ni razvoj jedne kreativne autorske li~nosti. Ovo je pra}eno pove}animbrojem prakti~nih radova, od 3 do 7 godi{we. Filmovi na{ih studenatau~estvovali su na mnogim svetski va`nim festivalima i dobijali mnogevisoke nagrade, {to je posebno priznawe kvalitetu nastave, a na{ fakul-tet svrstava u rang visokih filmsko-televizijskih obrazovnih institu-cija. Reìju na Katedri predaje sedam redovnih profesora i tri docenta.Svi oni su istaknuti rediteqi, ~ije profesionalne karijere predstavqajunerazdvojivi deo na{e kulture i ~ija imena zna~e u svetskim razmerama.Mladi profesorski kadar ~ine tako|e zna~ajni stvaraoci filma i televi-zije, ~ija pedago{ka iskustva ve} sad ulivaju sigurnost za budu}nost na{eKatedre.

Naglim razvojem medija filma i televizije i uvo|ewem potpuno novihtehnologija, otvaraju se neslu}ena poqa i mogu}nosti reìje. Nove oblastirazvile su kompjutersku tehnologiju, multimedijalni pristup reìji, kaoi mogu}nosti interaktivnih komunikacija. U na{im programima ve} senalaze elementi iz kojih }emo razvijati i ove nove oblasti i prona}i do-stojno i ~asno mesto jednom starom zanatu, reìji, ~ija kreativna i umet-ni~ka iskra pleni pa`wu ve}, evo, pedeset {kolskih godina.

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela.Prvi deo:a) saèta analiza igranog filma ñ pismeno,b) izrada rediteqskih zadataka ñ pismeno,v) pismeni test iz oblasti filmske i op{te kulture.

(187

Uslovi upisa

Drugi deo:usmeni ispit (razgovor s kandidatom, odbrana scenarijskog rada, pro-

veravawe op{tih znawa iz oblasti filma i televizije na osnovu obavezneliterature).

Tre}i deo:a) snimawe kratkih ve`bi filmskom i video tehnikom u studiju i na

terenu, montaà ve`bi uz u~e{}e demonstratora, b) snimawe kratkih igranih scena u TV studiju,v) usmena odbrana prakti~nih radova, g) pitawa iz oblasti koje obuhvata obavezna literatura.

188)

Nastavni planDiplomirani filmski i televizijski rediteq

Filmska reìja

Filmska reìja ñ dokumentarni i namenski film

Televizijska reìja

Filmski i televizijski scenario

Filmska montaà

Filmska i televizijska kamera

Reìja zvuka

Snimawe i obrada zvuka

Filmska produkcija

Televizijska produkcija

Elektronska montaà

Likovna kultura


Tehnologija filma

Tehnologija televizije

Primewena muzika

Medijumi masovnih komunikacija

Istorija filma

Teorija filma


Estetika

Psihologija


Strani jezik

Ukupno

8––222–2–––2–2–2–2–22––2

30

I

8––222–2–––2–2–2–2–22––2

30

II

82–22–2–2–––––22–22––2–2

32

III

82–22–2––2––––22–22––2–2

32

IV

10242––––––––2–––––4––2––

26

10242––––––––2–––––4––2––

26

8–42––––––2–––––2–––––2–

20

V VI VII

8–42––––––2–––––2–––––2–

20

VIII


Grupa za dramaturgiju osnovana je 1960. a na prvu godinu studija primqenoje 14 studenata. Utemeqiva~ ovih studija bio je prof. Josip Kulunxi}, dram-ski pisac, pozori{ni rediteq i dotada{wi nastavnik glume i pozori{nereìje. ªZadavao sam odre|ene teme, ideje i po~etne sukobe, zahtevaju}i daih studenti dramatur{ki obrade i pro~itaju na jednom od slede}ih ~asova,posle ~ega bi se, obavezno, razvila obimna diskusija, koju sam, prirodno,usmeravao i davao iscrpna teorijska obja{wewa kada je to bilo potrebno´.Ovu metodu je prihvatio i prof. Ratko \urovi}, filmski scenarista, kojije od 1961. predavao filmski scenario. ªPodjednako je postojala te`wa dase, kroz studije, u slu{aocu razvija potreba za stvarawem originalnih um-jetni~kih radova iz jednog ili vi{e ovih medijuma, kao i to da se osposobii spremi zrela i darovita li~nost, sa razvijenom kriti~kom i teorijskommi{qu u prakti~nom radu´.

Dolaskom novih nastavnika, krajem 60-ih, oboga}ivao se teorijski sadr-àj nastave. Prof. Slobodan Seleni} je upu}ivao studente u dramske prav-ce XX veka, prof. Jovan Hristi} im je pro{irivao saznawa od Aristotelo-ve ªPoetike´ do francuskog klasicizma, prof. Vladimir Stamenkovi} ihje uvodio u dramske teorije XVII–XIX veka i u poetiku radio-drame, a prof.Qubi{a \oki} upoznavao ih je sa tehnikama drame. Krajem 70-ih godina zaasistente se biraju diplomirani dramaturzi sa ove grupe, koji zatim po-staju nastavnici: za predmet dramaturgija prof. Vesna Jezerki}, a za pred-met filmski i TV scenario prof. Petrit Imami i prof. Neboj{a Pajki}.Oni upotpuwavaju nastavu analizama dramskih i filmskih dela. Metod na-stave koju su uveli profesori Josip Kulunxi} i Ratko \urovi} nastavqaju,u duèm ili kra}em periodu, prof. Filip David, prof. @ivojin Pavlo-vi}, prof. Vlastimir Radovanovi}, prof. Du{an Kova~evi} i prof. Gor-dan Mihi}.

Katedra za dramaturgiju je, zajedno sa Katedrom za teoriju i istoriju,pokrenula 1971. teatrolo{ke i filmolo{ke poslediplomske studije, nakojima je magistrirao jedan broj svr{enih studenata dramaturgije, kao ipolaznika s drugih grupa onda{we Akademije za pozori{te, film, radio iTV, a isto tako i s drugih fakulteta u Jugoslaviji. Na tim studijama preda-vali su profesori Ratko \urovi}, Slobodan Seleni}, Jovan Hristi} i Vla-dimir Stamenkovi}, nastavnici s Katedre za teoriju i istoriju, i gostuju-}i profesori s drugih fakulteta.

Danas ovu Katedru sa~iwavaju nastavnici, za predmet dramaturgija:prof. Filip David (I godina), prof. Jovan Hristi} i docent mr DubravkaKneèvi} (II godina), prof. Vesna Jezerki} i asistent Bo{ko Milin (IIIgodina) i docent Nenad Proki} (IV godina); a za predmet filmski i TV

(189KATEDRAZA DRAMATURGIJU

Filmska reìja

Televizijska reìja

Dokumentarni film



6––2

8

I

6––2

8

II

6–22

10

III

6–22

10

IV

6222

12

6222

12

62––

8

V VI VII

62––

8

VIII


scenario: prof. Neboj{a Pajki} (I godina), prof. Petrit Imami (II godi-na), prof. dr Maja Volk (III godina) i prof. @ivojin Pavlovi} (IV godina).

Do 1996. godine na dramaturgiji je diplomirao 181 student, a 41 apsol-virao. Mnogi diplomirani dramaturzi postali su ugledni dramski piscii filmski scenaristi, poznati pozori{ni i filmski kriti~ari, ceweniupravnici pozori{ta i kulturnih ustanova, urednici radio i televizij-skih stanica, dramaturzi u pozori{tima, na filmu, radiju i televiziji.Dobitnici su mnogih nagrada i priznawa.

Program prijemnog ispita na dramaturgiji sastoji se, u prvom delu, od pro-vere sklonosti i sposobnosti kandidata na osnovu originalnog rada kojiprethodno predaju (pozori{na ili radio drama, filmski ili TV scenario,ili teorijski rad) i dva pismena rada koja pi{u na fakultetu (analizafilma i kreativni rad po zadatoj dramskoj situaciji); u drugom delu, u uèmizboru, s kandidatom se razgovara o radovima, pro~itanim dramama, vi|e-nim pozori{nim predstavama, filmovima, televizijskim serijama i dra-mama, i proverava wihovo predznawe o dramskoj i filmskoj umetnosti, kaoi op{te znawe o svetskoj i doma}oj kwièvnosti.

190)

Uslovi upisa

Dramaturgija


Pozori{na reìja

Televizijska reìja

Filmska reìja



Istorija filma

Teorija filma

Estetika

Psihologija


Strani jezik

Ukupno

86–––2–2––––2

20

I

864––2–2––––2

24

II

864–42222–222

36

III

86––42222–222

32

IV

106–2––2–4–2––

24

106–2––2–4–2––

24

86–––––––2–––

16

V VI VII

86–––––––2–––

16

VIII


Nastavni planDiplomirani dramaturg

Dramaturgija


Pozori{na reìja


532

10

I

532

10

II

64–

10

III

64–

10

IV

64–

10

64–

10

64–

10

V VI VII

64–

10

VIII


1970. godine, na tada{woj Akademiji za pozori{te, film, radio i televi-ziju, na inicijativu grupe profesora filmskog smera otvara se Grupa zafilmsku kameru. Iste godine odràvaju se prvi prijemni ispiti i po~iweda studira prva generacija budu}ih filmskih snimateqa.

Osniva~ Katedre bio je Vladeta Luki} (1910–1978), pre II svetskog ratafilmski amater, diplomirani pravnik, a od oslobo|ewa istaknuti sni-mateq vi{e od 40 kratkometra`nih filmova kao i vi{e igranih filmo-va, od 1960. godine jedini predava~ predmeta filmska kamera na filmskojreìji. Profesori prvih generacija studenata su bili istaknuti film-ski umetnici i teoreti~ari: Rado{ Novakovi}, Branibor Debeqkovi},Du{an Stojanovi}, Vladimir Poga~i}, Marko Babac, Pavle Vasi}, VladaPetri}... [kolske 1972/73. nastava na tre}oj godini se pro{iruje na kolorkinematografiju dolaskom Predraga Popovi}a sa studija filmske kamereu Pragu, a 1973/74. Nikola Majdak na ~evrtoj godini po~iwe da predaje spe-cijalna i trik-snimawa kao i animaciju, ~ime se kompletira nastava glav-nog predmeta filmske kamere. U staroj zgradi Akademije odvijala se uglav-nom teoretska nastava zbog nedostatka prostora za prakti~an rad, ali sustudenti i sa skromnim tehni~kim sredstvima snimali godi{we mno{t-vo kratkih filmova i to na formatu 35 mm.

Prate}i razvoj potreba elektronike, 1978. godine uvodi se predmet teh-nologija televizije, koji predaje Miroslav Borisavqevi}, kasnije Aleksan-dar Todorovi}; a 1980. godine i predmet TV-kamera, koji postaje drugi glav-ni predmet.

[kolske 1994/95. godine Katedra je pionirskom ulogom na FDU pokre-nula akciju uvo|ewa ra~unara, odnosno digitalne tehnologije u nastavi.Pored nabavke hardverske konfiguracije dat je i predlog novih metodskihjedinica u nastavi za predmete kamera, fotografija i animacija, jer di-gitalna slika u procesu stvarawa, kasnije i obrade, dobija u svetu filma,videa i fotografije sve zna~ajniju ulogu. Od {kolske 1996/97. godine odr-àva se nastava i u novom Centru za digitalnu sliku.

Studije filmske i TV-kamere traju 4 godine (8 semestara) i na wima sepored teoretske nastave radi i niz samostalnih i zajedni~kih ve`bi ñfilmovi ili video radovi. Student sti~e titulu diplomiranog filmskogi TV snimateqa mada se mnogi jo{ tokom studija opredequju za film, radna TV ili fotografiju u svojoj profesionalnoj orijentaciji.

Za proteklih 27 godina postojawa Katedre diplomiralo je preko 110studenata koji su za svoje filmove osvajali niz nagrada na festivalima uzemqi i inostranstvu, a wihov kreativan rad je najsigurniji oslonac sva-kog novog projekta na filmu, televiziji i u drugim multimedijskim pro-cesima. Diplomirani studenti kamere na{e {kole nosioci su mnogobroj-nih nagrada na festivalima u Puli, Beogradu, Bitoqu i Herceg Novom kaoi jedini nosioci nagrade ªKristalna prizma´ ve} nekoliko godina, koja sedodequje za najboqi snimateqski rad u dana{woj Jugoslaviji.

Na Katedri danas postoje tri osnovna predmeta: filmska kamera (Dra-gan Jovanovi}, docent, Milorad Glu{ica, vanredni profesor, AleksandarKajevi}, docent, Predrag Popovi}, redovni profesor), televizijska kame-ra (Vojislav Opsenica, vanredni profesor) i fotografija (Milan Mile-tin, vanredni profesor), pored ostalih stru~nih i teoretskih predmeta, saistaknutim profesorima i asistentima.

(191

KATEDRA ZA FILMSKUI TELEVIZIJSKUKAMERU

192)

Prijemni ispit je provera op{te kulture, sposobnosti i sklonosti za stu-dije filmske i TV kamere. Sastoji se od re{avawa testa, predaje 10 c/b fo-tografija ve}eg formata koje pokazuju kandidatovu fotografsku aktivnostpre dolaska na FDU, snimawe foto-aparatom na zadatu temu i video kame-rom kao i pismene analize filmskog inserta, koji se zavr{ava duìm in-tervjuom.

* Student koji diplomira TV-kameru, u VII-om i VIII-om semestru ima jo{po dva ~asa Televizijske kamere nedeqno.

Uslovi upisa

Filmska kamera

Televizijska kamera

Fotografija

Likovna kultura

Primewena optika

Strani jezik

Tehnologija foto filmske slike


Filmska reìja

Dokumentarni film

Snimawe zvuka

Filmska montaà

Filmska produkcija


[minka

Scenografija

Animacija

Primewena muzika

Istorija umetnosti

Istorija filma

Teorija filma


Ukupno

8–422222–2–2––––––––––

26

I

8–422222–2–2––––––––––

26

II

6442–22–2––22–––––––––

28

III

8442–22–2––2–2––––––––

28

IV

844–––2–––2–––2–––222–

28

84*4–––2––––––––2––222–

26

6–––––––––––––––222242

22

V VI VII

6–––––––––––––––222242

22

VIII


Filmska kamera

Televizijska kamera

Fotografija


4–2

6

I

4–2

6

II

422

8

III

422

8

IV

422

8

422

8

8––

8

V VI VII

8––

8

VIII


Nastavni planDiplomirani filmski itelevizijski snimateq

U okviru Katedre za film i televiziju postojao je predmet filmska mon-taà koji je predavao dr Marko Babac. Osetila se potreba da se pored re-diteqa, snimateqa i organizatora {koluju i budu}i montaèri, te je do-neta odluka da se otvori i Grupa za filmsku i TV montaù. Uz izuzetnozalagawe dr Marka Babca u septembru 1971. godine odràni su prijemni is-piti i primqeni prvi studenti filmske i TV montaè na Akademiju zapozori{te, film, radio i televiziju. Bile su to prve studije te vrste u Ju-goslaviji. Profesor Babac je i utemeqiva~ predmeta filmska i TV mon-taà i u ostalim visokim filmskim {kolama ñ u Zagrebu, Novom Sadu,Qubqani i Sarajevu. U nekima je on sam godinama predavao ovaj predmet.

Glavni stru~ni predmet na Grupi bio je filmska montaà. Predavaoga je dr Marko Babac. Vremenom na Grupu su dolazili novi qudi, najpreasistenti, kasnije nastavnici: Mihailo Jovanovi}, Dragoqub Krsti}, Je-lica \oki}, Horhe Mikieli, mr Andrija Dimitrijevi}, Goran Terzi}, Sne-àna Ivanovi}, Marko Glu{ac, Goran Miajlovi}.

Brzi razvoj elektronskih medija na Grupi je propra}en osnivawem no-vog glavnog predmeta ñ elektronska montaà, {kolske 1979/80. godine. Na-stavu iz predmeta odràvaju, najpre, istaknuti montaèri sa TelevizijeBeograd, da bi se kasnije ukqu~ivali i diplomirani studenti sa ove grupe.To su: @ivojin Lali}, Radomir Todorovi}, Ivanka Pravica, Petar Put-nikovi}, Zoran ]orkovi}, Rihard Klajn, Pavle Markovi}, Miodrag Medi-govi}, Nenad Vasovi}, Neboj{a Savi}evi}.

Osamdesetih godina organizuju se studije uz rad te visoko{kolsko ob-razovawe dobijaju brojni montaèri sa televizija iz cele Jugoslavije. Bu-du}i da se Katedra godinama zalagala za osnivawe katedre za snimawe zvu-ka, a uslovi za to se nikako nisu sticali, na studije montaè se primaju isnimateqi zvuka, a vremenom, istaknuti snimateq zvuka i diplomiranimontaèr Rihard Merc koncipira i vodi predmet snimawe i obrada zvukaza sve studente filmskog smera.

U okviru Katedre je i predmet primewena muzika koji godinama predajeVartkes Baronijan, a nasle|uje ga Zoran Simjanovi}.

Za ~etiri godine, koliko traju studije, studenti od prvog dana u~est-vuju u izradi prakti~nih radova, samostalno, ali i zajedni~ki sa studenti-ma reìje, kamere i produkcije. Samostalno se bave teorijskim istraì-va~kim radom. Imaju praksu na televiziji i u filmskoj laboratoriji.Dobijawem diplome potpuno su osposobqeni za rad na filmu i televiziji.Diplomirani montaèri Fakulteta dramskih umetnosti mogu se sresti{irom sada{we i nekada{we Jugoslavije, u Evropi, i na drugim kontinen-tima.

Zna~ajna delatnost Katedre je i izdavawe kwiga iz oblasti filma, te-levizije i video medija. Katedra je izdala oko 40 naslova ñ ili prevedenihili originalnih radova profesora sa Katedre. Profesori Katedre su au-tori brojnih kwiga koje su objavqene i kod drugih izdava~a ñ neka su doì-vela i po tri izdawa. Prof. dr Marko Babac zasluàn je za kapitalno deloiz oblasti filma i televizije ªLeksikon filmskih i televizijskih poj-mova´ u dva toma.

KATEDRA ZAFILMSKU I TELEVIZIJSKUMONTA@U

(193

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela.Prvi deo:a) uz prijavu na konkurs kandidati obavezno prilaù foto-scenario

sa najvi{e 10 fotografija (u dva kompleta), veli~ine 9 × 6 ili 9 × 12 cm, saslikom koja ima duù horizontalnu osnovu;

b) pismeni test proverava osnovna znawa iz oblasti filma, televizijei op{te kulture;

v) kandidati rade kra}u pismenu analizu jednog filmskog inserta, nasamom ispitu.

Drugi deo:usmeni ispit ñ provera sklonosti za bavqewe filmskom i televizij-

skom montaòm, analiza filmskih inserata, usmena analiza podnetih ra-dova.

Tre}i deo:a) snimawe ve`be na zadatu temu u trajawu oko 2 minuta; Ve`ba se sni-

ma VHS tehnikom u TV studiju;b) montaà odlomka i odbrana monta`nog postupka;v) provera ose}awa za muzi~ki ritam i kompoziciju.Kandidati mogu podneti komisiji na uvid radove koje su samostalno

izradili u amaterskim ili profesionalnim uslovima.

194)

Uslovi upisa

Filmska montaà

Elektronska montaà

Filmska reìja

Televizijska reìja

Likovna kultura



Tehnologija filma


Primewena muzika

Mediji masovnih komunikacija

Istorija filma

Teorija filma

Psihologija


Strani jezik

Ukupno

842––2222––2–––2

26

I

842––2222––2–––2

26

II

842––222–––22222

30

III

842––222–––22222

30

IV

84–22––––22–4–––

24

84–22––––22–4–––

24

88–––––––2–––2––

20

V VI VII

88–––––––2–––2––

20

VIII


Nastavni planDiplomirani filmski itelevizijski montaèr

(195

Neposredno posle Drugog svetskog rata, prva dokumenta pomiwu da se, uzrediteqe, glumce, snimateqe slike i zvuka, {koluju i organizatori snima-wa filmova. Naravno, to je, kao i ve}ina ostalih koncepata u privredi ikulturi, preuzeto od Sovjetskog Saveza. U prvo vreme po~elo se sa {kolo-vawem rediteqa i glumaca, da bi se 1948. godine ~ak raspisao i konkurs zaprijem na Grupu organizacije, ali se 1950. Visoka filmska {kola, utapa uPozori{nu akademiju.

Godine 1961. Akademija za pozori{nu umetnost raspisuje konkurs zaprijem studenata na Grupu organizacije, na kojoj bi se {kolovali kadrovi zasve oblasti umetnosti i kulture. U prvom tekstu konkursa za prijemni ispitbilo je navedeno da se {koluju direktori filmova, upravnici pozori{ta,pa i ata{ei za kulturu za na{u tada vrlo razgranatu diplomatsku mreù.

Prijemni ispit je odràn u septembru 1961. godine, za 15 redovnih i 15vanrednih studenata. Koliko je zna~aja Akademija pridavala novoj grupi stu-dija pokazuje i sastav komisije za prvi prijemni ispit, bili su to najugled-niji profesori Akademije: Hugo Klajn, Josip Kulunxi}, Vjekoslav Afri},Stanislav Baji} i Isak Amar.

Nastava na prvoj godini je zapo~eta sa 14 predmeta: organizacija film-ske proizvodwe (D. Kosanovi}), organizacija kulturno umetni~kih delat-nosti (I. Amar), istorija svetskog pozori{ta i drame (S. Baji}), muzika(D. Skovran), osnovi reìje (V. Afri}), organizacija radija i televizije (S.Mrmak), istorija jugoslovenskog pozori{ta i drame (\. Radovi}), istorijaumetnosti (dr D. Medakovi}), psihologija (J. Putnik), osnovi nauke o dru-{tvu (dr M. Samarxija), organizacija i ekonomika kulturno umetni~kihdelatnosti (dr Z. Antonijevi}), istorija filma (V. Petri}), engleski ifrancuski jezik (N. Obradovi}) i predvojni~ka obuka (major @. Latino-vi}).

Kao i na pozori{noj reìji i dramatugiji, i ovde je prva godina bilakontrolna, pa su pravo na daqe {kolovawe gubili oni studenti koji nisuuspeli da poloè ispit iz glavnog predmeta.

Druga generacija studenata upisana je slede}e godine, da bi se boqeuhodao po~etak {kolovawa organizatora, a zatim je konkurs raspisivansvake druge godine, sve dok nije zakonom odre|eno da se studenti morajuprimati svake godine.

Nastava je razvijena, uvo|eni su novi predmeti, pa se pojavila potrebaza specijalizacijom nastave, umesto da svi studenti imaju po ~etiri, a jed-no vreme i pet glavnih predmeta, za koje su se opredeqivali tek kod izradediplomskog ispita.

Posle duìh diskusija o tom problemu najpre je 1972/73. godine uvedenaspecijalizacija dve oblasti. Studenti su se posle druge godine opredeqi-

KATEDRA ZA FILMSKU I TELEVIZIJSKUPRODUKCIJU

Filmska montaà

Elektronska montaà



662

14

I

662

14

II

662

14

III

662

14

IV

66–

12

66–

12

66–

12

V VI VII

66–

12

VIII


vali za filmsko-televizijski smer, ili za smer gde su glavni predmeti bi-li organizacija pozori{ta, ekonomika i pravo kulturno-umetni~kih de-latnosti i organizacija radio-delatnosti.

Me|utim, ni to nije bilo dovoqno, pa su ubrzo formirane dve odvo-jene grupe studija, tako da od 1973/74. godine postoje dve katedre, i tada Ka-tedra za filmsko televizijsku produkciju po~iwe samostalan rad i razvoj.Pri osamostaqivawu Katedre bilo je samo dva nastavnika i jedan asistentza dva glavna predmeta, a danas ima sedam nastavnika i dva asistenta.

U vreme postojawa jedinstvene katedre za organizaciju diplomiralo je222 studenta, a od formirawa Katedre za filmsku i televizijsku produk-ciju osnovne studije je zavr{ilo 169 studenata, magistarski rad je odbra-nilo 11 magistara, a dva nastavnika su odbranili doktorske teze.

Interesovawe za studije na Katedri za filmsku i TV produkciju je ve-liko, pa se za deset mesta na prvoj godini studija prijavquje deset puta vi-{e kandidata.

Imaju}i u vidu buran i intenzivan razvoj mnogih medija, koji se za-snivaju na svim oblicima pokretnih zvu~nih slika, potrebe za kadrovimakoji se {koluju na Katedri za filmsku i TV produkciju }e biti jo{ ve}e.

Katedra }e se i daqe razvijati, tim pre {to je to jedina katedra u na{ojzemqi koja {koluje kadrove za filmsku i televizijsku produkciju i drugesrodne poslove u proizvodwi i prometu pokretnih zvu~nih slika.

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela.Prvi deo:pismeni test ñ provera op{te kulture.Drugi deo:pismeni rad, sa temom iz oblasti kinematografije i televizije. Tre}i deo:prakti~an rad i razgovor (intervju) sa kandidatima ñ prakti~an rad

sa kandidatima predvi|a analizu i re{avawe jednostavnijih organizacio-nih zadataka; tokom razgovora ispituju se sklonosti, sposobnosti i osobi-ne li~nosti kandidata, wegova op{ta interesovawa i sposobnosti za stu-dije.

Uslovi upisa

196)

(197

Katedra je osnovana {kolske 1961/62. godine, na predlog dekana VjekoslavaAfri}a, kao Katedra za organizaciju kulturnih i umetni~kih delatnosti,sa ciqem da {koluje stru~wake za organizaciju, menaxment, tehnologijuproizvodwe i plasman umetni~kih dela u svim medijima dramskih umetno-sti (pozori{te, film, radio i televizija) i u drugim kulturno-umetni~kimdelatnostima. Od ovakve katedre, koja je bila zajedni~ka za sve medije, po-zajmqeni su model i programi u tada{wem Sovjetskom Savezu, gde su od 1967.godine osnivane sli~ne katedre u Sankt Peterburgu, Moskvi, Kijevu, Tbi-lisiju i Alma Ati. Na{i nekada{wi studenti iz Makedonije su na istimprincipima osnovali sli~nu katedru pri Fakultetu dramskih umetnostiu Skopqu, na Univerzitetu ªKirilo i Metodije´. Godine 1973. promewen jekoncept nastave i tada{wa zajedni~ka katedra podeqena je na dve studijske

Filmska produkcija


Filmska re`ija

Televizijska re`ija

Autorsko pravo


Radio produkcija

Menaxment u kulturi

Tehnologija filma


Primewena muzika

Estetika


Istorija filma

Teorija filma

Psihologija

Istorija umetnosti



Strani jezik

Ukupno

662––2––2––––2––2––2

24

I

662––2––2––––2––2––2

24

II

66–2–2––22–––2––2–22

28

III

66–2–2––22–––2––2–22

28

IV

66––2–2–––222–22–2––

28

66––2–2–––222–22–2––

28

66–––––2–––––––2––––

16

V VI VII

66–––––2–––––––2––––

16

VIII


Nastavni plan / Diplomirani filmski i televizijski producent

Filmska produkcija



55

10

I

55

10

II

66

12

III

66

12

IV

66

12

66

12

66

12

V VI VII

66

12

VIII


KATEDRA ZAPOZORI[NU I RADIOPRODUKCIJU

grupe, od kojih je jedna posve}ena problemima organizacije i produkcije uoblasti pozori{ta i radija, a druga u oblasti filma i televizije. Od tadana{a katedra postoji u dana{wem obliku, kao Katedra za pozori{nu i ra-dio produkciju. Do ove godine na Katedri je diplomiralo 350 studenata,magistriralo 20 i doktoriralo 5 kandidata. Oni su danas zaposleni u po-zori{tima, na filmu, radiju i televiziji i u drugim institucijama kultu-re i umetnosti u gradovima Srbije, Jugoslavije kao i u mnogim drugim zem-qama. Danas na Katedri studira 61 student, a broj apsolvenata je oko 35. Svakegodine diplomira 10–12 studenata.

Na{i studenti su zna~ajno unapredili praksu i teoriju organizacijei menaxmenta u svojim oblastima. Nastavnici i saradnici Katedre po-nikli su na samoj katedri, koja je nedavno proslavila 35. godi{wicu rada.Stvoren je vlastiti pedago{ki i nau~no-istraìva~ki kadar.

Na{i diplomirani stru~waci danas suvereno rukovode mnogim in-stitucijama kulture i umetnosti i bave se projektovawem savremenih po-zori{ta, radio stanica, pedago{kim i nau~no-istraìva~kim radom. Onisu inicijatori i realizatori novih organizacionih oblika i modela umet-ni~kog stvarawa. Wihovi diplomski i magistarski radovi predstavqajuzna~ajnu biblioteku iz istorije, teorije i savremene problematike u obla-sti pozori{ne i radio produkcije.

Profesori i saradnici na predmetu Pozori{na produkcija su AlojzUjes, red. prof. (koji je nedavno oti{ao u penziju), dr Danka Manxuka, red.prof., Sawa Topi}, docent i Sa{a Sailovi}, asistent, a na predmetu Ra-dio produkcija Aleksandar Kora}, red. prof., Nikola Mari~i}, docent iMirjana \or|evi}, asistent. Predmet Menaxment u kulturi vode dr Mile-na Dragi}evi}-[e{i}, red. prof. i dr Divna Vuksanovi}, asistent.

Ispit se sastoji iz tri eliminatorna dela.Prvi deo:pismeni test iz op{te kulture.Drugi deo:pismeni rad na zadate teme (pozori{te, radio). Tre}i deo:ispitivawe kandidata o pismenom radu, zadatoj literaturi, o pitawi-

ma koje iniciraju pismeni rad i literatura, kao i o stavovima kandidata osavremenom kulturnom ìvotu.

198)

Uslovi upisa

(199

U vi{edecenijskom {kolovawu kadrova na Fakultetu dramskih umetnostinedostajala je jedna karika u lancu obrazovawa za potrebe filma, televizi-je, radija i pozori{ta: snimawe i obrada zvuka.

Osnivawe ove katedre podstaknuto je sna`nim razvojem elektronskihmedija kao i dostignutim nivoom savremene tehnologije u oblasti snima-wa, obrade i reprodukcije zvuka.

Ideja o {kolovawu visoko obrazovanih diplomiranih snimateqa zvu-ka nastala je jo{ pre dve decenije, kada je formirana zajedni~ka komisijaFakulteta i Radio televizije Beograd, sa ciqem da se prou~e strana isku-stva i predloì nastavni plan i program. Me|utim, obimni i detaqan radna analizi potreba, na prou~avawu postoje}ih svetskih iskustava i na ut-vr|ivawe koncepcije budu}ih studija sadràvao je razli~ite varijante,izme|u kojih je trebalo odlu~iti se. Tako|e predlog za osnivawe nove grupe

Pozori{na produkcija

Radio produkcija

Menaxment u kulturi

Filmska produkcija


Kulturna politika

Pozori{na reìja

Primewena muzika

Arhitektura i tehnika scenskih prostora



Istorija umetnosti

Istorija filma

Autorsko pravo

Marketing

Psihologija

Estetika


Strani jezik

Ukupno

42–––––22–222––2––2

22

I

42––––222–222––2––2

22

II

422––222–2222–22–22

28

III

422––2–2–2222–22–22

28

IV

4442–––––2–––2–––––

18

4442–––––2–––2–––––

18

44––2–––––––––––2––

12

V VI VII

44––2–––––––––––2––

12

VIII


Nastavni plan / Diplomirani pozori{ni i radio producent


Radio produkcija

Menaxment u kulturi


22–

4

I

22–

4

II

22–

4

III

22–

4

IV

222

6

222

6

22–

4

V VI VII

22–

4

VIII


KATEDRA ZA SNIMAWE I OBRADU ZVUKA

200)

studija za snimawe i obradu zvuka tokom niza godina suo~avao se sa broj-nim objektivnim i subjektivnim okolnostima (koncepcijske, kadrovske,finansijske, administrativne, zakonske), koje su onemogu}avale realiza-ciju novog odseka. Tek 1997. godine stekle su se okolnosti koje su omogu}ileda sve prepreke budu savladane i da se odobri po~etak nastave na Katedri zasnimawe i obradu zvuka (i to na svim nivoima ñ od Fakulteta dramskihumetnosti i Univerziteta umetnosti, do Ministarstva prosvete Republi-ke Srbije).

Krajem avgusta 1997. godine objavqen je konkurs za upis studenata na pr-vu godinu osnovnih studija na novoosnovanu Katedru za {kolsku 1997/98.godinu, a u toku septembra obavqene su sve neophodne pripreme za upis stu-denata i organizovan je prijemni ispit za 64 prijavqena kandidata. Zapripremu nastavnih programa, prijemnih ispita i za po~etak nastave na-ro~ito je zasluàn Rihard Merc, dugogodi{wi profesor predmeta Sni-mawe zvuka.

Ispit za proveru sklonosti i sposobnosti podrazumeva:ñ test kojim se proveravaju osnovna znawa iz op{te kulture, filma,

televizije, radija, pozori{ta i audio tehnike;ñ pismena analiza zvu~ne slike jednog filmskog inserta;ñ provera muzikalnosti (memorija muzi~kog materijala i ritma);ñ provera raspoznavawa zvuka pojedinih muzi~kih instrumenata, stva-

rawe odnosa zvukova govora i muzike i stvarawe me|usobnih odnosa zvuko-va muzi~kih instrumenata i qudskog glasa;

ñ razgovor komisije sa kandidatom za utvr|ivawe wegovih sposobnos-ti i predispozicija za studije.

Posle tri eliminaciona kruga izabrano je 11 kandidata, koji su posta-li prva generacija Katedre za snimawe i obradu zvuka na Fakultetu dram-skih umetnosti.

U ~etvorogodi{wem programu {kolovawa predvi|eno je da studentislu{aju 27 umetni~kih, stru~no-umetni~kih i teorijskih predmeta i dapolaù 33 ispita. Diplomski ispit (prakti~an rad i teorijski deo) je iz-borni, a predvi|ene su ~etiri oblasti: film i televizija, snimawe muzi-ke, radio i pozori{te. Za nastavu na glavnim predmetima na Katedri zasnimawe i obradu zvuka angaòvani su profesori Fakulteta dramskih umet-nosti, Fakulteta muzi~ke umetnosti kao i najistaknutiji stru~waci sa ra-dija, televizije i iz pozori{ta.

Pripremaju}i se za budu}e kreativne profesionalce, visoko kvalifi-kovane stru~wake, studenti tokom ~etvorogodi{weg {kolovawa izu~avaju:snimawe govora (radio, TV, film), snimawe muzike (CD, javni prenosikoncerata), snimawe zvu~nih efekata, stvarawe zvu~ne slike audio-vizu-elnih dela kroz montaù i miksovawe snimqenog zvuka za radio dramu, te-levizijsku dramu, film, kao i za reprodukciju zvuka na pozori{noj sceni.Svi predmeti su usmereni, odre|enim obimom tehni~kih i obrazovnih sa-dràja i programom nastave u celini ka formirawu kreativnog snimate-qa ñ miksera zvuka, vrhunskih programskih i estetskih dometa.

Uslovi upisa

*Po izboru studenta

(201

Snimawe zvuka

Snimawe i obrada zvuka za film i TV

Snimawe muzike

Snimawe i obrada zvuka za radio

Dizajn zvuka u pozori{tu

Filmska montaà

Akustika

Audio ure|aji i sistemi

Radio reìja

Filmska reìja

Televizijska reìja

Reìja zvuka (film i TV)

Primewena muzika

Tehnologija filma


Filmska produkcija


Radio produkcija


Ozvu~avawe

Muzi~ki instrumenti

Osnovi notnog pisma

Dikcija


Istorija filma


Strani jezik

Ukupno

4––––222–––––222–2––2–22––2

22

I

4––––222–––––22–2–2––222––2

22

II

–444–2–22–––––––––––––––2–2

28

III

–444–2–22–––––––––––––––2–2

28

IV

–44–2––––2222––––––––––––2–

18

–44–2––––2222––––––2–––––2–

18

–4*4*4*4*–––––––2––––––––––––––

12

V VI VII

–4*4*4*4*–––––––2––––––––––––––

12

VIII


Nastavni plan / Diplomirani snimateq zvuka

Snimawe i obrada zvuka za film i TV

Snimawe muzike

Snimawe i obrada zvuka za radio

Dizajn zvuka u pozori{tu

4–––

I

4–––

II

444–

III

444–

IV

44–4

44–4

4*4*4*4*

V VI VII

4*4*4*4*

VIII


[kolovawe na Fakultetu dramskih umetnosti, bar na osnovnim studijama,usmereno je pre svega ka formirawu kreativnih umetnika u oblasti pozo-ri{ta, filma, radija i televizije, specijalizovanih za posebna umetni~kazanimawa u okviru sloènog, naj~e{}e timskog procesa stvarawa dramskogumetni~kog dela. I pored toga, od samog osnivawa Akademije za pozori{nuumetnost i Visoke filmske {kole razvijeno je uverewe da ova {kola, kaouniverzitetska ustanova, mora svojim studentima, pored prakti~nog umet-ni~kog obrazovawa, da pruì i esteti~ke, teorijske i istorijske osnove zaanaliti~ki i sinteti~ki pristup pojedinim umetni~kim disciplinama iumetnosti spektakla uop{te, kao i {iroko humanisti~ko i kulturno ob-razovawe. Teorijsko obrazovawe tako|e omogu}uje studentima, koji se pri-premaju za pojedina~no umetni~ko zanimawe, da fenomen dramskog umet-ni~kog dela i svog udela u wemu sagledaju sa {ireg, inter-disciplinarnogaspekta, koji je neophodan u dramskim umetnostima, koje su u su{tini sin-kreti~ke prirode.

Zbog toga, u sistemu {kolovawa umetni~kih profila teorijski predme-ti imaju svoje ~vrsto mesto, iako u okviru osnovnih studija ne postoji po-sebna studijska grupa za teoretska usmerewa. Za razliku od toga magistarskestudije na Fakultetu dramskih umetnosti su posve}ene iskqu~ivo teoret-skim usmerewima (teatrologija, filmologija, mediji, menaxment itd.), i nawima najve}i deo nastave vode nastavnici sa Katedre za teoriju i istoriju.

Kao {to su profesori na umetni~kim katedrama u ve}ini slu~ajevabili vrhunski jugoslovenski dramski umetnici, tako su i ~lanovi Katedreza teoriju i istoriju bili eminentni stru~waci, akademici i doktorinauka, renomirani nau~nici u odgovaraju}im oblastima. Me|u wima se po-sebno isti~u: u oblasti kwièvnosti dr Milo{ \uri} i Du{an Mati}, uoblasti istorije svetskog i jugoslovenskog pozori{ta Stanislav Baji}, \u-za Radovi}, dr Ra{ko Jovanovi}, dr Mirjana Mio~inovi} i dr Dragan Kla-i}, u oblasti istorije i teorije filma dr Vladimir Petri}, dr Du{anStojanovi}, Vladimir Poga~i} i dr Petar Volk, u oblasti istorije umet-nosti dr Pavle Vasi}, dr Dejan Medakovi}, dr Stanislav @ivkovi}, dr Sre-ten Petkovi} i dr Branko Vujovi}, u oblasti estetike i sociologije umet-nosti dr Milan Rankovi}, dr Milan Damwanovi}, dr Mirko Zurovac i drSreten Petrovi}, u oblasti psihologije dr Hugo Klajn, dr @ivorad Vasi},dr Slavoqub Radowi} i dr Predrag Ogwenovi}. Danas nastavu teorijskihpredmeta vode: dr Petar Marjanovi} i asistent Neboj{a Rom~evi} (isto-rija jugoslovenskog pozori{ta i drame), dr Aleksandra Jovi}evi} (isto-rija svetskog pozori{ta i drame), dr Nevena Dakovi} (istorija filma), drVelimir Abramovi} (teorija filma), dr Milena Dragi}evi}-[e{i} iasistent dr Divna Vuksanovi} (teorija medija), dr Bratislav Panteli}(istorija umetnosti), dr Radoslav \oki} (estetika i teorija kulture sa so-ciologijom umetnosti), dr Tijana Mandi} (psihologija), dr Qiqana Bogo-eva-Sedlar (engleski jezik) i Enisa Uspenski (ruski jezik).

^lanovi Katedre za teoriju i istoriju uspeli su da afirmi{u nau~nipristup u okviru dramskih umetnosti, i kao takvi ukqu~eni su u sistemnau~nih projekata, koji podràva Ministarstvo za nauku i tehnologiju Re-publike Srbije. Zahvaquju}i tome, ~lanovi ove katedre ~ine jezgro nau~no-istraìva~kog rada na Fakultetu, u okviru Instituta za pozori{te, film,radio i televiziju, kroz izdava~ku delatnost i u~e{}e u projektima. Tako-

202)

KATEDRA ZA TEORIJU I ISTORIJU

|e, oni u~estvuju svojim prilozima na brojnim nau~nim skupovima u zem-qi i inostranstvu, a tako|e i kao gostuju}i profesori na drugim doma}imi stranim univerzitetima. Uz kolege sa drugih katedri, ~lanovi Katedre zateoriju i istoriju uspeli su da opovrgnu predrasudu da umetnost i teorijane idu zajedno, i da potvrde ~iwenicu da inspirisanoj i kreativnoj praksiprethodi, i iz we proizlazi, bogato teorijsko promi{qawe.

Iako se Fakultet dramskih umetnosti prevashodno bavi {kolovawem umet-nika u oblastima pozori{ta, filma, radija i televizije, oduvek je velikapa`wa posve}ivana i teorijskim disciplinama. Koncept {kolovawa umet-nika na na{em fakultetu od samog po~etka nastave podrazumeva osve{}enprilaz umetni~kom stvarawu, {to zahteva neophodnu teorijsku podlogu.Sinkreti~ki karakter dramskih umetnosti tako|e zahteva temeqno pozna-vawe kwièvnosti, likovnih umetnosti, muzike, igre i drugih umetnosti,kao i istorije, psihologije itd.

Pored razvijawa teorijskih disciplina kao predmeta koji su komple-mentarni glavnim umetni~kim predmetima, na Fakultetu je, posebno u okvi-ru poslediplomskih studija, razvijeno nau~no istraìvawe medija dramskihumetnosti, kroz usmerewa vezana za teatrologiju, filmologiju, dikciju,komunikologiju, menaxment i produkciju pojedinih medija.

Fakultet dramskih umetnosti (odnosno tada{wa Akademija za pozori-{te, film, radio i televiziju), prvi put je organizovao poslediplomskestudije za zvawe magistra nauka o dramskim umetnostima {kolske 1971/72.godine. Do {kolske 1997/98. ukupno je upisano 15 generacija poslediplo-maca. Zvawe magistra nauka o dramskim umetnostima do sada je steklo 60kandidata. Posledwih godina uo~qiva je pojava da se na na{e konkurse jav-qa sve ve}i broj kandidata sa drugih fakulteta, pa i iz inostranstva, {tosvedo~i o nivou i ugledu na{ih magistarskih studija.

Do sada odbrawene magistarske teze pripadaju razli~itim discipli-nama nauka o dramskim umetnostima. To su: teatrologija, filmologija,dramaturgija, pozori{na dramaturgija, filmska dramaturgija, istorija ju-goslovenske kinematografije, dikcija srpskohrvatskog jezika, organizacijaumetni~kih delatnosti, organizacija scenskih delatnosti, organizacijafilmske delatnosti, organizacija televizijske delatnosti, organizacijaradio delatnosti, komunikologija, organizacija kulturnog ìvota.

Na Fakultetu je do sada odbraweno 20 doktorskih disertacija, od kojihsu polovinu odbranili nastavnici na{eg fakulteta. Izrada i odbranadoktorskih disertacija polazi od nau~nog interesa kandidata, a vo|ena jeod wihovih mentora i usmeravana od Nau~nog ve}a Fakulteta.

Promovisani doktori nauka su odbranili teze iz slede}ih oblasti:teatrologije, filmologije, dikcije srpskohrvatskog jezika, istorije pozo-ri{ne umetnosti, istorije jugoslovenske kinematografije, istorije fil-ma, teorije filma, organizacije pozori{ne umetnosti, organizacije umet-ni~kih delatnosti, sociologije umetnosti.

Fakultet dramskih umetnosti }e i daqe intenzivno raditi na razvojunau~nih istraìvawa o dramskim umetnostima, a da }e u tome uspeti ga-rantuje veliki broj nastavnika i saradnika sa nau~nim zvawima, vrlo ak-tivno Nau~no ve}e, Institut za pozori{te, film, radio i televiziju izna~ajna izdava~ka delatnost.

(203

MAGISTARSKESTUDIJE I DOKTORATI

204)

Institut za pozori{te, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umet-nosti u Beogradu osnovan je 1989. godine. Prvi direktor bio je prof. dr De-jan Kosanovi}.

Ciqevi Instituta su da podsti~e i omogu}uje nau~ni, istraìva~ki iteorijski rad profesora i saradnika Fakulteta dramskih umetnosti. Sto-ga se u okviru Instituta realizuju brojni dugoro~ni projekti (finansiraniod strane Ministarstva za nauku i tehnologiju), kao i mawi, pojedina~ninau~no-istraìva~ki projekti. Tako je zavr{en petogodi{wi projekatTokovi i svojstva pozori{ne komunikacije (na osnovu koga je objavqeno petkwiga i veliki broj tekstova u nau~nim ~asopisima), a sada su u toku dvaprojekta: Istorija srpskog pozori{ta (Pozori{te i drama u Srba) i Me-todi istraìvawa i oblikovawa sistema masovnih komunikacija (filma,radio, TV) medija u Srbiji. Institut u realizaciji projekata sara|uje i sadrugim fakultetima Univerziteta u Beogradu (Arhitektonski, Ekonomski...).

Pored nau~no-istraìva~kog rada Institut se bavi i organizovawemnau~nih skupova i rasprava, od kojih izdvajamo simpozijum Marketing uumetnosti ñ umetnost u marketingu (10–11. juni 1993) na kome je u~estvova-lo preko 60 nau~nika sa isto toliko saop{tewa. Savetovawe Mogu}nostii dometi medijske manipulacije odràno je 4. marta 1992. godine.

Tako|e, povodom 35 godina Katedre za pozori{nu i radio produkciju,Institut je organizovao nau~ni skup o profesiji producenata i menaxeraumetni~kih delatnosti.

Institut je organizovao i seminar za u~iteqe i nastavnike u okviruJanuarskih dana prosvetnih radnika Srbije, kao i brojne seminare obuke zarad na kompjuterima za nastavnike, saradnike i studente Fakulteta.

Posebno zna~ajnu delatnost Instituta ~ini izdava{tvo. U ediciji:ªKultura*Umetnost*Mediji´ (urednik dr Milena Dragi}evi}-[e{i})objavqeno je 9 kwiga uglavnom iz domena teorije pozori{ne i filmskeumetnosti. [est kwiga napisali su profesori Fakulteta dramskih umet-nosti, jednu biv{i profesor En Denis Jankovi}, a dve su kwige stranih au-tora, Ri~arda [eknera i Eu|enija Barbe, koje su priredile i prevele tako-|e profesorke Fakulteta dramskih umetnosti.

U ediciji ªIstorija´ (urednik dr Miroslav Savkovi}) objavqena sudva naslova ñ doktorske teze odbrawene na Fakultetu dramskih umetnosti,a u ediciji ªMarketing i menaxment´ (urednik mr Goran Pekovi}) tako|edva naslova (zbornik sa nau~nog skupa i jedna magistarska teza), a kao po-sebna izdawa {tampana su jo{ tri rukopisa.

Godine 1997. {tampan je Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti (ured-nik dr Petar Marjanovi}) u kome je objavqeno dvadesetak tekstova iz oblas-ti teatrologije, filmologije, teorije masovnih medija, estetike i teorijekulture, kao i jedan broj priloga za istoriju Fakulteta dramskih umetnosti.

Svake godine na Sajmu kwiga u Beogradu Institut izlaè i promovi-{e svoja izdawa, od 1992. do 1995. na {tandu Biblioteke grada, a 1996. na{tandovima izdava~kog preduze}a CLIO i Radija B-92. Tako|e, kwige se re-dovno promovi{u i izlaù i na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, kao ina tribinama u Muzeju pozori{ne umetnosti, Gradskoj biblioteci itd.

INSTITUT ZAPOZORI[TE, FILM, RADIO I TELEVIZIJU

(205

Savet Evrope organizovao je Forum filmskih {kola u Fraskatiju 1988.godine na kojem je usvojena ideja prof. Radomira [aranovi}a da se na Fa-kultetu dramskih umetnosti organizuje Evropska letwa filmska {kola1988. CILECT (Svetska organizacija filmskih i televizijskih {kola) daoje punu podr{ku ovoj ideji, koja postaje stvarnost ve} slede}e 1989. godinena FDU.

Moto {kole ªNajboqi evropski rediteqi za najboqe evropske studen-te´ vodi nas do su{tinske ideje Evropske letwe filmske {kole. Ona se og-leda u sintezi profesionalizma i iskustva koju mentori, najboqi evrop-ski rediteqi prenose budu}im filmskim rediteqima, kao i u izuzetnomzna~aju upoznavawa razli~itih eminentnih evropskih filmskih i televi-zijskih {kola.

Prvi mentor 1989. bio je I{tvan Sabo, a polaznici iz Izraela, Ne-ma~ke, Rusije, Francuske, Velike Britanije, Danske, Finske, Poqske, Itali-je, Ma|arske, Slovenije i iz Jugoslavije Janko Baqak. Naredne 1990. godinementor je bio K{i{tof Zanusi, a polaznici iz Francuske, Belgije, Ne-ma~ke, [vedske, Izraela, Ma|arske, Poqske, Gr~ke, Nema~ke, Bugarske, Ve-like Britanije, Hrvatske i Sr|an Dragojevi} iz Jugoslavije. Tre}u po reduEvropsku letwu filmsku {kolu 90. vodio je Du{an Makavejev, a u~estvo-vali su najboqi evropski studenti filmske i televizijske re`ije iz Fran-cuske, Nema~ke, Velike Britanije, Italije, Izraela, Gr~ke, Ma|arske, Sje-diwenih Ameri~kih Dr`ava i Oleg Novkovi} kao predstavnik Jugoslavije.

Na Kongresu CILECT-a u Ebeltoftu ñ septembra 1997. godine jednogla-sno je usvojen predlog dekana Fakulteta dramskih umetnosti dr QiqaneMrki}-Popovi} da se posle sedam godina ponovo uspostavi Evropska letwafilmska {kola. Podr{ku ovoj inicijativi dali su prilikom svoje poseteFakultetu po~etkom juna 98. Henri Verhasel (Generalni sekretar CILECT-a)i Katerina d* Amiko (Predsednica GEECT-a ñ Evropske grupacije film-skih i TV {kola).

EVROPSKA LETWAFILMSKA [KOLA

Du{an Mati} rektor i dekan 1948–1959Obrad Nedovi} prodekan 1953–1959

Vjekoslav Afri} dekan 1959–1963

\uza Radovi} dekan 1963–1964Ogwenka Mili}evi} prodekan 1963–1964

Stanislav Baji} dekan 1964–1965Milenko Mari~i} prodekan 1964–1965

Milenko Mari~i} dekan 1965–1967dr Branivoj \or|evi} prodekan 1965–1967

Ogwenka Mili}evi} dekan 1967–1969Dejan Kosanovi} prodekan 1967–1969

Rado{ Novakovi} dekan 1970–1973Predrag Baj~eti} prodekan 1970–1971dr Borislav Jovi} prodekan 1971–1973

dr Dejan Kosanovi} dekan 1973–1975Qubi{a \oki} prodekan 1973–1975

Qubi{a \oki} dekan 1975–1977Marko Babac prodekan 1975–1977

Vladan Slijep~evi} dekan 1977–1981Svetozar Rapaji} prodekan 1977–1981mr Sreten Jovanovi} prodekan 1979–1981

Slobodan Seleni} dekan 1981–1983Borjana Prodanovi} prodekan 1981–1983mr Sreten Jovanovi} prodekan 1981–1983

Miroslav Dedi} dekan 1983–1985Svetozar Rapaji} prodekan 1983–1985 Branislav Obradovi} prodekan 1983–1985

(207

DEKANI I PRODEKANI

Zdravko Velimirovi} dekan 1985–1987Svetozar Rapaji} prodekan 1985–1987dr Dragoslav Voj~i} prodekan 1985–1987

Svetozar Rapaji} dekan 1987–1991Slavenko Saletovi} prodekan 1987–1991 Vojislav Opsenica prodekan 1987–1991

mr Sreten Jovanovi} dekan 1991–1996Andrija \uki} prodekan 1991–1992dr Radoslav \oki} prodekan 1991–1992Vesna Jezerki} prodekan 1993–1994Nikola Lorencin prodekan 1993–1994

Dr Qiqana Mrki} Popovi} dekan 1996–mr Nikola Mari~i} prodekan 1996–Darko Baji} prodekan 1996–

208)

Abramovi} dr Velimir, vanredni profesor, Estetika, Teorija filma, 1987 –,Albunovi} @ivojin, docent, Senzitometrija, 1972–1983, Amar Isak, docent,Organizacija, scenskih delatnosti, 1961–1978, Antonijevi} dr Zoran, Af-ri} Vjekoslav, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1952–1973.

Babac Marko, redovni profesor, Filmska montaà, 1966–, Babi}-Jovanovi}Milica, predava~, Istorija kostima, 1950–1951, Baji} Darko, vanredni pro-fesor Filmska reìja, 1986–, Baji} Stanislav, redovni profesor, Isto-rija svetskog, pozori{ta i drame, 1949–1978, Baj~eti} Predrag, redovni pro-fesor, Gluma, 1956–, Baqak Janko, asistent pripravnik, Filmska reìja,1995–, Bana{evi} dr Nikola redovni profesor, Francuski jezik, 1949–1952,Barac Sofija, redovni profesor, Igre, 1981–, Baronijan Vartkes, redovniprofesor, Primewena muzika, 1964–1988, Basari} Goran, asistent, priprav-nik, Filmska kamera, 1993–1994, Begoli Istref, saradnik, Gluma, (na al-banskom), 1969–1971, Belovi} Miroslav, redovni profesor, Gluma, 1948–1956,Pozori{na reìja, 1970–1993, Besarevi} dr Vesna, redovni profesor, Au-torsko pravo, 1990–1996, Be{li} Lidija, stru~ni nastavnik, Scenski po-kret, 1960–1963, Be{ti} Slobodan, asistent, Scenski pokret, 1996–1998,Bjegojevi} Jovanka, redovni profesor, Igre, 1975–1980, Bogdanovi} Qubomir,asistent, Gluma, 1948–1949, Bogoeva-Sedlar dr Qiqana, redovni profesor,Engleski jezik, 1990–, Bo{kovi} Bo{ko, redovni profesor, Filmska reì-ja, 1964–1984, Bu|a mr Pavle, asistent, Akrobatika, 1973–1977, Buli} Karlo,predava~, Maska, 1949–1962.

Vasi} dr @ivorad, docent, Psihologija, 1950–1956, 1964–1966, Vasi} dr Pavle,redovni profesor, Istorija umetnosti, Istorija kostima, 1963–1974, Vasi}mr êdomir, redovni profesor, Likovna kultura, 1985–, Velimirovi} Zdrav-ko, redovni profesor, Filmska reìja, 1976–1996, Veselinovi} Dragan, do-cent, Televizijska reìja, 1988–, Veselinovi} Nikola, asistent, Gluma,1961–1974, Vidak Radmila, asistent, Dikcija, 1970–1971, Vitorovi} Mile,Marksizam i lewinizam, Vojvodi} Radmila, asistent pripravnik, Gluma,1993–1995, Voj~i} dr Dragoslav, redovni profesor, ONO i DSZ, 1978–1987,Volk-@ivkovi} dr Maja, docent, Filmski i TV scenario, 1992–, Volk dr Pe-tar, redovni profesor, Istorija filma, 1974–1997, Vorkapi} Slavko, re-dovni profesor, Teorija filma, 1950–1951, Vuji} Ivana, docent, Pozori{-na reìja, 1990–, Vujovi} dr Branko, redovni profesor, Istorija umetnosti,1987–1994, Vuka{inovi} dr Vladan, docent, Scenske borbe, 1991–, Vukoti}-Plaovi} Dara, asistent, Gluma, 1950–1952, Vuksanovi} dr Divna, asistent,

(209


A

B

V

Menaxment u kulturi, Mediji masovnih komunikacija, 1997–, Vu~o mr Gor-dana, stru~ni saradnik, Organizacija scenskih delatnosti, 1982–1983, Vu{-kovi} dr Leposava, vanredni profesor Fizi~ki osnovi filma, 1976–1986.

Ga|anski Milovan, redovni profesor, Scenske borbe, 1977–, Glu{ica Milo-rad, vanredni profesor Filmska kamera, 1989–, Golubovi} Mladen, docent,Snimawe zvuka, 1977, Grbi} Nada, predava~, Scenske kretwe, 1949– 1955, Gru-ji}-Erenrajh mr Qiqana, redovni profesor, Tehnika glasa, 1970– 1991.

David Filip, redovni profesor, Dramaturgija, 1996–, Dakovi} dr Nevena,docent, Istorija filma, 1990–, Damwanovi} dr Milan, redovni profesorEstetika, 1970–1979, Dautovi} mr Feti, docent, TV produkcija, 1993–, De-beqkovi} Branibor, redovni profesor, Fotografija, 1970–1983, Dedi} Mi-roslav, redovni profesor, Gluma, 1949–1960, 1964–1985, Dejanovi} Velimir,docent, Filmska produkcija, 1993–, Deliba{i} Predrag, vanredni profe-sor, Tehnologija filma, 1961–1981, Deni} Miomir, predava~, Scenografijai tehnika scene, 1948–1950, Dimitrijevi} mr Andrija vanredni profesor,Filmska montaà, 1982–, Dinulovi} Predrag, asistent, Reìja, 1950–1952,Doj~inovi} Sowa, Scenske kretwe, Dragi}evi}-[e{i} dr Milena, redovniprofesor, Ekonomija i pravo umetni~kih delatnosti, Organizacija kul-turnog ìvota, Menaxment u kulturi, Mediji masovnih komunikacija,1978–, Dragojevi} Sr|an, asistent pripravnik, Filmska reìja, 1995–, Dra-

G

D

gutinovi} Branko, predava~, Muzika, 1951–1954, Dra{ki} Qubomir, redovniprofesor, Gluma, 1965–1966, Pozori{na reìja, 1996–.

\oki} Jelica, redovni profesor, Filmska montaà, 1976–, \oki} Qubi{a,redovni profesor, Gluma, Dramaturgija, 1962–1995, \oki} dr Radoslav, re-dovni profesor, Osnovi marksizma, Estetika, Teorija kulture sa sociolo-gijom umetnosti 1979–, \okovi} Divna, asistent, Tehnika glasa, Dikcija,Recitovawe, 1950–1954, \or|evi} Aleksandar, asistent, Gluma, 1961–1962, \or-|evi} dr Branivoj, redovni profesor, Dikcija, 1954–1984, \or|evi} Goran,asistent pripravnik Filmska produkcija, 1997–, \ukanovi} Milorad, re-dovni profesor, Filmska reìja, 1974–1989, \uki} Andrija, redovni pro-fesor, Televizijska reìja, 1974–, \uki} Varja, asistent, Gluma, 1991–, \uki}@eqko, asistent pripravnik, Gluma, 1989–1990, \uri} dr Milo{, redovniprofesor, Istorija anti~ke drame i pozori{ta, 1949–1967, \urkovi} Dimi-trije, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1969–1991, \urovi} Ratko,redovni profesor, Filmski i TV scenario, 1963–1983.

Eger Konstantin, stru~ni u~iteq, Ma~evawe, 1952–1965.

@ivanovi} dr \or|e, redovni profesor, Narodni jezik, 1949–1965, @ivkovi}dr Stanislav, redovni profesor, Ma~evawe, 1965–1976, Stilovi, 1982–1989,@igon Stevo, asistent, Gluma, 1948–1953.

Ze~evi} Boìdar, asistent, Teorija filma, 1981–1989, Zurovac dr Mirko, do-cent, Estetika, 1980–1982.

Ivanovi} Sneàna, asistent, Filmska montaà, 1994–, Imami Petrit, re-dovni profesor, Filmski i TV scenario, 1978–, Ili} Aleksandar, docent,Filmska montaà, 1979–1981, Ili} dr Veselin, docent, Organizacija kul-turnog ìvota, 1985–1986.

Jablan Vlado, asistent, Gluma, 1949–1951, Jak{evac Ivan, stru~ni saradnik,Korepetitor, 1977–1978, Jankovi}-Denis En, asistent, Scenski pokret,1978–1980, Jankovi} Dragoslav, redovni profesor, Scenski pokret, 1963–1988,Jevti} Nikola, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1980–, Jevtovi} drVladimir, redovni profesor, Gluma, 1975–, Jezerki} Vesna, redovni profe-sor, Dramaturgija, 1977–, Jerini} Branislav, predava~, Maska, 1965–1967, Jer-kovi} Bogdan, asistent, Gluma, 1949–1952, Jovanovi} Arsenije, redovni pro-fesor, Reìja, Gluma, 1960–1963, 1976–1993, Jovanovi} Dragan, vanredniprofesor, Filmska kamera, 1980–, Jovanovi} Milorad, nastavnik, Balet,1949–1951, Jovanovi} dr Ra{ko, docent, Istorija jugoslovenskog pozori{ta idrame, 1971–1976, Jovanovi} Soja, asistent, Gluma, 1949–1952, Jovanovi} mrSreten, redovni profesor, Filmska produkcija, 1969–, Jovi} dr Borislav,redovni profesor, Ekonomika i pravo umetni~kih delatnosti, 1962–1985,Jovi}evi} dr Aleksandra docent, Istorija svetskog pozori{ta i drame, 1993–,Joki} dr Vujadin, redovni profesor, Estetika, 1982–1985, Joki} dr Drago-slav, docent, Marketing, 1990–, Jokovi} @ivomir, asistent, Reìja u lut-karskom pozori{tu, 1960–1961, Jon~i} Lili, stru~ni saradnik, Korepeti-tor, 1986–1991.

J

(211

\

E

@

Z

I

212)

Kajevi} Aleksandar, docent, Filmska kamera, 1994–, Karajica Ferid, vanred-ni profesor, Scenski pokret, 1981–, Karanovi} Mirjana, asistent, Gluma,1985–1987, Karanovi} Sr|an, redovni profesor, Filmska reìja, 1986–1994,1997–, Kirn Daniel, stru~ni saradnik, Korepetitor, 1990, Klai} dr Dragan,redovni profesor, Istorija svetskog pozori{ta i drame, 1978– 1993, KlajnRihard, redovni profesor, Elektronska montaà, 1992–1995, Klajn dr Hugo,redovni profesor, Pozori{na reìja, 1949–1970, Kneèvi} mr Dubravka,docent, Dramaturgija, 1990–, Kneèvi} mr Radovan, vanredni profesor,Dikcija, 1980–, Kova~evi} Du{an, docent, Filmski i TV scenario, 1986–1989,Kolari} Stanislava, vanredni profesor, Istorija umetnosti, 1948–1952,Kora} Aleksandar, redovni profesor, Radio produkcija, 1979–, Kora} dr@arko, docent, Psihologija, 1985–1986, Kosanovi} dr Dejan, redovni profe-sor, Filmska produkcija, 1962–1984, 1988–1995, Kraswuk Vladimir, docent,Tehnologija televizije, 1995–, Krsti} Dragoqub, vanredni profesor, Film-ska montaà, 1974–1989, Krsti} Qiqana, vanredni profesor, Gluma, Scen-ski govor, 1954–1957, 1963–1965, Kuki} @ivorad, docent, Scenografija,1975–1977, Kulunxi} Josip, redovni profesor, Reìja, Gluma, Dramaturgija,1950– 1968, Kundakovi} Milan, asistent, Filmska reìja, 1978–1979, Kurepadr Milan, vanredni profesor, Fizi~ko hemijski osnovi filma, 1973– 1974,Kutle{i} Miladin, predava~, Organizacija filmske proizvodwe, 1961.

Lazin Milo{, docent, Gluma, 1982–1990, Lazi} Pavle, asistent pripravnik,Gluma, 1996–, Lali} Vlajko, vi{i stru~ni saradnik, Korepetitor, 1980–1989,Lali} @ivojin, redovni profesor, Elektronska montaà, 1980–1993, Lau-ren~i} Jozo, redovni profesor, Gluma, 1949–1960, Lorencin Nikola, redov-ni profesor, Filmska reìja, 1974–, Luki} Bojan, asistent, TV produkcija,1986–1996, Luki} Vladeta, redovni profesor, Filmska kamera, 1960–1979.

Quca Sulejman, predava~, Maska, 1970–1975.

Majdak Nikola, redovni profesor, Filmska kamera, 1973–1994, Mandi} Alek-sandar, redovni profesor, Filmska reìja, Dokumentarni i namenskifilm, TV reìja, 1971–1994, Tehnologija filma, 1996–, Mandi} dr Tijana,redovni profesor, Psihologija, 1975–, Manojlovi} Zoran, predava~, Tele-vizijska tehnika, 1968–1973, Manxuka dr Danka, redovni profesor, Pozo-ri{na produkcija, 1978–1994, 1998–, Manxuka Lejla, redovni profesor, Ma-ska, 1983–, Mari} Gordana, vanredni profesor, Gluma, 1982–, Mari~i}Milenko, redovni profesor, Gluma, 1954–1994, Mari~i} mr Nikola, docent,Radio produkcija, 1988–, Marjanovi} dr Petar, redovni profesor, Isto-rija jugoslovenskog pozori{ta i drame, 1992–, Markovi} Goran, redovni pro-fesor, Filmska reìja, 1979–, Markovi} Jago{, asistent pripravnik, Po-zori{na reìja, 1994–, Markovi} mr Marina, vanredni profesor, Tehnikaglasa, 1984–, Markovi} Milorad, redovni profesor, Filmska kamera,1980–1987, Markovi} Pavle, vanredni profesor, Filmska montaà, 1994–,Markovi} Rade, predava~, Maska, 1955, Markovi} Slobodan, vanredni pro-fesor, Autorsko pravo, 1997–, Mati} Du{an, redovni profesor, Modernakwièvnost, 1948–1969, Matkovi} Anton, asistent, Akrobatika, 1954–1972,Ma{i} Biqana, docent, Gluma, 1988–, Medakovi} dr Dejan, redovni pro-fesor, Istorija umetnosti, 1959–1963, Medigovi} Miodrag, asistent, Elek-

K

L

Q

M

(213

tronska montaà, 1991–, Merc Rihard, redovni profesor, Snimawe zvuka,1985–, Mija~ Dejan, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1974–, MikieliHorhe, vanredni profesor, Filmska montaà, 1980–1993, Miletin Milan,vanredni profesor, Fotografija, 1984–, Mileti} Aleksandar, vi{i stru~-ni saradnik, Korepetitor, 1991–, Milin Bo{ko, asistent pripravnik, Dra-maturgija, 1994–, Mili} dr Boìdar, docent, Fizi~ko hemijski osnovi fil-ma, 1970–1974, Mili}evi} Ogwenka, redovni profesor, Gluma, 1950–1983,Milovanovi} Miroqub, docent, Organizacija scenskih delatnosti, 1978–1981,Milo{evi} Mata, redovni profesor, Gluma, 1948–1973, Mio~inovi} dr Mir-jana, redovni profesor, Istorija jugoslovenskog pozori{ta i drame,1971–1994, Mitrovi} Milan, vanredni profesor, Likovna kultura, 1977–1984,Mi}unovi} Branislav, vanredni profesor, Gluma, 1985–, Mihailovi} Du{an,asistent, Gluma, Dramaturgija, 1960–1971, Mihajlovi} Du{an, asistent, Na-rodni jezik, 1950–1955, Mihi} Gordan, redovni profesor, Filmski i TVscenario, 1990–1997, Moja{evi} dr Milan, redovni profesor, Nema~ki je-zik, 1948– 1952, Mrki}-Popovi} dr Qiqana, redovni profesor, Dikcija,1973–, Mrmak Sava, redovni profesor, Televizijska reìja, 1959–1985.

Nedovi} Obrad, redovni profesor, Dikcija, 1949–1971, Nikoli} Mirjana,asistent pripravnik, Pozori{na produkcija, 1994–, Novakovi} Rado{, re-dovni profesor, Filmska reìja, 1961–1979.

Obradovi} Branislav, redovni profesor, Filmska reìja, Tehnologijafilma, 1967–1995, Obradovi} Nade`da, vi{i predava~, Engleski i francu-ski jezik, 1949–1973, Ogwenovi} Vida, asistent, Pozori{na reìja, 1975–1979,Ogwenovi} dr Predrag, vanredni profesor Psihologija, 1968–1976.

Pavi} Vladan, asistent pripravnik, Filmska i TV kamera, 1996–, Pavi}e-vi} Goran, asistent pripravnik, Filmska kamera, 1990–1992, Pavlovi} Veq-ko, asistent pripravnik Filmska kamera, 1994–, Pavlovi} @ivojin, redov-ni profesor, Filmska reìja, Filmski i TV scenario, 1971–, Pavlovi}Milo{, docent, Filmska reìja, 1990–, Pajki} Neboj{a, redovni profe-sor, Filmski i TV scenario, 1979–, Panteli} dr Branislav, docent, Isto-rija umetnosti, 1995–, Panteli} dr Dejan, docent, Optika, 1996–, Pantovi}dr Miomir, docent, Ekonomika i pravo umetni~kih delatnosti, 1985–1988,Pej~i} Qerka, redovni profesor, Tehnika glasa, 1952–1977, Pekovi} mr Go-ran, docent, TV produkcija, 1990–, Petkovi} dr Sreten, vanredni pro-fesor, Stilovi, 1977–1981, Petri} dr Vladimir, vanredni profesor, Glu-ma, Reìja, Istorija filma, 1952–1972, Petrovi} Aleksandar, redovniprofesor, Filmska reìja, 1962–1973, FTV scenario, 1992–1994, Petrovi}Du{an, asistent pripravnik, Gluma, 1994–, Petrovi} dr Sreten, vanredniprofesor, Estetika, 1986–1987, Plav{a Du{an, docent, Muzika, 1963–1964,Plaovi} Radomir, redovni profesor, Gluma i scenski govor, 1951–1954, Ple-{a Branko, docent, Gluma, 1954–1957, Poga~i} Vladimir, predava~, Istorijafilma, 1971–1974, Polikarpova An|elija, asistent, Filmska reìja, 1971–1974,Polonska Tamara, stru~ni nastavnik, Scenske kretwe, 1952–1954, Popov drDragan, vanredni profesor, Akrobatika, 1980–, Popovi} Gorica, asistent,Gluma, 1977–1982, Popovi} dr @or`, redovni profesor, Arhitektura i teh-nika scenskih prostora, 1989–1995, Popovi} mr Zoran, redovni profesor,

N

O

P

TV produkcija, 1974–, Popovi} Mihailo, docent, Organizacija, 1961–1962,Popovi} Predrag, redovni profesor, Filmska kamera, 1979–, Poto~wak An-ton, predava~, Tehnika scene, 1949–1951, Prodanovi} Borjana, redovni pro-fesor, Pozori{na reìja, 1961–1994, Prwat dr Branko, redovni profesor,Organizacija kulturnog, ìvota, 1981–1997, Prwat dr Sre}ko, vanredniprofesor, Tehnologija filmske, slike, 1984–, Proki} Nenad, docent, Dra-maturgija, 1995–, Puji} Branka, asistent pripravnik, Scenske igre, 1996–,Putnik Jovan, vanredni profesor, Gluma, Psihologija, 1957–1963, Putni-kovi} Petar, vi{i stru~ni saradnik, Elektronska montaà, 1986–1991.

Radi~evi} Qubomir, redovni profesor, Reìja, 1949–1953, Organizacija TVdelatnosti, 1963–1994, Radovanovi} Vlastimir, redovni profesor, Gluma,Filmski i televizijski scenario, 1959–1991, Radovanovi} Miodrag, asi-stent, Gluma, 1961–1962, Radovi} \uza, redovni profesor, Istorija jugoslo-venskog pozori{ta i drame, 1951–1971, Radovi} Milo{, asistent, Filmskareìja, 1989–1995, Radowi} Slavoqub, predava~, Psihologija, 1967–1968, Ra-do{evi} Natalija, nastavnik, Ruski jezik, 1948–1959, Rankovi} dr Milan,redovni profesor, Sociologija umetnosti, 1964–1988, Rankovi} mr Radenko,docent, Filmska produkcija, 1983–, Rapaji} Svetozar, redovni profesor,Pozori{na reìja, 1971–, Rexi}-Tot Nevenka, vanredni profesor, Film-ska kamera, 1974–1993, Rizni} Nada, redovni profesor, Gluma, 1950–1952,Ristanovi} Zoran, asistent, Gluma i reìja, 1949–1953, Romano mr Nenad,docent, TV produkcija, 1989–1992, Rom~evi} mr Neboj{a, asistent, Istorijajugoslovenskog pozori{ta i drame, 1990–, Ruti} Joà, redovni profesor,Gluma, 1949–1954.

Savin Egon, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1979–, Savi} Olga, asi-stent, Gluma, 1960–1961, Savi}evi} Neboj{a, docent, Elektronska montaà,1994–, Savkovi} dr Miroslav, vanredni profesor, Filmska produkcija,1986–, Sailovi} Sa{a, asistent pripravnik, Pozori{na produkcija, 1994–,Saletovi} Slavenko, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1974–, Sedi}Petar, asistent, Akrobatika, 1977–1980, Seleni} Slobodan, redovni pro-fesor, Dramaturgija, 1965–1995, Simjanovi} Zoran, docent, Primewena mu-zika, 1993–, Skerli} Slobodan, asistent pripravnik, Filmska reìja, 1996,Skovran Du{an, docent, Muzika, 1961– 1963, Slijep~evi} Vladan, redovniprofesor, Filmska reìja, 1968–1989, Slovi} mr Biqana, asistent, Dik-cija, 1985–1997, Stamenkovi} Vladimir, redovni profesor, Dramaturgija,1968–1995, Star~i} Viktor, redovni profesor, Gluma, 1949–1952, 1962–1963,Stevanovi} Nenad, asistent, Filmska kamera, 1989–1995, Stefanovi} Sla-voqub-Ravasi, vi{i predava~, Gluma (na albanskom), 1969–1971, Stjepanovi}Borislav, asistent, Dikcija, Gluma, 1977–1981, Stojanovi} Alisa, asistentpripravnik, Pozori{na reìja, 1994–, Stojanovi} dr Du{an, redovniprofesor, Teorija filma, 1965–1993, Stojanovi} Slobodan, redovni pro-fesor, Filmski i TV scenario, 1997–, Stupica Bojan, redovni profesor,Gluma i Reìja, 1948–1950.

Taba~ki Miodrag, redovni profesor, Scenografija i kostimografija, 1978–,Tanurxi} Zora, predava~, Reìja u lutkarskom pozori{tu, 1964–1966, Tan-hofer Tomislav, redovni profesor, Gluma, 1949–1958, Taskovi} Aleksandar,

R

S

T

214)

(215

]

U

H

^

[

asistent, Scenske borbe, 1997–, Tati} Darko, redovni profesor, Radio re-ìja, 1976–, Terzi} Goran, docent, Filmska montaà, 1990–, Todorovi} Alek-sandar, vanredni profesor, Tehnologija televizije, 1981–1994, Todorovi}Radomir, docent, TV montaà, 1994–, Topi} mr Sawa, docent, Pozori{naprodukcija, 1988–, Trailovi} Mira, docent, Radio reìja, 1964–1976.

]ena Muharem, saradnik, Gluma (na albanskom), 1964–1969, ]enan Irenej,asistent, Gluma, 1962–1978.

Ujes Alojz, redovni profesor, Pozori{na produkcija, 1962–1997, Uspenskimr Enisa, vi{i predava~, Ruski jezik, 1990–.

Hara{i} Sergije, redovni profesor, Pozori{na reìja, 1960–, Hristi}Jovan, redovni profesor, Dramaturgija, 1967–.

âde` dr Iztok, vanredni profesor, Fizi~ki osnovi filma, 1986–1994,ôvi} Klavdija, korepetitor, Scenski pokret, 1953–1975, ôlakovi} mr Mi-ladin, asistent, Filmska kamera i TV kamera, 1992–.

[aranovi} Radomir, redovni profesor, Filmska reìja, 1969–1997, [evi}Du{an, predava~, Tehnika scene, 1954–1962, [erban Milenko, redovni pro-fesor, Scenografija, 1949–1972, [ibali} Vawa, asistent pripravnik, Te-levizijska produkcija 1997–, [ijan Slobodan, redovni profesor, Filmskareìja, 1997–, [pegar Qubi{a, docent, Snimawe i obrada zvuka, 1998–.

216) Posle rezolucije Informbiroa prekinuo sam studije pozori{ne reìje uLewingradu. U avgustu 1948. postao sam ~lan Jugoslovenskog dramskog pozo-ri{ta i asistirao Bojanu Stupici na predstavi ªQubav Jarovaja´. Tih danasu me pozvali u Ministarstvo prosvete Srbije i predloìli mi da napra-vim skicu za nastavni plan Pozori{ne akademije koja je trebalo da otpo~-ne sa radom u januaru 1949. godine.

Poduhvatio sam se tog te{kog zadatka i pozvao Stevu @igona da zajed-ni~ki uradimo taj posao. Bili smo bliski prijateqi i studirali dve godinena lewingradskom Pozori{nom institutu. Taj posao smo radili sa veli-kim entuzijazmom dva meseca. Na{a koleginica iz pozori{ta Vilhemina@edrinski pozvala nas je da taj projekat u ti{ini radimo u wenoj prizem-noj, starinskoj i prohladnoj ku}i u kojoj je pre rata ìveo Branislav Nu-{i} sa svojom porodicom. Stotiwak metara od we sagradio je svoju skrom-nu vilu u kojoj je i umro.

@igon i ja smo poku{ali da saberemo u ta~ku sva na{a mladala~ka is-kustva iz oblasti glume i reìje sa kojima se Stevo suo~io studiraju}i glu-mu na qubqanskoj Pozori{noj akademiji u klasi Bojana Stupice, a ja u beo-gradskom Dramskom studiju gde su mi glumu predavali Mata Milo{evi} iRa{a Plaovi}. Fond na{ih znawa obogatili smo u Lewingradu gde smo seupoznali sa rediteqskim i pedago{kim nasle|em Vahtangova koji je smelo ilucidno demistifikovao ªSistem´ Stanislavskog, zadràvaju}i i razvi-jaju}i iz wega ono {to je najboqe i najuniverzalnije. Glavni duhovni po-kreta~ u lewingradskom Institutu bio je na odsecima glume i reìje jedanod najzna~ajnijih rediteqa, glumaca i pedagoga L. Vivijen koji je jedini uto vreme diktature dogmatizma imao smelosti da govori o scenskoj poeti-ci Mejerhoqda. Rade}i u svojim klasama mi smo, goweni radoznalo{}u, od-lazili na ~asove i drugih profesora. Tako sam upoznao metod J. Jurjeva kojije bio vode}i glumac u ~uvenim spektaklima Mejerhoqda i koji je magi-stralno vladao ve{tinom scenskog govora. Iz Rusije smo doneli nastavneplanove lewingradskog Instituta i moskovskog GITIS-a. Imali smo predsobom kwige i uxbenike Stanislavskog, Nemirovi}-Dan~enka, Sahnovskogi Gor~akova.

U toku septembra i oktobra zavr{ili smo obimnu skicu za ~etvoro-godi{we studije glume i reìje. Na{a osnovna misao vodiqa bila je dapredloìmo plan koji bi bio negacija {kolske interpretacije ozvani~e-nog ªSistema´ Stanislavskog. Poku{ali smo da merodavnoj stru~noj ko-misiji prezentiramo nacrt nastavnog plana koji ne ilustruje ni jednu pe-dago{ku receptologiju i iskqu~ivost, a inspiri{e se onim otkri}ima

NEZABORAVNI POÊTAK

koja zna~e stvarala~ku odgonetku su{tine gluma~kog i rediteqskog ume}ai wihovo organsko preplitawe u teatru dvadesetog veka.

Na sastanku stru~ne komisije krajem oktobra na{ predlog su podràliBojan Stupica, Mata Milo{evi} i Hugo Klajn. Ra{a Plaovi} je izraziosvoju rezervu prema na{oj marginalizaciji scenskog govora i davawu pri-oriteta prou~avawu elemenata glume. Mi smo branili na{ predlog sa po-zicije sinteze izme|u govorne radwe i izraàjnosti gluma~kog tela. Pri-hvatili smo sugestiju Ra{e Plaovi}a da se dopuni poglavqe o edukacijigovorne radwe kroz pronicawe u misaonu i psiholo{ku analizu teksta uzpomo} uve`bavawa umetni~ke proze i pesama najrazli~itijih ànrova.

U decembru je odràn prijemni ispit za studente glume i reìje. For-mirane su dve gluma~ke klase i jedna rediteqska. Jednu gluma~ku klasu jevodio Bojan Stupica, a drugu Mata Milo{evi}. Ja sam izabran za asistentaMate Milo{evi}a, a Stevo @igon za asistenta Bojana Stupice. Bojan jepreuzeo predavawa i na klasi reìje. Za rektora je izabran Du{an Mati}koji je predavao i svetsku kwièvnost. Milo{ \uri} je predavao anti~kuliteraturu, \uza Radovi} jugoslovensku kwièvnost, Hugo Klajn psiholo-giju, muziku Nikola Hercigowa, dikciju Tomislav Tanhofer, a masku Kar-lo Buli}. To je bio tim vrsnih pedagoga na prvoj godini.

Se}am se dobro svog prvog ~asa na glumi. Mata Milo{evi} je bio bole-stan i poslao me je da obavim prvi kontakt sa studentima. Bio je to 19. janu-ar 1949. godine. Klasu su sa~iwavali odli~ni studenti, obdareni, dina-mi~ni, raznoliki i radoznali, sa duhovnim nabojem koji se formirao utragi~nim godinama Drugog svetskog rata. To je bila klasa predodre|ena daobogati ansamble beogradskih pozori{ta i da do publike donese nova, sav-remena gluma~ka sazvu~ja u na~inu oblikovawa scenskih likova i inter-pretaciji razli~itih stilova. Me|u studentima su bili: Olivera Markovi},Maja Dimitrijevi}, Vlastimir Stojiqkovi}, Mika Viktorovi}, BosiqkaBoci, Olga Stanisavqevi}, Predrag Lakovi}, Miodrag Popovi}-Deba, Bo-ris Kova~, Vasja Stankovi}, Vlasta Velisavqevi}, Vera Belogrli}, StevanMaksi}, Eta Bortolaci i Zvonko Feren~i}.

Na prvom ~asu sam kroz ve`be proveravao stepen koncentracije stude-nata, a zatim sam im predloìo da improvizuju na dve teme. Prva je gla-sila: posledwa èqa osu|enog na smrt. Date okolnosti druge ve`be su bile:treba pro}i kraj opasnog psa. U tim improvizacijama mnogi su pokazalivisok stepen usredsre|enosti i ma{tovitosti i ubedqivo saìvqavawe salinijom radwe koju su scenski osmislili. U ve`bi sa psom nekoliko stu-denata je demonstriralo svoje ose}awe za sme{no u odre|enoj situaciji. Uèqi da ih oslobodim gr~a ja sam celom ~asu dao ton igre. Taj prvi susretje bio ohrabruju}i.

Rektorat je odlu~io da studenti u periodu od januara do kraja juna trebada savladaju gradivo prvog i drugog semestra. Svakog dana, ukqu~uju}i i ne-dequ, radili smo ~etiri ~asa. Profesor Milo{evi} je sa studentima ra-dio analizu teksta i u~io ih kako treba da savladaju sloèni fenomengovorne radwe. Na svojim ~asovima ja sam obja{wavao i uve`bavao elemen-te glume: scensku radwu, pa`wu, ma{tu, odnose, date okolnosti, veru i na-ivnost, gluma~ki zadatak, sukob, radwu i protivradwu. To prou~avawe jedonelo radost i duhovnu oslobo|enost i studentima i meni. Rade}i sa wi-ma i sam sam sve dubqe ulazio u tajne glume i reìje. Tih {est meseci stva-

(217

rala~ke dru`be sa studentima prve generacije Pozori{ne akademije osta-li su mi kao ne{to nezaboravno i neprevazi|eno po snazi angaòvanosti,bujnosti, entuzijazmu i kristalno ~istim me|usobnim odnosima. Klasa jenapredovala iz nedeqe u nedequ. Nivo ve`bi i improvizacija dobijao jesve vi{e autenti~ni i ma{toviti zvuk. âsove smo odràvali u gorwojprobnoj sali Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Posle ~asova studentisu se krijum~arili na drugu galeriju i gledali nadahnute predstave novo-osnovanog teatra.

Autoritet, talenat i iskustvo profesora Milo{evi}a bili su velikapodr{ka i pouzdani orijentir u svim na{im traèwima. Svi studenti sushvatili da u glumi ne postoji ~arobno ªSezame, otvori se!´, nego uporni,strpqivi i posve}eni rad nad samim sobom. Studenti su kroz stotine ve`-bi i improvizacija shvatili dualisti~nost gluma~ke umetnosti: glumac jeu isto vreme i vajar i glina.

Krajem juna zavr{ni ispit klase pokazao je wenu obdarenost, sveìnui novinu. Pozori{na akademija u Beogradu po~ela je skromno u kvantita-tivnom pogledu, ali je skrenula na sebe pa`wu kulturne javnosti svojimkvalitetom i savremenim pedago{kim metodom. Iz tog embrija Pozori{-na akademija je vremenom dobila neslu}ene razmere mo}ne talionice tale-nata u oblasti pozori{ta, filma, televizije i radija. U pedago{ki tim suse ukqu~ili najeminentniji stvaraoci iz cele zemqe koji su pomogli dastasaju mnoge generacije visoko{kolovanih i nadahnutih umetnika.

MIROSLAV BELOVI]

218)

(219Meseca novembra 1974. godine Fakultet dramskih umetnosti se selio u no-vu zgradu, prvo zavr{eno zdawe budu}eg Univerziteta umetnosti na NovomBeogradu. Napu{tane su prostorije u ulici Vuka Karaxi}a 12, u kojima je~etvrt veka ranije (1949) otpo~ela rad Akademija za pozori{nu umetnost, iprostorije u Knez Mihailovoj 46 u kojima su preko dvadeset godina radilii sawali svoje umetni~ke snove studenti Akademije za pozori{te, film,radio i televiziju, odnosno Fakulteta dramskih umetnosti (od 1973). Ka-mioni, studenti, fizi~ki radnici, izno{ewe kwiga iz biblioteke, arhi-ve, starog name{taja koji }e ipak na}i svoje mesto i u novoj zgradi, raz-gra|ivawe pozornica u u~ionicama glume, pra{ina pro{losti kroz kojuzaposleno tr~karaju studentkiwe i studenti, nose}i ono {to treba sa~uva-ti. I na jednoj oguqenoj {kolskoj tabli neko je kredom, krupnim slovima,ispisao ªAkademijo, volim te!...´ ñ poruku sentimentalnog optimizma kojije zra~io kroz pra{inu selidbenog haosa. Ta mi je slika ostala urezana use}awe, ta jednostavna re~enica je saèla ose}awa svih generacija studena-ta i profesora, biv{ih, sada{wih, budu}ih.

Po~etak. Vuka Karaxi}a 12, mesec februar 1949. godine. U najve}oj pro-storiji nekada{weg rasko{nog trgova~kog stana okupqena je prva genera-cija studenata novoosnovane Akademije za pozori{nu umetnost (osnovanaUredbom Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije decembra 1948).Devojkama i mladi}ima iz cele Jugoslavije, studentima reìje i glume kojisu poloìli stroge prijemne ispite za Pozori{nu akademiju prikqu~enisu i studenti tre}e generacije Visoke filmske {kole (osnovao Komitet zakinematografiju Vlade FNRJ 1947. godine), tako|e primqeni na prvu godi-nu studija po poloènim prijemnim ispitima. Bio je to ve} tada, na samompo~etku, prvi korak ka spajawu studija pozori{ne i filmske umetnosti ujednu celinu. Okupqenima govori prvi direktor (rektor) Akademije kwi-èvnik Du{an Mati}: zapaqena cigareta u uzdignutoj ruci i sivi vuneni{al leèrno obavijen oko vrata, mnogo re~i o reìmu studija, daleko vi-{e o na{oj misiji i veri u budu}nost u koju smo tek zakora~ili. I prvi na-stavnici, velika imena koja smo znali, izvanredni umetnici kojima smose divili ñ Bojan Stupica, Hugo Klajn, Mata Milo{evi}, Jozo Lauren~i},dr Milo{ \uri}, Miomir Deni}, Karlo Buli} i mnogi drugi.

Nekoliko godina kasnije. Prve generacije studenata glume su diplo-mirale, jedna za drugom, godina za godinom ñ klasa prof. Mate Milo{evi-}a, klasa prof. Viktora Star~i}a (1952), klasa prof. Joze Lauren~i}a (1953),klasa prof. Joè Ruti}a, klasa prof. Ra{e Plaovi}a (1954) itd. itd. Stu-denti pozori{ne reìje diplomiraju predstavama po pozori{tima u unu-

ªAKADEMIJO, VOLIM TE!...´

tra{wosti, godine 1952. wih dvadeset, 1953. sedam, 1954. wih jedanaest itd.Mnogi od wih ostaju u pozori{tima u kojima su diplomirali, dovode svojekolege diplomirane glumce ñ beogradska Akademija za pozori{nu umet-nost postepeno osveàva novim qudima, novim idejama pozori{ni ìvotu zemqi. Razvija se saradwa sa akademijama u Zagrebu i Qubqani, sa odgova-raju}im {kolama u inostranstvu.

Tokom pedeset godina nagli razvoj doma}e kinematografije, radio-di-fuzije i televizije iziskuje nove stru~wake. [kolske 1950/1951. godine Aka-demiji je pripojena Visoka filmska {kola, a krajem pedesetih godina seuvodi na Akademiji ~itav niz novih (filmskih) predmeta, dok se po~etkom{ezdesetih osnivaju novi odseci, prvo dramaturgije i organizacije, a za-tim filmske kamere i montaè. Tako godine 1962. {kola dobija i novi na-ziv ñ Akademija za pozori{te, film, radio i televiziju, {to je potpunijeodgovaralo wenoj mnogostranoj delatnosti.

Svake godine se u sve tokove doma}eg pozori{nog ìvota, filmskeumetnosti, radio i televizijske delatnosti ukqu~ivao sve ve}i broj di-plomiranih studenata Akademije. Do}i sa Akademije, imati diplomu Aka-demije ñ zna~ilo je biti provereni talenat, kvalifikovani stru~wak, maj-stor svoga posla koji je stekao znawe i iskovao zanat na jednoj od najboqihpostoje}ih {kola te vrste. Studenti, svr{eni studenti i profesori Aka-demije su svuda, u zemqi i u svetu, podizali ugled i ~asno predstavqali{kolu iz koje su ponikli.

Zakon o visokom {kolstvu SR Srbije je doveo do nove promene naziva{kole, koja je, od kraja 1973. godine Fakultet dramskih umetnosti (pozo-ri{ta, filma, radija i televizije). To se, pribli`no, poklopilo sa prela-skom u novu zgradu fakulteta, namenski sagra|enu za potrebe nastave u oblastipozori{ta, filma, radija i televizije, koja se nalazi u okviru kompleksapredvi|enog za izgradwu Univerziteta umetnosti na Novom Beogradu (Blok38 ñ Bulevar umetnosti).

Sa galerije u holu nove zgrade FDU, meseca novembra 1974. godine, imaosam ~ast i sre}u da kao dekan FDU, povodom useqewa, pozdravim okupqenepredstavnike svih generacija diplomiranih studenata Akademije, kao istudente koji su tada, kroz to zdawe, kro~ili prvi put u svoj budu}i umet-ni~ki i profesionalni ìvot. U prepunom holu su bili mnogi na{i za-slu`ni profesori; tu su bile moje kolege, studenti prvih generacija Aka-demije, mnogi od wih renomirani umetnici i po{tovani stru~waci, nekiod wih tako|e profesori ove iste {kole kroz koju su i sami pro{li; u ho-lu su bili okupqeni na{i najzaslu`niji stvaraoci u oblasti pozori{ta,filma, televizije i radija, ìva snaga tih va`nih delatnosti. Tada samshvatio koliko se na{a Akademija utkala u sve tokove umetni~kog i kul-turnog ìvota Beograda, Srbije, Jugoslavije.

Danas, dvadesetak godina kasnije, ta snaga na{e Akademije, na{eg Fa-kulteta dramskih umetnosti i daqe plodno buja. Generacije se postepenosmewuju. Mnogih zaslu`nih profesora, divnih kolega, nekada{wih stu-denata, vi{e nema me|u nama, ali wihov trud i talenat je ugra|en u ono {tose nastavqa. Se}amo ih se sa qubavqu i po{tovawem. Ali, to je samo pri-rodni redosled zbivawa: lepotu zadatka i obavezu nastavqawa zapo~etogdela uvek preuzimaju slede}e generacije. Uskoro }e se navr{iti pola vekarada na{e {kole. Oko 1800 zna~ajnih jugoslovenskih umetnika, pozori{-

220)

nih, filmskih, radio i televizijskih stvaralaca, visokokvalifikovanihstru~waka u ovim oblastima, di~i se diplomom Akademije, odnosno Fakul-teta dramskih umetnosti. Nema oblasti u na{em savremenom umetni~komi kulturnom `ivotu u kojoj nisu dali doprinos i na{i biv{i studenti. Awihova poruka nama, svim generacijama ñ i pro{lim, i sada{wim, i bu-du}im ñ mogla bi da se svede samo na tri re~i: ªAkademijo, volim te! ...´

DEJAN KOSANOVI]

(221

Generalbas, Milenko @ivkovi}, urednik, 1959, 1960, 1969.Stana \uri}-Klajn, Uvod u istoriju jugoslovenske muzike, 1959,1963.Obrad Nedovi}, Dikcije, 1960.Wilhelm Tank, Plasti~na anatomija ìvotiwa, prevodRudolf Gaberc, 1960, 1964, 1966.Erwin J. Bach, Racionalna klavirska tehnika, prevod ArsenTriva, 1960.Mom~ilo Stevanovi}, Te~aj iz istorije umetnosti, 1960,1961, 1964.Nemawa Brki}, Tehnologija vajarstva, 1960, 1963.Nemawa Brki}, Slikarska tehnologija, 1960. Vlastimir Peri~i} i Du{an Skovran, Nauka o muzi~kimoblicima, 1961, 1966, 1973, 1977, 1982, 1986, 1991.Valentino Brozio, Organizacija filmske proizvodwe, prevodPredrag Deliba{i}, 1962. Aleksandar Krsti}, Vrtna umetnost, 1962, 1964.A. [~apov, Metodika nastave klavira, prevod Arsen Triva,1963.Josip Kulunxi}, Primeri iz tehnike drame, 1963, 1977.Dr Borislav Jovi}, Radno pravo umetnika, 1963.Dr Pavle Vasi}, Odelo i oru`je, 1964, 1974, 1992.Viljem Ar~er, Stvarawe drame, prevod Josip Kulunxi},1964, 1977.V. Volken{tajn, Dramaturgija, prevod Ranko Simi}, 1966.Rudolf Gaberc, Plasti~na anatomija ~oveka, skripta, 1966. Glasnik Umetni~ke akademije, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971.Dr Milan Rankovi}, Sociologija umetnosti, 1967.Glasnik Umetni~ke akademije 1, 2, 3, 4, 5, 1967. I. Lib{er ñ F. Vilert, Tehnologija keramike, prevod \or|eRosi}, 1967, 1981, 1989.Jela Kr{i} i Ruìca Rankovi}, Zbirka klavirskihkompozicija za savla|ivawe tehni~kih problema (sveska I; II),1967.Nemawa Brki}, Tehnologija slikarstva, vajarstva i ikonografije, 1968, 1973, 1984, 1991.Dr Borislav Jovi}, Ekonomika i pravo umetni~kihdelatnosti, 1968.Glasnik Umetni~ke akademije 6, 7, 8, 1968. Bogomil Karlavaris, Metodika likovnog vaspitawa III,1968, 1977.Vlastimir Peri~i}, Razvoj tonalnog sistema, 1968.Dr Pavle Vasi}, Umetni~ki ìvot I, 1968.Dr Pavle Vasi}, Uvod u likovne umetnosti, 1968, 1982, 1988.Vladimir Petri}, Uvo|ewe u film, 1968.Borivoje Popovi}, Intonacija, 1969, 1977, 1984, 1992.Qerka Pej~i}, Respiratorna tehnika glasa, 1969. Glasnik Umetni~ke akademije, 9,10,11,12,13,14, 1969.

L. Solaroli, Kako se organizuje film, prevod PredragDeliba{i}, 1969, 1992.Nikola Hercigowa, Kratak pregled razvoja muzi~ke kulture I,1969.Jan Ku~era, Montaà na filmu i TV, prevod Zdenko Meloun,1969. D`. Stajen, Elementi drame, prevod N. Vukovi} i S. Igwa~evi}, 1970.Glasnik Umetni~ke akademije 15, 16, 17, 1970. Dr Branivoj \or|evi}, Elementi srpskohrvatske dikcije,1970, 1975, 1987, 1996.M. Kraguqac i B. Karlavaris, Estetsko procewivawe uosnovnoj {koli, 1970.Dejan Despi}, Harmonska analiza, 1970, 1987.G. Nejgauz, O umetnosti svirawa na klaviru, prevod N. Miso~ko i D. Ili}, 1970.Vladimir Petri}, Razvoj filmskih vrsta, 1970, 1978.V. Kihou, Tehnika {minkawa na filmu i TV, prevod B.Kosanovi}, 1970.A. D*alesandro, Televizijski scenario, 1970.Vladeta Luki}, Uzani film, 1970.Almanah Fakulteta dramskih umetnosti, 1970.Likovna sveska 1, 1971. Glasnik Umetni~ke akademije 18, 19, 20, 1971. Dr Pavle Vasi}, Doba baroka, 1971, 1991.Slobodan Seleni}, Dramski pravci HH veka, 1971, 1979.M. Kaznev, Rastanak, prevod Radmila Nedeqkovi}, 1971. Vlastimir Peri~i}, Stvarala~ki put Stanojla Raja~i}a,1971.Dejan Despi}, Teorija tonaliteta, 1971.Almanah Akademije za pozori{te, film, radio i TV, 1971. Rudolf Arnhajm, Umetnost i vizuelno opaàwe, prevodVojin Stoji}, 1971, 1981, 1987.Anica Savi} Rebac, Anti~ka estetika i nauka okwièvnosti, 1972.Likovna sveska 2, 1972. Nikola Hercigowa, Napisi o muzici, 1972.Pedi âjevski, Predgovori i pogovori TV dramama, prevod M.@ivkovi}, 1972, 1979.Nikola Kuzmanovi}, Problemi i zadaci iz nacrtnegeometrije, 1972.Milutin Radenkovi}, Sekvenca u klasi~noj instrumentalnojfugi, 1972.Dragoqub Kaì}, Elementarna tehnika fotografije, 1973,1981, 1987.Obrad Nedovi}, Govorna kultura, 1973.Likovna sveska 3, 1973.Dr Milan Rankovi}, Komparativna estetika, 1973.

(223

IZDAVA^KA DELATNOST UNIVERZITETA UMETNOSTI

Dejan Despi}, Melodika, 1973, 1977, 1986.Sigo Sumereker, Podloge {tafelajske slike, 1973.J. Itten, Umetnost boje, prevod E. Pavkovi} ñ V. Radovanovi},1973.Dejan Despi}, Dvoglas, 1974, 1978, 1990.Gvido Aristarko, Istorija filmskih teorija, urednik D. Stojanovi}, 1974.Predbroj 3, 1974. Dragoslav Devi}, Osnovna melografska uputstva, 1974.Dr Branivoj \or|evi}, Srpskohrvatski pozori{ni jezik,1974.Dejan Despi}, Vi{eglasje, 1974, 1982.Herman Keler, Dobro temperovani klavir J. S. Baha, prevodPetar Staji}, 1975.Likovna sveska 4, 1975. Predbroj 2, 1975.Milutin Radenkovi}, Analiti~ka harmonija, skripta, 1975. Dejan Despi}, Instrumentalna polifonija, skripta, 1975. Dejan Despi}, Oblici barokne instrumentalne polifonije,1975.Dorina Radi~eva-Divjakovi}, Dvoglasni diktati, 1975.Fric Bose, Etnomuzikologija, prevod Julijana Lazi}, 1975,1989.Dr Du{an Stojanovi}, Film kao prevazilaèwe jezika, 1975,1984.Zorislava Vasiqevi}, Melodika I solfe|o, 1975, 1982, 1986,1996.Sigo Sumereker, Tehnika emulzione tempere, 1975.Dejan Despi}, Vi{eglasni ara`mani, 1975, 1981.Dorina Radi~eva-Divjakovi}, Intonirawe intervala, 1976,1986.4 F broj 1, 1976. Dragutin ôli}, Razvoj teorije harmonskog mi{qewa, 1976.Luis Herman, Scenario za film i TV, prevod BoènaKosanovi}, 1976.Dr Milan Damwanovi}, Su{tina i povest, 1976.Dr Marko Babac, Tehnika filmske montaè, 1976, 1986, 1997. Teorija drame ñ renesansa i klasicizam, priredio JovanHristi}, 1976.Dr Pavle Vasi}, Umetni~ki ìvot II, 1976.Dr Milan Damwanovi}, Smisao teorijskog rada u okviruUniverziteta umetnosti, 1976.Dejan Kosanovi}, Uvod u prou~avawe istorije jugoslovenskogfilma, 1976.Radoslav \oki}, Proìmawa kultura, 1976.Dragoslav Devi}, Etnomuzikologija I, skripta, 1976.Dragoslav Devi}, Etnomuzikologija II, skripta, 1976.Vlastimir Peri~i}, Harmonija I, skripta, 1976.Vlastimir Peri~i}, Harmonija II, skripta, 1976.Krsta Andrejevi}, Slikarska tehnologija, 1977.4 F broj 2/3, 1977.4 F broj 4/5, 1977. Poster J. B. Tito, \or|e Andrejevi}-Kun, 1977.Braslav Borozan, Umetnost u NOB-u, 1977.Likovna sveska broj 5, 1977.Marija Bergamo, Delo kompozitora Milana Risti}a, 1977. Miodrag Stanisavqevi}, Epika i drama, 1977. Bogomil Karlavaris, Metodika likovnog vaspitawa III, 1978.Dr Lazar Trifunovi}, Srpska crta~ko-slikarska iumetni~ko-zanatska {kola u Beogradu, 1978.Aleksandar Obradovi}, Uvod u orkestraciju, 1978, 1997.

4 F broj 6/7, 1978.Setl ñ Las, Istorija ameri~ke TV, 1978.Bogomil Karlavaris, Metodika likovnog vaspitawa III,1978.Aleksandar Obradovi}, Elektronska muzika i elektronskiinstrumenti, 1978.Ernst Krenek, Dvanaestotonske kontrapunktne studije,1978.Radomir Petrovi}, Horska literatura I, II, 1978.Ranka Glixi}, Izbor italijanskih tekstova za studentesolo pevawa, 1978.Zorislava Vasiqevi}, Metodika nastave solfe|a I, 1978.@ivanovi} ñ \or|evi} ñ Vasi}, Dikcijske teme, 1978.Petrit Imami, Filmski scenario u teoriji i praksi I, 1978.Dr Du{an Stojanovi}, Monta`ni prostor u filmu, 1978,1989.Malkom ñ Halke, Pisawe za TV, prevod Ivan Gaj, 1978.Zvonko Krneti}, Prevodi solo pesama, 1978.Dr Hugo Klajn, Osnovni problemi reìje, 1979, 1995.Almanah Fakulteta primewenih umetnosti, 1979.Nastavni plan i program Fakulteta likovnih umetnosti,1979.Almanah 40. godina Fakulteta muzi~ke umetnosti, 1979.Vidal ñ Bulanè, Harmonija na klaviru, 1979.Dejan Despi}, Muzi~ki instrumenti, 1979, 1986, 1993.Dorina Radi~eva ñ Divjakovi}, Troglasni i ~etvoroglasnidiktati, 1979.Fridrih Tomberg, Mimeza prakse i apstraktna umetnost,1979.Ranko Muniti}, Uvod u istoriju animiranog filma, 1979.Kalan ñ Kumbatovi~, Veseli vetar, 1979.Rudolf Gaberc, Plasti~na anatomija ~oveka, 1979, 1985.Robert Masej, Recepture za slikare, prevod @. Turinski,1980.4 F broj 8, 1980.4 F broj 9, 1980. Nikola Cveji}, Savremeni belkanto, 1980.Rade Aleksi}, Dijalektike socijalisti~ke revolucije, 1980.Rene Pasron, Pojetika, prevod Branko Jeli}, 1980.Milan Buwevac, Vreme u drami, 1980.Nastavni plan i program za grupu dramaturgiju, 1980.Nastavni plan i program za grupu filmsku i TV reìju, 1980.Nastavni plan i program za grupu montaà, 1980.Kurt Saks, Muzika starog sveta, prevod. P. Milo{evi}, 1980.Likovna sveska 6, 1981.Vartkes Baronijan, Muzika kao primewena umetnost, 1981.Bo{ko Bo{kovi}, Osnovi filmske reìje, 1981, 1986.Petar Volk, Antologija filma I, 1981, 1988.Petar Volk, Antologija filma II, 1981, 1988.Dr Milan Damwanovi}, Poreklo umetnosti kao filozofskiproblem, 1981.Bruno êrvenka, Kontrapunkt u klasi~noj vokalnojpolifoniji, 1981.Dejan Despi}, Opaàwe tonaliteta, 1981.4 F broj 10/11, 1982. Roksanda Pejovi}, Barokni koncert, 1982.Likovna sveska 7, 1982.Bosa Slijep~evi}, Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori iBosni i Hercegovini (1896–1918), 1982.Ranko Muniti}, Uvod u estetiku kinematografskeanimacije, 1982.

224)

Tudor Elijad, Kako napisati i prodati scenario, 1982.4 F broj 12/13, 1983.Paul Hindemit, Tehnika tonskog sloga, prevod V. Peri~i},1983.Marija Bergamo, Srpske teme u delima ruskih i sovjetskihkompozitora, 1983.Zorislava Vasiqevi}, Metodika nastave solfe|a II, 1983.Mirjana Veselinovi}, Stvarala~ka prisutnost evropskeavangarde u nas, 1983.Dr Petar Volk, Savremeni jugoslovenski film, 1983.Rajs ñ Milar, Filmska montaà, 1983.Andre Vensten, Pozori{na reìja, 1983.Milenko Misailovi}, Komediografija Branislava Nu{i}a,1983.Petrit Imami, Filmski scenario u teoriji i praksi II, 1983.Jelica Kapetanovi}, Boja u stanu, 1983.Ilija Radosavovi}, Marksizam i socijalisti~kosamoupravqawe, 1983.Branivoj \or|evi}, Gramatika srpskohrvatske dikcije, 1983.Du{an Mihailovi}, [ekspir i srpska drama u 19. veku, 1983.G. Tovstonogov, Ogledalo scene, 1983.@ivojin Turinski, Slikarska tehnologija, 1983, 1987, 1990.4 F broj 14/15, 1983.Rudolf Arnhajm, Vizuelno mi{qewe, 1983.Likovna sveska 8, 1983.Dr Pavle Vasi}, Umetni~ki ìvot III, 1983.C. Kohoutek, Tehnika komponovawa u muzici HH veka, 1984.Dr Milan Damwanovi}, Strujawa u savremenoj estetici,1984.4 F broj 13/14, 1984.Marija Bergamo, Humor kao sredstvo realisti~kog muzi~kogjezika, 1985.Zorislava Vasiqevi}, Teorija ritma, 1985.Qiqana Gruji}-Erenrajh, Glasovno obrazovawe glumaca, 1985.Vladimir Stamenkovi}, Teorija drame 18. i 19. veka, 1985.Leposava Vu{kovi}, Fizi~ki osnovi filma, 1985.Dr Milan Damwanovi}, Fenomen filma, 1985.Dejan Kosanovi}, Po~eci kinematografije na tlu Jugoslavije(1896–1918), 1985.Roksanda Pejovi}, Oskar Danon, 1985.Dr Pavle Vasi}, Umetni~ki ìvot IV, 1985.A. Hildebrant, Problemi forme u likovnoj umetnosti, 1987.Vlastimir Peri~i}, Instrumentalni i vokalno-instrumentalni kontrapunkt, 1987.Dorina Radi~eva-Divjakovi}, Jednoglasni diktati, 1987.

Likovna sveska broj 9, 1988.Frank Heidman, Pozitivski plemeniti postupci usavremenoj fotografiji, 1988.Milo{ ]iri}, Heraldika I, 1988.Petar Bingulac, Napisi o muzici, 1988.Vladimir Markovi}, Magi~na violina, 1988.Denijel Erixon, Gramatika filmskog jezika, 1988.Qubi{a \oki}, Osnovi dramaturgije, 1989.Zorislava Vasiqevi}, Solfe|o ñ metodski praktikum, 1989.Dragoqub Kaì}, Fotografija u boji, 1989.Fric Bose, Etnomuzikologija, 1989.Dejan Despi}, Kontrast tonaliteta, 1989.Leo Poper, Eseji i kritike, 1989.Ana Oluji}, Razvoj harmonskog sluha, 1990.Sre}ko Prwat, Tehnika filmske slike, 1990.Rudolf Arnhajm, Dinamika arhitektonske forme, 1990.Alek Nisbet, Snimawa i obrada zvuka, prevod Rihard Merc,1990.Dr Miodrag Kolari}, O umetnicima i umetnosti, 1991.Dr Pavle Vasi}, Doba rokokoa, 1991.Roksanda Pejovi}, Srpsko muzi~ko izvo|a{tvoromanti~arskog doba, 1991.Dejan Kosanovi}, Rado{ Novakovi}, 1991.Solaroli ñ Brozio, Kako se organizuje film ñ organizacijafilmske proizvodwe, 1992.Dejan Despi}, Harmonija sa harmonskom analizom I, 1993.Slobodanka \oli}, Kwièvni tekst u nastavi stranihjezika, 1993.Leksikon filmskih i TV pojmova, 1993.Rober Piwar, Istorija pozori{ne reìje, 1993.Dejan Despi}, Harmonija sa harmonskom analizom II, 1994.Milan Miletin, Osnovi tonske reprodukcije u fotografiji,1994.Miroslav Belovi}, Umetnost pozori{ne reìje, 1994.Aleksandar Ajzinberg, Stilska unutra{wa arhitektura,1995.Dejan Mihailovi}, Elementi violinizma, 1995.Likovne sveske od 1–9, 1996.Vladimir Markovi}, Kontrapunkt mog ìvota, 1996.Ka filozofiji umetnosti, grupa autora, 1996.Branivoj \or|evi}, Elementi dikcije, 1996.Aleksandar-Darko Obradovi}, Negde u meni, 1997.Leksikon filmskih i TV pojmova II, grupa autora, 1997.Vlastimir Peri~i}, Vi{ejezi~ni re~nik muzi~kih termina,1998.

(225

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

378.673/.676(497.11)(091)

Univerzitet umetnosti u Beogradu :/1937/1957/1997 / (glavni urednik SvetozarRapaji} ; fotografije Tatjana Simonovi} ... idr. J. - Beograd : Univerzitet umetnosti, 1998(Beograd : Zavod za grafi~ku tehnikuTehnolo{ko-metalur{kog fakulteta). - 226 str.: ilustr. ; 29 cm

ISBN 86-7167-021-X

1. Rapaji}, Svetozar378.678(497.11)(091) 378.679.2(497.11)(091)

a) Univerzitet Umetnosti (Beograd) -1957-1997ID=69813516

226)

Generalni sekretari Univerziteta umetnosti u Beogradu

1. Mom~ilo Vukovi} 1958–1973.2. Dobrila [o{ki} Petrovi} 1973–2001.3. Olga Le~i} Pavlovi} 2001.

Ostali zaposleni u Stru~noj slu`bi Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu

1. Mileva Zekovi}, finansijski savetnik rektora (u penziji)2. Drina Spai}, likovno grafi~ki urednik3. Olivera Mi{i}, lektor-redaktor4. Evgenija Simovi}, me|unarodna saradwa (u penziji)5. Jelena Zekovi} Miri}, {ef ra~unovodstva6. Gordana Popovi}, kontista7. Dragica Mihajlovi}, blagajnik8. Vesna @ivkovi}, sekretarica9. Qiqana Ne{i}, daktilograf

10. Radosav \uri}, ekonom11. Aleksandar Dimitrijevi}, voza~12. Brankica Stojkov, kafe kuvarica – kurir13. Sla|ana Joki}, sprema~ica – kurir14. Biqana ^u~kovi}, dipl. pravnik15. Gordana Qubi} Savin, {ef kabineta rektora16. Svetlana \okanovi}, me|unarodna saradwa

univerzitet umetnosti u beogradu

Documents