Visoka tehnološka škola strukovnih studija

Šabac

Seminarski rad

iz predmeta: Ekonomija

tema: Tržišne sile ponude i tražnje

profesor: student:

Dr. Miroslava Petrevska Stojadinović Aleksandar 5-23/2012

Šabac 2013. godina

Sadržaj:

1.0. Tržište i konkurencija 1.1. Konkurentna tržišta2.0. Tražnja2.1. Kriva tražnje:odnos između cene i tražene količine2.2. Tržišna tražnja nasuprot individualne tražnje2.3. Pomeranje krive tražnje3.0. Ponuda3.1. Kriva ponude:odnos između cene i ponuđene količine3.2. Tržišna ponuda nasuprot individualne ponude3.3. Pomeranje krive ponude4.0. Ponuda i tražnja zajedno4.1. Kretanje ka ravnoteži4.2. Pomeranje krivih nasuprot kretanja duž krivih5.0. Zaključak

2

1.0. Tržište i konkurencija

Izrazi ponuda i tražnja odnose se na ponašanje ljudi kada na tržištima međusobno deluju jedni na druge. Tržište je grupa kupaca i prodavaca određenog dobra ili usluge. Tražnju za proizvodom određuju kupci kao grupa, a ponudu tog proizvoda određuju prodavci kao grupa.

1.1. Konkurentna tržišta

Postoje mnogi oblici tržišta. Tržišta su ponekad veoma organizovana, kao na primer tržišta mnogih poljoprivrednih proizvoda. Kupci i prodavci se na ovim tržištima sastaju u određeno vreme i na određenom mestu, gde aukcionar pomaže da se odrede cene i izvrši dogovor oko prodaje.

Dešava se veoma često da su tržišta manje organizovana; uzmimo za primer tržište sladoleda u nekom gradu. Prodavci sladoleda se nalaze na različitim lokacijama i nude proizvode koji se u izvesnoj meri razlikuju. Kupci se nikada ne sastaju i ne postoji aukcionar koji određuje cenu. Svaki prodavac izloži cenu sladoleda, a kupac sam određuje koliko će sladoleda kupiti. Svi oni zajedno, iako nisu organizovani, čine tržište.

Tržište sladoleda, poput većine tržišta u ekonomiji, veoma je konkurentno. Konkurentno tržište je ono tržište na kojem postoji veliki broj kupaca i veliki broj prodavaca, tako da svaki od njih ima zanemarljiv uticaj na tržišmu cenu. Svaki prodavac ima ograničenu kontrolu nad cenom sladoleda, jer drugi prodavci nude slične proizvode, on nema mnogo razloga da naplaćuje manje od važeće cene, a ako naplaćuje više kupci će kupovati na drugom mestu. Takođe ni kupac ne može da utiče na cenu, jer svaki kupac kupuje samo malu količinu.

Još jedan primer konkurentnog tržišta je kada postoji mnogo nezavisnih vlasnika stanova koji žele da svoje stanove izdaju po najvišoj ceni koju tržište može da prihvati.

Savršeno konkurentna tržišta definišu se na osnovu dve najvažnije karakteristike:

1. Sva dobra koja se nude na prodaju su ista;2. Broj kupaca i prodavaca je tako veliki da nijedan kupac ili prodavac ne može da utiče na

tržišnu cenu.

Na savršeno konkurentnim tržištima kupci i prodavci moraju da prihvate cenu koje određuje tržište i za njih kažemo da uzimaju cenu kao datu.

3

Postoje neka tržišta za koja u potpunosti važi pretpostavka o savršenoj konkurenciji. Primer je tržište pšenice gde postoje hiljade farmera koji prodaju pšenicu i hiljade potrošača koji pšenicu koriste kao i pšenične proizvode. Niko od njih ne utiče na cenu pšenice, svaki uzima cenu pšenice kao datu.

Na savršeno konkurentnim tržištima ne prodaju se sva dobra i usluge. Na nekim tržištima postoji samo jedan prodavac i on određuje cenu. Takav prodavac zove se monopolista. Tipičan primer monopoliste je lokalna kompanija za kablovsku televiziju u manjem gradu gde stanovnici tog grada imaju samo jednu kompaniju od koje kupuju ovu uslugu.

Neka tržišta nalaze se između ovih ekstrema, savršene konkurencije i monopola. Na jednom takvom tržištu pod nazivom oligopol ima nekoliko prodavaca koji ne konkurišu uvek jedan drugom agresivno. Primer su avionske linije. Ako na liniji između dva grada prevoz vrše samo dva ili tri prevoznika, oni mogu da izbegnu oštru konkurenciju i u stanju su da cene drže na visokom nivou.

Druga vrsta tržišta je monopolistički konkurentna ; na njemu ima mnogo prodavaca, ali svaki od njih nudi po malo drugačiji proizvod. Zato što ti proizvodi nisu u potpunosti isti, prodavac u izvesnoj meri može da odredi cenu sopstvenog proizvoda. Najpoznatije takvo tržište je tržište časopisa. Časopisi se između sebe bore za čitaoce i svako može da uđe na tržište sa novim časopisom, ali svaki časopis nudi drugačije članke i može da odredi sopstvenu cenu.

2.0. Tražnja

Funkcije tražnje potrošača prikazuju optimalne količine svakog dobra kao funkciju cena i dohotka potrošača. Funkcije tražnje zapisujemo na sledeći način:

x1=x1(p1,p2,m)

x2=x2(p1,p2,m)

U obe jednačine leva strana označava količinu koja se traži, dok je desna strana svake jednačine funkcija koja povezuje cene i dohodak sa tom količinom.

2.1. Kriva tražnje: odnos između cene i tražene količine

Tražena količina nekog dobra je količina tog dobra koju su kupci spremni i u stanju da kupe. Traženu količinu bilo kog dobra određuje mnogo toga, ali ključnu ulogu ima cena dobra. Pošto se tražena količina smanjuje kako cena raste, a povećava kako cena opada, kažemo da tražena

4

količina stoji u negativnoj korelaciji sa cenom. Ovakav odnos između cene i tražene količine važi za većinu dobara u ekonomiji, šta više toliko je prisutan da ga ekonomisti zovu zakon tražnje.

Zakon tražnje – kada cena nekog dobra raste, ako je sve ostalo nepromenjeno, tražena količina se smanjuje, a kada njegova cena pada, tražena količina se povećava.

Primer za šemu tražnje i kriva tražnje

Na slici 1. Prikazano je koliko Katarina Svakog meseca kupuje kornete sladoleda i to po različitim cenama. Ako je sladoled besplatan, Katarina jede 12 korneta. Po ceni od 0,50$ po kornetu, Katarina kupuje 10 korneta. Kako cena dalje raste, ona kupuje sve manje korneta. Kada cena dostigne 3$, Katarina uopšte ne kupuje sladoled.

Slika 1. – Tabela šeme tražnje

Šema tražnje pokazuje traženu količinu za svaku cenu.

Ova tabela predstavlja šemu tražnje, koja pokazuje odnos cene dobra i tražene količine, pod uslovom da ostaje nepromenjeno sve ono što utiče na količinu dobra koju potrošači žele da kupe.

5

Kriva tražnje je grafički prikaz šeme tražnje i pokazuje nam kako se menja tražena količina dobra kada se menja cena. Pošto niža cena povećava traženu količinu, kriva tražnje je opadajuća.

Slika 2. – Kriva tražnje

6

2.2. Tržišna tražnja nasuprot individualne tražnje

Tražena količina na tržištu je zbir traženih količina svih kupaca za svaku cenu. Tržišna tražnja predstavlja zbir svih individualnih tražnji za određenim dobrom ili uslugom.

Slika 3. – Tabela individualne tražnje

Slika 3. Pokazuje šemu tražnje za sladoledom za 2 pojedinca – Katarinu i Nikolasa. Katarinina šema tražnje govori nam koliko sladoleda ona kupuje za svaku cenu, a nikolasova šema tražnje govori nam koliko sladoleda on kupuje. Tržišna tražnja za svaku cenu, jeste zbir dve individualne tražnje. Sabiraju se individualne traznje horizontalno da bi smo dobili krivu trzisne traznje.

2.3. Pomeranje krive tražnje

Kriva tražnje za sladoledom pokazuje koliko sladoleda ljudi kupuju pri bilo kojoj datoj ceni, pod uslovom da mnogi drugi faktori koji utiču na odluke potrošača o kupovini, osim cene, ostaju nepromenjeni. Kao rezultat toga ova kriva tražnje ne mora da bude stabilna tokom vremena. Ako se desi nešto što menja traženu količinu po svakoj datoj ceni, kriva tražnje se pomera.

Na primer, pretpostavimo da Udruženje američkih lekara otkrije da su ljudi koji redovno jedu sladoled zdraviji i da žive duže. Ovo otkriće bi povećalo tražnju za sladoledom. Pri bilo kojoj datoj ceni, ljudi bi tada želeli da kupe veću količinu sladoleda, a kriva tražnje za sladoledom bi se pomerila.

7

Slika 4. – Pomeranje krive tražnje

Bilo kakva promena koja povećava traženu količinu pri svakoj ceni, pomera krivu tražnje udesno i zove se porast tražnje.

Svaka promena koja smanjuje traženu količinu pri svakoj ceni pomera krivu tražnje ulevo i zove se pad tražnje.

Postoje mnoge promenljive koje mogu da pomere krivu tražnje. To su: dohodak, cene srodnih dobara, ukusi, očekivanja i broj kupaca.

Dohodak – kada se dohodak povećava, tražnja za normalnim robama raste, a kada dohodak raste, tražnja za inferniornim robama opada.

8

Slika 5. – Porast tražnje Slika 6. – Pad tražnje

Normalno dobro je dobro za koje uz ostale nepromenjene faktore porast dohotka dovodi do porasta tražnje.

Inferiorno dobro je dobro za koje uz ostale ne promenjene faktore porast dohotka dovodi do smanjenja tražnje.

Cene srodnih dobara

Kada pad cene nekog dobra smanjuje tražnju za drugim dobrom, ta dva dobra se nazivaju supstituti. Supstituti su obično dva dobra koja su međusobno zamenljiva: na primer hot-dog i hamburger, džemper i dukserica...

Kada pad cene jednog dobra povećava tražnju za drugim dobrom, ta dva dobra nazivaju se komplementi. Komplementi su često dva dobra koja se zajedno koriste: na primer benzin i automobil, kompjuteri i softver...

Ukusi

Ukusi su najočiglednija determinanta naše tražnje. Ekonomisti ne pokušavaju da objasne ukuse ljudi, jer se ukusi zasnivaju na istorijskim i psihološkim uticajima koji se nalaze izvan granica ekonomije. Na primer: uticaj mode na tražnju.

Očekivanja

Naša očekivanja u pogledu budućnosti mogu da utiču na našu sadašnju tražnju za nekim dobrom ili uslugom. Na primer, ako očekujemo da ćemo sledećeg meseca zaraditi više, možda ćemo radije potrošiti jedan deo svoje trenutne ušteđevine na sladoled. Ali ako očekujemo da će cena sladoleda sutra opasti, možda ćemo biti manje spremni da ga kupimo po današnjoj ceni.

9

Broj kupaca

Tržišna tražnja zavisi od broja kupaca. Kada bi se taj broj kupaca povećao, tražena količina na tržištu bila bi veća pri svakoj ceni, a kriva tražnje bi se pomerila udesno.

3.0. Ponuda

3.1. Kriva ponude: odnos između cene i ponuđene količine

Ponuđena količina nekog dobra ili usluge jeste količina koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju. Cena igra posebnu ulogu kao najvažnija determinanta ponuđene količine. Kada je cena sladoleda visoka, prodaja sladoleda je profitabilna, pa je ponuđena količina velika. Kada je cena sladoleda niska, posao je manje profitabilan, pa prodavci proizvode manje sladoleda. Pri nižoj ceni, neki prodavci mogu čak da se odluče na prestanak rada i njihova ponuđena količina pada na nulu. Pošto ponuđena količina raste kada cena raste, a pada pri padu cena, kažemo da ponuđena količina stoji u pozitivnoj korelaciji sa cenom dobra. Ovaj odnos između cene i ponuđene količine zove se zakon ponude: ako je sve ostalo nepromenjeno, kada cena nekog dobra raste, raste i ponuđena količina tog dobra, a kada cena pada, pada i ponuđena količina.

Obrazac ili šema ponude je tabela koja pokazuje odnos između cene i ponuđene količine nekog dobra.

Slika 7. – Tabela šeme ponude

Kriva ponude je grafički prikaz šeme ponude i pokazuje nam kako se menja ponuđena količina dobra kada se menja njegova cena.

10

Slika 8. – Kriva ponude

3.2. Tržišna ponuda nasuprot individualne ponude

Tržišna ponuda predstavlja zbir ponuda svih prodavaca, takođe predstavlja zbir dve individualne ponude. Sabiramo horizontalno krive individualnih ponuda da bismo dobili krivu trzisne ponude.

3.3. Pomeranje krive ponude

Kriva ponude sladoleda pokazuje koliko sladoleda proizvođači nude na prodaju pri bilo kojoj datoj ceni, ako su nepromenjeni svi ostali faktori osim cene koji utiču na odluku proizvođača koliko da prodaju. Ovaj odnos može da se menja tokom vremena, što je predstavljeno pomeranjem krive ponude.

11

Slika 9. – pomeranje ponude

Porast ponude – svaka promena koja povećava ponuđenu količinu pri svakoj ceni i pomera krivu ponude udesno.

Pad ponude – svaka promena koja smanjuje ponuđenu količinu pri svakoj ceni i pomera krivu ponude ulevo.

Postoje mnoge promenljive koje mogu da pomere krivu ponude. Najvažnije su: cene inputa, tehnologija, očekivanja, broj prodavaca.

Cene inputa – kada se poveća cena jednog ili više inputa, proizvodnja sladoleda manje je profitabilna, a preduzeća nude manje sladoleda. Ako je cena inputa znatno veća, preduzeće može da se zatvori i da više uopšte ne nudi sladoled. Dakle, ponuda nekog dobra stoji u negativnoj korelaciji sa cenom inputa koji se koriste za njegovu proizvodnju.

Tehnologije – za pretvaranje inputa u sladoled predstavlja još jednu determinantu ponude. Pronalazak mehanizovanih mašina za proizvodnju sladoleda smanjio je količinu rada potrebnog za njegovu proizvodnju. Smanjenjem troškova preduzeća, napredak tehnologije povećao je ponudu sladoleda.

Očekivanja – količina sladoleda koju preduzeće danas nudi može da zavisi od njegovih očekivanja u pogledu budućnosti.

Broj prodavaca – tržišna ponuda zavisi od svih onih faktora koji utiču na ponudu pojedinačnih prodavaca, kao što su, cene inputa koji se koriste za proizvodnju nekog dobra, raspoloživa

12

tehnologija i očekivanje. Ponuda još zavisi i od broja prodavaca. Povecava se broj prodavaca, povecava se broj ponuda.

4.0. Ponuda i tražnja zajedno

Ravnoteža na tržištu je stanje pri kom je cena dostigla nivo na kom se poklapaju ponuđena i tražena količina neke robe.

Slika 10 – ravnoteža ponude i tražnje

Ravnoteža se nalazi u preseku krive ponude i krive tražnje. Pri ravnotežnoj ceni, ponuđena količina jednaka je traženoj količini.

Ravnotežna cena – je cena koja uravnotežuje ponuđenu i traženu količinu.

Ravnotežna količina – ponuđena količina i tražena količina pri ravnotežnoj ceni.

13

4.1. Kretanje ka ravnoteži

Višak – kada je cena veća od ravnotežne cene, tada je ponuđena količina veća od tražene količine. Ako postoje viškovi neprodate robe na lageru, proizvođači će smanjiti cene da bi povećali prodaju, pa će se tako kretati ka ravnoteži.

Slika 11. – Prekomerna ponuda

Manjak – kada je cena manja od ravnotežne cene, tada je tražena količina veća od ponuđene količine. Kada se javlja preterana tražnja, a sa njom i nestašica, ponuđači će podići cene, što im višak tražnje omogućava, pa će se tako kretati ka ravnoteži.

14

Slika 12. – Prekomerna tražnja

Zakon ponude i tražnje – cena bilo koje robe na tržištu se prilagođava tako da uravnoteži ili izjednači ponuđenu sa traženom količinom robe.

Tri koraka u analizi promena ravnoteže

Ravnotežna cena i količina zavise od položaja krivih ponuda i tražnje. Kada neki događaj pomeri jednu od ovih kriva, ravnoteža na tržištu se menja. Analiza neke takve promene naziva se komparativna statika, jer podrazumeva poređenje dve situacije koje se menjaju – prvobitnu i novu ravnotežu.

Kada analiziramo kako neki događaji utiču na tržište to činimo u tri faze:

1. utvrđujemo da li taj događaj pomera krivu ponude, krivu tražnje, ili obe krive;

2. utvrđujemo da li se ta kriva pomera udesno ili ulevo;

3. uz pomoć dijagrama ponude i tražnje upoređujemo prvobitnu i novu ravnotežu, što nam pokazuje kako to pomeranje utiče na ravnotežnu cenu i količinu.

15

Slika 13. – Uticaj porasta tražnje

Slika 14. – Uticaj pada ponude

16

4.2. Pomeranje krivih nasuprot kretanja duž krivih

Pomeranje krive ponude zove se „promena ponude“, a pomeranje krive tražnje zove se „promena tražnje“.

Kretanje duž fiksne krive ponude zove se „promena ponuđene količine“, a kretanje duž fiksne krive tražnje zove se „promena tražene količine“.

Promenljive koje utiču na kupce:

Promenljive Promena ove promenljive...Cena Uslovljava kretanje duž krive tražnjeDohodak Pomera krivu tražnjeCene srodnih dobara Pomera krivu tražnjeUkusi Pomera krivu tražnjeOčekivanja Pomera krivu tražnjeBroj kupaca Pomera krivu tražnje

Promenljive koje utiču na prodavce:

Promenljive Promena ove promenljive...Cena Uslovljava kretanje duž krive ponudeCena inputa Pomera krivu ponudeTehnologija Pomera krivu ponudeOčekivanja Pomera krivu ponudeBroj prodavaca Pomera krivu ponude

17

5.0. Zaključak

Za analizu konkurentnih tržišta ekonomisti koriste model ponude i tražnje. Na konkurentskom tržištu postoji mnogo kupaca i prodavaca i svaki od njih ima zanemarljiv ili nikakav uticaj na tržišnu cenu.

Kriva tražnje pokazuje kako količina nekog dobra koja se traži zavisi od cene. Prema zakonu tražnje, ako cena dobra opada, tražena kolišina raste. Zato je kriva tražnje opadajuća ( nagnuta naniže ) .

Kriva ponude pokazuje kako količina nekog dobra koja se nudi zavisi od cene. Prema zakonu ponude, ako cena dobra raste, raste i ponuđena količina. Zato je kriva ponude rastuća ( nagnuta naviše ).

Presek krive tražnje i ponude određuje tržišnu ravnotežu. Pri ravnotežnoj ceni, tražena količina jednaka je ponuđenoj količini.

Ponašanje kupaca i prodavaca prirodno pomera tržišta ka njihovoj ravnoteži. Kada je tržišna cena viša od ravnotežne cen, javlja se višak dobra, što dovodi do pada tržišne cene. Kada je tržišna cena niža od ravnotežne cene, javlja se manjak dobra, što dovodi do rasta tržišne cene.

Da bismo analizirali kako neki događaj utiče na tržište, koristimo dijagram ponude i tražnje kako bismo ispitali na koji način taj događaj utiče na ravnotežnu cenu i količinu Ova analiza sadrži tri faze. Prvo, utvrđujemo da li događaj pomera krivu tražnje ili krivu ponude ( ili obe ). Drugo, utvrđujemo smer pomeranja krive. Treće, upoređujemo novu ravnotežu sa prvobitnom ravnotežom.

18

- Literatura

- N. Gregori Mankju, „Principi ekonomije“, Copyright Ekonomski fakultet Beograd, 2008.

- Hal R. Varijan, ,,Mikroekonomija-moderan pristup”, Ekonomski fakultet Beograd, 2008.

19