UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJANOVI SAD

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

SEMINARSKI RAD

PREDMET: MAKROEKONOMIJA

TEMA:TRŽIŠTE SILE PONUDE I TRAŽNJE

Profesor: Student:Dr Branko Tešanović Nataša Aleksić I-115/2009 Stefan Bojković I-113/2009

SADRŽAJ

UVOD....................................................................................................……………………... 3

1. TRŽIŠTE.............................................................................................................................. 4

1.1.Segmentacija tržišta ………….…………………………........................................….. 5

1.2. Konkurencija na tržištu ................................................................................................. 6

2. TRŽIŠTE SILE PONUDE I TRAŽNJE .............................................................................

7

2.1. Tražnja........................................................................................................................... 7

3.3. Ponuda........................................................................................................................... 10

3.4. Ponuda i tražnja zajedno............................................................................................... 13

3. ZAKLJUČAK....................................................................................................................... 14

4. LITERATURA..................................................................................................................... 15

2

UVOD

Ponuda predstavlja količinu dobara (proizvoda i usluga) koju su prodavci (proizvođači, trgovci) sposobni i spremni da prodaju na tržištu u datom trenutku i po datoj razumnoj ceni.Ponuda zavisi od cene. Ukoliko je cena viša biće veća i ponuda. Ukoliko je cena niža biće manja i ponuda. Prema zakonu ponude postoji upravna proporcija između cene i ponuđene količine: niža cena - manja ponuda, viša cena - veća ponuda.Pad cena dovodi do pada ponude. Proizvođači se povlače sa tržišta jer po datoj ceni nisu u mogućnosti da pokriju troškove poslovanja u stvaranju proizvoda i usluga.Pod tražnjom (demand) se podrazumeva određena količina proizvoda i usluga koju su potrošači sposobni i spremni da kupe u određenom trenutku po određenoj ceni.Kupci će više kupiti pri nižoj ceni, a manje pri višoj ceni.Između cene i tražene količine proizvoda i usluga postoji obrnuta proporcija.Pad cena ponuđene količine proizvoda i usluga dovodi do povećanja tražnje od stranepostojećih kupaca ili se pojavljuju novi kupci koji su spremni da kupe ponuđene količinepo nižoj ceni.Za veći broj proizvoda i usluga postoji pozitivan odnos između ponuđene količine neke robe i visine njene cene. Kada se tržišna cena neke robe relativno poveća proizvođači će nastojati da ponude veće količine na određenom tržištu u jedinici vremena. Suprotno, ako se cena neke robe relativno smanji proizvođači će nastojati da smanje njene količine namenjene prodaji. Ideja da će proizvođač proizvesti više kada je cena relativno visoka i manje kada je cena relativno niska podrazumeva intuitivno ponašanjc pojedinca. Visoka cena podstiče proizvođače da povećaju autput zato što, pri ostalim nepromenjenim uslovima mogu ostvariti veće profite. Izgledi za ostvarivanjem relativno većih profita u proizvodnji određene robe stimulišu proizvođače da napuste manje profitabilne aktivnosti i da povećaju autput roba koje imaju relativno više tržišne cene.Ravnoteža je situacija u kojoj je cena dostigla nivo gde je ponuđena količina jednaka traženoj količini. Cena se zove ravnotežna cena, a količina ravnotežna količina. Ravnotežna cena je cena koja izjednačuje ponuđenu količinu i traženu količinu.Ravnotežna količina je ponuđena količina i tražena količina pri ravnotežnoj ceni.Ravnotežna cena se ponekad naziva i cena pri kojoj se „čisti“ tržište jer je pri ovoj ceni svako na tržištu zadovoljan: kupci su kupili sve što su želeli da kupe, a prodavci su prodali sve što su želeli da prodaju.

3

1.TRŽIŠTE

Tržište je ekonomska kategorija istorijskog karaktera. Uslovljeno je razvitkom proizvodnih snaga društva, viškom proizvoda i pojavom robe. Najčešće se definiše kao sveukupnost ponude i tražnje. Tržište je oblik veze koja postoji između različitih robnih proizvođača. Uloga tržišta u svakoj robnoj privredi je velika. U robnoj proizvodnji tržište je osnovni regulator odnosa ponude i tražnje.

Osnovne funkcije tržišta pozitivno utiču na ekonomski razvoj i, s tim u vezi, dolaze do izražaja sledeće funkcije tržišta:1. proces razmene materijalnih dobara, tj. metamorfoza robe u novac (R - N);2. primarna raspodela društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka na pojedine oblasti i

grane unutar tih oblasti. Ova raspodela se vrši posredstvom cena; 3. tržišni zakoni, pre svega zakon vrednosti, koji ukazuju u kojoj meri rad robnih

proizvođača društveno priznat; 4. uticaj tržišta na obim i strukturu proizvodnje;5. uticaj tržišta na obim i strukturu potrošnje.

Iz izloženog proizilazi da i kod nas treba da dođu do izražaja četiri poznate nezamenljive funkcije tržišta – informativna, selektivna, alokativna i distributivna funkcija.Informativna-Tržište pruža jednu informaciju o ponudi i tražnji za određenom robom, uslugom, a to je tržišna cena.Selektivna-Tržište vrši selekciju privrednih subjekata, nagrađuje uspesnije a eliminiše neuspesne. Alokativna-Kretanje cena utiše na vlasniške resurse, porast cena proizvoda u određenim delatnostima omogućava porast zarade i ekstra dobit i obrnuto. Vlasnici resursa povlače resurse iz delatnosti sa lakšijom zaradom i ulažu ih u delatnosti gde je veca mogućnost zarade.Distributivna-Primarna raspodela domaćeg proizvoda utiče na formiranje cena faktora proizvodnje i na osnovu toga njihovi vlasnici stiču dobit, tržišne cene faktora proizvodnje utiče i na formiranje primarne raspodele.

Postoji posebna naučna disciplina koja se bavi razvrstavanjem tržišta prema različitim kriterijumima, a koju nazivamo tipologijom tržišta. Najznačajniji kriterijumi za razmatranje tržišta jesu:

Prostor na kome se vrši razmena robe: lokalno, regionalno, nacionalno, svetsko. Stepen slobode delovanja zakona ponude i tražnje: slobodno i kontrolisano. Veličina prometa: tržište prodaje na malo i tržište prodaje na veliko. Vrste robe: tržište kafe, automobila, ... Broj ponuđača robe natržištu: monopolno, oligopolno, polipolno. Broj kupaca robe: monoksono, oligopsono, polipsono.

4

1.1.Segmetacija tržišta

Ako se tržište preduzeća shvati kao skup potrošača ili kupaca, onda se segmentacija tržišta može definisati kao podela skupa potrošača na grupe prema određenimkarakteristikama, koje bitno utiču na njihovo ponašanje, tj. na formiranje tražnje za proizvodima iz proizvodnog programa, odnosno prodajnog asortimana datog preduzeća. Grupe potrošača, koje su prema određenim obeležjima izdvojene iz skupa svih potrošača, nazivaju se tržišnim segmentima. Odgovarajuća obeležja potrošača, koja služe kao kriterijum za podelu tržišta, nazivaju se segmentacione promenljive.

Osnovni princip segmentacije tržišta sastoji se u nastojanju da se skup potrošača podeli na grupe tako da se u jednoj grupi nalaze što homogeniji potrošači, tj. što sličniji u pogledu ponašanja. Razlike u ponašanju potrošača unutar grupe treba da budu što manje, a razlike između grupa što veće.

Izbor segmetacionih promenljivih zavisi, pre svega, od osnovne namene proizvoda. Ako su proizvodi namenjeni proizvodnoj potrošnji, onda se kao segmentacione promenljive mogu koristiti, na primer, grana kojoj kupac pripada, ekonomsko-finansijski položaj kupca i dr. Kada se radi o potrošnim proizvodima, tj. proizvodima koji su namenjeni širokoj potrošnji stanovništva, onda se kao segmentacione promenljive mogu koristiti brojne karakteristike potrošača, koje se mogu podeliti na:

Demografske ( pol, starost, broj članova domaćinstva i dr. ); Socijalno-ekonomske ( visina dohotka, zanimanje, obrazovanje i druge ); Geografske ( mesto stanovanja, naseljenost i druge karakteristike geografskog

područja i dr. ); Psihološke ( motivi kupovanja, namere i dr. ).

Izbor vrste i broja segmetacionih promenljivih zavisi od vrste prodajnog asortimana, homogenosti proizvoda, homogenosti tržišta i drugih faktora. U zavisnosti od toga da li se podela tržišta vrši prema jednoj, dve ili više segmentacionih promenljivih, govorimo o jednodimenzionalnoj, dvodimenzionalnoj ili višedimenzionalnoj segmentaciji. Pri tome treba imati u vidu da podela tržišta prema većem broju segmentacionih promenljivih čini analizu tržišta potpunijom, ali istovremeno i složenijom.

Kao pristup istraživanju tržišta, segmentacija tržišta omogućava preduzećima da jasnije sagledaju strukturu ukupnog tržišta, da potpunije upoznaju potrebe potrošača i da preciznije utvrde razlike između pojedinih grupa potrošača u pogledu reagovanja na pojedine elemente marketinškog miksa. Na taj način segmentacija tržišta predstavlja osnov za usmeravanje ukupnih marketinških aktivnosti preduzeća.

5

1.2. Konkurencija na tržištu

Konkurencija je proces takmičenja među prodavcima, među kupcima i između prodavaca i kupaca. Suprotne težnje postoje između svih konkurenata prodavaca, kupaca i jednih i drugih

Prodavci teže da prodaju pre svih. Da bi to postigli, posebno ako je veća ponuda od tražnje moraju da nude povoljnije uslove u pogledu cena, uslova isporuke, rokova plaćanja i dr.

Kupci pak teže da se snabdeju pod povoljnijim uslovima od drugih. Ako je tražnja veća od ponude, konkurencija u samim redovima kupaca je oštrija. U konkurenciji između prodavaca i kupaca težnja je, i na jednoj i na drugoj strani, da se postigne veća korist u procesu kupoprodaje. Na primer, težnja kupaca da plati nižu cenu za isti kvalitet i ostale uslove prodaje, a težnja prodavca je suprotna. Postoji utakmica između proizvođača istih proizvoda ( horizontalna konkurencija ) , zatim konkurencija između proizvođača robe koja služi istoj svrsi, na primer proizvođača ulja, nafte itd.

Konkurencija motiviše konkurente i njome se postiže: veća ekonomičnost poslovanja, tj. sniženje troškova poslovanja, poboljšanje kvaliteta proizvoda, formiranje nižih cena, povoljniji uslovi nabavke, odnosno prodaje i dr. Na taj način konkurencija eliminiše nesposobnije tržišne učesnike, što je bilo karakteristično za period liberalnog kapitalizma, a i danas je.

Između robnih proizvođača ne bi smela da se vodi nelojalna konkurencija, već zdrava „utakmica“ koja se zasniva na većoj produktivnosti rada i ostalim uslovima poslovanja i na pridobijanju većeg broja potrošača.

Prema našim pozitivnim propisima zabranjuje se sporazumevanje preduzeća radi postizanja monopolskog ili drugog povlašćenog položaja na tržištu. To se posebno odnosi na sporazume o:

ograničavanju obima proizvodnje ili korišćenja kapaciteta; podeli tržista u pogledu kupovine ili prodaje robe; zatvaranju tržišta s ciljem da se s tog tržišta isključe druga preduzeća i sl.

Postoje tri uslova postojanja konkurencije na tržištu. Prvi uslov je autonomija preduzeća, pod kojom se podrazumeva njihova samostalnost u pogledu zaključivanja kupoprodajnih ugovora, izbora poslovnih partnera i drugih uslova neophodnih za nastup na tržištu. Drugi uslov je broj učesnika na tržištu. Podrazumeva se da je za odvijanje konkurentske borbe potreban veći broj preduzeća konkurenata. Što su proizvodne moći konkurenata veće, konkurentska borba je jača. U toj borbi propadaju slabiji. Treci uslov je poznavanje samog tržišta, njegovih zakonitosti, položaja i moći konkurenata i uslova za međusobnu utakmicu.

6

2. TRŽIŠTE SILE PONUDE I TRAŽNJE

Izraz ponuda i tražnja odnose se na ponašanje ljudi kada na tržištima međusobno deluju jedni na druge. Kupci kao grupa određuju tražnju za proizvodom, a prodavci kao grupa određuju ponudu tog proizvoda. Postoje mnogi oblici tržišta. Ponekad su tržišta veoma organizovana, recimo, tržišta mnogih poljoprivrednih proizvoda. Na ovim tržištima, kupci i prodavci se sastaju u određeno vreme i na određenom mestu, gde akcionar pomaže da se odrede cene i izvrši dogovor oko prodaje.

Konkurentno tržište jeste tržište na kojem postoji veliki broj kupaca i veliki broj prodavaca, tako da svaki od njih ima zanemarljiv uticaj na tržišnu cenu.Savršeno konkurentna tržista definišu se na osnovu dve najvažnije karakteristike:

1. sva dobra koja se nude na prodaju su ista i2. broj kupaca i prodavaca je tako veliki da nijedan kupac ili prodavac ne može da

utiče na tržišnu cenu.Pošto kupci i prodavci na savršeno konkurentnim tržištima moraju da prihvate cenu koju određuje tržište, za njih se kaže da uzimaju cenu kao datu.

Na nekim tržištima postoji samo jedan prodavac i taj prodavac određuje cenu. Takav prodavac se zove monopolist. Neka tržišta nalaze se između ovih ekstrema, savršene konkurencije i monopola. Na jednom takvom tržištu, pod nazivom oligopol, postoji nekoliko prodavaca koji ne konkurišu uvek agresivno jedan drugom.

Druga vrsta tržišta je monopolistički konkurentna, na njemu ima mnogo prodavaca, ali svako nudi pomalo drugačiji proizvod. Pošto proizvodi u potpunosti nisu isti, svaki prodavac je u izvesnoj meri u stanju da odredi cenu sopstvenog proizvoda.

2.1.Tražnja

Tražnja je određena količina novca kojom se određena roba kupuje. Faktori tražnje su:

1. dohodak potrošača koji žele da kupe robu;2. imovina kojom raspolaže kupac, nekretnine, hartije od vrednosti, novac,

dragocenosti,... ;3. očekivanja u pogledu kretanja budućih cena i dohodaka;4. ukus potrošača;5. cene konkurentskih roba u potrošnji.

Tražena količina nekog dobra jeste količina tog dobra koju su kupci spremni i u stanju da kupe. Pošto se tražena količina smanjuje kako cena raste, a povećava kako cena opada, kažemo da tražena količina stoji u negativnoj korelaciji sa cenom. Ovaj odnos između cene i tražene količine važi za većinu dobara u ekonomijii, u stvari, toliko je sveprisutna da ga ekonomisti zovu zakon tražnje: ako je sve ostalo nepromenjeno, kada cena nekog dobra raste, tražena količina se smanjuje, a kada njegova cena pada, tražena količina se povećava.

7

Tabela na Slici 1. pokazuje koliko korneta sladoleda Katarina svakog meseca kupuje, i to po različitim cenama. Ako je sladoled besplatan, Katarina jede 12 korneta Po ceni od 0.50 dolara po kornetu, Katarina kupi 10 korneta. Kako cena dalje raste, ona kupuje sve manje i manje korneta. Kada cena dostigne 3 dolara, Katarina uopšte ne kupuje sladoled. Ova tabela predstavlja šemu tražnje, koja pokazuje odnos između cene dobra i tražene količine, po uslovom da ostaje nepromenjeno sve ono što utiče na količinu dobra koju potrošači žele da kupe. Grafikon na Slici 1. na osnovu podataka iz tabele pokazuje zakon tražnje. Po konvenciji, cena sladoleda prikazana je na vertikalnoj liniji, a tražena količina sladoleda na horizontalnoj osi. Opadajuća linija koja pokazuje odnos između cene i tražene količine zove se kriva tražnje.Kriva tražnje na Slici 1. prikazuje tražnju jednog pojedinca za nekim proizvodom. Da bismo analizirali kako funkcioniše tržište, potrebno je da utvrdimo tržišnu tražnju, koja predstavlja zbir svih individualnih tražnji za određenim dobrom ili uslugom.

SLIKA 1.

Tabela na Slici 2. pokazuje šemu tražnje za sladoledom za dva pojedinca- Katarinu i Nikolasa. Katarinina šema tražnje govori nam koliko sladoleda ona kupuje za svaku cenu, a Nikolasova šema tražnje govori nam koliko sladoleda on kupuje. Tržišna tražnja za svaku cenu, jeste zbir dve individualne tražnje.Grafikon na Slici 2. pokazuje krive tražnje koje odgovaraju ovim šemama tražnje. Da bismo našli ukupnu traženu količinu pri bilo kojoj ceni, sabiramo individualne količine koje se nalaze na horizontalnoj osi individualnih kriva tražnje. Pošto želimo da analiziramo kako funkcioniše tržište, najčešće ćemo koristiti krivu tržišne tražnje. Kriva tržišne tražnje pokazuje kako se ukupna tražena količina menja kada se cena dobra menja, dok svi ostali faktori koji utiču na količinu koju potrošači žele da kupe ostaju nepromenjeni.

8

SLIKA 2.

Slika 3. prikazuje pomeranje tražnje. Bilo kakva promena koja povećava traženu količinu pri svakoj ceni pomera krivu tražnje udesno i zove se porast tražnje. Svaka promena koja smanjuje traženu količinu pri svakoj ceni pomera krivu tražnje ulevo i zove se pad tražnje.

SLIKA 3.

Postoje mnoge promenljive koje mogu da pomere krivu tražnje. Dohodak- Ako tražnja za nekim dobrom pada kada se dohodak smanjuje, takvo dobro se zove normalno dobro. Ako tražnja za nekim dobrom raste kada dohodak pada, to dobro se zove inferiorno dobro.

9

Cene srodnih dobara- Kada pad cene nekog dobra smanjuje tražnju za drugim dobrom, ta dva dobra se nazivaju supstituti. Supstituti su obično dva dobra koja su međusobno zamenljiva. Kada pad cene jednog dobra povećava tražnju za drugim dobrom, ta dva dobra nazivaju se komplementi. Komplementi su često dva dobra koja se zajedno koriste. Ukusi- Ekonomisti obično ne pokušavaju da objasne ukuse ljudijer se ukusi zasnivaju na istorijskim i psihološkim uticajima koji se nalaze izvan granica ekonomije. Ekonomisti ispituju šta se dešava kada se ukusi promene.Očekivanja- Naša očekivanja u pogledu budućnosti mogu da utiču na našu sadašnju tražnju za nekim dobrom ili uslugom.Broj kupaca- Pošto se tržišna tražnja izvodi iz individualnih tražnji, ona zavisiod svih onih faktora koji određuju tražnju individualnih kupaca, uključujući njihov dohodak, ukuse, očekivanja i cene srodnih dobara. Tržišna tražnja zavisi i od broja kupaca. Tražena količina na tržištu bila bi veća pri svakoj ceni, a kriva tražnje bi se pomerila udesno.

2.2.Ponuda

Ponuda se najčešće definiše kao određena količina robe koja se pod određenim uslovima nudi kupcima. Faktori ponude su:

1. cena same robe koja se prodaje;2. cena faktora proizvodnje koji su neophodni za proizvodnju te robe;3. tehnologija kojom se proizvodi;4. cene drugih roba koje bi prodavac mogao da proizvede na osnovu faktora

proizvodnje kojima raspolaže;5. očekivanja na osnovu budućih kretanja cena.

Ponuđena količina nekog dobra ili usluge jeste količina koju su prodavci spremni i u Stanju da prodaju. Postoje mnoge determinante ponuđene količine, ali cena opetigra posebnu ulogu u našoj analizi. Pošto ponuđena količina raste kada cena raste, a pada pri padu cena, kažemo da ponuđena količina stoji u pozitivnoj korelaciji sa cenom dobra. Ovaj odnos između cene i ponuđene količine zove se zakon ponude. Zakon ponude je empirijski zakon do koga dolazimo na osnovu iskustva, svakodnevno. Kada cena nekog dobra raste, raste i ponuđena količina tog dobra, a kada cena pada, pada i ponuđena količina.

Tabela na Slici 4. pokazuje količinu koju nudi Ben, prodavac sladoleda, pri različitim cenama sladoleda. Po ceni ispod 1,00 dolara, Ben ne nudi sladoled. Kako cena raste on nudi sve veću količinu. Ovo je šema ponude, šema koja pokazuje odnos između cene nekog dobra i ponuđene količine.

10

SLIKA 4.

Baš kao što tržišna tražnja predstavlja zbir tražnji svih kupaca, tako i tržišna ponuda predstavlja zbir ponuda svih prodavaca.

Tabela na Slici 5. prikazuje šemu ponude dva proizvođača sladoleda- Bena i Džerija. Po bilo kojoj ceni, Džerijeva šema ponude pokazuje nam količinu sladoleda koju Ben nudi, a Benova šema ponude prikazuje količinu sladoleda koju nudi Džeri. Tržišna ponuda predstavlja zbir ove dve individualne ponude.Grafikon na Slici 5. prikazuje krive ponude koje odgovaraju šemama ponude. Kao i u

slučaju krivih tražnje, horizontalno sabiramo krive individualnih ponuda da bismo dobili krivu tržišne ponude. Da bismo dobili ukupnu ponuđenu količinu pri bilo kojoj ceni, sabiramo individualne količine koje se nalaze na horizontalnoj osi krivih individualnih ponuda. Kriva tržišne ponude pokazuje kako se ukupna ponuđena količina menja kada se menja cena dobra.

11

SLIKA 5.

Slika 6. prikazuje pomeranja ponude. Svaka promena koja povećava količinu koju prodavci žele proizvesti uz datu cenu pomiče krivu ponude udesno i naziva se porast ponude Svaka promena koja smanjuje količinu koju prodavci žele proizvesti uz datu cenu pomiče krivu ponude ulevo i naziva se pad ponude.

SLIKA 6.

Postoje mnoge promenljive koje mogu da pomere krivu ponude.Cena inputa - Kada se poveća cena jednog ili više inputa, proizvodnja sladoleda manje je profitabilna, a preduzeća nude manje sladoleda. Ako se cene inputa znatno povećaju, preduzeće može da se zatvori i da više uopšte ne nudi sladoled. Dakle, ponuda nekog dobra stoji u negativnoj korelaciji sa cenom inputa koji se koriste za njegovu proizvodnju.Tehnologija – Tehnologija za pretvaranje inputa u sladoled predstavlja još jednu determinantu ponude.

12

Očekivanja – Količina sladoleda koju preduzeće danas nudi može da zavisi od njegovih očekivanja u pogledu budućnosti.Broj prodavaca – Tržišna ponuda zavisi od svih onih faktora koji utiču na ponudu pojedinačnih prodavaca, kao što su, cene inputa koji se koriste za proizvodnju nekog dobra, raspoloživa tehnologija i očekivanja. Osim toga, ponuda na tržištu zavisi i od broja prodavaca. Kada bi se Ben i Džeri povukli iz posla sa sladoledom, ponuda na tržištu bi opala.

2.3.Ponuda i tražnja zajedno

Ravnoteža je situacija u kojoj je cena dostigla nivo gde je ponuđena količina jednaka traženoj količini. Cena se zove ravnotežna cena, a količina ravnotežna količina. Ravnotežna cena je cena koja izjednačuje ponuđenu količinu i traženu količinu.Ravnotežna količina je ponuđena količina i tražena količina pri ravnotežnoj ceni.Ravnotežna cena se ponekad naziva i cena pri kojoj se „čisti“ tržište jer je pri ovoj ceni svako na tržištu zadovoljan: kupci su kupili sve što su želeli da kupe, a prodavci su prodali sve što su želeli da prodaju.

Postoji višak dobra. Višak je situacija u kojoj je ponuđena količina veća od tražene količine. Višak se naziva situacijom prekomerne ponude. Kada postoji višak na tržištu sladoleda, prodavci sladoleda imaju pune zamrzivače sladoleda koji bi želeli da prodaju, a ne mogu. Oni reaguju na višak tako što smanjuju cene. Pad cena, sa druge strane, povećava traženu količinu i smanjuje ponuđenu količinu. Cene i dalje padaju sve dok tržište ne dostigne ravnotežu.

Postoji manjak dobra. Manjak je situacija u kojoj je tražena količina veća od ponuđene količine. Manjak se ponekad naziva situacijom prekomerne tražnje. Kada se manjak desi na tržištu sladoleda, kupci moraju da čekaju u dugačkim redovima da bi dobili šansu da kupe jedan od malog broja raspoloživih korneta. Kada je previše kupaca koji žele da kupe premalo dobara, prodavci mogu da reaguju na manjak tako što će povećati cene, a da pri tom ne smanje prodaju. Kako cena raste, tražena količina opada, ponuđena količina opada, a tržište se opet pomera ka ravnoteži.

Aktivnosti mnogih kupaca i prodavaca automatski pomeraju tržišnu cenu ka ravnotežnoj ceni. Kada tržište dostigne ravnotežu, svi kupci i prodavci su zadovoljni i ne postoji pritisak na cenu da raste ili da se smanjuje. Brzina dostizanja ravnoteže razlikuje se od tržišta do tržišta, u zavisnosti od brzine s kojom se prilagođavaju cene. Na vecini slobodnih tržišta, viškovi i manjkovi su samo privremeni, jer se cene na kraju pomeraju ka svojim ravnotežnim nivoima. Ova pojava je toliko sveprisutna da se zove zakon ponude i tražnje. Zakon ponude i tražnje je tvrdnja da se cena svakog dobra prilagođava kako bi ponuđenu i traženu količinu tog dobra doveli u ravnotežu.

Ravnotežna cena i količina zavisi od položaja krivih ponude i tražnje. Kada neki događaj pomeri jednu od ovih kriva, ravnoteža na tržištu se menja. Analiza neke takve promene naziva se komparativna statika, jer podrazumeva poređenje dve situacije koje se ne menjaju – prvobitnu i novu ravnotežu.

Kada analiziramjo kako neki događaj utiče na tržište to činimo u tri faze. Prvo, utvrđujemo da li taj događaj pomera krivu ponude, krivu tražnje, ili, u nekim slučajevima, obe krive. Drugo,utvrđujemo da li se ta kriva pomera udesno ili ulevo. Treće, uz pomoć

13

dijagrama ponude i tražnje upoređujemo prvobitnu i novu ravnotežu, što nam pokazuje kako to pomeranje utiče na ravnotežnu cenu i količinu.

3. ZAKLJUČAK

Kroz ovaj seminarski rad pokušala sam na najjednostavniji način objasniti pojmove ponude i potražnje, iako laički svi znamo šta to je. Govorila sam o nekim osnovnim karakteristikama kao što su uslovi ponude i potražnje, zatim koji su necenovni činioci, odnosno činioci koji utiču na ponudu, i naravno i o posledicama koje iz njih proizlaze.Pod ponudom podrazumevamo količinu neke robe koju je preduzetnik voljan da proizvede i proda pri različitim nivoima njene cene. Preciznije, ponudu možemo definisati kao odnos između ponuđene količine neke robe i njenje cene, pri ostalim nepromenjenim uslovima, kao što su: troškovi proizvodnje, cene supstituta i organizacijatržišla. Ponuda izražava, dakle, prodajnu spremnost proizvođača neke robe pri različitimnivoima cene te robe, ceteris paribus. Drugim rečima, ona pokazije koje se količine nekerobe mogu prodati pri svakom određenom nivou njene cene na određenom tržištu i u određenom vremenskom periodu.Kao potražnja, i ponuda je definisana samo u odnosu na cene. Ona izražava određenu funkcionalnu vezu između ponuđenih količina neke robe i njenih mogućih cena. Takođe smo uvideli da je cenovna elastičnost ponude mera procentne promene u količini kojom se snabdeva tržište, a koja rezultira iz promene cene proizvoda. Deo promena u količini snabdevenosti robom i zbog promene vlastite cene može ležati u pomicanju resursa u njegovu proizvodnju od poduzeća i industrija koje se uključuju u snabdevanje proizvodima koji su blisko povezani s proizvodom.Kroz ponudu i potražnju najlakše shvatamo šta se događa kada se država upliće u tržište i kako se i zašto menjaju cene određenih proizvoda.Ravnoteža je situacija u kojoj je cena dostigla nivo gde je ponuđena količina jednaka traženoj količini. Cena se zove ravnotežna cena, a količina ravnotežna količina. Ravnotežna cena je cena koja izjednačuje ponuđenu količinu i traženu količinu.Ravnotežna količina je ponuđena količina i tražena količina pri ravnotežnoj ceni.Ravnotežna cena se ponekad naziva i cena pri kojoj se „čisti“ tržište jer je pri ovoj ceni svako na tržištu zadovoljan: kupci su kupili sve što su želeli da kupe, a prodavci su prodali sve što su želeli da prodaju. Aktivnosti mnogih kupaca i prodavaca automatski pomeraju tržišnu cenu ka ravnotežnoj ceni. Kada tržište dostigne ravnotežu, svi kupci i prodavci su zadovoljni i ne postoji pritisak na cenu da raste ili da se smanjuje. Brzina dostizanja ravnoteže razlikuje se od tržišta do tržišta, u zavisnosti od brzine s kojom se prilagođavaju cene. Na vecini slobodnih tržišta, viškovi i manjkovi su samo privremeni, jer se cene na kraju pomeraju ka svojim ravnotežnim nivoima. Ova pojava je toliko sveprisutna da se zove zakon ponude i tražnje. Zakon ponude i tražnje je tvrdnja da se cena svakog dobra prilagođava kako bi ponuđenu i traženu količinu tog dobra doveli u ravnotežu.

14

4. LITERATURA

1. Dr Aleksandar Živković, dr Žarko Ristić, Ružića Đorđević, Monetarna ekonomija, Beograd 2002. godine

2. Dr Hasan Hanić, dr Stipe Lovreta, Jelena Ačić, Marketing, Beograd 2007. godine3. www. Ien.bg.as.yu/bba/master/.../ekonomska % 20 analiza.ppt.4. Makroekonomija

15