teorija organizacije obrazovanja odraslih · web viewistaknuti i uočljiv uticaj jednoga ili...

of 36

TEORIJA ORGANIZACIJE OBRAZOVANJA ODRASLIH

1. Razvoj naučne misli o organizaciji

Reč organizacija potiče od grčke reči ipredstavlja oruđe, prvobitna primena ove reči je značila sredstvo kojim se postže neki cilj. Uopđetno govorreći, organiyacija je skup odnosa između ljudi prilikom izvršenja zajedničkih ciljeva. Ali ona je sa vremenom poprimala različita shvatanja i kontekste..Neki izjednačavaju pojmove menadžment i organizacija, drugi pak svrstavaju menadžment u otelotvorenje organizacije, upravljanje organizacije. Menadžment je nastao iz podele rada i klasnih razlika koja uslovljava potrebu da se ukomponuju ciljevi tih klasnih razlika a sve u cilju povoljnim za sve klase.

Nagonsko udruživanje u grupe, razvoj ruku, mozga, želudca (pri čemu je odbijeno višak vremena i energije), komunikacija, razvoj oruđa, poboljšanje uslova života, rast broja i usložnjavanje načina zadovoljenja potreba... rad kao uslov opstanka i ključ razovja. Prvobitna podela rada na stočare, lovce i zemljoradnike se usložnjava. Proces traje do dan danas. Proces je relativno spor, ide u korak sa rastom znanja i sposobnosti, i primentno se akcelira. Hijerarhija je bila oduvek, jos od prvih udruženja. Sukobi među grupama su zahtevali vođu. Dosta je uticalo i stvaranje viska proizvoda. Stvara klase i odvaja fzički rad od umnog. (politika, filozofija).Vojska religija, hijererhija.Platon podela na proizvođače, vojnike i upravljače.Razvoj saobraćaja i trgovina – komunikacija, prenos znanja, organizacija.Pisao o tome i Leonardo da Vinči i Galilej XV i XVI vek.Razvoj mašina takođe uticao. Pre svega kroz pitanje o povećanju učinka, koje je kapitalizam nastavio i produbio. Neproizvodna kadrovska struktura. Oćuvanje celine usled složenije podele rada.Tejlor, mašinski inženjer, bavio se problemima organizacije, pre svega povećanjem učinka, ističe potrebu uže specijalizacije, posebno podvojivši pripremni i izvršni period proizvodnje. Smatran za osnivačem naučnog upravljanja.Fejol stavlja težište na organizaciju kao celinu, i pokušaje racionalizovanja poslovanja. Bitna mu je administracija.Kritika ova dva autora: 1.zanemarili uticaj sredine; 2.podela vlasti u preduzeću prema klasnim razlikama, 3. uloga čoveka u organizaciji nije dovoljno razrađena ni definisana.Usložnjavanjem proizvoda, povećanjem trgovine i skraćivanje rokova doprinalo je potrebi za stvaranje metoda i tehnika planiranja poslovanja. U SAD gde su bili nešto praktičniji i Evropi.Max Webwr razvija koncept birokraatske organizacije. Stroga specijalizacijasvake jedinice, radnog mesta, precizna upustva za precizne zadatke. Depersonalizacija.Gilbert (bračni par) nastavlja put Tejlora. Akcenat na učinak, i raščlanjivanje zadataka. Razvija se tejlorizam, pre svega u SAD.Ford patentirao prvi lanac proizvodnje 1913.. Preuzeto od rimske proizvodnje vojničke obuće.Odlike svega ovoga 1. dehumanizacija i 2. povećanje profita vlasnicima.

of 36

Reaguju ljudi na to Šeldon i Floret Parker. Problem vertikalne podele, decentralizacija moći, malo ublažavanje.Pokušali matematiku da primene na oblast organizacije ali je kompleksnost stvarnih uslova ponekad bila nepredvidiva i stvarala probleme. Fridman se suprotstavio klasičnoj teoriji organizacije i eksploataciji radnika. KOja je i dovodila do smanjenja učinka, i tako izgubila i svoju svrsishodnost pored humanosti. Traže se rešenja: 1. specijalizacija u dubinu, ne samo u širinu (nova znanja...), 2. ustupci radnicima u vidu zamene mesta; 3. proširivanje i obogaćenje radnog zaadtka.Pošto nisu valjale ni klasične niti klasične teorije, stvaraju se moderne teorije organizacije bazirane pre svega na teoriji sistema.Razvoj teorija informacije utiče na oblast organizacije. Bave se pitanjima komuniciranja. Kompijuteri spasli stanje koje je bilo nepodnošljivo zbog nerazvjenosti informacija i njihovog prenosa.Današnja kretanja u dva praca 1. Davanje veće moći upravljanja i odlučivanja samom radniku. 2. Razvoj metoda i prilagođavanja rada čoveku i čoveka radu – ergonomija. Čovek kao jedinka, psihofizičko stanje.

2. Klasifikacija pravaca u razvoju nauke o organizaciji

Naučne i teorijske koncepcije i sistematski pristupi oblasti oganizacije nastali su iz bogatog empirijskog iskustva, potrebe. Prvi autori koji su se bavili ovom temom ili su Fejol i Tejlor, oba autora sa zavidnom praksom i iskustvom u upravljačkim procesima.Dva su uslova raznovrsnosti prilaza ovoj oblasti:1. raznovrsnost uslova koji se posmatraju, i u kojima i za koje se traže rešenja.2. dominantnost empirije zbog specifičnosti materije.Jedan od vecih i sistematičnijih pokušaja da pobroje sve pravce koji se bave organizacijom, bio je onaj autora Rosa, koji je to radio po dvostrukom kriterijum: hronologije i srodnosti.Ali problem sistematizovanja pravaca javlja se usled: pristrasnosti autora (koji je često i sam začetnik ili pristalica određenog pravca) i nedovoljne izdiferencianostii određenosti pojedinih pravaca.

Svi se slažu da je organizacija skup jedinki sa određenim ciljevima, zadacima i odnosima. Međutim već oko prirode odnosa, podele posla... nastaju mimoliaženja.

U literaturi se najčešće sreće podela na:1. klasičnu teoriju2. neoklasičnu teoriju3. modernu teoriju

of 36

3. Pojam organizacije

Ima mnogo tumačenja pojma organizacije. Svi se slažu da organizacija predstavlja skup delova (tačnije ljudi) koji su u odnosu i zavisnosti, i koji funkcionišu ka postizanju cilja. Neki na organizaciju gledaju kao na sistem. Najčešće je tumačena kao radni sistem koji služi ostvarenju ciljeva.Ali mimoilaženja kod vrste tih odnosa, poddele uloga, postavljanja ciljeva, raspodele moći, komandovanja...Organizacija je u početku vezivana striktno za proizvodnju, ali ima je politici, ekonomiji, zdravstvu, obrazovanju).Organizovanost se vezuje za – efikasnost, efektnost, planiranost, osmišljenost, principe.Neki su zarad ciljeva, išli u preteranu rigidnost, hijerahiju...Ali danas se gleda na org. kao na sistem međusobno zavisnih delova, te je svaki vredan po sebi. Insistira se na interakciji, pravu odlučivanja, fleksibilnosti, saradnji, dinamičnost, funkcionalno jedinstvo...Organizacija kao proces, sinhronizovano delovanje.Organizacija obrazovanja bavi se socijalnim a ne tehničkim svojstvima.Pre se vezivalo samo za školstvo. Naglasili značaj organizacije u školstvu Komenski i Makarenko.Tri nivoa: neposredna nastava, ustanove (kadrovska, programska) , sistem obrazovanja (oni koji pružaju, primaju obrazovanje, globalni nivo)

4. Klasična teorija organizacije

Empirijski primer funkcionisanja klasične teorije nalazio se i danas se može naći u institucijama religije, vojske, državnog upravljačkog aparata pa i u ponekim preduzećima. Glavan imena ove teorije su Fejol, Tejlor i Veber. Reč je naime o skupu pravaca i ideja koji se u većoj ili manjoj meri poklapaju u pojedinim gledištima i čine klasičnu teoriju.Klasičari organizaciju opisuju koristeći pojmove cilja, efikasnosti, struktuiranosti... Glavna odlika organizacije je : Formalna organizaciona struktura bazirana na jasno utvrđenoj podeli rada. Fejol, nam govori o 6 grupa poslova: tehnički – tiču se neposredne proizvodne delatnosti; 2. komercijalna grupa vrši nabavku sirovina i obezb3eđuje prodaju; 3. finansijska grupa osigurava kapital; 4.Funkcija sigurnosti – koja se pre svega odnosi na sigurnost kapitala; 5. funkcija računovodstva – oči firme i 6. administrativna funkcija koja povezuje i usklađuje sve predhodne.Elementi administrativne funkcije prema Fejolu su: predviđanje, organizovanje, komandovanje, usklađivanje i kontrola.Kod njega funkcija rukovođenja nije posebno osamostaljena, nije posebno ničija dužnost.Znanja za stručnošću u određenom poslu opadaju sa vsinom pozicije ali raste potreba za administrativnim znanjima koja su univerzalna za sve rukovodioce.Prinicpi po Fejolu:1. podela rada (izdiferenciranost);2. Autoritet (povezuje moć i autoritet, ali i odgovornost i autoritet)

of 36

3. Disciplina4. Jedinstvo u komandovanju (radnik prima naredbe samo od jednog pretpostavljenog)5. Jedinstvo u upravljanju – jedan šef i jedan program6. Potčinjavanje pojedinačnih interesa7. Nagrađivanje - plata ili nagrada?8. Centralizacija9. Hijerarhija10. Red – materijalni i socijalni11. Pravičnost12. Stalnost osoblja13. Inicijativa – da se nešto smisli, samopouzdanje14. Jedinstvo osoblja

Tejlor je bio malo brutalnijiPojednostaviti metode, prilagoditi sredstva – sve za bolje rezultate.Osam vrsta poslovođa.Radnik ne misli već sluša i radi.Zabušavanje je u prirodi čoveka.

Maks Veber je isao o birokratiji. Osnovne postavke 1.Hijerarhija (jasna definisanost podele rada); 2. Pravila i proecdure, 3.Autoritet 4. Formalna struktura.

Generalno osnovni principi klasične teorije:1. Postojanje cilja2. Podela rada, specijalizacija3. Autoritet i odgovornost4. jedinstvo komandovanja5. raspon rukovođenja – veoma precizno.

Rigidni, statični, nisu obraćali pažnju na pojedinca.

5. Neoklasična teorija organizacije

Postavke klasične teorije se nisu mogle održati u praksi. Preteranom željom, i neutralizacijom morala došlo se do preterane eksploatacije radnika, puterm osiromašenja sadržaja posla i preterane mehanizacije,i kontra efekta, gde je produktivnost postala smanjena. Uloga pojedinca je došla u centar pažnje. Iako je otpor i borba postoljala od početka, od strane radnika, tek sa smanjenom efikasnošću firmi, stvar je alarmirala i naterala na promene. Neoklasična teorija ne negira klasičnu teoriju samo se nadovezuje na nju. Celu polemiku počeli su Hutornovi eksperimenti o međuzavisnosti učinku radnika i uslovima rada. Za efikasnost bitni su i drugi faktori pored formalnih, kao što su percepscija radnika, interakcija, motivacija.Čovekovo biće teži da se ispolji, da se dokaže. Zavisnost i podređenost to guše.Kritikuju raspon rukovođenja i povećavaju broj (sa klasičnih 3 do 5). Likertova šema strukture odnosa govori da je svaki šef ujedno i član grupe višeg nivoa. Obrađuju se problemi sukoba, neformalnih grupa.

of 36

Nema tolikog autoriteta, rigidnosti. Ne centralizovano već zajedničko odlučivanje. Poverenje pre neg autoritet. Komunikacija pre neg naraćivanje i jednosmernost.Bitne kaakteristike organizacije po neoklasičnoj teoriji su:1. Motivacija (2 grupe: 1. od onih koji izazivaju nezadovoljstvo do onih neutralnih, 2. od neutralnih do onih koji motivišu)2. neformalna organizacija (potreba za komunikacijom, prihvatanjem, dobrovoljnost, komunikacija bolja i uspešnija)3. Komunikacija (dvosmerna, jedino je kod dvosmerne brzina manja a tačnost i poverenje je mnogo veće)4. Participacija (u odlučivanju)

6. Moderna teorija organizacije

Nastala je kao posledica 1. porasta poslovanja preduzeća; 2. porasta broja i složenosti asortimana; 3. promena uslova unutrašnjih i spoljnih 4. preduzeće shvaćeno kao sastavni deo okoline. Klasična i neoklasična teorije su se pokazale kao neefikasne i neprilagođene za nove uslove. Moderna teorija predstavlja osnovne postavke teorije sistema..Organizacija je sistem, dinamičan, sa međusobno povezanim i zavisnim elementima.Parsonsove ideje o ravnoteži sistema:1. Funkcija ostvarenja cilja2. prilagođavanje sistema u odnosu na okolinu3. integracija delova sistema4. regulacija unutrašnjih napona u sistemu.

Karakteristike moderne teorije:Sistemski pristup, dinamički karakter, višenivovski i višedimenzionalni pristup (svaka celina deo veće celine, i sastoji se iz manjih), višestruka motivisanost, stohastičnost i desktiptivnost (pre neg normativnost), adaptivnost, veliki broj promenljivih i multidisciplinovanost.

Dva koncepta u shvatanju teorije sistema: 1. cilj je pronalaženje opšteg, univerzalnog, opštih principa.2. Neophodnost izučavanja svakog sistema ponaosob, sa više aspekata i uz pomoć više disciplina i nakon toga pronalaženje opšteg modela.

U samom sistemu postoje interakcije sa dva pola – kooperacija i konflikt, postoje i centrifugalne i centripetalne sile.Naglasak na strukturi, kao dinamičkoj ravnoteži.Naglasak na saradnju i odnos prema okolini.

of 36

7. Teorija kontingencije

Lorč i Lorens su je konsruisali. Ona opisuje modeliranje idealne organizacije. Struktura im je najznačajniji deo, dakle veze i odnosi. Sistem, kompozicija delova koji su funkcionalno zavisniFaktori koji deluju na stvaranje i funkcionisanje organizacione strukture: okolina, strategija, tehnologija, dob (mlađe su fleksibilnije)veličina, moć, kultura, moda. Okolina je najsnažnija determinanta, ona postavlja zahteve, standarde, kltura sama utiče. Županov deli okoline na unutrašnju i vanjsku a ovu drugu deli na još dve 1. koje predstavljaju pritiske, pokreće organizaciju na reakciju (ponuda, zahtevi države, grupa, potražnja) 2. ona koje je katalizator i određuje naćin reagovanja (karateristike tržišta, politički sistem, vrednosti, kultura, nauka...)I okolina utiče na organizaciju i organizacija na okolinu, neki jedna ječe neki isto...Različite su reakcije na okolinu od 1. potpunog pokoravanja, 2. rutinersko reagovanje 3. autonomno adoptivno reagovanje - i na okolinnu ali uvažava i sebe 4. evanzivno reagovanje – sklanja se od kočnica okoline 5. nereagovanje i 6. ekspazivno – stvara vlastitu okolinu, daje joj svoj pečat. Najvažnije osobine organizacije: kompleksnost, homogenost, stabilnost. Svaki tip okoline određenu strukturu (nestabilan i heterogen – decentralizovanu, diferenciranu)Strategija je takođe bitna. Po Čandlekru ona je određivanje ciljeva i raspodela postojećih resursa u skup mera ka ostvarenju ciljeva. Prvo se bira strategija (aspiracija), traži se organizaciono rešenje, sprovodi se.Dakle strategija određuje strukturu.Pored uticaja faktora na strukturu, bitno je obratiti pažnju i na njihovu međuzavisnost.

8. Sistemski pristup u proučavanju organizacije obrazovanja odraslih

Implicira da je ponašanje lanova determinisano strukturom organizacije, tj sistemom.Teorija sistema podrazumeva (Hik i Galet): Sistemski pristup, dinamički karakter, višenivovski i višedimenzionalni pristup (svaka celina deo veće celine, i sastoji se iz manjih), višestruka motivisanost, stohastičnost i desktiptivnost (pre neg normativnost), adaptivnost, veliki broj promenljivih i multidisciplinovanost.Kritika – šematizam koji je nedopustiv društvenim naukama.Bitna otvorenost ka okolini, ka izmeni, mnoštvo veza dinamičkih i međuzavisnih.Posmatrati iz više uglova, svaki deo i celinu, nije sisetm isealan, nije konačan.

of 36

9. Vrste sistema: deterministički i stohastički

Deterministički isstem predstavlja filozofsku doktrinu determinizma primanjanu na teoriju sistema. Ključ je u verovanju da svaka akcija ima svoj uzrok i svoje posledice. Prema tome može se utvrditi potpuni red i pretpostaviti ponašanje i dalje razvijanje situacije. Stohastički sistemje oponenta determinističkog, i ono daje mesta blagom otstupanju od potpune izvesnosti. Nju čini teorija verovatnoće. Čak i kad nam je poznato početno stanje uvek ima više mogućnosti u pogledu razvoja situacije bez obzira na eventualnu kontrolu i sagledavanje situacije.Oba ova sistema mogu imati neativne i pozitivne imlikacije na praksu.Determinizam može značiti pozornost, i trud oko sagledavanja što većeg broja činilaca. Revnosnost i vera u čovekovu kontrolu. A isto tako može se lako skliznuti u preteranu rigidnost, uniformnost i krutost koja puca pod dinamičnošću realnosti.Stohastički sistem koliko daje otvorenosti, i podstiče na spremnost, fleksibilnost i dinamičnost, može da posluži kao opravdanje pasivnom prepuštanju situaciji. Sve uzimajući u obzir malo je verovatno da čak i kad sve ima svoje uzroke, da možemo sagledati i kontrolisati te uzroke i predvideti sve implikacije. Tako da spremnost postoji na neočekivano, ali isto tako to treba biti samo motiv više za trud oko savladavanja i upravljanja što više konaca.

13. Zahetvi efikasne organizacije

Principi, osnovna načela, objektivizirane zakonitosti, kojih svi slede idući ka cilju.1. Princip jedinstvenosti – mora postojati kao saglasje sa ostalim komponentama čiji je deo većeg

sistema tako i komponentama unutar sebe, radi funkcionisanja i ostvarivanja cilja.2. Princip dinamičnosti – uspostavljanje ravnoteže sa naušnim i društvenim napredovanjem i

promenama.3. Princip pristupačnosti – približavanje učenja odraslima, i uvažavanje odraslih. Pa tako imamo

dva pravca na kojima delujemo, pristupačnost obrazovanja ali i prilagođenost starijima.4. Pincip raznolikosti – Prirodna reakcija na razvitak nauke i drštva kao i obrazovnih potreba

odraslh.5. Princip partnerstva – Otvorenost , saradnja

of 36

14. Sistem obrazovanja odraslih kao teorijska konstrukcija

Treba imati na um da je sistem obrazovanja odraslih podsistem u sistemu obrazovanja, i da treba delovati u skladu sa ostalim podsistemima.Treba poći od stvaranja koncepta. Raznvrsni su sadržaji, oblici, metode...Ovaj koncept se konkretizuje sa dva osnovna cilja: nadoknada i nadogradnja.Dalje se razvija srtrategija.Sistem obrazovanja odraslih je ukupnost institucija, organizacija, programa, sredstava, oblika i načina za zadovoljavanje obrazovne potrebe odraslih radi individualnog i društvenog napretka.Obrazovne delatnosti su : sadržaji (programski podsistemi, niz programa), obrazovna tehnolgija (za osiguravanje uslova rada, i povezivanja sa okolinom) i organizacija sistema (za adekvatnu podelu rada).U svetlu novih strujanja on se ogleda kroz tržište potražnje i usluga.Uz napomenu da se ukupnost faktora ne možesagledati.

15. Odnos pojmova koncepcija – strategija – sistem

Oni su povezani. Čine put od teorije ka praksi. Odnos opšte – posebno – pojedinačno.Koncepcija je – poimanje, zamisao, shvatanje. Viđenje procesa obrazovanja, uopšteno. Ona odgovara na pitanja zašto, šta i kada, dakle ciljevi, područja i trajanja.Opšti cilj je poboljšanje života i razvoj zajednice. Po Unesco je Učiti znati, raditi, živeti zajedno i biti.Kada?, pa celog života.Straegija – Umeće sprovođenja, vođenje.Planiranje realizacije koncepcije. Kako praktično realizovati koncepciju, ostvariti ciljeve. Formalno u instituciji za obrazovanje prema planu i programu rezultira sertifikatom, neformalno van ili u institucijama nastavno ili ne, samoobrazovanje i informalno. Treba ih uskladiti, objediniti.Straategija na praktičnom primeru: nove veštine za sve, veća ulaganja u ljudske resurse, inovacije u učenju, dostupnost obrazovanja...Sistem – Uređena celina.Konkretni odgovori na zašto šta i kada.Koncepcija utiče na strategiju a ove dve na sistem to ide u okolinu pa se dobija feedback u vidu novve koncepcije.Obrazovna politika je stvaranje uslova za realizaciju koncepta, strategije i sistema.

of 36

16. Determinante sistema obrazovanja odraslih

Ima više podela.Jedna je

1. Društveni odnosi- politički i ekonomski sistem, utiču na koncepciju i cilj.2. Naučni i tehnološki razvitak – utiču na kvantitativnost, programe, sadržaj, funkcionisanje sistema3. socialno demografska obeležja4. Kulturno nasleđe i tradicija5. Subjektivni nosioci – društveno političke organizacije, organi vlasti..

Po Šefiki1. Nivo društveno ekonomskog razvoja – kompleksnost i razuđenost sistema obr od2. Naučno tehnološki razvoj - utiče na koncepciju, strategiju, strukturu, programsku orijentaciju3. Kulturno nasleđe i tradicija – čini ga osobenim i prepoznatljivim sistemom

17. Podsistemi vaspitno-obrazovnog sistema

Po Fipoviću na osnovu kriterijuma efikasnosti, preglednosti aktivnosti po funkcijama , delovanje u fazama i podfazama procesa obr od:

1. podsis normativnog regulisanja2. podsis informisanja3. komuniciranjaodlučivanja4. organizovanja5. evaluacije

Po Šefiki na osnovu učenja o suštini i formi, kao i prirodnoj težnji za efikasnošću1. podsis organizovanja (struktuiranja, normativno regulisanje, finansiranje, komuniciranje i

odlučivanje i upravljanje) jer je to sistem, i po formi organizacija2. podsis funkcionisanja (planiranje i programiranje, didaktičko metodičko postupanje, realizacija)

jer je to pre svega proces koji vodi ka cilju – zadovoljenju obrazovne potrebe3. podsis vrednovanja (organizacije, funkcionisanja i istraživanja) procena uspešnosti4. istraživanja (organizacije funkcionisanja i vrednovanja) za usavršavanje

of 36

18.Faze razvoja sistema obrazovanja odraslih u JU

Do 1918. Obr od ima prosvetiteljsku ulogu. Institucionalni okviri su čitaonice, knjižnice, radnička društva... karakteristična je podeljenost po regijamaOd 1918 do 1941 Pokušaj zasnivanja jedinstvenog sistema. I dalje prosvetiteljska uloga. Vredno je zbog osnivanja brojnih Narodnih univerziteta 1941 - 1945 Afirmacija kružoka, tečakeva za opismenjavanje, ... Po samoupravnim principima se radi1945 - 1952 Nosioci obrazovanja su političke org., čitaonice biblioteke, narodni univerziteti. Oblici: predavanja, debate, kružoci, priredbe1952 -1958 Institucije se šire, opgotovu rađanjem radničkih univerziteta, Narodni univerziteti se usmeravaju na sistematsko obrazovanje.1958 – 1974 Konstruisanje jedinsvenog sistemaRavnopravnost oblika i puteva obrazovanja Institucije su Narodni i radnički univerziteti fabrički centri, večernje čkole...1974 – 1990 jasnost koncepcije Samoupravna zasnovanost sistema, Politika i ekonomija očigledno utiču na sistem. Afirmacija večernje nastave, na daljinu, patronažne, klubovi, tribine...

24. Otvoreni univerzitet i alternativni oblici obrazovanja

Univerzitet najvažniji deo obrazovnog sistema, brine o napretku i kvalitetu. Druga polovina XX veka, omasovljenje visokoškolskog obrazovanja, pritisak da se univerziteti prošire.Dolazi do dihotomije između zahteva i mogućnosti.

Otvoreni univerzitet je nastao kao protivteža zatvorenosti, ideja pluralizma, tolerancije...Otvorenost i prema nauci i znanju, kulturi i društvu, ali i otvorenosti kao upisne politike. Pogodnosti za studiranje bez veze na uzrast, stalež...Obrazovanje na daljinu pogodno, takođe samoobrazovanje...Tri rešenja otvorenog univerziteta1, Tipa britanskog otvorenog univerziteta za obrazovanje na daljinu2. Visokoškolske ustanove koje stvaraju partnerstvo sa industrijom3. Obrazovanje na daljinu unutar već postoječih visokoškolskih ustanova. Nova tehnologija pomaže obrazovanju na daljinu. Britanija 60tih počela otvorenost, revoluciju. Dopisno, radio emisije, vikend seminari, savetodavni rad i konsultacije.Ističe se i potreba za saradnjom, evropska mreža na daljinu.

of 36

25. Privatno i javno obrazovanje u sistemu obrazovanja odraslih

Država nije jedini činilac koji utiče na obarazovnu politiku. Tu su i: naučne i kulturne ustanove, profesionalne asocijacije, privreda, grupe građana...Odlučuju ne samo o osnivanju već i o kadrovskim pitanjima, kao i pitanjima planova i programa.U XVII, XVIII i XIX veku crkva ima kontrolu nad privatnim obrazovanjem, kasnije država preuzima tu ulogu. Pored crkve i razne multietničke zajednice koje su htele da zadrže svoju kulturu imaju uticaja na razvoj privatnog školstva, kao i važni pojedinci.

26. Masovni mediji u sistemu obrazovanja odraslih

Pogoduju jako. Pre svega na samoobrazovni podsistem. U slobodnom vremenu. I u formalnom i neformalnom. Dovodi do novih oblika – korespodentno.I novih metoda. Mogu se usporiti ili ubrzati procesi, rekonstruisati događaji, veličati slike. Prevaziđene su i osnovne zamerke o jednosmernosti protoka, i ponavljanja, krutosti programa... Sve zahvaljujući internetu.

29. Ključna područja obrazovne politike

1. Decentralizacija i liberalizacija – raspodela odgovornosti pri donošenju odluka (za vođenej škola, plana i programa, kadrova, održavanje škola...), ne znači nužno i autonomiju. Najbolji je da donošenje odluka bude što bliže mestu akcije, ili fragmentaran pristup gde se pojedine odluke prenose na niži nivo.

2. Redefinisanje kvaliteta obrazovanja – primenjeno znanje. Učenici treba da budu osnova planiranja, ocenjivanje je konstantno, izvrsnost je pojedinačna. Razumevanje ključnog ne bubanje,.

Pitanja opštih ciljeva, usklađivanja ciljeva očekivanjima roditelja i dece i tržišta, objektivno ocenjivanje, promena uloge nastavnika, zahtev za profesionalizacijom nastavnika.Definisanje kvaliteta zavisi od mišljenja eksperata, zahtevom tržišta i očekivanjima korisnika.

30. Menadžment u obrazovanju kao podrušje istraživanja

Obrazovanje je društveno korisna delatnost. To je skup aktivnosti koje treba planirati, organizovati...Ali to treba naučno osmisliti, i proveriti te načine upravljanja.

of 36

31. Menadžment obrazovne institucije

Školom upravlja direktor – menadžer. Njegov zadaak je ad obrazuje razvojni tim (stručni saradnici i predstavnici nastavnika). Stalno pod in servis obrazovanjem nastavnika.Menadžment škole se stara o dve grupe delatnosti: o redovnoj nastavi i aktivnostima vezanim za nju i o programima, zadovoljavanje obr potreba uz pomoć okoline i partnera.

32. Model strategijskog upravljanja organizacijom obrazovanja

On uvažava brze promene, fleksibilan je.1. Analiza okruženja: Interna 1. objektivni resursi (org struktura, objekte i sredstva) i 2. subjektivni (kadrovi komunikacija stručnost, klima). I Eksterna konkurencija, tržišna struktura.2. Formulisanje strategije: Misija svrha, ciljevi, strategija, politika3. Sprovođenje strategije: programi, budžet, procedura.4. Evaluacija i kontrola: celokupnog procesa i pojedinačnih ciljeva.Eventualne korekcije ili promene.

33. Metode strateške analize SWOT analiza41. Marketing koncept poslovanja obrazovne institucije

Marketing koncept zapravo predstavlja poslovanje koje zadovoljava potrebe potrošača.Tri fundamentalna stava marketing koncepta1. sve podređeno potrošaču2.cilj je profit3. sve aktivnosti moraju biti integrisane

Postoji potreba planiranja i ona podrazumeva 1. definisanje misije; postavljanje ciljeva; izbor strategija i analizu i evaluaciju.Mora postojati strateška analiza za kreiranje politike. Da bi ustanovio mesto na tržištu, videla konkurencija...Pogodna je SWOT anaiza da odredimo unutrašnju snagu institucije, kao i pretnje spolja.Veliki je broj faktora: Spoljašnji: obrazovna politika, tržište, odnosi i veze, resursi...Unutrašnji: kadrovi, komunikacija. Unutrašnji objektivni su prostorni uslovi, tehnologija, finansije...Pomoću SWOTA sagledava svoj položaj, ulogu u odnosu na druge, tako sagledava ko su njeni korisnici, koje programe nud ,koji je njohov kvalitet, koliko je isplativo, koliko zadovoljava potrebe, ko su glavni konkurenti. Na osnovu toga moguća je potencijalna korekcijaStrenght – snaga, Weakness – slabost, opportunities – mogućnosti i Threats – pretnja.

of 36

34. Osnovne menadžment funkcije

Osnovne f-je menadzmenta:a)Planiranje – centralna funkcija, aktivnosti definisanja misije, određivanje ciljeva, i akcija pomoću kojih se ciljevi realizujub)Organizovanje – grupisanje poslova i resursa radi lakšeg funkcionisanja, konkretni poslovi i zadaci i formiranje odnosa među ljudimac)Vodjenje – uticaj na zaposlene, sa ciljem motivisanja, upravljanjed)Kontrola – praćanja ostvarivanja ciljeva

Dodatne f-je:a)Koordinisanje – usklađivanje tokom funkcionisanja, nije ko vođenjeb)Odlucivanje – donoišenje konkretnih odluka i rešenja.c)Kadrovska f-ja – upravljanje ljudskim resursima (selekcija, ulaganje u njih, usavršavati)

35. Menadžerske veštine

Navoid se ivše podela, ispreplitane su...1. Tehničke – tehničku inteligenciju, znanja o tehnikama, senzomotorne intelektualne veštine,

spretnost u primeni tehnika.2. Konceptualne – Sposobnost sistemske snalize , djagnostikovanje i rešavanje problema,

sposobnost planiranja, organizovanja, kreiranja strategije.3. Interpersonalne – sposobnost vođenja, motivisanja, saradljivost...4. Komunikacione – emitovanje stavova, informacija..., umešnost u komuniciranju...5. Veštine kreativnog rešavanja problema

36. Stilovi rukovođenja

Klasična podelaAutokratsko – apsolutna vlast, samostalno donosi odluke, kontrola komunikacijeDemokratsko – zajedničko donošenje odluka, pospešivanje odnosa, eliminisanje sukoba, volja većineLiberalno – individualne slobode

Druga podelaVođenje orijentisano na zadatak – usresređenost na tehničku sranu posla, akcenat an izvršavanju zadatkaVođenje orijentisano na ljude – razvijanje motivacije za rad, zainteresovanost za probleme radnika…Diretivno vođenje – nema dileme ko je šef, definisanje zadataka…Participativno vođenje – saradnja I uvažavanje, zajedničko planiranjeRukovođenje orijentisano na iniciranje structure – određivanje jasnih zadataka, utvrđivanje standardaRukovođenje orijentisano na razumevanje – stvaranje klime, uvažavanje podređenih.

of 36

Ne treba preferirati samo jedno.

Fidlerov kontigencijski model zasniva se na promišljanju o odnosu stilovi situacije.. Po njemu je uspešno vođenje zavisno od situacije. Tako da svaki stil može biti efikasan u zavisnosti od situacije. Situacija je značajnija od samih stilova. On je promatrao dva stial orijentisan na saradnike I na zadatak, a sve to u kontekstu 3 situacione varijable odnos vođa – članovi, structure posla I moći liderove pozicije. Što su situacione varijable pozitivnije I vođina pozicija je pozitivnija.

Hausov model korak cilj – zasniva se na tezi da se radnici moraju postepeno motivisati I pomagati im korak po korak. Nema isključivo dobrih ili loših stilova, zavise od situacije (on uzo u obzir karakteristike zaposlenih I karakteristike posla).

Vrum Jetonov – odlučivanje vođe zavisi od 3 faktora: problema koji treba rešiti, količine ingformacija I nivoa participacije podređenih. Složen postupak za izbor stila, počinje određivanjem prirode zadatka pa pronalaženjem stila za njegovo rešavanje.

37. Kultura i klima organizacije

Organizacija je veoma struktuirana i kompleksna grupa. U njoj su odnosi intenzivni i dugotrajni, podrazumeva mnogobrojne zadatke, planiranje, organizaciju, koordinaciju, nadgledanje, jasnu strukturu, podelu uloga, funkcija... da bi sve ovo funkcionisalo neophodno je postojanje određenih pravila ponašanja, komuniciranja i odnošenja prema pojedincima i zadacima, vrednosti i grupnih normi koje su zajedničke svim pojedincima. Zbir tih normi, vrednosti i pravila predstavlja kulturu jedne organizacije.Sve ove norme i pravila su do tančina precizirani. Tu spadajupravila oblačenja, rečnik, vreme, kako se obraća predpostavljenom, odnsi sa javnošću, pravila uređenja enterijera, postupanja u specifičnim situacijama, primanje nagrada ...Pravila su kako pisana tako i nepisana. Neka se podrazumevaju, druga ne. Neka su ista za celu kulturu, univerzalna su, druga su karakteristična baš za datu organizaciju, specifična su. Neki pretpostavljaju kulturu organizacije kao neformalna organizacija u okviru koje deluju vrednosti, pravila, običaji, nepisana očekivanja i pretpostavke. Klima predstavlja deo kulture organizacije i odnosi se pre svega na deo komunikacije i odnosa među pripadnicima grupe. Uspeh zavisi od ovih karakteristika. Organizaciona kultura se sastoji od: običaja, navika, vrednosnog sistema, verovanja, stavova, merila i normi ponašanja koje dele svi članovi grupe. Ona utiče na ponašanje zaposlenih tako što: pruža osećaj identiteta, stvara osećaj predanosti misiji, precizira i jača norme. Neki kažu da podstiče organizaciono ponašanje. usmereno na rast i razvoj. Delimo kulturu: moći (ne postoji diferencijacija uloga, upravljanje centralizovano), uloga (veoma izdiferenciran, birokratski model), zadataka (neguje se timski rad, kompetentnost, kreativnost), egzistencije (za kreativne profesije, lična odgovornost), ima i kombinacija ovih tipova. Neki laici ne odvajaju kulturu od klime. Kultura predstavlja skup, dok klimu oblikuje rukovodstvo putem stila vođenje i politike. Klima se lako i namerno može promeniti.Savremena viđenja da se upravljanje prilagođava kulturi i klimi.

of 36

Postoji šema gde se organizaciona ponašanja sastoji od ličnih karakteristika (stavova, vrednosti, ciljeva...) i organizacionog okruženja gde pored gde pored zadataka, strukture, politike stoji i kultura i klima.Kultura oblikuje jezik, simbole, ciljeve i upravljačke aktivnosti organizacije. Stečena je bez porekla, prenosiva, deljiva, adaptivna...Organizaciona klima predstavlja niz svojstava izvesne sredine koji su zasnovani na zajedničkim zapažanjima koja su uočena unutar organizacije. Uža je od ulture jer se ograničava na ponašanja, sastavni je deo kulture

38. Smisao i karakteristike liderstva

Istaknuti i uočljiv uticaj jednoga ili više članova na ostale članove grupe naziva se liderstvo. Postoje različite definicije lidera, one koje naglašavaju položaj u grupi, one kjoje naglašavaju moć, uticaj na grupu u celini... Međutim nama je značajana operaciona definicija koja podrazumeva Vođu kao osobu koja se angažuje u ulogama rukovođenja. Potreba za vođom je očigledna iz uvoda predhodnog odgovora )veliki borj članova, zadataka, interakcija, neizbežni problemi...) Kac i Kan na pitanje zašto vođe u organizacijama: a) propisi nikad nisu potpuni i sveobuhvatajući; b) uslovi se menjaju, nemoguće je promene predvideti a treba im se prilagoditi; c) interna dinamika, promene u odnosu na spolja; i d) raznovrsnost potreba, motiva članova koje treba uskladiti. Postoje u svim struktuiranim grupama. Dve osnovne funkcije a) vodi računa o ljudima i b) vodi računa o izvršenju zadataka. Neke od aktivnosti vođa su i : planer, koordinator, stvaralac politike, predstavnik grupe, kontrolor odnosa, evaluator... Neki smatraju da vođu pre svega oslikavaju potrebne karakteristike poput: inteligencija, dominacija, sposobnost organizacije, domišljatost, socijabilnost, komunikativnost, pravičnost, motivisanost... Drugi misle da je bitnija situacija, i da ona utiče na svaranje pogodnog vođe. A najveći broj misli da je kombinacija ova dva. Načini rukovođenja se često dele na demokratsko i autokratsko.Organizacija pošto je komplaksna pretpostavlja veći broj rukovodioca.Po Covey Lider nije isto što i menadžer. Menadžer vozi, lider mu pokazuje put. Suština liderstva je uticaj na druge. Lider ne mora biti čovek, može to biti i cela ogranizacija. Lider strategijski upravlja. Strategijsko upravljanje podrazumeva a) analizu okružennja (struktura, zaposleni, kulturna klima, stanje tržišta...); b) formulisanje strategije (palnovi, naznake pravaca kojim će se kretati); c) sprovođenje strategije; i d) evaluacija.

40. Pretpostavke primene marketing koncepta u obrazovanju

Da bi bila moguća primena marketing koncepta, neophodno je:1. Da postoje najmanje 2 strane (obrazovne usluge I potrebe)2. svaka strana poseduje nešto što je od vrednosti za drugu stranu3. Svaka strana je sposobna da komunicira (iskazuju potreeb I informišu o ponudi4. Svaka strana je slobodna da prihvati ponudu (uslišiti predlog, ili prihvatit ponudu5. Svaka strana veruje da je poželjno I prihvatljivo da dođe do razmene

of 36

42. Marketinške aktivnosti u obrazovanju odraslih

1. Aktivnosti eksternog marketinga - ispitivanje tržišta (potreba, definisanje programa, upoređivanje na tržištu, usklađivanje ponude I potražnje, utvršivanje koncepcije

2. Aktivnosti internog marketinga: stvaranje culture org, stvaranje povoljne klime, usavršavanje kompetentnosti

3. Aktivnosti širenja obrazovne javnosti: stvaranje imidža, određivanje reklamne kampanje, realizovanje strategije reklamiranja.

Najboloje se promoviše kvalitetom vog programa. Kreiranje imiđa, opšteg ili konkretnog programskog. Imidž ,ože biti spontani ili planirani, činjanični ili željeni, spoljašnji ili unutrašnji.

Načini reklamiranja – prezentovanja obr progama, put dopiranja do subjekataPutem: mas medija, distribucije grafičkog materijala, javnog plakata, skupova.Sredstva: auditivno, vizuelno, audio-vizuelno.Oblici: oglas, spot, letak, bilten, brošura, catalog, web sajt…

44. Sociolo ški i psihološki pogledi na grupu

Pojam grupe je veoma vezan za sociologiju. Neki i karakterišu sociologiju kao nauku koja izučava karakteristike i funkcionisanje grupa. Ona grupu karakteriše pre svega kao entitet za sebe, koji je viši od pojedinca, dakle grupa nije prost zbir pojedinaca. Grupa predstavlja dinamičnu celinu koja ima svoju strukturu, norme, vrednosti... Neki sociolozi govore i o kolektivnoj, tačnije grupnoj svesti. sa druge strane psihologija ima posebnu, veoma razvijenu, oblast koja se bavi istraživanjem grupa. To je oblast socijalne psihologije. Neki smatraju da je ona prosto produkt mešanja sociologije i psihologije i da je teško odvojiti od sociologije. Ali pokušaćemo upravo kroz poređenje da utvrdimo predmet socijalne psihologije. Dakle predmet i sociologije i psihologije jeste grupa. Ali dok sociologija posmatra grupu kao celinu, psihologija je gleda kao skupinu pojedinaca. Ovo nije isključivo, i sociologija se bavi pojedincima u okviru stavova, uloga... s druge strane i psihologiju zanima grupa kao celina, njene norme, struktura.... Sociologija i kad se bavi pojedincima traži zajedničko za njih, dok psihologija naglašava individualne razlike. I još jedna vašna razlika je to da se sociologija bavi ponašanjem grupe, njenom strukturom... dok se psihologija interesuje i za genezu određenih normi, ponašanja, vrednosti, stavova... Najopširnija definicija grupe sa stanovišta psihologije glasila bi: Grupa je skup pojedinaca koje nešto veže. Zavisno od posmatranja fenomena to nešto se proteže od pojedinačne karakteristike koja ne mora podrazumevati interakciju, pa ni svest o pripadanju, do visoko organizovanih grupa sa kompleksnim, planiranim i unapred određenim vrednostima, pravilima ponašanja, normama... Definicije su različite i predstavljaju produkte posmatranja grupe sa različitih aspekata, dajući prednost pojedinim karaktersitikama kao što su: uzajamnost delovanja, zavisnost, komunikacija, interakcija, svest o pripadnosti... Podele grupa na formalne - neformalne, male - velike...

of 36

45. Andrago ško shvatanje obrazovne grupe 46. Pojam i karakteristike obrazovne grupe

Mnoge nauke bave se grupom, shodno njihvoim oblastima i aspektima posmatranja različito je definišu, kategorizuju, pripisuju različite funkcije... Postoje dileme i blage varijacije u pogledu fenomena obrazovne grupe, posmatrano sa andragoškog aspekta. Ali se većina autora slaže u sledećem : Obrazovna grupa je mala socijalna skupina ili mikrogrupa, okupljena radi ostvarivanja edukativnih ciljeva, a ostvaranja tih ciljeva je omogućeno interakcijom učesnika.. U pogledu: domena, aktivnosti, odabira cilja, dolaženja do cilja, članova (broja, uloga), odnosa, poželjnih vrednosti u grupi i ostalih karakteristika, nailazimo na šarolikosti viđenja, koje se pre svega ogledaju ne toliko u polaznim, teorijskim osnovama koliko u situacionim karakteristikama prakse obrazovanja odraslih. U procesu obrazovanja postoje različite obrazovne grupe. Postoje dileme koje sve skupine spadaju u obrazovnu grupu. Skup osoba je neophodan ali ne i dovoljan uslov. Naime, mora doći do svrsishodne interakcije. Karakteristike interakcije, pre svega, zavise od ciljeva grupe. * Ciljevi grupe zavise od vrednosti društva, obrazovne organizacije i vrednosti samih učesnika. * Delovanje grupe određuje njena struktura: učesnici i odnosi među njima, interakcija. * Interakcija zavisi od karakteristika ličnosti učesnika. Interakcija je veoma važna, to je dinamički proces, odvija se dvosmerno, pretpostavlja razmenu iskustava, u njoj učestvuju svi polaznici, nastavnici i voditelji. Grupna dinamika podrazumeva sva zbivanja i promena odnosa između učesnika obrrazovnog procesa, unutar same grupe i u odnosu na druge grupe. * Najpogodniji broj članova grupe se kreće od 8 do 15. Grupe mogu funkcionisati i u broju od 2 do 30, ali manje efikasno i lsa ošijom interakcijom. * Uloga nastavnika je višestruka. Po nekima više usmerena na predavanje sadržaja, po drugima na koordinaciju, neki pak misle da je to motivacija, povratne informacije. Jedno je sigurno, da su sve ove funkcije važne. Neki im daju veću distancu u odnosu na polaznike rugi insistiraju na saradnji u svakom domenu. Nastavnici trebaju posedovati i stručna i andragoška znanja. * Uloga voditelja je takođe bitna. On obavlja konsultanske, organizacijske, animatorske, i često nastavničke poslove. On usmerava rad, usklađuje interese organizacije, nastavnika i polaznika.

Važno je pomenuti i opštu podelu na formalne i neformalne grupe. Kod formalnih ciljevi, sadržaji i metode, broj učesnika, norme ponašanja, uloge... su unapred određeni.Neformalne grupe nisu unapred određene, nastaju spontano i to posredstovm postojanja sličnih ili istih interesovanja. U njima se obično brzo ostvaruje kontakt i dinamika, ali je rad kratkotrajan.

of 36

47. Funkcije i formiranje obrazovne grupe

Neke od bitnih funkcija grupe koje se često pominju u literaturi kao primarne:

Pre svega najbitnija funkcija obrazovne grupe i razlog njenog postojanja je zadovoljenje edukativne potrebe, ostvarenje obrazovnog cilja. Funkcionisanje grupe je moguće i u uslovima ostvarivanja ciljeva jednog ili više pojedinaca (koji su manje više slični), ali je najbolje tlo za saradnju i interakciju je postojanje zajedničkog cilja. Interakcija omogućava percipiranje, obradu, interretiranje i usvajanje činjenica, stavova vrednosti, veština...

Obrazovna grupa je važna i zbog zadovoljavanja socijalne potrebe. Njen kostur se i sastoji od odnosa među članovima. Ovom funkcijom premošćuje se izolovanost što je jako bitno za čoveka uopšte. Pojedinac se obogaćuje novim društvenim kontaktima, razvija nova poznanstva.

Još jedna od karakteristika i funkcija obrazovne grupe je i kulturni razvoj. Širenje horizonata, obogaćivanje iskustva. Tokom interakcije važno je posedovanje svesti o različitosti i toleranciji, kako bi putem nje došlo i do kulturne razmene.

Podjednako važna je i funkcija zadovoljavanja psiholoških potreba. Polaznici osvešćuju znanje, otkrivaju smisao informacija, premošćavaju probleme u učenju, raste im sdigurnost.

Pokretači interakcije, time i formiranja, obrazovne grupe su brojni, mogu biti unutrašnji i spoljašnji. Spoljni podsticaji predstavljaju sve informacije i na osnovu njih formirane stavove koje polaznik prima, od raznih izvora (nastavnika, voditelja, prethodnih polaznika) pre početka obrazovnog rada. One se odnose na sadržaje, metode, atmosferu, uslove... Kao najveći podsticaji deluju privlačnost i ostvarljivost obrazovnog cilja. Od unutrašnjih činioca bitni su: status polaznika u grupi, uspostavljeni odnosi sa nastavnikom, stil vođenja grupe.

Formiranje grupe deli se na četiri faze:

1. Etapa predintegracije: Traje od momenta kad se pojedinac počinje odlučivati o obrazovanju do ulaska u obrazovnu grupu. Individualno je koliko taj proces traje. Manje je vreme odlučivanja za kraće tečajeve nego za programe školovanja.

2. Prvi kontakti se mogu ostvariti usmeno i pismeno. Najbolje je da se usmeno i pismeno dopunjuje. Ima i problema to su uslovi obrazovanja i podrska sredine. Postoje i vlastite dileme, pogotovu za odrasle menjenje načina života, povratak u svet ne-formalnog obrazovanja. Informisanje treba a bude potpuno. Kontakt treba da sardži podršku i razumevanje. Podaci o polaznicima se skupljaju (putem anketa, upitnika, intervjua...) i formiraju se grupe. Počinju prvi edukativni kontakti, koji su formalni.

3. Proces integracije ima svoje tokove, najčešće se ne dešava brzo. Interakcije se podstiču preuzimanjem zaduženja, nužnom saradnjom, vannastavnim susretima... Važna je uloga nastavnika.

of 36

Na atmosveru utiču i brojnost, kompleksnost i raspodela zadatakapostignuće, svest o rezultatima... Dolazi i do kriza, o njima se treba pričati, treba odvojiti vremena i za njih.

4. Razdoblje postintegracije se odnosi na vreme posle formalnog rada grupe. Ako je grupni rad protekao efikasno i povljno, stvara se želja za daljom participacijom, i razmenom iskustava, održavaju se i dalje kontakti među članovima grupe...

48. Klasifikacija obrazovnih oblika49. Determinante izbora organizacijskih oblika

Razvojem obrazovanja: rastom potreba, širenjem znanja i veština, razvojem metoda, sredstava, tehnika... raste i broj organizacijskih oblika. Ali nije samo proširen izbor između različitih oblika, već i u okviru samih oblika postoje dalje diferencijacije. Najvažnije determinante izbora oblika su: cilj i zadaci obrazovanja, sadržaj, iskustva, motivacija polaznika, njihovi životni uslovi, materijalni uslovi obrazovne ustanove, osposobljenost kadrova. Jako je bitna procena ovih karakteristika, pored analize svake ponaosob, mora se imati u vidu i njihovi međusobni odnosi. Nakon izbora oblika, svi faktori se moraju uskladiti. To se može na dva načina, ili se izabrani oblik prilagođava faktorima, ili se faktori prilagođavaju obliku. Organizacioni oblici se usklađuju sa faktorom obrazovne sredine i sa objektivnim (sistem obrazovanja, planovi i programi, metode...) i subjektivnim faktorima (učesnici i andragoški kadar). Podela determinanti na: 1. Obrazovna sredina – u širem (obrazovna struktura stanovništa, nivo obrazovni, tradicije...) i užem smislu (splet navika, shvatanjq i običaja koji utiču na stavove i motivaciju za obrazovanjem); 2. Sistem i politika obrazovanja; 3. Planovi i programi (karakter i tip programa, predmeti, teme...); 4. Izvori znanja; 5. Metode; 6. Sredstvai tehnike; 7. Učesnici (broj i sastav); 8. Andragoški kadar (stručnost, iskustva, organizacione sposobnosti). Jako je bitno izabrati oblik vodeći se relevantnim faktorima. A ne pomodarstovm kako je bio slučaj sa kružocima, što je dovelo do totalnog neuspeha. Ili da osnovne premise budu lako i brzo zarađan novac organizatora uz minimalnu organizaciju i trud. Jedna od najčešćih podela je na:

1. Oblici obrazovanja sa stalnim sastavom učesnika (konsultacije, seminari, tečaj, kružok, kolokvij, simpozij, studijsko putovanje, konferencije, savetovanja i kongresi ako im je rimarna obrazovna funkcija...). Unapred određeni članovi, stupanj saradnje i odnosa polaznika varira ali je prisutan. Ostvaruju se prema andragočkom ciklusu.;

2. Oblici obrazovanja sa nestalnim sastavom ( javno predavanje, ciklus predavanja, javne tribine, tematske i diskusione večeri, priredbe...). Bili su jako popularni i ranije ali ih i saad ima. Zvali su ih i masovni oblici obrazovanja.KOriste se za ciljeve informisanja, buđenje određenog raspoloženja, pokretanje na akciju, propagiranje inovacija... Mora se prilikom organizacije uložiti mnogo truda i sredstava, poznavati dobro okruženje, potrebe i interese ljudi;

3. Organizacioni oblici u kontekstu ostalih obrazovnih komunikacija (izvanškolski oblici, obrazovanje na daljinu, obrazovanje putem medija...).

Imamo i podelu prema scijalnim oblicima obrazovnog rada na: masovne, grupne i individualne oblike.Često je potrebno i poželjno, kombinovati oblike.

of 36

50. Organizacione osobenosti predavanja i ciklusa predavanja

Javno predavanje je tradicionalni oblik usmenog komunicianja predavača sa publikom. Jedan je od vidova obrazovanja sa nestalnim sastavom. Važno je poznavanje retorike – nauke o govorništvu. Bitan je i sadržaj i forma. Verbalni i neverbalni govor. Putem njega se utiče i intelektualno i emocionalno na publiku. Tokom vremena se usavršavalo, koriste se brjna pomagala (karte, grafoskopi...), analogije, primeri, prejekcije, uvela se mogućnost postavljanja pitanja kao i diskusije nakon predavanja. Predavanje može biti sa jednim, dva ili grupom predavača. Popularna predavanja služe pre svega da se publici približi neka tematika, putem poređenja, konkretizacija, ilustracija. Publika nije unapred poznata i to predstavlja problem, ali se na njen sastav može uticati propagandom i oglašavanjem. Kod nas publika je od 10 do 100 poedinaca. Organizator: utvrđuje tematiku na osnovu interesovanja populacije, zatim se brine o predavačima, materijalu, uslovima, oglašavanjem. Predavač ima uvodni deo sa otvaranjem teme, predmeta, zainteresuje publiku. U izlaganju se najviše koncentrišu na prohteve brojčano dominantne grupe u publici. Iskusan predavač uspostavlja interakciju sa publikom. Uspeh predavanja zavisi od zanimljivosti teme i veštine predavača.

Ciklus predavanja, je oblik koji sadrži niz tematski povezanih predavanja. On se pokreće ukoliko se utvrdi značajnije interesovanje za odrađanu temu, ili za temu koja se ne može obuhvatiti jednim predavanjem. Publika je nestalna, neki će prisustvovati svim a neki pojedinim predavanjima. Zato je predavanje koncipirano kao celina za sebe, ali je i povezano sa drugim. U uvodnom predavanju se uvodi u temu, razvija se interes za temu, ističu se najvažnija pitanja... Na krajnjem predavanju se povezuju osnovne činjenice, sudovi i zaključci u svim predavanjima. Ciklus obično ima od četiri do sedam predavanja. Razmak između predavanja je obično nedelju dana. Poželjno je isto vreme na istom mestu. Bitno je i evaluirenja, i to svakog predavanja, radi eventualnih korekcija.

51. Organizacione osobenosti kružoka

Kružok ili studijska grupa je kompleksan organizacijski oblik utemeljen na individualnom studiju, razmeni iskustava u grupi, konsultacijama, povezanosti sa praksom, studijima, studijskim putovanjima. Popularan je u Rusiji i Skandinavskim zemljama. Sardžan je i u politici, između dva svetska rata. Danas ih gotovo nema. Najčešći su bili čitalački i diskusijski kružoci, kružoci na daljinu, u USA i radne zajednice i grupe za projektovanje. Postaju sve popularnije neformalne studijske grupe, koji uče u menjim grupama, do šest članova. Broj učesnika je do petnaest. Sastaju se jednom ili nekoliko puta mesečno. Učesnici sami planiraju obrazovanje. Organizuju se pri specijalnim obrazovnim ustanovama, fakultetima, preduzećima, institutima... Tematika im je veoma raznovrsna.

of 36

52. Organizacione osobenosti seminara

Seminar prestavlja oblik obrazovnog usavršavanja polaznika. Usavršavanje se temelji na već postojećim znanjima i iskustvima, ona se dopunjuju, usavršavaju, povezuju, proširuju, produbljuju, koriguju. Za seminare su karakteristični raznolikost sadržaja i zadataka i elastičnost u organizovanju. Stoga se koristi u mnogim područijima. Odlike su: interakcija, razmena iskustava, zajednički rad, složena komunikacija (usmeno i pismeno). Broj učesnika od osam do trideset. Organizacija se temelji na svim fazama andragoškog obrazovnog ciklusa )potrebe, cilj, zadaci, plan, realizacija...). Veliku ulogu igra organizator. Izbor nastavnika je prema temama, ne obratno. Bitni i ostali uslovi (sredinski, materijali...) U praksi postoje različite vrste seminara:* Predseminar – Namenjen za obnovu i sistematizaciju znanja, koja će se kasnije detaljnije obraditi na nekom od seminara, tečaja ili tokom školovanja.* Uvodni seminari – Učesnici se uvode u nove tematike. Proseminar za uvod studenata; Seminari za uvođenje tek primljenih radnika.* Informativni seminar – Za cilj ima informisanje o novinama zasnovanim na pretežno poznatim temama.* Instruktivni seminar – Osposobljavanje učesnika da kasnije sami organizuju seminar sličan onome na kom su učestvovali.* Ciklusni seminar – To je, zapravo, serija seminara prevashodno za povezivanje postojeće prakse sa teorijom (npr. vikend seminar). Postoje seminari koji se održavaju, delimično ili u celosti, u okviru radnog vremena. Česte su kombinacije različitih vrsta seminara.

53. Organizacione osobenosti simpozija

grč. symposion – gozba, skupJoš iz doba antičke grčke, gozba učitelja i filozofa (Platon). Danas predstavlja naziv za skup sastanaka naučnika, stručnjaka ili umetnika koji raspravljaju o istoj temi sa nekoliko aspekata ili o nekoliko problema sa jednog aspekta. Ima različite zadatke: osvetljava novo naučno područje, kritičko razmatranje nekog područja, obrada trenutnih važnih problema... Problematika je intenzivna i složena (za razliku od kolokvija). Takođe je karakteristična usmerenost ka otkrivanju novih saznanja, novih veza i aspekata posmatranja. Osnovna podela je na simpozije zatvorenog ili otovrenog tipa. Na simpozijima zatvorenog tipa prisustvuju ssamo pozvani stručnjaci i specijalisti za datu temu.. A za simpozijume otvorenog tipa karakteristično je prisustvo stručnjaka koji se uključuju samo povremeno i imaju ulogu posmatrača. Jako je bitan odabir stručnjaka, sam simpozij se priprema duže vreme, kako bi oni mogli da se pripreme. Organizator pored stručnjaka mora poznavati dobro i tematiku. Ne treba težiti ka istom mišljenju stručnjaka, već nivou stručne i komunikacione kompetentnosti. Svi učesnici imaju referate, predloge, diskutuju... Pripremljeni tekstovi se unapred prosleđuju do svih učesnika kako bi se prepremili.

of 36

Materijali sa simpozija se objavljuju kao interne ili javne publikacije koje se i zovu simpozij.

54. Organizacione osobenosti savetovanja55. Organizacione osobenosti konferencije

56. Organizacione osobenosti kongresa

Spadaju u grupu organizacionih oblika sa stalnim brojem učesnika. Prednost im je pre svega u brojnosti učesnika. Karakterišu se kao ogranizacioni obrazovni oblici ako imaju primarnu ili propratnu obrazovnu funkciju. Pre svega je to karakteristično za stručna savetovanja. Neki od ovih oblika mogu imati i međunarodne dimenzije, kao odbro poznate konferencije UNESCO-a U toku rada ovih oblika razmenjuju se znanja i iskustva i time se daje smisao delatnosti. Dakle ovi oblici (često) pretpostavljaju ranije stečena iskustva i samoobrazovni rad. Zaključci se mogu osvestiti dopunskim obrazovanjem. Savetovanje je pogodno, kako za rad sa masovnim grupama tako i za rad sa menjim grupama. Grupa stručnjaka različitih funkcija i profesija rešavaju zajednički društvene, političke... probleme. Predstavlja razmenu znanja i iskustava.Uspeh zavisi od pripreme (analiza potreba, razrada plana i programa i operacione pripreme) i vođenja (uvod u rad – izlaganje plana i programa i rad savetovanja- izlaganje referata i diskusija) kao i donošenja zaključka. Konferencija predstavlja sastanak i dogovaranje predstavnika društvenih i političkih organa. U njoj se diskutuje, izlažu se argumenrti, tavovi... Ne dolazi se uvek do zajedničkog rešenja. Podela je na povremene (aktuelnosti) i stalne (određen krug pitanja). Kongres predstavlja dogovaranje i izveštavanje o zajedničkim poslovima i postignutim rezultatima, kao i zaključivanje o narednim zadacima. Imaju naučni, društveni ili politički karakter. Imaju tri etape: Priprema; Rad; i Analiza rada. Podela je na redovne i vanredne.Članovi su stručnjaci.

57. Organizacione osobenosti kursa

Kurs ili tečaj je kontinuirani niz predavanja i vežbi iz nekog predmeta ili područja. Osnovna svrha je sticanje novih znanja, veština i stavova. Bitno je izvršiti odabir polaznika, izjednačiti ih po nivou sposobnosti i predznanja. Dakle insistiranje na homogenim grupama. Realizuju se na gotovu svim područijima znanja i veština. Trajanje i broj učesnika variraju. Vreem čak varira od par sati do godinu dana. Vreme održavanja se prilagođava polaznicima. Često ih organizuju radne organizacije (stručni seminari). Često se kombinuje teorijski i praktičan rad, takođe se rad deli na manje grupe ili na pojedinačan rad. Dele se na: Osnovni ili početni; Dopunski; i Specijalni. A postoje i dopisni i multimedijalni kursevi. A mogu biti i jednopredmetni i višepredmetni. Višepredmetni su kompleksniji za organizovanje zbog povezivanja znanja. Tečaj se obično završava proverom znanja. Poželjno je da provera ima i u toku samog procesa, a vreme između ispita mopra biti primereno.

of 36

58. Organizacione osobenosti radionice

Radionice predstavljaju oblik grupnog obrazovnog rada, koncipiranog tako da se olakšava prikupljanje, procesuiranje i primenu sadržaja, i omogućava zadovoljenje psiholoških potreba pojedinaca. Predstavlja metodu interaktivnog i iskustvenog učenja. U toku rada se ističu tri aspekta ličnosti: kognitivni (učenje, spoznaja, istraživanje); emocionalni (osećanje ravnopravnosti, slobode, zabava, aktivnosti); i socijalni (interakcija, pripadnost grupi...) Grupu sačinjavaju pojedinci sa sličnim interesovanjima. Bitno je postojanje zajedničkog cilja, komunikacionih veština, pravila rada u grupi i strukturalni način rešavanja zadataka. Pored toga i mogućnost redovnog sastajanja. Komunikacija je dvosmerna, postoje pravila u komunikaciji, aktivno slušanje, slanje ja poruka, ne etiketirati... Grupni rad zahteva planiranje (cljevi, zadaci, sadržaj, vreme...). Voditelj planira , podstiče, usmerava i koordinira, sugeriše, podržava... Bitna je i evaluacija. Scenario je zapravo plan realizacije i sastoji se iz sledećeg: tema; ime; cilj; trajanje i materijal. Delovi radionice su:

1. Uvodni deo – Voditelj saopštava cilj, uputstva, vreme za rad;2. Glavni deo – Izvođenje same radionice i prezentovanje rezultata;3. Završni deo – Diskusija i feedback.

Radionica kao obrazovni oblik omogućava ispunjenje andragoških zahteva: Poštovanje potreba učesnika; Učenje s ljubavlju; Pozitivna i kreativna atmosfera; Humanističko obrazovanje (tri nivoa ličnosti); i Dvosmerna komunikacija.

59. Organizacija samostalnog i usmeravanog samoobrazovanja

Samoobrazovanje je složen komunilkacijski sistem usmeren na poboljšanje kvaliteta života. Društveno i lično uslovljena aktivnost pojedinca, sa ciljem sticanja znanja i umenja, uz mogućnost da se to cini u 2 oblika: potpuno samostalno ili uz instruktivnu pomoc. Samoobrazovanje podrazumeva sposobnosti za aktivno učenje i efikasno čitanje, pozitivan stav prema samoobrazovanju i navike i praksa učenja. Pored toga učenik mora posedovati brojna andragošak i didaktička znanja. Za organizovanje samoobrazovanja moraju se poznavati i obezbediti objektivni uslovi samostalnog učenja : organizaciji mesta, temperatura, osvetljenost, tišina,... Kao i subjektivni: jasna namera, postojanje plana (jasan cilj, zadaci, metode, sadržaj...), obaziranje na umor i dosadu, pravilan tempo... Poželjno je i korišćenje masovnih medija, ali ono podrazumeva i medijsku pismenost (svest o medijima, kritički stav, stavljanje u kontekst i podražavanje medija). Metode učenja zavise od mnogo faktora (pre svega sadržaja, uslova, materijala) i podeljene su prema mnogo kriterija. S obzirom na raspodelu učenja razikujemo koncentrisano i raspodeljeno. Prema procentu reprodukcije na aktivno (preslišavanja, pokušaja...) učenje i pasivno (samo gledanje i čitanje). S obzirom an učenje iz celine ili delova: globalna, fragmentarna i složena. Potrebna je kontrola i provera rezultata. To se može obaviti samostalno ili od strane instruktora. Metode provere su: preslišavanje, odgovaranje na pianja, zadaci...U zavisnosti od kompleksnosti tematike i osposobljenosti samoobrazovnika, može postojati potreba za konsultativnom pomoći.

of 36

Na konsultacijama se usmerava obrazovni proces, proširuje, dopunjuje i koriguje znanje, vrši se evaluacija... Konsultacije mogu biti: posredne i neposredne, povremene ili stalne, grupne ili individualne, tematske ili opšte, uvodne, pripremne, kontorlne i završne...

Bitan je i fenomen osposobljavanja za samoobrazovanje čiji su zadaci ( po Šefiki) osposobljavanje za: razvijanje koncentracije, podizanje kulturnog nivoa, pozitivan stav i osposobljavanje za efikasno čitanje. Pored toga autori naglašavaju čitav set andragoških, psiholoških i didaktičkih veština.

60. Organizacione osobenosti konsultacija

Konsultacije predstavljaju oblik obrazovanja odraslih sa stalnim borjem učesnika, kojim se ostvaruju međusobni usmeni i pismeni kontakti i komunikacija nastavnika i učesnika. Na konsultacijama se stiču, dopunjuju, pojašnjavaju, koriguju znanja, usmerava obrazovni proces, rešavaju poteškoće, evaluira znanje. Konsultativni rad se nastavlja na samoobrazovnu aktivnot. Ona je i sastavni deo svim oblicima obrazovanja u kojima se povezuju samostalnost i učenje, i zajednički angažman (koji je bitan). Postoje: posrebne i neposredne, povremene ili stalne, grupne (zajednički problemi, bitan i kontakt učenik-učenik)ili individualne, tematske (cilj i sadržaj određuje nastavnik) ili opšte (predlažu ih polaznici) s obzirom na funkcije dale se na, uvodne (na početku iil prelasku na novu celinu), pripremne (usmeravanje), kontorlne i završne... Mogu se održavati kao pojedinačne ili u blokovima. Konsultacije su složen oblik mentoriranja.

61. Oblici obrazovanja na daljinu62. Organizacija multimedijalnog obrazovanja

Radi ekonomizacije vremena, i prevazilaženja zavisnosti od mesta obrazovanja, a posredstovm razvoa tehnike i nauka o obrazovanju, razvio se novi oblik nastave – nastava na daljinu. Nastava na daljinu predstavlja obrazazovni proces koji podrazumeva posrednu, komunikaciju učesnika, preko nekog medija. Nastava na dljinu se razvla u proteklih nekoliko godina. Obuhvata razne sadržaje i zastupljena je na svim nivoima obrazovanja. Pre je čist oblik obrazovanja na daljinu bio teško moguć. Veina ovih procesa zahtevala je bar povremene dirketne konsultacije. Razvojem interneta i obrazovinh fenomena vezanim za njega, i ovaj problem je prevaziđen. Postoje tri globalna modela obrazovanja na daljinu:

1. Konsultativno-instruktivna nastava. Pri ovom obliku nastave, polaznici su uglavnom upućeni na samostalno proučavanje sadržaja. Instruktivna pomoće je gotovo prepolovljena u odnosu na redovnu nastavu. Ne dolazi se svakodnevno na konsultacije. Koriste se udžbenici za direktnu nastavu, i problem je što nisu pogodni za samoobrazovanje. Komunikacija nastavnik-učenik ima komplementarnu funkciju u odnosu na komunikaciju učenik-medij. Prilikom konsultacija nastavnici osposobljavaju učenike za organizaciju i sprovođenje samoobrazovanja, dopunjuju, koriguju i evaluiraju znanja. U obrazovanju odraslih, pojavljuje se fenomen mentorstva, individualni rad sa učenikom, koji ne mora biti direktan.

2. Dopunsko-konsultativna nastava. Komunikacija posredno, pisanom reči Komunikacija je konstantna, ista za sve polaznike, proverava se prijem poruka i njihovo strukturiranje, a sve u cilju

of 36

razvoja sistematskog znanja i ličnosti uopšte. Svojim razvojem osim pisanog dopunjava se i audio i/ili vizuelnim medijima. Postoji mogućnost i neposrednog kontakta ukoliko je potreban. Prevashodno se koristilo u svrhe stručnog obrazovanja. Postoji i dopisna nastava gde pored sadržaja obrazovanja, učenik dobija i instrukcije kako da ih savlada.

3. Multimedijska nastava na daljinu. Sinonim za multimedjsku nastavu bio je TV+radio+štampa. Svakako da i dan danas ovaj vid multimedijalnog obrazovanja je koristan. On je imao ulogu pre svega u demokratizaciji znanja i bio namenjen obrazovanju odraslih. Može se koristiti kako potpuno samostalno tako uz dopunu sa drugim oblicima, ili pak služiti kao dopuna drugim oblicima. On podrazumeva: određenu sumu znanja, postojanje medija, aktivnost celokupne ličnosti polaznika i racionalnije organizovan oblik od čkolsko-predmetno-razredne nastave. Pomoću nje svestrano se sagledavaju činjenice, jača se spoznaja... Neke od zamerki su bile: pasivnost polaznika, asocijalizacija, krut sadržaj i plan, podređivanje srednjem učeniku. Međutim pojavom iterneta sve ove sumlje su otklonjene. Pojedini autori smatraju internet za jedini pravi mulitmedij. Danas postoje razni kursevi, seminari čak i virtuelni univerziteti. Postoje dva glavna oblika asinhrono i sinhrono. Forma multimedijskog obrazovanja preko internea podrazumeva četiri aspekta komunikacije:

a) učenik-tehnologija. Sto obuhvata osnovna znanja na kompjuteru.b) učenik-učenik. Komunikacija je veoma intenzivna i kompleksna. Podrazumeva saradnju,

interakciju, konsultacije...)c) učenik-sadržaj. Ovde je jedna od glavnih prednosti naime sadržaj se koncipira tokom samog

kursa, doppunjuje se i zavisi prevashodno od polaznika.d) učenik-moderator. Komunikacija je dvosmerna (putem fporuma, e’maila...)Moderator upravlja

obrazovnim aktivnostima i učenjem tako što obezbeđuje i organizuje protok iformacija, upućuje ne obrazovne izvore, ističe i sumira bitne segmente diskusija u vezi za nastavnom jedinicom koja se obrađuje, daje konstruktivni feedback povezujući ga primerima iz prakse i evaluira obrazovne razultate. Stvara uslove i stimuliše komunikaciju. Uloga mu je ključna u početku. Mogućnosti sadržaja su ogromne.

63. Kultura kao predmet i cilj organizacije (pojavni oblici kulture)

Kultura je jedna od najbitnijih karakteristika čoveka i ljudskog ponašanja, ona je dručtveni fenomen i svojstvena je čoveku. Postoje različita tumačenja i definicije kulture. Neki idu toliko daleko da podređuju čitavo društvo kulturi, smatrajući je većom od njega samog. Pojedini autori je posmatraju apstraktno (duhovno), nasuprot onih koji je svrstavaju u domen konkretnog (materijalno), a neizostavno je i postojanje opisa kulture kao spoj i sinergija ova dva gledišta. Neki je gledaju kao svesnu i namernu, neki kao nadsvesnu i striktno društvenu, neki kao proizvod neki kao proces, neki kao sistem...Ali bitno je shvatiti da većina tumačenja koja se tiču kulture su tačna. NJihova prividna oprečnost je produkt posmatranja fenomena kulture sa različitih aspekata i u različite svrhe. Svake isključivosti i odstranjivanje alternativnih pogleda su neprimereni. Pojam kulture (kao i mnogi drugi, ako ne i svi) ne može se sagledati u celosti, posebno ne indoktrinacijom, ili vrednosnom pristrasnošću. Za potrebe predmeta našeg interesovanja izdvojićemo karakteristike koje se tiču kako organizacije tako i oblasti obrazovanja. Ona područja kulture kojima se organizacione i obrazovne nauke mogu, ili već i bave.

of 36

Sa stanovišta organizacije, veoma je važno tumačenje kulture kao celine iz više posebnih delova, koji su u međusobnom odnosu i zavisnosti. Pogled na kulturu sa prefiksom grupnog, zajedničkog delovanja.S druge srane važno je i postojanje namernog, svesnog i sistematskog stvaranja i delovanja na kulturu, koji podrazumeva organizaciju. Pa sve do bavljenja praktičnim organizovanjem kulturno-umetničkih manifestacija, i masovne proizvodnje kulture. Obrazovanje i kulturu vezuju čvrste niti. Deo autora definiše kulturau kao naučena pravila ponašanja, sistema vrednosti, znanja... koje dele članovi određene grupe. definicija kulture kao: Skup svih procesa, promena i tvorevina koje su nastale kao posledica materijalne i duhovne intervervencije ljudskog društva. A osnovni smisao kulture sastoji se u tome da olakša održanje, produženje i napredak ljudskog društva. Dakle skup promena, u kontekstu obrazovanja ukazuje nam na učenje, kao jedno od glavnih procesa u obrazovanju. S druge strane, za razliku od učenja, kultura i obrazovanje su striktno ljudske karkteristike. A vidimo da je društvena funkcija obrazovanja identična sa glavnom funkcijom kulture. Kultura ujedno stvaa i akumulira sadržaj i predmet obrazovanja. S druge strane obrazovanje je sredstvo i uslov opstanka i razvoja kulture. Vrednostima, kodeksima ponašanja... kultura utiče na organizaciju i sprovođenje obrazovanja. Nauka predstavlja oblast kulture. Oba fenomena imaju i istorijsku i dinamičku dimenziju.

Pojavni oblici kulture su Podkultura koja predstavlja oblik kulture koji je specifičan za određenu kohezivnu grupu. Razni su kriterijumi podele: Prema oblastima kulture: nauka, umetnost, sport... Prema vremenskoj dimenziji: srednjevekovnu, modernu... S obzirom na nosioce kulture: gradska, omladinska, radnička... Protivkultura predstavlja pojave koje su po svojim karakteristikama kulturno devijantne. Uslovi stvaranja ovih grupa su: Frustracija; Poremećen isstem vrednosti (andragoška uloga može doći do izražaja ovde); i Odsustvo socijalne kontorle (takođe kroz organizovano delovanje andragoške prevencije može se suzbiti).MAsovna kultura se takođe uraja u vid podkulture.

64. Organizacija kulturnih aktivnosti u okvirima kulturne dinamike

Pojam kulture shvata se dvojako, i kao tvorevine dobra i kao dinamika. Ova dva oblika su neodvojiva. Dinamika je jako bitna. Akulturacija podrazumeva usvajanje normi ponašanja, običaja, vrednosti kulturnih dobara u okviru sopstvene društvene grupe. To je zapravo fenomen jako sličan socijalizaciji. Akulturacija može biti i spontana, čak i nesvesna, ali je veliki uticaj i organizovanih oblika akulturacije, od od obrazovnog sistema, do kulturno-umetničkih manifestacija i akcija.Sama definicija akulturacije asocira na deo obrazovanja. Obrazovanje se pored stručnih i konkretnih znanja, velikim delom bavifunkcijom akulturacije. Neko i odvaja fenomen obrazovanja od fenomena učenja baš po dimenzijama organizovanosti i sistematičnosti, a i po usvajanjima kulturnih vrednosti, normi... Enkulturacija predstavlja razmenu i uticaj, tačnije prenošenje vrednosti izmešu dve ili više grupa. Bitno je napomenuti da se ne radi o prostom preuzimanju, zbiru niti nagomilavanju. Te vrednosti se mešaju sa već postojećim, ulaze u njihov sistem, drugašije se manifestuju, poimaju... Važno je napomenuti da ovi oblici nisu jedini. I da je zaobiđen bitan proces, porces blizak obrazovanju i andragogiji. A to je proces razvoja, koga ne bi bilo da su samo ova dve procesa na snazi.Tipovi kulturnih kontakata su: 1. Etnocentrizam (u čijoj je osnovi tumačenje da je davaoc veći i dominantniji od primaoca); 2. Kulturalizam (karakteriše kontakt nezavisno od socijalnih i društvenih

of 36

karakteristika); 3. Idealistički (posmatra kontakte pre svega u domenima vednostii norme); i 4. Dijalektički (podrazumeva međusobni uticaj). Potrebno je pomenuti da može doći i do prekida ovih kontakata. Takođe je važan i fenomen Kulturne rezistencije - a to je otppor prema nametanju vrednosti.

65. Organizacija kulturnih aktivnosti u kulturi masovnog društva66. Homogenizacija kulture kao način organizacije

Fenomen masovne kulture svojstven je savremenim pitanjima kulture. Postoji rasprava oko samog termina. ali bi to za naš trenutni predmet predstavljalo isuviše veliku digresiju, pa ćemo prihvatiti termin masovna kultura podrazumevajući pod tim: Smanjenje socijalne distance, internacionalizaciju i kosmopolitski karakter kulturnih vrednosti; promenu u sistemu kulturnih vrednosti; promenu u procesu kulturne selekcije; prožimanje kulture i tehnike; pojavu masovnog potrošača; komercijalizacija vrednosti; i reproduktivni karakter masovnog dobra. Ove karakteristike su se iznedrila iz društva u kome je očigledan porast broja stanovništva, intenzivnija urbanizacija, automatizacija, promena socijalne i političke strukture, porast standarda i slobodnog vremena. Svakako da porast standarda, slobodnog vremena, kao i tehnološke mogućnosti, praćene i prožimane pojavom tržišnih vrednosti stvaraju organizacioni karakter kulturnih aktivnosti. Umetnička dobra i znanje su shvaćeni kao roba, postaju masovni proizvodi. Tu spadaju knjige, video projekcije, predstave, replike slika, CD, DVD,...Iznedrio se čitav niz organizacija koje umnožavaju, prezentuju, prosleđuju, razmenjuju, prodaju, podučavaju pa i stvaraju kulturu i kulturne vrednosti. Robu treba znati stvoriti ili preraditi, upakovati, prezentovati, popularisati, prodati. Sve to podrazumeva organizovane, sistematske, planirane porocese, pomtom koordinaciju, kontorlu, organizaciju.... Mogućnost reprodukcije, i dostupnost svima otvorili su nove puteve kulure i kulturne dinamike. Akcentualizacija je na publici. Neki u tome vide propast, drugi napredak. Smatram da su najbliži istini oni koji u svemu tome vide potencijalnu šansu. Obrazovanje putem medija, obrazovanje u slobodnom vremenu.. su samo neke od fenomena koje spajaju masovno društvo sa obrazovanjem odraslih.

Homogenizacija ili ujednačavanje kulture je jedna od odlika i procesa masovne kulture. Ona podrazumeva ne samo nestajanje ili ublažavanje socijalnih razlika već i sam proces kvalititivnog ujednačavanja različitih nivoa kulture. I nju razni autori tumače bilo kao prednost bilo kao štetu. Klokovska razlikuje tri vrste ujednačavanja:

1. Ujednačavanje koje pojednostavljuje (simplifikaciona homogenizacija). Dela sa višeg stepena kulture se pomoću prerada približuju se širokim masama. Pretpostavlja izvesno odstupanje od autentičnih dela.

2. Imanentno ujednačavanje (ili homogenizacija, nivelisanje različitih oblika kulture)3. Mehaničko odnosno tehničko ujednačavanje.

67. Očuvanje kulturne tradicije i težnja ka kulturnom progresu

Dva fenomena, koja su predmet našeg trenutnog razmatranja, često su stavljena u opozit tačnije, dinamički gledano, kao alternative. Međutim ova dva procesa svakako trebaju biti u sinergiji, i zasupljena ravnopravno.

of 36

Čovek se rodi sa ne većim znanjem i sposobnostima od maldunčeta šimpanze. Ali tokom života stiče mnogobrojna znanja i veštine koje mu daju mnogo veće sposobnosti i mogućnosti od bilo kojeg drugog bića. Ovo možemo zahvaliti kulturi kao i procesu akulturacije. Prenošenje kulturne tradicije se u organizovanom obliku prenosi preko gotovo svih oblika obrazovanja, u gotovor svim sistemima i obrazovnim organizacijama. Ali kao što društveni zadatak obrazovanja i zadatak kulture nalaže, pored očuvanja bitan je i razvoj zajednice. Neki dele osnovni zadatak na delove održanje, produženje i napredak, stavljajući osetnu razliku između procesa održanja i napredka. Ja bih ta dva procesa približio, smatrajući ih u nekim domenima podudarajuće. Razvoj se organizovano ogleda kroz sistem unapređenja znanja i nauka, što se ostvaruje između ostalog i razmenoim iskustava, konsultacijama.... koji predstavljaju procese pojedinih organizovanih obrazovnih oblika.

68. Organizacija u uslovima izraženosti pojava avangardizma, kiča i snobizma

Kič je nemački naziv za popularnu i komercijalnu umetničku literarnu produkciju. Kič je popularan produkt kulture masovnog društva. Predstavlja zamenu za pravu kulturu. Kultura je roba. Kič je pretežno mehaničkog karaktera. Menja se sa stilom ali u suštini ostaje isti, redstavlja formulu. Napravljen je sa nemarom da se proda. Akademizam je kič za više slojeve. Jedina zasluga mu je stvaranje i razvoj avangarde. Avangardizam je zapravo otpor prema kiču. Stremljenje ka istinskoj umetnosti. Asocijacije na snobizam su – imitiranje, zavist, zatvorenost, hvalisanje.. On se javlja kao želja da se pripada nekoj grupi. Nosi za sobom izvesna pravila i vrednosti. Dva su motiva ulaska u određeni krug:

a) želja da se uđe radi izjednačavanja sa grupom koja je iznad po imetku i vrednostima;b) želja da se distancira od izjednačavanja, zbog bogatstva;

Ali putem snobizma to ne uspeva.

69. Kulturna animacija

Savremena društva imaju razvijenu institucijalnu osnovu u kulturi. Brojna udruženja, umetnici, umetničke grupe svima su dostupni. Kultura dostupna širem broju ljudi pa je posredovanje između ljudi i umetnosti neophodno, to posredovanje je zapravo animacija.Delatnosti animacije:

1. Oslobađanje mogućnosti čoveka u domenu stvaralaštva2. Podsticanje na prihvatanje kulturnih vrednosti3. Razvijanje kritikog mišljenja.

Podsticaj ka samopouzdanju, razvijanje komunikacije, senzibiliteta...Razlikuje se od marketinga zato čto ide u razvijanje senzibiliteta i produbljivanje znanja, formiranje publike a ne obaveštavanje već postojeće publike.Faze: 1. otkrivanje problema; 2. stvaranje grupe; 3. stvaralački proces; i 4. dalji život tog ostvarenja.Oblici animacije:

1. Pripremna – izlazi van svojih prostora, da pridobije publiku, da im razvije senzibilitet, interesovanje

2. Edukativna – da dopuni nedovoljno znanje potencijalnih gledalaca.3. 3. Stvaralačka animacija – umetnički rad kao metod animiranja, animator je tu samo koordinator.4. Svečarska animacija – pogodna za animiranje većeg broja ljudi.

of 36

Metodi:1. Paternistički – gde je animator rukovodilac, savetodavac, nosilac rešenja.2. Direktivni – usmerava rad grupe, ali ne dominira;3. Učesnički – avnopravan saradnja svih članova.

70. Oblici difuzije kulture

Spontano usvajanje kulture je inkulturacija (putem porodice, lokalne sredine, vršnjaka). Ali moderna društva moraju imati i institucionalne oblike. Prve institucije bile su škole. Cilj je čuvati kulturna odbra, razvijati ih, prezentovati, omogućiti da se usvoje. Nacini organizovanja difuzije kulture su danas pravno regulisani. Razvoj masovnih komunikacija je doveo da povećanja difuzije kulture.Osnovni oblici difuzije kulture:1.Izložba – javno izlaganje proizvoda sa opstim ciljem prezentovanja2. Koncert3.Predstava – osnovni scenski oblik izvođenja, pozorišnog čina )glumačka, muzička i mjuzikl)4.Tribina – javno plasiranje umetničkih ostvarenja5.Priredba- za određenu publiku6.Tečajevi7.Filmska projekcijaKompleksni oblici1.Manifestacije2.Proslave3.AkcijeMas-medijski oblici1.TV emisije2.Radio emisije3.Rubrike i tekstovi u novinama

71. Oblici kulturne saradnje

Podjednaka vrednost različitih kultura. Priznavanje prava na kulturni identitet, pre svega kroz nacionalni identitet (Jezik, tradicija, osećanje pripadnosti).Srbija bila pod uticajem vizantije i zapadnoevropske kulture. Ali nisu uvek saradnje i uticaji, nekada je i nametanje, imperijalizam.Kulturna saradnja može biti bilateralna (sa jednom zemljom) ili multilateralna (sa više zemalja).Jedan od oblika su kulturni centri u raznim zemljama. Međunarodne kulturne manifestacije.UNESCO – Svaka od članica sama definiše svoju kulturu, identitet i način prezentacije, bira svoj put.1988 – 1998 je proglašena za dekadom kulturnog razvoja – pod sloganom različitost koja spaja.Podstiče, planira, organizuje i realizuje saradnju.Pored njih tu je i evropski savet i EU.

of 36

72. Menadžment kulturnih centara

Društveni razvoj u XIX veku, uslovio je potrebu za kulturnim središtima koji obrazuju najšire slojeve stanovništva. Znanje za učešće u savremenom svetu.Tipovi centara: Narodni, Radnički univerziteti, Domovi kulture, Narodni domovi, Narodne čitaonice.Kod nas prvi formiran Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu.Vrste kulturnih centara:

1. Reprezentativnog tipa – za široke mase2. Gradski3. Opštinski4. U seoskoj sredini5. U radnoj sredini6. Studentski7. Specijalizovani

Osnovne funkcije su im: stvaralaštvo, animacija i difuzija kulture.

73. Menadžment knjige

Knjiga najpogodniji i najjednostavniji vid komunikacije. Razvoj prvo pronalaskom prese Gutenberg sredinom XV veka. Ali tek krajem XIX i početkom XX veka knjiga postaje, popularan. Ni do dan danas nije prevaziđena. U srbiji se najviše čita literatura društvenih nauka i književnosti, pa primenjeinh nauka...Najznačajniju ulogu u posredovanju knjige imaju biblioteke i knjižare.Animacija se obavlja ako što autor šalje objavljenu kjnigu kritičarima, novinarima, urednicima...Promocije, redavanja, književne večeri.Bibliotekarti bi trebalo da budu i animatori, u bibliotekama i koncerti, izložbe, predavanja...

74. Menadžment ulturne baštine

Nasleđena kulturna dobra su kulturna baština. Ona se istražuju, čuvaju i prezentuju. O tome brine čitav niz ustanova. Arhivi, muzeji, biblioteka, zavodi za zaštitu spomenika...Arhivi čuvaju dokumentaciju. U Srbiji počeli u XX veku. Državne, kulturen i druge ustanove su zakonom obavezne da predaju svoja dokumenta arhivi.Zaštita spomenika je jako bitna. U Srbiji su Studenica i Sopoćani u fondu Svetske kulturne baštine.Zavod za zaštitu pored očuvanja istražuje, vrednuje i kategorizuje nepokretna kulturna dobra. Još jedna bitna funkcija je revitalizacija i prezentacija(uključenje u društveni i turistički život zajednice)

75. Sponzorstvo u obrazovanju i kulturi

Umetnost se finansira od strane ustanova, preduzeća, pojedinaca.

of 36

Pored čistog dobročinstva, tako se i vodi svoja kulturna politika i nameće ukus. Finansijeri utiču i na samo finansijerstvo.Oni i peru novac ali mislim da to nije pitanje umetnosti već ekonomije.Oblici sponzorstva:

1. Mecenstvo: Lično i individualno donatorstvo, usmereno ka umetniku pojedincu i neprofitno je.2. Patronat – privatne fondacije3. Donatorstvo – dobročinstvo4. Otkupi – prenos umetničkog dela u vlasništvo koorporacija5. Sponzorstvo – poslovni odnos fondacije prema umetniku.

To je men sve novac.Iako neke brojke tvrde da polovina nije zainteresovana za marketing, niti ima jasno definisanu marketinšku strategiju u domenu sponzorstva.

Definisanje organizacijske kulture:Organizaciona kultura je sistem pretpostavki, vrednosti i normi ponašanja koje su članovi jedne organizacije razvili i usvojili kroz zajedničko iskustvo i koji usmeravaju njihovo mišljenje i ponašanje.

Elementi organizcione kulture (sadržaj pojma)

of 36

Pretpostavke Obrazac komunikacijeStavoviModeli ponašanjaVerovanjaCeremonije KlimaAnegdotePosvećenostObičaji u organizacij EtikaNačin obavljanja poslovaZajednička očekivanjaNavikeOsećanjaIstorijaIdentitetJezikZnačenjaŽargonIdeologijaPraksa NormeFizički objektiVrednostiModeli interakcijaNeformalna pravilaRitualiDuh firmePriče i legendeNačin mišljenjaSimboliVizijaTradicijaPogled na svetMitovi

Kognitivni elementi

Pretpostavke

Verovanja

Vrednosti

Norme

Simbolički elementi

Semantički simboli: jezik, žargon, mitovi, priče, metafore

Bihejvioristički simboli: rituali i ceremonije, obrasci ponašanja

Materijalni simboli: spoljni i unutrašnji izgled prostorija, logotip, način oblačenja

U tom smislu, simbolički elementi se javljaju kao ,,vrh ledenog brega”, dok su kognitivni elementi onaj njegov deo koji se nalazi ispod vodene površine. To bi značilo da su upravo simbolički elementi OK ono što je očigledno u jednoj organizaciji. Isto tako, može se reći da kognitivni elementi konstruišu simboličke, kao i da su simbolički elementi manifestacije kognitivnih elemenata.

of 36

Лидерство центрирано на принципима – PCL (S. Covey)

Према Ковију, сваки лидер ангажује следећа четири унутрашња извора снаге: сигурност, вођење, мудрост и снагу. Када свој живот организујемо око исправних принципа, према Ковију, ми развијамо богату унутрашњу енергију у нашим животима, која нас води ка остварењу сопствених снова. Ови принципи нас оснажују, воде и снабдевају сигурношћу.

Четири фундаменталне димензије (принципа) лидерства

Према Ковију, шта год да се налази у средишту наших живота, оно постаје примарни извор система животне потпоре. Овај систем Кови представља помоћу већ поменуте четири димензије: сигурост, вођење, мудрост и снага. Лидерство и живот засновани на принципима култивишу ова четири унутрашња извора моћи.

Различити људи у центар својих живота позиционирају различите ствари. Некима централну позицију у животу заузима посао, некима новац,...Многи се усредсређују управо на овакве ствари, а њих никада није доста. Према Ковију, ови људи из дана у дан стреме истим стварима, а никада се не нађу у ситуацији у којој могу рећи да су изразито задовољни сопственим остварењима. Увек желе још и више, стално им је на памети да постоји нешто што нису урадили, освојили или стекли.

Фокусирање на алтернативне центре (посао, задовољство, пријатељи, непријатељи, породица, сопствена личност, црква, новац, својина...) нас слаби и дезоријентише. Уколико смо фокусирани на социјално огледало, ми највећи значај придајемо околностима и мишљењу других о нама и допуштамо им да нас воде и контролишу. И тако, у недостатку сигурности и самопоштовања, ми постајемо емоционално зависни од других. У недостатку вођења, постајемо склони праћењу трендова и не успевамо да остваримо оно штосмо зацртали. У недостатку снаге, покушавамо да рефлектујемо оно што нам се догодило и реагујемо на спољне услове и унутрашња расположења.

Али, када свој живот заснујемо на исправним принципима, постајемо уравнотеженији, јединственији, организованији, темељнији и стабилнији. Имамо темеље за све активности, релације и одлуке. Такође, постајемо способни да управљамо свиме што нас окружује (временом, талентом, новцем, поседом, односима, породицом и тд.) Ми постајемо свесни потребе да наведене компоненте користимо како бисмо остварили добро, али смо у исто време и одговорни за сопствене поступке.

И када смо прихватили исправне принципе и када их се придржавамо, наша сигурност није угрожена од стране промена, поређења и критика. Довољно смо сигурни да пронађемо предводника, откријемо сопствену мисију, дефинишемо сопствене улоге и поставимо циљеве. Поседујемо мудрост да учимо на сопственим грешкама и тежимо да унапредимо комуникацију и сарадњу, чак и у стресним ситуацијама.

СИГУРНОСТ – она представља наш осећај за вредно, емоционалну стабилност, самопоштовање и персоналну снагу. На континууму сигурности постоје различити степени сигурности – од дубоког осећања високе унутрашње вредности на једном крају, до екстремне несигурности у којој живот појединца прима ударце од сваке низвесности пред којом се нађе.

of 36

ВОЂЕЊЕ (УСМЕРЕЊЕ) – је правац који добијамо у животу. Највећим делом оно потиче од стандарда, принципа и критеријума који су одговорни за наше одлучивање и поступке. Ова унутрашња контрола има улогу савести. Људи који функционишу на доњем крају континуума усмерења имају јаку физичку и емоционалну зависност, која је условљена њиховом центрацијом себичан, чулни или социјални начин живота. Средина континуума представља развој социјалне свести – савест која је култивисана центрирањем на хумане институције, традицију и односе. На врху континуума је спиритуална свест, у којој усмерење потиче из инспирисаних или инспиришућих извора.

МУДРОСТ – она доводи до блиставог погледа на живот, осећања равнотеже, оштроумног разумевања начина на који се поједини елементи и принципи односе један према другом. Она обухвата расуђивање, оштроумност и разумевање. Она је јединствена и представља интегрисану целину. На доњем крају континуума људи заснивају своје мишљење на деформисаним, неусклађеним принципима. Горњи крај континуума представља исправан и комплетан животни компас у коме су сви делови и принципи исправно повезани један са другим. Крћући се од нижег ка вишем крају континуума, повећава се смисао за идеално (смисао за препознавање какве ствари треба да буду), као и смисао за препознавање реалног стања ствари (какве ствари јесу). Мудрост омогућује разликовање истинског уживања од краткотрајних и привремених задовољстава.

СНАГА – представља капацитет деловања. Она се односи на снагу и смелост да се нешто уради или постигне. Она је од виталног значаја када је у питању доношење одлука и избора. Она представља и капацитет за замену дубоко укорењених навика вишим и ефективнијим навикама. На најнижем крају континуума налазе се људи који су есенцијално без снаге и који представљају несигурне продукте онога што им се дешава или им се десило. Они су у великој мери зависни од околности и од других људи. Они су одраз мишљења и усмерења других људи. Они немају јасну слику о томе шта је стварно и шта је срећа. На највишем крају континуума налазе се дисциплиновани људи, људи са визијом, чији су животи продукт личног одлучивања, а не спољних утицаја и услова. Ови људи чине да се ствари дешавају. Они сами бирају начин на који ће реаговати. Они преузимају одговорност за своја осећања, расположења и ставове, као и за своја мишљења и акције.

Кови истиче међузависност ових фактора. Сигурност и добро утемељено усмерење доводе до мудрости, а мудрост је иницијална каписла за ослобађање снаге. Када су ова четири фактора добро усклађена, они доводе до настанка истакнутих личности, уравнотежених карактера и интегрисаних појединаца (идивидуа).

of 36

Компас лидерства

Алтернативни организациони центри

Принципи

СИГУРНОСТ УСМЕРЕЊЕ

МУДРОСТ СНАГА

Добављач

ЗарадаЗапослени

Власник

Муштерија

Политика

Програм

Концепција

Технологија

Такмичење

of 36

Као што је случај са животом тако је случај и са руковођењем тј. лидерством. Како би постао успешан лидер појединац мора у центар сместити природне принципе, који ће га даље водити. Једино природни принципи у центру окрећу казаљку на компасу према северу. Исправни принципи које Конви помиње управо се односе на природне принципе и законе. Компас лидерства са исправним принципима у центру даје највредније усмерење – ови принципи у средишту компаса доводе до развоја најбољих образаца понашања, навика, које су заслужне за срећан и ефективан живот и рад. Кови је преточио ове принципе у седам ,,есенцијалних навика живљења”.

1. Буди ПРОАКТИВАН;2. Почни од краја у сопственом уму – пажљиво креирај сопствене циљеве;3. Стави прву ствар на прво место – Организуј време и направи листу приоритета.4. Размишљај ПОБЕДА-ПОБЕДА – у свакој интеракцији тражи обострано задовољство;5. РАЗУМИ па онда трагај за РАЗУМЕВАЊЕМ – буди емпатичан и дијагностификуј ситуацију

пре него што донесеш одлуку;6. Буди у СИНЕРГИЈИ – повежи се са другима како би ослободио сопствену енергију;7. Наоштри тестеру – непрестано обнављај и усавршавај четири димензије своје личности:

физичку, социјално-емотивну, менталну и спиритуалну.

teorija organizacije obrazovanja odraslih · web viewistaknuti i uočljiv uticaj jednoga ili...

Documents