svet ronjenja sep-dec_2006

8/10/2019 Svet Ronjenja Sep-Dec_2006

1/36


2/36


3/36


4/36

RONILAKE VESTI

4 RONILAKI SVET

X Festival podvodnog filma u Beogradu

Deset godina je prolokao tren ...

Od male sale bioskopa REX, pa do prepunih sala Domaomladine u svim projekcijama. Od pokuaja da se iremauditorijumu pokae deli lepote podmorja , pa do jednog odnajveih i najznaajnijih festivala podvodnog filma u celomsvetu. Beogradski festival je proteklih deset godina preleteokoracima od sedam milja, da bi danas, s pravom bio uvrtenu sam vrh svetskih dogaaja ove vrste.Publika e ove godine ponovo zaroniti u mrak bioskopskihdvorana Doma omladine i Muzeja Jugoslovenske Kinotekeu Beogradu, od 8. do 14. decembra. Program Festivala e

se odvijati u dva dela. Od 8. do 10. decembra projekcije ebiti u Domu omladine, a od ponedeljka 11. do etvrtka 14.decembra, podvodni filmovi e biti prikazivani u Kinoteci.Osim projekcija, Festival e biti obogaen dodatnimsadrajima. Podvodni fotograf Vladan Milisavljevi epredstaviti svoje najnovije radove na samostalnoj izlobiu holu Domu omladine. Na istom mestu e biti i velikaizloba dejih crtea na temu Neka vode uvek budu iste.Tradicionalni konkurs za idejno reenje plakata festivalaponovo je privukao veliki broj studenata Akademijeprimenjenih umetnosti, pa e posetioci biti u prilici da

ponovo vide inventivne i matovite plakate.U prostoru Muzeja Jugoslovenske Kinoteke bie otvorenaizloba umetnikih slika slikarke Tatjane Pirovi-Stefanovipod nazivom Snovi potonulog sveta.Na festival e i ove godine doi znaajni stvaraocipodvodnog filma iz celog sveta. Veliki prijatelj Beogradskogfestivala gospodin Danijel Mercier (Predsednik festivala izAntiba) e ove godine ponovo posetiti Beograd. Tu e biti,zatim, Andrea i Ralf Kiefner autori iz Nemake koji radeza poznatu televizijsku kuu WDR. Iz Holandije dolaziEdward Snijeders donosei tri ostvarenja. Danny Van Belle

i Bualoi Philathet su i od ranije poznati beogradskoj publicikoja e ove godine moi da pogleda njihova tri ostvarenja.Veliko interesovanje vlada za film Viki brodolomi ijiautor Marino Brzac, po zanimanju profesionalni ronilac nafestival dolazi direktno sa naftne platforme. Da vredi uitiod najboljih dobro je poznato, pa e tako u Beogradu biti iElena Gushchina (potpredsednik festivala iz Moskve) i SevdaAlankus (Festival sa Severnog Kipra). Pokrovitelj GRANDPRIX Festivala ove godine je DIPLAD Int., panija koji epredtaviti Enrique Rubio.Domai autori nastupie sa vie filmova. Dragan Milutinoviu koprodukciji sa Deborah Metcalfe prikazae dva filma:Fasten your weightbelts i Tirn Ail - Diferent World.Viestruki pobednik u domaoj konkurenciji Vlatko Taleskinastupie sa filmom Krupajsko vrelo. Prvi put videemo i

filmPetraBojoviaKadmogudelfini...,dokeAleksandarTodorovi prikazati dva kratka filma The Massage i TheNight.U svakom sluaju iri e imati pune ruke posla, a najbolje

filmove emo moi da pogledamo u nedelju 9. decembra od21.00 asova, posle sveane dodele nagrada.Vie informacija moete pronai na adresi www.kpa.co.yu

2. Submania Apnea kup

DEEP STAR ekipno treiU Zagrebu je u subotu 11.11.2006 , na bazenu Utrina, u organ-izaciji Ronilakog kluba Submania i Zagrebakog ronilakogsaveza odran 2. Submania Apnea kup. Takmienje jeodrano po AIDA standardima i takmiilo se u tri disci-pline: Statika, Dinamika s perajima i Dinamika bez peraja.U mukoj konkurenciji uestvovala su 23 takmiara, dokje enska konkurencija brojala samo 9 takmiarki. Pored


5/36

SOPAS

Seminar ronilakih instruktora

Savez Organizacija Podvodnih Aktivnosti Srbije (SOPAS) je poetkom novembraorganizovao seminar ronilakih (CMAS) instruktora, na izletitu Devojaki Bunar

u blizini Paneva. Akciju je osmislila Nastavna komisija saveza, kao jednu vrstu rad-nog sastanka (okruglog stola) na kome se raspravljalo o modernizaciji i usavravanjuUslova Za Obuku Ronilaca (UZOR). Skup je otvorila predsednica SOPAS-a gospoicaBoana Ostoji. Seminar je trajao tri dana. Radilo se u grupama, gde su medijatorigrupa bili instruktori sa najviim kategorijama i sa najvie iskustva. Nakon detaljne

analize UZOR-a grupe su zauzele stavove, koje su medijatori posebno izloili. Poslednjeg dana seminara, instruk-tor Zoran Radoii (I3) je predstavio nastavni program rada za instruktorski Nitrox kurs. Opte miljenje prisutnihronilakih instruktora je da bi svakako trebalo nastaviti sa organizovanjem ovakvih skupova.

RONILAKE VESTIdomaina iz Hrvatske, doli su i takmiari iz Slovenije,Srbije i Grke. Prijavljeni Maari se nisu pojavili zbogbolesti. Na takmienju su postignuti izuzetni rezultati odkojih moramo izdvojiti nacionalni rekord Karle Fabrio uDNF koji sada iznosi 125 metara. Karla je ujedno i uku-

pna pobednica u enskoj konkurenciji ispred Lidije Liji(Hrvatska, 106,3 bodova) i Julijane Josifov (Srbija, 87,2bodova) . U mukoj konkurenciji najbolji je bio slovenacMiha Priboi (132,1 bodova), ispred Hrvata Slavenaubria ( 123,3 bodova) i Grka Manosa Iatruoua (117,1bodova). U klupskoj konkurenciji pobedila je ekipa RK

Geronimo iz Zagreba. Drugo mesto pripalo je ekipi RKSubmania (Zagreb) a tree ekipi Deep Star (Srbija).Prvoplasiranima u ukupnom poretku u mukoj ienskoj konkurenciji vredne nagrade dodelio je sponzortakmienja- Prodavnica ronilake opreme Subfanatik. Or-

ganizacija takmienja bila je na zadovoljavajuem nivoui takmienje je prolo bez incidenata. Ekipa Deep Star-a iz Srbija ostvarila je odline rezultate i moemo se na-dati sve veem uspehu naih ronioca na dah na buduimtakmienjima.


6/36

Poslednjih petnaestak godina meu roniocima krui

pria o misterioznom avionu koji se nalazi u podmorju

Boka kotorskog zaliva. Legenda je postala stvarnost 8.

septembra 2006. godine. Toga dana, Dragan Gaevi,

instruktor ronjenja i vlasnik DC Marina iz Herceg

Novog bio je nagraen za svoje etvorogodinje

traganje. U neposrednoj blizini mesta Rose, naspramrta Kabala, pronaao je misteriozni avion.

Poetak septembra sam doekao u Baru, uivajuisa prijateljima u ronjenju za svoju duu. Sezona sezavrila i lagano smo se spremali za povratak u Beograd.Kasno popodnevnu siestu prekinula je zvonjavamobilnog telefona. Na vezi je bio Dragan Gaevi.U bujici rei oduevljenja, registrovao samo onenajbitnije: Naao sam ga! Prie koje smo godinamasluali, konano su dobile svoju potvrdu, na najboljimogui nain. Naalost, ve sutradan sam morao da

krenem za Beograd tako da zaron na ovoj lokaciji tadanije bio mogu. Ovo otkrie je izazvalo burne rekcijeu ronilakoj javnosti. Na prvom srpskom ronilakomforumu (www.akademijaronjenja.com ) reakcije su bilepodeljene, od totalnog oduevljenja do poreenja sagomilom kalcificirane gvourije. Takoe veoma su sepodelila miljenja o kom se tipu aviona radi. Neki sutrvrdili da je u pitanju ameriki lovac Mustang, drugi subili ubeeni da je olupina na dnu britanski Spitfire, doksu trei u njemu videli nemakog Mesershmit-a. Naojekipi je ostalo samo jedno: da se uputi put Rosa i zaronina lokaciju.

Susret sa istorijom

Krajem septembra u Rosama je bilo mirno. Tek poneki zalutali turista i par metana koji su dokoliarilina rivi. Doekalo nas je toplo ali oblano vreme i

Avion kod rta Kabala:SPITFIRE Mk IX

Legenda

postala

stvarnost!

6 RONILAKI SVET

Ko je Dragan Gaevi?

Roen je 25.02.1957. godine uPljevljima. Po zavretku srednjeMornarike tehnike vojne kole1977. godine otiao je u 82. Pomor-

ski centar u Divuljama, gde je ostaoi radio na poslovima ronioca sve domaja 1985.godine. U legendarnom

82. Pomorskom centru stekao je veliko iskustvo u ronjenjuna otvoreni, poluzatvoreni i zatvoreni krug. Na Institutu

podvodne medicine u Splitu, zavrio je kod dr.StracimiraGoovia kurs za ronjenje na gasne meavine i kiseonik, a1985. godine i kurs podvodne medicine. Takoe, zavrio jei obuku za izvoenje ronjenja i ronilakih radova sa tekomronilakom opremom. U junu 1985. godine prelazi iz Spli-ta za Kumbor gde radi kao zapovednik jednog od brodovaRatne mornarice, a 1988. godine zavrava kurs za Lakogronioca Instruktora. Po izlasku iz Ratne mornarice, osniva

preduzee Marina, a 1993. i istoimeni ronilaki klub.

U etvorogodinjem mandatu bio je predsednik RS CrneGore. Pratei svetske trendove i stalno se usavravajuiulazi SSI. Danas je Instructor Treiner i veoma je zadovol-

jan ovom asocijacijom i svojim statusom u njoj. Poslednjihgodina Gaevi je panju javnosti privukao spektakularnimekspedicijama na Zentu, otkriem potopljenog broda MariaPompei, i naravno, ponovnim pronalaskom olupine britan-skog lovca Spitfire.


7/36

RONILAKI SVET 15 7

SPITFIRE Mk IX

more ravno poput ogledala. Bili smoveoma nestrpljivi da preemo sa drugestrane i uronimo u zemlju uda. DraganGaevi nas je doekao na svom broduNORMA II. Opremu smo ukrcali i vrlobrzo isplovili. Od pristana u Rosama dopozicije potopljenog aviona ima nekihdesetak minuta vonje. Sidrimo se nanekih 250-300 metara od obale. Ispodnas je dno na dubini od 32 metra. Moreje toplo, 20 Celzijusa. Primeujem daje vidljivost na povrini prilino slaba,svega nekoliko metara. Pomislih, valjdanismo toliki maleri da neemo moi danapravimo snimke. Poslednje provere i

kreemo u zaron. Nakon svega pet metaravidljivost se drastino popravlja! Izgledada je Posejdon ovog puta ipak dobre volje.Zaranjamo u plavetnilo i ve na 15 metarapoinje da se primeuje dno. Postajuuoljivi rasuti delovi aviona. Stiemo do

dna. Instrumenti pokazuju tano 32 metraispod povrine. Dno je ravno, ljunkovitoi na sreu bez mulja i podvodnog rastinja.Delovi aviona su rasuti u krugu od 40metara. Prema ranije dogovorenomplanu, ronilaki parovi kreu u razliitimsmerovima, da ne bi mutili jedni drugimavodu. Jasno prepoznajem motor, stajnitrap, horizontalne stabilizatore, velikivertikalni stabilizator sa ostatkomtrupa i repnim tokom. Malo dalje stojijedno krilo i jedan impozantni dvadest

milimetarski Hispano top kojim je avionbio naoruan. Poinjem da snimam.Blic moga Nikonos-a osvetljava ostatkejedne ratne drame. Svaki detalj mi

je zanimljiv i paljivo se trudim dato vie toga dokumentujem. Vremeneverovatno brzo prolazi. Kompjuter jeodavno propitao najavljujui ulazak udekompresiju. Primeujem da nedostajekabinski deo trupa kokpit aviona. To

me udi, jer je taj deo letilice najvreizraen da bi pilot bio to bolje zatien.Proveravam kompjuter i zalihe vazduha,pa konstatujem da je krajnje vreme da sekrene u izron. Na uzbudljivim zaronima

vreme uvek brzo proleti. ekajui nadekompresionom zastanku, plavetnilu,razmiljam kako nekada mona mainai u to vreme udo tehnike, nakon tolikovremena provedenog pod vodom i daljeizaziva uzbuenje pri susretu sa njom. Napovrini cela ekipa je oduevljena. Priamou glas razmenjujui utiske. Uostalom kao

i posle svakog dobrog zarona.

Deo drugi: Muzej Vazduhoplovstva

Nakon par dana sedim pred monitoromraunara i obraujem fotografije kojesmo snimili. Manje vie zadovoljan samsnimljenim materijalom. Meutim moje

skromno poznavanje istorije avijacije mise ini nedovoljnim da bi sa sigurnouidentifikovao letilicu. Odluujem da sekonsultujem sa vrhunskim poznavaocima

iz ove oblasti, a ko bi to mogao znati boljeod strunjaka iz Muzeja Vazduhoplovstvau Beogradu?Spremio sam materijal izaputio se u Surin.Pravi ovek za ovu priu zove se

Aleksandar Kolo, strunjak za avioneiz Drugog svetskog rata. Pogledavifotografije koje smo napravili, trebalomu je deset sekundi da kao iz topa kae:Nema greke, ovo je Spitfire Mk IX!Ova tvrdnja je i praktino potvrena

kada smo se popeli u izlobeni prostormuzeja. Tu smo na licu mesta upureivalisnimljene fotografija sa pravim Spitfire-om. Poklapanja su bila stoprocentna. Svioni, pod morem rasuti delovi poeli su dase sklapaju u mojoj glavi. Na prvi pogledapstraktni oblici poeli su da dobijajusvoju namenu. Oduevljen otiao samiz muzeja, uz dogovor da se za par danaponovo ujem sa Aleksandrom Kolom.Nakon nekoliko dana Aleksandar se javio: uo sam se sa jednim svojim prijateljem

u Londonu, pa smo zajedno malo kopalipo arhivama. Mislim da bi mogli da

rekonstruiemo ta se dogodilo!

Rose-Beograd-London

Ova podvodna lokacija je poznata ustrunim krugovima ve izvesno vreme.Otkrio ju je 2003. godine hercegnovskironilac Miro Spremo. On je tada pronaaoveinu delova aviona i amaterski ihsnimio pod vodom, ali nije mogao da

odgonetne poreklo i tip aviona. Prvikontakt sa Muzejom vazduhoplovstvau Beogradu imao je preko pokojnogkustosa Draka Kostia, koji je i sam bioaktivan ronilac. Ve prvi uvid u donetepodvodne fotografije i snimke delova

Foto: Ivana Orlovi-Kranjc, Janez Kranjc

Nastava

knastrani12.


8/36

22.07.2006. Beograd, Banovo Brdo

Budim se pre nego to e sat da zazvoni.Loe sam spavao. U mojoj spavaojsobi ventilator je celu no radio i budio meiz ne ba tako dubokog sna. Doao je dankoji sam dugo iekivao. Gasovi su davnozameani i planovi napravljeni. Hiljaduputa sam u mislima ve proao put odulaska u Krupajsko vrelo, kroz tobogan uprvu sobu, onda gore pa levo u katedralu ina kraju u skriveni kanal koji vodi - izgledau bezdan.

Poslednji zaron u ovom kanalu odveo nasje do dubine od 70m. Mala koliina He uback gasu nas je spreila da idemo dalje.Bili smo ve ozbiljno pod narkozom. Ovajput smo se bolje spremili. Preko 60% Hei malu koliinu kiseonika predvideli smoza radnu dubinu od 90m. U mislima sammeutim ve proirio plan na opseg od 90-120m. Sama dekompresija me nije brinula,nju i onako sraunavamo na licu mesta uzavisnosti od dubine i vremena provedenog

na dnu. Predvideo sam da na dnu provedemo15-20 min. Ubacio sam gomilu neophodneopreme u auto i krenuo na put.

Usput sam se sreo sa ostalim lanovima

tima koji su bili puni elana za dananji dan.Vlatko mi prilazi, vidim raspoloen je. Toje dobar znak.Put je protekao uobiajeno i posle 2,5sati vonje stiemo na finalno odrediteKrupajsko vrelo. Poinjemo uurbano daizvlaimo opremu iz kola i sastavljamo je.

Sledi obligatorno upoznavanje tima saplanom i podela zadataka. Odreenaje ekipa za prvu i ekipa za drugu fazupodrke.

Dogovorena su vremena i ponovljene

standardne procedure koje se odnose naDB, CNS i td. Svako od nas dvojice imasvoje pomagae koji nam rutinski pomauu opremanju. S vremena na vreme gledamdokle je Vlatko stigao sa opremanjem.Ne elim da budem bri, da se ne bihnepotrebno znojio i zamarao. Sinhronizacijaje izuzetno bitna. Vruina postaje sve jaai jedva ekam da uem u hladnu vodu.Onaj ko je jednom imao na leima kompletopreme za tehniko ronjenje zna kakvo jeolakanje kada se ue u vodu i ona ponese

sav taj teret. Svi oni sati u teretani, nabiciklu i na trim stazi sada polako poinjuda se isplauju.Kreemo ka vodi. Nosimo samo komplete

SRPSKI SPELEO-RONILAKI REKORD

RONILAKI SVET8

Krupajsko vrelo

-103 metra


9/36

REKORD

9RONILAKI SVET

ne leima, ostatak (gomilu stage boca i druge opreme) nam noselanovi tima. U jezercetu vrimo poslednje pripreme. Stavljamodeko boce, svako po tri. Sad na sebi imamo ve ukupno 5 boca.One male argonske za odela i ne raunamo.

Lagano plivamo do ulaska u peinu. Vidim kako se i prvi tim zapodrku sprema i ulazi u vodu. Pokuavam da se opustim. Radimo

valve dril, bubble check, proveravamo lampe. Pogledao samka Vlatku. Bili smo spremni. Kroz glavu mi je jo proletelo kolikosmo sloenih zarona zajedno uradili tokom ovih dugih godinazajednikog ronjenja. Uinilo mi se da je ovo samo jo jednarepriza, osmehnuo sam se i krenuo.

Poslednja scena sa povrine koju sam upamtio je kako drugi timza podrku resetuje toperice. Lagan izdah malo trimixa iz wing-ai ve smo bili ispod povrine. Jake lampe su kao sablje sekle gustimrak. Poznato piskavo itanje trimixa sa visokim procentom Hekroz creva i lako disanje je umirujue delovalo. Sad sam ve biooputen i fokusiran. Najzad smo krenuli na put. Prvo stiemo do

depoa na 6m gde odlaemo kiseonik.Pred nama je kanal u dubinu. Ulaz je relativno uzan (mi nismo basitni, a ni po 2 dodatna stage-a ne ine situaciju lakom). Provlaeise kroz poetni deo uskog kanala koji se spusta u dubinu osetiosam kako mi stejdevi udaraju o stene tunela. Jo jednom vidimokoliko je DIR konfiguracija dobra za peinsko ronjenje jer su svivitalni delovi opreme dobro zatieni.Na 21 m dubine nailazimo na jedno udubljenje u steni gde odlazemodeco trimix. Sad smo ve znatno laki i moemo se fokusirati nasam zaron. Zimus smo pripremili peinu do dubine od 70m.Spremljeni su dodatni deko depoi i razvuena je neprekidna linijado izlaza iz peine. Naalost na poslednjem pripremnom zaronusmo ustanovili da je poslednje vezite na 36m. Oigledno je daje linija ispod negde prekinuta. Ve se psihiki pripremam zapostavljanje nove linije. Stiemo do 36m, ovde je kanal netoiri. Vlatko lebdi pored mene i osvetljava dok ja rutinski vezujemprimarni vor. Jedan pogled ispod sebe je dovoljan da vidim kudadalje. Voda je danas dosta mutna, vidljivost ne iznosi vie od 4-5m.Kreemo dalje. U uslovima ovakve vidljivosti nismo ni svesni daprocep krivuda levo desno (bar onaj deo gde ovek moe da proe)i da nagib nije konstantan. Kanal se iri i suava. Negde je irineramena, a negde i do 2m. Duina procepa takoe varira izmeu1.5 i 5m. U letnje doba, tokom sua, vrelo daje jako malo vode toznai da sav sediment koji se tokom perioda kada vrelo nije aktivno

nataloio, pada u dubinu. Pomislih u sebi: pri izronu vidljivoste biti maksimalno smanjena. Naalost to je neophodni danakkomforu da nas voda ne baca tamo-vamo. Dolazimo do ispupenjaza koje smo zimus vezali arijadninu nit. Gledam na instrument,70m. Kontroliem svoj rad. Nit je dobro vezana, ali je uetrenjem pokidano. Gledam u Vlatka, pogledi nam se sreu i vidimda isto misli. Nastavljamo dalje. Sad ve prelazimo na nepoznatuteritoriju. U meni se javlja nada da e kanal prei u horizontalu i nataj nain uiniti dalja istraivanja mnogo zanimljivijim. Na alostmoje nade se ne ostvaruju. Peina postaje ua. 75, 80, 90m. Na90m nailazimo na ravan plato prekriven finim sedimentom. To jeto pomislih. Malo smo se razdvojili da pogledamo okolo i naemo

pogodno mesto za vezivanje. Vlatko mi sa drugog kraja tuneladaje znake lampom da tuda nemoze da se proe dalje.Gledam ispred sebe i primeujem da su stene ovde drugaije,ravnije, iarane kao zebra. Zaplivao sam dalje po azimutu koji smo

do tada pratili i vidim ivicu. Zovem Vlatka koji me sledi. Kanal

poinje ponovo strmo da opada. Kontroliemo instrumente i zalihegasa. Manometar mi govori da je taka za povratak ve prola.Tonemo i dalje u bezdan, tragajui za stenom na koju emo moida veemo arijanu. Nailazimo na pogodno mesto i vezujemo liniju


10/36

REKORD

RONILAKI SVET10

zajedno sa Tritonovom ploicom. Gledamna instrumente. Timer se zablokirao na

99.9m a stari Aladin Nitrox (koga nosimzbog toga to meri preko 100m i beleiprofil) pokazuje Dubina 102m i BT 20minCNS 125%. To su bile vrednosti na osnovukojih je sada trebalo sainiti plan za izron.Kreemo nazad, i poinjemo sa prvim deepstopovima na 80m. To je idealno vreme dasraunam ostatak profila. Gimnastika uglavi mi kae da mi treba jo oko 70 mindekompresije. U mislima raspodeljujemvreme po stanicama. Putem znakovasinhronizujem vremena sa Vlatkom, koji

vidim da je doao do sline matematike.Sad jo samo to da se odradi pomislih.Naravno predstojao nam je najdosadniji inajmukotrpniji deo zarona. Da sam znao tame eka verovatno ne bih bio tako oputen.Prilikom izrona nailazimo na zamuenamesta gde je vidljivost nulta. Pritom jekonopac koji smo lepo zategli oiglednoskliznuo sa svog inicijalnog puta istvorio tz. line trap (mesta gde konopacprolazi ali su suvie uska za ronioca). Bilismo prinueni da pipamo u mraku i na taj

nain nalazimo pravi put. Vlatko je bioiznad mene i na najbolji nain obavio ovajposao. Najzad dolazimo do prve promenegasa. Momentalno primeujem vei otpor

disanja zbog manje koliine He u miksu.Zastanci prolaze bez posebnih dogaaja.

Znacima komuniciramo da skratimo vreme.Sledea promena gasa i opet isti oseaj.Manja dubina a vei otpor disanja zbog jomanje koliine He u miksu. Sad opet svakood nas ima po dve stage boce na sebi. Jednaskoro prazna vezana prednji karabinom zad-ring na kuku i druga standardno okaena.Pomisao koliko malteretiramo ljude nakursu da pravilno barataju stage bocamami je izmamila osmeh. Te tehnike je vanodobro savladati. Na 12 m dolazi do noveneprijatnosti. Upetljavam se u liniju koju

je neki tim (moda i na) neveto postavioi dijagonalno prelazi glavni kanal. DajemVlatku znak. Bezuspeno pokuava da meotpetlja. Sad sam ve potpuno zarobljen,kanal je uzak i Vlatko, zbog uskog kanalau kome se nalazimo, ne uspeva da prie saprave strane i da me otpetlja. Mom strpljenjudolazi kraj. Vadim no i osobaem se teneprijatnosti.Zasatanci postaju sve dui i hipotermijauzima danak. Vidim Vlatka kako zuriispred sebe u stenu i njegovu lampu kako

se trese na levoj nadlanici. I sam oseamkako poinjem snano da drhtim. Odneprijatnog poloaja u uskom kanalu (kojivas tera u komian poloaj tela) poinju

da me hvataju grevi u lenim miiima inogama. Vreme jako sporo prolazi. Svakiminut je kao sat. Aladin se davno zablokiraoi isputa iritirajue zvuke.Najzad doao je trenutak da izronimo izkanala i prebacimo se u katedralu gde

nas ekaju kiseonike boce. Promenagasa prolazi bez problema, ali ne donosiolakanje koje smo oekivali. Kiseoukus kiseonika i veliki otpor disanja poslehelijumskih meavina u mnogome samo jovie pojaava diskomfor. Kratki prelasci naback gas (malo kiseonika - puno helijuma)samo na kratko predstavlja zadovoljstvojer se hipotremija jo vie pojaava. Sadame od silnog drhtanja hvataju grevi i upektoralise. Znam da smo bili dovoljnohidrirani i da grevi ne dolaze od toga.

Takoe znam da smo ispotovali svuhemiju. Tek kasnije sam ustanovio dami je u odelo ula odreena koliina vode(od silnog provlaenja negde se izgledaotvorila vratna manetna) i ona me ubrzanorashlaivala. Ni Vlatko nije proao bolje.Nemo je lebdeo pored mene zadubljen usvoje misli. Najzad doao je trenutak dakrenemo napolje.Opet teko natovareni (ovaj put su bocepozitivne , jer su prazne), kreemo nazadhodnikom pa sa 6m dubine zaranjamo na14m pratei strelice na arijanu koja vodika izlazu iz peine. Ulazimo u sobu pakroz tobogan i najzad u kavernu. Vidim


11/36

REKORD

RONILAKI SVET 11

svetla tima za podrku sa rezervnim gasom koji nas nestrpljivooekuje. Zabrinuti pitaju da li smo OK kontroliu nae zalihe gasai gledaju instrumente. Padaju prva estitanja koja mi prolaze kaou snu. Ne razmiljam mnogo o tome. Gubim Vlatka iz vida jer jeokruen svojim safety diver-ima. Znam da je u sigurnim rukama.Polako odraujem poslednje sigurnosne stopove i uz svoju pratnjuizranjam iz kaverne. Napolju me zaslepljuje jako julsko sunce.

Ptice cvrkuu, a okolna trava mi izgleda mnogo zelenije. Na obalijezera mnotvo ljudi i nepoznatih posmatraa. Posle provere dasmo OK sledi glasan aplauz. Sa jedne strane me iritira cela gungula,a sa druge strane oseam toplinu oko srca. Znam da u narednih 15minuta biti jako neprijatan za okolinu i nisam raspoloen za priu.Jedva ekam da odloim opremu i skinem odelo. Primeujem

Vlatkov tim kako se pribliava obali. Znam da on osea ta seu meni deava, suvie se dobro poznajemo. Odlaem opremu iskidam odelo. Od struka nanie sam prilino vlaan to objanjavajaku hipotermiju. Uzimam gutljaj vode i vidim Vlatka kako stieskida odelo i cedi vodu iz njega. Obojica smo bledi, pothlaeni... i sreni. Ve posle 15 min vraa nam se volja i poinjemo daprepriavamo dogaaje. Vreme ronjenja je iznosilo 114 min i maxdubina 103m. Usledila su pitanja da li emo opet. Odgovor je prvojednoglasno bio NE pa onda MODA. Ovakvi zaroni trae presvega dobru psiho-fiziku pripremu i kompetentan tim. Naravnogomila skupe opreme i gasova je neizbena. Zahvaljujem se naimsupport diver-ima i celom timu koji nam je pomogao da uspeno

obavimo ovaj rekordni zaron.Vladimir Taleski i ja postavili smo dubinski rekord u peinskomronjenju u Srbiji i uspeli da siemo na TRIMIX mesavine na 103metara u vrelu reke Krupaja, 22.07.2006 godine. Vlatku i meni ostajeu uspomeni jo jedan zajedniki rizini poduhvat koji smo uz mnogorada i truda ostvarili.

Mirko Bevenjainfo: 064 11 88 99 5, www.triton-ast.co.yu


12/36

koji su izvaeni na suvo nedvosmislenoje govorio da je re o britanskom lovcuSpitfajer. Miro u to vreme, a ni kasnije, nijebio raspoloen da podeli svoje informacijeo tanoj lokaciji olupine. Prema njegovimtvrdnjama na dnu kabinskog prostora jepronaao izme sa kostima pilota, to jeznailo da se konkretan arheoloki lokalitetmora tretirati sa posebnom panjom, kaogrobno mesto. U to vreme, razmatranoje prikupljanje sredstava za vaenje

ostataka pilota i aviona. Zbog eventualneekshumacije ostataka trebalo je da sekontaktira britanska ambasada u Beogradu.Naalost, ubrzo posle ovoga Miro jedoiveo nezgodu (dekompresiona bolest),koja ga je trajno udaljila od podvodnogsporta i ceo projekat je pao u vodu.

Ove godine je kako vidimo, DraganGaevi ponovo pronaao, misterioznuolupinu britanskog lovca. U tome mu jepomogao gospodin aba Maar, koji i

sam ima vazduhoplovni pedigre. Meutim,u njegovom deakom seanju postojinekoliko rupa koje su uostalom sasvimopravdane, ako se uzme u obzir vremenskadistanca. Kako emo videti iz ove analize,osnovna injenica se odnosi na vremeobaranja dotinog aviona. Osim togazbunjujui su bili i kontradiktorni podacida je pilot zarobljen, a prema tvrdnjamaMira ostaci pilota se jo nalaze u olupini.Dragoceni podaci, koji su pomogli urazreavanju misterije naeni su u zbirnom

arhivskom istraivanju vazduhoplovnogentuzijaste Samira Karabaia iz Londona.Prema tim podacima, a i nekim drugimizvorima, moe da se kae da se konkretan

sluaj obaranja Spitfajera dogodio 7. marta1944. godine. U ovoj akciji uestvovaoje par Spitfajera Mk IX, iz uvenog1435. skvodrona RAF-a, tada baziranogu Brindiziju (Italija). Ovaj skvodron jeu to vreme dejstvovao du albanske icrnogorske obale, napadajui sve nemakeobjekte na vodi, kopnu i u vazduhu. Togdana cilj Spitfajera je bio napad na sidritenemakih hidroaviona izmeu Kumbora iZelenike (verovatno su to bili laki izviakidvosedi Arado 196A-3 iz SAGr 126, kojisu koristili predratnu 3. hidroplanskukomandu Kraljevske mornarice kao svojubazu). Nisu poznati rezultati ovog napada,kojeg je predvodio komandant skvodrona,major Klements (S/Ldr J. D Clements -

Spitfire VD/LZ992) , ali je zato efikasnaprotiv avionska artiljerija oigledno imalamnogo vie razloga za slavlje. Voa para jeverovatno pogoen u pokuaju da se poslenapada u levom zaokretu izvue prekopoluostrva Lutica prema otvorenom moru.

Uspeo je samo da preleti Rose i da padneu more pri punoj brzini. Njegov pratilacporunik endler (F/O Chandler - SpitfireVF/MA474) je takoe bio pogoen, ali jeuspeo sa oteenom mainom da naberevisinu prema otvorenom moru i spasese iskakanjem padobranom. Jedno jesigurno, nije re o amerikom Mastangu,mada je pogonska grupa oba aviona bilaista. Prvi P-51 B/C su se na ovom ratitupojavili nepunih mesec dana kasnije.Pronaena olupina je verovatno pripadalamajoru Klementsu. Zaokupljen svojimproblemima pratilac jednostavno nije videonjegov pad. Zato se do sada ovaj gubitakbritanskog majora vodio kao nestao u akciji(MIA). Rasuti delovi na dnu zaliva jasnogovori u prilog injenice da je avion udarioo vodu pri velikoj brzini (oko 600 km/h).Ronilaka ekipa ove godine nije pronalasegment trupa iz predela kabine. Pronaenje motor, vertikalne repne povrine sarepnim tokom, deo horizontalne repnepovrine, deo jednog krila, jedna nogastajnog trapa i jedan top Hispano (20 mm).Ostaje otvoreno pitanje gde je kabinasa ostacima pilota, majora Klementsa?-zavrava priu Aleksandar Kolo.

Pretraga se nastavlja

Pria je za sada nedovrena. Da bi sekompletirala neophodno je pronaikabinski prostor i proveriti da li u njemuima posmrtnih ostataka majora Klementsa.Mesto pada drugog aviona kojim jeupravljao porunik endler, je takoenepoznato. Ne zna se ni njegova sudbinau nemakom zarobljenitvu. Jedno se znasigurno: potraga e biti nastavljena naprolee, im vremenski uslovi to bududopustili. Poznavajui Dragana Gaevia,sve je mogue.

Janez [email protected]

12 RONILAKI SVET

SPITFIRE Mk IX

Svedok obaranjaaba Maar, dugogodinji turistiki radnik, poasni konzul Maarske u Crnoj Go-ri i potomak uvene porodice Maar, koja je ovde sagradila prvi hotel pre jednogveka, jo se ivo sea obaranja amerikog mustanga u septembru 1944. godine.

- Savezniki avioni - lovci i bombarderi su esto napadali nemake bro-dove usidrene u zalivu. Leteli su iz pomorske baze kod Barija, uvek u pa-rovima, a u zaliv ulazili iznad Krtola, pa posle izvrene akcije, preko te-snaca kod Kumbora izlazili iz zaliva kod Prevlake - objanjava Maar.- Na njih su pri povratku pucali flakovima - protivavionskim mitraljezima od 20mm, iz garnizona u Kumboru - nastavlja Maar. - Bio sam dete, ali pamtim da smo,kada bi iz Kumbora zatutnjalo, trali na obalu da vidimo ta se dogaa. Tog sep-tembarskog jutra 1944. videli smo da jedan od dva aviona, za sobom ostavlja crnidim. Iznad Lutice avion je poeo da gubi visinu, a zatim se strmoglavio u more.- Pilot je iskoio, a vrlo brzo je posada naoruane ribarice, koju su koristili Nemcistigla do njega, uhapsila ga i dovezla u Zeleniku. Bio je mlad, visok i vitak - sea seMaar, ali ne zna ni danas ta je dalje bilo sa pilotom.

Ekipa asopisa se zahvaljuje MuzejuVazduhoplovstva Beograd, ronilakomcentru MARINA, roniocima DraganuGaeviu, Dragutinu Durutoviu i eljkuDragutinoviu na saradnji i pomoi pri-likom pravljenja ove reportae.

Gde je kokpit?

Nastavaksastrane12.


13/36


14/36

RONILAKI SVET14

MORSKI STANOVNICI

Pueve golae uglavnom svi doivljavaju

kao, sluzava, neprijatna stvorenja, nakoja po nekad naleemo u bati ili salati.Junaci ove prie jesu puevi golai ali ih jenemogue nai u bati, salatama, saksija-ma... njih sreu uglavnom ronioci, marinskibiolozi ali i posetioci morskih akvarijuma.Ako jo uvek ne znate o kome je re nijestrano jer oni u stvari skoro da i ne liena terestrine forme, a kamo li na pueve.Mala pomo: ovo su po mnogima najlepii najintrigantniji stanovnici morskih dubinai pliaka, a po izgledu malkice lie na bia

iz bajki. Tajanstveni lepotani suNudibran-chia-e tj. morski puevi golai, a pria onjima sledi...

Nudibranchia-e su marinski gastropod-

ni mekuci. Adulti ne poseduju spoljanjuljuturu, pa ih zato zovu morski puevigolai. Oni pripadaju veoj grupi Opis-thobranchia. Postoji oko 3000 opisanihvrsta, koje se odlikuju razliitim oblikom inainom ivota.

Naseljavaju iskljuivo mora, a ima ih

svuda, od hladnih voda Antartika pa svedo toplih tropskih voda. ive na razliitimdubinama, zabeleeno je da su na Antartikunaeni i na dubini od 1000m. Prilino ilavigolai, zar ne?

Kod morskih pueva golaa , ljutura,platana duplja i krge nestaju dostizanjem

stadijuma odraslog organizma. Sekundarnekrge su im napolju tj. nezatiene po emusu dobili ime, NUDIBRANCHIA doslov-no znai GOLE KRGE. krge su lociranena leima ili bono du tela, i pomalo liena ukrase.

Osnovni nain kretanja je puzanjepomou stopala. Ono je dugako, miiavoi esto poseduje proirenja - parapodije,koje olakavaju plivanje, jer osim to puu,kao i ostali puevi,Nudibranchia-e plivajupomou ritmikih pokreta savijanja tela.

Taj pokret, kao i injenica da su mnogevrste vrlo jarkih boja, naveo je ljude da ihnazovu PANSKI PLESAI.

Nudibranchia-e imaju par rogolikihglavenih izrataja-tentakula, koje se zovu

rinofore, i nalaze se na prednjoj strani tela.

Ovo su ulni organi, i to hemoreceptori.Oi su najee pri osnovi pipaka, ili nanjihovom vrhu.

Mnoge vrste morskih pueva golaaimaju mesnati izrastak na leima, kojise zove papillae ili cerrata. On ima ug-lavnom odbranbenu funkciju, tj. puevi sunaoruani.

Puevi imaju izraenu sposobnostpronalaenja hrane a to znai da imajubrojne hemoreceptore (osfratidije,oralnetentakule, prednja ivica stopala...).Hrana

su im uglavnom mekani korali, suneri ianemone. Iz svoje ukusne dijete morskimplodovima oni dobijaju osim hranljivih ma-

MORE kao podijum

za PLESNeni stanovnici mora fantastinih

boja I ara koje sa pravom moemo naz-

vati morskim dijamantima ija prelepa

pojava, sporo i graciozno kretanje, na-

lik panskom plesu opija ronioce, a

ivot pun misterija, koje mi volimo da

zovemo bioloki fenomeni, zbunjuje i iza-

ziva naunike.... Pokuajte da pogodite o

kome je re!


15/36

MORSKI STANOVNICI

15RONILAKI SVET

terija toksine za odbranu i boju za upozora-vanje i sakrivanje. Prilino ekonominaishrana, zar ne?

Meutim, ovi morski lepotani su upogledu ishrane prilino probirljivi tj.preferiraju odreenu vrstu hrane. Naime,

radula - deo usnog sistema svakog golaaoblikovana je razliito u zavisnosti od vrstesunera kojim se hrani. Istraivanja ovogfenomena dokazala su da ako nai nudistine jedu odreenu hranu, gube i odbranbenusposobnost.

Ova prgavost je poeljna, jer naipuevi su nudisti tj. nemaju gde da se sakr-iju, a telo im je vrlo sono i mekano, kao iostalim mekucima.

Ljutura predstavlja zatitu od preda-tora. Kada se ona polomi, telo mekuca je

laka meta grabljivcima. Redukcija ljuture isticanje razliitih strategija odbrane uticalisu na pronalaenje novih izvora hrane i un-apredili adaptivnu radijaciju ovih pueva.

Ovo nije est sluaj kod mekuaca, iuglavnom, bez ljuture, tj. sa unutranjimljuturom su Cephalopoda-glavonoci(sipa,lignja,hobotnica),sa izuzetkom ar-mantnog dase iz prethodnog broja-Nauti-lus. Glavonoci su spas za svoje mekanotelo nali u brzini i oni su meu najbrimmorskim stvorenjima(pogotovo lignje).

Brzina, kao sto svi znamo, nije jaa stranapueva. Dodue gubitak ljuture doveo jedo odreenog napretka u brzini kretanja,jer ljutura je teka i ograniava. Taj na-predak u slobodi kretanja doveo je domogunosti istraivanja novih stanita, jerkad nosi teku kuu stalno sa sobom i nisiba u mogunosti da stigne daleko. Laga-no telo, sa druge strane, omoguava puuda se hrani plenom koji je lomljiv(krhkegranice korala...), a to ba ne moe svako,pa je opet u prednosti.

Gubitak ljuture doveo je do fenom-ena jedinstvenog u ivotinjskom carstvu.Naime, vrste Phyllodesmium jakobsenae,

Melibe bucephala(roaci iz grupe Saco-glossa) hrane se algama ili jednoelijskimzooksantelama iz korala. Puevi jedu alguili zooksantele, a hloroplaste(organelekoje omoguavaju fotosintezu-ono toti obezbeuje da sam sebi stvara hra-

nu) skladite u posebnim delovima di-gestivnog sistema. Hloroplasti se moguuvati i po nekoliko meseci i za to vremeoni puu obezbeuju nutrijente tj. hranu.Prodor svetlosti(hloroplastima je potrebnasvetlost) bio bih onemoguen da postojiljutura. Ovakav nain ishrane omoguavapuevima da trae nove vrste plena ili nekeree, jer ako tog dana ne nau nita uvekimaju ono to im je spremio hloroplast,pa imaju vei stepen nezavisnosti. Eks-perimenti su pokazali vrste Pteraeolidia

ianthinai Melibe bucephala u akvarijumumogu izdrati i do 10 meseci bez hrane, aElysia chloritica8 meseci. Ova sposobnostomoguava im par meseci ivot na solarnipogon.

Po filogenetskim analizama, redukcijaljuture je u korelaciji sa evolucijom strate-gija odbrane. Mnoge razliite strukture zaodbranu postoje samo kod ovih morskihpueva golaa.

Razliite strategije odbrane, su modanajintrigantniji fenomen i misterija ovih

nudista. Pa evo njihovog recepta: kako goplivati i preiveti!!!!

Jedno od najranijih istraivanja iz-veo je Crozier, daleke 1916 godine. On jeprimetio da vrstu Chromodoris, koja je vrloivahno obojena(kao to joj latinski nazivi kae), ribe izbegavaju u ishrani. Ustvari,primeeno je da ribe samo gricnu-probaju,ovog pua i brzo gube dalje interesovanjeza njega. Naunik je dalje zakljuio daverovatno neki miris, aroma pua dri ribena odstojanju.

Lelujavi naoruani lepotani pokrenulisu lavinu pitanja: KOJE HEMIKALIJEKORISTE? KAKO IH SAKUPLJAJU?

DA LI IH PROIZVODE?ZA TA IH SVEKORISTE?...i jo mnoga. Na neka od njihimamo odgovor, ali ovi mistini golai idalje zbunjuju naunike.

Thompson i njegove kolege su 1960godine eleli da dokau da morski pu

gola Pleurobranchus lui kiseli mukus-sluz kada ga uznemire, ili pojedu. Da biovu pretpostavku potkrepili nekim doka-zom, oni su, PAZITE SAD!!!!!!!, pojeli parrazliitih vrsta ovog roda(sve za nauku), izakljuili, ubrzo, da veina njih ima kise-lo-gorak, i na mnoge druge naine gadanukus, i uopte nije ukusna.

Izgled vara, jer iako na prvi pogledpredatorima deluju kao soan, mekan i lakzalogaj, oni koji se prevare i probaju ihsnose posledice,jedinstvene, nezaboravne

bljutavo gorke arome. Naunici su ovomdegustacijom dokazali prisustvo tetnihhemikalija kod njih. Neto kasnije ponovilisu eksperiment i na ribama(1966 Russell).Rezultati su bili isti GOLA=BLJAK,pa suzakljuili da je definitivno u pitanju hemi-jska odbrana od predatora tj. ako si otrovannisi ba ukusan pa due ivi.

Ovo ponaanje primeeno je uglavnomkod onih vrsta koje se hrane sunerima.

Svakodnevni ivot sunera je vrlostresan. Oni se suoavaju sa raznim opas-

nostima, jer nije lako biti sesilan u takoivom okruenju, kao to je morsko.Sunerima iste ove hemikalije slue u od-brani od predatora, ali i u trci za prostor(trkaizmeu razliitih sunera, ili sunera inekog drugog sesilnog organizma), gde jenaravno pobednik, onaj ko zauzme prostori na njemu ostane. Mnoge vrste zglavkarai riba rado se hrane sesilnim organizmima,jer to manje umara, ne jure plen, pa akosi sesilan ili spor, ti si u moru laka metai ako se ne snae gotov si!!! Sunerima

preti opasnost i od sitnih organizama kojimogu zapuiti njihov ostijum tj. otvor krozkoji se uzima hrana i voda. Nije lako bitisuner, zar ne?

Da bi izbegli predatore i zaguenjasuneri stvaraju razne sekundarne metabo-lite, hemijske supstance koje teraju preda-tore i mikroorganizme, a nekad ih ak iubijaju.

Poto su Nudibranchia-e ipak us-pele da nadmudre sunere, i ne samo dase hrane njima, nego, ak koriste njihova

sekundarna jedinjenja za sopstvene potrebeodbrane i bojenja tela. Koristei toksinekoje su sakupile iz svoje dijete: doruak-suner, ruak-suner, veera - suner,one


16/36

obezbeuju adekvatnu zatitu. Takoe, ot-kriveno je da su ovi samo naizgled nenigolai prilino dobri hemiari, koji su ustanju da barataju sa po nekoliko hemika-lija odjednom, tj. jedna vrsta pua ne mora

da se hrani samo jednom vrstom sunera ida skuplja samo jednu hemikaliju.To znaida bi preivele u razliitim morskim sre-dinama Nudibranchia-e moraju da buduspremne da se suoe i izbore sa razliitimsetom hemikalija. Znai za svaku prilikuposeban parfem, sofisticirano, zar ne? Cad-lina marginata tako, jede ak 19 razliitihvrsta sunera.

Budui da su prave morske Bordije,pitamo se kako izlaze na kraj sa svomtom hemijom, i ne otruju se? Jedna odmogunosti je transport hemikalije kroztelo do plata, bez stvarnog kretanja hemi-

kalije kroz telo. Ovaj nain koriste vrstegolaa koje jedu arnjake i koriste njihovearne elije za sopstvenu odbranu, pa jemogue da isti sistem koriste i oni koji jedusunere.

Dokazano je da se toksini zaistaskladite u odreenim regionima pueva.Kod svih mekuaca vitalni organi loci-rani su u visceralnoj masi ispod plata.Kod veine mekuaca plat lui ljuturu.Mogue je da u sluaju morskih puevagolaa plat sa toksinima preuzima ulogutita, usled redukcije ljuture( to je 1997

dokazao Avile). Morfoloka karakteristikaNudibranchia je razgranata lezda koja jeu sastavu digestivnog organa, iri se u plat

i stvara idealan transportni sistem za hemi-kalije.

Deava se da i preteraju u toj odbrani,Phyllida varicosa ima tako jak toksin pakada je radoznala riba proba, ubrzo umire.

U nekim sluajevima primeeno je da suNudibranchia-e u stanju da modifikujuneke toksine.

Kod ovih pueva postoje i hemijskajedinjenja koja nemaju ulogu u zatiti odpredatora. Neki toksini su opasni za gljive.Posebno interesantna je vrsta Hexabran-chus sanguineus-panski plesa,iz kojeje izdvojen toksin KARBAMID B, kojion stavlja u masu jaja prilikom polaganja.Nudibranhije su simultani hermafroditi,to znai da je svaka jedinka u isto vremei mujak i enka,to obezbeuje da svakajedinka na koju nalete, bude potencijalni

partner,i u tom pogledu nisu probirljivi.Ljubavna igra, koja i u ovom sluaju post-oji,( jer u prirodi redak i ne ba poeljanproces samooplodnje, zbog kvalitetagenetikog materijala) traje od nekolikosekundi do par dana u zavisnosti od vrste.Posle nje jedinke se rastaju i idu da polaujaja, koja su ivopisno obojena i sadrekarbamid b u elatinoznoj masi.Ovaj tok-sin titi jaja od napada mikroorganizama.Znai,golai toksinima ne tite samo sebe ,oni tite i potomstvo.

Priroda se postarala da svaka ara i

boja ovih nudista bude efektna i posebna auzimajui u obzir oko 3000 razliitih vrsta,Nudibranchiateko da mogu dosaditi roni-

ocu jer retko ko ih je ba video sve.Zatitna jarka obojenost signalizira:

ako me pojede bie ti muka, zaobii me, i

potrai nekog ukusnijeg.

Boja pueva uglavnom se slae sa bo-jom hrane koju jedu, tako da im omoguava

sklonite, na neki nain. A poto su i suneriupozoravajue obojeni, veruje se da su ipuevi. Naime smatra se da ako npr. ribanaui da je crveni suner=bljutavo, nauieda izbegava tu boju u ishrani. Ribe su takoesposobne da razlikuju neugodne mirise, pase pretpostavlja da kad ukombinuju ta dvasignala: crveno-stop, smrdi-stop, zakljuieSTOP- ne jedi. Takoe primeeno je da suneke are ee u odreenim regionima, pase smatra da se golai trude da lie na drugenudiste u svom kraju.

Malo ko ostaje ravnoduan prema ovim

prelepim biima, kada ih jednom uoi, jerbilo da ukraavaju neku morsku algu, pa liena cvetove, ili lagano i zavodljivo pleu pobeskrajnom plavom podijumu, oni su ne-zaboravni. Ronioci esto ostaju zaljubljeniu ova nena stvorenja, i rado bi ih ponelikui u morski akvarijum. To je mogue,pod uslovom da ste jako dobar poznavalacovih lepotana, po mogustvu marinski bio-log, jer naalost amateri akvaristi do sadanisu imali velikog uspeha u gajenjuNudi-branchia zbog njihove izuzetne osetljivo-sti. Neki akvarijumi poseduju lepu kolek-ciju ovih nenih bia, ali takoe i dobar timmarinskih biologa koji brine o njima.Ka o i sva morska stvorenja i Nudibran-chia-e su najlepe u svojoj prirodnoj sre-dini-moru, pa ako ste se zaljubili u njihnemojte biti sebini i vaditi ih, jer nemanieg tunijeg nego gledati u lepotu koja segasi u malom akvarijumu. Ako ih ve tol-iko volite slikajte ih jer to je najbezbolniji inajlepi nain da ih ponesete sa sobom.

Aleksandra Komarnicki

MORSKI STANOVNICI

RONILAKI SVET16


17/36


18/36

Dolphins Reef, Hurgada

Aprilska ekspedicija na Crvenom moru se uveliko zahuktala. Ronili smo venekoliko dana i uivajui u nestvarnim podvodnim batama i susretimasa egzotinim stanovnicima podmorja. Kada smo tog jutra isplovili,

domaini su n

Akademija Tehnikog Ronjenja , ( Technical Diving Academy ) T.D.A.Vam predstavlja program obuke

SSI ( Scuba School Internacional ) u Srbiji

SSI je jedna od dve najvee svetske ronilake asocijacije iji program nije nepoznat na naimprostorima . Program obuke objedinjuje irok spektar ronilakog interesovanja i isti je potpomognutkompletnim materijalima za edukaciju i usavravanje na svim nivoima i to na Srpskom jeziku .

Pomenuto je i sutina prednosti SSIu odnosu na druge asocijacije na naem prostoru .

Pored pomenute prednosti , SSIima jo jednu veliku prednost u odnosu na ostale asocijacije a to je

to je u koncepciji SSIomoguena modifikacija standarda obuke i dodavanje specijalizacija a zbogspecifinih zahteva ronilake sredine u regionu koji pokriva licenca .

Tako na primer , SSIu Srbiji poseduje specijalizacije koje sem Italije u drugim regionima nema ili setek planira uvodjenje , kao na primer :

- Dekompresiono ronjenje, specijalizacija omoguava ronjenje do 54m u trajanju bottom time-a do 25min , to uzrokuje dekomresionu proceduru od oko 30min .

- Semi-close sistem (nitrox), specijalizacija omoguava ronjenje sa poluzatvorenim sistemomdisanja a sa aparatom UBSkoji je jedan od proizvoda T.D.A.( ispunjava stroge standarde CE

Evropske Unije ) a koji je uvrten u standard obuke SSI Italija a u toku je i proirenje na celuEvropu , Ameriku i Australiju .


19/36

Pored pomenutih i velikog broja drugih specijalizacija kao i ostalog dela programa obuke koji imaslinosti sa drugim asocijacijama , SSIposeduje i kompletan program TRIMIX obuke pod nazivomTXRprogram a koji sadri kompletan edukativni materijal i standarde za obuku kako polaznika tako iinstruktora .

Najvea prednost SSI u Srbiji nad ostalim asocijacijama je to struktura SSIomoguava nosioculicence da prodaje materijale na maternjem jeziku , ime je istom omoguen direktan profit pri emu istouslovljava da cena Instruktorske obuke bude daleko povoljnija nego u drugim asocijacijama . Praktino

znai da cena Instruktorskog kursa moe biti i 0,00 ( nula ) , jer e nosilac licence ( u ovom sluajuT.D.A.) ostvariti profit kroz rad samog Instruktora i to u smislu prodaje materijala i licenci polaznicimakoje pomenuti Instruktor obui .

Takodje treba napomenuti da je porodica SSIveoma rairena i dobro povezana svuda u svetu , topripadnicima iste omuguava lako prepoznavanje i napredovanje u obuci ma gde se zatekli .

I naravno , moda ne najbitnije ali vrlo vano je i to da T.D.A.poseduje Instructor Certifiera , toistoj omoguuje odravanje programa na svim nivoima ronilakih i Instruktorskih kategorija na Srpskomjeziku uz edukativne materijale takodje na Srpskom jeziku . Odravanje pomenutih kurseva , pogotovo

Instruktorskih nije odredjeno brojem polaznika i datumom kada moe doi Instructor Trainer i InstructorCertifier iz drugog regiona , ve se isti mogu odravati po potrebi bez obzira na broj kandidata ili drugihuslovljavanja .

U svetlu pomenutog obavetavamo sve zainteresovane koji prepoznaju sebe u porodici SSI, da jeu toku prijava za prvi Instruktorski kurs koji e se odrati u Beogradu od 14. do 22. Jan. 2007.g. a uorganizaciji T.D.A.pri emu e se obuiti prva generacija SSIInstruktora u Srbiji i to u kategorijama :

- Instructor Trainer, mogu se prijaviti Instruktori klase M2 ili M3 za cross over .- Dive Control Specialist Instructor, mogu se prijaviti Instruktori klase M1 ili M2 za cross over

- Open Water Instructor, mogu se prijaviti Instruktori klase M1 za cross over .

Smetaj kandidata je obezbedjen u hotelu visoke kategorije i shodno prethodno objanjenom principuradaSSI, cena kursa moe biti i 0,00 ( nula ) , naravno da je u pomenutu cenu uraunat i smetaj uhotelu i svi ostali trokovi .

Za ostale informacije i elje moete nas kontaktirati u seditu T.D.A. , III Bulevar 1 / 33,38,39,11070 Novi Beograd , Srbija ili na telefone +381 11 311 5484 , +381 63 24 15 70 .

Pored pomenutih programa i povoljnosti , T.D.A.Vam nudi i specijalan program koji je apsolutno

jedinstven na naem tritu a verovatno i ire predstavljamo Vam :

Program kreditiranja : T.D.A. ,, no problem ,,

Akademija , svim zainteresovanim pojedincima ili grupama je obezbedila brzi jednostavan nain da nabave opremu iz ponude T.D.A. , zaponu neki od

programa edukacije ili se upute na destinacije za ronjenje na bilo koje mesto uregionu ili svetu .

Sutina je da zainteresovani pojedinac ili predstavnik grupe treba samo da popuni formular ( upitnik-ugovor ) u kome e sam navesti u koju svrhu e koristiti program i na koji period .


20/36

Nakon odobravanja pomenutog korisniku je omogueno da momentalno koristi navedeno i istootplauje u ratama na period koji je sam korisnik odredio , stim to je maksimalni period kreditiranja 12meseci .

Isti princip se primenjuje i za klubove ili centre koji ele da osavremene svoju opremu ili podignukvalitet svojih usluga . Na isti nain predstavnik kluba ili centra popunjava formular u kome navodisvrhu korienja programa i nakon odobravanja je momentalno omogueno korienje istog .

Za korienje programa nisu potrebne nikakve dodatne garancije ili procedurekoje bi usporile ili onemoguile korisnika da koristi isti .

Program omoguuje :- Kreditiranje nabavke opreme i osnovnih sredstava iz programa Akademije ili nekog drugogprograma koji je korisniku potreban

- Kreditiranje edukacije ili kolovanja iz programa T.D.A.- Kreditiranje ekskurzija koje T.D.A.ima u programu ili na neke druge lokacije na koje korisnik

planira da ide sam ili sa grupom

Program omoguava da zainteresovani predloe i proirenje programa u smislu da u istomnisu navedene usluge koje bi korisnik eleo da iskoristi , pri emu e se isto odmah razmotriti

i uvrstiti u program kako bi se izalo u susret eljama korisnika .

Svi programi koje T.D.A.ima u ponudi moi e se uskoro pogledati na portalu www.tdaacademy.comgde e se korisnici moi brzo jednostavno informisati o svemu to T.D.A.ima u ponudi .

I naravno pozivamo Vas da posetite na novi Show Room u III Bulevaru br. 1 lokal 33, naNovom Beogradu , u kome se moete prijatno opustiti , druiti i upoznati se sa naom irokom

ponudom i paletom proizvoda .

RONILAKI SVET20


21/36

RONILAKI SVET 21

Pomo-prevencija-edukacija-osiguranjeDAN EUROPE BALKANS

Belgrade, Serbia

Informacije: +381 11 24 71 040NACIONALNI ALARM BROJ: +381 63 39 88 77

E-mail:[email protected] website: www.daneurope.orgwww.extreme-med.com


22/36

CAULERPA RACEMOSA

RONILAKI SVET 1522

Neprozirne folije, koje su postavljane na

lokacijama u Budvi nisu se, na alost, poka-

zale efikasnim u spreavanju agresivnog

irenja ove invazivne vrste koja preti da

ugrozi biodiverzitet itavog Mediterana. U

iekivanju reenja za problem, na ronioce,

nautiare i ribare apeluje se da zapamte

izgled alge i nastave da prijavljuju nove

lokacije ovog opasnog organizma. .

Institut za biologiju mora iz Kotora nas-tavio je, da u okviru projekta Istraivanjerasprostranjenja alge Caulerpa racemosa upriobalnom pojasu Crne Gore, prati prisus-tvo ove invazivne vrste u ovom delu Jadra-na. Projekat, koji su zajedniki finansiralatri republika Ministarstva - Ministarstvozatite ivotne sredine i ureenja prostora,

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vo-doprivrede i Ministarstvo prosvjete i nauke- sproveden je tokom 2005. i 2006. godine.Ove godine, tim Instituta ponovo je obiaopoznate lokacije i potvrdio jo jednu manjulokaciju, u blizini ve postojee na tunjiizmedju kopna i ostrva Sveti Nikola kodBudve. U Crnoj Gori je, do sada, premareima Vieg naunog savetnika, mr VesneMai, Institut registrovao i potvrdio uku-pno est lokacija, i to: dve kod Budve, uuvali Veslo, uvali Mirite, na rtu izmeu

Mirita i anjica i kod ostrva Mala Gospa.Nijedna lokacija juno od Budve za sadanije prijavljena. Podrku u otkrivanju novihlokacija, obezbedila je nevladina organiza-

cija Mediteranski centar za ekoloki moni-toring. U okviru projekta Caulerpa alarm

centar Crne Gore, ameriki konzulat uPodgorici finansirao je akciju ove grupeentuzijasta da se odtampa i distribuira20.000 broura i plakata. Tokom leta 2006,vie od polovine ovih broura distribuiranoje u ronilakim kampovima, prodavnicama

opreme za podvodne sportove, u marinama,kancelarijama Lukih kapetanija, sa ciljemda se to vie osoba koje su u direktnomkontaktu sa morem obue da prepoznajuovu algu.Na brourama je takodje prikazana iRace-mosa-ina zla roaka, alga Caulerpa taxi-folia, ije je prisustvo potvrdjeno na trilokacije u susednoj Hrvatskoj, zbog strahada bi se ova, kako se veruje, genetski modi-fikovana verzija ove alge mogla uskoro po-javiti i u Crnoj Gori. Fotografije obe alge

ustupljene su nam iz arhive Instituta zaoceanografiju i ribarstvo iz Splita. Projekatsu podrala Ministarstvo turizma CrneGore i Ministarstvo zatite ivotne sredinei uredjenja prostora.Jedini poznati lek za Racemosa-u us-poravanje njenog rasta uz pomo crnih,neprozirnih folija nije dalo oekivanerezultate na lokacijama kod Budve, kojesu lokalni ronioci prekrili 2004. i 2005.Institut iz Kotora je, stoga, u septembrumesecu, dao javnu preporuku da vie nema

potrebe da se pokuava sa ovim nainomsaniranja problema. Apelovano je, medju-tim, da ne treba odustajati od prijavljivanjai kartiranja novih lokacija.

Prema najnovijim podacima Institutaza biologiju mora iz Kotora, u CrnojGori alga Caulerpa racemosa pokrivapovrinu od 864m2, dok je povrinazahvaena ovom algom 3,8ha. U smislu

pokrivenosti, sve do sada otkrivenelokacije alge u Crnoj Gori spadaju u prvired naseljenosti, to znai da pokrivajupovrine manje od 1000m2. Drugi nivopodrazumevao bi da alga pokriva od1000 m2 do 10ha, dok se lokacijamatreeg nivoa smatraju one koje pokrivajupreko 10ha morskog dna. Inae, algauvek raste tako to formira jedno glavnonaselje i nekolicinu manjih u njegovojokolini. Kada se spoje krajnje ivice svih

rubnih, tzv. satelitskih naselja dobija sezahvaena povrina.

Otkrivene

novelokacijeuCrnoj Gori!


23/36

RONILAKI SVET 23

CAULERPA RACEMOSA

Na logino pitanje ta se moe uiniti osimda se irenje ovog opasnog organizma za-panjeno posmatra, prati i belei, odgovorbi verovatno moglo da ponudi iskustvoHrvatske, gde se ljubitelji mora i nauniciRacemosa-om bave i sa njom se bore jood 2000. godine. Nakon niza bezuspenihpokuaja da problem ree postavljanjemfolija, naunici su preporuili da uklanjanje

alge ima smisla samo u oblastima od izuzet-nog kulturnog i prirodnog znaaja, poputVelikog jezera u Nacionalnom parku na os-trvu Mljetu i Kornata. Proglaenje ovakvihlokacija u akvatorijumu Crne Gore jo uvekje na nivou projekata. Ipak, postoje indicijeda e ovi projekti uskoro zaiveti, odnosnoda e ovakve lokacije uskoro biti prouene,definisane i zakonski zatiene.Kao preporuka ostaje da se u oblastima gdeje prisustvo alge potvrdjeno treba ponaativeoma paljivo, jer je svaki djeli alge, koji

morska struja prenese na novu lokaciju,sposoban da formira novu jedinku. Vanoje istai da, za oveka, nema direktne opas-

nosti od ovih algi, te da je kupanje u morugdje ova alga raste apsolutno bezbjedno.Meutim, kako ova alga brzo raste i prekri-va morsko dno, a ni jedan autohtoni organi-

zam se ne hrani njom, dolazi do poremeajau ravnotei i promjena u strukturi ivogsveta zaraenog podruja.

Za sada, na alost, nema izgleda da eRacemosa da uspori svoj rast, niti je naenoneko efikasno sredstvo za njeno unitenje,ocenjuje mr Mai. Ipak, nauni krugovi izsvih zemalja (Crna Gora, Hrvatska, Alban-ija, Italija, Kipar, Malta, Grka, Francuska,

panija, Liban, Egipat, Sirija, Tunis, Tur-ska i Izrael), koji se intenzivno bave ovimproblemom, apeluju da je neophodno da sekartiraju sve dostupne lokacije ove alge.

Jer, treba biti spreman za trenutak kada sedo reenja doe. Bilo da to reenje pronaeovek, koji se moe smatrati odgovornimza irenje ovih invazivnih organizama, ilida nain za odbranu pronae sama Majkapriroda.

Lidija Popovi,portparol projekta

Caulerpaalarm centar Crne Gore

Caulerpa racemosa i Caulerpa taifoliarastu na svim tipovima morskog dna, od povrine do 60m (Racemosa) odnosno100m (Taxifolia).Racemosaje u Sredozemlje ula prokopavanjem Sueckog kanala, kao Lessepski migrator sa ostalomflorom i faunom tropskih mora dok je do njenog prenamnoavanja dolo tek od 90-ih godina. Taxifoliaje u Mediterandospela pranjem akvarijuma u Monaku.Guste kolonije ovih algi prekrivaju postojee morske biljke i ivotinje. Obe alge rastu brzinom od jednog centimetra

dnevno. Na zahvaenim lokacijama dolazi do postepenog uruavanja celokupnog ekosistema: biljke se gue, riblji fondse smanjuje, a oblast pokrivena ovim algama dobija izgled zelenih pustinja. Ideja da bi se prisustvo ovih dveju algimoglo regulisati uvodjenjem novih organizama koji bi se njima hranili, nije izvodljiva, jer je zabranjuju medjunarodnekonvencije. Postoji, naime, prevelik rizik da bi ti organizmi umesto da ree, mogli sami da prerastu u problem. Zbognjihovog pogubnog uticaja na zivi svet u moru, tampa je ove dve alge nazvala tumor Mediterana, odnosno algaubica.

Kampanja informisanja javnosti o prisustvu invazivnih algi iz roda Caulerpa,

kao i aktivnosti Instituta i velikog broja dobrovoljaca koji su pomogli da senae aktivnosti odvijaju uprkos problemima, trebalo bi da se nastave na prolee2007. Kontakt telefoni: mr Vesna Mai iz Instituta za biologiju mora tel067562184 i Caulerpa Alarm Centar Crne Gore 069 676639.


24/36

VREMEPLOV

RONILAKI SVET24

Nereide su keri dobrog starca mora, Nereja i

njegove ene Doride, koje su volele da pesmom

uveseljavaju mornare

Nedeljno pre podne, ja u svojoj omiljenojetnji po buvljaku pijace Kaleni. Debelaciganka rasprostrla sve ono to je prethodnih

sedam dana pokupila po kontejnerima a misli

da se moe unoviti. Tu, na prostrtim novinama,

koje su takoe iz nekog kontejnera, ima svega:

i starih razglednica, i pokvaren fen i ... Gospo-

din u zguvanom sakou ui ispred mene i sa

panjom razgleda neto u celofanskom omotu.

Vidim da su to slajdovi velikog profesional-

nog formata. Pitam se kako su oni stigli na ovo

surovo mesto kada znam da svaki profesionalac

ljubomorno uva sve to je snimio. Gledam

preko ramena oveka sa zguvanim sakom i u

sekundi, dok ih i dalje okree, ugledam ronioca

u crvenom odelu sa utim bocama na leima

na nekom potopljenom brodu. U glavi uzbuna.

Spreman sam da mu ih otmem ako bude hteo da

ih kupi. ovek jo jedno prelista desetak kom-

ada i nezainetresovano ih vrati na stare novine.

Bio sam bri od geparda. Slajdovi jo nisu stigli

da padnu jedan preko drugog, a ve su bili u

mojim rukama.

Koliko je ovo para?, vrsto ih stiskam u ruci.

Stara debela ciganka me pronicljivo gleda i

razmilja koliko da kae da bi dobila vie nego

to je oekivala, a da ne kae neto zbog ega

bih ih ja vratio nazad i otiao. Daj, gospodine,

stotku i nosi ih. Vadim stotku i polako mi ruke

podrhtavaju, dao bih ja i hiljadarku.

Pomeram se u stranu, sa nestrpljenjem briem

prainu sa celofana, prebiram slajdove traei

onaj s roniocem u crvenom odelu. Diem ga

prema suncu - divan slajd! Na sledeem je gru-

pa ljudi, a jedan od njih u mornarskoj majici.

Snimljeno je izbliza, gro plan, jasno se videlica. Ovaj u majici mi se ini poznatim. Mislim,

mora da sam suvie uzbuen zbog onog ronio-

ca u crvenom odelu. Gledam ponovo taj lik u

mornarskoj majici, ne verujem svojim oima,

ponovo briem celofan , ponovo gledam i sada

sam siguran! To je moj dobar drug, to je Franjo

Zeljak iz vremena kada je bio ronilac u RM.

Ko su ovi pored njega, opet gledam paljivo i

sada prepoznajem drugog ronioca iz RM poko-

jnog Matu Kolara, a pored njega Dragia Ko-

privica i Slavko Bogdanovi sve moji dobri

drugovi. Ima ih tu jo, ali ja ih ne poznajem.

Na sledeem slajdu je ronilac na nekoj olu-

pini, na iduem ronilac u odelu dodaje lobanju

bolniaru u belom mantilu sa belom kapom i

gumenim rukavicama. Jo jedno poznato lice.

Na sledeem slajdu stoji u vodi do lanaka u

majici i pantalonama. Kod njegovih nogu vidi

se ronilac koji je u nekom otvoru ... Sada sam

siguran. Da, to je, kao i na prethodnom slajdu,

Pero Draganovi, jedan iz plejade legendarnih

ronilaca RM, takodje moj dobri prijatelj koji mije otkrio davnih osamdesetih godina sve tajne

potopljenog broda Baron Gauch. Ali, pitam se

gde su to oni, gde je to sve snimljeno...? I setih

se Franjine prie ispriane jedne noi u Splitu

uz Plavac i srdele, o Palagrui i potapanju itali-

janske podmorniceNereida.Avgusta 1915. godine austrougarski izviaki

hidroavion po povratku u Kumbor doneo je

vest da je na otoku Palagrua, odmah ispod

svetionika, video usidrenu neprijateljsku itali-

jansku podmornicu. Zadatak da je pronadje i

uniti dobio je Georg fon Trap, zapovednik aus-

trougarske podmornice U-5. Karlo Del Greko,

komandant Nereide, opaene italijanske pod-

mornice, znao je da e se vrlo brzo pojaviti ne-

prijatelj nakon to ih je otkrio hidroavion. Mo-

tori su upaljeni, posada je bila pod uzbunom, i

samo se ekala komanda da se zaroni. U-5 se

pribliavala. Istovremeno su se opazile, istovre-

meno su zaronile i istovremeno su ispalile tor-

peda.Nereidajedno, a U-5dva.

Mnogo godina kasnije u svojim memoarima

Georg fon Trap je opisao taj 5. avgust 1915. go-

dine: Padala je kia, more je imalo 6 bofora.

Talijani su nas spazili i prvi su opalili. ujem

zvuk elise torpeda... Bog nek nam se smiluje.

Nereidinotorpedo je promailo cilj. I prvo tor-

pedo sa U-5 je nestalo u moru, ali drugo nije.

Odjeknula je eksplozija i Nereida je otila u

plavu grobnicu. Sa komandantom Karlom Del

Grekom, fjorentinskim plemiem na dno je

otilo i esnaest mornara. Jedan lan posade

koji je u momentu zaranjanja podmornice bio

na ostrvu, preiveo je. U dubokoj starosti umro

u Firenci nikada ne objasnivi zato nije bio u

podmornici iako je bila data uzbuna.Nereidaje

u vreme potapanja bila savremena podmornica

dugaka 41 metar i imala je tri torpedne cevi,jednu umesto topa na palubi. U povrinskoj

vonji dostizala je brzinu od 14 vorova, dok

je pod morem mogla da dostigne 12 vorova.

Podmornica

N E R E I D A


25/36

VREMEPLOV

RONILAKI SVET 25

Njena teina bila je 400 tona a porinuta 480 tona. Bila je izgraena u

Brindiziju 1913. godine.

Skoro est decenija kasnije, na molbu Ministarstva inostranih poslova

Italije, doneta je odluka da se Nereidapodigne sa dna i da se dotegli u

Split. Taj zadatak je obavio Specijalni odred za spasavanje RM (24 roni-

oca, ukupno 50 lanova posade) na elu sa kapetanom fregate Francom

Hoevarom, i uz prisustvo ekipe snimatelja i novinara RAI (Italijanska

radio televizija) koju je predvodio Dr. Andrea Pituruti.

Ponos RM, spasilaki brod Spasilac,poznat inae kao Spaho, isplovio je

iz luke Lora u ponedeljak 22. maja 1972. godine u 10 asova na zadatak.

Posle 12 sati plovidbe stigli su na poziciju na kojoj je leala Nereida.

Dubina je 35 metara. Ronilake pare poinju prvo sa poziociranjem same

olupine a onda i sa pripremnim radovima za podizanje. Uz nadljudske

napore, uz more koje nije uvek bilo naklonjeno, uz pucanje sajli i koje-

kavih peripetija, posle punih 57 godina poivanja na dnu, Nereidaje 8.

juna 1972. godine u 17.30 ponovo izronila. Dr. Andrea, voa italijanske

ekipe ronilaca i novinara je tom prilikom izjavio da se divi roniocima

RM koji su obavili jedan pre svega humani zadatak uz izuzetni napor i da

se dokazala njihova vrhunska obuka koju su stekli u Odesi, mada imaju

slabiju opremu nego Italijani. U Nereidisu pronaeni ostaci desetorice

lanova posade, jer do ostalih nije moglo da se doe. Naeni su i lini

predmeti posade: dvogled i teleskop na tronocu, uniforme, fotografije.

Pronaena je i pramana zastava koja se danas uva u muzeju u mestu

Santorio di Redipuglia. Po posmrtne ostatke doplovio je italijanski mino-

lovacMoganoi preneo ih je u Brindizi gde su uz najvee vojne poasti

sahranjeni. Komandant Karlo Del Greko je posmrtno proglaen naciona-

lnim herojem.Podmornica Nereida je svoj konani kraj

doivela u rezalitu Brodospasa.

Ovu priu ispriao, po seanju Franje

Zeljaka i dnevniku Mie Mustapia,

Zoran Radoii, ronilaki instruktor i

arhivar ronilake istorije.


26/36


27/36

MARES NOVITETI

RONILAKI SVET 27

BCD za ronioce-putnike

Pratei potrebe potroaa, MARES-ovi inenjeri i dizajneri su na tritelansirali dva nova BCD-ja koji svojimkonceptom odgovaraju roniocima kojidosta vremena provode na putovanji-ma.Veiti problem ronilakog prtljagasada je malo ublaen. Aliikai i Icon sunovi kompenzatori plovnosti koje unekoliko poteza moete spakovati

u vau putnu torbu ili manji ranac.Aliikai na havajskom znai Kralji-ca mora, to odmah nagovetava da jeovaj model namenjen enama roniocima. Veomaje lagan, neverovatno komforan, siguran i naravno prelep.Ugraen mu je MRS sistem sa integrisanim tegovima. Udepove (L veliine) staje po est kilograma tegova, a sazadnje strane, uz pojas koji dri bocu, mogue je ubacitijo dodatnih est kilograma. Muka verijanta ovog BCD-jaima naziv ICON i osim spartanskog rasporeda boja nemadrugih razlika. Oba proizvoda savreno pristaju uz ronica

pruajui mu veliku slobodu pokreta, udob-nost i sigurnost. Ronjenje uz ovuopremu predstavljae vrhunskidoivljaj. Obilje elinih D-ringova, karabina, potpunonezavisan sistem samara, rollup depovi pruaju velikemogunosti da na BCD post-avite jo dodatne opreme povaem izboru (na primer neki

no iz kolekcije MARESFORCE). Unutar kompen-zatora plovnosti nalazi sedvostruka vazduna vreakoja omoguava siguranuzgon.

Novi kompjuteri

Veoma uspean model Nemo, dobio je dva naslednika:NEMO WIDE i NEMO SPORT. U oba kompjutera je in-

staliran najnoviji Mares - Wienke RGBM algoritam. Ko-risnici mogu baterije samostalno menjati. NEMO WIDEkarakterie irok displej na kome se podaci o ronjenjuispisuju krupnim brojevima. Veoma je kontrastan, tako da

se moe itati i pod uglom od 170. Na njemu

se nalaze etiri tastera pomou kojih je upotrebaovog kompjutera laka i jednostavna. Moguje update softvera, a profile ronjenja prekointerfejsa skidati u PC. NEMO SPORTje redizajnirana verzija dobro poznatogkompjutera. Novi dizajn je pre svega na-menjen onima koji oseaju potre-

bu da svog najvernijeg,ronilakog para nosesvakodnevno sa

sobom. Soft-verski je potpunoidentian kao prethodna

verzija NEMO raunara. Naoba ronilaka kompjutera na-lazi se mineralno staklo otpornona ogrebotine. Vie o novim MARESkompjuterima moete proitati u naemsledeem broju.

X-Vision LiquidSkin

Primena novih ma-terijala se ovaj put

ogleda u potpunonovoj vrsti si-likona koji sekoristi u izradi

ronilakih maski.Tanije, primenjenesu dve vrste silikona

razliite tvrdoe. Rezultat toga je idealno prijan-janje maske uz lice ronioca bez karakteristinih tra-gova posle ronjenja, mnogo lake stiskanje nosa i

izjednaavanje pritiska, a sve to uz primenu nealergi-jskih materijala. Ova vrsta silikona je 45% meka i 270%elastinija od silikona koji je ranije korien. Liquidskinje zatien MARES patent sa kojim je ovaj proizvoajo jednom pokazao zato je broj 1. u svetu ronilake op-reme.

CALYPSO GROUP011 322 22 32, 063 309 007

www.mares.comwww.mares.co.yu

ZA KORAK ISPRED


28/36

BARE:FIT IS EVERYTHING-DA SVE BUDE NA SVOM MESTU!

RONILAKI SVET28

Bez obzira na Vae ronilake sposobnosti, nesumnjivo je da volite komfor prilikom ronjenja.Za komfor u ronjenju, BARE odela igraju veliku ulogu... da biste obezbedili najbolje mogueiskustvo, najvanije je imati u vidu da odelo koje nosite u potpunosti odgovara liniji Vaeg tela.

Iz tog razloga, BARE za veinu svojih modela nudi 27 razliitih veliina za mukarce i ene, od ko-jih e jedan sigurno savreno prionuti uz Vae telo. Pored velike ponude veliina, nove tehnologijekoje su sa sobom donele i nove materijale, sa izuzetno velikim koeficijentom elastinosti e do-

datno poveati udobnost pri ronjenju u modelima BARE odela. Ovi materijali su usavrili dobropoznata, anatomski krojena odela BARE-FIT.

Inovacije kao to su HYDROSTRETCH, novi PROGRESSIVE STRETCHkoncept, patenti-rani ATR (Automatic Torso Recoil) sistem, NST (No Stitch Technology), su implementirane uBARE odela.

SUVA ODELAU ponudi suvih odela razlikujemo dve linije, odela izraena od neoprena razliitih stepena kom-

presije, i odela izraena od troslojnog nepropusnog materijala zvanog Trilaminat. Obe linijesadre po dva sistema, PRO DRY verzija sa oblaenjem odela kroz rameni rajsfellus, i TECHDRY verzija sa oblaenjem kroz grudni deo sa ATR sistemom. Naravno, sva odela mogu biti

poruena sa razliitim tipovima manetni, depova, razliitim pozicioniranjem ventila.

Uz odela, nudimo i veliki izbor pod-odela izraenih od originalnog Thinsulate materijala, kakoza tople, tako i za hladne vode.

MOKRA ODELA debljine od 5mm do 7mmOvaj proizvoa je razvio posebnu liniju mokrih i polu-suvih odela za ronjenje u hladnim vo-dama, to i jeste najei sluaj u naoj i okolnim zemljama. Jednoslojna odela linije ALPINEod

pet i sedam milimetara i dvoslojna odela linija ARCTICi VELOCITYod po 5mm ili 7 mmeobezbediti termalnu zatitu tokom duih zarona u hladnim vodama. Dodavanjem Thermalskin

prsluka sa ili bez kapuljae, dobija se polu-suvo odelo, koje e u velikoj meri smanjiti protok vodeispod odela u predelu ekstremiteta, i blokirati put vodi u torakalnom delu tela. Zahvaljujui PRO-GRESSIVE STRETCH tehnologiji koja je primenjena na VELOCITY odelima, debljina neoprenaod ukupno etrnaest ili vie milimetara nee uticati na pokretljivost.

MOKRA ODELA debljine od 2mm do 3mmU liniji mokrih odela za ronjenje u toplim vodama istiemo tri modela debljine 3/2mm; ATTACK,IGNITEi dobro poznati VELOCITY, svaki od njih u dve duine sa dugim i kratkim rukavimai nogavicama.ATTACK odela su pogodna za estu upotrebu u ronilakim centrima zbog robustnosti neoprena odkojeg su izraena, kao i svoje veoma povoljne cene.IGNITE modeli e pruiti udobnost zahvaljujui HYDROSTRECH panelima koji su implemen-tirani na paljivo odabranim mestima. Oni poseduju i gumene manetne koje e smanjiti izmenuvode na krajevima rukava i nogavica i okovratniku.VELOCITY odela pruaju potpun uitak u ronjenju i ostalim vodenim sportovima zahvaljujuivelikim povrinama izuzetno elastinog neoprena od kojeg su izraena. Krajevi rukava i nogavicakao i okovratnik, zavreni su robustnim teflonskim manetnama.

Uz svu navedenu opremu, sa zadovoljstvom Vam nudimo i veliki izbor torbi za opremu, izmica,arapica, rukavica, kapuljaa, majica za zatitu od vetra, hladnoe i UV zraka, kao i posebnu linijuodela namenjenu najmlaima DOLPHINodela za decu do est godina koja e im pomoi priuenju plivanja i zatititi od tetnih UV zraka.

Za porudbine i kupovinu BARE opreme do 31.12.2006. odobravamo specijalan popust od 10%.

Detaljne informacije o proizvodima moete dobiti na adresi:

POLAR-SUBPolar Klima d.o.o.

Bulevar vojvode Miia 39aTel: 011 2060 523Fax: 011 3692 683Mob: 063 342 741

e-mail: [email protected]

Ekskluzivni zastupnik i distributer za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju.


29/36


30/36

SUPER

TEST

MA

KOv

sSE

A

SP

RINTER

RONILAKI SVET 1530


31/36

RONILAKI SVET 31

...SUPER TEST...SUPER TEST...SUPER TESTRonilaki brod DOWNUNDER, Bar - Septembar 2006.

Ekipa sa ronilakog broda DOWNUNDER je jojednom potvrdila da je u ronjenje neophodno stalnoulagati i iriti ponudu svojih usluga. Razlog za ovu posetubio je vie nego jasan: podvodni skuteri OCEANICMAKO i DACOR SEA SPRINTER. Dan je bio sunan,

bez vetra, a more ravno i toplo. Idealni uslovi za uporednitest ove dve zanimljive sprave.Skuteri su stajali na zadnjoj palubi brodaDOWNUNDER. MAKO je izraen u plavoj, SEASPRINTER u utoj boji. Paljivo zagledamo svaki detalji primeujemo da su kuita izraena od prvoklasneheavy-duty plastike. Finalna obrada je vrhunska.Postoji oigledna razlika u konstrukciji, u smislu oblikasamog skutera. Dacor-ov model je zaobljeniji, nenijekonstruisanih ivica, dok kockasta prednja strana Oceanic-ovog skutera prilino iznenauje. Kod oba modela jekonstrukcijski, na vrhu, uklopljena gumirana drka zanoenje to se pokazalo vrlo praktino. Komande su

na SEA SPRINTER-u postavljene na prednjem delu,dok su na MAKO skuteru nalaze pozadi. Ronioca kojise nalazi na skuteru ovakav raspored komandi tera daga dri ispod svoga tela. Na oba modela dugme za startje neophodno sve vreme drati pritisnuto, jer u trenutkuputanja dolazi do zaustavljanja. Kod SEA SPRINTER-a je dodata i konica startovanja elise da ne bi dolo doneeljenog ukljuivanja. Ovo je dobra mera bezbednosti.Oba proizvoda imaju na sebi postavljenu alku odnerajueg elika kojom su ronilac i skuter povezani.Elise su fiziki odvojene zatitnim prstenovima, a kodSEA SPRINTER-a i plastinom mreom sa prednjestrane. Na zadnjoj strani, elise sa tri kraka su otvorene.

Jedna, od kako se kasnije ispostavilo, znaajnijih razlikau elisama je podeavanje uglova propelera. Kracielise na MAKO skuteru imaju 9 razliitih poloaja zapodeavanje, a kod SEA SPRINTERA to mogue izvestisamo u tri poloaja. Prednji poklopci su privreni sapo etiri kvalitetne kope koje se lako i sigurno otvarajui zatvaranju. Ispod se nalazi pogonski akumulator.Vodonepropusnost je osigurana dvostrukim o-ringovima.Prethodne noi akumulatori su napunjeni, tako da jetest ronoicima Draganu Jovoviu (PADI AI, CMASP3) i eljku Dragutinoviu (PADI AI, kapetan brodaDownunder) ostalo da uu u vodu. Na povrini obaskutera su pozitivno plovna. Nije im potreban dodatni

balast. Elise se estoko okreu vukui za sobom ronioce.Dakle ove skutere je mogue koristiti i u ronjenju nadah i snorkeling-u, jer jednako dobro funkcioniu i napovrini i pod vodom. Na deset metara oba skutera su jouvek blago pozitivno plovna, a na dvadeset skoro sasvimneutralne plovnosti. Maksimalna radna dubina za obamodela je 40 metara. Skuteri sa roniocima su sa lakoomklizeli kroz plavetnilo. Oba test ronica su na sebi imaliboce od 18 litara, i priblino istu koliinu tegova. Tadaje ronilac na MAKO skuteru promenio ugao krilaca napropeleru i skuter je skoro udvostruio brzinu! Nakon45 minuta jurcanja ispod povriine mora, oba ronioca sulagano izronila. Viak adrenalina nije mogao da im skineosmeh sa lica ... Ronjenje sa skuterima je u stalnoj ponudironilakog broda DOWNUNDER. Vie informacijamoete dobiti na sajtu www.divemontenegro.com ( e-mail: [email protected]) i na telefonima 069495 604 ili 063 709 8880.

OCEANIC MAKO

Tehniki podaci:- elektro motor

- elisa promenljivog koraka- akumaltorske baterije

- vreme punjenja 4-24 asa(quick i full charge)

- autonomija 40 -120 min- brzina 1.5 - 2.7 mph- radna dubina do 40m

DACOR SEA SPRINTER

Tehniki podaci:

- elektro motor- elisa trokraka- zatitni prsten i mrea

- sigurnosna konica- aku baterije

- vreme punjenja 5-9 sati- autonomija 90 minuta- radna dubina do 40 m

Dragan Jovovi,

PADI AI, CMAS

P3

Pravi adrenalinski ok!Neverovatno

je koliko je MAKO brz. Pokuao

sam da ga drim samo rukama, ali toje jako naporno. Morate biti vezani

za njega.

eljko Dragutinovi,PADI AI

Sve je na svome mestu. Na ko-

mande reaguje trenutno i lako. Iako

je sporiji od svoga suparnika, SEASPRINTER je nesumljivo udobniji i

jednostavniji za vonju


32/36

RONILAKI SVET32

Sredinom septembra ove godine,imao sam ast da radimpodvodnu kameru za igrani film u ruskoj produkciji i za

rusko triste, pod imenom THE BAY OF MISSING DIVERS.Podvodne scene smo snimali u Crnoj Gori kod Bara. Neki delovifilma su snimani u Holivudu i paniji, a neki u Moskvi. Posebnazanimljivost vezana za ovaj projekat je i to to je to prvi igranifilm u ruskoj kinematografiji koji je sniman pod vodom u relanimuslovima.Na brodu DOWNUNDER proveo sam nezboravnih osam dana saruskom filmskom ekipom, a prilikom snimanja napravio sam 42ronjenja u Mikovia peini i na potopljenom brodu DAG. Na brodusmo imali brifinge i uvebavali podvodne scene sa dublerima.

Vreme nas je posluilo u neku ruku, pa je ceo taj boravak bio joprijatniji za sve nas. Moram da kaem da je hrana na brodu kojuje spremao kapetan eljko, bila izuzetno dobra i da je u mnogomedoprinela celokupnom uspehu ove ekspedicije. Svaki dan smo jelineke njegove specijalitete i jedva ekali da doe vreme za ruak.Ovim putem mu se iskreno zahvaljujem i na neki nain i zavidimto tako divno kuva, jer, kao to sam mu i vie puta rekao nabrodu, ne mora da se eni. Dobroj atmosferi najvie je doprineo iG-din Milorad uraevi - Mikele, na kolega instruktor ronjenjasa Svetog Stefana koji je bio zaduen za kulturno zabavni ivotfilmske ekipe.Snimanje je proteklo bez nekih veih problema, osim snimanja

opasnih scena gde se, po scenariju, glavna junakinja davi u peini izapetljava u mreu bez opreme. Gadno sam se preznojavao, ali sveje prolo na kraju dobro. Dublerka Olga je to odlino odglumila,a tim za podrku se sve vreme brinuo o njoj. I scena sa mrtvakom(koga je glumio Saa) nije bila nimalo laka, pogotovo to je onmorao da pluta bez maske i opreme po hodnicima podvodnepeine.Snimao sam sa HD kamerom u fenomenalnom AMFIBICOkuitu, to mi je znatno olakavalo rad. Rasveta je bila fantastina,poevi od one na kuitu pa do umetne rasvete, topla i hladnasvetla, razni filteri ... itd. Za neke scene koristio sam i podvodnestative kao i podvodnu komunikaciju sa rediteljem Kirilom koji

ORDEN

ISKUSTVO


33/36

ISKUSTVO

RONILAKI SVET 33

je bio na brodu i na preko ekrana prationapredovanje snimanja.Bilo je jako interesantno raditi saprofesionalnim timom koji je postavljaopodvodne scene u peini. Momci (sveprofi ronioci) su vrlo veto prenosili raznerekvizite koji su nam bili neophodni zasnimanje nekih podvodnih scena u peini.Najvee priznanje i divljenje sa mojestrane su dobili kada su montirali ogromnumreu na nekim od prolaza u unutranjostipeine. Bio sam oduevljen kako su

spakovali veliku mreu, a da im se nimalone zamrsi tokom postavljanja scene, kojaje bila oko 100 metara unutar peine. Istotako su je i pokupili posle snimanja. Aljoa,Gena, Saa i Borja uspevali su svaki put danaprave sve to sam od njih traio u vezirasvete pod vodom, ili pak postavljanjaraznih zamki i trikova pri emu su koristilirazne rekvizite.Mnogo sam nauio radei sa njima i trudiosam se da uestvujem u svim tim akcijama,iako sam bio plaen samo za snimanjei nisam morao nita drugo da radim. Za

uzvrat, organizatorka Nastja i pomonikreije Nataa su se brinuli o svima namakuvajui nam ajeve posle dugih ronjenja.Ova mlada filmska ekipa mi se jako dopalai po tome to su bili jako sloni i kompaktni,trudei se da svako radi svoj posao najboljeto moe. Pod budnim okom producentaLarise, svi smo morali da budemo na visinizadatka.

Ono to u pamtiti do kraja ivota jebio na rastanak. Posle napornog danaprovedenog pod vodom, zadnja scena

u peini bila je zavrena. Sedeli smo u

restoranu i veerali. Posle veere pregledalismo snimljene materijale i zadovljni sauinkom neobavezno askali. Tu oputenuatmosferu sam iskoristio da kaem par reimojim ruskim prijateljima, kako mi je bilolepo da radim sa njima i da se zahvalim nasaradnji. Odjednom atmosfera se totalnopromenila. Oni su poeli da aplaudiraju,zagrlili su me i poveli u kafanu. Poelesu duge zdravice. U jednom trenutku navratima kafane pojavio se Saa, a svi suse nakako uutali. On je teatralno priao

naem stolu i iz depa izvadio zlatniorden ruskih pomorskihsila. To je bio jubilarniorden asti koji se dodeljujezaslunim vojnicima u ast100 godina od postojanjaruskih podvodnih snaga(1906 - 2006 god). Priaomi je i orden okaio na mojegrudi. S punim aama Rusisu mi nazdravili i estitali.Bio sam zapanjen i totalnookiran njihovim gestom.

Gutao sam suze i odmahivaoglavom, nemogavi ni re daprogovorim.

Sledee jutro rusi su otputovali za Moskvu.Ja sam se avionom vratio u Beograd.Moram da priznam da su mi nekako vratiliveru u ivot i ulili pozitivnu energiju. Ipak,postoje ljudi na ovom svetu koji imaju,

pored svega ostalog i duu ... slovenskuduu ...

Vlatko Taleski

Sa snimanja filma THE BAY OF MISSING DIVERS

za kamermana


34/36

AKCIJE S.D.T. SVET RONJENJA

RONILAKI SVET34

Nono ronjenje na Adi

Iako je spoljna temperatura bila svega 5iznad nule, petnaestoro odvanih ronilacase skupilo na obali Savskog jezera. Mes-to okupljanja je tradicionalno bilo kod

kafia Sunset, na Makikoj strani jezera.Retki noni etai su sa nevericom gledalikako se ronioci opremaju i ulaze u vodu.Temperatura vode je iznosila prijatnih19 Celzijusa, tako da se sa povrine jez-era izdizala izmaglica, koja je doprinosilapomalo mistinoj atmosferi. Zahvaljujuiljubaznom osoblju kafia Sunset na obalu jesputena velika plinska grejalica da se roni-oci ne bi smrzavali prilikom presvlaenja.Ronilo se u etiri grupe. Sa smanjivanjemtemperature vidljivost se u jezeru znatno

poboljala. Te noi se jasno videlo do dvametra udaljenosti. Ispod povrine, sve jevrvelo od ivota. Ronioci su imali prilike daiz neposredne blizine vide tuku, smueve,manie, zlatne karae, bandare i obilje beleribe. Akcija je zavrena uz ognjite u Sun-set-u gde su ronioci razmenjivali utiske uzkuvano vino i ostale tople napitke.

Pretraga i vaenjevanbrodskog motora

Gde je voda, tu je i posao za ronioce. NaTamiu, tano ispred legendarne kafanearan, jednom naem sugraaninu jeprilikom manevra izbegavanja amca kojise kretao uzvodno, ispao motor u reku.Ronioci naeg kluba Janez Krajc (M1) iIgor uri (AOWD)su vrlo brzo izali nalice mesta. Nakon razgovora sa vlasnikommotora prikupljene su neophodne informa-cije za poetak pretrage. U vodu je iao in-struktor ronjenja Kranjc, dok je uri biona suvom, drei ga na konopu. Iako je

vodostaj bio prilino nizak, Tami je imaosnaan tok. Vidljivost se kretala od 30 cmdo totalnog mraka. Temperatura vode jebila 9 C, a maksimalna dubina na sredinireke 5 metara. Dno Tamia je prekrivenomuljem debljine 20-tak centimetara, to

predstavlja dodatnu smetnju pretrazi. Po-tencijalnu opasnost predstavljaju oborenegrane drvea koje raste uz reku, za kojeronilac lako moe zapeti. Nakon 60 minu-ta pretraivanja, trud je urodio plodom.Uinilo mi se da vidim neto crvenkastona dnu. Pomislio sam da je to jo jednakesa, ili krpa kojih je naalost mnogo u ko-ritu Tamia. Meutim, kada sam je opipao,shvatio sam da je to elisa koja viri iz mulja!Tada sam, daljim pipanjem, video da jeceo motor osim elise ve utonuo u mulj.

Prava je srea, da sam uspeo da pronaemtako mali deo motora, obzirom da ga jereka tako brzo zatrpala iznosi utiske in-struktor ronjenja Janez Kranjc

Pronaena sandolina

Lepo vreme je krajem novembra izmamiloronioce naeg kluba na obalu jezera AdaCiganlija. U prepodnevnim satima grupaod osamnaest ronilaca se okupila na

makikoj strani jezera. Ronilo se u etirigrupe od kojih je svaka imala svoj zada-tak. Prva grupa su bili OWDronioci kojisu u okviru svoga kursa izvodili ronjenja uotvorenoj vodi. Drugu grupu su inili po-laznici AOWDkursa koji su imali obukuiz podvodnog pretraivanja i vaenja. Treipo redu su bili Rescue ronioci koji su najezeru demonstrirali vebe spaavanja navodi i pod vodom. U etrvrtoj grupi su bilironioci koji su ronili stana ronjenja. Adaje nudila fenomenalne uslove za izvoenjesvih planiranih akcija. Vidljivost je bilaoko tri metra, boja jezera svetlo zelena,

a temperatura 12 Celzijusa. Na povrini

je bilo lepo sunano vreme bez vetra.Sva planirana ronjenja su izvedena bez inajmanjeg problema, tano prema rani-jim dogovorima. Kurs za Rescue Diver-asu uspeno zavrili Tijana Zec i DejanAneli, Davor Zec. Najvie uzbuenja

je bilo grupi Advanced Open Water Diver.Naime, oni su tokom svog zarona pronalipotopljenu sandolinu. Nakon obeleavanjaobjekta, pristupljeno je njegovom vaenjusa dubine od 8 metara. Uz pomo ronilakoglifta i vazduha koji je upumpavan u ko-rito, sandolina je bez problema izneta napovrinu odakle je dogurana u pliu vodu.U nastupu oduevljenja neki od ronilaca sumorali odmah i da je provozaju po jezeru.

S.D.T. SVET RONJENJA

ekipno prvi u VojvodiniNaem klubu je ovo bio prvi nastup naapneakim takmienjima. Apnea tim SvetRonjenja je nastupio u sastavu Tijana Zec,Ivana Orlovi-Kranjc, Zoran Obrenovi,

Uro Risti, Dejan Aneli, Vladimir aoi eljko Dragutinovi. Kapiten ekipe je bioJanez Kranjc. Cilj nae ekipe je bio da seoprobamo na jednom ovakvom takmienjui da vidimo gde smo u odnosu na drugeklubove. Uz malu pomo sree i uz velikozalaganje i entuzijazam ronilaca, uspelismo da osvojimo dve medalje i da ekipnobudemo najbolji. Svi takmiari iz naegkluba su na ovom takmienju napravililine rekorde, bez ijednog incidenta unaim redovima. Ovakav uspeh je nesum-njivo jedna velika stimulacija, koja eronjenje na dah u naem klubu uiniti jopopularnijim i masovnijim.

RONITE SA NAMAjer mi ronimo cele godine!

S.D.T. SVET [email protected]

011 322 84 28, 063 84 85 985

www.svetronjenja-sdt.org.yu


35/36


36/36

svet ronjenja sep-dec_2006

Documents