svet ronjenja dec_2005

8/10/2019 Svet Ronjenja Dec_2005

1/36


2/36


3/36

Impresum:

Izdava: PRINT ART, Panevo

Glavni odgovorni urednik:

Janez KranjcZamenik glavnog urednika:Dragan Gagi

Tehniki urednik:Slobodan Gaji

Direktor marketinga:Ivana Orlovi

Filmovanje:INFINITY,Panevo

tampa:PRINT ART, Panevo

Saradnici:Danilo kuri, VladanMilisavljevi, Miljan Kneevi,

Milorad ukni, Boana Ostoji, Aleksandar Karjuk, PetarPoua, ore Branisavljevi,

Aleksandar Miti, PredragRadifkovi, ivojin Milanovi,Vlatko Taleski, SlobodanBaranjin, Gradimir Ivani,GoranDimitri, prim.dr. Miodragivkovi, Boko Alaica,Gordana Karovi, Predrag

Radifkovi, Aleksandar Miti.Kontakt:[email protected]+381 63 770 66 70

Naslovna strana:foto: Janez Kranjc

3RONILAKI SVET 15

U OVOM BROJUOD BROJA DO BROJA:Vesti 4

SAVREMENE TEHNOLOGIJE:Drager - Oprema za profesionalce 7

STANOVNICI MORA:krpina 10

SEANJEIspod 1000 ft 13 TEST OPREME:Novo u Mares-u 16

RONILAKI GLOBUS:Hurgada 18

KNJIGE:Ronjenje na dah i podvodni ribolov 21

REPORTAA:Smrtonosni talas - Cunami 22

PREDSTAVLJAMO:Festina 25

DIVE TECH, EDUKACIJA:Deln servis 27

APNEA:Zrenjaninci najbolji 28

LEPO, KVALITETNO I SIGURNO:Downunder resources &Hobotnica diving center 29

INICIJATIVA:Predlog za prestrukturaciju sopas-au naelu 31

U AKCIJI:SDT Svet ronjenja 33

TRENING:Panevaki bazen - oaza plavetnila 34


4/36

OD BROJA DO BROJA

4 RONILAKI SVET 15

Dani Ronjenja u Jagodini

Tokom aprila meseca u Jagodini se odravala

manifestacija Dani Ronjenja u organizaciji RK SvetRonjenja. Ceo dogaaj je imao za cilj popularizacijuronilakog sporta meu mladima i onima koji se tako oseaju.Program manifestacije je u tu svrhu i zapoeo gostovanjimana lokalnim televizijama, kursevima ronjenja, projekcijamapodvodnih lmova, dejim likovnim konkursom i izlobompodvodne fotograje autora Janeza Kranjca. U Kulturnomcentru Jagodine bilo je izloeno etrdesetak fotograja,snimljenih u podmorju Crne Gore na delu obale od anja doRosa. Autor je u veini sluajeva koristio makro i close-uptehniku, a u manjem ambijentalno snimanje. Takoe, posetiocima su prikazana i tri kratka

dokumentarna lma (Sigurnost u avanturi, RASMOHAMED autor Dragan Milutinovi, PALMA Dive Teamna Crvenom moru produkcija SVET RONJENJA). Realizaciju manifestacije Dani Ronjenja jeznaajno pomogla SO Jagodina i njen predsednik DraganMarkovi Palma, Zoran Gligorijevi predsednik JASA, kao ilokalne televizije PALMA PLUS i TV Jagodina.

Uspeh ekipe snimatelja KPA Beograd

4. International Kemer Underwater Days odrani su

od 16. -19. maja 2005. godine u Kemeru, Antalija (Turska).Organizatori ovog festivala su sad vec tradicionalno,Underwater Archeological Research Association (ASAD) iFoundation for the Promotion of Kemer (KETAV).

International Kemer Underwater Days sastoje se odtakmienja u podvodnom video snimanju i podvodnojfotograji , kao i seminara o podvodnom snimanju i fotograji, seminara o podvodnoj arheologiji i izlobe deijih crtea natemu podvodnog sveta. Takmienje za podvodno video snimanje se odvijalo

u dve kategorije: Emre Omur Underwater Nature VideoImaging Competition i Ekrem Akurgal Underwater ArcheologyVideo Imaging Competition. Kod podvodnih fotografa

je situacija bila slina: Nurdoan zkaya UnderwaterNature Photography i Jale Inan Underwater ArcheologyPhotography Competition. U svim kategorijama takmiari mogu koristitikamere bez ogranienja u pogledu formata, objektiva,svetla, ltera itd. Snima se na unapred odreenom terenuod strane organizatora, u ogranienom vremenu, postujuisva ronilaka pravila ( roni se u paru, u krivulji sigurnosti,max. dubina do 30 m. itd ). Ekipa KPA BEOGRAD (

ujedno predstavlja i SOPAS ) , u sastavu Milorad ukni iBruno Bratovi takmiila se u podvodnom video snimanjuu obe kategorije. Iako je meunarodna konkurencija je bilaveoma jaka, osvojeno je prvo mesto u Nature Video ImagingCompetition, i DRUGO MESTO u Underwater ArcheologyVideo Imaging Competition. Valja napomenuti da je DRUGO MESTO u NatureVideo Imaging Competition i PRVO MESTO u Underwater

Archeology Video Imaging Competition, osvojioDannyVan Belle iz Belgije , prologodinji pobednik Festivala iz

Antiba. Na 4. International Kemer Underwater Days bili

su prisutni predstavnici Nemake , June Afrike ,Sejela ,Belgije , Kipra, Spanije , Rusije i Turske.

Na BogojavljanjePeraevi prvi stigao do krsta

Tradicionalno plivanje za krst, koje se svake godineodrava na Bogojavljenje na reci Neri kod Vraevgaja, odralose i 19. januara 2005. godine. lanovi KPA Bela Crkva suaktivno uestvovali. Sam sveani in plivanja obezbeivalisu ronioci Savatovi Slobodan i Virag Oskar. lanovi kluba

Stevanovi Miroslav i Peraevi Dragan uestvovali su uplivakoj trci, gde je Perasevi Dragan uspeo da prvi stignedo ledenog krsta i preda ga Njegovom PreosvetenstvuEpiskopu Banatskom gospodinu Nikanoru.


5/36

OD BROJA DO BROJA

5RONILAKI SVET 15

Okitili jelku pod vodom!

Poslednjih dana decembra prole godine, na AdiCiganliji grupa matovitih ronilaca je priredila ispraaj 2004.godini okitivi jelku pod vodom. Naime, ronioci iz ronilakihklubova Tuljani, Hidroarheolog, ARI, Big Blue i SvetRonjenja su se sakupili i pod vodu Savskog jezera ponelinovogodinje ukrase. Dan je bio sunan i neobino topaoza to doba godine, ali je zato voda bila izuzetno hladna, avidljivost fenomenalna! Optereena tegovima u korenu,a na vrhu privezana za bovu jelka je pod vodom stajala usavreno uspravnom poloaju. Ostalo je jo samo da seokiti. Posebno pripremljeni (probueni) ukrasi nestvarnosu poeli da se pojavljuju na granama jelke. Nakon to su

jelku okitili, ronioci su krenuli u podvodno razgledanje AdeCiganlije. Neverovatna vidljivost i niska temperatura su uinili

da ronjenje ispod povrine Ade Ciganlije bude uzbudljivdoivljaj. Nakon obavljenog zadatka druenje se nastavilo ukau Red Shoes uz obavezan rotilj ....

NOVA PRAVILA IGRENOVE PRAVNE SMERNICE ZA IZVOENJE

PODVODNIH AKTIVNOSTI U VODAMA CRNE GORE Regionalni Centar za kontrolu na moru, je 16.maja sazvao sastanak na kojem su predoena najnovijazakonska akta za ronjenje u vodama Crne Gore. Sastanku

je prisustvovalo dvadesetak predstavnika klubova iz SCG.Razlog ovog okupljanja su bile izmene i dopune Pravilnikaza vrenje podvodnih aktivnosti u vodama Republike CrneGore (Slubeni list RCG, broj 051/05-253/1). Svi prisutni suse sloili da je prologodinji tragini bilans (pet ronilakihincidenata sa fatalnim ishodom) nedopustiv, te da se hitnomoraju preduzeti mere u spreavanju novih incidenata.Iz tih razloga sa izuzetnom panjom su prezentovane novine,koje imaju za cilj to veu bezbednost ronilaca u vodamaCrne Gore. Novi pravilnik, doputa ronjenje kao organizovano iliindividualno. Pod organizovanim ronjenjem se podrazumevaronjenje koje obavlja ronilaki centar, ronilaki klub ili drugopravno ili ziko lice. Za ovakvuaktivnostneophodno je dobitidozvolu za obavljanje podvodnih aktivnosti koju izdaje RCUDi reenje o registraciji izdato od nadlenog organa RepublikeCrne Gore, pod stalnim nadzorom ovlaenog strunog lica(voa ronjenja) i koje je upisano u dnevnik ronjenja. Voaronjenja mora najmanje biti ronilac sa tri zvezde (P***),odnosno ronilac sa ekvivalentnom kvalikacijom neke odmeunarodnih ronilakih asocijacija i kola ronjenja. Podindividualnim ronjenjem se smatra obavljanje podvodnihaktivnosti pod nadzorom instruktora ronjenja koji imaodobrenje za obavljanje podvodnih aktivnosti za instruktora,izdato od strane RCUD, uz obavezno upisivanje u dnevnikronjenja. Odobrenje se izdaje nakon potpisanog sporazumaizmeu RCUD i ronilakog instruktora, a ono vai tokom

jedne kalendarske godine i moe se obnavljati.Dnevnik ronjenja izdaje organizator ronjenja,

posebno za svakog vou ronjenja. Dnevnik sadri, naroitopodatke o:

- organizatoru ronjenja (ime, prezime, naziv i sediteorganizatora ronjenja), odobrenje za rad instruktorai odobrenje za rad organizatora ronjenja izdato odRCUD

- voi ronjenja (ime, prezime, kvalikacija, brojronilake kvalikacije, broj odobrenja za obavljanjepodvodnih aktivnosti, podaci o obavljenomzdravstvenom pregledu)

- ronjenju (datum i sat ronjenja, mesto ronjenja, vrstaronjenja, planirano vreme trajanja i maksimalnadubina ronjenja)

- uesnicima ronjenja (ime i prezime, broj ronilakelegitimacije, dravljanstvo i kvalikacija)

- planu ronenja i skici akvatorija- svakom ronilakom udesu koji se eventualno dogodi

tokom izvoenja ronjenja Dnevnik ronjenja overava Regionalni centar zakontrolu na moru. Organizator ronjenja mora na mestu ronjenjaimati: osnovni pribor za pruanje prve pomoi i pribor zapruanje prve pomoi kiseonikom, sredstvo komunikacije,istaknute telefonske brojeve rekompresionih komora i slubispaavanja i traganja na moru, program transportovanjaunesreenog ronioca i naravno, dnevnik ronjenja. U skladusa svetskim standardima, uvedeno je i obavezno osiguranjekoje mora imati voa ronjenja. Sastanak je zavren sa usvojenim stavom da jepotovanje ovih propisa, jednakih za sve, neophodno ukolikose eli podii kvalitet, a pre svega bezbednost prilikomronjenja.


6/36


7/36

SAVREMENA TEHNOLOGIJA

RONILAKI SVET15 7

Bitna je razlika izmeu profesionalnog (tehnikog) irekreativnog ronjenja. Od ovog broja asopis Ronilaki Svet

poinje sa tekstovima u kojimae predstavljati opremu kojase koristi u profesionalnomronjenju i obavljanjunajkomplikovanijih ronilakihzadataka. Poinjemo sa

jednim od lidera na svetskom

tritu Dreger Tehnika.

Daljina morske obale nijebila prepreka pedantnimi preciznim Nemcima darazviju najsavremeniju inajkvalitetniju opremu, kada

je tehniko ronjenje u pitanju.Birajui proizvode koje bipredstavili itaocima, nailismo na mali problem meuvrhunskim proizvodima

trebalo je napraviti selekcijui izabrati modele koje emoprezentovati. Stoga smoodluili da ovaj tekst podelimona dva dela, kako ne bi propustili neke od zaista jedinstvenihDreger proizvoda. Pa, da ponemo ...

The Personal Safety Sistem

Drager PSS Dive (The Personal Safety Sistem) je presvega namenjen profesionalcima. U osnovi je zamiljenkao koncept koji omoguava pravljenje vae sopstvenekonguracije ronilakog kompleta. Ovaj sistem nudiprilagodljiva reenja za svaki ronilaki zadatak.

Drager PSS Dive je odavno ve prihvaen u mnogimorganizacijama koje se profesionalno bave ronjenjem.Nezaobilazan je u spasilakim ekipama (Emergency RescueTeams), vatrogasnim brigadama (Fire Departments), oblaskojstrai (Coast Guards), u specijalnim policijskim i pomorskim

jedinicama (Navy Special Units), kao i komercijalnimronilakim rmama koje se bave podvodnim radovima.Vana i fundamentalna karakteristika ovog sistema jestenjegova sigurnost u radu i jednostavnost upotrebe. Celinuini nekoliko odvojivih delova: boce za vazduh (mogu bitiradnog pritiska 200 ili 300 bara) razne litrae (6,7 i 10 litara),full face maska, oktopus regulator, komunikacioni sistem ilife deket.

U ovom kompletu se istie full face maska PANORAMA

NOVA koja sa dvosmernimkomunikacionim sistemom UT

402 omoguava ronjenje i unajteim uslovima, ali o tomeemo vie malo kasnije.

Specijalno dizajniran BCD(Wing sistem) sa izuzetnokvalitetnim nosaem moenositi dvobocne ili jednobocneaparate, u karakteristinompoloaju. Zanimljivo je da

je ovaj BCD ergonomskikonstruisan tako da i kada jemaksimalno napumpan, ni u

jednom trenutku ne ograniavapokrete ronioca. Sastoji se iz tri odvojive celine: nosa(samar) sa sistemom kaieva, vazduna vrea sa inatorom(Wing dizajn) i pojas za spasavanje ronioca koji se pumpanezavisno od vazdune vree. Na nosa se mogu montiratidepovi sa tegovima, koji su pozicionirani da ne smetajuroniocu. Unutar BCD-ja se nalazi dvostruka vazdunavrea, dok je sa spoljne strane Cordura 1000 to garantujevrstinu, izdrljivost i iznad svega bezbednost. Opcionalno

je predviena montaa dodatne male boce (0.5 l / 300 bar)za doziranje vazduha u life deket (pojas za spasavanje).

Sistem za snabdevanje ronioca vazduhom se sastoji

Oprema za profesionalce


8/36

od visoko kvalitetnog prvog stepena regulatora (klipnibalansirani), radnog pritiska 300 bar na kojem se nalazekone konektori visokog pritiska (5/8). Zajedno sa drugimstepenom regulatora koji je integrisan u full face masci,

ronilac dobija sigurnu i dovoljnu koliinu vazduha ak i navelikim dubinama, to je od izuzetnog znaaja kod izvoenjapodvodnih radova. Konekcija creva srednjeg pritiska samaskom se obavlja brzo, lako i sigurno.

Full Face maska PANORAMA NOVA

Bez lane skromnosti, ovo je jedan od najboljih modelakoji se trenutno prodaju na tritu. Proveravana hiljadu puta,

uvek je iznova potvrivala svoju superiornost. PanoramaNOVA ima pet taki uvrivanja, koje omoguavaju idealnoprijanjanje maske uz lice ronioca. Iako izgleda komplikovano,maska se skida veoma brzo. Vidno polje je veoma veliko, a


RONILAKI SVET158


9/36


9RONILAKI SVET 15

u masku je ugraen i sistem koji spreava magljenje.Ronilac prilino lako izjednaava pritisak. Naobrazini maske se nalaze tri prikljuka. Centralni

je namenjen za povezivanju sa drugimstepenom regulatora, dok je jedan odbonih konektora namenjen povezivanjuna komunikacioni sistem, a drugi zaprikljuivanje sigurnosnog regulatora.

Komunikacioni sistem UT 402

Dvosmerni komunikacioni sistemUT 402 u kombinaciji sa PanoramaNOVA full face maskom predstavljakombinaciju koja u mnogome poveavabezbednost i pojednostavljuje rad p o dvodom. Podvodne inspekcije, detekcija terena, snimanjetrenutnog stanja na nekoj ronilakoj poziciji znatno se boljemoe izvesti uz komunikaciju sa ekipom na povrini. Takomunikacija se obavlja bez smetnji i zvunih degormacija.

U sistemu mogu biti dva ronioca i jedan kontrolor. Veza jekonferencijska, to znaida sva tri uesnika mogumeusobno razgovarati.Postoje dve verzije ovogureaja: UT 402 sakomunikacionim kablom ibeini UT 402. Komunikacionikabl je duine od 50 do 80metara. Ronioci u maskamaimaju po dva piezoelektrina

zvunika i jedan dinamiki mikrofon. Ovi dodaci se nakon

ronilake akcije veoma jednostavno demontiraju i odravaju.Kontrolna jedinica je spakovana u malom, prenosivom koferu,a autonomija baterije je 12 sati. Ceo sistem funkcionie dodubine od 75 metara.

Nitrox 200 NAVY

Sve popularniji Nitrox je odavno naao svoju primenuu profesionalnom ronjenju. Zahtevi koji se postavljajupred ekipe profesionalaca su esto takvi da je neophodnoreagovati na licu mesta. Nitrox 200 NAVY je upravo takav

ureaj koji moe odgovoriti ovakvim zadacima. To jemanuelni ureaj za meanje i punjenje nitrox meavina. Sveto je neophodno za njegov rad spakovano je u mobilnomkoferu, otpornom na atmosferske uticaje i udare. Na mikseru

postoje ventili za vazduh (200 bara) i ist kiseonik (200bara), kao i dodatni konektori visokog pritiska. Sadri

digitalni manometar opsega od 0 do 300 baraza vazuh, ili od 0 do 210 bara za kiseonik.Takoe, pamti minimalni i maksimalnipritisak. Analiza meavine je poverenadregerovom ureaju TAC III, koji merikoncentraciju kiseonika u meavini od 0 do

100%. Teina celog kofera sa kompletnimureajima je svega 9 kilograma.

Sa ovim smo samo otkrinuli vrataiza kojih se nalaze ronilaki ureaji namenjeni

profesionalcima. U sledeem broju emo se malo vieokrenuti logistikoj podrci. Tu pre svega mislimo nakompresore, kiseonike pumpe, prenosive kontejnere ihiperbarine komore.

Info telfon: 011/344-0001 Drager Tehnika


10/36

STANOVNICI MORA

RONILAKI SVET 1510

K R P I N A

foto: Janez Kranjc


11/36

STANOVNICI MORA

RONILAKI SVET 1511

karpina ili krpina pripada porodici Scorpenidiaekoju sainjava oko 350 vrsta, koje se mogu nai pretenou tropskim i toplijim morima, ali i u najhladnijim djelovimasjevernih mora. Naseljavaju iskljuivo morsko dno, zavisnood vrste od 1-2200 metara duboko. Nekoliko vrsta se moenai i u slatkim vodama (rijekama koje se neposredno ulivaju

u more). Domaa karpina Scorpaena scrofa L. Ili redscorpionsh (eng) se moe nai u: Atlantskom okeanu i okoobala Senegala. to se tie Atlantskog okeana karpina nenaseljava obale sjeverno od Kanalskih ostrva i poluostrvaKontantena. Meutim, najuestalija je u Mediteranu. UJadranskom moru naseljava sve vrste dna (kamenito,pjeskovito i muljevito) sa malom koliinom rastinja. Nenaseljava velike posidonije ili drugo visoko rastinje, jedinoukoliko nije rije o granici sa pijeskom, muljem ili kamenom.Pravilo je da sa porastom dubine raste i prosjena veliinakarpine na koju nailazimo. Najmlai primjerci ive u samom

pliaku, do 5 metara, a odrasli od 5 do 400metara dubine. karpina ima zdepasto tijelo, koje

je vee u prednjem dijelu. Peraja su dobrorazvijena i zaobljena. Tijelo je u prednjem dijeluprekriveno malim, dok su leno, bono i analnoperaje snabdjevene jakim bodljama. Poredmalih bodlji, glava joj je prekrivena naborimakoe, kao i karakteristinim izraslinama koje jojslue u lovu. Funkcija malih bodlji na glavi nijedo kraja utvrena, jer se one potpuno razlikujuod onih jakih i velikih na perajima. Po nekimnaunicima imaju ulogu zatite izbaenihonih duplji. Vee bodlje na glavi su nastavciizuzetno kotane lobanje. Ove izrasline kao idisproporcija u odnosu veliine njene glave,tijela i peraja pokazuju kako je karpina krozevoluciju ila neto drugaijim putem, i da seod prvobitnog oblika mijenjala slabije negoostale riblje vrste. karpina ima velika usta, savilicama punim malih i usko zbijenih zuba. Moenarasti do 50 santimetara u duini, i teiti do 5kilograma. to se tie njene boje, treba prvorazlikovati karpinu koja ivi dublje, na pijeskui mulju koja ima izrazito crvene nijanse, od onekoja ivi plie na kamenu koja je braon boje satamnim mrljama po tijelu. to se tie spektra to

je kombinacija crvene, lila, i braon boje. Lena ibona peraja su oran-crvene sa zeleno-braonlinijama. Grudna peraja su svetlija od ostalih.karpina ima tu mogunost da prilagodi bojuodreenih djelova svoga tijela sa okolinom, i nataj nain da kamuira svoj oblik tj. da se sakrijena otvorenom i tako ostane neprimjeena odstrane svoje lovine. Ova osobina joj pomaepri lovu. Zbog svog zdepastog tijela kretanje joj

je dosta ogranieno. Zato lovi preteno nou,iz zasjede. Njen lov izgleda ovako: prvo sesakrije na nekom pogodnom mjestu kao to jemulj ili pjesak (na mulju i pijesku nastoji da seto vie ukopa ili prekrije), meu kamenjem ili

algama. Iz svoje eke plijen privlai konstantnim pokretimaizraslina na glavi. To su ujedno i jedini njeni pokreti, jer je joj

je itavo tijelo kao skamenjeno (u tim trenutcima karpina je izuzetno laka meta za podvodnog ribolovca). Kada plijenprie, zahvaljujui svojim velikim ustima i munjevitompokretu glave i peraja hvata svoju rtvu. Hrani se manjim

ribama, malim mekucima, kao i ljuskarima iji oklop moeslomiti. Mada svojim ustima moe zagristi i drastino veiplijen nego to je to za nju uobiajeno. karpina dostie svoju polnu zrelost sa dvije godine.Mrijesti se ljeti (u naem moru u Julu i Avgustu). Za vrijememrijesta kree se uz obalu i to u vie navrata. Polae jajacaprenika 0,9 mm koja su u skupinama obavijene zatitnimsluzavim omotaem. Ovakva sluzava tvorevina ima pelagijskinain kretanja, tj. biva noena talasima kroz pliak. Na tajnain jajaca bivaju ubaena u razne pukotine na stijenamau pliaku i tu nastavljaju svoj dalji razvoj. Ostala jajaca,koja ovim putem ne pronau sklonite postaju obrok drugim


12/36

STANOVNICI MORA

12 RONILAKI SVET 15

stanovnicima pliaka. Prije nego to poprime bentiki stilivota njihovih odraslih roaka, male karpine prvo vrijemesvog ivota ive i dalje u pliaku krijui se u stijenama. Saporastom teine sve se vie odaljuju od obale i zalaze svedublje.

Interesantno za karpinu je to to mijenjaju svoju

kou, poput zmije 1-2 puta mjeseno (zavisno od ishrane).Takoe je veoma izdrljiva i van vode moe dugo opstati, kaoi bez hrane, mnogo vie od ostalih ribljih vrsta. Odbrambrenimehanizam kod karpina je tijelo puno bodlji. Prvi red bodljina leima sadri toksine materije koje kod ovjeka moguizazvati jaku bol koja moe potrajati i satima. Njen otrov gubisvoja svojstva ako biva izloen toploti. Ako je to mogue,povrijeeni dio tijela treba odmah utopiti u vruu vodu. Akoovo nije mogue, moe pomoi i ar cigarete, koji trebaprimai na 2-3 mm od mjesta uboda. Nakon ovog tretmanabol e prestati i otok e splasnuti.

Gledano iz ugla podvodnog ribolovca, karpina

je uvijek poeljna lovina. Zbog svojih zikih ogranienja,naina lova i manjka straha od ostalih u moru, karpina je laka meta. Treba je gaati u glavu (zbog anatomije senee skinuti sa strijele), po mogunosti odozgo, jer ovakavpogodak omoguuje lako manipulisanje nakon pogotka(ukoliko je rije o veem primjerku). Ako se ne dodaje naamac, nakon pogotka joj treba odlomiti bodlje sa lea ione sa krnog poklopca, pa tek onda pristupiti skidanjusa strijele. Sa gastronomskog stanovitva, ovo je riba prvekategorije. Po mom ukusu najbolja je leo, mada ne zaostajeni peena (ima malo tvre meso), ni na brodet.

karpina u moru ima mali broj prirodnih neprijatelja.to je vea to je i sigurnija. karpine najvie stradaju nakonizmrijeenja, kada su plijen svemu to pliva kroz pliak. Tosu zakoni prirode, koji vae ve milionima godina i samoto ne moe ugroziti ovu vrstu, niti joj smanjiti broj. Meutimkarpine, kao i ostalih vrsta koje se mrijeste uz samu obalu

je sve manje. Razlog tome, ovaj put nijesu ribolovne alatke,ve zagaenje iz sve veeg broja divljih deponija smea ifekalnih ispusta. Nadam se da e se u skoroj budunostipristupiti realizovanju planova o sprijeavanju zagaenjanaeg mora, te da e ono postati ekoloko, i da e ondaove kao i drugih vrsta biti kao nekad.Bistro more!

Miljan Kneevi


13/36

SEANJE

13RONILAKI SVET 15

Ove godine, tanije 15.marta, navrie se godinudana od traginog nestankaoveka koji je prvi zaronio

preko granice od 1000ft saklasinom (lakom) ronilakomopremom. Ovo je podseanjena njegov podvig.

Poetkom novembra 2001. novinskeagencije irom sveta su objavile vest da

je Don Benet, bitanski tehniki ronilacoborio sopstveni svetski rekord i postaoprvi ovek koji je zaronio ispod 1000ft(308m) sa ronilakom opremom sistemaotvorenog kruga (Open Circuit Scuba ).On je obavio zaron na 308m kod PuertoGalera na Filipinima 6. novembra2001. koristei Open-Circut opremu imeavinu gasova. Sa dekompresijomzaron je trajao vie od 91/2 sati.

Iako su mnogi ronioci pre bilina veim dubinama (u zvonimasnabdevanim gasom sa povrine isa posebnom opremom namenjenojronjenju na velikim dubinama) oni kojirone na velikim dubinama sa klasinomopremom otvorenog kruga spadaju uposebnu kategoriju koja se susreesa neuporedivo veim rizikom. Nije

preterivanje rei da oni rone ne samo na granici zikihmogunosti ljudskog organizma ve i znanja koje posedujemou ovoj oblasti ronjenja.

U svetu ronjenja, na opremi tipa otvorenog kruga,mnogi pokuaji obaranja rekorda su izvoeni u tankovimaza ronjenje pod pritiskom (Fresh Water Sinking Holes ).Relativno idealni uslovi u ovim tankovima ine boravak unjima i logistiku podrku mnogo lakim nego to je to

u otvorenim vodama. Nepredvidive struje,povrinski uslovi i ogromne temperaturnerazlike vode pri povrini i one u dubini su nekiod faktora koji se ne mogu zanemariti.

Don Benet je znao sa im se svemora suoiti i ta mora pripremiti pripokuaju obaranja vlastitog rekorda koji

je postavio 4. juna 2000., kada je zaroniona 254m / 838ft u predivnim vodamaPuerto Galera na ostrvu Mindoro, kojepripada Filipinima.

Odmah posle postavljanja togrekorda Don je znao da je mogao daide i dublje tako da je odmah poeoda pravi planove za napad na granicuod 1000ft. Takav podvig je iziskivaoviemeseno planiranje, pripreme itrening, ali poto je doneo odluku, odmah

je prionuo i na posao. Samo sastavljanjeopreme prouzrokovalo je zakanjenje upripremama od dva meseca, tako da

je, umesto u septembru, sam zaronodloen za novembar.

Prilikom izbora opreme opredelio se

za eksibilni set na leima od tri OMS(Ocean Management System ) bocekapaciteta 20 litara u kojima se nalaziogas koji je udisao i jednu kapaciteta 5,5litara za snabdevanje suvog odela. Porednjih sa sobom je nosio dve boce od po11,1 litara tako da se ceo set sastojaood pet boca. Prilikom izbora regulatoraodluio se za britansku rmu Apeks injihov model TX100, koji se pokazaoodlino u ekstremnim uslovima, suvoodelo Womack Otto Extreme , lampe

OMS i Princeton Tec.Fizike pripreme, koje su trajale

mesecima, sastojale su se u deset

ISPOD 1000 ft

John Bennett PADI Master Instruktor& Upgraded Staff Instructor

TDI Advanced Nitrox, Extended Range,Tehnical Wreck, Advanced Gas BlendingInstructor and Instructor Trainer

IANTD Tehnical Instructor andRebreather Instructor BSAC Advanced Nitrox and Extended

Range Instructor DAN O2 Instructor Roen u Engleskom gradu Portsmouth

1959. godine. Karijeru je zapoeo kaopripadnik Britanske padobranske regimente.Nakon zavretka vojne karijere mnogo jeputovao i svoj prvi kurs (OWD) je zavriopo dolasku u Carnis , Australija. Ronilakaputovanja su ga 1994. dovela na Filipine,gde se pridruuje Captn Greggs DiveSchool i gde poinje svoju karijeru tehnikogronioca. U godinama koje slede stekao jezavidnu reputaciju po svojim revolucionarnimmetodama treninga. Pored obuke koju jedrao iz tehnikog i rekreativnog ronjenja,Don Benet je eleo da istrai koliko duboko

je u stanju da zaroni, tako da je 1999. oborio

dubinski rekord ronjenja u tandemu (oni Brus Drajver su zajedno otili na 200m).Zatim je usledio rekord iz 2000. od 254metra.

U julu 2000. pridruuje se ronilakom timu Atlantis Dive Resort u Filipinskom gradiui ronilakom centru Puerto Galera, naostrvu Mindoro, gde osniva Atlantis Tech .Posle viemesene pripreme 6. novembra2001. obavio je zaron na 308m/1010ft koji

je uao u Ginisovu knjigu rekorda, a sveto je dokumentovao National Geographic u lmu Into the Deep. Ubrzo posle togasa porodicom, enom i dvoje dece, seli sesa Filipina u Port Daglas (Australija), gde

je osnovao Tech Dive Academy odakle jeorganizovao jednom godinje putovanja uPuerto Galera.

Na veliku alost u ponedeljak 15. marta.2004. u 12:45 prijavljen je njegov nestanakprilikom spasilakog ronjenja na jednojolupini u blizini obala June Koreje. Njegovotelo nikada nije pronaeno.


14/36

RONILAKI SVET 1514

SEANJE

nedeljnih treninga, pet aerobnih i pet za poveanje snage.Pored toga dijete su bile vaan deo priprema i sastojale suse od etiri obroka dnevno sastavljenih veim delom odugljenih hidrata, sa umerenom koliinom proteina i veomamalo masti.

Puerto Galera nije odabrana za lokaciju celog poduhvatasamo zbog toga to je Don poslednjih godina tu iveo iradio, ve prvenstveno zbog blizine duboke vode, odlinihpovrinskih uslova i mogunosti brzog snabdevanja potrebnim

gasom. Zaron iz juna 2000. na istoj lokaciji protekao je glatko,tako da je tim koji je tada uestvovao i tehnika reenja kojasu u tom pokuaju primenjena, kao to je specijalno za tupriliku napravljena plutajua dekompresiona platforma, biliprovereni i na raspolaganju za nov poduhvat.

Jedna od kljunih stvari za uspeh je bio tim ronilaca zapodrku. Sainjavali su ga: Mark Koks,Targa Man, Ron Lus, Aksel Levald,Kr Zorev i Horhe Markes, svi iskusnironioci od kojih je veinu Don Benetsam obuavao i koji su sa njim inili

Atlantis Tech centar za obuku utehnikom i rekreativnom ronjenju. Uznjih tu su se nali Frank Dojl, DonginLi i Do MekLari, veterani u tehnikomronjenju.

U zadnjih nedelju dana priprematim je razmotrio sve mogue scenarijei rasporedio pojedinane uloge svakogod lanova ovog poduhvata. Napravljen

je dogovor da e ronioci za podrkuekati na 90, 66, 36 i 21m a potom i

na ostalim pliim dekompresionimzastancima. Argument za ovaj nainraspodele logistike podrke jesmanjivanje rizika po tim. Don je

zahtevao da niko od ronilaca iz tima ne silazi ispod 90m, aliproblem je bio u tome to niko nee znati ta je sa njim ispodte dubine. Kompromisno reenje je naeno u tome to sugrupe rezervnih boca bile rasporeene tj. okaene na sajlikoja se protezala duboko ispod tih 90m. Don je znao da bidublja logistika podrka znaila i komplikovani prol celogronjenja, plan bi postao kompleksniji naroito u sluaju nekihnepredvienih okolnosti. Kao medijum za disanje korieno

je est razliitih trimiks meavina.

6. novembra tim se okupio i oko 8 sati isplovio na lokacijukoja je bila izabrana za pokuaj. Ve oko 9 Don se naaou vodi. Stvari su se odvijale bez problema, sonar je potvrdiodubinu i u 9:10 je poeo zaron. Prvih 90m (dubina na kojoj

je promenio gas) je dostigao sporije nego to je planirao,posle 3 minuta i 45 sekundi, i tek posle 120m poeo je daubrzava. Sa 130m dola

je tama i hladnoa. To jebio njegov sedamnestiput da se sputao ispod155m. Usredsredio se napoloaj tela, rezerve gasai motrio znake HPNS-a(High Pressure NervousSyndrome ).

Kako se pribliavaodubini od 250m osetio jezlokobnu drhtavicu. Zbog

velike koliine helijuma umeavini na toj dubini i pritemperaturi vode od 4Ctelo troi vie toplote negoto moe da proizvede.

Na 275m drhtavica je postala izraenija i vid mu sezamutio. Znao je da je u pitanju HPNSali na granici sa kojom se mogao izboriti.

Apeksov regulator TX100 i dalje jeperfektno funkcionisao bez promeneili pojave otpora prilikom dostave gasa.

Don je uperio svetlo nadole meutimnita nije video osim beskrajnogcrnila. Ubrzo zatim je primetio ispodsebe svetla kamere kojom je NationalGeographic snimao akciju na 308mi ona su mu posluila kao orijentir.Pritisnuo je dugme na inatoru i poeoda puni BCD, ali sajla je istom brzinomnastavila da mu klizi kroz aku.

Sekunde koje su protekle, dok su seOMS-ov BCD i suvo odelo punili gasom,

izgledale su kao venost Donu koji je posmatrao kako svetla postaju sveblia. Znao je da ako do kraja sajle neuspori dovoljno, postoji velika opasnost


15/36

SEANJE

15RONILAKI SVET 15

da prilikom udarca o njen kraj prosto otpadne sa nje i nastaviput ka dnu. Kada je stigao do kamere i dalje je bio negativnoplovan, meutim uspeo je da se zaustavi. Otkaio je sa krajasajle ploicu sa oznakom dubine, proverio preostale zalihegasa i nakon kratkog pogleda u tamu ambisa ispod sebekrenuo je ka povrini.

Minuti koji su protekli dok nije dostigao dubinu od 90msu bili najdui u njegovom ivotu. Izranjao je sporo, oko15m/min, pravei zastanke od 20 sekundi, prvo na dubiniod 200m, a zatim i na 175m. Prva promena gasa u izronuusledila je na 150m i tom prilikom napravio je pauzu oditavog minuta. Ubrzo mu je laknulo kada je stigao dorezervnih boca zakaenih na dubini od 130m. Ron i Marksu ga ekali na 100m i im su ga spazili poslali su signalnibalon na povrinu. Poto su ga spazili preostali ronioci napovrini krenuli su da izvavaju dogovorene zadatke premaunapred dogovorenoj proceduri, a koja je trajala narednihdevet sati.

Frank Dojl i Kr Zorev su saekali Dona na 66m. Iako je sve izgledalo uredu, poto je nakon zastanka krenuo udalji izron Don je dobio jak napad vrtoglavice i narednih10m je nekontrolisano povraao. Uz to izgubio je orijentacijui nije mogao da odredi u kom pravcu se nalazi povrina.Poto je uspeo donekle da se smiri proverio je instrumentei ustanovio da je potroio dosta meavine tokom napadamunine i dezorjentisanosti. Meutim uz pomo tima uspeo

je da prebrodi ovu krizu.

Ubrzo su Frenka i Kra, koji su morali krenuti u izron,zamenili Targa Man i Aksel Levard zajedno sa DoomMeklarijem. Do je odmah poeo medicinske provere naDonu i mada je odmah ustanovljeno da ne postoje znacidekompresione bolesti veliku nedoumicu i zabrinost jeizazivalo pitanje zbog ega su se javili povraanje i neto tose inilo kao trenutni, veoma kratki, gubitci svesti. Napadimunine, vrtoglavice, povraanja nastavili su da mue Donai inilo se da narednih 8 sati nee dobro zavriti. Ali promenaopreme na 36m je dobro prola i mada je bio zahvalan to

je besprekorno funkcionisala, on je bio presrean to se

najzad oslobodio tereta koje su predstavljale tri OMS bocekapaciteta 20 litara.

Na povrini su znali da je dostigao dubinu od 308m alisu bili svesni i da je kraj daleko. Ubrzo su shvatili da je Donpredugo u vodi i da e se u akciju morati ukljuiti jo ronioca idopremiti dodatne koliine gasa. Poeli su se pripremati i zanajgori mogui scenario. Kao za nesreu i vreme je poeloda se menja, podigao se jak vetar i doneo kiu to je samopogoralo ve teku situaciju.

Sati su prolazili. Dobra vest je bila da se Don poeo

oporavljati. Stigao i veliki broj ronioca iz Puerto Galera kojisu ponudili svoju pomo. Zadnji dekompresion zastanak seodigrao na 6m i trajao je oko 90 minuta. Sunce je zalo pa jetim upalio baklje i reektore. 9 sati i 37 minuta nakon to je

zaronio, Don se popeo na brod, izmoren ali i zadovoljan.

Odmah je stavljen pod medicinski nadzor i data mu jeinfuzija kako bi nadoknadio izgubljenu tenost. Ustanovljeno

je da su vrtoglavica i povraanje posledica baro traumesrednjeg uha, to ga nije spreilo da se dve nedelje kasnijevrati ronjenju i dranju kurseva. Naravno, i nova avantura jebila na pomolu...olupina japanskog ratnog brodaYamashiro ,potopljenog u II svetskom ratu koji je leao na dubini veojod 200m.

Dragan Gagi


16/36

TEST OPREME

RONILAKI SVET 1516

ISOTHERM, EVOLUTION i ORIGIN

Najnovija generacija mokrih odela koja nam stiu iz MARES-a, predstavljajuspoj lepog i modernog dizajna, ali i kvaliteta i funkcionalnosti u kojima eronjenje biti prijatno i zabavno.

IsothermPolusuvo odelo koje je nesumnjivo najpopularnije u svojoj klasi. Maresovistrunjaci kau da je ovo najee kopiran model od strane konkurencije. Celikombinezon je napravljen od najkvalitetnije neoprena debljine 6,5 milimetara.Na leima se nalazi vodonepropusni rajsferlus, koji se lako i sigurno otvarai zatvara. Unutar odela nalazi se pododelo debljine 2 milimetra koje odealnoprijanja uz telo stvarajui tako toplotnu barijeru. Manetne na vratu i zglobovimasu dvostruke i odlino lee uz kou. Takoe, na delovima koji dolaze uz vrat ilea ubaeni su tateks paneli radi breg suenja izmeu zarona. Na kolenimasu postavljena anatomska ojaanja od poliuretana, dok posebnu zanimljivostine poliuretanske obloge na podlakticama koje su tu postavljene zbog sigurnijegno enja ronilakih instrumenata.

EvolutionSlobodno moemo rei da je ovo multifunkcionalno odelo,

sastavljeno iz tri komponente: kobinezon, orti sakapuljaom i kapuljaa posebno. Ovakav koncept dajemogunost ronjena u razliitim temperaturnim uslovima.Dakle, moete roniti u hladnim vodama, ali uz separatnuprimenu odreenih delova ovo odelo se moe primeniti ina jo neke vodene sportove koji se sprovode u toplijemokruenju. Rezultat svega je da se pred nama nalazi odelokoje se moe koristiti za ronjenje u irokom temperaturnomdijapazonu. To je najkompletnije i ujedno najkomfornijeronilako odelo trenutno na tritu.Kombinezon se pravi od neoprena debljine 5 do 7milimetara, dok su svi ostali parametri kao kodprethodnog modela. orti se proizvodi od neoprena

debljine 5 milimetara. Patent zatvara je na prednjojstrani i onemoguava cirkulaciju vode. Takoe,

na ortiju su ubaeni tateks paneli koji doprinosebrem suenju. Posebna kapuljaa je nainjenaod neoprena debljine 5 milimetara i specijalnog

Glide Skin materijala.

OriginKombinezon sa integrisanom kapuljaom. Izuzetno lako se oblai. Pravise od neoprena debljine 5 milimetara, sa patent zatvaraem na grudima.Idealan model za klubove i ronilake centre.

Korisna adresa:Calypso, SC Tamajdan

011 322 22 32

NOVO U MARES-U


17/36


18/36

BOGATSTVO KORA


19/36

Ronilaki globus Hurgada

Ronilaki klub SVET RONJENJA je u martuorganizovao ronjenje na Crvenom moru. Bogatstvoivota i obilje boja jednostavno se teko mogu opisatireima. Zato uivajte u fotograjama koje su snimiliIvana Orlovi, Danilo kuri i Janez Kranjc.

NIH GREBENA


20/36


21/36

KNJIGE

RONILAKI SVET 1521

Izlaskom ove knjige ljubiteljima podvodne literaturesu postale dostupne tajne jednog od od najstarijeg nainalova tajne podvodnog ribolova. Kako je prvi tira brzorasprodat, bilo je logino da se autor i izdava potrude i natrite izbace drugo, dopunjeno izdanje. ta jo vie rei?Biblija podvodnog ribolova je ponovo meu itaocima!

Meutim najbolji odgovor na pitanje Zato drugoizdanje? naravno daje instruktor ronjenja (M3 CMAS,CEDIP) i autor knjige gospodin Tomislav Petrovi:Postoji vie razloga za drugo izdanje ove knjige, od kojihnavodim najvanije. Naime, od kada se Podvodni ribolovpojavio na tritu, mnogi podvodni ribolovci su imali istuprimedbu: mali broj obraenih vrsta. Pokuaj da to opravdamtime da su ostale vrste beznaajne za podvodni ribolov, moji

sagovornici nisu prihvatili. Jedan od razloga za taj propustsvakako je bilo i moje iskustvo koje sam sticao pretenona lovitima Istre, Kvarnera i Dalmacije na kojima su nekevrste zaista retke (palamida, lica strela, kombar). Drugirazlog je bilo potcenjivanje znaaja nekih neatraktivnih ilisitnijih vrsta (trlja, drozd, vrana...), koje se, ipak, znaajnolove. Pored toga, od prvog izdanja do danas u Jadranusu se masovno pojavile neke vrste kojih do tada praktinonije ni bilo (barakuda, kostorog), a sa kojima se podvodniribolovci dans redovno susreu. Zbog toga je drugo izdanjeproireno za trinaest lovnih vrsta, od kojih su neke zaistaznaajne, posebno u Crnogorskom primorju. Bilo je takoe

primedaba na korienje osnovnih imena za neke vrste kojasu karakteristina za Dalmaciju, a u Crnoj Gori i Srbiji, gde jeknjiga uglavnom prodavana, su nepoznata ili se ree koriste.U prvom izdanju, u toku tampanja nastala je greka, pa jena strani 100, umesto lice, odtampana fotograja maloggofa (felun). Greku su, istina, primetila samo dva itaoca,ali ju je trebalo svakako ispraviti. Osim toga, neke fotograjenisu bile odgovarajueg kvaliteta, na tritu se pojavilanova oprema za podvodni ribolov itd. Imao sam potrebui da dopunim podatke o ponaanju nekih vrsta novimopaanjima, s obzirom na specinosti crnogorskih terena,na kojima lovim poslednjih godina. Takoe, trebalo je dopuniti

i podatke o rasprostranjenosti nekih vrsta i preispitati ocenuo nekim lovitima. Treba napomenuti i to da su karte lovnihpodruja dopunjene znaajnim novim vrstama a ocene istihrevidirane samo za Crnogorsko primorje, s obzirom da na

ostalim podrujima ve godinama ne lovim.Nadam se da su greke i propusti u drugom izdanju otklonjenii da sadri autentine podatke o lovnim vrstama i njihovojrasprostranjenosti.. U svakom sluaju Ronjenje na dah i podvodniribolov je ponovo pred itaocima u sasvim novom sjaju za

koji je zasluan izdava RK Aquanaut iz Beograda. Ovajprimerak je bez sumnje pravi dragulj u riznici podvodneliterature.

RONJENJE NADAH I PODVODNI

RIBOLOV


22/36

REPORTAA

RONILAKI SVET 1522

26. Decembar 2004. godine, negde u Indijskom Okeanu ...Duboko ispod morske povrine, jo dublje od morskog dna, usrcu Zemlje, dolazi do pomeranja tektonskih ploa ili kakose u prevodu kae zemljotres. Aparati raznih seizmolokihustanova uredno ga belee: 7 asova i 58 minuta. Parsati kasnije, ambijent idilinih tropskih ostva se pretvara upaklenu pozornicu na kojoj glavnu ulogu igra samo jedanakter: cunami!

Naalost, ovo nije uvod u scenario lmova kao tosu Deep Impact ili Dan posle sutra. Pet dana pre kraja2004. godine dogodila se najvea katastrofa u novijoj istorijiljudskog roda. Zemljotres iji je epicentar bio u vodamazapadno od ostrva Sumatra, imao je za posledicu dinovskitalas cunami koji je za kratko vreme od rajskih ostrvanapravio predvorje pakla. Koordinate hipocentra, take uzemljinoj utrobi, gde je dolo do pomeranja ploa, su 3 19 N,

SMRTONOSNI TALAS CUNAMI

NAJVEA KATASTROFA U NOVIJOJ LJUDSKOJ ISTORIJI


23/36

RONILAKI SVET 1523

REPORTAA95 51.24 E i na svega 160 kilometara od obala Sumatre.Dramatini dogaaj se odigrao na dubini od 30 kilometara.Magnituda potresa je bila 9.0 to je najvee zabeleenopomeranje tla, jo od zemljotresa koji je pogodio Aljasku 1964.godine, kada je magnituda bila 9.2. Tektonski poremeaji uIndijskom Okeanu su imali za posledicu stvaranje ogromnog

cunamija koji na svom ruilakom pohodu nije imao milosti,unitavajui sve pred sobom. Najvee razorno i ubilakodejstvo talas je imao na obalama Indonezije, ri Lanke,June Indije, Tajlanda, Maldiva ... Ovako snaan talas kojidosee i hiljadama kilometara od svog epicentra se meunaunicima naziva i telecunami. Svoj ubistveni pohodcunami je zavrio 8000 kilometara daleko (Port Elizabeth,Juna Afrika) od mesta nastanka. A u trenutku zamljotresa poinje kao relativno malitalas, ali koji se kree izuzetno brzo. Kako veliina talasaraste, brzina mu opada tako da je do indoneanskih obalastigla vodena masa visine preko 12 metara, kreui se

brzinom od oko 10 kilometara na as. Udar talasa, tanijenjegov nalet na obale, je bio nemilosrdan. Ukupna energijakoja se oslobodila cunamijem je bila ravna eksploziji 5megatona klasinog eksploziva (TNT). Statistika kae da jeto dva puta vie eksplozivne energije nego to je upotrebljenotokom celog Drugog Svetskog rata. Kada je vodena stihija protutnjala za sobom jeostavila jezivu sliku. Bilans je 235.000 mrtvih i nestalih apreko 1.500.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom. Podacigovore da je samo u Indoneziji, tokom februara, dnevnopronalaeno 500 tela, a da se taj tempo pronalaenja moeoekivati do juna meseca 2005. godine. Najvie je pogoeno

domae stanovnitvo, dok se broj nastradalih turista kreeoko cifre od 9000. Meu turistima je najvei broj veana,Italijana ...

Svedoenja naih ljudi

Studenti Milena Joksimovi, Marija Perii i njen bratMilo Mijanovi, su posle razornog zemljotresa i cunamija, natajlandskom ostrvu Pi Pi proveli dva dana bez hrane i vode. Mladii dve devojke su pukom sreom proli samo sa ogrebotinama.Marijini roditelji u Lazarevcu, Milenini u Kragujevcu iMiloevi u vedskoj, strepeli su vie od trideset sati,

iekujui bilo kakvu vest. Tek u ponedeljak poslepodne, deca su im se javila i isriala ta su preiveli.Marija i Milena, studentkinje kineskog jezika,

poslednjih devet meseci ivele su u Pekingu, kako bi usavrile jezik. Poto su planirale da se vrate u januaru, odluile su daNovu godinu doekaju na tajlandskom ostrvu. Sa njima supoli Milo i njegova devojka veanka Tina Ju. U nedeljuujutru mladi i tri devojke ukrcali su se u amac i krenuli naronjenje, a samo sat vremena kasnije, razoran zemljotrespotpuno je unitio ostrvo sa kojeg su isplovili. Kue i amci

potopljeni su za samo nekoliko minuta, a etvoro mladih nijeznalo nita o tome, jer su ve bili na puini. Na brodiu je pored njih bilo jo petoro ljudi. Prvi talassamo ih je odgurnuo, a u naletu drugog i treeg barka je udarilau stene i raspala se. Devetoro putnika zavrilo je na pustomostrvu, bez hrane i vode, a na sebi su imali samo kupae kostime.- Talasi su nas as bacali na obalu, a as vraali u more. Vodanas je nosila po kamenju i liticama - pria Marija. - Nekoliko

puta sam padala u nesvest. Mislila sam da se to samonama dogodilo. Nismo ni znali da je izbio veliki zemljotres.Izmorene, gladne i izgrebane studente, kao i preostalihpet putnika, spasilake ekipe primetile su tek poslevie od 30 sati. etvoro mladih odmah je prebaenou prihvatilite, odakle su se uli sa roditeljima.Sada, kada je najgore prolo, Marija i drutvo se smejukao da se to dogodilo nekom drugom. I dalje ne mogu dapoveruju ta su preiveli. Najvei ok usledio je kada su


24/36

REPORTAA

RONILAKI SVET 1524

Nemirno tlo oko Sumatre Dva i po sata drhtale su iglice seizmografa. I u Beogradu.Silan zemljotres koji je u crno zavio jugoistok Azije,registrovali su u i aparati naeg zavoda. Smrtonosniimpulsi nemirnog tla oko Sumatre osetili su se i jue. - Zabeleili smo vie od trideset naknadnih

podrhtavanja koja su listom jaa od svih potresazabeleenih kod nas- zapoinje priu magistar Slavica Radovanovi,

direktor Seizmolokog zavoda.- To je najjai potres od 1964. godine - nastavlja

naa sagovornica. - Sudarile su se tri geotektonske ploe.Pacika stalno narasta i pritiska susedne. Na mestusueljavanja podvukle su se jedna pod drugu i nastao jezemljotres. Kao kad dvoje klizaju, a jedan od njih padne.Povue i ovog drugog. Stvorio se talas koji je na puini biomali, ali do obale njegova visina je porasla preko 12 metara.Magistar Slavica Radovanovi objanjava da je vodenaala dva sata putovala do Indije i ri Lanke. Dovoljno,kae, da se evakuie stanovnitvo. - Svi svetski seizmolozi su znali da preti cunami,pa i mi ovde. Pretpostavljam da su promenu na okeanuregistrovali i sateliti. Meutim, kasnila je vest koja ivotznai. Da je javljeno makar pola sata pre udara talasamnogi bi bili spaeni. Podvlaim da je cunami opasansamo u zoni priobalja od 200 metara. Na Havajima, Aljascii u nekim dravama June Amerike postoje centri zanjihovo rano najvljivanje. Tamonji metani su uvebani,pa kada zazvoni za uzbunu, bee glavom bez obzira. Neiznose iz kua televizore. Naalost, ljudi u Indiji, ri Lankii Indoneziji verovatno nisu znali kakva im opasnost preti.Nama, sreom, ne preti opasnost od razornih zemljotresa.Kako kae Radovanovi, na stabilnom smo deluevroazijske ploe. Seizminost kod nas je umerena, anajjai potresi ne prelaze esti stepen Rihterove skale.

videli ta je ostalo od Pi Pi ostrva, koje su napustili samo satvremena pre neko to ga je cunami opustoio, ispriala nam

je kroz smeh mama Bosa. - Slike zemljotresa su pristizale sa svih strana,ali nismo znali ta je sa njima - rekla nam je Marijina

majka Bosa, izmorena, ali srena. - Ipak, verovala samda su ivi. Imala sam oseaj da u ih opet uti i videti.

Spaavanje

Nasukani na pustom ostrvu, bez odee, hrane i vode,Marija, Milena i Milo preiveli su zahvaljujui snalaljivosti.Lizali su vodu sa listova, lomili kokos i pili mleko iz njega.Kada su posle nekoliko sati poeli da se pojavljuju helikopteri,spasioci nisu mogli da ih vide od gustog drvea. Milo i Tinaodluili su da plivaju dok ih neko ne primeti. Marija se tomeusprotivila, jer se plaila za brata. I pored njenih molbi da

odustanu od te namere, mladi par je ipak skoio u vodu.Tek kada su bili nekoliko kilometara od obale, spacioci su ihprimetili. Izvukli su prvo njih dvoje, a zatim i ostale. Od tada,prijatelji ih zovu Romeo i Julija.


25/36

PREDSTAVLJAMO

RONILAKI SVET 1525

Festina je trenutno jedan i najstarijih od najpoznatijih svetskih proizvoaa runihsatova. Kako sam naziv Festina u prevodu znai - Pouri, to ovaj moto u pot-punosti odgovara imidu koji je ova kua vremenom izgradila, poto predstavlja

jednu od vodeih marki u proizvoni sportskih satova dananjice. Tako je Fes-tina ve godinama zvanini merilac vremena na biciklistikim trkama: Tour deFrance, Vuelta de Espagna. Pored biciklistikih trka, Festina uestvuje i umnogim drugim sportovima: fudbal, hokej, skijanje, koarka, ronjenje...

Kod nas je Festina ve dugo poznata kao zvanini merilac vre-mena na Biciklistikoj trci kroz Srbiju, koja ima veoma dugu tradiciju- od 1939. godine.

Od svog osnivanje do danas, Festina je postala jedan odnajprestinijuh marki na svetskom tritu satova. Festina je osnova-na u vajcarskoj 1902. godine i tamo je radila sve do 1984. kada seseli proizvodnju u paniju. I pored toga zadrava vajcarsku tehnologijui posveenost inovacijama i stalnom razvoju kako bi se postigao to bolji

kvalitet. Od tada Festina poinje svoj vrtoglavi usponto govore i sledee injenice:

- Prvo mesto u Evropi po broju prodatih satova- Godinja proiyvodnja od preko 4 miliona satova- Kolekcija koju ini oko 1000 razliitih modela

Danas poklonici satova najvie cene njihov kvalitet, inovativni dizajn kao i bogatu tradiciju. Svi njihovi satovi su napravljeni kompletno odnerajueg elika. Festina ima bogat asortiman satova pa je prihatajusve generacije.

Najvei deo ponude danas ini nekoliko kolekcija:

-sportska (sa metalnim, konim ili narukvicama odkauuka). Tu se naroito istiu satovi za ronioce - u

sebi imaju kompjuter koji prilikom ronjenja automatskibelei temperaturu vode, trenutnu i maksimalnu dubi-nu, poseduje alarm brzog izrona, memoriju sa podaci-

ma o etiri poslednja zarona i jo dosta toga. Danas je u ponudi ve trea generacija ovih satova koji

svojim kvalitetom nadmauju konkurenciju. -Modeli od titanijuma koji karakterisa velika vrstoa i mala

teina.

-enski i muki modeli modeli sa pozlatom - bicolor.

Festina je danas jedna od vodeih marki u Evropi u proizvodnji sa-tova od zlata (18 karata) u koje se ugrauju najkvalitetniji vajcarski ETAmehanizmi i od kojih svaki sat pretstavlja malo remek delo.

Kvalitet i funckionalnost su osnovne odlike koje danas karakteriu ovumarku. I kako sam naziv kompanije znai - Pouri, tako su oni pourili da topre dostignu svetski vrh u proizvodnji satova gde se danas svakako i nalaze.

Info telefon: 011/380-98-98

F E S T I N A


26/36


27/36

DIVETECH

RONILAKI SVET 1527

EDUKACIJA

Firma Bauer je lansirala nov proizvodza kontrolu rada kompresora. Re je o B-timeru, ureaju koji se lako i brzo montira

na lter sisteme kompresora.Upotreba sepredvia za lter sisteme P21, P31 i P41.

B-timer je samoaktivirajui mini raunarkoji se koristi za odreivanje:

radnih asova kompresora zasienosti patrone lter sistema

kompresora obaveze odravanja.

Zasienost patrone preraunava naosnovu podataka o vremenu, temperaturi,tipu patrone i kapaciteta kompresora.

Na displeju se prikazuje graki prikazzasienosti patrone u procentima. Takoerna osnovu broja radnih asova obavetavakorisnika na obavezu odravanja kod 500,1000 i 2000 asova ili nakon odreenogvremenskog perioda.

B-timer ne zahteva nikakvo spoljanjenapajanje i konekciju na sistemkompresora. Jednostavno je povezan na

telo ltera, uz pomo obujmice (elna) istoga je idealan kontrolni ureaj za mobilnekompresore, posebno za benzinske i dizelronilake modele.

B-timer se koristi iskljuivo kaokontrolni ureaj i ne oslobaakorisnika od dodatnog nadzora itestiranja kvalitete medicinskogvazduha lter sistema u skladu sastandardima za medicinski vazduh.

Ureaj se moe nabaviti u Deln

servisu sa prevedenim Uputstvomza rukovanje. Struno osobljevri ugradnju i kratku obuku zarukovanje ureajem.

Deln Servis, kontakt osoba: Alajica Boko; 063/538-760.

B-TIMER

Be, Austrija

Polovinom aprila 2005. godine, u Beu je organizovan kurs za servisererenomiranog proizvoaa kompresora BAUER POSEIDON. Tom prilikom Boko

Alaica, vlasnik DELFIN servisa je boravio u Austriji uspeno zavrivi obukuprema strogim standardima ovog vrhunskog proizvoaa kompresora.Ve due vreme ekali smo da doe do realizacije ovoga kursa, i kada se

prilika ukazala nisam se ni trenutka dvoumio. Kurs se sastojao iz teoretskog ipraktinog dela. Za teoriju je bila obezbeena savremena uionica sa svimnastavnim sredstvima, dok se praktini deo obuke odvijao u samoj fabrici. Nataj nain smo najbolje mogli da sagledamo sveneophodne detalje vezane za servisiranje ovihkompresora. elim da istaknem da je organizatoromoguio fenomenalne uslove za izvoenje kursa,a sam prijem je bio srdaan i prijateljski, ali u istovreme i izuzetno poslovan kae Boko Alaica.

Boravak u Beu Alaica je iskoristio i za sklapanjeugovora o zastupnitvu na prostoru Srbije iCrne Gore koje e se odnositi na servisiranjekompresora, prodaju novih modela, kao i rezervnihdelova i pratee opreme.

Meunarodna verikacija domaeg znanja

EVROPSKI SERTIFIKAT I BAUERZASTUPNITVO ZA DELFIN SERVIS


28/36

APNEA

RONILAKI SVET 1528

ZRENJANINCINAJBOLJI

Poslednjeg dana aprila i prvog dana majameseca 2005. godine u Petrovcu su se okupilinajbolji takmiari Srbije i Crne Gore, u ronjenjuna dah. Organizatori takmienja su bili ronilakiklubovi Hobotnica-Bar i Neptun-Mimoza Tivat,dok su suorganizatori bili RK Tuljani, RK Begeji Asocijacija Ronilakih Instruktora. Prvog dana, takmiari su se oprobali udisciplini Blue Jump. Ovaj, ni malo jednostavanvid takmienja najbolje su uradili takmiari iz RKBegej koji i imaju najvie iskustva u ovoj disciplini.Stoga i ne udi redosled na pobednikom tronu:1. Sinia Tei (Begej), 2. Ognjen Pea Tutorov(Begej), 3. Radoevi Boidar (Aquanaut-Podgorica) dok je u enskoj konkurenciji najboljabila Mirjana Gavrilovi (Begej). Drugi dan takmienja je bio rezervisan zanadmetanje u dubinskom ronjenju sa konstantnimoptereenjem (constant balast). Iako se oekivalanadmo domaih takmiara, pokazalo se dazrenjaninska kola ronjenja na dah, krupnimkoracima ide napred. Najdublje se spustio SiniaTei (41 metar). Drugo mesto je osvojio OgnjenPea Tutorov zaronivi na 34 metra, dok je treeplasirani bio Srdan Dragoslavi (31 metar) iz RKAquanaut-Podgorica. U enskoj konkurencijinajbolja je bila ponovo Mirjana Gavrilovi sadubinom od 29 metara. Ukupno gledano, takmienje je proteklo unajboljem redu, bez ikakvih incidenata a sudije

Aleksandar Karjuk i Goran Kauri su kvalitetnoobavili svoj deo posla. Za obezbeenje ronilacana maksimalnoj dubini pobrinuo se Petar Poua.Bazni brod je bio Downunder koji se pokazaoidealnim za realizaciju ovakvih takmienja.


29/36

Visok kvalitet usluge, maksimalna funkcionalnosti hedonistika lepota motorne jahte Downunder surazlog to ova ekipa nema konkurencije meu mobilnimronilakim centrima na crnogorskoj obali.

Gledajui ovaj brod na vezu u marini Bar, ovek se nemoe oteti utisku da gleda u ostvareni san. Jer, ta moevie trebati jednom ambicioznom roniocu, koji eli dohvatitinajskrivenije kutke podvodnog sveta, nego jedan ovakavbrod? Tanije, plovei ronilaki centar.

Downunder Resources LTD predstavlja jedan potpunonov nain uivanja u podmorju i avanturama koje ono nudi.Ovaj tim je specijalizovan za jednodnevna, viednevna inedeljna krstarenja sa ronjenjem. Ili moda i sa pecanjemna otvorenom moru? Zavisi od aniteta ...

Sve to je neophodno za zabavno i bezbedno ronjenjesmeteno je na samom brodu. Na jahti moe vie danaboraviti est ronilaca, uivajui u punom komforu koji onanudi. Postoji osam kabina, kupatilo, dva salona, prostranapramana paluba, zaklonjena krmena paluba i veomafunkcionalna zadnja platforma sa koje ronioci lako mogu uiili izai iz vode. Kapacitet za jednodnevna ronjenja je desetronilaca.

Motornu jahtu Downunder pokreu dva snana dizelagregata od 500 HP. Proizvedena je u Holandiji i preko svega

ima duinu od 16 metara. Plovi pod zastavom Sjedinjenih Amerikih Drava. Opremljena je sa dva rezervoara. Tank zagorivo je kapaciteta 5 tona, a u rezervoar za vodu moe statitona, ove ne moru, dragocene tenosti. Ukupni deplasmanbroda iznosi 35 tona. Od dodatne pomorske opreme tu suradar, sonar i GPS. Sjajna atmosfera je dopunjena kvalitetnimmuzikim ureajima, televizorom, DVD plejerom ...

Jahtom se upravlja preko dva odvojena komandna mostaod kojih je jedan zaklonjen u kabini, dok se drugi nalazina gornjoj platformi. Gornja platforma je centar logistikepodrke. Tu su smeteni kompresori za vazduh i nitroks,a posebno je praktino to to je pneumatska instalacijasprovedena na donju, krmenu platformu pa nema napornognoenja boca. Na gornjoj platformi je smeten i brzi gumeniamac marke Mercury sa motorom od 25 HP.

Sve u svemu, ovo je brod kojim se moe dospeti dobilo kog dela crnogorske obale, pa i dalje ... Osim sveganavedenog, Downunder se pokazao veoma praktinim ipouzdanim kao matini, bazni brod prilikom organizovanjaronilakih takmienja.

Dakle, kada podvuete crtu, pred vama je brod saluksuznim kabinama, prvoklasnom logistikom podrkom iljubaznom i iskusnom posadom. Ostaje vam samo da ronite,kao u snu ...

www.divemontenegro.comphone: +381 69 49 56 04

Lepo, kvalitetno, sigurno:

DOWNUNDER RESOURCES &HOBOTNICA DIVING CENTER


30/36


31/36

INICIJATIVA

RONILAKI SVET 1531

Zbog loeg nansijskog stanja u Srpskom ronjenjuto uzrokuje i lou organizaciju i upravljanje Savezom,napravljen je ovakav koncept predloga koji e se odnositi nasve ronioce u Republici, bez obzira kojoj asocijaciji pripadaju,a koji u naelu podrava dobar deo klubova i pojedinaca izronilakog okruenja.

Ideja je da ovom koncepcijom Saveza napravimoinstituciju koja e realno pomoi razvoju ronilakih aktivnostii ronilakog sporta u Srbiji.

Kako trenutno stvari stoje, SOPAS poseduje najvruliniju prepoznavanja u nadlenim institucijama Republike,stoga je predlog da se ta linija iskoristi za dobrobit svihronioca i klubova u Srbiji.

Prvi korak je da se izvri evidentiranje asocijacija,klubova, organizacija i pojedinaca koji se bave ronjenjemu Srbiji. Evidentiranjem se obezbeuje prepoznavanjesubjekta u pravnim osnovama za dalju komunikaciju.Omoguava se procena imovinskog i kadrovskog stanjakoje presudno pri konkurisanju za dobijanje kredita zaobnovu opreme i osnovnih sredstava. Takoe, omoguavase tana evidencija obuenih kadrova i kvalitet obuke to jepresudno za preporuku od strane Saveza polaznicima gdeda ponu ili nastave svoju dalju edukaciju. Omoguava setana evidencija klubova i takmiara koji ostvaruju rezultatei koji mogu konkurisati za dobijanje stipendija ili jednokratnepomoi. Dostupan je taan uvid u raspored i razvijenostronilakih aktivnosti na teritoriji cele Srbije, to omoguavaplansko razvijanje istih povoljnijim kreditnim aranmanimaili jednokratnom pomoi. Ima se uvid u organizacije kojese bave podvodnim radovima, kao i u kvalitet i standardopreme kojom iste izvode, pa shodno tome Savez istimamoe obezbediti kredit ili lizing za nabavku potrebne opremeili preporuiti udruivanje sa najbliom organizacijom uregionu.

Konkretno je pronaen nain za ostvarenje ovakvogplana u nansijskom smislu jer je napravljena strukturanansijske podrke za ovakvu ideju. Najvei deo prihoda ebiti ostvaren donacijama Privrednih organizacija u kojimasu prijatelji ronilakog sporta, manji deo e se ostvaritilanarinom. Ovakva struktura i uee svih koji se bavepodvodnim aktivnostima daje jak argument Savezu dakonkurie za deo sredstava koje e pridodati Ministarstvo.Finansijska lica i Banke koje su ukljuene u ovaj plan epruiti podrku za konkretne projekte u smislu kreditiranjaistih ili obezbeivanja lizinga u sluaju osnovnih sredstava.

Preporuka Upravnom Odboru Da sagleda svoju strukturu lanstva i eventualno izvri

zamenu kadrova koji nisu u stanju da isprate ovakvu

organizaciju koja zahteva veliku materijalnu i moralnuodgovornost. Sa obzirom da lanovi upravnog odbora trebarade bez nansijske nadoknade, isti bi trebalo da budunansijski nezavisni, u smislu da imaju prihode koji bi imobezbedili slobodu da se posvete upravljanju Savezom.Obaveza lanova upravnog odbora je da pored redovnihzadataka, konstantno ire mreu donatora ili na drugi nainpune budet Saveza.

Preporuka Nastavnoj Komisiji

Da uvrsti u svoje lanstvo sposobne Instruktore (izbilo koje svetske asocijacije) po regionalnom principu,iji bi zadatak bio da budu stalno na usluzi klubovima ilisamostalnim instruktorima u svom regionu.

Preporuka Sportskoj Komisiji

Da uvrsti u svoje lanstvo ljude koji su se pokazali idokazali u dosadanjem radu i organizaciji takmienja poregionalnom principu, iji bi zadatak bio da budu stalno nausluzi klubovima i takmiarima u svom regionu.

Preporuka klubovima i samostalnim instruktorima

Da do kraja tekue godine svoje poslovanje usaglaseza zakonom o sportu ili sa zakonom o preduzeima. topraktino znai da klubovi (udruenja graana) treba daobavljaju samo delatnosti koje su vezane za neprofitabilneorganizacije. Samostalni Instruktori ili klubovi koji naplaujuobuku kandidatima da svoju delatnost prilagode zakonu,to jest pravilu poslovanja u profitabilnim organizacijama ilizakonu o poslovanju pojedinaca preduzetnika.

Poziv

Pozivamo sve zainteresovane iz ronilakog okruenja kojivide sebe kao stalni kadar u ovakvom sistemu da se jave sapredlogom ili idejama. Svi koji konkuriu za neku funkciju ukomisijama iji su kadrovi plaeni za svoj rad, pored optihgeneralija treba da dostave u pismenoj formi svoje vienjefunkcije koju bi obavljali (sa pravima i obavezama) i okvirniiznos nadoknade za koju bi obavljali pomenutu funkciju.

Za sva obavetenja ili predloge i konkurisanje za neku

funkciju moete se informisati ili poslati putem e-mailSOPAS- a ili na e-mail [email protected] ili putem telefona u SOPAS ili na telefon +381 11 311 54 84,kontakt Petar Poua.

PREDLOG ZA PRESTRUKTURACIJUSOPAS-a U NAELU


32/36

SEAC SUB - MOSTAR

RONILAKI SVET 1532

SUBOTICASeminari su uvek bili dogaaji na kojima bi ljudi iz brane mogli

da razmene iskustva i uju novosti iz njihove struke. Tako je bilo7. maja, u Subotici gde je KPA Spartak bio organizator i domain

jednog ovakvog skupa. ore Branisavljevi je ispred domainapozdravio okupljene instruktore i ronioce naglasivi da je velikateta to instruktorska savetovanja nisu ea i da se nada da esubotiko savetovanje biti nastavljeno i narednih godina. Ueeu izlaganjima su izeli Petar Poua sa temom Opravdanostupotrebe nitroxa i aparata poluzatvorenog i zatvorenog kruga urekeativnom ronjenju, zatim Predrag Bajeti koji je izneo krauanalizu akcije vaenja autobusa potonulog u Tisi, Draen Valerijevdirektor SSI na prostoru bive Jugoslavije i ore Branisavljevikoji je komentarisao i objasnio inicijativu za rekonstrukcijuronilatva u Srbiji kao i ideju o udruivanju SOPAS-a i RSS-a.

Iako su sve teme bile jako interesantne, posebnu panju je privukla prezentacija Draena Valerijeva tokom koje jepredstavljena SSI (Scuba Schools International) jedna odnajmodernijih i trenutno meu najjaim kolama ronjenja u svetu.Oigledna je bila reenost da SSI u narednom periodu nastupi iu naoj zemlji, pa su se okupljeni instruktori i ronioci raspitivali osistemu obuke, crossover kursevima, administraciji i edukativnommaterijalu. Na savremen nain prezentovano je sve ta ovajsistem ronilake obuke nudi i u skorije vreme se moe oekivati

jo jedan takmac u ronilakoj utakmici.

SEMINAR RONILAKIH INSTRUKTORA

Svake godine sve ozbiljnije ikvalitetnije. Ova reenica najboljeopisuje ovogodinju ponudu i noviteteproizvoaa ronilake opreme SeacSub. Ve drugu godinu za redomovaj italijanski brend u saradnji sadistributerom za BIH, preduzeemBeuti SPORT organizuje okupljanjeznaajnijih ronilakih klubova i centarau cilju prezentovanja noviteta u svojoj

zaista bogatoj ponudi. Ove godine sastanku su prisustvovaliklubovi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske,Srbije i Crne Gore. Prezentaciju je vodila gospoa AlesandraKouli (regionalni direktor) uz pomo jednog od tehnikihdirektora u Seac-u gospodina Fabricia Baronia.

Utisak je da je najvei kvalitativni iskorak napravljen kodkompenzatora plovnosti, a zanimljiva je i kolekcija izuzetnokvalitetnih ronilakih noeva. To nikako ne znai da ostalaoprema zaostaje, ve naprotiv kod pomenutih delovakvalitet je toliko podignut da pomalo baca senku na ostatakopreme. Naime, modeli BCD-ja ICARO TEC, ICARO iPRO 2000 ADV plene nalnom obradom, funkcionalnoui kvalitetom materijala. Serija ronilakih noeva RIP je

napravljena od najvrih vrsta nerajueg elika, izuzetneotrine sa zadivljujuim tehnikim reenjima montae isigurnosnih sistema.

Ako se izuzme ocijelni deo prezentacije, sigurno je da jemostarski miting bio prilika za meusobnu razmenu miljenjakolega ronilaca iz bivih jugoslovenskih republika, kao i zadogovore o buduoj saradnji.

PREDSTAVLJENA OVOGODINJA KOLEKCIJA


33/36

U AKCIJI

RONILAKI SVET 1533

SCUBA DIVING TEAM SVET RONJENJARONJENJA TOKOM CELE GODINE!

Ronilaki klub SDT Svet Ronjenja je jedan od retkih

klubova koji ima akcija tokom cele godine. Kontinuiranaobuka i teninzi rezultiraju sve veim brojem zaljubljenika u podmorje. U narednim redovima prikazaemo samo nekeod njih.

Poslednjih dana decembra prole godine Ivana Orlovi(OWSI), Janez Kranjc (AI) i Dragan Jovovi (DM) su saostalim klubovima uestvovali u kienju jelke pod vodom, na

jezeru Ada Ciganlija. Iako je voda bila svega 4 C ronjenje jebilo fenomenalno, a lanovi SDT Svet Ronjenja za narednugodinu najavljuju dolazak u znatno veem broju.

Poetkom februara zavren je kurs za PADI AdvancedOpen Water Diver. Ronioci su veoma uspeno savladaliteoretski i posebno praktini deo obuke. Ovo je prvageneracija ronilaca u naem klubu koja je zavrila ovajstepen obuke prema PADI AOWD programu.

Svoje vatreno/vodeno krtenje su tokom ove ekskurzijeimali i dive masteri koji su obuku zavrili u naem klubu.Kurs su uspeno poloili Dragan Jovovi, Uro Risti,Dragan Gagi, Predrag Jovanovi, Milo Jovanovi i DejanRomevi. Iako dolaze iz razliitih klubova, a i ronilakihkola sa velikim oduevljenjem i entuzijazmom su prihvatilii savladali PADI program obuke, stekavi na taj nain svojuprvu profesionalnu ronilaku kategoriju.

Uskrnje ronjenje za Prvomajske praznike. Trenanaronjenja naeg kluba se sa majskim danima uvelikozahuktavaju. I ove godine smo izabrali akvatorij od uvaleJaz pa sve do Rta Platamuni i crkvice Sveti Nikola. Poto sunam vremenski uslovi ili na ruku, ostalo nam je samo dauivamo u lepoti crnogorskog podmorja.

Ronjenja su svakodnevna na jezerima Srbije: AdaCiganlija, Bela Crkva, Kovinska ljunkara ... gde nai roniocistiu dragocena iskustva.

Scuba Diving Team SVET RONJENJA vas poziva da namse pridruite u narednim ronilakim akcijama. Ukoliko stepoetnik zavrite neki od kurseva po PADI programu (OWD, AOWD, RD i DM), a ako ste ve iskusan ronilac krenite sanama u nove ronilake pustolovine (Crnogorsko primorje,Crveno More, kontinentalna jezera Srbije ...)!

Info:+ 381 63 84 85 985, + 381 63 77 06 670

e-mail: [email protected]


34/36

TRENING

RONILAKI SVET 1534

Na sportskom centru Strelite ve vie oddvadeset godina se okupljaju svi oni iji sportoviimaju zajedniki imenitelj: vodu. Naravno, re je opanevakim bazenima koji posluju u okviru JKPMladost iz Paneva. Dolazak kupaline sezonesmo iskoristili da popriamo sa upravnikom bazenagospodinom Maksimovi Milentijem.

U naem sportskom centru postoje tri bazenaod kojih je jedan otvoreni olimpijskih dimenzija idva zatvorena. Veliki zatvoreni bazen je 25 metaradugaak a 17 irok, dok su proporcije malog 12

puta 7 metara. Ovi bazeni rade poslednjih dvadesetgodina i moemo se pohvaliti da iz godine u godinusve vie podiemo kvalitet naih usluga. Po kvalitetuvode spadamo u sam vrh bazena u Srbiji. Da to nijesamo slovo na papiru govore rezultati analiza vodekoje tri puta nedeljno sprovode strunjaci Zavodaza zatitu zdravlja. Ako dodamo da nai zaposleni,svakodnevno, dodatno proveravaju vodu, nemarazloga da ne budemo sto procentno sigurni uispravnost vode na naim bazenima. Za punjenjebazena se koristi vodovodska voda koju tretiramosa 0,4 % hlora po kubiku.- kae upravnik bazena

Maksimovi Milentije Maksa za RONILAKISVET. Zanimljivo je da se kompletna voda proltriradva puta dnevno. Temperatura vode je 25.5 C.

Na bazenima je uvek ivo i moemo rei da jeangaovan od jutra do mraka svakoga dana, osimponedeljka koji je dan rezervisan za odmor vode.Dan poinje sa jutarnjim treninzima raznih sportskihklubova. Smenjuju ih termini za rekreaciju graanakoji traju do poponevnih sati, kada se u bazen vraajusportisti. Na bazenu se rekreiraju i deca ometenau razvoju, kao i deca sa posebnim potrebama. Odklubova su redovni plivai, vaterpolisti, ronioci,

veslai ... kola plivanja sa svojim programom zaobuku neplivaa ima oko pet ciklusa godinje. Ovajprogram obuhvata sve uenike drugog razredaosnovnih kola.

Jedna od novina na panevakom bazenu jemogunost organizovanja roendanskih proslava uokruenju malog ili velikog zatvorenog bazena, uzobavezno prisustvo bazenskog spasioca.

Planovi uprave bazena su veoma ambicioznii veliki. U narednom periodu uradie se obnovakompletne hidroizolacije korita bazena, zatimnabavka robota za usisavanje dna, specijalna

maina za ienje ploica i jo puno toga ... Namaostaje da saekamo realizaciju ovih zaista dobrihambicija i da tada jo vie uivamo u korienjupanevakih bazena.

PANEVAKI BAZEN OAZAPLAVETNILA

Vizija i entuzijazam - Maksimovi Milentije, upravnik panevakog bazena


35/36


36/36

svet ronjenja dec_2005

Documents