svet ronjenja jul_2011

8/21/2019 Svet Ronjenja Jul_2011

1/19


2/19

Impresum:

Izdava:PRINT ART, PanevoGlavni odgovorni urednik:Janez KranjcZamenik glavnog urednika:Dragan GagiTehniko ureenje:Ivan Bilikov - BiliLektor:Svetlana irkoviPrevod:Tijana Nikoli - TidaElektronsko izdanje:Dragan Luki DraganeLUmetniki savetnik:Nemanja Smiiklas

tampa:SAVPO d.o.o, Stara PazovaSaradnici:Milorad ukni, Boana Ostoji, Zoran Radoji, JelenaVukosavljevi,

Aleksandra Komarnicki iri, Boban Baranjin, DraganGagi, eljko Dragutinovi, Marija Jevtovi,Gordana Karovi, Mladen Milojevi,i Duan Varda.

Kontakt:[email protected]+381 63 770 66 70

Naslovna strana:foto: Ivana Orlovi Kranjc, Send Tiger Shark Turkuazooakvarijum, Istanbul

CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna bibliotekaSrbije, Beograd

RONILAKI SVETISSN 1452 - 1091COBISS.SR - ID 123507980

asopis Ronilaki Svet se delimino finansirasredstvima iz budeta Republike Srbije - Ministarstvoomladine i sporta

januar / jul 2011. Ronilaki svet 3


3/19

Ronilaki svetjanuar / jul 2011. januar / jul 2011. Ronilaki svet 5

AKCIJA CISCENJA PODVODNOG DELA JEZERAADA CIGANLIJA

Na Adi Ciganliji odrano jepodvodno cicenje Savskog je-zera, koje tradicionalno, vec ce-tvrtu godinu organizuje SOPASsa Komisijom za sport i okolinuPredsednitva OKS u saradnji saJP Ada Ciganlija i GradskimSekretarijatom za zatitu ivotnesredine.

Osnovna ideja akcije je da sepodigne svest drutva o potrebi za-tite ivotne sredine, posebno rekai priobalja i da se javnosti skrenepanja na loe navike nepropisnogbacanja dubreta.

Akcija cicenja realizovana jesaradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, Ministarstvom za ivotnuedinu i prostorno planiranje, Savezom ronilaca Srbije (SOPAS), MUP-

m Srbije (ronilacke jedinice), Vojskom Republike Srbije i Gradskimekretarijatom za zatitu ivotne sredine.

Otvoreno prvenstvo Srbije u podvodnimetinama

Takmienje je odrano u Somboru 17.04.2011. godine sa poetkom u3.00 asova. Sudije na takmienju su bile uvak Zlatko i Gulaci Tibor, aelegat Saveza Bajeti Miodrag. Nastupile su sledee ekipe: DPA SOMBORombor, KPA BELA CRKVA Bela Crkva, RK DANUBIUS-SPASILACovi Sad i KPA SPARTAK Subotica.

Postignuti su sledei rezultati:U mukoj konkurencijiprvo mesto je osvojio ronilaki par Jovi Milan

Zeli Goran( DPA SOMBOR) sa vremenom 7:59,34 (800 bodova).Drugoesto je pripalo ronilakom paru Aleksandar Stoli i Kuli Vladimir (DPA

SOMBOR) sa vremenom 8:53,50 (571 bod), dok su trei bili ronilaki parliver Jankovi i Aleksandar Peji (KPA BELA CRKVA) sa vremenom

0:38,19 (394 boda).U enskoj konkurencijiprvo mesto je osvojio ronilaki par Marijana

Mijatovi i Vladislava Dudu kovi (DPA SOMBOR) sa vremenom 16:13,0007 bodova). U ekipnom plasmanu prva je bila ekipa DPA SOMBOR,uga KPA BELA CRKVA i na treem mestu RK DANUBIUS-SPASILAC.

odvodni hokej - Beograd Open 2011U subotu 16.04.2011. na bazenu Tamajdan u Beogradu, u or-

anizaciji ronilakog kluba Calypso, odrao se veliki meunarodniurnir u podvodnom hokeju Beograd Open 2011. Od ekipa koje su

prijavile uestvovale su: domaa ekipa Calypsa, Panevo, Calypsoouth, Ljubljana, Calypso novice, Sisak i neizostavna i jaka ekipasijeka. Kako je bilo na samom bazenu Ta svedoili su i mnogo-

rojni gledaoci koji su doli da podre svoje takmiare koji su na lepsportski nain prezentovali ovu jako zanimljivu i sve popularnijuru. Najzanimljivija utakmica turnira je bila izmeu domae ekipealypso i ekipe Osijeka koja je na kraju zavrena tesnim rezultatomd 1-0 u korist ekipe Calypso.

Poredak ekipa je sledei:1. CALYPSO2. OSIJEK3. SISAK4. CALYPSO YUTH5. LJUBLJANA6. PANEVO7. CALYPSO NOVICE

Redovna godinja i izborna Skuptina SOPAS-aSkuptina saveza odrana je 07.05.2011. godine u Beogradu (Hotelu

Moskva) sa poetkom u 11.00 asova. Pre poetka rada PredsednikSaveza Boana Ostojic predloila je radno predsednitvo i verifikacionukomisiju. U radno Predsednitvo izabrani su Zoran Radoji (predse-davajui), Slavko Makara i Ostoji Boana. U verifikacionu komisijuizabrani su Jovan Petrovi, orde Branisavljevi i Predrag Radifkovi.Verifikaciona komisija je utvrdila da Skuptini prisustvuje 27 klubova sapravom glasa. Klubovi sa pravom glasa su: Kalipso, andarmerija, arks,Kruevac, Sebastijan, Hidroarheolog, Mehuric, Big blu, Vogi, URS, AkvaMont, Delta, Nemo, Zastava Kragujevac, Sub, Pirot,KPA Kragujevac,Svet Ronjenja, Panevo, Eksplorer, Dip Star, KPA Beograd, Spartak,Danubijus Spasilac, Sombor, Bela Crkva , Begej Zrenjanin i RK Vikingiz Krusevca. lanarinu Savezu za 2011. godinu do 01.05.2011. godineplatilo je 27 klubova. Na osnovu iznetog konstatuje se da Skuptinskeodluke se donose punovano.

Vezano za izbor predsednika Saveza predsedavajui je konstatovaoda je samo Ostoji Boana podnela kandidaturu za izbor. Na licu mestaBajeti Miodrag je predloio kao kandidate za Predsednika SavezaVali Gorana, Peraevi Dragana i Goluba Maria. Slobodan Pani

je predloio kao kandid ata Petrovi Jovan a. Pre glas anja predstavni ciSPAV-a zatraili su da kandidat za Predsednika iznese svoj predloglanova Upravnog odbora Saveza. U smislu iznetog isti zahtevaju dau Upravni odbor Saveza budu predloena najmanje dva kandidataiz SPAV-a. Nakon diskusije glasano je za kandidata koji je blago-

vremeno podneo kandi daturu te je doneta odluk a o i zboru OstojiBoane za Predsednika Saveza sa 23 glasa ZA i 2 glasa PROTIV. Bo-ana Ostoji je predloila sledee lanove Upravnog Odbora Saveza:Zoran Radoji, Golub Mari, Jovan Petrovi, Predrag Radifkovi,Valerije Ljubii i Milorad ukni. Predlog Ostojic Boane usvojen jesa 18 glasova ZA i 9 glasova PROTIV.

Kompletan zapisnik sa Skuptine moete pogledati na linku:http://www.sopas.rs/Zapisnik.pdf

Ove godine UR S slavi svoj e trdeset i roenda n.Po-vodom ov og jubi leja posetili smo da nanjeg predsedni kakluba Zorana Radojia, dugogodinjeg ronilakog in-

struktora, i u klupskim prostorijama popriali o prolim vremenima.URS je osnovan 30. 09. 1971. godine. Idejni tvorac je bio Zoran

Foti Foa, koji je sa Draganom Karleuom i Slobodanom Paniem

praktino i osnovao klub.Za sve ove godine obue-no je vie od 3000 hiljaderonilaca, od kojih je ak34 instruktora. U jednommomentu URS je ima o472 zvanina lana, to do

sada nije zabeleeno ni ujedn om d rug om r onil a-kom klubu. Zanimljivo jeda su instruktori koji vodemnoge beogradske klubove(Amfora, Calypso, Vogi,Hidroarheolog, Aquamont,Triton, Nautilus i Sub) po-tekli iz URS-a.

U ceo poduhvat smokrenuli potpuno sami. Uto vreme nabavka opreme

je bila veliki probl em, takoda smo u jednom periodu i sami pravili opremu i to regulatore,maske... Klub se izdravao izvodei podvodne radove i zaraeninovac je korien za nabavku savremene opreme. To vreme e ostatiupameno po velikom entuzijazmu lanova kluba. Pratili smo zbi-

vanja u sve tu, a li i stica li v lastit a roni laka iskust va. D rava nas j epomogla u periodu 198085. godine, a 1977. godine dobili smo nastalno korienje prostorije u zgradi Beogradske kapetanije, gde seklub nalazi i danas.

Pored mnogih poduhvata koje su izveli lanovi kluba izdvajajuse vaenje autobusa iz Neretve, automobila iz jezera Kokin Brod,helikoptera iz Save i spektakularna akcija podizanja lokomotive izPotpekog jezera. Dolaskom Boidara Lekia na elo URS 1976. go-dine dolazi do velikog uspona i ekspanzije kluba. Tada su poeli saradom komercijalni ronilaki centri u Puli, Dubrovniku, Budvi, Boluna Brau i Perazia Do kod Petrovca, koji su jako dobro funkcionisali.Zahvaljujui saradnji sa Dalmacija turistom i Jugotursom dolo je do

velike ekspanzi je tur istiko g ronjenj a. I tako sve do 1991. k ada s ezbog poznatih politikih dogaaja cela pria zaustavila.

Takoe, URS je organizovao sve vrste ronilakih takmienja nanivou stare Jugoslavije. U naim redovima je bilo dravnih rekorderai reprezentativaca, a posebno bih istakao da je uveni fotoreporterTomislav Peternek takoe bio ronilac i podvodni fotograf u naemklubu, koji je organizovao i prva takmienja u podvodnoj fotografijina ovim prostorima.

Sada, kada proslavljamo 40 godina kluba, mi se seamo i naihdrugara koji rone nebeskim morima: Foe, Duleta, Ine, Boe, ore,Milana, Baneta, Kokice i Lekia. Danas, u klubu je aktivno devetinstruktora koji uprkos nedostatku mora i disperziji lanstva i daljenastavljaju da sprovode podvodne aktivnosti i ciljeve URS-a kaeZoran Radoji (CMAS M3, PADI OWSI), predsednik URS-a.

www.sopas.rs

J

URS

40 godina ronjenja

Vesti iz SOPAS-a

Osniva - Zoran Foti Foa Zoran Radoji


4/19

Ronilaki svetjanuar / jul 2011. januar / jul 2011. Ronilaki svet 7

Nemo AirIntegriite svoj podvodni svet

Nemo Air dovodi vas korak blie savrenstvu. Ovaj model karakteriedobro poznati iroki displej, koji je pregledan u svim uslovima, i merenje

potronje disajnog medijuma. Merei va bottom time na osnovu vaepotronje, dozvoljava vam da bezbrino i to due uivate u podvodnomsvetu. Kretanje kroz menije je jednostavno (3 dugmeta), a veoma lako senadograuje i kompas. Isporuuje se sa torbom koja ga uva od oteenja.Maksimalna dubina oitavanja je 150 metara, a u memoriju staje 36 satironjenja. Poseduje indikator stanja baterije, koju po potrebi moete samizameniti.

EOS 3oetak nove ere

EOS 3 zapoinje novu eru kada su u pitanju podvodne lampe. Ovosnana i kompaktna ronilaka lampa sa high power 3W mono ledalicama, koje daju neverovatno osvetljenje od 7.000 lux, sa fokusom

d 200 mm dijametarskog hot sopta. Temperatura boje od 6.400 kelvina.utonomija je pet sati besprekornog rada sa 8 standardnih AA baterija.aljiv izbor materijala omoguava ovoj lampi da dostigne dubinu do00 metara. Maresovi konstruktori su vodili rauna o dimenzijama,ko da EOS 3 staje u dep vaeg kompenzatora plovnosti.

IsotermPovratak u budunost

Isoterm je poznat irom sveta kao pionir koncepta polusuvog ronilakog odela. Nastavljajui legendarnuliniju, proslavljamo postignut uspeh iz proteklih 60 godina sa sledeom Isoterm generacijom. Dizajn vue ko-rene iz 80-tih godina. Dupla kupasta konstrukcija, modifikovano mesto tizip rajsferulsa zajedno sa najboljimneoprenom ini ovo polusuvo odelo p onovo ikonom. Debljina: 6,5 milimetara.

BCD Prestige MRS Plusez kompromisa

Inovacija kod Prestige je kompletno nova vazduna vrea napravljena od kordure.vaj model je pre svega udoban, sa velikim kapacitetom podizanja. Mnogobrojni detalji

kazuju na njegov fenomenalan izgled i funkciju. Tu pre svega mislimo na integrisane mrsus tegove, trim weight depove za fino balansiranje, robusni samar sa drkom i ostale

rednosti koje do sada niste iskusili. Izrauje se od kordure 1000 i teak je 4,4 kilograma.

Mares noviteti

011 32 22 32 , 063 309 [email protected]


5/19

januar / jul 2011. Ronilaki svet 9 Ronilaki svetjanuar / jul 2011.

pogled na ove predatore duine oko 3 metra ini svako dodatno pitanjesuvinim. Sutina je ruke pored tela, plivaj uz dno, nemoj ajkuli presecatiputanju kretanja i ne diraj je. Ako krene ka tebi, propusti je jer verovatnospava. andor je sa ovim ajkulama napravio preko 500 zarona bez ikakvogincidenta. etvrtkom ih hrani iz ruke, to je posebna predstava za posetioceTropicariuma. Mi smo ronili u subotu.

Meu ajkulama

Opremili smo ronilake setove i spustili ih do ivice akvarijuma. Turistikoji su se u meuvremenu okupili u velikom broju nisu ni slutili da e uskoroetiri ronioca sii meu ajkule. Sedeli smo na ivici, sa nogama u vodi, doksu siluete velianstvenih riba promicale ispod nas. U sledeem trenutkusmo bili u vodi. Plivali smo po povrini domesta predvienog za zaron. andor je daoznak i poeli smo da se sputamo ka dnu.Ajkule su kruile svojim zamiljenim pu-tanjama, a mi smo lagano zaranjali izmeunjih. Dotaknuvi dno akvarijuma, malosmo se primirili da se ajkule naviknu nanas, a i mi na njih. Sva naa panja bila jeusmerena ka njima, tako da su velike kirnje,tune, mante i zubaci bili u drugom planu.

Jata radoznalih riba su nas okruila i esto potpuno onemoguavalafotografisanje i snimanje. Posetioci akvarijuma su nas radoznalo i sa neve-ricom posmatrali sa druge strane stakla. Osetili smo se kao deo postavke.Divemaster andor nam je rekao da obratimo panju na zube ajkula kojiim povremeno ispadaju na dno akvarijuma. Ako ih pronaemo, moemoih zadrati za uspomenu. Pronali smo tri zuba send tiger shark-a, koji suupotpunili nau kolekciju. Vreme je brzo proletelo i u 45. minutu krenulismo u izron. Naravno, Ivana je ostala koji minut due da sa povrine vodenapravi jo koji snimak.

Prepuni utisaka prepriavali smo zaron, koji e zauzeti posebno mestou naim ronilakim uspomenama. Za one koji su ljubitelji ajkula, ovo jeneto to se ne sme propustiti.

U Istanbulu meu ajkulama

Ohrabreni lepim iskustvom iz Budimpete odluili samo da napravimo

korak dalje. U maarskom Tropicariumu smo saznali da je svega mesecdana pre naeg dolaska menader akvarijuma bio Predrag uri, nae gorelist. Poslovna ponuda je Predraga odvela u Istanbul, gde se nalazi jedanod najveih evropskih akvarijuma Turkuazoo. Vrlo brzo stupili smo ukontakt i dogovorili datum posete ovom vetakom habitatu.

Na put dug 2.000 kilometara krenulismo u rano jutro 4. 3. 2011. godine. Kadasmo stigli na srpskobugarsku granicukod Dimitrovgrada, dok smo obavljaliprocedure oko ATA karneta, carinik koji

je uo gde idemo zabrinuto je prokomen-tarisao: Au, bate, nemoj da se vraate ukomadii!. Nasmejani ovom primedbomnastavili smo dalje kroz Bugarsku, koja je

jo jednom potvrdila epitet zemlje sa prete-rano revnosnim i nepodmitljivim saobraajnim policajcima. Ulaskom uTursku odahnuli smo i nastavili putovanje brzim autoputem. U veernjimsatima stigli smo u Istanbul, grad od preko 17 miliona stanovnika. Iakose radi o zaista ogromnom gradu, lako smo pronali na smetaj, koji senalazio u turistikom kvartu Sultan Ahmet. U neposrednoj blizini su bilei glavne atrakcije Istanbula Aja Sofija i Plava damija. Nakon kraeg od-mora krenuli smo do grada na turski aj, crno efes pivo ili ve ta ko voli...Po povratku u smetaj zaspali smo, nestrpljivo oekujui sutranji dan.Jutro je donelo lepo vreme. Imali smo sree i na ulicama nije bilo uobiajeneguve, pa smo brzo i jednostavno stigli do velikog oping mola Forum,

Ronjenje uakvarijumima

Ronjenje u vetakom okruenju stie sve vie prista-

lica, a mogunost za takvim ronjenjem postoji u ze-

mljama koje razvijaju sisteme velikih akvarijuma.Da liu pitanju trend, moda, potreba ili privilegija, odluili smo da proverimo

a licu mesta: u budimpetanskom Tropicariumu i istanbulskom Turkua-oo. Vetaki habitati, kako ih jo nazivaju, najee su smeteni u okviru

blizini velikih oping centara kroz koje svakodnevno prolazi veliki brojudi. Predstavljaju relativno veliku investiciju i najee su u vlasnitvue investitora. Takoe, ukoliko se dobro vode i pored velikih trokova

ipak ostvaruju i veliku dobit. U dananje vreme ovo je najbolji nain daljudi pokuaju da shvate svu kompleksnost i vanost ouvanja ivota umoru. Ovakvim pristupom se razbijaju predrasude o stranim morskimnemanima, krvolonim ajkulama i otrovnim morskim biima koja vreba-

ju oveka. Meu najpoznatijim akvarijumima u svetu su Sea World (SanAntonio, Texas USA), LAquarium (Barselona, panija), Acquario di Ge-nova (Italija), Two Oceans (Kejptaun, Juna Afrika) kao i britanski lanacakvarijuma Sea Life

Tropicarium, Budimpeta

Egzotina tropska oaza u srcu Budimpete. ine je terarijumi, slat-kovodni, tropski i morski akvarijumi, ptice slobodno lete iznad glavazadivljenih turista, a centralna taka je, bez sumnje, akvarijum od milioni po litara morske vode, ija je temperatura 21 stepen. Ovaj nesvakidanjiobjekat deli stakleni tunel duine 14 metara u kojem posetioci bukvalnoetaju meu ajkulama, mantama i ostalim ribama. Akvarijum je dubok 4metra, a ukraen je vetakim grebenima i stotinama riba, koje ostavljajuneverovatno snaan utisak. Usred panonske ravnice dom su nale sandtiger shark, leopard shark, lemonshark, reef shark, guitar shark, sve ukupnoosam ajkula.

Tano u zakazano vreme sreli smo se sa andorom (Padi Divemaster),koji nam je bio domain i vodi na ovom nesvakidanjem ronjenju. Nakonunoenja opreme, krenuli smo u kratak obilazak samog Tropicariuma.Bilo je jo uvek rano za obine posetioce. U neprirodnom miru smoposmatrali akvarijume. andor nas je doveo do velikog staklenog zida, saije druge strane dostojanstveno plivaju ajkule. Dok nas je zasipao optiminformacijama, kao hipnotisani smo gledali u akvarijum.

U realnost nas je vratio brifing za zaron. andor nam je objanjavaogde emo ui u vodu, ka ko emo zaroniti, kako da se kreemo. Posebnonam je skrenuo panju da se send tiger shark ne smeju dirati i maziti. Jedan

Predrag uri je rodom iz Beograda (1958), oenjen je Bre-dom, sa kojom ima sina. Po zanimanju je ekonomista, koji je uakvaristiku uao iz hobija. Za oveka ne postoji nita lepe kadaradi posao koji voli i kada mu je nebitno radno vreme i trud kojiulae. Iza njega stoje uspeni akvarijumski projekti u Dubaiju, Bu-

dimpeti i Istanbulu.

Dodirni krabu!Iako izgledaju kao da su ispale iz nekog nauno-fan-

tastinog filma, atlanske potkoviaste krabe (AtlanticHorseshoe crab) su krajnje bezopasna stvorenja. Za njih

je napravljen specijalni bazen u kome se mogu posma-trati i po elji, uz nadzor strunjaka i dodirnuti.


6/19

januar / jul 2011. Ronilaki svet 11

u kome je smeten akvarijumski kompleks Turkuazoo. Nali smo se saPredragom i zabava je mogla da pone. Poto smo stigli u 8.30, imali smoprivilegiju da akvarijum pogledamo na miru, bez prisustva ostalih pose-tilaca. Kada su nam se slegli prvi utisci, seli smo da popriamo sa naimdomainom. Saznali smo da je Turkuazoo sastavljen iz nekoliko celina. UFreshwater zoni nalaze se ribe iz plutajuih uma Amazona, jezera Malawi uAfrici, reka Orinoko i Mekong. Najzanimljivije su pirane, zatim mata matakornjae i razne vrste somova impozantnih veliina. Na drugom nivou suakvarijumi koji doaravaju Coastal Cliff. Ovde su glavne zvezde commonstingray kao i manje vrste ajkula kao to su brown banded bamboo shark,smouth-hound shark i zebra bullhead shark. Na ovom nivou je i ivi svetCrnog mora. Glavna atrakcija su velike jesetre. Slede akvarijumi sa ivimsvetom Mediterana (polja posedonie i duboke vode), zatim Karipsko more,ivi svet peina i poseban akvarijum sa Anemonama Finding Nemo.

Glavni akvarijum

Ipak, ono zbog ega smo prvenstveno doli u Istanbul je takozvaniMain Tank, akvarijum od oko 4 miliona litara morske vode. Maksimalnadubina je 5 metara, a prosena 3,2 metra. Temperatura vode je 24 stepenaCelzijusa. Podeljen je u nekoliko sekcija, pa na ronjenju moete videti vetakikoralni greben, brodsku olupinu i ostatke rimskog hrama i amfiteatra. Tu

je i tropska zona u kojoj su vrste koje naseljavaju Great Barier Reef i IndoPacific Reef. Veoma je interesantan akrilni tunel duine 80 metara kroz kojiide pokretna traka, tako da posetioci jednostavno mogu da stoje i uivaju ufascinantnim prizorima koji su dostupni samo nama roniocima. Takoe,impresivna je i panoramska soba sa ogormnim prozorima. Nas su najviezanimale ajkule. Tokom ovog ronjenja mogli smo da vidimo send tiger,whitetip reef shark, nurse shark, zebra shark, giant guitar shark i leopardshark. Ronilo se u dve grupe i zaron je naravno proleteo. Za razliku od

Budimpete, reim ronjenja je ovde mnogo liberalniji. Zbog veeg prostoraajkule se ovde uglavnom sklanjaju, ali smo ipak imali nekoliko bliskihsureta. Ovakva ronjenja omoguavaju bolje razumevanje ovih neverovat-nih riba i otklanjaju iskonski strah koji ovek osea prema njima. To senajbolje ogledalo u zauenim izrazima lica posetilaca akvarijuma, koji sunas gledali sa druge strane stakla. U svakom sluaju, jo jedno dragocenoiskustvo u ronilakoj karijeri.

tekst Janez Kranjcfoto Ivana Orlovi Kranjc

0 Ronilaki svetjanuar / jul 2011.


7/19

2 Ronilaki svetjanuar / jul 2011. januar / jul 2011. Ronilaki svet 13

IVOTU

RITMUMORA

Kada jednom doplove do svoje podmorske luke,

nerado je menjaju, raire svoja paperjasta jedra,

njiu se i uivaju u ritmu mora.

Klasa Crinoidea obuhvata najstarije predstavnike bod-

ljokoaca.Re crinoideapotie od grke rei krinonkoja znailjiljan i eidos nalik. Predstavnici ove klase su morski krinovi i

eraste zvezde, a pria o njima sledi.Ove ivotinje pojavile su se tokom donjeg ordovicijuma. esto itave

ojeve krenjaka iz paleozoika grade upravo ljuture ovih ivotinja. Velikiorfoloki diverzitet tadanjih vrsta podrazumevao je prilagoenost speci-

nim stanitima i podmorskim uslovima ivota, pa slui za biostratigrafiju.vo su ivotinje koje su u prolosti bile znatno brojnije. O ovome svedoeihovi brojni fosilni ostaci (opisano je preko 5.000 fosila).

Kao i ostali bodljokoci (morski jeevi, zvezde, krastavci i sl.), ova biave iskljuivo u moru, i to u plitkim vodama, ali ima i onih koji preferirajuuboke vode abisala. Neki podaci govore da ima predstavnika koji ive naubinama od oko 6.000 metara.

Vrste koje spadaju u takozvane morske krinove su one sa drkom, doku peraste zvezde ili komatulidi forme bez drkei ima ih oko 600 vrsta.o nekim autorima, peraste zvezde uglavnom pripadaju jednom reduomatulida, dok ih drugi dele u vie. Najvie ih ima od Indijskog okeanao Japana i tu je rod Tropiometra najzastupljeniji. U Jadranu je se najeeee rodAntedon.

Klasa Crinoideaobuhvata vrste koje mogu provesti ivot privre-e za podlogu svojom aboralnom stranom (pa kaemo da su to sesilnirganizmi), ali i one koji se kreu. Kod sesilnih oblika ove klase teloni drka-stabljik a, aica u kojoj se nalazi telo i pet krakova. Kraciproteu iz centralne strukture nalik ai. Veini vrsta drka slui za

idrenje na podlogu (morsko dno i sl.) preko razliitih struktura kojeogu biti korenolike, kukolike i sl. Kraci se esto u samoj osnovi granajudva dela, tako da ih ima ukupno deset, ali kod nekih vrsta oni se mogu

i dodatno granati, pa ih ukupno moe biti vie. U svakom kraku nalazi seproduetak celoma, nervnog sistema, vodnog vaskularnog (ambulakral-ni) i reproduktivnog sistema i nosi ambulakralni kanal, koji je oivienprstolikim noicama (produetak vodnog vaskularnog sistema), koje sekoriste u hranjenju i disanju.

Govorei uopteno peraste zvezde imaju usta okruena kracimaza hranjenje, crevo u obliku slova U i analni otvor na istoj strani sausnim. Kao i ostali srodnici tipa Echinodermata(bodljokoaca), oneimaju petozranu simetriju, cevaste noice i spikule u koi. Kao iClass Ophiuroidea(morske zmijuljice), peraste zvezde imaju tanke,dugake i fleksibilne ruice. Slobodno moemo primetiti da su oveperaste zvezde daleko spektakularnije od morskih zmijuljica (uzduno potovanje istih).

Ako reimo da se malo vie pozabavimo ivotom peraste zvezdemoramo krenuti od poetka. Mala perasta zvezda u poetku ima petruica, a kasnije dolazi do grananja u samoj osnovi aice, pa oveperaste dame imaju obino mnogo vei broj ruica (naravno, uvekdeljiv sa pet). Najee imaju bar deset ruica, ali se desi da imajui do osamdeset, a neke ak i dvesta. Ruice, tj. krake, grade spikulekalcijum karbonata koje su dobro zglobljene i dre se zajedno kaozupci na lancu bicikla. Du celog k raka postoje fini nizovi malenihprstolikih struktura (pinule), i upravo one daju ovim zvezdama perastili paperjast izgled. Svaka pinula je zglobljena i ima ljeb na sredinikoji se prostire du itave ruke. ljebovi su oivieni cevastim noicamakoje formiraju sluz. Cevaste noice nemaju ulogu u kretanju ivotinje,kao to to imaju cevaste noice morske zvezde, ve slue za sakupljanjeestica hrane i disanje. Pinule koje se nalaze pored usnog otvora titeusta i odravaju tu oblast istom.

Peraste zvezde hrane se pasivno, hvatajui ruicama (koje se moguizduiti) malene organizme koje im nanosi strujanje morske vode,pa moemo rei da se ove lepotice potpuno oslanjaju na spoljanjiambijentalni pokret vode prilikom hranjenja. Ruice mogu formiratiravnu lepezu ili mogu biti blago savijene ka unutranjosti, i nalikujusatelitskoj anteni. Neke ruice se delimino mogu i uvui. Na ruicamaprekrivenim mukusom (sluz) cevaste noice sitne (komadaju) jestveestice i pomou ljeba i pinula ovi zalogajii se polagano kreu do usta.

Ako ba elimo da detaljiemo, moemo rei da se hrane na sledeinain: svaki peroliki krak koji polazi iz centralnog dela tela ima otvorenambulakralni ljeb, koji je oivien prstolikim cevastim noicama, kojeine terminalnu ekstenziju vodenog vaskularnog sistema (cilijatnimambulakralnim noicama). Najdua noica dugaka je izmeu 0,43i 0,85 milimetara i prenosi estice hrane u ljeb. Kada struja vodenanese hranljivu esticu, najkraa noica umotava je u sluz i tran-sportuje ka ustima. Usni otvor nalazi se u centru oralne strane aice.Usta peraste zvezde okrenuta su ka gore i mogu biti u centru diskaili pomerene vie na neku stranu. estice hrane veliine su od 50 do400 m. Ishrana podrazumeva obilje protista, larve invertebrata, malerakove i estice detritusa. Veina perastih zvezdica hrani se nou, dokdan obino provode povuene izmeu korala.

Anus je takoe na gornjoj strani, ali kod nekih vrsta na nekoj vrsti

tube ili konusa iznad strujanja hranjljivih estica da ne bi remetioproces hranjenja. Donja strana, tj. ona okrenuta ka morskom dnu ilipodlozi, ima kandolike strukture nazvane ciri, koje kako im i izgledupuuje, slue da privrste ovo morsko bie za povrinu.

Peraste zvezde mogu se pokretati pomou ruica. One puze vukuise i odiui od podloge pomou cira, koji im u isto vreme slue i da ihprivremeno usidre za dno, kada dou do eljene morske destinacije.Njihove ruice i pinule imaju malene kukice pomou kojih se kae zapovrinu. Kordinirano mlaenje ruicama je jo jedan od naina kre-tanja ovih perastih zvezdica. Dodue, ovo plivanje i puzanje deava seuglavnom kada zvezde bee od predatora.

Peraste lepotice uglavnom svoje dane provode usidrene, njiu se ihrane u ritmu strujanja mora oputeno. Kada jednom nau dobromesto za ivot i hranjenje, one se i ne pomeraju puno dok ih nekipredator, uglavnom riba, ne otera. Dobro mesto za sidrenje je obinoneki suner, koral, dno i sl.

Kao i njihovi srodnici iz klase Ophiuroideakada su u opasnosti, zvezdemogu odbaciti i regenerisati neki krak. Odbaena ruica moe nastavitida se kree i na taj nain odvratiti panju predatoru, dok ostatak zvezdezbrie. Zvezda je u stanju da uradi ovo jer su kalcijumske ploe ili bodlje(mezodermalnog porekla) u ruicama povezane pomou promenljivog

vezivnog tkiva. Perasta zvezda u stanju je da vrlo brzo menja gustinu ovogtkiva od sasvim tvrdog pa do skoro tenog. Odbaena ruica se za otprilikemesec dana regenerie. Ove peraste zvezde najvie bee od riba.

Peraste zvezde najee su odvojenih polova. Jaja i sperma produkuju seu nateenim pinulama u osnovi kraka, i oslobaaju u vodu, pa je oplodnjaspoljanja.

Perasta zvezda ima larvu koja je bilateralno simetrina i slobodnopli-vajua i ovu fazu ivota provodi kao plankton. Posle odreenog vremenaprovedenog kao lutajui plankton, ona se sidri za podlogu i razvija u ta-piastu formu zvezde. Posle par nedelja ova zvezda na tapiu dobija cire,tapi se lomi, i zvezda postaje slobodnoplivajua adultna forma.

Veliki broj morskih raia, crva i ostalih malenih ivotinja nalazi stalnismetaj sa hranom na ovoj perastoj zvezdi skupljajui komadie hrane koji

joj pobegnu.ovek za sada nije naao iroku primenu peraste zvezde (na njenu sreu).

Naalost, uglavnom ih uzimaju za morske akvarijume, zbog atraktivnogizgleda. Moemo zakljuiti da se u moru ba i ne isplati biti atraktivanoveku, jer ove nene lepotice u zatoenitvu, skoro bez izuzetka, ekasigurna i spora smrt od gladi. Tuan nain da jedno tako prelepo stvore-nje okona ivot. Stoga, ako ih vidite u njihovom prirodnom okruenju,tj. moru, molimo vas da ih tu i ostavite i oboavate izdaleka. Samo na tajnain uivanje e biti obostrano.

Pie: Aleksandra Komarnicki-irliFoto: Ivana Orlovi Kranjc

S


8/19


naophodna jer enke kornjaa pamte mesto ulaska u vodu da bi se vratilei tu legle svoja jaja.

Zaposleni u Granja de Tortugas prenesu oko 10 do 15 hiljada jajagodinje na farmu kornjaa. Od tog broja jaja izlegne se i preivi doputanja u vodu oko 8 do 13 hiljada. Pomislili biste da je to veliki broj.Meutim, samo jedna od hiljadu kornjaa preivi i dostigne polnu zre-lost, to znai da e posle godinu dana sa ove farme preiveti moda 8 do13 kornjaa. Da bi ispratili njihov dalji razvoj, na neke kornjae stavljajuoznake sa brojevima, napravljene od specijalnih metala po kojima se moguprepoznati u budunosti.

Finansiranje ove stanice nije jedan od prioriteta Kubanske vlade. Zapo-sleni se potpomau prodajom ulaznica u stanicu, gde turisti mogu da videi nahrane kornjae. Godine 2005. Elaine Clement, kanadska dravljanka,

takoe je dola kao turista u Granja de Tortugas. Otila je odatle kao velikizaljubljenik u kornjae i postala njihov pravi ambasador. Od tada je po-setila Cayo Largo 13 puta, obezbedila im sponzorstvo firme Hagen, kojaproizvodi hranu za kornjae, i sada hranu alje preko turista dobrovoljaca.Svaka pomo spolja znai mnogo ljudima koji tamo rade, jer nemaju pravoda napuste Kubu, nemaju internet niti bilo kakvu brzu vezu sa svetom.

Zato su jo vie posveeni svome cilju, a to je da ouvaju prirodnelepote svoje fenomenalne zemlje, da bi i budue generacije mogle dauivaju u njima.

Ukoliko elite da na bilo koji nain p omognete u radu stanice, moeteposlati e-mail Elaine Clement na [email protected] Svaka, pa inajmanja novana pomo njima znai mnogo! Takoe, kroz pisma podrkesaznanje da ljudi brinu nain je da se pomogne istrajavanju u cilju.

NEOBINITURISTI NAKUBI

E

Putovanje na Kubu je ekvivalent putovanju vremeplo-

vom 50 godina unazad.Iako u srcu Karipskog mora i na-domak Severne i June Amerike, decenije pod embargom koji i

dalje traje uinile su Kubu zamrznutom u vremenu. Omiljene destinacijeturista su Havana, Varadero i nekoliko ostrva u Kanarskom arhipelagu 80kilometara juno od glavnog ostrva.

Jedno od tih ostrva je Cayo Largo, dugo samo oko 28 km i nevie od 3 km iroko. Na nje mu p ostoje jedin o hotel i, a do sk oro jesvim Kubancima, osim onima koji su tu zaposleni, bio u potpunostizabranjen pristup. Danas je to iskljuivo turistika destinacija. Na

junoj strani ostrv a na lazi se pr eko 2 0 km duga plaa , pre krive nasitnim belim peskom, koja privlai sve vie turista. Pre nego to jesagraen prvi hotel na Cayo Largu, jedine koje su redovno poseivaleovo ostrvo bile su kornjae. Ova plaa privlai kornjae jer je idealnomesto za polaganje jaja, i na nju se vraaju svake godine u perioduod aprila do septembra.

Zamislite sada jednu kornjau, koja posle godinu dana putovanjakonano dolazi do plae na kojoj se i sama izlegla. No je, ona polakoizlazi iz mora i nespretno se probija kroz p esak dovoljno daleko da bi nasigurnom iskopala rupu za polaganje jaja. Posle oko 20 minuta ekstati-kog stanja ona poloi oko 200 jaja, i vraa se nazad u m ore, mislei da ih

je ostavila na sigurnom. A ond a dolazi jutro. Jutro donosi suncobranepobodene po celoj plai, a samo 300 metara nie nalazi se ogromanall-inclusive hotel, krcat turistima. ta mislite, koja je ansa da e se ovekornjae ikada izlei iz jaja?

Granja de Tortugas je bioloka stanica na ostrvu, koja se bavi ovakvimsluajevima. Pokrenuta je od strane Kubanske vlade pre mnogo godina. Sobzirom da je prosena plata naunika na Kubi oko 20 evra, moemo reida su zaposleni u ovoj stanici entuzijaste i zaljubljenici u prirodu.

Dvojica njih, Leonardo i Ruben Blanco, ve godinama svake sezonevode rauna o polaganja jaja. Naime njihov posao je, izmeu ostalih, dapronau jaja kornjaa pre turista, i da ih presele na sigurno, u stanicuGranja de Tortugas. Pritom moraju da paze na redosled polaganja jaja, kaoi na temperaturu peska, budui da ona odreuje pol novoroene kornjae.

Posle oko 45 dana, kada se kornjae izlegu, vraaju ih na plau gdesu bila poloena jaja, i odatle ih putaju nazad u more. Ova procedura je

Tekst i foto Jelena Vukosavljevi


9/19


Razuena obala, arobni podvodni svet, bogata flora

i fauna i atraktivne lokacije za ronjenje samo su neki

od motiva koji svake godine privlae brojne ljubitelje

ubina u istraivanje Jadranskog mora. Priobalje Istarskog poluostrva jedna je od najatraktivnijih ronilakih desti-

acija poznata po obilju podvodnih peina, zidova, hidroarheolokih atrakcijadesetinama brodskih olupina, koje svedoe o slavnoj pomorskoj prolostiaja. Meu bogatim Rovinjskim arhipelagom izdvaja se ostrvo Sv. Ivan sa aktiri razliite ronilake lokacije. Veliki kameni blokovi, jo od doba Mletaka,

rekriveni koralnim algama, posedonijom i drugim morskim svetom, inevu lokaciju posebnim doivljajem za svakog ronioca. Tu je i oblinje ostrvo

anjole, karakteristino po peinama s ulaznim otvorima koji se nalaze naubini od 5 metara i izlazom smetenim u samoj sredini ostrva, koje lii naupolu ispunjenu vazduhom, a koja obiluje sunerima i koralima arenih boja.a istoj toj dubini (5 metara) nalazi se jo jedna zanimljiva lokacija Pirussi

Mali s velikim stenama u obliku blokova s bogatstvom flore i faune.Poseban ronilaki doivljaj su nona ronjenja i posete olupinama

otonulih brodova. Meu najpoznatijim olupinama Severnog Jadranagurno je olupina austro-ugarskog putnikog broda Baron Gau (duina 84,5 m, irina 11,8 m), potopljenog 1914. godine kraj Rovinja, koji je

proglaen jednom od 50 najlepih ronilakih lokacija u svetu. Neto daljeod Rovinja, u blizini ostrva Brioni, nalazi se jo jedna ronilaka poslastica veliki teretni parobrod Istra, kome je pravo ime Hans-mit, (duina 60m, irina 11 m), potopljen jo za vreme Drugog svetskog rata nailaskom napodvodnu protivbrodsku minu. Najzanimljiviji primerak iz Prvog svetskograta je olupina italijanskog torpednog amca, potopljenog u pomorskojbici, s ouvanim velikim topom i kompletnom mehanikom za pokretanjei protivavionskim mitraljezima i torpednom cevi.

Ronjenje u Istri mogue je tokom cele godine zbog ugodnih tempera-tura mora, a posebno u periodu izmeu maja i novembra. Ako svoj odmorplanirate da provedete upravo uz istraivanje jadranskih dubina, obilazaknajzanimljivijih podvodnih lokacija uz strunu asistenciju, omoguie

vam Maistra, vodea hotelijerska kompanija u Hrvatskoj, u sklopu svogposebnog sedmodnevnog programa, iji detaljan opis moete da pronaetena internet stranici: http://www.maistra.hr/Ponuda/Specijalni_interesi/Sport_ronjenje.

Ronjenje u

Istri


10/19

jul / decembar 2010. Ronilaki svet 198 Ronilaki svetjul / decembar 2010.

Weissensee

Raj za ronioce!

A

Veina ljudi odlazi u Alpe zbog dobrog skijanja i uivanja u zimskim sportovima. Meutim, ekipa ronilaca kluba S.D.T. Svet

Ronjenja krenula je ka austrijskom gradiu Techendorf zbog ronjenja u planinskom jezeru Weissensee. Smeteno u Korukoj oblasti, na 930

metara nadmorske visine i sa vodom koja se moe piti, ovo jezero predstavlja nesvakidanji prirodni dragulj. Weissensee (belo jezero)

ugako je 11,6 kilometara i dve treine njegove obale je potuno netaknuto. Maksimalna dubina jezera je 100 metara, temperatura vode u zavisnosti od

ubine varira od 24 do 3 stepena Celzijusa.

U jezeru ivi dvadesetak vrsta riba, a za nas su najfascinantniji bili susreti sa tukama, od kojih su neki primerci bili duine preko jedan metar!

sim najveih slatkovodnih predatora, u potopljenim umama (koje predstavljaju posebnu atrakciju) ive i jata arana, meu kojima ima i kapitalaca

od preko dvadeset kilograma. U periodu kada smo mi ronili (kioviti poetak juna) na jezeru je vidljivost varirala izmeu 7 i 15 metara. Tokom vikenda

napravili smo pet zarona, od kojih jedan noni, dva u zoni nacionalnog parka i jedan zaron u zoni ua planinskih potoka. Baza nam je bio PADI-jev

ronilaki centar Yachtdiver, predvoen Ernestom Turnekom, vrhunskim poznavaocem ovih voda. Ljubazni domaini su se potrudili da nam boravak

u njihovom ronilakom centru bude izuzetno prijatan. Specijalitet je bio dobijanje dozvole za ronjenje u zoni nacionalnog parka sa velikog pokretnog

splava. Tako smo imali priliku da ronimo na strmim klifovima i u okruenju gde kilometrima unaokolo nema naselja.

Weissensee je pravi primer kako ljudi i priroda mogu iveti u skladu i harmoniji. Ovo nikako nije samo fraza, jer Austrijanci su u praksi potvrdili da

je to zaista i mogue. Reportau sa malo vie linih utisaka i vie fotografija moete pogledati na adresi: http://www.svetronjenja-sdt.rs/2-121.html

Pie: Janez KranjcFoto: Ivana Orlovi Kranjc


11/19


P

Nesvakidanji

ronilako fotografskiperformans

se tokom tog perioda skupila velika koliinaodlinih fotografija, za koje je teta da ameu mraku hard diskova. Sa poslednje tri ek-spedicije na Crvenom moru, Ivana je izabra-la tridesetak fotografija koji prikazuju ivisvet jednog od najraskonijih mora na svetu.Da bi prezentovala podvodne fotografije naoriganaln nain, dola je na ideju da postav-ka izlobe u bude u prirodnom okruenju dakle, pod vodom! Fotografije su izraene,pa onda vakumirane u plastinu foliju nakonega su mogle pod vodu. Za dno su fiksiranetegom, dok je gornji deo bio vezan za ivicubazena ili je bio privezan za dve bovice kojesu plutale ispod povrine vode.

Izloba je zapoela svoj put u Niu, da bise nastavila u Panevu, Beogradu i Kruevcu.Tokom trajanja izlobu je videlo (to znaii zaronilo) preko 450 ljudi. Nekima od njih,ovo je bio i prvi kontakt sa ronjenjem, a bilo

je i iskusnih ronil aca ali i roditelja s a decom.Rekordna poseta je zabeleana na beograd-skom bazenu Tamajdan kada je za dva satazaronilo oko 180 ljudi! U svakom sluaju, kon-cept podvodne izlobe podvodnih fotografija

je bio izuzetna promocija ronilakog sp orta i

Ivana Orlovi Kranjc je vi egodinji

ronilaki intsruktor koji se posled-

nje etiri godine intenzivno bavi i

podvodnom fotografijom. Pogledomu svoju fotografsku arhivu ustanovila je da

sportskog naina ivota. Projekat putujuepodvodne izlobe pomogli su fotografskaradnja Bora iz Zemuna, fotokopirnicaAG Copy (TC Sinteza,Beograd) i lanovikluba S.D.T. Svet Ronjenja.


12/19


dok je poetkom XXI veka vie ronilaca na pola puta izmeu HercegNovog i Rosa pronalazilo delove aviona koji se razleteo po udaru o

vodu. (Detaljnije i o ovom avionu i pronalasku pisali smo u vie starijihbrojeva Sveta Ronjenja,prim.red.)

U literaturi i usmenim predanjima pominju se i razniMesermiti koji su padali na sve strane, kao i B-24 koji se sruio 31. januara 1945.u moru ispred Kraia.

Naalost, u teritoritorijalnim vodama Bara nalazi se jo uvek nepro-naen i avion Galeb-2, koji se sruio 22. aprila 1998. godine prilikomredovnog leta. Oko podneva u m ore ispred Dobrih Voda sruio se avionRV i tada je poginuo pilot, student Vojne akademije Sran Lazi. Iako

su postojali brojni svedoci pada koji se desio po danu i relativno blizuobale, vienedeljna potraga koju je vojska sprovela nije dala nikakverezultate. Stoga se i ova letilica, kao najmodernija, pridruila poduemspisku aviona koji su zavrili na dnu crnogorskog primorja, a do danasnisu pronaeni.

Sa druge strane treba spomenuti i da je bilo uspenih akcija vaenjaletilica sa morskog dna kao to je bio sluaj vaenja Utveiz mora ispredOrahovca, ili sluajevi aviona koji su poletali sa vojnog aerodroma uGolubovcima, a zavravali u plitkoj vodi Skadarskog jezera.

Stalno se pojavljuju novi podaci, koji ukazuju i na razneMesermitei ostale manje i vee borbene avione koji do danas nisu locirani. Listaoborenih aviona koji lee na morskom dnu Crne Gore daleko je odkonane...

Jedini avion iz Prvog svetskog rata za koji postoje do-

stupni podaci je austrougarski hidroavion koga je ne-

vreme potopilo nedaleko od ua reke eljeznice (da-

anji Bar).Od laganog platnenog trupa kao ni od drvene elise, danaserovatno nije ostalo nita, ali nije nemogue da e ostaci motora ovogviona jednog dana i biti pronaeni. U pitanju je bio borbeni hidroplanohnerL78, naoruan mitraljezom i dve male bombe, jedan od mnogihoji su nadletali ovo podruje od 1916. godine.

Drugi barski avion, amerika letea tvrava Liberator(B-24H) imanogo vee anse da bude locirana. Na njoj je sve bilo prilino veliko: rasponila preko 30, duina 20 i visina 5 metara, motori 4x1200 Ks i 12 mitraljezaposebnom kupolama, tako da je vrlo verovatno da juno od rta VolujiceBaru, gde se sruio, jednoga dana moe biti pronaen neki vei deo. Ovaj

vion je pripadao 15 floti amerike vazduhoplovne armije stacionirane krajemrugog svetskog rata u junoj Italiji, i na vodu je aterirao posle oteenja

oja je pretrpeo tokom bombardovanja rafinerije i izvora nafte u Rumuniji.Italijanski borbeni avion tipa Savojasruio se takoe tokom Drugog

vetskog rata nedaleko od hridi Mravinjak. Ronioci iz anja znaju vie

lokacija delova, dok se jedno krilo nalazi na kamenitom dnu i dubiniod 30 metara. Mr Jovan Martinovi, pionir podvodne arheologije uCrnoj Gori, okupaciju je kao dete proveo u Petrovcu i sea se pad aaviona Savoja.Pre svega po tome, to je od velike arene gume krilnihrezervoara koja je isplivala, petrovaki obuar dugo pravio japankeza decu Petrovca.

Najveu senzaciju izazvalo je otkrie nezabeleenog Junkersa 88A koji se neznano kad sruio u more krajem Drugog svetskog rataispred anja. Ovaj avion je na dubini od 54 metara posada M/YDOWNUNDER pronala avgusta 2008. i d o danas nije otkrivenanjegova prolost. Izvrnut naopako lei smrskane kupole i repa koji je

verovatno otpao od pritiska jakog udara na vrat a za bombe. (Detaljnijeo ovom avionu i pronalasku pisali smo u nekoliko prethodnih brojevaSveta Ronjenja,prim.red.)

U drugom poglavlju vodia obraen je lokalitet Spitfajera MKIX. Major Klements i porunik endler su sa dva spitfajera sruenikod ulaza B okokotorski zaliv. Navodno je Klements poginuo, dok jeendler zarobljen. Avion koji je pao van zaliva jo nije pronaen,

AVIONICRNOGORSKOG PODMORJA

otopljeni avioni smatraju se vrhuncem arheologije avijacije, jer svaka olupina predstavlja vremensku kapsulu. Baze podataka uka-uju da je serijski broj svakog tipa aviona tano registrovan, pa je svaka letelica na neki nain ostala evidentirana u svojoj nesrenojudbini. Retko kada su avionske olupine na dnu ostale u jednom komadu. U veini sluajeva udar o vodu dovodi do otpadanja krila,mljenja trupa i krivljenja elisa. Stoga se retko delovi aviona koji su pali u more nalaze koncentrisani na jednom mestu. Trokraka elisaajverovatnije sa Liberatora)koju je izvukla jedna barska koa poetkom devedesetih, imala je pod pravim uglom savijena dva od tri

elina kraka, to je svedoilo o silini udara o vodu.

O PODVODNI SVET CRNE GORE-

Pie: Duan VardaFoto: Janez Kranjc


13/19


U

Aurorasve blia porinuu!

Jo uvek pod utiskom nae pret-

hode posete, odluili smo da

ponovo obiemo ronilaki jedre-

ak Auroru, da pogledamo kako napre-

uju radovi, i raspitamo se za detalje

oji su nas interesovali.U brodogradilitumo zatekli radnu atmosferu, majstori i maineu se takmiili u tome ko e proizvesti vie bukeupnjave, pa je svaki razgovor bio onemogu-n. Morali smo da saekamo pauzu, tu malu

azu tiine, kao priliku da postavimo pitanjaasniku i idejnom tvorcu broda, Mladenu Mi-jeviu..

Ronilaki svet: Kako napreduju radovi?Mladen Milojevi:Dobro! Sve je blii tre-

utak porinua i moja najvea briga sada jestea se u toj euforiji neto ne odradi na brzinu inako kako ne bi trebalo.

Ronilaki svet: Da li se potuju rokovi?Mladen Milojevi: Rokove esto postavljamo

rema sopstvenim eljama i nadanju, sa veoma

malo realnog uvida u ceo projekat. Inae, ovo jeza mene, kao tvorca Aurore, posao u koji samugradio i dosta sebe, svojih nadanja i strahova, pami je veoma teko da budem realan i objektivan.Ja sam na poetku gradnje postavio rokove iistinski se trudio da ih ostvarim. Mnogo rada jeutroeno, ali smo stalno kaskali za planiranim ito je u meni razbuktalo nervozu. Gradnja Aurorese tako neprimetno pretvorila u stres, napor imuku, a ne bi trebalo da je tako! ivim svoj san,

gradim brod, a uhvatim sebe kako na kraju dana,umesto da se radujem uraenom i postignutom,

ja se ljutim jer nije ispunjeno ono planirano. Ionda sam prelomio. Nema vie zacrtavanja krutihrokova! Za mene od sada postoje samo okvirniplanovi. Oni su mnogo rastegljiviji i samim timmanje stresni.

Ronilaki svet: ta vam je oduzelo najvievremena?

Mladen Milojevi: Prvo je zima, iako blaga,trajala due nego to smo planirali (reenica senastavlja grohotnim i zaraznim smehom)... Sitni

radovi! Ono to je pojelo vreme su sitni radovi.Provedete itav dan u poslu oko nekog malog inaizgled beznaajnog dela pa vas, kada umornipoete kui, bezmalo bude sramota da pogledateuraeno. Tu smo patnju prihvatili kao deo gradnjekoji mora biti odraen, ma koliko to bilo sporo imuno. Presudno je da se odri kvalitet radova,a to da li e zbog neke bitve ili nekog prikljukabrod biti porinut dva ili tri dana kasnije, nijetoliko ni bitno.

Iskreno, ja i dalje kujem planove i po tom ras-poredu brod ide na porinue krajem leta, prezimiena Savi i Dunavu i to e vreme biti iskorieno zatest svih sistema na brodu kao i za zavrne, fineradove na enterijeru, a u aprilu ili maju sledeegodine kree na hiljadu dvesta kilometara dug putDunavom, pa Crno more, Istanbul ...

Kontakt:Mladen Milojevi CMAS I2064 11 21 388milojev@ yahoo.comwww.aurora.in.rs

R

Viking Pro 1000 Surveyorsuvo odelo

Odelo namenjeno profesionalcima i komercijalnim roniocima. Bez problema je moguenapraviti i do 2000 zarona u slanoj i slatkoj vodi uz potpunu pozdanost i funkcionalnost ovogodela. U odelo su ugraeni Posejdon ventili na grudima i levoj ruci. Kapuljaa je integrisanai maksimalno pokriva lice ostavljajui veoma mali deo izloen uticaju vode. Manetne narukavima su prilagoene lakoj montai suvih rukavica. Ovo odelo e zadovoljiti profesionalneronioce i spasilake timove ali i najprobirljivije rekreativne ronioce. Izrauje se u crnoj icrvenoj boji. Isporuuje se uz originalnu torbu, vosak za rajsferluse, prah za manetne iservisni komplet. Cena je oko 2000 $.

NiTek Trioronilaki kompjuter

Iz radionice poznatog proizvoaa ronilake opremeDIVE RITE ove godine na trite je lansiran kompjuterNiTek Trio. Re je o proizvodu namenjenom tehnikimroniocima, koji radi kalkulacije za tri disajna medijuma.Zahvaljujui velikom matrix grafikom displeju ovaj ureaj

je izuzetno dobro itljiv u vodi i jednostavan i pouzdan zaupotrebu. Opcija sa deepstop-ovima omoguuje dubinskesigurnosne zastanke i na veim dubinama.Integrisan jedigitalni kompas koji moe biti i na primarnom ekranuili se pritiskom na dugme moe naknadno prikazati. Poizronu, podaci o gasnoj meavini ostaju aktivni do ponoinakon ega se raunar mora ponovo podesiti. U njemu jemodifikovani Buhlmann ZH-L16 algoritam.

Cressi Air Travel BCputujte lake

Previe kilograma u prtljagu je problem sa kojim se dananji ronioci redovno susreu.U elji da rei ovaj problem dizajneri proizvoaa ronilake opreme Cressi Sub su osmislilimodelAir Travel. Veoma lako I brzo ovaj vie nego solidni kompenzator plovnosti se moezapakovati u kompaktan prtljag koji zauzima minimum prostora. Inflator koji je ugraen

je klase Commando. Proizvodi se u pet mukih i tri enske veliine.Depovi za tegove suintegrisani i idealno uklopljeni.

Polarion Abyss Dual Sneka bude svetlo!

U ovoj godini zableena je apsolutna dominacija HID podvodnih lampi. Abyss Dual Spredstavlja jedan od modela koji spadaju u najkvalitetnije proizvode ovog tipa u svetu. Telolampe je napravljeno od visokog kvalitetnog alumunijuma sa duplim orinzima. Prilikomukljuivanja ove lampe uje se karakteristian zvuk u trajanju od nekoliko sekundi, kojipodsea na startovanje turbine. Ovo je apsolutno odgovarajua asocijacija, kada se uzme uobzir mo ovog proizvoda. U punoj snazi sa sijalicom od 45 wati isijava svetlosni snop irine22 ina, ali takoe moe raditi i u ekonominom modu od 30 wati. Napaja je Litijum-jonskimodul koji se vrlo lako odvaja prilikom punjenja. Efektivna svetlosna autonomija je 110minuta. Cena ovog ureaja je 1825 $.


14/19


Podvodni svetu slici i rei

Va tragna vodiINTERNACIONALNO TAKMIENJE U PODVODNOJ FOTOGRAFIJI FOTOSUB COLONY

Svi ve znamo uvenu reenicu

jedna slika vredi hiljadu rei.Kada je u pitanju podvodna fotografi-

ja, moemo rei da vredi i vie, jer je to jedanod retkih naina da pribliimo lepote podmorjaljudima koji se ne bave ronjenjem. Svesni vred-nosti takvog umea, Ministarstvo turizma Kube

i Kubanska federacija podvodnih aktivnosti(FCAS) reili su da nagrade najbolje podvod-ne fotografe na takmienju FOTOSUB Colony2011, koje se odravalo od 10. do 14. aprila.

FOTOSUB Colony se tradicionalno odravana ostrvu Isla de la Juventud (ostrvo mladosti)na Kubi, u sklopu hotela C olony, koji se nalaziu neposrednoj blizini Nacionalnog podvodnogparka Punta Frances.Ovaj nacionalni park nudi

52 razliite ronilake lokacije, a ronjenje na njimaorganizuje ronilaki centar Marlin. Podvodni svetKube je skoro netaknut, bogat mekim koralima iraznovrsnim ivim svetom. Nije neobino tokomsamo jednog zarona sresti kornjae, rae, zelene

murine i neverovatno velike jastoge.Takmienje je organizovano tako da se od-

vija u etiri kategorije: makro, fotografija ribe,fotografija ambijenta bez ronioca i sa roniocem.Uestvovalo je preko 20 takmiara iz vedske,Rusije, Italije, panije, Argentine, ilea, Mek-sika, Venecuele i, naravno, Kube. Tokom dvazarona prvog dana proveravala se oprema, te suse fotografi navikavali na okruenje i prirodu.U slubenu konkurenciju takmienja ulazi po

jedna fotografija za svaku kategoriju, snimljenetokom ukupno etiri zarona u sledea dva dana.Internacionalne sudije Carlos Fonseca i Rafael

Mesa Moreno sa Kube, Xavier Duran i Soleriz panije, Domenico Russo iz Italije i SergioMassaro iz Argentine su posle svakog dana ro-njenja kopirali kartice iz fotoaparata uesnika ipobrinuli se da suenje protekne po svetskimstandardima. Deborah Andollo, svetska rekor-derka u razliitim disciplinama ronjenja na dahi trenutna predsednica FCAS-a, poslednjeg danana sveanoj dodeli nagrada objavila je pobednikei podelila vredne nagrade sponzora takmienja ronilaku opremu Cressi i opremu za p odvodnufotografiju firme Issota.

N

eogradska rma Akvamark proizvela je plovila na bazi drvo-epoksidaaanog karbonom(radi strukturne snage) i ber-kevlarom(radi nep-bojnosti)u duinama od 3,7m, 4,6m i 5m bez kabine i 6,5m i 7,7m sabinom.

omenuti kompoziti nastali su kao low-cost varijanta regatnih tehnologija io takvi su 2,5 puta vri, 30% otporniji na grebanje, 50% ilaviji( po potrebiastiniji) i 3 puta trajniji od klasinih poliesterskih, pa i od vinilestarskihovila(95% serijskih plovila na trzitu su liveni od poliestera i vinil-estara).

ela tehnologija zasnovana je na poslednjoj generaciji tzv. Modikovaniholiamina odnosno epoxy smola Smart generacije(radi poreenja Evropskeleznice lepe ovom smolom sine za beton na prugama za Vozove Velikihrzina TGV, a neki od elemenata krila za Airbus A 380 lepe se istom gener-

acijom smola od istog proizvoaa), duboke penetracije i izuzetne hemijskeotpronosti i dugotrajnosti.Sva plovila odlikuju se ojaanim trupom, malom teinom, malom potreb-nom pogonskom snagom (od 3KS za Akva 370) i odlinim plovnim perfor-mansama.Materijali od kojih su pravljeni ne zagauju okolinu i potpuno su hemijskineutralni bez obzira u kojoj sredini se nalaze.Takoe, emisija tetnih materija u okolinu ne postoji.

Manja plovila Akva 370i Akva 460mogu da koriste i elektrine motoremale snage.

Vie informacija na: www.akvamark.com ili na 063372220

vaki od ovih amaca pravljen je sa idejom da zadovolji specian deo trita.

Akva 370 namenjen je pre svega vodama gde je neophodno, a i za-konom propisano, voditi rauna o ekologiji i vikendaimakoji nemaju svoj vez ili nisu u mogunosti da amac drestalno u vodi. Teak je zapanjujuih 57 kg.

uina 370, irina 147, teina 57 kg, max.motorna snaga 6 ks,pciono-latinsko jedro, transport- na krovu

Akva 460 proizveden je sa eljom da se vlasnicima i ljubiteljimaamaca tipa pasara ponudi jeftinija, laka i dugotrajnijaverzija ovih plovila. Ovaj amac je, isto tako, idealan zaiznajmljivanje u marinama.

uina 460 cm, irina 178 cm, Teina 94 kg, max.motorna snaga 25 ks,pciono jedro

Akva 505 amac ojaanog trupa, malog gaza, izuzetno otporan naudarce i trenje. Namenjen je pre svega vrlo plitkim vo-dama gde postoji velika verovatnoa od oteenja amcaprilikom nasukavanja.

uina 505 cm, irina 200 cm, teina 160 kg, max. motorna snaga 60 ks

Akva 606 je projektovan kao vikend plovilo sa gliserskim po-tencijalom. Glavne odlike ovog korita su pre svegamala teina, izuzetna strukturna vrstoa i velikikomfor(obzirom na klasu).

uina 660 cm, irina 240 cm, Teina bez opreme i motora 300 kg, 2aja, Stojeca kabina, WC, Opciono -platforma, tri tipa kobilice, maxotorna snaga 90 ks

Akva 770 Pravi coastal cruiser retro dizajna i izuzetnog kom-fora. Paljivo dizajniran i osmiljen za upotrebu u 2opcije. Prva je vikend krstarenje sa eventualno jednimili dva noenja za 6 osoba i opcija pravog samostalnogkrstarenja sa samostalnou od oko 6 dana i radijusomkretanja (u varijanti sa dizel motorom od 13 ks) od400-500 km sa cca 120l dizela.

uina 770 cm, irina 250, Tezina korita bez opreme 480 kg, maxotorna snaga 60 ks, opciono jedro, do 6 leajeva, WC sa tuem,remita: 240 litara vode, 120 litara goriva, tezina tereta bez putnika

00 kg, Opciono: platforma, kuhinja, unutr. pilotsko mesto

Tekst: Jelena Vukosavljevi


15/19


obednici u razliitimategorijama su:

Fotografija ribe:

1. mesto: Fernando Olivares (ile)2. mesto: Daniel Perez (Kuba)3. mesto: Eduardo Menares (ile)

Makro:

1. mesto: Fernando Olivares (ile)2. mesto: Daniel Perez (Kuba)3. mesto: Javier Gascon (panija)

Ambijent sa roniocem:

1. mesto: Julio S antos (Kuba)2. mesto: Fernando Olivares (ile)3. mesto: Daniel Perez (Kuba)

Podvodni ambijent:

1. mesto: Javier Gascon (panija)2. mesto: Etel von Muhler (ile)3. mesto: Julio Santos (Kuba)

Apsolutni pobednik takmienja FOTOSUBColony 2011 je takmiar iz ilea, FernandoOlivares Chiang. Pobedio je u vie kategorija makro i fotografija ribe, a u kategoriji podvodnogambijenta sa modelom je osvojio drugo mesto.Fernando se bavi podvodnom fotografijom samodve godine, ali je ve postao priznat podvodni fo-tograf. Krajem prole godine uz podrku FakultetaAntofagasta izdao je knjigu Chile magico, nortesubmarino, kao prvu u nizu knjiga o ne tolikoistraenom podvodnom svetu ilea. Njegov radmoete pratiti na www. marensepia.com

POSEBAN PEAT TAKMIENJAoptimizam, ljubav i upornost

Posebne simpatije svih izazvao je JavierGascon iz panije, pobednik u kategoriji pod-

vodni ambijent. On je takoe osvojio i treemesto u kategoriji makro fotografije. Javier ima33 godine i ivi u Valenciji. Zaljubljen je u more

jo od sv oje devete godine, k ada je ronei nadah prvi put doiveo lepote podvodnog sveta.

Sa 16 godina doiveo je saobraajnu ne-sreu motociklom i od tada je paraplegiar,donja polovina njegovog tela je nepokretna.Budui da je osoba jakog i vedrog duha, to ganije slomilo. Naprotiv, iste godine je poeo dase bavi ronjenjem sa bocama. Nije mi bilolako, kae Javier, ljudi su mislili da sam lud,bila su druga vremena. Javier ima ronilalkuikategoriju CMAS 3* i nitrox sertifikat, takoe

je yacht master. Do sada j e upisa o u svoj l ogbook preko 2.000 zarona!

Podvodnom fotografijom je poeo da se

bavi pre oko osam godina. eleo je da doarasvojim prijateljima sve lepote koje pruajumore i okean. Poeo je sa analognim fotoapa-ratima nikonos V, nikon F90, F80 i F100. Posle

je pre ao na digit alne i ostao v eran Ni konu.Prvo je koristio D80, da bi napredovao doD7000. Za kuite uvek bira Nauticam, zbogergonomije i savrene plovnosti pod vodom,to je preduslov za njega kao paraplegiara.

Na pitanje da li ima omiljeno mesto zaronjenje odgovara :

Ne bih mog ao da se odl ui m z a j edn opos ebno mest o, s vaki zaro n j e p o m eni lep.Od olupina i prljave zelene vode ispred mojekue do ronjenja sa ajkulama u Jardines de laReina na Kubi. Da ne zaboravimo i Crvenomore, Junu Afriku, Indoneziju...

Optimizam kojim odie pomogao mu jeda ostvari skoro sve svoje snove vezane zapodvodnu fotografiju. Radi kao konsultantza podvodnu fotografiju u firmi Casco Anti-guo, i honorarno prodaje ronilaku opremu,fotoaparate i podvodna kuita. Pored svihnavedenih aktivnosti on je i zvanini predstav-nik fotografa Federacije podvodnih aktivnosti

Valensije. Po njemu, najvei uspeh je to to jestvorio reputaciju u svetu podvodne fotografijei to ga ljudi potuju i cene kao osobu.

Njegova poruka drugim roniocima jejednostavna da uivaju u pod vodnom svetu,ali da ga na prvom mestu potuju. Ako volefotografiju i trude se da uvek unapreujusvoje znanje, rezultati e doi, bez obzira nato koliko je skup njihov fotoaparat.

Verom u sebe i optimizmom svako od nasmoe da dosegne svoje snove. ivot JavieraGascona je predivan pokazatelj toga.

Takmienje FOTOSUB je otvorenog tipa,tako da moe ve sada poeti da ostvarujesvoj san. Potrai na www.photosubcuba.com

vie i nformaci ja i ko zna, moda e slede egodine ba ti biti apsolutni pobednik takmi-enja.


16/19


vee autoritete iz podvodne fotografije. Tim povodom Rok specijalno zana asopis govori o utiscima sa svetskog prvenstva.

Ronilaki Svet:Da li ti je ovo prvi nastup za reprezentaciju Slovenije?Ko su jo lanovi reprezentacije?

Rok Kovai:Meni je ovo bio prvi nastup na svjetskom prvenstvuza reprezentaciju Slovenije. Kod nas postoji duga tradicija bavlje-

nja podvodnom fotografijom. Prvi slovenaki ronioci i podvodnifotografi su jo davne 1979. godine nastupili na prvom svjetskomprvenstvu. Ove godine lanovi reprezentacije su bili: Borut Furlan(renomirani i svjetski poznat fotograf), Irena ok (ove godine asi-stent, inae fotografkinja sa nagradama sa brojnih meunarodnihtakmienja), Rok Kovai (fotograf, dravni prvak prole dve godine,nagrade na meunarodnim takmienjima) i Oskar Marko Musi(ove godine asistent, inae fotograf i dravni prvak pre 3 godine).

Ronilaki Svet: Kakva je bila konkurencija na ovom svetskom prvenstvu?Rok Kovai:to se tie konkurencije, mogu da kaem da je bila

vrlo ja ka jer je to jed ino svj etsko pr venstvo u podvo dnoj foto grafi ji(odrava se svake dve godine, prim. redakcije), zato na njega dolazesva velika imena u ovom sportu, osim onih koji uopte ne nastupajuna takmienjima. Tako sam imao ast upoznati brojne fotografekoje sam do sada pratio samo preko weba i udi o se njihovom radu.Stvarno lijepo je bilo upoznati Denis Palbiania, koji je jedini fotografna svijetu koji ima stalnu postavku svojih podvodnih fotografijau modernoj galeriji u New Yorku! Inae se bavi i profesionalnomstudijskom fotografijom. Bio je tamo i Rui Guerra, poznati portu-galski fotograf, koji organizuje radionice za podvodne fotografe iima nekoliko publikovanih knjiga. Silvia Boccato, Italijanka kojaima puno nacionalnih i meunarodnih nagrada, zatim AustrijanacWerner Thiele, koji je profesionalni podvodni fotograf jo od 1990.godine i panac Arthur Josi a Telle Thiemann, koji je ima osvojenih

preko 25 meunarodnih pri-znanja. To su samo neka imenakoja sam znao jo od prije,ali niko od fotografa koji jedoao na svjetsko nije doaona odmor, pa i nismo imaliprevie vremena za razgovore.

Ronilaki Svet: Ko je bio uiriju?

Rok Kovai: iri je biosastavljen od poznatih imena

vezanih za C MAS i podv odnufotografiju. Bio je tu KoreanacByungDoo Lee, koji radi uCMAS-u od 1997. godine, a od2009. je predsjednik KUA. Ta-koe je bio je i predsjednik 5. i

12. svjetskog prvenstva. lan irija je bio i Turin Alptekin Baloglu,koji se ve 20 godina bavi produkcijom podvodnih fotografija. Nasvjetskom prvenstvu 2005. godine bio je kapetan turske reprezentacijeu panjolskoj, kada su osvojili zlato u kategoriji riba. Godine 1999. jeobjavio svoju knjigu, koja je osvojila nagradu Best B OOK of the Seau Kuala Lumpuru. Francuz Andre Ruoppolo je profesinalni ronilac

od 1970. godine, a fotografijom se poeo baviti 1985. godine. Njegovi

radovi su vie puta objavljivani u svjetskim magazinima i sudjelovaoje u brojnim arheolok im istrai vanjima. Slov enac Arne Hodali , kojije od 1988. profe sionalni f ree-lance f otograf, sp ecijali st za podvod nui speleo fotografiju, radi za brojne asopise. Glavni je urednik slo-

venak og izd anja Nati onal Ge ographi c. Amer ikank a Cathy Churchje bi olog s a pun o objav ljenihknjiga i udbenika o podvod-noj fotografiji. Mnogo puta jebila nagraivana za svoj rad,a 2000. godine je primljena ukuu slavnih enskih roni-laca. Petnaest godina je ure-ivala magazin Skin Diver.veanin Magnus Lundgrendobitnik je puno meunarod-nih nagrada, osvojio srebr-nu medalju u Mauritziusu,osvojio best in show kodwetpixela, dobio naziv ShellWildlife Photographer of theYear. Njemac slovakog pore-kla Milan Czapay je napravio

vi e o d 3 .40 0 z aron a s a ka-

: R K,

Inovacijom i idejomdo medalje

Na 13. Svetskom prvenstvu u podvodnoj fotografiji, koje je odrano u Bodrumu ( Turska), slovenaki podvodni fotograf

Rok Kovai ostvario je izuzetan uspeh.U konkurenciji od 46 fotografa iz 23 zemlje osvojio je zlatnu medalju u kategoriji makro ibronzanu u generalnom plasmanu. Dakle, trei na svetu! Ovo takmienje se u organizaciji CMAS-a odrava svake dve godine i privlai naj-

fotoDanijelFrka

fotoIrena

o

k

portret na suvom:Rok Kovai


17/19


erom. Osnovao je poduzee za proizvodnju podvodnih kuitaSealux. Poslednjih godina je esto u iriju na raznim takmienjimapodvodnoj fotografiji.

Ronilaki Svet: Koju si foto-opremu koristio na svetskom prvenstvuda li je ona u neemu specifina?

Rok Kovai: Nastupio sam sa Nikon D300 telom fotoaparata,akro i irokougaonim objektivima, Hugyfot podvodnim kuitemSubtronic nova blicevima i predleama. Specifinost opreme je um da ima praktino sve portove i lee za sve objektive koje upo-ebljavam i posebno patentirani sistem za bliceve, koji omoguuje

recizno spot osvjetljivanje podvodnih organizma na svim podlogama.dino sa ovakvim sistemom smo mogli napraviti fotografiju pua u

vadratu, koja je prva ovakva na svijetu. Niko ranije nije fotografisaovom tehnikom takastog osvjetljivanja organizma sa kvadratom.injenica da sam imao 4 od 5 fotografija u top 10 i da su sve bileapravljene sa posebnim sistemom za osvjetljivanje je dokaz da se

sa ovakom tehnikom i pravom idejom mogu napraviti vrlo lijepefotografije koje prevazilaze bioloki aspekt podvodnog fotografisanja.

Ronilaki Svet: Kako je nastala pobednika fotografija u kategorijimakro?

Rok Kovai: Pobjedniku fotografiju pua napravili smo napoziciji Big Reef, prvog takmiarskog dana na jutarnjem zaronu.Pozicija usred Bodrumskog akvatorija je vrlo poznata i popularnalokacija za ronjenje, jer je jedna od rijetkih lokacija u ovom dijeluTurske, gdje je podvodni ambijent sa puno riba i bogatim makro-ivotom. Ostale lokacije su mnogo pustije, pogotovo kad je u pitanjuambijent, jer je podmorje esto puno bijelih stena, koje ni su dobroobrasle. Dok smo ronili i traili atraktivne objekte za fotografiranje,na dubini od 15 metara smo primjetili lijepu crvenu spuvu sa vrlomalim puem golaem, dalmatincem (Discodoris atromaculata) nanjoj. Bio je simpatian mali gola, nita vei od nokta na ruci. Odmahnam se svidio. Pripremili smo opremu i p oeli ga snimati. Poslje par

fotki odluili smo, da ga osvjetlimosa kvadratom. Brzo nam je postalo

jasno da smo sni mili p osebnu fo to-grafiju. Navee kad su nam vratilimemorijske kartice, pogledali smo

fotografiju na kompjuteru gdje smose uvjerili da je tehniki perfektna ida je stvarno grafiki estetska. Znalismo da e fotka biti neto posebno ida e okirati, ali nismo bili sasvimsigurni da li e i iri prepoznati estet-sku vrijednost nae fotografije, jer bise na prvi pogled moglo, sa nekimklasinim pogledom na podvodnufotografiju, rei da je to kreacija ineklasina makro-fotografija ka-kve smo navikli gledati. No, odlukairija, podjela ocjena i pobjeda uovoj kategoriji nama je dala potvrduda je fotografija jako estetska i dae ovakve fotografije u budunostipostati sve ee. Posebnost ovetehnike fotografiranja ispod mora jeta da prikazuje organizme u novomsvjetlu. Daje im nov izgled i stavljaih u drugaiji estetski prostor, kojiide mnogo dalje o liepe biolokefotografije, odakle je podvodna fo-tografija i izala. Ova fotografija itehnika ukazuje na mogunost pot-puno novog pristupa u podvodnojfotografiji i stvara estetiku koju esvako prepoznati, a koja e privuipanju i neronioca. Ova tehnikaomoguuje stvaranje fotografije puagolaa, koje je sasvim drugaije odprirodnog, biolokog pogleda naovu ivotinju. Tako pu izgleda kaokamen na satenu kod draguljara, ilikao u bajci da je stavljen na ljeteiilim. Drago mi je bilo kad je je-dan od brazilskih fotografa, poslijepodjele nagrada, doao do mene irekao da je i on pokuavao napravitineku kompoziciju koja bi bila u stiluturske zastave, ali da mu nita nijeuspjelo tako dobro kao nama. Tadmi je postalo jasno da ova fotografija

Ko je Rok Kovai?

Rok kovai je roen 1980. godine u Ljubljani (Slovenija).lan je ronilakog kluba DRM Ljubljana (najstariji klub na pro-storu ex-Yu) i roni od 2001. godine. Fotografijom se bavi od2002. a podvodnom fotografijom od 2003. godine. Ima roni-laku kategoriju CMAS P4 i PSS Trimix 60. Do sada je napra-

vio preko 1.000 ronjenja u razliitim podvodnim okruenjima.Veoma je angaovan na popularizaciji podvodne fotografije.Aktuelni predsednik International Underwater PhotographyCup-a (IUPC).

prua mati mogunost da doivipua ne samo kao morski organizamnego i kao apstrakciju odreeneideje. Postalo mi je jasno da e ovatehnika postati standard jer otvaragranice podvodnog fotografisanjai die fotografiju na vii nivo, jeromoguava sasvim novu kreativnuestetiku i izraavanje ideja, koje su

vie od sam og biolokog p ogleda nalijepu ivotinju. Ovim se otvara pro-stor za potpuno novo doivljavanjepodvodnog snimanja, to e pribliitiestetiku podvodne fotografije iremkrugu ljudi. Podvodna fotografijae postati vie umjetnika jer eobogaena ovim dodatnim, vie ap-straktnim, pristupom privui svakogovjeka. Ovakvom nadgradnjom,bioloka estetika se nee unititi,nego e zadrati momenat prikazi-

vanja ljepote priro de i d opunit i ga.

Moja je elja da to omogui pomaku svijesti ljudi i priblii im ljepotuprirode, koja je van njihove svijesti.Veom popularizacijom podvodnefotografije i prepoznanjem njeneestetike nadam se da e doi do pro-mjene ljudske svijesti i stvaranjanovog stava prema ivotu i poto-

vanj u p rir ode , s vij eta i l jud i kojinas okruuju i od kojih zavisimo.Bogatstvo prirodne batine i blagakoja nam priroda prua su draguljkoji se dri samo u rukavicama ipotuje na svim nivoima. Nadamse da e ova poruka stii do svijestiljudi i da e d o promjena u stavudoi to prije.

Ronilaki Svet: Koliko ova meda-lja utie na tvoju karijeru podvodnogfotografa?

Rok Kovai: Ova medalja mije potv rda d a je po dvodn a fotog ra-fija u Sloveniji na pravom putu ida su pioniri i stari maori naepodvodne fotografije uspjeli od-gojiti novu generaciju vrhunskihpodvodnih fotografa, ko to su ioni sami. U Sloveniji smo ve u prolosti imali odline rezultatena svjetskim prvenstvima, ali nikad tako dobre kao ove godine.

Imali smo 6 fotografija u 5 kategorija u top 10 i postigli: makro 1. i 5. mjesto, makro sa temom 4. i 9. mjesto, riba 7. mjesto,ambijent 5. mjesto. U ukupnom plasmanu ja na 3. i Borut Furlanna 16. mjestu na svijetu. Osobno me j e iskustvo sa svjetskog prven-stva mnogo nauilo i potvrdilo da sa mnogo rada i volje i pravomekipom moemo postii rezultate o kojima u ovako jakoj konku-renciji poznatih imena podvodne fotografije nisam ni razmiljao.Zahvala ide mom matinom klubu DRM Ljubljana, Borutu Furlanu,Ireni ok i mom asistentu Oskar Marko Musiu za i zuzetan timskiduh i visoku motivaciju na pripremama i takmienju u Turskoj. Za-

jedno smo s e odlin o dopunjav ali i uspj eli naprav iti najb olji rezult atu istoriji takmienja slovenakih ekipa na svjetskim prvenstvima. Ana kraju zahvala i ekipi www.retra-uwt.com, sa kojom smo u surad-nji razvili ovaj revolucionarni sistem za osvjetljivanje u podvodnojfotografiji.


18/19



19/19

svet ronjenja jul_2011

Documents