svet ronjenja apr-dec_2007

8/10/2019 Svet Ronjenja Apr-Dec_2007

1/36


2/36


3/36

POGLED KROZ MASKUImpresum:

Izd : PRINT ART, PanevoG ni dg ni dnik:

Janez KranjcZ m nik g n g dnik :

Dragan GagiT hnik n :

Slobodan GajiDi kt m k ting :

Ivana OrloviFi m n :

REPROGRAF, Beogradt mp :

PRINT ART, Panevo

S dnici:Milorad ukni, Boana Ostoji, ivojin Milanovi,

Vlatko Taleski, Aleksandra Komaricki, eljkoDragutinovi, Mirko Bevenja, Marija Jevtovi, Vladimirao, Ivan Angeli, Goran Dimitri, Dragan Peraevi

K nt kt:[email protected]+381 63 770 66 70N s n st n :

foto: Janez Kranjc (razara DAGUE)CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka

Srbije, BeogradRONILAKI SVETISSN 1452 - 1091

COBISS.SR - ID 123507980

3RONILAKI SVET


4/36

OD BROJA DO BROJA

4 RONILAKI SVET

P d dn f t gFOTO LOV ADA CIGANLIJA 2007.

U organizaciji ARI- ja 13.maja 2007.godine odrano je

takmienje u pod-

vodnoj fotogra ji.Uestvovalo je 18takmiara iz sedamklubova to pred -stavlja jako dobarodziv. Podvodnifotogra su i ovegodine na povrinuizneli zanimljivesnimke podvodnogsveta Ade Ciganlije, potvrdivi jo jednom, da ispod povrinesavskog jezera ne postoje nemani koje vrebaju kupae. Odsudijskog znaka za poetak takmienja, takmiari su imali dva

asa na raspolaganju da snime kadrove koji e im doneti na-

grade. Organizator je obezbedio vie kompjutera da bi takmiarimogli da izaberu tri fotogra je koje su ile na iriranje. Naravno,za umorne ronioce bio je obezbeen i rotilj.Ispred ka a Red Shoes izabrane fotogra je su bile izloenena dva velika panoa. Poto su sve bile pod iframa iri u sas -tavu Vladan Milisavljevi, Slobodan Baranjin i Petar Vujani,nije mogao da zna imena autora. Takoe, prolaznici su mo -gli da glasaju i izaberu najlepu fotogra ju po miljenju pub -like. Prema miljenju irija prvo mesto je osvojio Ivan Marinkov(Danubius-Spasilac), drugo Ivana Orlovi Kranjc (Svet Ronjen -

ja) a tree Josif Omorac (KPA Bela Crkva). Prema glasovimapublike najbolju fotogra ju je snimila Ivana Orlovi Kranjc, kojoj

je pripao i pobedniki pehar. Za sledeu godinu,u istom terminu

najavljeno je novo takmienje podvodnih fotografa.Apnea - statikaBELA CRKVA CUP 2007

Dana 01.09.2007 god. na glavnom jezeru u BelojCrkvi odrano je drugo po redu takmienje u statikoj apnei,BELA CRKVA CUP 2007. KPA BELA CRKVA se i ovoga putapokazao kao dobar organizator to pokazuje i broj klubova(sedam) a pogotovo uinak takmiara koji su dali sve od sebei maksimalno iskoristili sjajno obezbeene uslove za ovu vrstutakmienja. Takmienje je otvorio predsednik optine Boris

urev poelei dobre rezultate svim takmiarima. Samomtakmienju je prisustvovao i G-din Vladan Perii predstavnik

za sport ispred Izvrnog Saveta SO Bela Crkva. Ostvareni susjajni rezultati tako da je oboren i nacionalni rekord u mukojkonkurenciji u statikoj apnei. P stign ti s sl d i z lt ti :

M k ci :

1. Petrovi Branko APNEA TIM BEOGRAD 540 NR2. Vlaji Milorad DEEP STAR BEOGRAD 5303. Dimitrijevi Nemanja DANUBIUS SPAS. N.SAD 459

n :1. Sekulovi Saa APNEA TIM BEOGRAD 2512. Dini Sandra ANDARMERIJA BEOGRAD 2163. /

Da takmienje protekne bez problema pobrinule suse Internacionalne AIDA sudije Darija Subotin, Petar Bojovii Aleksandar Karjuk iz Beograda. Na samom takmienju jebilo prisutno osamnaest takmiara i takmiarki, to je zaovu zahtevnu disciplinu predstavlja dobar odziv i u svetskimokvirima. Uee na takmienju su uzeli sledei klubovi: APNEA TIM Beograd, DEEP STAR Beograd, DANUBIJUSSPASILAC Novi Sad, RK BEGEJ Zrenjanin, SVET RONJENJAPanevo, RK ANDARMERIJA Beograd i KPA BELA CRKVABela Crkva.

Submania 2007MarKo arSeNIjevI:DYN 148

Ovogodinja Submania je okupila veliki broj takmiaraiz Hrvatske, Slovenije i Srbije. Od takmiara iz Srbije nastupili

su Marko Arsenijevi i Sandra Dini (S.D.T.Svet Ronjenja),Darija Subotin i Danka Radonji (RK Sebastijan). Takoe naovom takmienju izmeu ostalih sudili su Aleksandar Karjuk iPetar Bojovi.

Nai takmiari su napravili odline rezultate. Marko Arsenijevi je u dinamici sa perajima popravio svoj lini rekord(136m) za 12 metara tako da sada novi nacionalni rekord iznosi148 metara!To je bilo dovoljno za drugo mesto jer je Goran olak(Hrvatska) pokazao da je trenutno u izvrsnoj formi preronivi168 metara. Darija Subotin je takoe zablistala preronivi 100metara u DYN. Sve u svemu, Arsenijevi drugo mesto u DYN idrugo u ukupnom plasmanu, a Darija Subotin srebro u DYN abronza u ukupnom plasmanu. U plasmanu timova S.D.T.SvetRonjenja etvrto mesto, a RK Sebastian peto.


5/36

OD BROJA DO BROJA

5RONILAKI SVET

Kolubara Kup 2007reKorDI BraNKa PeTrovIa I TIjaNeuNI

U Lazarevcu, na bazenu SC Kolubara odran je10.11.2007. godine prvi Kolubara Kup. Organizatori takmienjasu bili Apnea Team Belgrade i ARI, uz supervizorstvo AIDASrbija. Takmienje je imalo AIDA renking status, a sudili su PetarBojovi i Aleksandar Karjuk. Na programu su bile tri discipline:statika, dinamika sa i dinamika bez peraja.U statici je zablistaoBranko Petrovi koji je postavio novi nacionalni rekord u ovojdisciplini zadravi dah 6 minuta i 30 sekundi.

Takoe je bilo uzbudljivo i u dinamikoj apnei bezperaja gde je nacionalni rekord tri puta pomeran. Prvo je iriNadeda preronila 57 metara, pa je Darija Subotin poveala na68, da bi na kraju Tijana uni postala novi nacionalni rekorderu ovoj disciplini sa preronjenih 74 metra. Svojim nastupom jeoduevio takmiar iz Hrvatske Goran olak, koji je u dinamicisa perajima oborio hrvatski rekord izronivi 158 metara, alividelo se da ovaj takmiar sigurno moe jo.

TribinaBEZBEDNO RONJENJE

Da je bezbednost ronilaca jedan od ciljeva ronilakog klubaTIMScuba DIVING iz Novog Sada, dokaz je organizovanje3. meunarodnog strunog klupa sa temom BEZBEDNORONJENJE. Meunarodni karakter skupu su dali gosti iz Slovenijei Hrvatske. Skup je odran 6. oktobra 2007. u am teatru Fakultetaza sport i turizam u Novom Sadu, koji je bio i generalni sponzorove manifestacije. Za skup je bilo prijavljeno 9 predavaa, ali seu meuvremenu dva predavaa ( Srbija) iz nepoznatih razloganisu pojavili, tako da je izloeno est tema. Svaki predava jetemu izlagao 15 minuta, posle koje je otvarana diskusija. Teme suizlagane sledeim redosledom:1. KaKo roNITI BeZBeDNo D g n I k i , DaN S biGosp Ivkovi se osvrnula na statistiku lekarskih pregleda i incidenata

koju koju poseduje, a vezanu za nae prostore, i poredila ih sastatistikom na meunarodnom nivou., uz upuen poziv klubovimai instruktorima na saradnju u cilju bezbednijeg ronjenja.2. SIGurNoSNI aSPeKTI PoDuavaNja DjeCe uroNjeNju - Ig Gl ii , PaDI H tskInstruktor ronjenja I. Glavii je izloio temu vezanu za obuavanjedece uzrasta od 8 god. Pomenuta tema je izazvala najvie diskusijai polemike. I posle diskusije miljenja su ostala podeljena.3. REKREATIVNO RONJENJE KAO BEZBEDNA AKTIVNOST m G n Dimit i , PSS S biMagistar Dimitri je napravio presek deavanja sa aspektabezbednosti, od prijavljivanja na kurs do izvoenja ronjenja. Nekefotogra je lino slikane u praksi naih instruktora i prezentiranekroz izlaganje teme su okirale prisutnu publiku.4. DeeP SToPS D k K i , DaN H tskGosp Kovaevi je stilom izlaganja i materijom koju je izloiopubliku ostavio bez daha novim informacijama koje dolaze direktnoiz DAN laboratorija. Saznali smo da svaki zaron ima svoe rizike ineophodnosti i razloge deep stopova.

5. TeajevI roNjeNja S ara-oM Za DjeCu oD 12 Do 16GoD G d n D in c, PaDI H tskProf. tjelesnog vebanja na Splitskom sveuilitu je izloio jedanprojekat raen u Splitu, gde se teilo obuavanju siromanijihslojeva dece sa pomenutog podruija. Akcenat obuke je bio nabezbednosti zbog brojnosti i senzibilnosti dece obuhvaeneprojektom.

6. BeZBeDNoST u TeHNIKoM roNjeNju D mi P dn ,PSS Sl niKao i ranijih godina Podnar Damir je izvestio auditorijum, obezbednosnim, naunim i tehnolokim dostignuima u sferitehnikog ronjenja. Cela prezentacija obilovala je mnotvom slikakoje su ilustrovale ono to je cenjeni predava izlagao. Po brojupitanja i panji posveenoj ovom predavanju moe se zakljuiti datehniko ronjenje ima plodno tlo na prostorima nae zemlje. Skupu je prisustvovalo 40-tak ronilaca iz raznih ronilakihsredina, koji su otili zadovoljni temama koje su uli. Poredronilakog kluba TIMScuba DIVING iz Novog Sada, organizacijuskupa su pomogli: POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA SPORTI OMLADINU, FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM - Novi Sad,IN- STAN, MINAQUA, kua raunara POSITIVE i tamparijaSHOWME. Uesnici skupa su organizaciju skupa ocenili visokomocenom i potvrdom i najavljenom podrkom za organizacijom istogskupa idue godine u Novom Sadu.

ooM

o

TBooov


6/36

NOVITETI

6 RONILAKI SVET

SCG r t 1.2

SCG r t 1.2 je auriranadetaljna karta Srbije i CrneGore namenjena uitavanjuu GARMIN GPS ureaje.Podrava automatskogenerisanje ruta kroz ulice,kao i navigaciju na svakomskretanju (Turn-by-turn) naraunaru ili GARMIN GPSureaju. SCG Route sadrisledee podatke: Kompletnuputnu mreu u Srbiji i CrnojGori, sa pravilno prikazanimpetljama i raskrsnicama

na meunarodnim i regionalnim putevima. Sva naseljenamesta prikazana takom, vea mesta obeleena poligonom iprikazanim glavnim prolaznim pravcima. Detaljnu kartu ulicau 46 gradova. Sve ulice sa kompletnom bazom kunih brojevau Beogradu, zabrane skretanja i informacije o jednosmernimulicama. Poligonima su prikazane vodene povrine (reke,

jezera, bare, movare), zone naseljenih mesta, zone nacionalnihparkova ... Na Dunavu, Savi i Tisi je celom duinom toka krozSrbiju prikazana precizna linija obale i osovina plovnog puta. Nagornjem toku Dunava, od maarske granice do panevakogmosta, i na Tisi su prikazane podvodne graevine i plavne

zone. Kilometarske oznake su unete na sve tri reke. Naplaninama Tara i Fruka Gora su uneti topografski podaci kojisadre: Izohipse, ispravljenu hidrogra ju (jezera, reke, potoci)ispravljenu putnu mreu (asfalt i makadam), dopunjenu POIbazu (vrhovi, planinarski domovi, esme, izvori i sl.).

Uitana u GARMIN GPS ureaj, SCG Route kartaomoguava prikaz pozicije ureaja na karti u bilo kom trenutku,kao i automatsko odreivanje najkrae ili najbre putanje doodredita. Mogue je pretraivanje karte po adresi, gradu,kunom broju (test faza), ili POI bazi taaka (hoteli, restorani,benzinske pumpe i sl.), zatim navoenje po zadatoj ruti saglasovnim upozorenjima pre svakog skretanja (na kompatibilnim

GARMIN ureajima). U sluaju promaenog skretanja ruta seautomatski preraunava, a stalno je dostupna informacija oudaljenopsti od cilja i vremenu dolaska.

B T th M bi 10X BlueTooth predstavljanajjednostavniji i najekonominijistandard za beino povezivanjena malim udaljenostima. IntegracijaGPS prijemnika i BlueToothprotokola predstavlja logino reenjeu svetu prenosnih ureaja. Prenosni,samostalni GPS prijemnik u novoj

verziji je opremljen izmenjivom Li-Ion baterijom, i visokoosetljivimSirfStar III(tm) ipsetom. Mobile 10x informaciju o lokaciji alje

do drugih ureaja korienjem BlueTooth tehnologije. Dometkomunikacije je do 10 metara, a autonomija baterije je odlinih22 sata. Jedna od glavnih prednosti GARMIN BlueTooth GPSprijemnika je svakako softverska podrka. Mobile 10x prati inovi softver MOBILE XT koji se uz ureaj isporuuje u verzijiza Windows (notebook), Windows Mobile platformu (PDAureaji, mobilni telefoni), Symbian OS (mobilni telefoni) i Palmplatformu (PDA). Instalacija Mobile XT aplikacije je maksimalnopojednostavljena. Moe se instalirati direkto na memorisjkukarticu, sa koje se posle ubacivanja u prenosni ureajautomatski instalira prepoznavi operativni sistem ureaja. Mobile XT aplikacija donosi interfejs nalik na Nvi seriju na vaprenosni ureaj. 3D prikaz karte, brza i e kasna navigacija,preveden interfejs i glas na srpskom jeziku, podrka za linijekretanja (TrackLog) ine Mobile XT odlinim navigacionimsoftverom. U nekim ureajima, Mobile XT se moe korisiti i zabazino praenje. Aplikacija se moe programirati da u odreenimintervalima, ili na odreen upit odgovori SMS porukom kojasadri trenutnu koordinatu na kojoj se ureaj nalazi. U Deluxekompletu se dobija i detaljna, rutabilna kartogra ja zapadneEvrope. U Mobile XT aplikaciji je naravno mogue koristiti iSCG Route kartu Srbije i Crne Gore. Pored Deluxe verzije, uponudi je i OEM verzija ureaja koja ne sadri dodatne kartezapadne Evrope u kompletu.

ZUMO TM 550 Jednostavna

p t b n d t k !

Ureaj koji sudizajnirali ba bajkeri. Veoma

jednostavan za upotrebu doksi u sedlu. Od sporednihputeva pa do moto krosa -njegove preinstalirane mape ihigh-end navigacione osobine,putaju te da vozi bilo gde!Izdrljiv i intuitivan, ZUMO TMposeduje mnotvo mogunosti: Touch screen (ekran osetljiv nadodir) je projektovan za jednostavnu uporebu u rukavicama zavonju. Dijagonala 3,5 i visoki sjaj, UV-otpornost omoguavajulako oitavanje i po najjaem suncu. Pozadinsko osvetljenje sepodrazumeva. Putni kompjuter sa svim podacima ukljuujui imera nivoa goriva, obavestie te osim o standardnim putniminformacijama, pa ak i kada je vreme za dopunu goriva. Nosa

je univerzalan i omoguava montau na bilo koji motor, aukljuuje i kabl za povezivanje na napajanje strujom. Maskesa raznim temama, kao kod mobilnih telefona, omoguavajuda zmo uklopi u dizajn svoga motorcikla. Materijal odkojeg je napravljen je istestiran na sve od vibracija, prekovodootpornosti do otpornosti na prosuto gorivo. Mogue ga jekoristiti u svim uslovima. Ukratko: zmo 550 je navigator koji

je roen za vonju!K isn d s : www.inf t m.c .y

PUTOVANJE JE LAKE UZ GARMIN UREAJE


7/36


8/36

Put do cilja je nekad jako dug. Najbolje je krenuti korakpo korak i reavati probleme jedan za drugim, onako kakonailaze. Put do TRIMIX divera je upravo to. Niz nivoa obukekoji se nadgradjuju i na kraju dovode do cilja, najprestinijegzvanja u tehnikom ronjenju i sposobnostima da se bezednoroni na dubinama nedostupnim drugim lanovima ronilackepopulacije.

U prolom broju pisali smo o tome ta je tehnikoronjenje, odakle dolazi i pre svega ta je neophodno i koji jenain da se prikljuimo. Ovaj put emo blie govoriti o gradacijikurseva, gradivu, preduslovima za pohadjanje i nainu obuke. U koliko posmatramo nastavni program i gradacijukurseva u dananjim najrasprostranjenijim asocijacijama,vidimo da su razlike izuzetno male, izuzevi moda samo imenapojedinih kurseva. Mi emo u ovom tekstu opisati kursevetehnikog ronjenja koji se odravaju u RK TRITON-u po IANTDstandardima i sa upotrebom DIR kon guracije opreme. Prvi korak je pohaanje NITROX kursa. Moramo reida je ovo jedini kurs koji se bazira preteno na teoriji. Moguga pohaati svi sa poetnom kategorijom neke od rekreativnihasocijacija. Polaznici se upoznavaju sa ronjenjem sameavinama obogaenim kiseonikom (do 40%). Upoznaju sesa prednostima i limitima. Teiste kursa je stavljeno na parcijalnipritisak kiseonika, jer je on upravo ono to nas ograniava.Neophodno je nauiti se disciplini, da se ispotuje plan ronjenjai iz bezbednosnih razloga vodi rauna o maksimalnoj dubini.Po zavretku teorijskog dela, koji obuhvata desetak satiteorije, prilazi se praktinom delu gde se polaznici upoznaju sasredstvima za analizu i metodama meanja nitrox-a. Na krajupolaznici, uz budno oko instruktora, sami analiziraju razliitemeavine. Finalno se radi teorijski test koji trai 80% tanihodgovora da bi se poloilo. Po apsolviranju dva ponovljena

zarona u otvorenoj vodi sa upotrebom nitrox-a stie se pravona serti kat. eleo bih da prokomentariem praktinu primenunitrox-a na naim prostorima. U svetu postaje sve popularnijespajanje OWD kursa sa nitrox-om. Sa stanovita bezbednosti

to je sigurno za svaku pohvalu, ali smatram da su polaznici-poetnici preforsirani velikom koliinom novog gradiva. Sadruge strane svakom voi ronjenja e biti drago da grupa ronina nitrox koristei vazduna vremena zbog dodatne sigurnostikoja e poetnicima zbog loeg vladanja plovnou i drugimtehnikama i te kako dobro doi. Najbolje podruje primenenitrox-a je od petnaest do tridesetak metara.

U koliko predpostavimo da na 30m moemo na vazduhostati 20 minuta, moemo rei da sa N32 moemo ostati oko 30minuta. U ovom sluaju se ve postavlja pitanje veliine boce iopreme koja se koristi. Zakljuak je da poetnicima nitrox trebada da dodatnu sigurnost, a da samo iskusni ronioci treba (i

mogu) iz gore navedenog razloga, planiranja i dr. da koristekrajnje granice nitrox-a u jednom zaronu. Za iskusnije ovo je ionako samo meustanica ka sledeem nivou.

DEEP DIVER je obiman kurs koji naprednog nitroxronioca treba da osposobi da bezbedno roni do granice od 40mu krivulji sigurnosti. Ovo je kurs na kome polaznici upoznajunajvie novih elemenata. Poevi od teorije, preko kon guracijeopreme, pa do praktine primene u vodi. Svi naredni kursevisamo su nadovezivanje na ovu osnovu. Pored teorije, teisteobuke je na opremi, timskom ronjenju i planiranju zarona, to

jest gasova. Grupa je ograniena na maksimalno 3 polaznika.Teorija obuhvata nekih 10 sati u uionici gde se uenici upoznajusa svim neophodnim teorijskim znanjima za duboko ronjenje.Slede 2 work shop-a u uionici (svaki 3-4h). Na prvom sepolaznici upoznaju sa svakim delom opreme, kon guriu je (po DIR-u), i ue se kako da je praktino primene. Na drugomasu ue se (probaju na suvom) 4 tehnike propulzije, rad sadugim crevom, S i Valve drill, vebaju se Out of Air situacije, kaoi poloaj lanova tima u ovim situacijama. Uvode se posebniznaci i nain komunikacije lampama kao i rad sa pomonomopremom kao to su lift bag i spool. Na kraju se gleda lmsnimljen prilikom obuke prethodne generacije gde polaznik imapriliku da vidi kako se u praksi primenjuje gore navedeno i taga eka na asovima u bazenu.

TEHNIKO RONJENJE

RONILAKI SVET8

KORAK PO KORAK...


9/36

TEHNIKO RONJENJE

9RONILAKI SVET

U bazenu se u dve seanse primenjuje gradivo sawork shop-a, ui se pravilan (horizontalni) zaron i izron itd. Priovome grupa je rasporeena kao na PADI kursevima (uenici

jedan pored drugog ispred instruktora) sa jedinom razlikomto se od polaznika trai da lebde na oko pola metra iznaddna u horizontalnom poloju i taj poloaj ne naputaju sve doizlaska iz vode. Nekima e se ovo uiniti nemogue, ali elim danapomenem da ovo i nije kurs za poetnike, ve za napredneronioce. Neophodno je da polaznici pre pohaanja kursa uradepar zarona sa TRITON-om gde se proverava nivo njihoveobuenosti i spremnosti za pohaanje kursa. Polaznicima sepri tome daju saveti kako da poprave svoju vetinu. Seanseu bazenu se paljivo snimaju kamerom i kasnije zajednikianaliziraju. Na ovaj nain svaki polaznik moe da se vidi inapravi eventualne korekcije. Po zavretku tehnika u bazenu pristupa se obuci uotvorenoj vodi. Slede 4 zarona. Svaki zaron je tematski. Tim(dvoje ili jo bolje troje) dobija zadatak, kurs, vreme i td. Zavreme ronjenja polaznicima se dogaaju (uz pomo instruktora)nepredviene situacije iz kojih se upotrebom nauenih tehnikatim mora izvui. Svi zaroni se po vie oblasti i taaka ocenjujuocenama od 1 do 10. Minimalna ocena za prolaz je 8. U kolikopolaznici ne napreduju predvienim tempom rade se dopunskiasovi na kojima se dodatno vebaju de citarne tehnike.

Absolviranjem ovog kursa otvaraju vam se sasvim novi vidici zaronjenje i ono to vam je ronjenje do tad predstavljalo poinje

da izgleda mnogo drugaije. Slobodno moemo da kaemo dase time pomerate na vii nivo. Prakticna primena znanja steenog na ovom kursuza nae podneblje je od izuzetnog znaaja, iz razloga to sunai ljudi skloni da i bez neophodnog znanja rone na veimdubinama od propisanog. U TRITON-u ljude sa ovomkategorijom svesno uvodimo u krae dekompresione zaronesa manjim prekoraenjima preporuene dubine i na taj nainih postepeno izgraujemo da stignu do onog nivoa na kome jeubrzana dekompresija dobrodola.

aDvaNCeD NITroX kurs nas vodi sa vazduhom ilinitrox-om do granice od 40m. Vremena na dnu su tolika danam zadaju mandatorne dekompresije ije se vreme skraujekorienjem dekompresione meavine (N50). Gradivo senadovezuje na gradivo Deep Diver-a, teorija biva produbljena,tolerancije pri praktinim vebama bivaju stroe i uvodi se

jo jedna tz. stage boca sa dekompresionim gasom. Teitekursa je na akutnom trovanju kiseonikom i proraunu CNS-a.Klju prolaska na testu i u otvorenoj vodi isti je kao i na gorenavedenim kursevima (8 tj. 80%). Smatramo da je ovo nivoobuke najprikladniji naoj ronilakoj populaciji. Oprema jo uvekne zauzima zabrinjavajue dimenzije (dodaje se samo jedna

deko boca). U TRITON-u se u praksi sa ovom kategorijom ronido prosene dubine od 50-55m sa vremenima na dnu od 20 25minuta. Ova tehnika omoguava da se zaron zavri u rokuod maksimalno 60 minuta. Za ovakav zaron potreban vam je(2x12L) dvobocnik, a za dekompresiju deko boca od 7 L. Sveovo trokove ronjenja (gasova) dri u razumnim granicama,vremena u vodi takva da se u nudi mogu izvesti i u mokromodelu, a vreme na dnu dovoljno za komotno razgledanje.Naravno ovo trai iskusne dobre ronioce adaptirane nanarkozu.

TrIMIX DIver je kategorija koja nam omoguava daazotnu narkozu svedemo na minimum i da budemo potpunooperativni nezavisno od dubine. Uvodi se helijum u meavine.Teorija je obimna, ali se samo nadovezuje na ve steena znanjai vetine. Koriste se minimum dve stage boce (O2 i N50). Suvaodela su neophodna, a uz njih i boce sa argonom za izolaciju. Upraksi za nae ljude ovakvo ronjenje esto izlazi iz raspoloivogbudeta. Dodatna oprema stvara velike trokove, a o trokovimagasa da i ne govorimo. Sa druge strane smatramo da je to jedini

nain da se roni na veim dubinama. Moram da napomenemda smo i plitke (


10/36

REPORTAA

RONILAKI SVET10

Polovina je septembra 2007. godine. Najvei deoronilaca odronio je svoje za ovu sezonu i ve su svoju opremuosuili i spakovali za zimski san. Pogotovo posle prvihdesetak dana septembra koji su bili nezapameno hladni zaovo doba godine. eljko Dragutinovi, vlasnik Downunder-a, najboljeg ploveeg ronilakog centra u ovim vodama, svojbrod je poverio prijateljima, instruktorima ronjenja Ivani iJanezu, da vode tokom leta zakazane ronilake ture dok jeon u Americi.

Hiljade sati ronjenja progurali su bez najmanjegincidenta, ali ih na kraju sezone oekuje lag na torti eljkov aranman za 19 irskih ronilaca koji su izrazili eljuda prokrstare celim crnogorskim primorjem i vide neke odnajzanimljivijih lokacija za ronjenje. U brodskoj posadi za ovupriliku su, pored skipera, i Deki kao vodja ronjenja, njegovadevojka Tanja kao Ivanina pomonica u odravanju broda ispremanju i serviranju hrane za preko 20 ljudi. U poslednjem

trenutku se na brodukrcavam i ja, kao nekoko bi im mogao biti odpomoi u savlaivanjuakcija koje predstoje.Jedan od zadataka biei svakodnevno punjenje46 boca na brodu, kolikonam je neophodno zaplaniranih dva zaronadnevno.

16.09.2007. P i d nIrish are coming

Svi pomalo nervozni zbog ogromnog broja ljudi kojimae narednih 6 dana brod biti druga kua. Downunder je navelikom ispitu projektovan je za komforni boravak dalekomanjeg broja ronilaca, ali probaemo da se organizujemotako da minimalno 22. ljudi svakodnevno roni i rua nanjemu. Irci stiu tano u 13 h. Svi su uglavnom uetvrtoj i petoj deceniji ivota. Samo jedan dekica i jedandvadesetogodinjak iskau iz proseka. U pitanju je MarlinSub Aqua Club, gde su neki od njih lanovi ve 25 godina.Natpisi na majcama tipa DO YOU REMEMBER WHENDIVING WAS DANGEROUS AND SEX WAS SAFE?ukazuju da nam predstoji druenje sa ljudima koji ronjenjeshvataju kao uivanje, to svima u mnogome odgovara.Koliina ronilake opreme koju su doneli sa sobom pokrivacelu, 16-to metarsku pramanu palubu Downundera. Ivanadri prvi bri ng i probija led objanjavajui im ko je ko u naoj

brodskoj ekipi i da onanee roniti sa njimapoto je u 5-om mesecutrudnoe. Njihov slengi zavrnuti engleski namni malo ne olakavajukomunikaciju. Njihoveale i opaske najeesu nerazumljive, iako onina engleski oiglednosavreno dobro

prihvataju. Potom im Janez dri bri ng o prvom ronjenju naolupini francuskog kontratorpiljera Dague. Ovo je ujednoi idealan poetak za upoznavanje Dague je najblia,najplia i najmanje zahtevna lokacija za ronjenje, te emoprvi put videti kako su Irci organizovani, koliko su spretni ikako im se dopada prvi zaron u Jadranu. Pomalo smo iznenaeni njihovom praksom da nerone u grupama, ve iskljuivo u parovima koji zaranjaju jedanza drugim, ali ubrzo shvatamo i prednosti takve organizacijeronjenja. Vidljivost i temperatura mora daleko su bolji oduslova u kojima su navikli da rone u Irskoj. Saznajemo dau grupi imamo i dvoje forenziara, jer su im kosti francuskihmornara tokom ronjenja privukle profesionalnu panju.U svakom sluaju, utisci posle prvog dana su obostranopozitivni. U pitanju su spretni i sigurni ronioci, meu kojimavlada vrsta disciplina, drugarska atmosfera i maksimalnatolerancija prema svakom problemu.

17.09.2007. D gi d nP p zn n

Isplovljavanje u 10.00. Nije bilo problema zapamtitiko je Miryam, Audrie ili Maria, ali kako razlikovati 3 Johna ipopamtiti sva ostala imena? Pokuavamo da im budemo nausluzi, ali oni sami pomau jedni drugima oko celokupnogronjenja. Prvi dananji zaron im je na dubini od 33 metra, naolupini italijanskog broda kod ogavice koji je neko u skorijevreme nazvao Quinto, te im ga kao takvog i predstavljamo.Ne bi li im ronjenje uinili zanimljivijim, prvi silazimo Deki i jau pokuaju da pronaemo i obeleimo komandni most kojilei odvojen u neposrednoj okolini broda, ali je vidljivost jakoslaba i to nam ne polazi za rukom. Oni se svakako dobrosnalaze : opremaju se vrlo brzo, spretni su u ulasku i izlaskuiz vode i raspremanju opreme. Deki uoava par koji izranjau plavo na bratsko disanje, ali vidimo da im sve dobro ide,pa ih ostavljamo da se sami snalaze sa svojom ronilakomopremom koja je daleko kvalitetnija od nae.

Dok se usidreni ispred Mikovieve peine pripremajuza prvi peinski zaron, objanjavam im da se sa drugestrane rta nalazi Bigovica, uvala u kojoj je od ove godinezabranjeno ronjenje, zbog velikog arheolokog nalazita nacelom njenom akvatorijumu. Kao oprljeni svi skau suoenisa idejom da bi mogli videti fragmente starogrkih ili rimskihamfora, to im nije bilo u ponudi. Uzalud ih je bilo odgovaratiod injenice da bi svi mogli imati problema u koliko ih obalskapatrola zatekne na licu mesta. Svi odreda uzimaju maskei peraja, i prerueni u naivne gnjurce grabe plivajui kaomahniti stotine metara ne bi li iskoristili jedinstvenu priliku.Iz gumenjaka ih nadgledamo da se neko ne pomami, zaronii ne pokupi neku krhotinu, ali je njihova samodisciplina nanivou. Vraaju se pomalo razoarani jer su videli mnogo viekamionskih guma nego antikih brodoloma. U drugom zaronu postaje nam problem kako e 9 ili10 parova ui u Mikovievu peinu jedni za drugima, a da svene zamute i ne pogube se po njoj. Dolazimo do solomonskogreenja Deki se postavlja na raskrsnici levog i desnogkraka peine kao saobraajac i sve koji naiu usmerava ulevi, obeleeni krak. Ja proputam prvih nekoliko parova dasami odu do kraja i vrate se, a onda se pridruujem grupi odnjih etvoro i kreem kao vodi ispred njih. Zapaam da rone

IRSKA : SCG = 19 : 5

Deki i boce

P k p n n b d


11/36

REPORTAA

RONILAKI SVET11

veoma oprezno, dobroizbalansirani da ne diuni malo mulja, a pritomnapreduju izuzetnosporo zagledajui svakozrnce peska. Pokazujemim vazdune depoveu kojima mogu daizrone i diu vazduh,to sa nevericom i ine.Konano dolazimo dokraja peine izranjamo

u podzemnom slatkovodnom jezeru od koga vodi nadvodnideo peine. Skreem im panju na stalaktite i neobinistrukturu kamenja na dnu. Vrlo su impresionirani celokupnimdoivljajem. Vraaju se nazad, dok ja izlazim na suvo iostajem u mraku da ekam sledeu grupu. I oni su prolipored saobraajca Dekija i sada izranjaju pored menekustosa. Palim veliko svetlo sa reima Welcome. Youreach the end of Mikovias Cave. Further on you must goby foot.... Malo je rei da su oduevljeni. Fotogra u i neele da se vraaju nazad. Nita slino nikada nisu videli nidoiveli.

18.09.2007. T i d nDan nezgodnih talasa

U 5.30h svi smo na nogama. Naputamo barskumarinu koja je matina luka Downunder-a i kreemo kaBudvi. Poto su stalno smeteni u Budvi, ovo je Ircimanajblie ukrcavanje na brod, te emo ronilaki dan koji im

je poeo u 9.00h iskoristiti za tri zarona. Dok ih sa Jaza uturama prevozimo do naeg broda usidrenog iznad olupineOreste, verovatno zbog umora i pada koncentracije, polazinam za rukom da prilikom pristajanja probuimo jednukobasicu preko nam potrebnog gumenjaka. Prvi zaron na brodu Oreste im je neobino dobrolegao. Vidljivost je odlina, a izgleda i da izvesno vremenije bilo ronilaca ovde, pa je koliina riba koje krue okobroda vea nego ikada.

More se malo podie i poinje jurnjava ronilakihboca, tanjira i inija tokom ruka. Tanja dobija morsku bolesti muki deo ekipe uskae u pomo pri pravljenju i serviranjuruka, dok sve vei talasi samo doprinose uvelianjutrapavosti kojom smo svi zaraeni. Naalost, jedan od Iracauspeva da nezgodno stane i ozbiljno isai skoni zglob.Ipak nije hteo da propusti ni jedno ronjenje, pa je do samogkraja ronio sa isaenim stopalom i jednim perajem, dok suga drugari donosili i odnosili sa broda. Drugo ronjenje je na Krekavici, gde ih ponovoimpresionira prostranost i izgled peine. Imaju priliku darone kroz ogromno jato bukvi koje krue ispred ulaza. Veliki talasi pomeraju Downunder opasno blizugotovo vertikalne obale, a sidro jednostavno nee da uhvatiza dno. Janez ih dovozi sa probuenim amcem do kamenih

litica o koje udaraju talasii skree im panju dau vodu moraju ui brzoi na komandu. Na datiznak, deset ronilaca se,kao jedan, neoekivanosinhronizovano prevreiz amca i nestajepod povrinom, kaoda su samo to vebalinedeljama. Trei zaron

u Saletovoj peini de nitivno osvaja Irce. Fascinirani sucrnogorskim peinama i tvrde da u tako spektakularnimzatvorenim prostorima nikada ranije nisu ronili. Iskrcavamo ih u Jazu i kreemo u nonu plovidbuka Herceg Novom. Imamo sreu da je kraj sezone pa naglavnom molu nalazimo mesto za vez, i preutno doputenjeda brodski kompresor uznemirava ceo kver do pola noi.

19.09.2007. t ti d nBrzopotezne promene

Od ranog jutra nastavlja se punjenje boca i toenjegoriva u Herceg Novom. Irci se ukrcavaju u 10.00h u Rosama.Svakoga dana su tani u minut, bez obzira koliko im dalekutaku za ukrcavanje odredimo. Kreemo u lociranje sledeepozicije za ronjenje, ali nam veliki talasi oteavaju lociranjesonarom. Janez odluuje da se sklonimo sa otvorenog moraod juga u pojaanju i napravimo prvi zaron na olupini patrolcau anjicama.

Tu nas presree kontrola specijalnih pomorskihsnaga CG, ali je sve samo rutinska kontrola jer smo urednoprijavljeni i vodimo dnevnik ronjenja. Jugo je malo zamutiovodu, pa je vidljivost neto slabija nego uobiajeno, ali je zanae goste koji su navikli da rone u vidljivosti od pola metra,sve ovo savren doivljaj.Zabavu na kraju zaronaupotpunjuju i gostiRegionalnog centra zarazminiravanje - grupaamerikih marinaca, kojiodmah posle nas padajuu gomilama na olupinupatrolca, meu kojimasu neki obueni samo ukupae gae, to Ircimaverovatno deluje kao istegzibicionizam. Ivani se mora odati priznanje za fenomenalnuorganizaciju ishrane nije lako u maloj kuhinji broda kuvatisvaki dan drugo jelo za preko dvadeset ljudi. Priznajem daprvi put vidim kako se u jednom loncu na maloj ringli kuvajupagete za 25 ljudi. Nekako joj polazi za rukom da to svakiput bude ukusno, da se trae repete, i da se niko ni jednogatrenutka ne oseti nekonforno za rukom. Tanja na relacijikuhinja-trpezarija tri stotinu puta uz i niz stepenice, a trebai svo posue oprati... Drugi zaron je zbog vremenskih uslova bio jedinomogu na Mamuli, gde su iz zavetrine u kojoj smo se usidrilineki pokuali da naprave krug oko ostrva, to je mnogima iuspelo. Niko nije video bog-zna-kakve ribe, ali su ih fasciniralekolonije palastura i razne koljkice i jeevi koje su se silnoupirali da iznesu na povrinu. Neko je video hobotnicu, neko

je uslikao murinu, i to im je bilo sasvim dovoljno da smatrajuronjenje vie nego dobrim. Vraamo zadovoljnu grupu u Rose, a nas naprelasku do Herceg Novog hvata prava iznenadna letnjaoluja - neverin te smo mokri do gole koe i sve je pobrodu puno vode : srea je u tome to je bar celokupnaoprema posle dva dana dobro isprana kinicom.

20.09.2007. P ti d nvid i st z p m n

Na ponovno ukrcavanje u 10.00h u RosamaIrci po prvi put kasne. Rose su gotovo sasvim prazne i

I ci n k Mik i p in

N z S t p in

I ski k b z p nis n n zi k d P t c


12/36

REPORTAA

12 RONILAKI SVET

dok ih ekamo pokuavamo da bar jedno jutro stignemoda popijemo espresso. U jedinom lokalu koji radi nemaankerice zaduene za kafu Dragan Gaevi nam otkrivada ju je prethodnog dana vodio na prvi zaron, te da je azotnanarkoza verovatni krivac to smo svi uskraeni za espresso.Pola sata kasnije Irci stiu. Objanjavaju da su imali tekuno prejeli su se i ponapijali, mada takve sklonolsti, uprkosnaem oekivanju, nisu ispoljavali prethodnih dana.Zajedno sa Gaeviem koji vodi banjaluki ronilakiklub BUK isplovljavamo na ronjenje i uz njegovu pomonalazimo parobrod koji prethodnog dana nismo uspeli dalociramo. Olupina ovog parobroda je donekle vezana i zanjega, jer je Gaevi sa nje izvadio zvono sa natpisomTihany i time dokazao da je ovaj brod potonuo kod Mamule,a ne u severnoj Dalmaciji kako hrvatski podvodni vodiitvrde.

Vidljivost na lokaciji je izuzetna. Janez i jakoji se prvi sputamo daobeleimo olupinu vidimobrod ve sa dubine od 20metara, iako je na tommestu morsko dno duplodublje. Naalost, vidimo ida su nae sidro i lanacpali svuda po brodu i okonjega ba kako ne treba,te dobar deo ronjenja

posveujemo oslobaanju lanca i sidra za nesmetanoodsidravanje.

Fascinantni pramac broda stoji u pravcu HercegNovog do koga nikada nije stigao. Brodski telegraf iupravljaki mehanizam na komandnom mostu obraslisu utim sunerima (Promenljiva sumporaa Verongiaaerophoba) i predstavlja jedinstveni prizor i spektakularnidoivljaj. Cela olupina prikazuje nam se u svoj svojoj lepoti iznamenju. Irci su bili pomalo skeptini kada smo izronili i rekliim da je vidljivost moda preko 20 metara. Kada su oni 45minuta kasnije izronili, mnogi su izjavili da im je to bilo jednood najboljih ronjenja u ivotu.

Drugi zaron im je bio na Higginsu, nedaleko odMalih Rosa. Svi smo mogli odmah da uporedimo razliku uprovidnosti mora na otvorenom i u zalivu. Vidljivost je ovdebila jako slaba. Naalost, ova drvena olupina se do te meredezintegrisala da je od nje ostao samo metalni kostur, dok

je sve ostalo popustilo zubu vremena. Mislili smo da e imsve ove okolnosti mozda pokvariti savren doivljaj prvogzarona, ali ne njima je i ovo ronjenje bilo : Yes, a gooddive!.

21.09.2007. sti d nRastanak

Isplovljavamo gumenjakom u 7.30h iz Rosa u eljida proverimo poziciju spitfajera koja je prole godine prvi put

javno obznanjena. Dugo kruimo i sonarom pretraujemodno gledajui da to preciznije dovedemo nae goste nalokaciju. Deki se sputa i signalni konopac ostavlja poredmotora koji je sredina lokaliteta rasute letelice. Vraamo sedo Rosa da bi pokupili Irce koji su zahtevali da im se drugoronjenje danas zavri pre 14h, jer onda imaju 24h da im seoslobodi nagomilani azot do avionskog leta. Poto smo imobeleili poziciju unapred, tek to smo se usidrili, oni su vebili u vodi.

Ja sam suzdraosvoje nestrpljenje iposlednji uao u vodu,iako mi je ovo bioprvi put da ronim nafamoznom Spitfajeru.Polako padajui naneprepoznatljive deloveaviona, vidim zadovoljneIrce kako poziraju

jedni drugima i motajuse u parovima svudanaokolo. Srea je bila da je podvodni kurenat bio prilino

jak, te je ubrzo po odlasku poslednjeg ronioca razbistrio ceolokalitet, pa sam nesmetano mogao napraviti par fotogra ja.Pilotska kabina, stajni trap sa tokom i delom krila i RolceRoyce-ov motor nisu bili u tako dobrom stanju o kakvomesmo godinama unazad matali. Ali je ceo utisak bio dovoljanda i najsumnjivije uveri da je re o olupini aviona koji jesvojim revolucionarnim tehnikim reenjima promenio tokvazdunih bitaka II svetskog rata.

Poslednji zaron je planiran na arheolokom lokalitetukod rta Kabala. Pre toga, ispunjavamo naim gostimaelju i pristajemo na mol kod prokopa nedaleko od Rosa,

jer su hteli izbliza da vide i fotogra u tunel koji je nekadapripadao mornarici, a poslednjih godina je poprite muzikogfestivala Entrance. Idealna prilika da snimimo i zajednikufotogra ju. Srednjevekovni brodolom kod rta Kabala je lokalitetkoji svedoi o poslednjoj epohi iz podmorske istorije CrneGore koju jo nisu videli. Zaranjamo od velikog sidra upliaku, ali bistra voda u prvih dvadesetak metara prerastau muljevitu reku na dubinama ispod toga. Poto svaki parroni za sebe, mnogi ne uspevaju da pronau sidra i topovesa srednjevekovnog jedrenjaka. Umesto toga, svudauokolo po morskom dnu lee suncobrani koje su svi videli.Najverovatnije ih je vetar doovde doneo sa plae Dobre. Jau ali, one koji nisu nali lokalitet, posle ronjenja ubeujemda su u pitanju suncobrani iz srednjeg veka...

Rastajemo se u Rosama. Ekspeditivno kao to suse ukrcali, tako se i iskrcavaju sa Downunder-a. Voleli bi dasvi zajedno odemo na pie, ali nama se uri da isplovimo nebi li pre mraka stigli do Bara. Prijateljsko rukovanje, ponekizagrljaj i poljubac, i pozivi da svi budemo gosti kod njih uIrskoj. Samo treba da se organizujemo i dodjemo. Kada bi sve ronilake grupe bile tako dobre kao ovinai Irci, i kada bi nam vreme stalno ilo na ruku kao ovihdana, i kada bi sa svim svojim pehovima uspeli da izaemona kraj kao to smo mi uspeli ovoga puta, ronjenje bi bilosport kojim bi svako poeleo da se bavi. Naalost, nije sveuvek ovako lepo. Mada su se svi sloili da je ovaj estodnevnilag na torti bio najbolji mogui kraj jedne nezaboravneronilake sezone.

Verongia aerophoba na ostatkukormilarskog mehanizma

ost ci Spitf g k kpit

F t g z sp m n


13/36

PORTRET AMPIONA

13RONILAKI SVET

Iako poreklom iz banatske ravnice, Marko Arsenijevi je pravi ovek od vode. Njega voda jednostavno hoe i on seu njoj osea kao u prirodnoj sredini. Oigledno je da se ovderadi o vanserijskom talentu, pravom nebruenom dijamantuapneakih takmienja. Marko je roen u Zrenjaninu, 10.06.1982. godine.Ljubav prema sportu je nasledio od oca koji se baviokoarkom, a skladnost pokreta i savrene motorikesposobnosti od majke koje je bila balerina. Marko je trenutnostudent 3. godine DIF-a u Novom Sadu, to dodatno

potvruje njegovo opredeljenje ka sportu kao nainu ivota.Sa ronjenjem je poeo 2005.godine, kada je proitao unovinama tekst o Sinii Teiu, tadanjem neprikosnovenomvladaru takmienja u apnei. Otiao je u lokalni ronilaki klubi ve na prvom treningu preronio 60 metara bez peraja! Vrlobrzo su krenula takmienja na kojima se Marko Arsenijevinametnuo rezultatima, zahvaljujui kojima su ostali takmiaribili znaajno iza njega. Pravi uspesi se tek oekuju, a najava Markovogpobednikog pohoda je bilo takmienje u Atini (AIDA ApneaSpring Games, maj 2007.), na kojem je kao lan ApneaTeam Svet Ronjenja i lan AIDA Srbija, oborio nacionalne

rekorde u tri discipline: statici (5.29), dinamici sa perajima(134m) i dinamici bez peraja (89m). Neposredno pred zakljuenje ovog broja, Arsenijevi

je ponovo oborio nacionalni rekord u dinamici sa perajima.Na SUBMANIA KUP-u 2007. preronio je 148 metara! Svestan sam svog talenta, ali bez pravog treningasve bi to bilo kratkog daha. Mislim da je tehnika u ronjenjuna dah od presudnog znaaja i zato stalno radim na njenompoboljanju. Jako je dobro da su rekordi koje sam postaviou Atini pokrenuli i ostale takmiare da krenu dalje i posledicatoga moraju biti sve vei uspesi. Na taj nain naa zemljae se vrlo brzo prikljuiti vodeima u ovom sportu- kae

Arsenijevi. Oprema je vrlo bitan detalj bez koje se ne moe dovrha. Za statiku Marko koristi SEPA DIVER (lio) dvodelnoodelo debljine 3 milimetra, naoare za plivanje i nose clip.

Peraja su pria za sebe. Do sada je neverovatne daljinepravio uz pomo mono peraja MAT-MAS, da bi od skoropreao na izbor ampiona - hiper peraje WATER WAYGLIDE. Jedno je sigurno. Njegovo vreme tek dolazi i pravedaljine i dubine su tek pred njim. (kako ga zovu ronioci izkluba) tek dolazi. Ostaje samo da saekamo kada e MarkoApnea (kako ga zovu ronioci iz kluba) zablistati punimsjajem.

AIDA SRBIJA AIDA Srbija je nacionalno udruenjeronilaca na dah, lan AIDA International,

vodee svetske organizacije za razvoj ronjenja na dah. AIDASrbija postoji zbog okupljanja zaljubljenika u ronjenje na dah,kako takmiara, tako i svih onih koje privlae plave dubine.Cilj AIDA Srbije je pre svega edukacija, ime se doprinosisigurnosti u bavljenju ovim sportom, a zatim i organizovanjetakmienja, izlazak naih takmiara na svetsku freediving scenu,druenje... AIDA Srbija danas ima 38 lanova, meu kojima su takmiari,internacionalne i nacionalne sudije...

U planu za sledeu godinu je pored organizovanja nekolikotakmienja internacionalnog karaktera, odravanje kurseva zanacionalne sudije, kao i za AIDA Freediver zvanje.

lanstvom u AIDA Srbija stiete svoje mesto na sajtu www.aida-srbija.com, lansku kartu i majicu, ali ujedno i mogunostda punopravno uestvujete na svim takmienjima pod okriljem

AIDA International, bilo u Srbiji ili inostranstvu, da se vae imenae na svetskoj rang listi, tj. ulazite u svetsko drustvo ronilacana dah! AIDA Srbija je mlada organizacija, i svi koji imaju idejei dobru volju za unapreenje i razvoj ovog sporta vie su negodobrodoli! Za sva pitanja, sugestije i ulanjenje moete se obratitigeneralnom sekretaru, gospoici Dariji Subotin na [email protected].

OVEK OD VODE!


14/36

RONILAKI SVET14

STANOVNICI MORA

Nee vas osvojiti ni pogledom ni gracioznimkretanjem. Ako ste nepaljivi uboe vas. Ako vas ubodehetama izazvae jaku iritaciju: otok, crvenilo i bol. Ne mazitega - gledajte ga.

Crvi svakako nisu ni najzanimljivija a ni najatraktivnijabia. Postoji jo dosta kvalitetnih osobina koje jedanprosean crv neposeduje. Naime, nisu ba: brzi, pametni,dobri lovci Bilo da priamo o terestrinim ili akvatinimformama, asocijacija na crve je ista. To su duguljasta,beliasto-braonkasta, pomalo sluzava stvorenja, koja bi

ljudi radije izbegli gde god da ih sretnu - u vou, na zemlji iu vodi. Moda e ova pria bar malo promeniti vae vienjecrva, jer nisu svi crvi isti. Ovo je pria o morskim crvima.

Junak ove prie je mnogoekinjasti morski crv. Ovaklasa crva pripada tipu Annelida . To su prstenasti crvi.Najupadljivija odlika ovog tipa ivotinja je segmentisano telo(telo podeljeno na delove segmente, pa otuda i naziv tipa

jer lat. annulus - prsten). Prvi telesni segment je prostomijum(preusni), a poslednji, na kome se nalazi analni otvor, je

pigidijum. Segmentacija nije ograniena samo na povrinskisloj, ve zahvata i unutranje organe.Tip Annelida obuhvatasledee klase : Polychaeta (polihete ili mnogoekinjasticrvi), Olygochaeta (maloekinjasti crvi; lat.olygo=malo),Hirudinea (pijavice).

ekinjasti crvi-Polychaeta-e obuhvatajunajprimitivnije prstenaste crve, uglavnom stanovnike mora.esto su to veoma atraktivni primerci crva, ivahnih boja.Pokazuju raznolike ivotne forme. Najee kao adulti ivena morskom dnu na dubini do 30m (obalska zona). ekijasti

crvi esti su stanovnici grebena, kamenitog dna kao ipeskovitog dna obraslog travom. Ima i onih crva koje vuedubina, pa silaze i do 400m, meutim primeeni su i dublje(5000m). Neke polihete smucalice puze po morskom dnu,druge ive delom na morskom dnu, a delom na povrini-u periodu razmnovanja. Manji broj vrsta pliva slobodno uplanktonu. To su obino crvi ije je telo staklasto-providno.Posebnu grupu ine oni crvi koji ive privreni za podlogu(sesilni) i oko sebe izluuju zastitnu ljuturu u oblikucevice. Iz tih cevica viri glaveni deo sa pipcima ili se tipipci pretvaraju u poklopac koji zatvara ulaz u cevicu.

Junak ove prie nije privren za morsko dno,naprotiv on se rado eta po dnu, tj.luta. Glava ovih crvalutalica ima dobro razvijene ulne aparate u obliku oiju ipipaka, a neke imaju rilicu koja moe da se uvlai sa vrlosnanim zubiima, slinim turpiji - opasne zubate skitare.Biljojedne vrste koriste rilicu za otkidanje algi sa stena,a neki grabljivi crvi usni deo upotrebljavaju za napad iraskidanje plena. Deava se da zubi ovih lutalica raskrvarei ruku nekog radoznalog, neiskusnog ronioca ili pecaroa. Telo ovih skitara izdeljeno je na segmente. Osimprednjeg i terminalnih segmenata, svi ostali segmenti suidentini, svaki sa parom, mesnatih spljotenih nastavaka-parapodia ( para -znai kao , a pod-ped-podia -noga ). One suobrazovane od ispupenja telesnog zida, koja se prostirudu tela. Svaka parapodija nosi veliki broj hitinskih ekinja iliheta (otuda ime klase).Parapodije sa hetama omoguavajucrvu smucanje po morskom dnu.

Ove strukture slue za plivanje, zakopavanje, ali istvaranje struje-talasanja u cilju hranjenja. Iglice-tj.chaetae ,na parapodijama se razlikuju od vrste do vrste.

Kod nekih vrsta one ak mogu biti vrlo isprepletanepo dorzalnoj strani i formirati neku vrstu tita, a ceo crv uovakvom oklopu moe izgledati upavo i bodljikavo.

Prstenasti crvi se obino razmnoavaju polno.Kod Polychaeta polovi su razdvojeni. Neki se ak mogurazmnoavati vegetativno, regeneriui glavu iz odreenihsegmenata. Takoe, otrgnuta glava, moe ponovo da izrasteu novu jedinku. Prilino bizarna, ali korisna osobina. Mnogi su

KO SE BOJI CRVA JO?


15/36

STANOVNICI MORA

15RONILAKI SVET

sposobni da u potpunosti regeneriu izgubljene delove tela.Epiderm igra ulogu povrine za razmenu gasova, kao izatitnog pokrivaa, jer lui tanku, gipku i poroznu kutikulu.Ovi morski crvi lutalice najaktivniji su naravno nou.

Vrsta koju esto sreemo na zaronima je Hermodicecarunculata (Pallas, 1766), kod nas poznat kao crv pas,vatreni crv, lavlji crv To je lep pljosnat segmentisan crv.Pripada mnogoekinjastim crvima, tj. ima mnogo beliastihekinja - heta sa svake strane. Dostie do 35.6 cm, alinajea duina je oko 10cm. Ova vrsta crva ivi u junomMediteranu, istonom Atlantiku a ima ga i u mnogim toplimmorima sveta. Moe se sresti sve od jednog do 25 metaradubine kako na kamenito-stenovitom dnu, tako i dnuobraslom algama ali i ljunkovito - detritrusnom dnu. Telo ovog crva je lankovito, delimino pljosnato ipodeljeno u 100-ak i vie segmenta. Na bokovima segmenatavidljive su beliaste hete u ijem korenu su tamnocrvenekrge. U sluaju opasnosti, radi odbrane crv uzdie i irisvoje ekinje formirajui neto nalik na grivu pa zato imakod nas i drugo ime: lavlji crv. ekinje su uplje, napunjenevrstom otrova i dobra su odbrana jer se zaranjaju u mesoi lome. Naime, hete Hernodice carunculata imaju otrovnekukice koje se pri dodiru otkidaju zarivaju u meso napadaai oslobaaju otrov koji izaziva jaku iritaciju: crvenilo, otoki prilinu bol, pa otuda nazivvatreni crv. Ovi morski crvibacaju napadae u vatru. Kada su uznemireni oni raire-razbukte svoje borbene iglice i spremni su za odbranu. Pa ko hoe da se igra sa vatrom, nek izvoli! Sobzirom da se hrani uginulim morskim ivotinjima, est je namestima gde ribari odbacuju nekvalitetan ili neeljen ulov.Na jelovniku osim posmrtnih ostataka morskih stanovnika,na koje nailazi tokom svojih cunjanja po morskom dnu, crvponekad protegne parapodije i krece u lov. Zato moemoreci da je ovaj crv predator, ali samo kad mora, jer lovumara i mnogo je ekonominije ne trositi energiju, ve nacineku leinu na dnu. On jede male rakove, anemone i brstikorale. Ova morska izjelica napae i opustoiti korale zaas. Prosek zadravanja na koralu Acropora cervicornis je5-10min po granici. Ovakve gozbe mogu biti pogubne pokorale, ak i one koji su razvili posebne mehanizme odbranei lue razne toksine, jer je ovaj prodrljivi crv esto otporan

na njih. Iako preferira tkivo arnjaka, voli i druge morskespecijalitete. Meutim i ovaj upavac je neiji ruak. Naimenjega rado jedu puevi iz familijeConidae . Puevi Conidaehrane se, izmeu ostalog, i ovim crvima. Ovi puevi su dobrilovci i opasni predatori-vrste Conus geographus , Conustextile i Conus magus hrane se ribom.Ove vrste su akopasne i za ljude jer imaju otrov koji je prilino jak. Sreomu Mediteranu ivi samo vrsta Conus mediterraneus , koja jeprilicno mala a njen otrov nije jak. Dodue nije jak za ljude,ali za naeg upavog vatrenog crva je smrtonosan. Moda

smeno zvuci, ali ujed ovog pua je poguban za naegcrva skitaru. Otrov se zove konotoksin i sastoji se odnekoliko oligopeptida. Posle ujeda svaki oligopeptid delujena razliitu strukturu u nervnom sistemu. Konotoksini su po

biohemijskim kriterijumima podeljeni u pet grupa u zavisnostiod uticaja svakog od njih na jonske kanale u nervnomsistemu. Zanimljivo je da se neki omega-konotoksini koriste ufarmaciji u proizvodnji lekova za smanjivanje bola. Ovi lekovisu bolji od onih na bazi mor juma, jer postoji manja ansada se kod pacijenta razvije zavisnost, ali novija istraivanjaotkrivaju dosta neeljenih pojava i kod ovih lekova. U vreme parenja nae morske skitare, sreemoih u blizini povrine. Parenje je kod ove vrste prilinospektakularno. enke dolaze u pliak u poinju da emitujuzelenkasto-fosforoscentnu svetlost. To privlai mujake kojiodgovaraju na isti nain. Pribliavajui se enci, mujakizbacuje polne elije koje enka prihvata i tako dolazi dooplodnje. Tokom ove ljubavne igre vidljiv je plaviasto-zelenkast sjaj, to celom dogaaju daje specijalnu mistinu iromantinu notu.

Poto je akvarijum ipak akvarijum, a naoj skitaritreba prostor za smucanje po dnu- ne zatvarajte ga! TREBAMU MORE!

Aleksandra Komarnicki


16/36

MARES NOVITETI

RONILAKI SVET16

NEMO

Strunjaci iz Maresa su prvi na trite izbacili koncept sat-kompjuter.Nemo,pre svega, pleni funkcionalnou i lepotom. Sa svoja etiri moda rada (air, nitrox,bottom time i freediving ronjenje) zadovoljava veoma iroku ronilaku populaciju.Proizvodi se u dve varijante: elino i titanijumsko kuite. Displej od mineralnogstakla ima sa rni zavrni sloj, koji ga uva od ogrebotina. Kao i kod svih modelaMares kompjutera mogue je samostalno menjane baterija.

NEMO SPORT

Kompletan ronilaki raunar spakovan u izgled sportskog sata. Kuiteizraeno od specijalnih termoplastinih legura, sa elinim poklopcem za baterije.Pouzdan ronilaki par, ali i zanimljiv modni detalj za one koji vole sportski stil. Imadva moda funkcionisanja: air i nitrox. Narukvica je dodatno produena i prilagoenaupotrebi na suvim odelima. Za one koji dosta putuju predviena je opcija dvostrukihvremenskih zona.

M2 RGBM

Naslednik legendarnog M1 kompjutera. Sa obiljem funkcija, ovaj proizvod jekompletan raunar koji zadovoljava standarde rekreativnog, ali i tehnikog ronjenja.Posebna pogodnost je to to za napajanje koristi dve AAA alkalne baterije od 1.5v kojese mogu lako nabaviti i jo lake zameniti. Poseduje log book koji pamti poslednjih 50zarona, a takoe i pamti ukupan broj zarona kao i najveu ikada postignutu dubinu.

NEMO WIDE

Glavni plus najnovijeg proizvoda Maresove tehnologije je znaajno veidisplej. Zbog izuzetno jakog kontasta podaci na raunaru su vidljivi pod uglom do170 stepeni. Karakteri su veliki i jasno itljivi. Kao i svi raunari ovog proizvoaakoristi MARES-Wienke algoritam poslednje generacije koji znaajno smanjuje rizik odpojave mikro mehuria. Mogue je trajno aktiviranje osvetljenja displeja, to ga ini

veoma dobro uoljivim. Za download koristi novi DRAK Usb interfejs,pomou kojegse svi podaci iz raunara mogu arhivirati u va PC.

CALYPSO GROUP 011 322 22 32, 063 309 007

MARES KOMPJUTERI U 2007. Ronilaki raunari sa kojima je MARES nastupio na tritu u 2007. godini predstavljaju dobitnu kombinaciju, zaidealnu vezu oveka sa morem. Pouzdanost, kvalitet i savremen dizajn ini ovu prvu ekipu kompjutera neprevazienom.


17/36


18/36


19/36


20/36


21/36

TEST REGULATORA

RONILAKI SVET21

Standardizacija ronilake opreme u Evropi predviapotovanje normi tehnikog kvaliteta, i bezbedne upotrebe,davanje garancija i izdavanje upustava rukovanja za: 1)Ronilake boce, (dimenzije, navoja za ventile) i ventile,pojedinano ili montirane na bocu; 2) Ronilake regulatoresvih tipova i modela, kao i za njihove pojedine delove; 3)Manometre svih vrsta koji se prikljuuju na disajnu opremu idruge instrumente koji pokazuju i alarmiraju ronioca o koliinidisajnog gasa; 4) Sistemi za povezivanje boca, noenje uvodi i na suvom, transport i druge manipulacije sa bocamai aparatom; 5) Sistemi za disanje sa priborom koji ronilacnosi na glavi, od usnika do maske ili lema; 6) Za upotrebu ironjenje sa ovom opremom. Evropsku normu - EN 250 nalazimo utisnutu naronilakoj tehnici i pojedinim njenim delovima kao dokazda ta tehnika ispunjava naznaene standarde. Kako je temaovog teksta ronilaki regulator njegove karakteristike, EN250 blie propisuje i trai da regulator ispunjava sledeeuslove:

- U vodi temerature od 4 stepena Celzijusa pridisanju sa minutnim volumenom od 62,5 litara u toku disanjapreko 5 minuta, na nekoj dubini do 50 metara, regulator nesme da se zaledi.

- Napor disanja i rad regulatora po jednom litrudisajnog gasa ne sme da pree 3J (Dula) - Respiratorni otpor podpritiska udisaja i nadpritiskaizdisaja ne sme da pree 25 mbara,

- Napor disanja i rad indekt regulatora mora biti do0,3 J po litru, a otpor ne sme biti vei od 10 mbar

- Svi delovi za podeavanje indekt i drugihrespirtornih ureaja u regulatoru moraju raditi u granicamadozvoljenih normi i standarda.

EN 250 se oslanja na pojedine serti kate i primeraradi, Sertifuikat CE 0474 po kome se u Italiji moraju obeleitiregulatori sa kojima se moe roniti u vodi temperature do 10stepeni Celzijusa. Za ostale regulatore sa kojima se eli ronitiu hladnoj vodi, vai Evropska norma - EN 250: 2000 kojaodreuje da su hladne vode one, koje imaju temperaturu ispod10 stepeni Celzijusa. Preciznije objanjeno, od regulatorase zahteva da moe raditi sa malim naporom pri disanju,u ekstremnim uslovima temperature vode do 4 stepenaCelzijusa, na dubinama obinog ronjenja od 50 metara, sadovoljnim protokom i koliinom litara disajnog gasa u minutudisanja i pri minimalnom dozvoljenom pritisku disajnoggasa u boci od 50 Bara. Standard EN 250 oigledno nameeobavezu da svaki ronilaki regulator proizveden posle 1997.g. u Evropi, mora ispunjavati naznaene propisane tehniko- ronilake standarde. Oni se utvruju testiranjem regulatorasimulacijom ekstremnih uslova ronjenja u laboratorijskimuslovima, hiperbarinim uslovima u komorama i stvarnimuslovima ronjenja u razliitim vodama. U tim testiranjima

je na prvom mestu provera radnog pritiska prvog stepenaregulatora. Od radnog pritiska zavise ostale karakteristike Ii II stepena, od kojih je naznaajnija koliina disajnog gasakoja mora biti dovoljna za sve napore ronioca.

U Srbiji se danas roni sa oko 40-tak modeladvostepeno-dvodelnih regulatora. Vei broj tih regulatora

je proizveden pre uvoenja naznaenih standarda, a manjibroj ima utisnutu oznaku standardizacije. Namera je bila daza regulatore starije proizvodnje proverimo radne pritiskeI stepena, a za novije regulatore, da utvrdimo, da li zaistaI stepen ispunjava deklarisani standard utisnut na njemu i

TESTIRANJEI STEPENA RONILAKIHREGULATORA PREMA EN

250


22/36

TEST REGULATORA

RONILAKI SVET22

naveden u garantnom listu. Testiranje je obavljeno u ServisuRK. Hidroarheolog iz Beograda. Izabrano je 10 regulatoramembranskog i 8. klipnog tipa. (Slika 1.). Meu njima su radiuporeenja sa savremenim, izabrani membranski AQUILONi klipni MK II, regulatori mnogo starije proizvodnje. Oni sutestirani u laboratorijskim uslovima simulacijom dubine u suvojkomori ispitnog stola. (Slika 2.). Simulacija dubine dobijena

je stavljanjem I stepena regulatora pod pritisak vazduha ukomori. Svaki regulator je testiran dva puta i u Tabeli radnihpritisaka je naznaena dobijena srednja vrednost radnogpritiska I stepena. Simulacija udaha i stabilnost radnogpristka na naznaenim dubinama, dobijena je proputanjemkroz by-pass ventil ispitnog stola. Testiranje svakog Istepena obavljeno je na sledei nain: - Prvo je utvren izlazni pritisak iz I stepena svakogregulatora koji je nastao reduciranjem pritiska iz boce od300 ili 200 Bara na radni pritisak I stepena. Ukoliko tajpritisak nije bio isti kao i fabrki pritisak deklarisan u upustvuproizvoaa, I stepen je podeen na fabriki pritisak. Dobijenireducirani pritisak je radni pritisak I stepena naznaencrnom bojom u rubrici O metara pri najviem pritisku izboce.

- Svi I stepeni i njihovi radni pritisci su testirani nasvakih 10 do 90 metara dubine na kojoj je limitirano disanjevazduha pod pritiskom prema dozvoljenoj visini parcijalnogpritiska kiseonika u njemu. Prvi razlog testiranja I stepenado dubine od 90 metara je da se na njima jedino moepouzdano oceniti duina hoda membrane ili klipa u prvomstepenu. Od duine hoda membrane ili klipa zavisi kolikoe se otvoriti ventil za reduciranje, a od toga zavisi koliinai protok disajnog gasa kroz stepen i opstanak ronioca natim dubinama. Drugi razlog je da se neki od testiranih Istepena koriste u regulatorima sa kojima se u otvorenomkrugu disanja roni sa disajnim meavimama na tim i veimdubinama. Poslednji razlog je da se u Srbiji zaista roniloi roni do tih dubina, i da ronioci treba da znaju sa kakvimregulatorima rone. Provera radnog pritiska i na 91 metardubine uraena je radi kontrole preciznosti dubinomera imanometara. - I stepeni i njihovi radni pritisci testirani su i nadubinama od 10 do 60 metara sa ulaznim pritiscima iz boce

od 150 do 100 Bara. To su stvarni pritisci koji ostanu u bocinakon zarona i troenja tokom ronjenja, jer malo mogue daronilac roni na dubinu do 60 metara, a da mu u boci bude200 ili 150 Bara.

- Svi I stepeni regulatora i njihovi radni pritisci su

testirani prema uslovima iz norme EN 250 od 10 do 50metara dubine sa ulaznom pritiskom iz boce od 50 bara natemperaturi manjoj od 10 stepeni Celzijusa. - Svi opisani testovi na svim dubinama obavljenisu na temperaturi vazduha u komori od 9,5 plus/minus0,5 stepeni Celzijusa koja je dobijena obilnom i stalnomventilacijom komore.

Na zakljuak o kvalitetu nekog regulatora uticalo jeziko-mehaniko pravilo da se radni pritisak iz I stepena

poveava za 1 Bar na svakih 10 metara dubine. Tamnijimbrojevima su u Tabeli naznaeni radni pritisci na pojedinim

dubinama koji ne odgovaraju ovom pravilu. Na ocenupouzdanosti rada regulatora u rubrici Zakljuak uticalo je da li I stepen ima vie takvih radnih pritisaka koji neodgovaraju nadpritisku dubine. Kao zakljuak se nameu ipodaci iz ove Tabele koji pokazuju da su pojedini regulatorinapravljeni da im I stepeni daju odgovarajui radni pritisaksamo na dubinama do 50 metara koje propisuje EN 250. Akoronilac roni dublje sa tim regulatorom, rizikuje. U tom sluajuproizvoa je sebe zatitio sa EN 250 i nije potvrdio kvalitetregulatora za ronjenja na veim dubinama od 50 metara.Podaci iz Tabele pokazuju i druge parametre, ali je to temaza naredno pisanje.

Servis RK Hidroarheolog raspolae sa podacimaza jo dvadestak I stepena razliitih modela dvostepeno-dvodelnih regulatora. Za druge regulatore koji se ispituje uServisu, prema zahtevu vlasnika mogu se uraditi isti ovakvitestovi.

Mr. Slobodan Pani 011 240 56 81


23/36

RONILAKI SVET23

TEST REGULATORAMODEL

REGULATORA I STEPEN

(sa fabrikim brojem)

PRITISAKTESTIRANJA

IZ BOCE

RADNI PRITISAK PRVGOG STEPENA U BARIMA NA METARA DUBINEZAPAANJE

MEMBRANSKI TIP I STEPENADUBINA U METRIMA

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 91

1) AQUILONLa Spirotechnique

Br. 25608Francuska

200-150 Bar. 8,6 9,7 10,7 11,7 12,7 13,6 14,6 15,6 16,5 17,5 17,5

POUZDAN RAD150-100 Bar. 8,6 9,7 10,6 11,6 12,6 13,6 14,6

50 Bar. 8,4 9,5 10,5 11,5 12,5 13,4

2) SUPRA XL SPIRO

Br. 04669Francuska

200-150 Bar. 9,6 10,5 11,6 12,6 13,6 14,6 15,6 16,6 17,6 18,6 18,6

POUZDAN RAD150-100 Bar. 9,6 10,5 11,6 12,6 13,6 14,6 15,7

50 Bar. 9,4 10,3 11,4 12,4 13,4 14,4

3) Voltres MR12Mares

Br. 700014Italija

200-150 Bar. 9,6 10,5 11,4 12,4 13,6 14,6 15,6 16,5 17,5 18,4 18,5POUZDAN DO50 M.150-100 Bar. 9,6 10,5 11,5 12,5 13,5 14,6 15,6

50 Bar. 9,5 10,4 11,4 12,5 13,5 14,54) Proton metal

V16 scs titanMares

Br. UM13992Italija

200-150 Bar. 10,7 11,5 12,6 13,7 14,7 15,7 16,7 17,6 18,7 18,8 19,0POUZDAN RAD

150-100 Bar. 10,6 11,5 12,5 13,6 14,6 15,6 16,6

50 Bar. 10,5 11,2 12,3 13,5 14,5 15,5

5) OCEAN C 30Coltri sub

Italija

200-150 Bar. 9,5 10,4 11,4 12,4 13,5 14,5 15,4 16,5 17,4 18,3 18,3150-100 Bar 9,4 10,2 11,2 12,3 13,3 14,3 15,4

50 Bar. 8,9 10,7 11,7 12,5 13,5 14,2 POUZDAN RADDO 50 M.Br.011977

6) SORIUS ADJSeac-sub, DIN300

Br.712547Italija

300-200 Bar. 10,1 11,0 12,1 13,1 14,1 15,1 16,1 17,1 18,0 19,0 1 9,0 P OUZ DA N RA D

200-150 Bar. 10,1 11,0 12,0 13,1 14,0 151 161150-100 Bar. 10,1 11,0 11,9 13,0 14,0 15,150 Bar. 10,0 10,9 12,0 13,0 14,0 15,0

7) POSEIDONCYKLON 3950 M

BP DIN 300Br.100681vedska

300-200 Bar. 12,5 13,4 14,3 15,4 16,5 17,5 18,5 19,4 20,5 21,5 21,6 NIJE POUZDAN ZAPRITISAK IZ BOCEMANJI OD 100 B.

200-150 Bar. 12,5 13,4 14,4 15,5 16,5 17,5 18,5150-100 Bar. 12,5 13,4 14,4 15,4 16,5 17,5

50 Bar. 12,3 13,1 14,1 15,0 16,0 17,1

8) DIMOND ICESeac-sub DIN300

Br. 750317Italija

300-200 Bar. 9,6 10,5 11,6 12,6 13,6 14,6 15,4 16,4 17,2 18,1 18,1 NIJE POUZDAN ZAPRITISKE IZ BOCEMANJI OD 100 B. IDUBINE VEE OD50 M.

200-150 Bar. 9,6 10,4 11,4 12,6 13,6 14,6 15,5150-100 Bar. 9,5 10.4 11,1 12,1 13,2 14,2 15,3

50 Bar. 9,3 10,3 11,2 11,9 13,0 13,8

9) APEKS T20Re ex DIN300

Br. 947748

300-200 Bar. 9,8 10,7 11,7 12,8 13,8 14,8 15.8 16,8 17,8 18,8 18,8 POUZDAN NAPRITISCIMA IZBOCE DO 50 B.

200-150 Bar. 9,8 10,7 11,7 12,7 13,8 14,8 15,8150-100 Bar. 9,7 10,6 11,6 12,7 13,7 14,7 15,7

50 Bar. 9,7 10,5 11,5 12,6 13,6 14,610) VX 200

ICEBERGBEUCHAT DIN 300

Br. AJ10390Francuska

300-200 Bar. 9,6 10,5 11,5 12,6 13,6 14,6 15,6 16,4 17,4 18,4 18 ,4 PO UZ DA N R AD200-150 Bar. 9,6 10,5 11,5 12,6 13,6 14,6 15,6150-100 Bar. 9,1 10,5 11,1 12,2 13,2 14,2 15,2

50 Bar. 9,2 10,2 11,3 12,3 13,3 14,3

MODELREGULATORA

I STEPEN(sa fabrikim brojem)

PRITISAKTESTIRANJA

IZ BOCE

RADNI PRITISAK PRVGO STEPENA U BARIMA NA METARA DUBINE ZAPAANJE

KLIPNI TIP I STEPENADUBINA U METRIMA

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 91

1) MK II SCUBAPRO Br. 333609

Italija

300-200 Bar. POUZDAN RAD

200-150 Bar. 9.2 10,2 11,2 12,2. 13,2. 14,2. 15,1 16,0 17,0 18,0150-100 Bar. 9,2 10,1 11,4 12,4 13,4 15,3 16,2

50 Bar. 9,0 10,0 11,0 12,1 13,0 14,0

2) CLUB XL SPIRO Br. 40899Francuska

300-200 Bar. NIJE ZA DUBINEVEE OD 60 M.200-150 Bar. 9,3 10,2 11,3 12,3 13,3 14,2 15,9 16,9 17,8 18,7

150-100 Bar. 9,3 10,3 11,2 12,2 13,3 14,350 Bar. 8,9 9,9 10,9 11,0 12,0 13,0

3) BRUT SHERWOOD

Br.36144USA.

200-150 Bar. 9,7 10,7 11,7 12,6 13,6 14,4 15,4 16,2 17,0 18,0 NIJE ZA DUBINEVEE OD 50 M150-100 Bar. 8,8 8,8 8,8 8,5 8,5 8,5 8,5

50 Bar. 8,4 8,4 8,4 8,3 8,3 8,3

4) SORIUS 1000Seac-sub

Br. 622617Italija

200-150 Bar 10,1 11,1 12,2 13,2 14,2 15,2 16,1 17,1 18,0 19,0 NIJE ZA DUBINEVEE OD 70 M150-100 Bar 10,1 11,1 12,1 13,1 14,1 15,1 16,0

50 Bara 9,8 10,8 11,4 12,4 13,4 14,4

5) VS 3 BEUCHATDIN 200

Br. AJ 21677

200-150 Bar 9,6 10,6 11,6 12,6 13,6 14,6 15,4 16,4 17,5 18,5 1 8,5 P OU ZD AN RA D150-100 Bar 9,2 10,2 11,2 12,2 13,2 14,1 15,0

50 Bara 8,8 9,9 10,8 11,8 12,8 13,7

6) DRGER SHARK Br. 97BRLA0177 Nemaka

200-150 Bar 9,5 10,5 11,5 12,5 13,5 14,5 15,5 16,3 17,3 18,3 1 8,3 P OU ZD AN RA D 150-100 Bar 9,5 10,5 11,5 12,5 13,4 14,3 15,3 50 Bar 9,1 10,1 11,1 12,0 13,0 14,0

7) FX CRESSI SUB

Br. 40680 Italija

200-150 Bar 9,6 10,7 11,7 12,6 13,6 14,6 15,5 16,3 17,0 18,0 18,0 NIJE ZA DUBINEVEE OD 60 M150-100 Bar 9,6 10,7 11,6 12,6 13,6 14,6 14,5 50 Bar 9,3 10,4 11,3 12,3 13,2 14,2

8) MK 25 SCUBAPRO S600 Br.02007 03227 Italija

200-150 Bar 10,2 11,2 12,2 13,2 14,2 15,2 16,0 17,0 18,0 19,1 1 9,1 PO UZ DA N RA D 150-100 Bar 10,2 11,2 12,1 13,2 14,1 15,2 16,2 50 Bar 9,5 10,5 11,6 12,6 13,5 14,5


24/36

OLUPINE HRVATSKOG PRIMORJA

RONILAKI SVET24

Tri sata ujutru 06.11.1944. godine, vazduhoplovnabaza Amendola, Italija deurni eskadrile budi posade340.eskadrile, 97. bombarderske grupe 15. Amerikevazduhoplovne Armije. U 04.30h posade rutinski zapoinjupripreme za sledeu misiju bombardovanje grada Bea,odlino branjenog protivavionskom artiljerijom i lovcima.

Posada porunika Irvinga G. Emersona je nasvojim mestima, u svom potpuno novom bombarderu B17Gbroj 44-6630. Obavljaju poslednje pripreme i provere predpoletanje. Jedan po jedan, bombarderi uzleu i grupiu seu borbenu formaciju. Uz njih postavljaju lovci P51 Mustangkoji su im pratnja. Nedugo po poletanju, piloti dobijajuinformaciju o promeni cilja bombardovanja. Nova meta jeMaribor, elezniki vor, slabo branjen cilj, samo 16 topovanedovoljnog dometa Let protie mirno, bez ikakvihdogaanja. Formacija se pribliava poetnoj taki od kojese mora leteti savreno ravno da bi se osigurala preciznostbombardovanja. Uskoro pilot upozorava posadu da je

lovaka pratnja potroila svoje gorivo, te da se vraa nazad.Od tog trenutka su posade preputene na milost i nemilostprotivnikim lovcima, od kojih mogu da se brane jedinosopstvenim naoruanjem, koje na papiru deluje impresivno:11 tekih mitraljeza Brauning kalibra 12,7mm su doneli ovombombarderu ime Letea Tvrava, ali, ipak nedovoljno za iole

ozbiljniji otpor protiv brzih i pokretnih Mesermit i Foke Wulflovaca. Ispred formacije poinje vatromet. Protivavionskaodbrana zasipa avione rasprskavajuim granatama koje supodeene da eksplodiraju na odreenoj visini. U trenutkukada je bombarder ispustio bombe ispod njega eksplodiragranata koja unitava deo hidrauline instalacije. Posledica

je da se vrata prostora za bombe vie ne mogu zatvoriti.Odmah potom, druga granata je eksplodirala ispod motorabroj tri koji se zapalio. Porunik Emerson taman uspeva daugasi motor i namesti krake propelera na no kada jo

jedna bliska eksplozija oteuje motor broj dva i hidraulinuinstalaciju levog krila. Levi toak se sputa i poveava otpor

B-17 LETEATVRAVA


25/36

OLUPINE HRVATSKOG PRIMORJA

RONILAKI SVET25

aviona ... U tim trenutcima se ostali avioni iz formacije odmiuod zlosrenog aviona, jer u sluaju da eksplodira, bolje jebiti to dalje od njega. Emerson trai pomo strelca MerlaSilinga jer je rapnel pogodio kopilota u glavu, u isto vreme

od navigatora Brusa MekFarlanda trai kurs ka vajcarskoj.Vesti nisu dobre: nema prolaza kroz planine, kopilot je unesvesti i gubi dosta krvi, a avion brzo gubi visinu. Novi

kurs tajna partizanska pista na ostrvu Visu, poslednjaansa ranjenom avionu i njegovoj posadi. Nareenja suda se avion olaka maksimalno. Posada izbacuje sve tonije privreno boni mitraljezi, municija, oklopni prsluciposade, sve leti napolje. Posle nekoliko desetina minutaagonije Vis se nazire u daljini, ali, motor broj etiri ostaje bez

goriva i gasi se. Porunik Emerson sa poslednjim motorompokuava da se dovue do piste i sigurnosti, ali... Crvenasa raketa sa zemlje obavetava ga da je pista zauzeta ida nema mogunosti za sletanje. Posada zauzima poloajza sletanje na vodu, i dok avion polako prelazi preko Visa,ostaje bez goriva, i poinje da propada pilot uspeva dasleti stomakom na more mekano, i avion posle nekolikotrenutaka ostaje da pluta na nekoliko stotina metara odpunte Polivalo, kod mestaca Rukavac na junoj strani Visa.Ribari spaavaju sve osim kopilota koji je ostao zarobljen ukabini. Nedugo zatim, avion polako kree na svoj poslednjiput u dubine Jadranskog mora.

Maj, 2007, Komia, ostrvo Vis.

Jurimo gumenjakom u pravcu Rukavca, na moj prvizaron na jedini i jedinstveni B17 bombarder koji lei na dubiniod 72m. Optereen stage bocama i mislima o Canon kuituza aparat koje je predvieno za ronjenje do 40m, odmahujempovrini i ekipi na amcu. Praznim BC i kreem niz konop...Sa dubine od nekih 45m nazirem oblik na dnu tu je ! Nijeodleteo dok sam se spremao, dobro je. Dolazim do 60m,putam konop i sa strane gledam ovu monu ratnu mainu,koja poiva u plavetnilu Jadrana preko 60. godina. Iz dalekami na prvi pogled, najimpozantnije deluje rep , ali ondaotkrivam pogled na zadnju kupolu, pa na donju, i napokongornju kupolu u kojima se i dalje nalaze moni Brauninzi.Levi toak je sputen, ba kako su preiveli ispriali, istokao to je otvoren i poklopac kabine radio operatera krozkoji se posada spasila. Unutra se i danas nalaze radiouredjaji, iji prekidai i pokazivai prkose vremenu i slanojvodi... Stakleni nos aviona je slomljen od udarca u dno, ali

je pilotska kabina cela, i pogled u nju mi otkriva sedita,upravljake palice, poluge gasa, instrument tablu sve jei dalje tu. Avion deluje skoro kao da je sleteo na dno a da

je posada otila da prepria dogodovtine sa poslednjegleta. Proveravam da li su dve kirnje koje ive ispod desnogkrila tu, pravim poslednje snimke motora i krila, i kreemna dekompresiju sa oseajem ushienja koje nisam imaood kako sam poeo da ronim. Stvarno jedinstven zaron,onaj o kome u dosaivati svima u godinama koje dolaze...Razmiljam kako da prekratim vreme obinim zaronima naobine olupine dok se ne vratim na ovu lokaciju, koju svizovemo, jednostavno Avion... Moda sledei put i poletimo,ko zna...

Pie: Ivan Uroevi, CMAS I1

Informacije: +381 65 613 57 06 +385 99 680 46 64


26/36

MEDICINA

RONILAKI SVET26

Speci ni problemi sa kojima se ronioci susreu podvodom zahtevaju pored dobrog zdravstvenog stanja i dobrupercepciju, odnosno ula kojima dobija informacije iz okoline.Procena toga se moe podeliti u dve grupe u zavisnosti dali

je re o rekreativnom ili profesionalnom ronjenju.Za prvu grupu ronilaca pitanje procene sposobnosti moemosvesti na jednostavno pitanje pacijenta upueno lekaru dali je bezbedno po mene da ronim?. Odgovor na ovo pitanjemogue je dati sa osnovnog medicinskog stanovita gdese vodi rauna o bezbednosti pacijenta, odnosno uticaja nanjegovo zdravstveno stanje.

Druga grupa ronioca, profesionalci koji se timebave kao zanimanjem bilo pri vojsci, policiji ili nekoj drugojprofesionalnoj organizaciji. Za procenu svojih sposobnostioni se podvrgavaju proverama koje je propisala samaorganizacia, odnosno lekar zaposlen u njoj. Ovo se sprovodiu interesu ronioca ali i organizacije za koju on roni, poposebnim standardim i procedurama, koje se propisuju uokviru istih i mogu se razlikovati od onih koje su propisane udugim sistemima.

Oigledno je se u drugom sluaju javljaju dodatnapitanja javljaju u sluaju profesionalnog ronjenja. Ona zadiruu ekonomska, pravna i etika pitanja uzimajui u obzir balansizmeu posledica po ronioca i prirode posla kojim se bavi.Ocenu sposobnos nekoga da se bavi rekreativnim ronjenjemtrebalo bi dobiti odgovorom na sledea tri pitanja:

1. Moe li nedostatak ili stanje u kome se nalazipojedinac ugroziti njega ili druge u rizinom okruenju;

2. Da li se stanje u kome se nalazi pojedinac moepogorati u hiperbarinim uslovima;

3. Mogu li se u hiperbarinim uslovima javiti komplikacijeuzrokovane predhodnim tretmanima i leenjima.

Ovaj tekst prolazi kroz neke osnovne pojmove,pojave i probleme koji se javljaju i manifestuju na ovekovoulo vida odnosno oko tokom i nakon ronjejna a tiu se ljudikoji imaju refraktivnu manu oka.

G k

Normalan vid

Da bismo imali jasnu sliku predmeta koji posmatramo,svetlosni zraci se pri prolasku kroz oko prelamaju, odnosnorefraktuju, preko dve glavne zakrivljene povrine: ronjae(korneje) i soiva. Njihova glavna svrha je da svetlostprelome na taj nain da se zraci ukrste tano na mrenjai(retini), koja se nalazi na unutranjem zidu one jabuice.Mrenjaa ima ulogu slinu onoj koju ima lm u fotoaparatu,te taj svetlosni stimulans (elektromagnetni talas) pretvarau nervne impulse i preko onog ivca alje informaciju doonog dela kore velikog mozga koji je zaduen za vid.

Soivo, zahvaljujui svojoj elastinosti, kod mladihljudi moe da se ispupi i da svetlost prelama jae, pa sezraci ukrtaju na mrenjai i pri gledanju predmeta koji senalaze u neposrednoj blizini. Tako normalno oko putemakomodacije omoguuje dobar vid i na daljinu i na blizinu.

RONJENJE, OKO I REFRAKTIVNE MANE

Pie:Dragan Gagi


27/36

MEDICINA

RONILAKI SVET27

Refraktivne mane

Refraktivne mane je zajedniko ime za sva stanjaoka kod kojih, uprkos transparentnim (providnim) medijima izdravim tkivima, postoji umanjena vidna otrina.

Ametropija (dioptrija)

Ukoliko postoji izvesna nesrazmera izmeuprelomnog aparata oka i duine one jabuice, onda okonije u stanju da izotri sliku na daljinu ili blizinu. Na taj nain

je normalna vidna otrina smanjena i moe se popravitioptikim pomagalima, te je re o refraktivnoj mani, ametropijiili dioptriji. Varijacije u prelomnoj moi ronjace su relativnomale, a soiva neznatne, te je najee re o manjoj ili veojduini one jabuice od one prosene. Kod kratkovidosti, svetlosni zraci koji se prelamajupreko ronjae i soiva seku se u zamiljenoj taki ispredmrenjae, dok se kod dalekovidosti seku iza mrenjae.Cilindar, pak, je refraktivna mana koja potie od razliite

zakrivljenosti roznjae u razliitim pravcima, te se zraci sekuu razliitim takama i ispred i iza ronjae. Pomenute mane mogue je korigovati odnosnootkloniti korienjem optikih pomagala, naoara i soiva,ili razliitim vrstama refraktivne hirurgije. Pored navedenipostoje jo mnoga stanja oka koja nisu pominjana u daljemtekstu. Ona mogu uticati na sposobnost pojedinca da se bavironjenjem ali su to kompleksna pitanja i zahtevaju dubljuanalizu.

P d dn k kci id

Korekcija vida pod vodom se svodi na korekcijukratkovidosti. To se postie na dva naina: korienjem ronilake maske sa specijalnim staklima

sa dioptrijom kao kod naoara korienjem kontaktnih soiva Prvi nain, putem maske sa dioptrijom, je

jednostavniji i bezbedniji u odnosu na kontaktna soiva jer smanjuje mogunost nekih komplikacija koje se mogupojaviti u drugom sluaju od kojih emo neke pomenuti.

Hyd ptix

Prilikom korienja kontaktnih soiva tokom ronjenjatreba imati u vidu sledee: Preporuuje se korienje mekih kontaktnih soiva

jer ne izazivaju edem ronjae nakupljanje tenostiili oticanje ronjae, to izaziva zamagljenje i umanjujevidljivost. Meka kontaktna soiva podlonija su pojaviinfekciji, naroito od mikroorganizama u vodi. Zbogtoga preporuljivo je koristiti soiva za jednokratnuupotrebu, takozvana dnevna, nedeljna i mesena.

Tvrda soiva mogu prouzrokovati edem ronjaetokom dekompresije i posle zavretka zarona. Ovo semoe izbegnuti upotrebom posebne vrste tvrdih soiva

gas permabilnih koja imaju u sredini otvor promera0.4mm kroz koji se dreniraju suze i mehurii.

Promene koje nastaju usled pojave mehuria azotau tankom sloju suza koji prekriva ronjau prouzrokuju

edem epitela ronjae. Dobra maska je najbolja prevencija od gubitkasoiva usled prodora vode.

Svesno suavanje razmaka onih kapaka, donjegi gornjeg, smanjuje mogunost da se soivo odvoji odoka prilikom prolaska vode u masku.

K nt indik ci z n n z n z p b msa okom

Postoji nekoliko kontraindikacija koje su vezani zaprobleme za oko zbog kojih moramo odloti zaron ili nekogadikvali kuju za bavljenje ovom aktivnou. To su: Mehurii u oku zaostali nakon operacije ukoliko u

oku nakon operacije doe do pojave mehura oni moguusled promene zapremine (Bojlov zakon) mogu dovestido povrede oka;

Implanti ve pomenuta imlozija usled poveanjapritiska i promene zapremine soiva;

Akutni problemi sa vidom bolovi u oku, zamuenost,dupla slika koji mogu napraviti ozbiljan problem upercepciji i odluivanju;

Nedavni hirurki zahvat neophodno je ispotovatiperiod neophodan za oporavak oka

Problemi sa vidom usled DCS ili starosti; Glaukom ono oboljenje u kome dolazi do

postepenog propadnja onog ivca usled poveanjaonog pritiska, to nepovratno dovodi do slepila. Gubitakvida pod vodom bi dovelo do velike opasnosti po ivotronioca.

U svetu a i kod nas, kao jedno od reenja problemaosoba koje imaju refraktivnu manu, sve vie se primenjujerefraktivna hirurgija. Na ovaj nain se, po reima lekara,postie trajno i najkomfornije reenje problema. Kako jeovo relativno mlada grana hirurgije, iz godine u godinu sepojavljuje sve vei broj razliitih zahvata koji se primenjujua njihov izbor zavisi od veliine dioptrije i stanja oka. Nekimetodi su skoro naputeni dok drugi postaju sve zastupljeniji.Period oporavka oka, koji diktira pauzu u ronjenju tokompostoperativnog perioda, i mogui problemi koji se mogu

javiti se razlikuje se od metode do metode. Meutim to jetema koja zasluuje da se o njoj napie neto opirnije paete nastavak moi proitati u narednom broju.


28/36

EKOLOGIJA - KORALNI GREBENI

RONILAKI SVET28

Prvi koralni greben nastao je pre oko 500 milionagodina, a prvi blii roak modernog koralnog grebenanastao je u Junoj Evropi pre oko 230 miliona godina. istoporeenja radi, Veliki Koralni Greben je star samo 500 000

godina. Proena starost dananjih koralnih sprudova jeoko 8 000 godina.Veina tih koralnih grebena formirana jena tvrdoj osnovi, najee starom grebenu koji je mrtav anastao je kada je nivo mora bio mnogo nii. Koralni grebeni su veoma znaajni i delikatniekosistemi. Njih karakterie bioprodukcija i biodiverzitet. Onisu rezervoar biodiverziteta velikog broja speci nih vrsta.Na Velikom Koralnom Grebenu koji se prostire u duini od1000km i sastoji se od 2500 pojedinanih koralnih grebenai oko 600 ostrva, ivi vie od 3000 vrsta organizama. Premastepenu produkcije i biodiverzitetu, koralni grebeni analognisu tropskim kinim umama na kopnu.

Korali pripadaju tipu Cnidaria -arnajka ikarakteriu se po tome to imaju samo polipoidnu formu,tj. nema obrazovanja meduze.U koralnoj biocenozi primarniproducenti su alge zooksantele, koje ive u telu polipa, ali isimbiotske konaste alge u skeletu pri osnovi polipa.Rasprostranjenost koralnih grebena je u tropskom deluokeana izmeu 30 o severne i 30 o june geografske irine.Manje poznat i manje istraenii su koralni grebeni u hladnijimvodama.

Korali koji grade grebene osetljivi su i probirljivi upogledu uslova za ivot. Voda treba da ima visok stepenprovidnosti, temperaturu viu od 20.5c i nizak salinitet.

Osim toga potrebna im je slaba struja vode, koja im spiranataloen mulj sa povrine tela, jer zooksanteli je potrebanizvor svetlosti za fotosintezu. Koralne grebene najeeformiraju heksakoralni (postojedve grupe korala Hexacorallia iOctocorallia) madreporni korali kojisu stenotropni i pruaju utoitevelikom broju drugih vrsta. Stari narodi, Grci i Egipani,pripisivali su koralima magijske moii posveivali ih boginjama ljubavi i

lepote. Arapska i indijska narodnamedicina im daje jo vei znaajsmatrajui ih izuzetno lekovitim.U savramenoj medicini se koriste

prilikom presaivanja kostiju. Najnovija nauna istraivanjagovore da su preparati od koralnog kalcijuma jedini vetakikalcijum koji organizam moe iskoristiti odmah i u potpunosti.Nae telo ne odbacuje koralne umetke, pa tako hirurzi

ortopedi koriste delie korala prilikom operacija na kostima.Prednost je u organskom poreklu takvog kalcijuma, koji je biokorien kao gradivni element korala. Oni su, gradei skelet,tokom dugog perioda, preradili velike koliine okeanskihminerala. Pored kalcijuma iz morskih dubina, farmaceutskaindustrija sve vie preparata bazira na plodovima mora.

ug n st k

Idealno stanite za podvodni svet tropskih isubtropskih mora predstavljaju koralne ume, sprudovi iatoli. U njima ivi mnotvo raznovrsnih riba, morskih zvezda,

algi, a mnogi se i hrane njima. Neke ribe imaju ploaste otre zube kojimaotkidaju komade korala i na taj nain se hrane. Osim riba, za koralralne grebene jede morska zvezda Trnov venac-

Acanthaster planci koja je poznata i pod imenom istrebljivakorala. Najvei broj morskih zvezda hrani se karnivorno.One spadaju u ekoloki najbitnije regulatore populacijabentosa. Kad god su prouavane, ispostavilo se da upravoone reguliu i formiraju strukturu zajednica bentosa. Mnogeod njih su glavni-kljuni predatori (Paine, 1966, 1974;

Mauzey, et al. 1968; Engstrom, 1974; Paine and Levin, 1981;Suchanek, 1979; Duggins, 1983) .To su predatori koji svojimdelovanjem mogu povoljno delovatina zajednice dna, ali i gurnuti ihu ekstreme.U pravo to je uinila

Acanthaster planci-Trnov venac.esto su njihove populacije veomabrojne i postojale su razliite hipotezezato je dolo do prenamnoavanja.Prema istraivanjima obale Guama,koja je duga oko 38km, u perioduod dve i po godine ubijeno je

90%korala. Smatra se da je doovog prenamnoavanja dolo usledglobalnog zagrevanja i podizanjatemperature mora.

LEPOTANI UOPASNOSTI


29/36

Prema nekim do toga je dolo usled zagaivanja ipostojala je bojazan da e zvezde bukvalno prodrati koralnegrebene. Novije studije meutim utvrdile su da nije ba svetako crno. Naime zvezde zaista nanose tetu grebenima, jer

jedu naravno one ive(pogotovo su tetne kada su u velikombroju), meutim istraivanja su pokazala da zvezda izmeu

obroka pravi prilino duge pauze i luta. Dobra stvar u celojprii je to, budui da su korali sesilne ivotinje i zauzimajuprostor na morskom dnu, ova zvezda nahranivi se starimprimercima pravi mesto za nove-mlade korale. Takoevaan podatak je da vrste korala koje su omiljena hrana naezvezde su esto dominantni kompetitori za prostor (to znaida kada se oni pojave i zauzmu mesto na dnu uglavnompotisnu sve ostale vrste). Pa tako moemo rei da na nekinain ova zvezda uva i biodiverzitet koralnih grebena.

Treba imati u vidu da ovu bodljikavu zvezdu zaistamoemo tretirati kao tetoinu(bez obzira na gore pomenuto)kada se pojavi u ogromnom broju. Tako je esto tretiraju u

Australiji. U morskom parku Kushimoto u Japanu takoe jedolo je do prenamnoavanja ove prodrljivice, i situacija

je bila prilino alarmantna. Lokalna vlada podrala je akcijugnjuraca, volontera i marinskih biologa, da se grebenioiste od ove napasti. To nije bio lak posao, jer ova zvezdakao to joj i ime kae-bode, naravno da bi cela stvar bilakomplikovanija, njene bodljice poseduju toksin koji izazivairitaciju i bol.

Mnoga istraivanja su pokazala da do togprenamnoavanja dolazi u periodu obilnih kia. Tada senutrijenti spiraju i prosto pune koralne lagune. Nutrijentimase hrani plankton, a upravo on je omiljena hrana larvi ovihbodljikavih prodrljivica. Larvi je potrebno oko tri godine daporaste u zvezdu solidne veliine. Dinamika rasta populacijezvezda prati dinamiku padavina i obino od eksplozije

populacije Acanthaster -a dolazi tri godine posle velikihkia(Birkeland 1982). Znai moemo zakljuiti da diverzitetkoralnih grebena, izmeu ostalog, uslovljen-prouzrokovanobilnim kiama a modi kovan je i pomou morske zvezde

Acanthaster planci. Dokaz za sve ovo pronaen je i uuzorcima korala do kojih se dolo buenjem grebena. Ti

uzorci potvrdili su da se eksplozije populacije Trnovog vencadeavaju ve oko 5 miliona godina , a grebeni su i dalje tu. Ono to zaista ugroava korale, ali i sve nas jeglobalno zagrevanje, izazvano zagaenjem ivotne sredine.Ekosistemi koralnih grebena su vrlo delikatni i osetljivi natemperaturna kolebanja(ali i kolebanja drugih ekolokihfaktora). U pretoploj morskoj vodi korali se naprosto skuvajuodbacuju alge, usled ega pobele i uginu. Takve, beivotnekorale naputaju i ivotinje koje su tu nalazile hranu i sklonite.Zvezda Acanthaster planci moda jeste napast ali svakakonije opasna po korale kao to je visoka tj. neadekvatnatemperatura mora.Danas je sve vie i vie pobelelih korala

pri emu se deava da se neki povrate u prethodno stanje,ali veliki broj njih ugine. Po nekim podacima je 1998. god.bila najpogubnija za korale jer ih je 16% izbelelo ili uginulo.Po nekim prognozama, ako nastavimo da zagaujemo nauivotnu sredinu ovim tempom moemo oekivati i nestanakovih predivnih grebena, kao i jo mnogo ega.

Trnov venac moda jeste izjelica i tetoina, ali onnije izazvao globalno zagrevanje, on se samo prenamnoio.Kad se prenamnoi mi ga tretiramo kao tetoinu jer unitavakorale.

A ko NAS (ljude) tretira kao tetoine jer zagaenjemi nebrigom izazivamo globalno zagrevanje?

Aleksandra Komarnicki


30/36

EKSPEDICIJE

RONILAKI SVET30

SS Thistlgorm Plavi iak

u Crvenom moru


31/36

EKSPEDICIJE

RONILAKI SVET31

Kroz jutarnju izmaglicu pred nama se pojavila obalaSinaja. Strme litice su bile nemi svedok mnogih, burnihistorijskih dogaaja. To je i bio razlog zbog kojeg smo seuputili ak na ovu stranu. 1955. godine Jacques Cousto jena jednoj od svojih istraivakih ekspedicija pronaao brod.Sve je bilo relativno ouvano i na svom mestu. Ono to jeizdvajalo ovo otkrie od ostalih, jeste bio fascinirajui teret koji

je brod nosio. Ogromna koliina municije razliitog kalibra,motorcikli, kamioni, vagoni i lokomotive, tenkovi i naravnouniforme i ostala oprema za britanske trupe u Africi. Zahvaljujui Kustoovom lmu The Silent World,svetska javnost je saznala za ovu izvanrednu olupinu.Meutim, tanu poziciju, legendarni istraiva je sauvao zasebe. Poetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka,tanije 1974. ovaj brod je ponovo pronaen. Za rekreativnoronjenje postaje dostupan tek 1992. godine. Danas je to

jedna od pet najposeivanijih olupina na svetu.

U dimu i praini II Svetskog rata

Thistlegorm, ije ime znai plavi iak, je razvijaosnagu do 1.860ks i brzinu od 10.5 vorova. Radilo se oteretnom brodu koji je zbog rata , bio je naoruan sa 4.7milimetarskim protiv avionskim topovima ali i drugim lakimorujem. Najnoviji u mrei kompanije Albyn Line, nosio jedragoceni tovar municije i zalihe za Osmu Britansku Armiju,koja je u to vreme bila usred operacije Crusade Ri es,velike ofanzive voene od strane generala Montgomerija injegovih ljudi, protiv trupa nemakog generala Rommela. Nanjemu su smetene ogromne koliine municije, i vojnih vozila:kamioni, dipovi, motorcikli, kutije bojeve municije, pribor zaprvu pomo i lekovi. Prilino velik i eksplozivan arsenal kojisu upotpunjavale protivtenkovske mine, artiljerijski oklopi,municija razliitog kalibra i rune bombe. Na palubi suzajedno sa dva pokrivena torpeda sa obe strane broda, bila idva manja tenka, etiri vagona i dve lokomotive. To je modabio glavni razlog zato je Thislegorm potonuo tako brzo. Dabi se sauvao slobodan prostor, motorcikli su bili smeteniu prikolice kamiona. Poto je Albyn Line bila i komercijalnakompanija, iskoristili su priliku da poalju i dva eleznikekompozicije Egipatskoj eleznici, sa dve lokomotive, jednimvagonom za ugalj i jednom cisternom za vodu. Sve je tobilo deo palubnog tovara. Zbog klasi kacije Oruani teretnibrod, posadi koju su inili 41 mornar i o cir, dodato je i 9kraljevskih vojnika, koji su bili zadueni za odbranu broda. Odredite prve misije je bila Severna Amerika, satovarom avionskih delova i traka za prugu. Na svom drugomputovanju, odredite je bila istona Indija, i trea Argentina.


32/36

EKSPEDICIJE

RONILAKI SVET32

Ova poslednja dva putovanja su osmiljena radi opremanja

punog tovara prehrambene robe. Na svom etvrtom iposlednjem putovanju, u prvoj sedmici puta, Thistlegorm je napustio Glasgow i uputio se ka Crvenom Moru. Kadasu konano stigli do Kanala Suez, bila je trea sedmicaseptembra. Thistlegorm je dobio nareenje da se usidri ida eka dalje instrukcije. Glavni motori su iskljueni i desnosidro sa veinom sidrenog lanca je bilo sputeno. Prolazakkroz Kanal je zavisio od prioriteta brodskog tovara, od togakoliko su dugo ostali brodovi ekali na prolaza

svet ronjenja apr-dec_2007

Documents