svet ronjenja jan-mar_2007

8/10/2019 Svet Ronjenja Jan-mar_2007

1/36


2/36


3/36

Impresum:Izdava:PRINT ART, Panevo

Glavni odgovorni urednik:Janez Kranjc

Zamenik glavnog urednika:Dragan Gagi

Tehniko ureenje:Redakcija asopisa

Direktor marketinga:Ivana OrloviFilmovanje:

REPROGRAF, Beogradtampa:

PRINT ART, Panevo

Saradnici:Tijana Zec, Milorad ukni, Boana

Ostoji, ivojin Milanovi, VlatkoTaleski, Aleksandra Komaricki,

eljko Dragutinovi, Mirko Bevenja,Marija Jevtovi, Vladimir ao

Kontakt:[email protected]

+381 63 770 66 70Naslovna strana:

foto arhiva Leigh CunighamCIP - katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, BeogradRONILAKI SVETISSN 1452 - 1091

COBISS.SR - ID 123507980

3RONILAKI SVET

Slede

i broj

asopisa izlaziu junu 2007.godine


4/36

RONILAKE VESTI

4 RONILAKI SVET

Meunarodni simpozijum

Omoguiti ronjenje i hendikepiranima

Na samom poetku nove godine, preciznije 9. i 10. februara 2007. ,odran V Meunarodni Simpozijum o Ronjenju za osobe sa poseb-nim potrebama, u organizaciji IAHD-Adriatic. Delegacija lekara,specijalista baromedicine medicine iz Srbije i Crne Gore prezen-tirala je naa dugogodinja iskustva iz oblasti hiperbarine ipodvodne medicine, ali i skromna iskustva iz oblasti ronjenja sahendikepiranim osobama, kojih je ipak bilo u Srbiji. Izlagali su suProf. Danica Vujnovi (Kliniki centar Zemun), Prof. Tomis-lav Jovanovi (Medicinski fakultet Beograd), Dr Boica SuziTodorovi (Hibako centar, Beograd), Dr Marko Savovski (ANEAMedical Group - Budva), Dr Nenad Diki (Udruenje za Medicinu

Sporta Srbije) i Dr Dragana Ivkovi, DAN Europe Balkans.Kao i prethodne godine, simpozijum se odravao u prijatnom am-

bijentu hotelsko - rehabilitacijskog kompleksa Terme Zree, u Slo-veniji, a domain nam je bio ljubazni gospodin Branko Ravnak,

instruktor ronjenja za osobe sa posebnim potrebama.Organizacija IAHD-Adriatic okuplja instruktore ronjenja i ostaleronioce koji se angauju u nastojanju da ronjenje uine dostupnimi osobama sa hendikepom, to u znaajnoj meri poboljava kvalitetnjihovog ivota. U okviru IAHD-Adriatic, za sada uglavnom in-struktori iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine uestvujuu zajednikim projektima da roniocima sa hendikepom omoguenove ronilake izazove uz istovremeno praenje njihovog zdravst-venog stanja. Osnovni motiv je da se omogui ronjenje i za osobesa posebnim potrebama i da im predstavlja iskljuivo bezbednozadovoljstvo. IAHD-Adriatic u smislu zdravstvenog nadzora imakontakte Internacionalnim DAN -om, posebno sa DAN America iDAN Europe. Najvaniji medicinski konsultatnti ove organizacijesu, svim roniocima dobro poznati, Prof. Stracimir Goovi i Dr.Petar Denoble, koji ve godinama radi na Duke univerzitetu u cen-

trali DAN Amerika.elja nam je da se svi zajedno, lekari, instruktori ronjenja i zain-teresovani ronioci angaujemo i uinimo ronjenje zaista dostupnim

za ljude sa posebnim potrebama i na ovim naim prostorima, kao ida saraujemo na zajednikim projektima sa kolegama iz susednih

regija, koji su ve u planu.

Dr Dragana Ivkovi

DAN Europe Balkans

Prezentacija tehnikog ronjenja

Leigh Cunnigham u galeriji Ozon

Gorana Nasti iz ronilakog kluba Fokica je organizovala 6. feb-ruara 2007. godine u galeriji Ozon gostovanje svetski poznatog ro-nioca Leigh Cunnigham-a. Za ovu prezentaciju je vladalo veomaveliko interesovanje tako da je galerija bila ispunjena do posledn-jeg mesta. Naime, Cunnigham je osim prezentacije tehnikog ron-

jenja, prisutnima predstavio Jolanda projakat- svetski najdubljizaron na olupini. Uz odline fotografije i nadahnutu priu aktera,ronioci saznali iz prve ruke sve detalje o ovom neverovatnom pod-vigu. Nakon zvaninog dela prezentacije, posetioci su u neformal-

nom razgovoru nastavili druenje sa gostom.

Festival podvodnog filma u Panevu

Tradicija se nastavlja

Ve petu godinu KPA Panevo organizuje festival podvodnog fil-ma. Ono to je poelo kao retrospektiva filmova sa Beogradskogfestivala, za proteklih pet godina znatno je poraslo. Ronilaki hep-ening je poeo 19. marta otvaranjem meunarodne izlobe grupeautora meu kojima su bili: Vladan Milisavljevi, Slobodan Ba-ranjin, Janez Kranjc, Goran Kocevski, Ratko Peri, Danijel Frkai Miro Andri. Izlobu je otvorio gradonaelnik Paneva Sran

Mikovi. Nekoliko dana kasnije, 22.marta 20097. godine poelesu i projekcije filmova u panevakom Centru za kulturu. Solidnaposeta je potvrdila da i kod ne ronilake populacije postoji ve-liko interesovanje za podvodni svet. Festival je zavren projekci-

jama za uenike panevakih osnovnih kola.


5/36

RONILAKE VESTI

Uoi svetskog dana voda

PRIZNANJE MEUNARODNOM FESTIVALU PODVODNOG FILMA U BEOGRADU

od strane programa UN za zatitu ivotne sredine

Uoi svetskog dana voda, Meunarodni Festival Podvodnog Filma u Beogradu dobio je veliko priznanje od strane programa UN

za zatitu ivotne sredine ( UNEP MAP, United Nations Environment Programme, Mediterranean Action Plan ) kao jedan od naj-znaajnijih evropskih filmskih Festivala koji promoviu zatitu voda.Potencirajui znaaj kulture i umetnosti na podizanju svestio zatiti ivotne sredine Centar za informacije i komunikacije programa UN sa seditem u Rimu uvrstio je Meunarodni FestivalPodvodnog Filma u Beogradu u mreu Festivala koji se odvijaju pod pokroviteljstvom UN. Na ovaj nain odato je veliko priznanjeod strane UNEP organizatorima Festivala, Gradu Beograu i Republici Srbiji na doprinosu u borbi za ouvanje voda i zatiti ivotnesredine.Meunarodni Festival Podvodnog Filma u Beogradu se odrava ve deset godina i kotira se kao jedan od najveih Festivala ovogtipa u svetu pod motom Neka vode uvek budu iste, a odrava se pod pokroviteljstvom Skuptine grada Beograda, Ministarstvaza kulturu Republike Srbije, Ministarstva za nauku i zatitu prirodne sredine Republike Srbije-Uprave za zatitu prirodne sredinei optine Stari Grad. Organizator Meunarodnog Festivala Podvodnog Filma u Beogradu je Klub Podvodnih Aktivnosti Beograd,suorganizatori su Dom Omladine i Jugoslovenska Kinoteka u saradnji sa: Gete institutom, Ambasadom SAD-odsek za kulturu , Ita-lijanskim kulturnim centrom, Insitutom Cervantes, Francuskim kulturnim centrom i British Concil-om, Univerzitetom umetnosti

u Beogradu i Akademijom lepih umetnosti Novi Sad.Ujedinjene Nacije su itavu deceniju (od 2005. do 2015. godine) proglasile meunarodnom decenijom zatite i ouvanja voda naZemlji. Na Svetski Dan Voda, 22. marta 2005. poela je dekada Voda za ivot.

5RONILAKI SVET

Promocija

PADI prezentacija u Beogradu

Prvi u Srbiji PADI IDC i IE je na vidiku. Naime, 12.maja 2007. godine odrae se prezentacija - najavainstruktorskog kursa, ove najmonije ronilake or-

ganizacije. Za tu priliku,u Beograd dolaze Jean- Claude Monachon (PADI EUROPE) i PascalDitrih. Cilj ovog mitinga je ulazak PADI-ja na

trite Srbije. Za ovaj prvi IDC predviene su posebne povoljnostikoje e biti predstavljene polaznicima instruktorskog kursa, ali iinstruktorima drugih asocijacija, koji bi eleli da urade cros-over.Na ovaj nain i naa zemlja e se pridruiti velikoj PADI organiza-ciji. Niz prednosti koje najvea svetska asocijacija nudi roniocima,a naroito PADI profesionalcima (divemaster, assistant instructor

i instructor) e najzad postati dostupne. Na ovom okupljanju biepromovisani brendovi ronilake opreme MARES i IMMERSION.Vie informacija moete dobiti na 063/ 309 007 i 011/ 322 22 32,od Boane Ostoji, RK CALYPSO.


6/36

6 RONILAKI SVET

www.montings.com

Informacije i rezervacije: MONTINGS TURSPetra Bojovia BB, 73300 Foa, BiH ,tel./fax +387 58 210 698

e-mail: [email protected]


7/36

RONILAKI SVET 15 7


8/36

ta je tehniko ronjenje? Odakle dolazi?Kakva nam je oprema potrebna? Da lismo spremni i kako da se ukljuimo, pi-tanja su mnogih naprednih ronilaca.

Tehniko ronjenje u svetu je u velikomzamahu, meutim pitanje koje se estonamee je ta je to u stvari tehniko ron-jenje. Definicija ima mnogo. Po nekima,veina naih ronilaca se ve bavi ovim vi-dom ronjenja, bilo da rone na nitrox, pen-etriraju u olupine ili rone pod ledom. Drugipak tvrde da tehniko ronjenje poinjetamo gde rekreativno prestaje, to jest kodupotrebe posebne i specifine opreme,kod izvoenja obaveznih deko zastanaka

ili upotrebe ribridera. Iz ovoga je jasno daotra linija ne postoji. Lino smatram daje linija povuena tamo gde nastaju man-

datorne dekompresije koje se ne mogu za-vrsiti sa upotrebom jedne SCUBA boce.Moda ne bi bilo pogreno ovakav vid ron-jenja nazvati i naprednim ronjenjem.

Korene ovakvog vida istraivanja pod-vodnog sveta moemo potraiti jo usedamdesetim i osamdesetim godinamadvadesetog veka, kod ronilaca NOAA-e(National Oceanic & Atmospheric Admin-istration) koji su koristili nitrox za sigurnaviednevna ponovljena ronjenja. Poetkom90-tih, ovaj vid ronjenja putem IANTDasocijacije poinje da osvaja Evropu. PrvoVeliku Britaniju, a zatim i druge zapadnoevropske zemlje. U Srbiji krajem 90-tihgodina tehniko ronjenje biva propagirano

kroz ronilaki klub Triton u kome su sepoeli obavljati prvi kusevi uz izdavanjeIANTD sertifikata.

Danas u svetu postoji veliki broj asocijacijakoje se bave obukom tehnikih ronilaca.Uvidevi mogunosti i finansijski poten-cijal i rekreativne asocijacije tipa PADI,NAUI, CMAS i druge razvile su programeza ovakav vid obuke. Problem je u ovommoru asocijacija i instruktora pronai pravekoji imaju neophodno znanje, iskustvo iumee da prenesu sve vetine i znanja kojasu neophodna da se sigurno prodre u onajdeo Posejdonovog sveta koji je rezervisan

samo za najupornije. Ovim i dolazimo dokljunog pitanja: za koga je tehniko ron-jenje i da li sam za to spreman?

TEMA BROJA

Da li ste spremni za

tehnikoronjenje?

8 RONILAKI SVET


9/36

TEHNIKO RONJENJE

9RONILAKI SVET

Moram naglasiti da je put ka ovom napred-

nom vidu ronjenja dug, mukotrpan i skup.Oni koji jure kartice kategorije, koji nisuspremni za velika odricanja, mukotrpnevebe, ozbiljan radi i kojima je budet iovako nategnut e u ovom procesu pot-onuti. Sa druge strane moram rei da je odpresudnog znaaja ronilaka zrelost. Usi-jane glave ni u jednom ozbiljnom timu nisudobrodole, a kao to e te videti tehnikoronjenje je timski sport.Obuka poinje uvodnim kursevima,kao to je na primer nitrox kurs. Teorijska

znanja kao i iskustva u nitrox ronjenju neo-phodni su kao baza za dalju nadgradnju.Gradacija kao i naziv kurseva sa doneklerazlikuje od asocijacije do asocijacije.Kod nas, RK Triton radi po IANTD stan-dardima uz upotrebu tzv. DIR konfiguracijeopreme. Posle nitroxa sledi Deep Diver kursna kome se pored teorije, ue sve potrebneprocedure za ronjenje do granine dubineod 40m. Ovo je najobimniji kurs na komese uenici ue upotrebu odvojenih siste-ma za disanje, besprekorno kontrolisanoj

plovnosti, tehnikama plivanja, timskomradu i strategiji. Ubrzane dekompresije seuvode na Advanced Nitox kursu na komese upotrebljava jo jedna boca (tz. stage),esto trea po redu sa gasom za ubrzanudekompresiju. Po zavretku ovih kurseva ipo sticanju dovoljnog iskusta dolazi do ap-likacije helijuma u meavinama, za dubinedaleko van domaaja drugih ronilaca. Ovoje kruna ronilake obuke i dobija se zvanjeTRIMIX DIVER.Polaznici se uvek iznenade koliko se panje

posveuje poglavlju opreme. Najvaniji inajkompleksniji deo opreme je sam roni-lac. Kao centar sistema na njega se nadov-ezuju svi ostali delovi. Uenici esto bivaju

razoarani saznanjemda najvei deo njihoveopreme, u najboljemsluaju mora da serekonfigurie, a estoi zameni drugom,

odgovarajuom. Onoto se smatralo ve-likom bocom (na pr.15l) sada jedva daima primenu. Do-bra, mokra odelavie ne mogu da drekorak sa pritiskom(itaj dubinom) imoraju biri zamen-jena kvalitetnim su-

vim odelima. Lampe

koje su nas zado-voljavale na nonimzaronima postaju tereti trae zamenu zaodgovarajue. Iz ovo-ga vidimo da ukolikoniste bili mudri sa iz-borom opreme, velikideo sredstava mora dase uloi u novu .Da se vratimo nanajvaniji deo op-reme, to jest oveka.Najkrai i najsig-urniji put do sticanjaadekvatnih znanja jekroz kvalifikovanekurseve. Obuka seodvija u malim gru-pama, esto jedan na jedan. Polaznici nebivaju sertifikovani dokle god ne pokauzadovoljavajui nivo znanja i vetina.Ono to polaznik donosi sa sobom moemopodeliti u tri grupe: sposobnost, iskustvo ifizika pripremljenost. Na alost, retko sepojavljuju polaznici koji su na rekreativnimkursevima stekli osnovne sposobnosti kaopreduslov za tehniko ronjenje pa se naovome intenzivno radi tokom kursa. Balansi trim esto nisu na odgovarajuem nivou.to se iskustva tie, smatramo da je nekiminimum 100 zarona i nitrox kurs da bi sepoelo sa obukom za Deep Divera. Jasno jeda ovo nije univerzalni klju, jer je nekomepotrebno i 200-300 zarona. Ronjenje u

razliitim uslovima je svakako poeljnijeod stereotipnog ronjenja na istoj lokaciji.Jo jednom podvlaim da je ronilakazrelost jedan od kljunih faktora na koje

iskustvo svakako utie. U koliko pojedinaci savlada sve zahteve, a nema adekvatanstav ka bezbednosti i nije samokritian,bie opasan i za sebe i za okolinu.I na kraju, dolazimo do fizike spremnosti.Kako je ovaj vid ronjenja daleko naporniji,

riziniji i oprema je viestruko tea, neo-phodan je i odgovarajui poetni nivofizike spremnosti. Ovo pre svega govori okarakteru i radnim navikama polaznika.Aerobni trening 3 puta nedeljno je do-bar poetak, a ne bi kodili ni treninzi saoptereenjima za sticanje snage i regulacijumetabolizma. Ovo utie i na opte zdravljeronioca koje je i u svakodnevnom ivotuneophodno.Eto, nadam se da smo odgovorili na par pi-

tanja koja su postojala o tehnikom ronjen-ju. Zapamtite, PUT JE CILJ! Pored onogkoji juri za priznanjem (karticom), proie nalepi deo ronjenja koji se sastoji i oduenja, pripreme opreme i pohaanja kur-

seva. Godine straha u ronjenju su nadam seprole i danas smo u stanju da proizvedemokompetentnog ronioca koji e moi sigurnoda istrai nove dubine.U sledeem broju emo detaljnije pred-staviti tehnike kurseve, govoriti o proce-durama i vetinama koje se ue, kao i odidaktikim sredstvima koja se upotreblja-vaju tokom obuke.

Mirko Bevenja

Vlatko Taleski

Informacije:

064 11 88 99 5063 77 93 40 8

www.triton-ast.co.yu


10/36

RONILAKI SVET10

TEMA BROJA

KO SU TEHNIKI RONIOCI?

Od trenutka kada su Kusto i Ganjan patentirali prvi regulator,pa do dananjih dana traje evolucija u ronjenju. Razvijanjem

opreme podvodne aktivnosti su postale dostupne velikom brojuljudi. ovekovoj prirodi je svojstveno, da uvek eli vie, dalje,a u ovom sluaju i dublje. Uvek se nae, neki potopljeni brod,neki greben ili peina koji lee na dubinama preko 40 metara. Siina veu dubinu iste glave, rekreativnom roniocu nijeuvek mogue. Uz upotrebu savremene opreme, uzpravilno kolovanje i redovan trening, velikedubine sa znatno duom ekspozicijom, postalesu dostupne tehnikim roniocima. Ovaj vidronjenja stie sve vie pristalica u ronilakojpopulaciji. To nije vie samo nain ronjen-ja, ve postaje i neka vrsta razmiljanja.Dok tvrdokorni rekreativci govore da jetehniko ronjenje isto to i rekreativno,samo nosi sve duplo vie, tee i skuplje ,pred oima tehniara se otvaraju nevero-vatni prizori uvani plavetnilom i pritiskom.

U potrazi za uzbuenjem

Neki razloge za ekspanziju tehnikog ron-jenja vide u ovekovoj sve veoj potrebi zauzbuenjima. Prema psiholozima, mnogi lju-di u svom karakteru imaju karakteris-tiku adrenalin junky potreba za

uzbuenjem. Originalni pokretao v e teorije jepsiholog M a r v i nZuckerman. Teorijakae da su ljudi saovom karakternom crtom osobesklone adrenalinskim sportovimakao to su free climpbing, paraglajding,rafting, skate board i tome slino. Osim ovimsportovima, po Zuckerman-ovoj teoriji, ovi ljudi

su oduevljeni jakom, zainjenom hranom, agresivnijommuzikom (hard rock, rave, techno i sl.), brzom vonjom i seksombez zatite. Meutim, ovo nas ne ini robovima nae psihologije.Teorija je jedno, a praksa svakako ne trpi nikakve stereotipe. Mi idalje imamo nau slobodnu volju, racionalnost naeg uma i spo-sobnost da napravimo izbor. Naravno sve to nije iskljuivo i neprimenjuje se na svaki sluaj bez izuzetka.Za sada postoje dve injenice o ljudima koji tragaju za uzbuenjima,a bave se ronjenjem.Neki pretpostavljaju da bi potreba i elja za uzbuenjem meuovom populacijom ljudi bila mnogo vea, u stvari jo vea kodonih koji se bave tehnikim ronjenjem. Kada govorimo o smrt-

nosti onih koji rone u peinama kao ekstremno opasnom oblastiu ronjenju (ljudi izmeu 18-30), u stvari ne govorimo o speleoroniocima, ve o rekreativcima koji radi uzbuenja idu na mesta,na kojima, znaju da ne bi trebalo da budu. Tehniki ronioci i ronio-

ci u peinama veoma potuju pravila i ogranienja. Iako izgleda,prema tome, da su potraga za uzbuenjem i rizino ponaanje uskopovezani, oni nisu jedno te isto. Moete biti avanturista u potraziza uzbuenjem bez ispoljavanja buntovnog ponaanja i sprem-nosti na rizik.Takoe, moete biti ljubitelj rizika bez ikakve elje za nekim sen-

zacijama, kao to je nauiti da roni kako bi savladaostrah od vode, ili uestvovanje u nekom sportu

radi potvrivanja statusa ili socijlne pripadnostii prepoznavanja. U ovakvim sluajevima mo-tivacija nije potraga za uzbuenjem.Studije pronalaze jednu vezu izmeu pove-

renja i prihvatanja uzimanja rizika. Kao to je ilogino ljudi koji su spremni na rizik su sigurni

u svoje sposobnosti da kontroliu krajnji rezul-tat. Potencijalni rizik verovatno ne bi prihvatili,

ukoliko ne bi bili sigurni u svoj uspeh.Postoji i sivo podruje u koje spada rizikkoji bi veina ljudi opisala kao dozvolje-ni ili prihvatljiv. Za mnoge ljude ronjenjesa obogaenim vazduhom ili ronjenje upeinama jeste rizino, a za neke druge

to je prihvatljiv i ne suvie veliki ri-zik. Iako tehniki ronioci shvataju ri-

zik koji donosi ovakva vrsta ronjenja,mali broj kree na zaron sa oekivanjem

da e biti povreen. Dobri tehniki ronioci suuvebani, imaju dobru, proverenu i sigurnu

opremu i imaju sposobnost, to jest znanje darizik i opasnost svedu na minimum. Loginahipoteza bi bila da tehniki ronioci tragaju za

uzbuenjem, ali ne uestvuju u visokorizinimakcijama. Oni kau : Ja se ne bojim, ja to

mogu. Bie gadno, ali u izai na kraj sat i m . Oni imaju potencijal za opasne situacije, alikau : Ja sam obazriv, siguran i pouzdan. Javidim rizik i ja mogu da ga iskontorliem. To

e biti izazov, ali ja sam spreman dase povuem ako izgleda dasituacija prevazilazimoje sposobnosti da se sa njomizborim . Ako prihvati- mo ovu hipo-tezu, priznaemo da veina tehnikih ronilaca nije(iako verovatno neki jesu) gomila adrenalinskih zavisnika. Onimogu da ublae potencijalnu opasnost.

Socijalni uticaj

Potreba za rizikom moe biti povezana i sa samopotovanjem i

poverenjem. Prisustvo drugih ljudi moe ohrabriti individuu dauradi neto to inae sama ne bi. On kae: Ja nikada ovaj zaronne bih mogao uraditi sam, ali nas troje zajedno emo to moi!.Ohrabrenje koje neki ronioci oseaju u prisustvu drugih ronica


11/36

TEHNIKO RONJENJE

RONILAKI SVET 11

nije neracionalno. Vee drutvo tokom zarona ima veeanse da se izbori sa moguim iskrslim problemom.Tako se ublaava rizik. Kada ronioci na velikim du-binama planiraju svoj zaron, oni moraju biti sigurni dakao tim imaju vie ansi za uspeh, to utie na samopuz-

danje i oseaj sigurnosti. Ja nisam siguran ta radim,ali znam da moji prijatelji znaju je osnova za timskopoverenje, gde se tokom zarona u potpunosti oslanjamojedni na druge.Tehniki ronioci, meutim ovakav stav smatraju zanepoeljnim. Standard mora biti da je svaki ro-nilac u mogunosti, sa bilo kog as- p e k t azarona, da se samostalno vrati n apovrinu. Tehniki ronilac moeotkazati bilo koji zaron, iz bilo kog

razloga, u bilo koje vreme i tobez objanjenja, kako bi seizbegao neki pritisak koji bironioca doveo u rizik. Kodracionalnog tehnikog ro-nioca moete uti : Ni-sam spreman za ovajzaron. On prepoznajetrenutak kada nije si-guran da moe izai

na kraj sa situacijom izakljuuje da trenutnonije sposoban za zaron.Niko ne eli da roni sa nekim ko nijespreman i raspoloen za zaron, alise ne usuuje da to i kae, zato toe ga to moda obezvrediti u oimaprijatelja i prisutnih.Ako scuba instruktor nosi svoju opre- m uza tehniko ronjenje tokom kursa OW D,on potvruje verovatnou da eli b i t ivien kao tehniki ronilac. Nemaniega pogrenog u tome da nekojavno eli pokazati svoja do- stignua,ali osoba sa nedovoljno samopouzdanja,se moe prikljuiti rizinim a k c i j a m a ,samo da bi pokazala sebe u boljem svetlupred drugima.

Prihvatanje rizika

Ni jedan tehniki ronilac ne bi trebao biti pokrenutsamo eljom za uzbuenjima i samodokazivanjem, po-red tog elementa oni moraju paljivo ispitati i pristupiti

rizinim situacijama sa odreenim planom,kako ublaiti rizik. Efekti socijalnosti bipomogli i poveali oseaj samopouzdanja u

celom timu. Ali iskustva nam govore da ovonisu ba najrealnija oekivanja. U svakoj

populaciji ima onih koji udeza opasnou i andrenali-nom u elji da se dokau.Takvim ljudima je jako bi-

tno naglasiti da se dre pra-vila i granica. Insistiranje na unapred

izraenim planovima i vebama je veoma

vano.Nemojte improvizovati, niti roniti sa onimakoji to vole da rade. Potujte i pravilo da svaki roni-lac moe otkazati ronjenje ako se ne osea sigurno

i spremno. Nipoto nemojte pokazati negativnaoseanja ili nepotovanje ako se neko pozove

na to pravilo. Ispitajte svaije mogunostii nemojte predpostavljati da svako

i m a dar da se bavi ovim sportom ili da jesvako u svakom trenutku spreman da roni.Mnogo je hrabrije i zrelije da neko prizna

nesprem- nost ili nemogunost da zaro-ni, nego da uprkos uzbuni koju oseanatera sebe da to uradi. Ako nekopredloi neki ludi zaron ili neke sum-njive egzibicije tokom zarona, buditeslobodni da se suprotstavite, ako neza celi tim, onda bar za sebe.

Janez Kranjc

[email protected]


12/36

12 RONILAKI SVET

REPORTAA

Utrenutku potonua, brod je bio natovaren opremom za ureenjekupatila: wc olje, kade, umivaonici, cevi i slino. I pored toga tose glavni deo olupine sunovratio u plavi ambis, dobar deo ovog teretaje ostao dostupan roniocima do dubine od tridesetak metara.Bilo je vie bezuspenih pokuaja raznih ronilakih ekspedicija da lo-ciraju olupinu. Srea se osmehnula britanskim roniocima Kanigemu i

Edrjuzu, koji su u decembru 2005. godine ponovo pronali Jolandu,napravivi, u svetskim razmerama, najdublji zaron na olupini.

Na poetku ...

ovekova veita tenja ka pomeranju granica spojila je ronioce LiKanigema i Marka Edrjuza u pokuaju obaranja svetskog rekorda uscuba ronjenju. U maju 2005. godine tokom priprema za ovaj poduh-vat, pronali su deo olupine broda Jolanda na dubini od 145 metara.Ovo otkrie je usmerilo njihove pripreme u sasvim drugom pravcu.Deo koji su otkrili je bio zapravo pramac olupine i leao je na zidugrebena, na dubini od 145 do 160 metara. Ronioci su zakljuili da se

ostatak broda verovatno nalazi na dubini od preko 170 metara. Time jenovi cilj bio fiksiran. Dogovorili su se da se ponovo vrate na greben ipokuaju da pronau ostatak broda.

Povratak na greben

Pripreme za najdublje ronjenje ikada napravljeno na olupini su poeleu decembru 2005. godine. Uslovi za trenig su bili idealni. More mirno,a vetar minimalan. Kao to uvek biva, pred samu akciju vremenski us-lovi su se promenili na gore. Ceo poduhvat je podravao tim iskusnihtehnikih ronilaca, sa kojima su Li i Mark ve imali prilike da rone.Za prvi dan akcije bilo je predvieno proveravanje opreme i psiho

fizikog stanja celog tima. Endrjuz se opredelio za 300 barski tro-bocnik, napravljen od karbon-elika. Kaningem je izabrao svoju do-bro poznatu kombinaciju 2 x 20 litara na leima, plus dve boce odpo 12 litara, sa svake strane. Na dubinama predvienim za deko za-

YolandaPROJEKAT -205najdublji zaron na olupini

Leigh CunninghamTRIMIX Instructor Trainer(IANTD, PSA)

Iz kine Britanije, Li je volebnimputevima sudbine zavrio u Egip-tu. Kada je stigao na Crveno more ,

jo uvek se nije bavio ronjenjem.U Izraelu je zavrio prvi kursro-njenja (po CMAS-u) da bi sekasnije prebacio na PADI. Nakonnekoliko godina postaje instruk-tor i vrlo brzo, nakon toga, prelazi

meu tehnike ronioce. Radei godinama u Dahabu i ronei na

mestu kao to je Blue Hal, Li je svakodnevno bio na ivici. Imaiskustvo od nekoliko stotina zarona na dubinama izmeu 100i 150 metara. Njegov najdublji (trimix) zaron, ujedno i rekordCrvenog mora je 240 metara. Za sve ove godine koje je proveoronei i radei kao instruktor tehnikog ronjenja nema ni jedanincident.

Na nedavnom gostovanju u Beogradu, posetio je redakcijunaeg asopisa. Tom prilikom smo ga upitali ta planira u

budunosti:Naravno, da mi je jo uvek u glavi ideja o svetskom rekordu,o najdubljem trimix zaronu. Meutim, ne elim da to uradim

po svaku cenu. Potpuno sam svestan opasnosti koje nosi takavpoduhvat. Ja zaista mnogo volim da ronim, a ne elim da se

prilikom pokuaja obaranja rekorda na neki nain povredim ibudem onesposobljen za dalje bavljenje ronjenjem. Svake noi,kad zatvorim oi, ja sanjam o takvom zaronu. Jednom, kada

budem bio spreman, ja u ga napraviti.


13/36

13RONILAKI SVET

WRECK DIVE RECORD

stanke ekale su dve boce od po 15 lit-ara. Poto je Mark koristio 300 barski

sistem, suoio se sa jednim problemom.Naime, na celom Sinajskom poluostrvunije postojao ni jedan 300 barski kom-presor. Meutim, ad Klark je ba negdeu to vreme otvorio novi centar za pun-jenje boca i miksovanje smea i pristaoje da za potrebe ove ekspedicije ugradi300 barski sistem. Skoro itav dan je biopotreban za proveru opreme, da bi kasnopopodne zaronili na 100 metara i prov-erili stanje opreme i njih samih. Tim sesve vie uigravao. Drugi dan finalnih pri-

prema je iskorien za simulaciju glavnogvelikog zarona. Ceo tim je bio u vodii sve je funcionisalo kako treba. Ako sena trenutak zaboravi injenica da je

maksimalna dubina planiranog zaronabila preko 200 metara, najtei deo akcijeje bilo to to e Li i Mark zaron i izronmorati da izvedu u plavom bez kono-

pa. Pomoni ronioci su morali da budusa velikim iskustvom u ovakvom nainuronjenja jer je od njih zavisio siguranpovratak do matinog broda. Takoe,

Mark Endrjuz, TRIMIX Instructor Trainer, PSA

Mark je poeo da roni 1993. godine, sa svojim prijateljem DonomBenetom (koji je kasnije postavio svetski rekord u najdubljem trimixronjenju). Nakon etiri godine postaje PADI instruktor rekreativnogronjenja. Stie iskustvo putujui po svetu, obuavajui rekreativneronioce. Nakon par godina, ponovo se na Filipinima sree sa Bene-tom i poinje sve dublje da roni. Hal Wats postaje njegov lini trener

i priprema ga za duboko ronjenje na vazduh. Mark se 1999. godine odluuje za najdubljizaron koji je ikada neko uradio koristei komprimovani vazduh. Silazi na neverovatnih156.4 metra. Rekord, ludost ili hrabrost presudite sami ... Ubrzo zatim postaje TRIMIXInstructor Trainer (PSA). Novi cilj mu je svetski rekord sa trimix-om. Sa Kaningemomse nekoliko godina pripremao za to, ali cilj jo nije ostvario. Usput, napravili sunajdublji wreck dive.


14/36

RONILAKI SVET14

REPORTAA

doneta je odluka da se ni jedan od sig-urnosnih ronilaca ne sputa dublje od 30metara. Endrjuz i Kaningem su takvuodluku doneli jer su sa sobom nosili svupotrebnu koliinu disajnih medijuma, a ivie su voleli da tokom komplikovanihfaza izrona budu sami. Naime u tim tre-nucima je neophodna perfektna kontrolaplovnosti, brzine izrona i kretanja. Glav-na funkcija rezervnih ronilaca je bila da

na 30 metara dubine doekaju Britancesa rezervnim bocama i sredstvima zarehidraciju pod vodom, te da ih pomoupodvodnih skutera bezbedno dovedu dobroda. Treeg dana napravljen je jo je-dan zaron na 100 metara i ceo tim je do-bro funkcionisao. Mark i Li su se dobrooseali i postajali su spremni za rekord.

Prelazak na meavine

Nakon ova tri pripremna zarona na

vazduh, dolo je vreme za silazak najo veu dubinu uz upotrebu gasnihmeavina. Nakon paljive pripreme ikontrole meavina, 7. decembra tim

se uputio na greben Jolanda. Vreme seponovo stabilizovalo i uslovi za ronjenjesu bili odlini. Za ovu priliku je dogov-orena saradnja sa lekarima Adelom iAhmedom iz Instituta za hiperbarinumedicinu iz arm El eika. Jedno ova-kvo nesvakidanje ronjenje je zahtevaloekstra obezbeenje i preventivu, ali sui lekari bili zainteresovani da prate itestiraju ronioce, jer su ovakvi podaci

dragoceni za njihova dalja istraivanja.Takoe Centar za pretragu i spaavanjeje za rekordni zaron obezbedio brzispasilaki amac i medicinsko osoblje.Svi su svoje usluge ponudili bez ikakvenadoknade.Za prvi dan ronjenja sa meavinamaplanirano je da se zaroni do 150 metarai ponovo pronae pramac Jolande, dabi se podaci uneli u GPS. Jo jednom jeproverena kompletna oprema i roniocisu krenuli ispod povrine. Tokom prvih

deset metara koristili su meavinu 45/12,da bi nakon toga promenili medijumpreavi na 9/57. Propadajui u plavet-nilo vrlo brzo su stigli do dubine od 100

metara. Meutim, zid grebena jo nijebio na vidiku. Tamno modra voda ih jeokruivala, a svetla podvodnih lampiosim beskrajnog plavetnila nisu nitadrugo osvetljavala. Na 120 metara snopreflektora je obasjao deo pramca Jolandekoji se odjednom pojavio pred njimaprostirui se po zidu grebena. Prateiostatke broda sili su do dubine od 150metara, a inilo se da Jolanda nema

kraja. Nisu mogli da pretpostave koja jekrajnja dubina na kojoj brod lei. Nakonsvog tog vremena provedenog na gre-benu Jolanda je bila prilino zatrpana,tako da je pramac svega par metara vi-rio iz strujama nanetog peska. Planiranovreme na maksimalnoj dubini je vrlobrzo isteklo i ronioci su morali da krenuu izron. Olupina je vrlo brzo nestala izvideokruga, a ronilaki par se naao uplavetnilu. Ovakav izron zahteva veomaveliko iskustvo, disciplinu i vetinu.

Kontrola brzine izrona je od najveevanosti. Po dolasku na 30 metara, Lii Mark prelaze na meavinu 45/12. sate dubine su lansirali signalne bove na


15/36

15RONILAKI SVET

WRECK DIVE RECORDpovrinu. Na ovom grebenu su izuzetno jake struje takoda ronioci nisu bili sigurni gde se nalaze u odnosu namatini brod Colonu. Meutim ekipa na povrini ih jeodmah spazila i pomoni ronioci su brzo krenuli u nji-hovom pravcu. Posle dva sata dekompresije ronioci subezbedno izronili i ukrcali se na svoj brod.Dan posle, ekipa je provela u odmoru i detaljnoj proveri

opreme, pripremi meavina i njihovom analiziranju. Na-kon sagledavanja svih podataka, napravljen je konaanplan velikog zarona.

Jolanda -205 metara

Dan velikog zarona bio je petak 9. decembar 2005.godine. More mirno, bez vetra. Colona je bila na svojojpoziciji, a uz nju i spasilaki amac, za ne daj boe.Nakon poslednjih provera Li i Mark su krenuli ispodpovrine Crvenog mora. Nakon prvih 20 metara, tokomkojih su koristili meavinu 52/15, preli su na meavinu

predvienu za boravak na dnu 7/66. Propadali su plavet-nilo brzinom od 50 metara u minuti. Dospevi na dubinuod 120 metara usporili su na 30 metara u minuti. Ovousporenje je bilo neophodno da bi se umanjio rizik odpojave nervnog sindroma visokog pritiska (HPNS), ijaje pojava mogua usled brzog poveanja parcijalnog pri-tiska helijuma.Ipak, zaron je proticao u najboljem redu. Kao prethodniput na dubini od neto preko 120 metara pramac Jolandeje postao vidljiv. Nastavili su da se sputaju niz olupinu,nekadanjeg teretnjaka. Kada su stigli do dubine od 195metara uz glasan prasak, inflatorsko crevo Edrjuzo-

vog suvog odela je prestalo da radi. Displeji ronilakihkompjutera su pokazivali 205 metara, dok su prolazi-li ispod krme potonulog broda, koji je leao na terasigrebena. Odatle, strmi klif je vodio jo dublje i daljeu ponor. Prilikom pada na tako veliku dubinu, ostatakbroda je skoro sasvim zguvan. I sada, Jolanda lei nasvom konanom odreditu, dok je jake podvodne strujeprekrivaju finim peskom. Dok su prolazili ispod krme,Marku je implodirao kontrolni manometar na prelaznojtrimix meavini (16/43). Iako zdrobljen, manometar nijeisputao meavinu, ve se samo napunio vodom. Ovonije bio ekstreman zaron samo za ronioce, ve i za op-

remu. Nakon Markovih pehova, na red je doao Li komeje na ruci implodirao ronilaki kompjuter Sunto Vytec.Vreme na maksimalnoj dubini je veoma brzo proletelo,a dvojica ronilaca su, razmenivi signale krenuli u iz-ron. Dok su se izdizali u plavetnilu, bacili su jo jednompogled na Jolandu koja je sada pod njima bila u svojveliini. Meutim problemi sa opremom su se nastavili.Kada su poeli pripreme na prelazak na trimix meavinu16/43, Markov regulator jednostavno nije radio. Po-tpuno je otkazao. Uzaludno je bilo pritiskanje dugmetaforsirane dostave, jer regulator nije davao znake ivota.U Markovoj glavi, kao na filmskoj traci, poela su da

se odmotavaju mogua scenarija. Poto regulator nijeradio, shvatio je da e morati da preskoi sve dubokedekompresione zastanke, te da e morati da pree di-rektno na dekompresionu meavinu. To nikako nije bilodobro, jer bi znailo hitan odlazak u dekompresionu


16/36

RONILAKI SVET16

REPORTAA

komoru. Ali, izgleda da je Posejdon ipak pro-gledao kroz prste hrabrim roniocima, jer doksu prilazili dubini od 100 metara (izranjajuibrzinom od 10 metara u minuti) regulator jeiznenada proradio!Nastavljajui izron, do najsitnijih detalja su

potovali plan dekompresije. U 42. minutuzarona bili su na dubini od 30 metara. Lan-sirali su signalne bove, a pomoni roniocisu krenuli ka njima. Ubrzo, Li i Mark su biliokrueni svojim timom ronilaca, koji su sanestrpljenjem oekivali vesti o uspehu poduh-vata. Signal OK je govorio vie od hiljadurei. Na 27 metara ispod povrine preli su nanovu meavinu (50/15), to je Marku doneloolakanje, jer njegov smrskani manometarodavno nije radio i on nije znao koliko mu jegasa jo ostalo u boci. Uz pomo podvodnih

skutera, tim je lagano priao zidu grebena gde je izvrena i poslednja zamena disajnogmedija (Nitrox 80). Nakon 205 minuta dekompresije, Li Kaningem i Mark Endrjuz subezbedno izronili na povrinu. Ovaj put kao svetski rekorderi!Na brodu je vladala opta euforija. Svi su bili puni utisaka i neprekidno su komen-tarisali zaron. Po dolasku na kopno Mark i Li su se uputili u Institut za hiperbarinumedicinu. Svi nalazi su bili savreni.Suvino je rei, ne pokuavajte ovo sami da izvedete. Mark Endrjuz i Li Kaningemsu vrhunski obueni, kolovani, iskusni i utrenirani ronioci sa zavidnim brojem zaronana velikim dubinama. Meutim, oni istiu da je za ovaj uspeh zasluan ceo tim kojibesprekorno funcionisao. Bez takve uigranosti i razumevanja ovaj poduhvat bi ostaosamo san dvojice zaljubljenika u tehniko ronjenje.


17/36


18/36


19/36


20/36

RONILAKI SVET20


21/36

RONILAKI SVET 21

Otvoreno prvenstvo Vojvodine u ronjenju na dah - statika

CUP Villa BREG 2007.KPA Bela Crkva i SPAV su 10.03.2007. organizovali apneako takmienje u statici. Mesto

odravanja je bio bazen hotela Vila Breg u Vrcu. Uslovi za odravanje takmienja subili idealni, a domaini - organizatori KPA Bela Crkva su se potrudili da na najboljinain realizuju ovaj sportski dogaaj. Posle takmienja, Prim.dr Miodrag ivkovi jeodrao predavanje Medicinski pogled na Apneu. Sudija takmienja je bio AleksandarKarjuk. Primenjivana su AIDA pravila. Bazen je bio dubine 1.5 metara, a temperaturavode 28 C. U ovako dobrim uslovima, napravljeni su i dobri rezultati.U pojedinanoj konkurenciji, na nivou Srbije, meu mukarcima najbolji je bio MarkoArsenijevi(RK Begej, 5:13), drugo mesto je osvojio Nemanja Dimitrijevi( DanubiusSpasilac, 4:56) dok je treeplasirani bio Ivan Andri(Apnea Team Belgrade, 4:52). Uenskoj konkurenciji prvo mesto je zauzela Mirjana Gavrilovi(RK Begej, 5:00), drugo-plasirana je bila Ivana Orlovi Kranjc( Svet Ronjenja, 4:41) a trea Tijana Zec(SvetRonjenja, 3:41). U ekipnom plasmanu redosled je: RK Begej, Apnea Team Belgrade, Svet

Ronjenja.Takmienje je imalo i rangiranje na nivou Vojvodine. Redosled meu mukarcima je Mar-ko Arsenijevi, Nemanja Dimitrijevi, Plakov Bojan. Meu enama prva je bila MirjanaGavrilovi, zatim slede Miri Isidora i Ljiljak Jasna. Ekipno: Begej, Danubius-Spasilac,KPA Bela Crkva.

Otvoreno prvenstvo Vojvodine - dinamika sa perajima

Marko Arsenijevi nedostian - 138 metara!

Na bazenu Mostonga se 31.03.2007. go-

dine okupio veliki broj takmiara.Toje jo jedna potvrda da ronjenje na dahstie sve vie fanova u Srbiji. Domaintakmienja je bio klub DPA Somborkoji je zaista dobro organizovao takmienje ( poev od potovanja satnice,obezbeenja, pehara, medalja, pa do koktela u klupskim prostorijama). Spon-zor takmienja je bilo preduzee POLAR SUB zastupnik ronilake opremeBARE i BEUCHAT, koje je za najbolje obezbedilo i specijalne nagrade.Ostvareni su sjajni rezultati. U mukoj konkurenciji najbolji je bioMarko Arsenijevi(SVET RONJENJA)sa fenomenalnih i za sada konkurentima nedostinih138 meta-ra. Drugi je bio Sinia Tei (RK Begej)sa preronjenih 118 metara, a treiDukoOrmanovi (RK Danubius-Spasilac)sa106 metara. Meu enama je prvo mestoosvojilaMirjana Gavrilovi (RK Begej)sa preronjenih 100 metara, pokazavi dase godine treninga i iskustva isplate. Meutim, sve joj je blia drugoplasirana Ti-

jana Zec (SVET RONJENJA)koja joj sa rezultatom od 94 metrabukvalno dieza vrat. Tree mesto pripalo je Mariji Radosavljevi ( RK Begej), 76 metara.U ekipnom plasmanu ubedljivo prvo mesto je osvojio ronilaki klub SVET RO-NJENJA (166 bodova). Drugo mesto je pripalo RK Begej (146 bodova)dok sutrei DPA Sombor. Osvajanjem ve druge titule u ovoj godini S.D.T. SVET RO-NJENJAje ozbiljno pomrsio raune dosadanjim favoritima i potvrdio da se naapneakoj sceni pojavilo novo ime na koje se mora raunati.U rangiranju klubova koji su lanovi SPAV rezultati su sledei: Mukarci : TeiSinia (RK Begej 118m), Ormanovi Duko (Danubius - Spasilac 106m),Dimitrijevi Nemanja(Danubius-Spasilac 96m). ene: Gavrilovi Mirjana(RKBegej 100m), Mijatovi Marijana (DPA Sombor 79m), Radosavljevi Marija(RK Begej 86m -5,0p). Ekipno:RK Begej, Danubius-Spasilac, DPA Sombor.

APNEA


22/36

STANOVNICI MORA - SIPA

RONILAKI SVET 1522

Sipa zajedno sa lignjom i hobotnicom, spadau najpoznatije glavonoce. ivi u morimaali ne smetaju joj ni boate vode. Za nas je po-sebno interesantna vrsta Sepia officinalis kojumoemo sresti na Jadranu.Sepia officinalis (Linnaeus, 1758) - Sipa, ivina Mediteranu, na Baltikom i Severnom Morui du june obale Afrike. Lokacija iz snova za

sipu je peskovito i muljevito dno obraslo alga-ma ili morskim makrofitama posejdonijom i zo-sterom, ali vole i stenovitu podlogu pogotovo zavreme mresta, pa moemo rei da ive na svimvrstama dna. Najvie ih ima do 100m ali zaran-

jaju i dublje do 250m. Vole terene koji se blagosputaju u more, i zavetrine. Izbegavaju izrazi-to strme terene i one izloene direktnom udarutalasa.Stariji primerci obino vie vole dubinu. Pamet-no, zar ne?Dubina dolazi sa godinama.Primeene su migracije, uglavnom vertikalne.Populacije koje ive na zapadnom Mediteranuu prolee kreu iz svojih dubinskih zimskih do-

mova u letnjikovce u pliim vodama. Ba otme-na navika!!! Mujaci obino kreu oko nedeljudana ranije. Ovu grupu starijih i veih primera-ka prati i grupa manjih sipa koje tokom celogleta stiu u plie vode. U jesen poinje postepe-no zaranjanje u dubine.

Na telu sipe razlikujemo glavu i trup. Glava jeod trupa odvojena uzanim vratnim delom uzkoji se sa ventralne strane prikopava i prilju-

bljuje plat. Platani region, glavni deo tela izaoiju, dom je za sipinu kost, reproduktivne i di-gestivne organe. Maksimalna duina platanog

regiona je oko 45cm, to odgovara primerkuteine 4kg, ali postoje i znatno vee.Boja tela nae junakinje varira, ali su najeicrni i braon tonovi, na dorzalnoj strani su prugeili pege, a ventralna je svetlija ili bela. Postojerazne varijacije na temu ara i boja, iako moe-mo rei da su uobiajeni zagasito braon i crnitonovi. Postoji i sposobnost menjanja boje.

Nervni sistem je izuzetno dobro razvijen i gan-glije su koncentrisane u modanu masu koja jezatiena hrskaviavom aurom. Dobro orga-nizovan sistem gigantskih motornih neuronaomoguava im brzu sinhronizaciju i kontrakcijumiia ruica i plata.

Par pljosnatih opnastih peraja protee se celomduinom plata. Glava je u osnovi plata, sa dvalepa velika oka sa svake strane, to su sloene oitj. mogu da formiraju likove i da razlikuju boje .U centru je kljun, on je okruen sa osam ruica

i dve duge tentakule koje se potpuno mogu uvu-i u telo i jako iztezati po potrebi. Proireni vrhtentakula-tentakularni disk ima 5 do 6 pijavki

u svakom poprenom redu, pijavke u sredini sumalo vee. Odrasli primerci se odlikuju belomlinijom koja polazi i grana se od osnove treeg

para ruica.Sipa, kao i svi ostali glavonoci osim Nautilusa,ima jedan par krga i nema spoljanju ljuturu(Nautilus je ima). Ljutura je jako reduko-vana i to je u sluaju sipe -sipinakost. Ona je napravljena odkalcijum karbonata i imaznaajnu ulogu u balan-siranju ovih organizama.

Podeljena na malenekomore koje ona

puni ili praznigasom u zavi-snosti od togada li eli iigore ili dole.S p r e t a nmali min-ker!Ovi slatkig l a v o n o -ci, provo-

de dostav r e m e n ana dnu,a plivajuu g l a v n o mkad su gladneili u potrazi zadrugom sipom.Moemo rei, da sui po malice lenje.Plivaju tako to kontrakcija-ma miia tela, plata i kontrakci-

jom levka izbacuju vodu u mlazu krozlevak. To pokree ivotinju u suprotnom

pravcu od mlaza vode. Levak moe da se posta-vi napred ili nazad tako da sipa moe da se kreenapred, nazad. Ovo kretanje je poznato kao kre-tanje na mlazni pogon. Dok mirno plivaju upo-trebljavaju nenu rubnu opnu-peraje. Podeljena

su miljenja oko toga kakav pliva je sipa, sva-kako nisu brze kao lignje, ali su sasvim solidni

plivai. Podatak koji govori u prilog tome je da

brzina kretanja sipe prevazilazi brzinu kretanjamnogih riba.Vidimo, naa simpatina junakinja je prilinoneustraiv mekuac jer nema spoljanju ljutu-ru (imaju unutranju, tj.sipinu kost), pa ispadada ne strahuje za svoje mekano telo. Jedan od

razloga za ovakvu hrabrost, je to toovi morski vragolani imaju spo-

sobnost menjanja boje, tj.umeju da sepreruavaju, a drugi to to su brze.

Sipa je majstor za preruavanje. Ima irok spek-tar visoko specijalizovanih struktura koje jojomoguavaju savreno stapanje sa okolinom.Ovo joj omoguava da se prikrade plenu i ispalisvoje tentakule, na vrhu tentakula je proiren-

MAJSTORIKada ih ugledate obino se rodi ljubav na prvi pogled, ako vas ne osvoje

prelepom obojenou i nenim talasanjem peraja, pokosie vas pogledom.Njihove oi su mirne, inteligentne i duboke. One su majstori preruavanja.

Jedan pogled i ulovljeni ste...

Pie: Aleksandra Komaricki


23/36

RONILAKI SVET 23

SIPA - STANOVNICI MORA

je-tentakularni disk sa sisaljkama . Sisaljke jojslue da zgrabi i dri plen dok ga privlai kaustima. One imaju osam ruica i dve tentakule,koje se zovu i lovne ruice. Tentakule se brzoispaljuju, isteu da uhvate plen, a ruice se ko-riste da dre i pomeraju hranu tj. plen. Prilinozgodno! Sipe (kao i oktopusi) pomou otrovnogsekreta pljuvanih lezda prvo imobiliu plen,

a zatim ga komadaju i gutaju. U usnoj duplji jeradula.Za komadanje tj. finu obradu hrane pre gutanja,koriste kljun nalik papagajskom i radulu. Znaii ove lepotice vode rauna o liniji i hranu finousitne pre nego to je pojedu.One jedu male mekuce(pueve i koljke), alirado prezalogaje i krabe kampe, a po nekim

podacima deava se da gricnu i druge sipe, aki ribe. Kanibalizam je uobiajen, i najee ga

objanjavaju nedostatkom plena adekvatneveliine. Znai kad

sipi do-

sadi sit-na hrana tj. mrvice ona

pojede svog drugara ili partnera.BIZARNO! Pa ako ste sipa, socijalni ivot

tj. druenje bukvalno moe da vam doe gla-ve. Savet sipama: Uvek budite u blizini krupnijehrane, da ne biste postali hrana.

Osim preruavanja sipe se ponekad zakopajuu mulj i pesak i iznenade plen, ponekad mogu

da naboraju povrinu koe radi oponaanja ne-ravne podloge. Prepune su trikova.Sipe naravno, kao i veina organizama u pri-rodi imaju svoje predatore, tj. nekome su oneomiljen ruak. Najvie ih jedu delfini, ajkule,morske make, zubaci, kirnje i druge vee ribe,ali i morske ptice. I naravno ne smemo zabora-viti sipe jedu sipe. Nije lako biti sipa, nikad ne

zna da li je druga sipa prijatelj ili si potencijalniruak.Kao i ostali glavonoci koji se uglavnom dre

pliih voda i ovi minkeri imaju mastilo kojekoriste kada su uplaene. Mastilo se nalaziu mastiljavoj kesi koja je specijalizovana i pro-menjena rektalna lezda. Mastilo slui da senadmudre predatori i Sipa pobegne. Kada je

predator blizu ovo mastilo se isputa u vodu,i sipa bei na sigurno.Da bi umakle od neprijatelja ili pak koristile tri-kove u lovu sipe mogu menjati boje. Tanije onenajee prilagoavaju svoju boju boji podloge,a to je fenomen poznat kao mimikrija. One ne

koriste sve boje, najee su to vrlotamni tonovi braon boje,

svetlo braon,kao i be-

l a .

Samo zaspeci jalne

prilike, vrlo otme-no, znaju da upotrebe i mrvicu

narandaste, da istaknu oi tj. predelo iza oiju,i tek na vrh etkice bele uzdu ruica. Ovako na-minkane izgledaju poprilino zanosno. Svo tokinurenje osim za skrivanje(treba imati u vidu

da sipe imaju sreu da ive uglavnom na mor-skom dnu, a to je izuzetno ivopisna lokacija zastanovanje), one koriste i za odailjanje signala

predatorima i drugim sipama.Ovo minkanje i preruavanje omoguavaju

strukture koje se nalaze u koi sipe a zovu sehromatofore, leukofore i iridifore. Ove malenestrukture-pigmenti, mogu se na razliite naineiriti i skupljati, to kao rezultat daje razliituobojenost sipe. Za njih su privreni posebnifini miii. Miinim kontrakcijama one se irea oputanjem skupljaju. Nadraaj za pigment-ne elije prima se preko ula vida a prenosi se

nervnim i hormonalnim putem, pa omoguavabrzu i adekvatnu promenu boje.Sipe su odvojenih polova, tj. postoje mujacii enke- pojava koja se naziva polni dimorfizam.Jedna ruica kod mujaka je modifikovana i slu-e za prenos spermatozoida. To je hektokotilizo-vana ruica. Kod sipe ova ruica ima nekolikonizova pijavki manje. Hektokotilizovana ruicase prilikom oploenja otkine i ostaje u platanojduplji enke due vreme. Kod sipe i lignje to

je etvrta leva ruica. Mujaci nose oko 1400spermatozoida, a enke oko 150 do 4000 jaja,u zavisnosti od veliine.Mrest se odvija u pliim vodama tokom cele go-

dine, sa maksimumom koji zavisi od temperatu-re, a najpoeljnija je od 13 do 15C. Kod nas

je to najee u Martu i Aprilu. Tokom parenjadre se pliaka stenovitih obala i kreu u pa-rovima.Posle parenja enka polae jaja. Svako oblae

posebnom opnom, i ona su na udaljenosti oko1 do 2 cm. U opnu stavlja i malo mastila da

bi jaja izgledala tamnije i vie nalik morskomdnu. Brina mama sipa! Svako jaje, ponaosob,privreno je za dno. Veliina jaja je od 8 do10 mm u preniku.Izlegu se posle 30 do 90dana, u zavisnosti od temperature mora(21.5

do 15C). Bebe su na poetku prilino siune,od 7 do 8mm, ali brzo rastu. U tom bebeemuzrastu hrana su im uglavnom maleni raii oko50 mm dugi.Mujaci su zastupljeniji meu odraslim primer-cima, zbog masovnog umiranja odraslih, krup-nih enki posle mresta i polaganja jaja.Mnogi bi voleli da imaju sipu kunog ljubim-ca. U Evropi je i delimino mogue izvesti ovosa vrstom S.officinalis. Naravno mnogi bi vo-leli i neku egzotiniju vrstu sipe, to ba i nijenajsrenija varijanta za sipu koja mora da pre-ivi transport. Kao i sva morska bia i sipe sunajlepe u moru. Pa ako elite da ih vidite ne

dovodite njih kui, nego doite sipama u pose-tu. ZARONITE I SLIKAJTE IH! To je najboljereenje i za vas i za sipe.

PRERUAVANJA


24/36

KOLJKE

RONILAKI SVET24

Klasa Bivalvia obuhvata koljke. To su mekuci-Mol-lusca, ije je telo bono jako spljoteno i zatvorenou dvokapku ljuturu. Na telu koljke razlikujemo vis-ceralnu masu, stopalo i plat sa ljuturom. Pazite sad!GLAVA JE REDUKOVANA -tj. ovo su obezglavljeni

mekuci, na prednjem delu utrobne mase su usta bezradule. Stopalo je sekiriasto smeteno na ventralnojstrani tela, pomereno vie napred. Prilagoenoje za zarivanje i kretanje kroz mulj. Platlui dvokapku ljuturu. Kapci ljuture seotvaraju pomou monih miia retraktora.Classis Bivalvia obuhvata sledee redove:Red Protobranchia;Red Filibranchia;RedEulamellibranchia;RedSeptibranchia.

Kingdom: AnimaliaPhylum: MolluscaClass: BivalviaOrder: VeneroidaFamily: VeneridaeGenus:CallistaSpecies:Callista Chi-one(Linnaeus), 1758

Junakinja nae prie pripa-da redu Eulamellibranchia,fam Veneridae- mnogi smatrajuda upravo iz ove familije potiunajlepe morske lepotice koje su vrloomiljene kod kolekcionara. Ova famili-ja ima preko 400 opisanih vrsta. Ljuture suraznobojne karakterie ih visok sjaj. Oblik varira odokruglog do trouglastog. Bono gledano ona je u obiku

srca ili jajeta. Nije udno, obzirom na gore pomenuteinjenice, da upravo ovu koljku zovu najlepa koljkaJadrana, iako za mene ima po malo neodgovarajui nar-

odni naziv, koji vie asocira na kravu nego na koljku-Rumenka. U narodu est je i naziv Lakirka-zbog divnoblistave povrine ljuture koja izgleda prelakirano.

Rumenka-Lakirka, Callista chione (esti su naziviCytherea chioneiliMeretrix chione) je prilino velika

koljka. Rasprostranjena je u istim morskim vodamaod Britanskih Ostrva do Mediterana, ini

faunu bentosa tj. ivi na dnu tanijena podlozi od fino granuliranog

peska do dubine od 200m.Najdua osovina duga je

8cm,a teina do 0,12kg.Srednja lovna teina

0,5kg, spoljanja

strana ljuturevarira od zelen-kastih pa dosmeih tonova,verovatno radip o k l a p a n j asa podlogom.

Unutranjost jeruiasto bela. Osnovna ka-rakteristika ove koljke je blistavost i sjajnost

ljuture i po tome se razlikuje od svih ostalihkoljki u Jadranu. Koncentrine i radijalnelinije rasta na ljuturi lako su uoljive.ivi po celom Jadranu do 60m, a najea je

od 0-10m. ivi u peskovitom dnu, i to u nje-govim povrinskim slojevima. Mresti se na

prolee i leti.Lovi se tokom cele godine, vie u toplim mesecimakada su niske vode. Za lov se najee upotrebljava-

ju obine lopate kojima se razgre pesak, a koljke sekupe rukama. Njihov poloaj u pesku odaju rupice kojesu jedna od druge udaljene do 1cm.Ovo je jestiva koljka i koristi se u mediteranskoj kuhinji

CALLISTA CHIONE

RUMENKA


25/36

KOLJKE

RONILAKI SVET 25

posebno u paniji, Italiji, Francuskoj ali i na Balkanu. Gur-mani treba da pripaze jer, kao i u sluaju drugih organizamakoji imaju filtracioni nain ishrane i ove koljke mogu daakumuliraju toksine iz dinoflagelata (pojava poznata kaocvetanje algi-javlja se najee zbog zagaenja mora). Tok-sini na ovaj nain akomulirani ne mogu se oistiti kuvanjemili dranjem u istoj vodi. Kada pojedemo ovakve koljkejavljaju se brojni problemi: respiratorne tegobe, osip , aki paraliza. Ova vrsta do nedavno nije imala vei ekonomski

znaaj, meutim, Kinezi su poeli da je uzgajaju. koljkese gaje u zonama gde se dno sastoji od fino granuliranogpeska. Da bi se izbegli gubici, usled oluja, biraju se mesta zauzgajanje koja su u zavetrini. Kineski ribari uglavnom ku-puju mlade koljke 5-10mm u preniku i u prolee i odmahih prebacuju u paljivo pripremljenu podlogu za uzgajanje.Iako su koljke dosta inertne, kretanje ipak postoji i moguse nekad i prilino udaljiti od onog mesta gde su posejane.Zbog ovoga uobiajena je praksa baciti mreu, koja formirazid oko podruja uzgajanja. Prodajnu veliinu 5-8cm ovekoljke dostiu za otprilike 2-2,5 godine, a produkcija po m2je od 2-4kg.

Aleksandra Komarnicki

Narodni nazivi po svetu:

En:Smooth or brown Venus-clamFr:Vermi,grandepalourde It:Cappaliscia,cappach-ione,issolone,venerechione

De:Braun VenusmuschelEs:Almejn de sangre,mariposa, gavesia

Pomo-prevencija-edukacija-osiguranje

DAN EUROPEBALKANS

Belgrade, Serbia

Informacije:+381 11 24 71 040

NACIONALNI ALARM BROJ:+381 63 39 88 77

E-mail:[email protected]

website: www.daneurope.orgwww.extreme-med.com


26/36

TA JE NAFTA I NJEN ZNAAJ ZAMODERNO OVEANSTVO?

Nafta se se sastoji od razliitih zasienihi nezasienih ugljovodonika (parafini,olefini, nafteni i aromatini ugljovodonici),koji sadre 5-70 ugljenikovih atoma. Umanjim koliinama (do 3%) nafta sadrisumpor, masne kiseline, azotna jedinjenjai neka organometalna jedinjenja sa vanadi-jumom, kobaltom ili niklom.Svetske zalihe sirove nafte procenjuju sena oko jedan trilion barela, od ega samoSaudijska Arabija, Irak, Kuvajt, Abu Dabi

i Iran lee na zalihama od 648 milijardibarela sirove nafte. U energetskom bilansucelog svijeta najvie se koriste nafta i deri-vati, ak 40 odsto. Prema Texacovoj stat-istici, ak 43% industrije SAD-a zavisi odnafte i njenih derivata.

TA SU NAFTNE MRLJE, KAKO NAS-TAJU , KAKO SE IRE?

U morsku sredinu nafta dospeva za vremetransporta brodovima, isputanjem balasnih

voda i ispiranjem tankerskih rezervoara.Velike koliine nafte mogu da se izliju zbogbrodskih havarija i katastrofa, oticanjemiz preraivakih postrojenja, dotokom iz

zagaenih reka, lukih gradova i postro-jenja, kao i sa platformi za vaenje nafte

sa morskog dna. Procenjuje se da samo ujednoj godini, na razliite naine, u mor-ska prostranstva dospe vie od 10 milionatona nafte i njenih derivata. Ove koliinenafte predstavljaju veliko optereenje zasvetsko more. Posebno su ugroene vodeiznad kontinentalnog platoa i Irskom, Sev-ernom, Tirenskom i Sredozemnom moru ivode Biskajskog zaliva. Kada nafta dospeu more ona se razliva u mrlje, ija povrinamoe da bude i do 500 km2 . Razlivena naf-ta formira tanak film na povrini vode. Od

debljine tog filma zavisi intenzitet i spek-tralni sastav svetlosti koja prodire u vodu.Pod uticajem vetrova i morskih struja, naf-ta se raznosi prema obalama i zahvata ve-like akvatorije. Meanjem sa vodom naftastvara emulzije, koje sadre smole i asfaltnefrakcije i obrazuju naftne agregate visoko-molekularnih ugljovodonika veliine i do10 cm. Oni se zadravaju na povrini morai prenose se obalama, postepeno se taloena dno i dospevaju na njegov ivi svet. Ne-koliko dana posle dospevanja u more, oko

25% nafte se izgubi isparavanjem, dok sedodatnih 15% tek posle 3 meseca pretvoriu asfaltne supstance. Za oksidaciju jednoglitra nafte utroi se oo 3 300g kiseonika.

Veliki deo nafte u moru ostaje nerazgraeni u obliku agregata se taloi na morsko dno

(sediment) ili se strujama raznosi na obale.Ugljovodonici nafte dospevaju u morskeorganizme, alge, cvetnice, beskimenjake ikimenjake i u njima se akumuliraju.

KAKO NAFTNE MRLJE UTIUNA IVI SVET?

Sudbina, ponaanje i efekti na ivotnusredinu, variraju, i uglavnom zavise odtipa naftnog derivata i koliine koja je

izlivena. Uopteno govorei laki naftiniderivati kao to su dizel i sl. imaju spo-sobnost da se pomeaju sa stubom vode pasu zato opasniji za ivi svet, olakavajuaokolnost je to su prilino nestabilni i brzoisparavaju. Tea ili sirova goriva imajumanji stepen tokinosti ali se due vremezadravaju na povrini vode ili na plaamaunitavajui krhke ekosisteme i organizme.Nafta smanjuje ili sasvim spreava prodi-ranje svetlosti i na taj nain onemoguavafotosintezu fitoplanktonskih organizama.Film razlivene nafte oteava ili potpunospreava izmenu energije, toplote, vlage igasova izmeu morske vode i atmosfere.To dovodi do stvaranja hipoksinih ilianoksinih uslova, koji uzrokuju guenje

EKOLOGIJA-NAFTA

RONILAKI SVET26

KOLIKO DOBRA

TOLIKO ZLA


27/36

EKOLOGIJA-NAFTA

RONILAKI SVET 27

planktonskih, a posebno neustonskih orga-nizama. Na taj nain se znaajno smanjujenjihova brojnost, kao i brojnost organiza-ma u narednim karikama lanca ishrane.Posebno su ugroeni organizmi sa filtra-cionim nainom ishrane koljke, puevi...

koji uglavnom ive u mulju i pesku. Onise najee gue jer unose zagaenu vodukroz svoj usni aparat i krge, ili se moguulepiti. Organizam, posebno koljke kojese ne udave mogu akumulirati zagaenje iteko ga mogu izbaciti iz svog organizma.Ovi organizmi ine znaajnu kariku u lan-cu ishrane, i prenose svoju toksinost daljekroz lanac.Zaklonjene uvale, delte, podru-ja slanih movara su izuzetno osetljiva.Generalno vlana stanita su od izuzetnogznaaja i za mora i za reke, jezera... po-gotovo zone priobalja koje su od vitalnogznaaja za mrest, i ivot mlai. Nafta kojadospe u ovu zonu moe desetkovati ovekrhke organizme u svojoj najranjivijoj fazi.Mehurii nafte u sebi sadre ugljovodoni-ke, koji mogu da budu otrovni za morskeorganizme. Tako kontaminirani organizmine mogu da se koriste za ljudsku ishranu.

Razlivena nafta na povrini mora ugroavaptice koje plivaju povrinom i tako ul-epljenih krila ne mogu da lete i tako uvelikom broju stradaju. Najugroenije

ivotinje su one na povrini vode morskeptice, foke, jer veina ulja pluta, takoeugroene su i ivotinje u obalskoj zoni. Ponekim statistikama od naftnih mrlja najviestradaju morske ptice. Tip goriva kao ivreme izlivanja znatno utie na jainu

oteenja koje izaziva kod riba. Ribe ili

ostaju nepogoene izlivanjem nafte ili

se deava da budu izloene nafti u krat-

kom roku. Postoje okolnosti u kojima

ribe mogu da budu prilino ugroene,

pogotovo kada se nafta izlije u blizini

obale. Goriva kao to je dizel, raketnogorivo, gas, mogu znatno unititi riblju

mla i jaja, u zonama gde se ove mate-

rije grupiu(uvale, pliaci, jezera...)stra-

daju i adulti. Kada se naftna mrlja naeu blizini obale nanosi mnogo veu tetufragilnim ekosistemima, a neki od njih suznaajni za lokalnu ekonomiju.U arktikim (hladnim) morima procesi sa-mooienja od nafte se odvijaju tako to

50-70% nafte isparava, fotooksidacijomse razgrauje 15-30%, dok se pomou mi-kroorganizama razgrauje 2-7% od ukup-ne koliine. U zimskom periodu degrada-cija nafte je trostruko smanjena u odnosuna leto. Od 1967 godine, preko 2 milionat nafte izlilo se u mora usled havarija tan-kera, ratova, eksplozija...

DA LI JE MOGUE UBLAITI TETU?

Priroda se sama bori i lagane promene na

bolje su mogue, ali potrebne su godineda bi se ravnotea opet uspostavila. Kadse nafta izlije i dospe u obalsku zonu nekeivotinje je mogue spasiti ali delikatnuravnoteu krhkih ekosistema nemogueje povratiti. Kamenite obale mogu se re-lativno brzo oistiti talasima ili ako naieoluja, a mirno more u ovom sluaju delujevrlo nepovoljno na obalske ekosisteme jerse nafta due zadrava. Ako je u pitanjupeskovita obala, njegov znatan deo otii eu dublje slojeve i svaki put kad naie oluja

ono e ponovo osloboditi. Jednom kada se

nafta ili derivati izliju teta je napravljena,ne vredi plakati za prosutom naftom, jeru tom trenutku sigurno neki ekosistem i or-ganizam strada. ovek moe da pokua dasmanji broj rtava ili povrati ravnoteu, alito su dugotrajni procesi. Ono to moemo

da uradimo, je da pokuamo da se okre-nemo odrivom razvoju i istijim izvori-ma energije, i naravno ,u meuvremenu,u toku prelaska na istije oblike uvedemopravila o starosti i ispravnosti tankera kojiprenose naftu, o pretakanju nafte na obali,filterima i sl. Moramo biti svesni da se nai svi ostali organizmi sastoji najveim de-lom od vode. Ukupna koliina vode na Ze-mlji je oko 2 10 18t. U morima i okeanimaje oko 93 - 97% ukupne vode na Zemlji,dok je oko 2% vode zamrznuto u polar-nim oblastima ili zarobljeno u lednicima,a svega oko 1% vode nalazi se na kopnu,u atmosferi i ivim organizmima. Mi i sviostali stanovnici planete zavisni smo odVODE, ne od NAFTE(od nafte zavisi a-ica organizama oko 100 vrsta bakterija,oko 50 vrsta gljiva i 10 vrsta kvasaca kojioksiduju jedan ili vie ugljovodonika naftekoji im slui kao izvor energije i ugljenika--hrana). Izgleda da smo malice pobrkaliprioritete, zar ne?

Aleksandra Komarnicki


28/36

OLUPINE HRVATSKOG PODMORJA

RONILAKI SVET28

PAROBROD BRIONIZagonetni smeakvlasnika centra napopodnevnoj kafi

govorio je vie od hiljadu rei : posle neko-liko nedelja nestabilnog vremena praenogjugom, doo je do stabilizacije, a to jeznailo samo jedno Divemaster Pera ija izgovaramo oduevljeno uglas : BRI-ONI! Jedna od najuvenijih, ali ujednoi najmisterioznijih Jadranskih olupina.Putniko teretni parobrod Brioni, duine

69 metara, lei na dubini od 45 65 meta-ra. Potonuo je 1930. godine usled greke unavigaciji. Po veoma gustoj magli, u punojbrzini naleteo je na obalu otoia Ravnik najunoj strani ostrva Visa i ubrzo potonuo.Za ovaj ozbiljan zaron se pripremamo ru-tinski, iako se i ne oseamo ba najboljeposle vonje od 10 milja gumenjakomkoji skae po zaostalim talasima od juga.Zaranjamo u vodu odline vidljivosti. Sanestrpljenjem iekujem susret sa ovomolupinom koju sam briljivo prouio na

slikama. Ipak, ostajem zapanjen prvimpogledom na ovaj prelepi brod koji lei nalevom boku, okrenut krmom ka obali. Ko-rmilo je i dalje okrenuto u smeru kobnogdesnog zaokreta koji je Brione doveodirektno u sudar sa otrim stenama obaleostrva. Lagano klizimo promenadom,glavnom palubom na kojoj se jo uveknalaze odlino ouvane daske poda, svedo komandnog mosta, na kome se do prenekoliko godina nalazilo kormilo Celadesna strana broda ispod vodene linije ima

ogromna osteenja nastala udarcima o ste-nje. Obilazimo kompletan srednji deo bro-da sve do pramca, na kome se i dalje nalazeprivrena sidra. U visini prednjeg kargoprostora vidimo veliko oteenje koje jeprouzrokovalo potonue. Kroz pokidan limoplate vire polomljena i iskrivljena rebrabroda. Rupa je dugaka najmanje 3 metra,to znai da je do potonua broda dolo uroku od nekoliko minuta, bez ikakve nadeda brod bude spaen. Tome u prilog govorii injenica da su sohe amaca za spaavanje

u osnovnom poloaju. Dugaak pogled odpramca ka krmi, otkriva mi red lepih, ok-ruglih prozora kabina (od kojih su mnogiostali otvoreni) ali i glavnu misteriju ove

olupine neko je sekao pramac olupinekoji se nalazi na dubini od 62 metra, ali sene zna ni ko ni kada?Jedna od pria pominje da je kapetan brodaplatio veliku svotu novca da se iz pramcabroda izvue telo njegovog sina jedinca.Drugi su, opet, priali o velikoj koliinizlatnog nakita zarobljenog u jednoj odprednjih kabina Dodatnu konfuzijuunosi i injenica da iako je brod potonuo1930 godine, nije mogue nai podatke oeventualnim rtvama kao i o teretu koji je

brod prenosio u vreme nesree. Praveislike oko pramca, shvatamo da je vremeda se krene u izron, jer je proraun raenza izviako ronjenje te smo ograniilidekompresione zastanke na samo 50minuta Odlazei sa Briona, nailazimona spomen-plou mladom slovenakomroniocu koji je izgubio ivot na njemu utoku rutinskog zarona Zastajem minutda je oistim i odam potu palom drugu iljubitelju podmorja. Posle izrona, Pera i jane moemo da nadglasamo jedan drugog

pokuavajui da ispriamo utiske sa ovogvrhunskog zarona. Uz smeh pravimo planza ronjenje na sledeoj olupini. B17 -Letea tvrava, to da ne?

Pie: Ivan Uroevi, CMAS I1

informacije:+381 65 613 57 06 +385 99 680 46 64


29/36

RONILAKI SVET 29


30/36

RONILAKI SVET 1530


31/36

RONILAKI SVET


32/36

RONILAKI SVET32

Dok je I svetski rat uveliko besneo, napozornici severnog mora, Britanske iNemake snage su vodile posebnu borbu.Odseeni od ostatka sveta, najvaniji ciljje bio preiveti danas i ispuniti misiju,dok je svako sutra u iekivanju kraja rata,donosilo jedno pitanje i jedan strah. Ko epobediti?Nemci su shvatili vanost pomorske rute

od Belgije i Britanije prema Francuskoj,posebno na podruju Zeebrugge, lukoggrada na obali Belgije, ogranak Engleskeluke Bruges i na jako kratkoj udaljenosti od

Engleske, a koji je bio raskrsnica pomor-skog saobraaja iz svih pravaca. Nemci su,sa svojom flotom poeli da se okupljaju natom podruju sa ciljem da blokiraju vodenisaobraaj i okupiraju Britaniju. Glavnemete su bili trgovaki brodovi koji su uEvropu snadbevali zalihama iz Kanade iSjedinjenih Drava, ali su isto tako elelida kroz taj kanal sigurno isplove u atlantskiokean. 1915 su imali ve 17 svojih pod-mornica na tom podruju, i taj broj sve vierastao. U pitanju su bili podmornice kojiobuhvataju tri osnovna tipa:U-brodoviSrednje i velike prekookeanske podmor-nice sa tekim naoruanjem i torpedima

od oko 500-800 tona, krstarice sa tekimnaoruanjem UA i prekookeanskimUE minopolagaima od oko 1500-2000tona.

UB-brodoviPodmornice za napad, naoruane torpedomduine 45cm., malog, srednjeg i kratkogdometa, od oko 250-500 tona. U glavnommanji brodovi konstruisani da operiu upliim vodama Severnog mora.UC-brodoviOruana podmornica za napad malog, sred-njeg i kratkog dometa veliine od 150-400tona.

Britanci su odmah reagovali uspostavl-janjem neke vrste kontrole na kanalu kojisu nazvali Dover Barrage. Dover je bionajvei kanal i luka u Engleskom okruguKent. Englezi su, da bi spreili i uplailinemake podmornice, postavili elinemree i vodene mine na razliitim du-binama. Nemci su 1917. godine, Severnomore, proglasili vojnim podrujem. Ulagalisu velike napore kako bi okupili to su viemogli podmornica, da bi blokada bila touspenija. Britanci su jo jednom reagovalibacanjem jo vie mina u more.

U razliitim, estokim okrajima i drugimokolnostima, nemci su poeli da gube pod-mornicu za podmornicom, manje svojim,vie neprijateljskim torpedima, u vatrenim

okrajima, neprijateljskim, ali i svojimminama, razliitim eksplozijama unutarsopstvene konstrukcije, bombama bacanimiz vazduha, ali i nepoznatim uzrocima.

Sa nemake strane kraj rata je ve eljnoiekivan u avgustu 1917. godine, meutim,ubrzo je bilo jasno da su od poetka potce-nili britance. Sami nisu imali dovoljno pod-mornica za dranje blokada oko Britanije.Avgust je proao, a rat je jo uvek buktao.Godina je prolazila, a poetak 1918., nijedoneo ohrabrujue vesti. Zapoinjala ietvrta godina rata, a nemake posade U-brodova su bile svesne koliko su im maleanse da preive i narednih godinu dana.Glavni razlog za ovako crna oekivanjaje bio obavetajni podatak, da svaku odnjihovih podmornica vreba u kanalupriblino 9.000 protiv podmornikih mina.Smrtonosne klopke su bile postavljene nadubini od oko 30m, prostirui se preko tes-naca Folkestone, priobalnog odmaralitau okrugu Kent pa do Cap Gris Nez, rta uFrancuskoj. Na nekim mestima eksplozivnebarijere su obuhvatale serije mina u duiniod po 24 kilometra. Zvanino ime ovogminskog polja je bilo Dover Barrage, aliljudi iz Dover patrole su mesto nazvali gro-blje podmornica, a bili su i u pravu. Prolazkroz Dover barrage je postala izuzetno ris-

Ratne drame nemakih podmorniara

POSLEDNJI

VREMEPLOVPie:Marija Jevtovi

od nekoliko ...


33/36

VREMEPLOV

RONILAKI SVET 33

kantna operacija za nemake podmornice,koje su poele da stradaju u velikom broju.Jedna za drugom, podmornice iz Flandernflote, nisu uspevale da se vrate u okriljesvoje baze Bruges. Ubrzo je ivotni prosekbilo kog broda u toj Floti bio est misija,i to je bio maksimum, koji veina nijedoekala. Ubrzo je flota poela gubiti jedanbrod sedmino. Ve je dvanaest U-brodovabilo izgubljeno u roku od devet meseci nagroblju podmornica.Dok je svaka podmornica vodila svojuborbu i svoju misiju, UB-55 i kapetanLeutnant Ralph Wenningers su hrabroodluili da pokuaju da se vrate u svojuflout. Wenninger je bio podmorniki vet-eran i u glavnom je imao sree. 21. Aprila1918. uvee, on je sa posadom podmor-nice UB-55 krenuo niz kanal od Brugsaprema Zeebruggu. Bez problema je isplo-vio na otvoreno more i izronio na povrinu.Pred jutro, 22. aprila, Wenninger je bioblizu Varne. Na 0400 hrs je primetio je-

dan ribolovaki brod i jo sedam brodovaispred sebe. Uzviknuo je zaranjaj i pod-mornica je krenula na dole. Zaronili veomabrzo, za svega 29 sekundi. Na 12 metara,podmornica je krmom poku-pila dve mine, koje su kren-ule niz trup. Grebale su dutrupa, dok nisu eksplodiralena krmi. ak i 16milimetaradebeo elik trupa podmornicespojen i zavaren za elinepregrade, nije to mogao

izdrati. Nestalo je svetla,voda je poela da prodire ikrma je prva krenula na dole.Posadi je bilo nareeno da

postavi opremuza spasavanje, pri emusu morali uriti, jer je voda sve bre pro-dirala. Dugaka krma je neumoljivo ilaprema dnu. Poto, prilikom prvih detonaci-

ja sadraj u rezervoaru nije eksplodirao,oficir inenjer ju je pokuao uravnoteiti ito nenije spustiti na dno koje je bilo na 25metara. Meutim, propadanje je bilo veoma

brzo, tako da je snano udarila u dno. Toje uzrokovalo plavljenje sobe za motor, aotrovan gas je poeo da se oslobaa iz aku-mulatora. Nije postojala ni najmanja ansada podmornicu vrate na povrinu. Sa jed-nim svetlom koje je dopiralo iz pomonelampe, reflektujui crnu vodu koja je svevie rasla, neki su se uspaniili. Kako sepritisak vazduha poveavao, nekolicina jepoinila samoubistvo udiui otrovan gasi stavljajui zatim glavu pod vodu. Bilo jesasvim sigurno da e UB-55 zavriti kaojo jedna od mnogobrojnih rtava DoverBarrage. Potonula je na 51.01N 01.20E,krmom zabijenom u pesak.U podmornici je vladala panika i oaj. Nekisu od mornara su pokuali da se upucaju, alije barut bio suvie vlaan. Na komandnommostu za to vreme je bilo njih osmoro, uvodi do grudi, a jo dvanaest mornara ispodvratanaca za torpedo. Pokuavali su da ot-vore poklopce i da izau van broda. Povrinaje bila 25 samo metara iznad, ali pritisak jebio prevelik. Nekoliko lanova posade susvojevoljno pustili vodu u prednje pros-torije. Poto su to uradili, dva lana posadesu izvrila samoubistvo. Meutim, trebalisu da saekaju, jer se za nekoliko trenutakapritisak izjednaio i oni koji su ekali suuspeli izai iz podmornice. Naalost ak20-torica podmorniara su nastradala zbog

nepravilnog izrona, jer su zadravajui dahtokom izrona, doiveli teke barotraumeplua. Kapetan Wenninger je preiveo, kaoi jo pet lanova posade. Nakon dva sata,provedenih u hladnom severnom moru,pronala ih je i pokupila britanska patrola.Ostalih 23 lana posade su poginuli. RalphWenninger je ostatak rata proveo u ratnomzarobljenitvu za nemake oficire u Don-nington Hall, Leicestershire.U toku ispitivanja, kapeta Wenningerje rekao vema malo, a i to malo je rekao

pogreno. Rekao netaan broj podmornice,kao i njenu tanu lokaciju, za koju je tvrdioda je 51 01 15; 01 20 10E, dok je njenastvarna pozicija i danas 51 01 17; 01 1953. Njen uspeh se meri brojem od 20 poto-pljenih brodova teine ukupno 25.178 tona,ukljuujui i ratne brodove.182 stope duga podmornica danas leisa svojom palubom prema istoku, uzdukanala. Vei deo palube je ukopan u pesak,tako da podmornica bukvalno zadnjim de-lom svog trupa u duini od 5m ponosno, jo

i danas izdie iz svog peanog kreveta.UB-55 je pronaena je od strane ronilacaBritanske Kraljevske mornarice tokomrata.


34/36

S.D.T. SVET RONJENJA pripreme za LETO

RONILAKI SVET34

Na klub e ovoga leta svoj letnji centar preseliti uBar. Sa dobro poznatih terena u okolini plae Jaz,prebacujemo se na atraktivne lokacije junog delaobale Crne Gore.Istorijske drame koje su se odvijale na ovompodruju, ostavile su nam u naslee obilje potonu-lih brodova na pristupanim dubinama. Kada tomedodamo i prirodne lokalitete, vidimo da je pred

nama uzbudljivo leto.

Sam ronilaki centar je smetaj u Barskoj marini, nabrodu M/Y DOWNUNDER. Brod je duine 15 meta-ra, a pokreu ga dva mona dizel motora. Na brodupostoji kuhinja, toalet i tu. Opremljen je GPS-om,sonarom, radarom, brzim pomonim gumenjakom.

Centar raspolae sa dva kompresora od kojih je je-dan stacioniran na brodu, a drugi u marini. U sva-kom trenutku je na raspolaganju trideset kompletaronilake opreme. Ulazak u vodu sa broda je jed-nostavan i bezbedan sa krmene platforme.Na brodu i u centru je angaovana kvalitetnaposada (PADI instruktori, asistenti i divemasteri).Takoe, mogue je zarone zabeleiti na video ilifoto opremi.Uskoro oekujte vie informacija, sa detaljnim pla-nom lokacija za ronjenje, cenama i sl.

www.svetronjenja-sdt.org.yu

LETO u Baru

Tel. 063 84 85 985 i 067 381 734, e-mail: [email protected]


35/36

CALYPSO GROUP

RONILAKI SVET 15 35

Immersion CHALLANGER- Vodootporan do dubine od 200 metara- Dva dive moda:Scuba i Free Dive- Log book od 50 zarona- Narukvica poliuretanska ili elina- Zatieni senzori- Alarm brzog izrona- Maksimalna dubina- Trenutna dubina- Povrinski interval

TRILASTIC 8.6.5.Najnoviji MARES koncept podrazumevaudobnost, funkcionalnost i toplotu.Upotreba neoprena razliize debljine imaza posledicu lako oblaenje i idealno pri-janjanje.

NEMO WIDEReizajniran kompjuter velikog displeja savrlo jasno itljivim podacima. Jednostavnazamena baterije. Najnoviji RGBM algori-tam. etiri dugmeta za navigaciju krozmenije. Tri dive moda: vazduh,nitrox ibottom time.

PROTON ICE EXTREMENapravljen je uz konsultovanje i zapotrebe US NAVY. Namenjen je zakorienje u izuzetno hladnoj vodi.Unutranji delovi drugog stepena obloenisa fluropolimerom. TOP MODEL meu regu-latorima na tritu.

Phones:011 322 22 32 , 063 309 007


36/36

svet ronjenja jan-mar_2007

Documents