smeits_principi projektovanja gasnih instalacija

5/13/2018 SMEITS_Principi Projektovanja Gasnih Instalacija

1/

= =c : . & : I :::II:

..~J, ~1, , t

L!.. ~' ~ , ; S M E I T S. V I I . O . . . M . I . R I V . 1M - . C - - . - . P E T R O , -., .."


2/

VAI)I ~MI,],11MBibliotcka poxchnl II wl/uljacasopisa "K(i II"

14.knjigaUREDNIKMr Stevan Sa~alovi6. dipl. inZ.

RECENZENTP ro f. d r B ra nisla v T od oro vic , d ip l, in!. ..

:


3/

PredgovorVeei deo ove knjige je u obliku tri c la nk a o bja vlje n u b ro je vim a 3 i 4 iz 1992. i 1iz 1993. casopisa ~'KGH"{Klimatizacija, g re ja nje , h la den je ). D op un je n n izomdi jagrama i tab ela , o va j ruko pis se sa da javlja ka o p rirucn ik; na men jenin ienjerim a i te hn ic arim a k oji se b av e p rim en om i k oriJ (!e njem.g asa .U te ks tu su iz lo ze ni u gla vn om sv i re le va ntn i podaci k oji om og uca va ju efik as noprojektovanje. U de se t pogla vlja je s is tema ts ki izloiena materija vaina za ,p ra ce nje k re ta nja g asa o d izv ora n je go vo g d ob ija nja , d o p osta vlja nja idimenzionisanja g as nih a pa ra ta i instalacija.U knjizi nisu o br ad en i o dv od p ro izv od a sa go re va nja i d im n ik g aso va i gasniaparati; a li p osto au tor nastavlja sa radom na prosirenju ove knjig e, u s ledecemizdan ju ce se sigum o naci i pog la vlja k oja U ovom nedos ia ju :Prirucnik' je i iustrovan odabranim pr imerima, skicama, sa vetim a izp ro je kta nts ke p ra ks e i mno gim ta be lama i d ija gram im a k oji omogucava ju brzo ie fik as no k or iS ce nje k njig e.Beograd,maja 1993. IZiJAVAC


4/

IZJAVE ZAHVALNOSTII ovom prtlikom bib ~etH1a 'tahvalifii Utimiri pted:uzet.imabez kojih ova kn jiga ne bi ugledalasvetlost dana, a p re sv eg a cenjenom prof. dr Branislavu Todorevicu, dip!. inf., iBeciru Musicu,dipl. int.Zahvaljuj em ikolegama iz "Delta inienj eringa ",~to su imali razumevan jaitrplj enja u periodunastanka iobl ikovan ja ovog teks ta ,Za strucnu iinaOSijskupoctdk:u z ah va lju jem p re sv eg a "En erg osistemu ", F ab ric t b ak arn ih c ev iiDD "Jugotehni", "Vodotermi", "Centroprojektu", "Mainoprojeklu" i"Montazi".

AUTOR

1

II rI ,I :1I

~ 1I ~1 '1. .


5/

l., U vod:ne m : a p o m l e , n , e fl!)1.LP: rt tJb lt :m ' ijr ;~ " i~ enurJ j~ (1)

.1 . O SlIolv iproblema.ike_ ga5uvi tib,godva, ( " 9 ) 12 .1 . Gami :ztikani,ied'na:~iMM:Qllj(l ( 9 ) 12.:2 KmaJaeristJ'6Jcvelicine iI J O J m n v i kod g l l S D V , i l i l J ' gorill~:(10)

3..Teorijlske O S , D o v e ,slrujanja Duida. (U3.1- B . e T J r o u l . l $ j ~ ( j J e d n a t m a (13)3.2:I~inn Iuml.inuiteUl (13), 3 . . 3 . FGb:orkompreSihilnUfri (13),~4 . ~nimrno i ~~Stn;jtmie' 1r:mr:~ A!t f i tdd$~'bro. i (14), 3 , 5 ; , HM~~ ; i , n j e M ! ' U J i C D i nil: kDej idje.m h $ ; a . A , (15)3:6.lAJImltii slmjnJ , o t p o r i '(]ll')

4 , . ~ . _ _,'strahli pSMDlli(l'T)4 _ L , ipm't i o b r o d t J gam d o ' m t @ 1 u o T n i b w o d o W J ! 1 ( 1 7 ) 14 . . 2 " R e g u / t J ' c io l l '( 1 ; o . m e m i mos./ 'l ,~re t lukckm(J S - l ~ l c a ' sabirnagmtmm ( 1 , 8 ) 1o J . 3 . l / i i 1 : " l 1 . r l # ' i Z 1 d p t Q 1 ' t 1 . c a n m ' lJ g iM n l 1n J :h g a s ov m J .Q 1(19) _4.4. Eomprescli u if t:ehnic.i ell)101.5 ., Odrid$wmJe (jinl! Bad cw i flZ)

.5. Grads:ld.laS'ovodi (%4)5 . 1 . . Mem~8t1iu: iGwu, tWi l . ioo , ( 2 . 4 )~ , SNJ1 ;~ tQ , ~~~ 'Fom: (lS'J15 ' .3 . ~~}i1: ,t Whlc~'(J ~'Qvod'li ( % 5 ) 15.4. S - e m a ' , l J I 'l t li l s ia ml' t1e ( 2 6 ) 15.5. Dimeirzionfstmje' g1'adske,CI!!n'B' mrcU (: 2.\ 7)I ' . K::u~nepSDemstaladjc (36)6 ! I. (},fWlliwmje ptelnikn c i IW11(~)t i l lbmJpak,prOta~rUI(J (;,10)Ii.! Odred.lLt(1lt je ' W ' I J : E o g mpremimkogproloka t l . v (&I)6.4. Prib1ibd~tupakodie.diwmjaprdnih tevi 1 ( 3 4 )"~"Isp:i.tivruljje l a s m : ~ 1 1illls'ialaeijia ( 3 5 " ) 1

7~1.s r p i l i l l ' a j e gl lSni lJmsRlJMj 'Ja~:radld p n ri s l i k , o d U i 1 O m & Q f ' d o 1 , m r r I(:am?; 1.1$pl$~~je spoje'lfl lp r ik l j l' l . & W J M mdm prilislik do1bam (35)7 . . 3 : J~tp11 ~'W1 ll je'~'Om/log gtlSDmda ad ~tl1kaiROla ' ' : '~D:nubJogpn~ (/0 1 b m < ll ( ~704.IjpiJivaiije d 'v o r i ! ~ iJ j ~ ~ o d liDPE ,r ild nog' . do , L ' b t J 1 ' / J :,(35)

5


6/

8. Pu,il tanj :c u raf lgas -ae j,nsbllacije: (36)11 M , . Pultt i tdt Upogo;; rw~porilflllj(!nE wlahJc~e P6)'8..1 hliltifriie gQ$(1 ~ mIjnr; ,Lml.jtJ.lm~,in:.rutJacift~36)8.3: PriJJ~~elUll uFm~~ ik1jut~ lmt~iju' (~ ,8 , 4 " , P r i f t O J 1 } t ,g,(M(l Umf~~"jJ nahJn, , k r o i k o t F o J n a , g , p r e k i d a rada (36)

: , '. ,:Postavijan.je: nnutmL lJIiih jdvoriirilllgasovoda 1 ( 3 6 ) ,9.1. P O s J t ! w l j . G 1 l j e d V (J ri ln ih :g ~ v ad a 0 ( 3 6)9 ,. 2 ,, ~ cz e ~ . ~pi)ljl1jeg i rwliT05-i f frtgg~ 1 { 3 " ' )9 . 9 . , MSler f jaJi rwitro.mjiJ~p~~ (3~9 . , 1 / . , P o r - l t l l 4 j w r j e u n u /1 i f- n jl J. . , g f1 ; S o m d a ( 3 - 7 )$ 1 ; . 5 . , ~v1Jtmje ,~1mJda J>ljlcd!lI(3I~1

UJ.Zahi,ta I C I e , o v o d a odkorozUle (33):UU.Zs.fJi/~ rmUJli.fnjlh : gmo~: ( 3 ' >UU. aswmmJe'WtaJllC,~e (40)

U" Ta ,be Ia ,op~ tib i poj lDi,Ova (40)LITERAT't lRA (46)rRlLOG A 1(47)PRILO G D , ,(Slij

l.1I

I

6,


7/

1.Uvodne napomene1.L Problemi potrosnje energijeZna se da je u dan~ nje vrem e jedan od prioritetnih zadatasa .fuveka na Zemlji - usteda energije u bilo kom obliku. ZainZeojere se tu postavlja joo je da n p ro blem, a to je eena teenergije koju inaoo t reba ~ tedet i.poznata je cinjenica da se goriva, kao nafta i ugaljl mogukoristiti u jednom, za rovelea, vno kratkom vremenskorn peri-odu, pa ih sto ga, treba gde god je to m og uee, ~ tedeti. Z nacr,p o tr ebno j e z am i sl it i s e n ad rov ekovom sudbinom z a n ek ih 5 0-100 godina. Isto ta ka je veoma dobro poznata cinjenica da sup ro du kti sa go re va nja o vih g or iv a v rlo o tro vn e su psta nc e, k ojen ep ov oljn o u titu n a e ov ek ov a rg an iiam i kolinu uopste ,---"Ifta iugalj B e najvffie k.oristeza grejanje iproizvodaju elek-tr ic ne e ne rije , p a je , s to ga , b ila n eo ph od no p ro na ci a lte rn ativ uza ov a gorivasa pribiiZtto i.stom toplotnom moo, iuopste sa.svim potrebnim uslovima da bi se ta alternativa uopste moglan azva ti g or iv om ( re la ti vno l ak a e ks pl oa ta ci ja , j ednos ta va n t ra -nsport, da s e n al az i u dovo lj no j kol ic in i Ir.),Taj s up stitu t je g as.Vtstt~J . .dobijanje'ga~$~_vitibgorivaGasovita goriva obicno delimo prema':- izvgru dobijanja~ top lo tno j motL '- podrugu eksploatacije.Uvodne napomeneudanasnje vrem e je neophodno v oditi racuna a potrosnj!energije izast it i oovekove oko l ine . Polo i.a j o ak : z em lje k ao inedovoJjna kolitina nafte i uglja kciji se koriste za potrebe .grejanja ipripremu to ple vade d oveo je do veeeg kori~ njag asa k ak o iz d or na cih n ala zista , ta ka igasa koji se uvozi izSov je tskog Saveza.1Strelec Vladimir,Plinarski prirucnik; Zagreb, 1988, str, 77-79.

Prlncipiprojektovanjagasnihinstalacija .

Iz tih ra zlo ga , o va j te ks t je k on cip ir an k ao p rir uc nik za p ro je k-t ov an je g as nl h l ns ta la ct ja , k ako z a i skus ne i nf en je re , take i zao ne Ko jim a j e o va o bla st n ov ost u n jih ov oj in te nje rs ko j p ra ks i,Prema imom dobijanja gasovita goriva de l imo na cenrlgrupe,tj. n a g aso ve d ob ije ne lz u glja , n af te , d ir ek tn o iz zernlje ika onusprodulcte razliCit ih proeesa (tabela L i2).Zemni iIiprirodui g as p re ds ta vlja o sn ov no g as oy ito g or iv o u"svim zemljarna u Kojima je uvedena gasifikacija. Pretpostavljase da je zernai ga s nastao iz t al og a m ikroo rg an iz ama i zl oi :e ni bv i sok im pr it is cima id elo va nju b ak .te rija b ez p risu stv a k ise-onika,U prirodi postoje gasna inaf tn a l ezH ta , o dak: 1e s e iz .dubine,Iabz busotine pod delovanjern pritiska, transportuje do saoir-nib stanica. Znaet, prirodoi naftni ga s moze se dobitl iz cistogasnih lezi~ta, ili iz naftnih leiiSta kao kaptafni gas.GJavni sastojakprirodnog g as a je metan, tiji zapremiaskisadr-Za j m oze da se here ido 9 8% . D o nja to plo tn a mot prirodnoggasa k rece se u granicam a 3300037000 kJ/m3 Os t al i g as ov ik .o jisa m eta nom tin e p riro dn i g as su visi ugljovadonici (CzH6.C ilis , C 4HIO ,C S H 1 2 ) ines agor iv i g asov i (N 2 iC02) .TeCPi zemnj gas - LNG (engl. Liquified Natural Gas) pred-Fst av lj a zemni g as p re veden u tecno stanje du bokim hladenjern,cadi ekonomicn ij eg t ransport a, S obzirom da mu je s pe cific nazapremina tada svega 1/587 sp ecificn e zap remin e u g asn omstanju (normalno stanje),P ored p riro dn og g asa, p osto ji ive5 taC kigas, k oji, kao sto jeranije ve e r eceno , na st aj e kao nus produkt r az ni h i ndu st ri js ki hp ro cess. T ake je ' taj vestacki gas id ob io n az iv industnjski,weikel illgeneraJorski gas koji se jo! zove iredski gas.In du strijsk i g as se dobija u k ok sn im p ee ima , v is ok im pecima,p ri d es ti la ci ji m rkag iii karnenog u glja, kao iu d ru gim in -dustr ij skim procesima.

r Generatorski iii gradski gas se dobija iz po sr oj en ja g as ni hg en era to ra s ag ore va njem ra zn ih v rs ta g or iv a (mr ki u ga lj, d rv oid rv en i u ga lj - c umu r) , iii tzv. su vom d estila cijom. A ka je re to kamenom uglju, on se zagreva na aka 9O O 110 0C , bezprisustva vazduha. Z ad ata k g asn ih generators je da fusto


8/7

gonVl! IflIIlSIIlrIlIl!l\l II 1(IIIIOVIII)I cia J:'" I'I~ISIC11(1 ~1('lllih;a~111111k" :';11111('III Pit:I VIII II11)II ! : t . r.VI'.~ln!', II f',11.'I(lVIIII SI:IIlJl."" IIr~1 sc'11gt.rH:rnturskitll !lC:,('.lIlUl.NoviJIIIII~lll IlllhllllllJU grll(l.~kl)/\ JI,it~a[c postupnk ccpnn]u 1Ij(!juvouul1lknII poSI rujClljitllll goe scIldviJn tcrml~kl) -kIlIIlHII~kll rcnkeijn-plrolon. (iruunkll:llS satlr-'1.1:~'I{llriv(:, ! Ilc.'Inil,oriv(; kornponeru e i Io: II IIHgnrivc korn-poncntc spllduju (:(), H'4 C11~l t c.~kiugljovodonici: nesagorivcknmponentc xu N2, vlaga ipc.peo.1"uOO10L Vrste gllsovn prema nilanD dobijanjn

tck ncposrcdnc pre procesa sagorevanja. U ova gonva spaoajupropan, butan j njihovc srnese. Njihova upotreba ja vrlo ras-prostranjena u kuhlnjama, karnpovtma itd.(;-IIS ViROkih peei irna nisku donju toplotnu moe (4000-4800kJ/ll1\ ~ to je posledica v elilcog sadrfaja nesag oriv ih gasov a.D o hija sc kao nu sp ro du kt prilik orn dO b ijanja slrov og g vaid a izVJsok:ih peei. Zbog v is ok og p ro ce n ta u g lje n -m o n o ks id a ( CO ),vrto je otrovan,

lzvor Mo gu el z ap rem in sk i % HdW/rn3dabijanja V rsta g asa 02 W/m3H2 CO CF4 CJBg CO 2 N2

G radskigas 45,5 9,5 27,5 - 8,2 9,2 0,1 16,12Kossn i g as 56 5,5 23,7 2,3 2,1 10,0 0,4 17,56

Ugalj G en erato rski gas- vazdusni ga s 6 23 3,4 0,2 5 62,4 - .~ 4,81-vodenigas 49 42 0,5 - 5,3 3,2 - 10,8- m esan i ga s 12 28 3 0 , 2 3 53,8 - 6,03

Z ernni gas Zemnigas - - 97,1 1,99 0,91 - - 35,8Rafinerijski ga s . Razno Ramo

Nafta Teenl naftni gasovi- p ro pa n CJHg Ramo 93,21- butao C tH IO '. ' 1~.81Rami Gas visokih pe q 2 30 - - 8 60 - 3,96.hemijsld 24,5rocesi Biogas - - 65 - 35 - -

Top!otna m ot generatorskog gasa je aka 10 Mlfm?P re rn a k oliC ! io i r as tv ore ne v od e (saddaj H2 ), r az li ku jem a trivrste g en er at or sk og g as a;- vazdu~ ni gas - sadrfaj H2 = 0 ;- voden! gas - kada se u generatorski gas ubrizgava vodenapara;- m esanl gas - staIije i zmedu vazdusnog iodenog.Generatcrskl gasse aekada primenjivao samo u indl:lstriji.D anas, zau znna vrto visoko mesto u gasifikaciji g ra dov a, Uindustnjske svrbe se koristi joo samo Uonim zeroljama toje Deposedu ju prirodni gas .., Zamensld gasovi - SNG ( en gl. S ub stitu te Natural Gas) je posvojstV lm a veoma sli~ n zemnom gasu , SNG spada u grupus i n t e t i : < ! k i h gasova !roji se dobi ja ju o dgova ra ju6m pcstupeima izmrkog ili k am en og u glja , Proizvoonja se , iz t ra n sp o rt ni b r az -l og a,vcli na mestu gde su n aIa mta u glja , pa s e o da ue o dg ev ar aj uc imga so vod ima t ra n sp o rt uj e do Jcrajnjeg potr'OOa~..J ta,fieerijsk i gas nastaje u rafinerijam a kao nu sprodu kt pre-rade stro ve n atte , Im a v tso ku to plo tn u mot, k oja z av ls i adsastava nafte, U potreba m u je internog karaktera, tj. koriste gasamerafinerije kao pogonsko gorivo 1II k80 alrovinu petro-hemijske lndus tr i]c . Ova v rsta g ns.omofo d a lie korl 8t l u s rnes isa zem nim gasorn za snabdevanje polro!ACu u ftlrOlcoJ polrOllnjip ut em pos ro je e e g ra d. '1 lc em re 1 .c .Tetnl nannl g~UC (engl. L lq ulfled P etro leum G as) augasovfJrojl se v et p rl re la tlv no n ls ku n p rillsc im u Ico o de n zu ju ,pa su otu da idobl l i svoj nazlv. Mogu lie dabl l i o n e lv a n8~on.ito u rafinerjjarna k ao n uaprod ukt p rl p rol: r.vod njl vb iok ok valite tn ih b en zln a, ka o Ipr l p re rnd i ' 1. rl IUDOgmm. Trnnspo r tu j use kao ive ostale t ~ l l o s l i , do k H O U gli8OVlto IIlunJc pretvaraju

~eija gasovitfh goriva. Da bi se oprema za gasnein stalaclje'm ngla stand ardizo vati, n eop hod no je bilo , prethod-0 0 , ~lti klasifikacijll gasovitib gorlva premapYGW -G2801983t, odOOSDO prema ru s H .F l.0 0 1~ Za osnovu 0 Y l h stand-arda poslutilo je toplotno optere6enjekoje neki g a s stvara n agoriooiku. S ta ga , p rema ov im standardima, gasovita gativa sedel . t*t~ klasi~ni gradsld gas, kokmi gas; sagorevanje g~- ( J I .I e- g r u p e je d o bra ; plamen je kratak, plave.boje; nema garefina gorionlcima iok o njib , al i imaju te n d e n ci ju u v la l! e nja pla-'mena ;Df;~Jemni i aftn i gas~ pJ am e~ je d~ ti ~e~o=~grupe, medu tim za raz1iku od Ole ,po Javl JuJ e se temJ8 kao du va va nju p la me na ;I 3 .g rup a - teem naftni gasovi; ovi gasovi se slablje rnesaju. sa~ma; plameni vrh im je tute boje, a. p r i sago revan -ju stvaraju tal!;4. g rup a - r ne sa vi ne g as ov a 2.i3. g ru pe sa v az du hom.Prcma p od ru lju p rim en e, gasove joo mozemo pddel!iti aa .ispitne igasove za supstituciju,ISRitnl S8.80vi su g aso vite sinde u k ojim ase pojavljujuvodon i k , propan, buren, azot, propiJen i 82I1uh .Sas tav isp i tnogg a g a se odreduje n a o sn ov u k rit er ij uma ispitivanja odredenogg as no g a pa ra ta , T ak o, u ko tik o s e fe ll ispltati postojanost protivvra6 anja plam ena, prim eniee se smda sa veC im sadrlajemv od on ik a, a p osto ja no st p ro tiv oduvavanja p lamena , sme so rnsa vetim sadltajem azota.2 DVGW -Deutsche: Vuein des'Gas- und W a s s a fa c J u :s . . . . .

8

I,

! jI :II.1

i jII i~ r. - - . . , . '

lIIi.)l


9/

bpif.::i-n ; ;' d ! ,, ) ;; jma se ISP~[" 'l ' l "lcj .e k:..:.r-:k.reristiKc g2.SllIO 90 -~ r . o o a ~ .- n az iv na opte re ce nje ,- sig um o sag ore van je bez vra~ nja plamena, pri 85% op-terecenja,- s ig nmo s ag or ev an je hex o du va van ja p lam en a, p ri 1 0 0% o p-tererenja,- sig urno paljenje pri 8 5% i105% op te reeen ja ,- k va li te t s agor ev an ja po n orm aln om o pterec en ju (1 00% ) ipr i fo rs iranom op te re ten ju (110%).Pod g aso vima ZB supstituciju podrazumevamo smesu kojamale bez naknadnog podekvan ja i ru gih za hv ata n a gasnimi ns ta lac ij ama omogu6 i ti isti ut!inal:: plamenika i isti kYalitets ago re vanj a k ao iga s k oji s e zamenjuje. To mao da gasov i zasupstituciju moraju i spunit i s ledece zahteve:- W obbeov indeks3, a tim e itoplotna m oe kao irelativnagust ina sups ti tuc ionog gasa moraju bili isd, ilise za propi-s an u v elliS nu mogu r az lik ov ati o d g as a k oji s e z amen ju je ;- I ro l i< ! inausi sanog vazduha mora za a tmos fe rske gorionikeost at i i st a;- kvalitet sag orevanja m ote bili bolji a oikako looiji (sadrtajCO itd.);m en mo ra o sta tl s ta bila n.Dalja analiza supstitucionib gasova izlazi vanokvira ovog rada.Na k raju mofemo jo o jedanput is taci predaos ti ga sov itog gori -va:- sag orevan je se mi praktietlo bez z ag ad en ja ro ve ko ve o ko -line;- ste pen isk oru ren osti sam og p ro cesa je v rla v iso k (8 7 -9 0% ) ;- jednostavn a je m ogucnost k ontrole iau toma ti zac ij e s ago-revanja;- transportuje se do krajnjeg potrosaca u stanju koje om o-gueava eksploataciju bei ikakve prethodne ob rade ;- u cdnosu na ostala goriva, postrojenja se mogu smatrati~ i s tim - nezap rl jan im, pa je sto ga v eoma o la ksan p ostu pa kodtZavanja.Sve ova dovelo je do Dagle ekspan.Zij e po troon je gasa idop otreb e za d imenzioni saD jem ka il la lakp j ima ce se taj gas trans-portovati ad proizvoda(!a do potro!al!.a.

.2 snorl: problematike: gasovitih goriva2.1. Gasni zakoni,jedn~Cin.a statUs2.1.1. Gsy-Lussacov zakon. Ova j man nam daje vezu izmeduzapremine (gustine) iempe ra tu re . P ri li kom zag re vanj ag as apr i konstantnom pritisku, ad T'l do 1'2 doei ~ do promenezapremine (gus tine ) io lin ea rn o sa p romen om tempe ra tu re :Vt _ TlV : 2 - T2

ak o ume sto zap remin e u vrstim o u g om ji izraz g ustin u:E 1 . _ TzP 2 - Tl

:U.2. Boy le -M a rio tto v z ak on . D o s limo g z ald ju

iii:

(1)

(2)

(3 )

2.1.3. Jednacina stanja tdealnog gasa, Iz Boyle-MariouovogiGa y-L u ssa co vo gz ak on a sle di d a j e o dn os p ~V za svako stanjen el ca g g as a kon st an tn a v el ie in a, tj.:~-~-TI - Tz - const, (5)

Ov a k on sta nta s e rove igasnom konstaniom , a o be le zava s e sa R.2.1.4. Jednacina stanja realnog gasa. Poznato je da realmgasovi odstupaju ad jedn ad ne stanja za idealni gas. Ods tupanjasu uoclj iv ija p O vtsim priliscima koj i de luju na p osm atran l gas.Faktor kojim se to odstupanje defi.n i!e je faktor kompresi-blliteta" Z T ako, jedna~ a stanja rea.lnog g asa sa da izg led aovako:pV = ZRT (6)

2.1.5. Redukcija zapremine, Pad r edukc ij om zap rem in e (iIi. nek e drug e velim ne koja [e u fu Dkciji z aprem ine) se u g asnojte bn ic i p od ra zumev ap re ra cu na va nje te v eli~ i ne iz pogonskogu 'no rm atn o stan je. P olazi se od jedna~ e: stanja realnog gasa.Normaino ip og on sk n stan je n alaze se u vez i izrazom:p n ~V o _ . E ! : . . Y . e .Tnz.. - TZ

odakle sledi da je:V - V .Tn .~. Z" 'V =Vp'fR (8)n - P T P n Z' n

gde je:Vn- zapte.lllina gasa U normalnor n s ta nju (ml);Vp- zaprem ina gasa u pogonskom stanju (m 3);fR ~ fak to r redukc ij eTn - . temperatura gaga u normalnom stanju (OC);T - temperatura gasa u pogonskom stanju eC);P a - pri ti sak gasa u normai nom s ta nj u (1013,25 mbar);pC'- efektivni pritisak g asa u p ogo nskom stanju (m bar);z,- faktor kompresibillteta u n orm aln om stan ju t = 1) ;Z - faktor kom presibiliteta u pogonskom stanju (= I, zap o -et bar).

(7)

Efektivni pritisak: gasa u pogonskom stanju je:p e = PB+p-p,~ (9)

gde j e:p - natpritisak gasa n a m ern om mestu (m bar), leOOm era eaprotoka;- za gradski gas p ~ 7 ,5 mbar- za zemni gas p ~ 18 row- za tefui gas p ~ 50 mbar- za mesavinu propana i azduha p ~7,5mbarPB - barQmetarski pritisak (moor),P o - ~ r cija ln i p ritls ak za sle en ja v od en e p ar e (rnbar),' f J - re lat ivna vlafnost g a . s a (%).1.1.6 . Vla inos t gasa. Ulcol iko neki gas s8 drfi v od en u p aru , zao jeg a se k afe da je v la za n, S ta nje v la in os ti se isk az uje re la tiv -Dam v tamo otu , dole s e r e la ti v n a v la fn ost d efin iJ e le ao o dn osp arcija ln ib p ritisak a v od en e p are u g asu , u p og on sk om stan juiodene pare u gasu, u stanju zasieenja:40d ted ivan jt ; [ a#o ra kompre si b il il i: l a .b ite d em lfriiji o bja fn je no u lUl-rednom pogI iNl ju.

9


10

r p = Th100p .gde je:f{J - r el at iv n a v la zn os t (%),p p - parcijalni p ri ti sa k vodene pare u p og ors kom s ta nju (m ba r),p. - parcijaln i pritisak vodene pare u stanju zasicenja (mbar).Isto ta ka , g or nja jednacina se mole islcazati p re ko apso! u tn ihv la Zn os ti u p og .o nsk om s ta nju it an ju z as lc en ja :

U p ra ks l s u naj~ slu~ jevi kada je po zn ata apsolu tn a v laf-nos t U n orm aln om s tan ju ko ju tre ba pre rac un atl z a po go nskostanje:X p = Xp(D )' ~ :.; (kyml)

iii z a s ta nj e z as ie eD j a:x . = X(H20)n = ~ (kg/ml) (l~)

. . p o T .g de je p a ps olu tn l p ritis ak g as a u p eg on sk om stanju U mbar ,2.2. Karaktertsticne veli~ine ipojmoVl kodgasovitih goriva2.2.1. T oplotna m oe. D a bism o bili zadovoljn i kvaJ jtetom De-ko g gortva, potreboo je d a mam a k olieiou to plo te ko ju togonvo oslobada prilikom sagorevanja, a istovremeno da tavrednost bude .!ta je magu6e viSa T a o slo oo de na kdUtinatoplate se I sk az uj e v el il fu lom k oj a se r ov e to p lo tn a mot gor f va ,Pri tome mozemo ra zlik ov ati g orn ju ionju toplotnu m ot, dokse k ad g a so v it ib goriva javlja iojam po gon sk e to plotne m o o .Toplotna m oe je kalieina toplote koja nastaje potpunim sago-revan jem [edln lene kolit!ine goriva (kod gasovitib goriva to jezapremina), Zoae l , m ofe se reei da je :To lornamat = k: oli~ i~ topl~ te (kJ /mJ kWb,lk )P . kol1ClDagonva > ' g

Donja toplotna mot Hd se defi.~ tako ~to se p ri n jen omo dr ed iv an ju , s va v o da (!t.oja se javlja kac produkt sagorevanjavodonika ilage) u gasovitim produktim a sagorevanja nalazi upam om stanju , dole se pri gom joj toplotnoj mati H g, sva vedak ond enzu je, vra:6 1ju ti na raj naC in toplotu u trosenu za ojenalsparavanje.Toplotna m o o gasovitog goriva. se odreduje u gasnom kalo-rimetru, a mo1.e se izrarunatl isabiranjem toplotnih m atip o je di ni b s ag o ri vi h ko mpo ne nti u to j melav in i :

1~= 100' (Hd0Lt' CH.+~. C z H 4+ . . . )(kJ/m3, kWblkg) (14)

Pogonska t op to tna mot Hp mofe bitl iz rafeDa illkaodoDja, illkao gomja toplotna m o o . Razlika po gonsk e u odno su DB nor-maln u to plo ta u mot je u tom e ~ to se ked norm alae uz i .manorm al ku'bni metar suvog gasa, a kad pogonske pogansldle u b ni m eta r v la fn og gasa u koliko je ga s vlablo.Razlika i zmedu gomje idonje toptotne m ati predstavlja top-lotu i sparavaoja vlage iode n as ta te s ag or ev an jem v od on ik a.lid = HIl- W . r (15)gde je: W - kolieina vodene pare u p ro du lrtim a sa ~ or ev an ja(m 3, km ol, kg). a r-o plo ta p ro me ne faze (1963 kJ /m . . 44000

k J/k mo l, 2 44 2 kJlkg, u odnosu na gam je jedin ice).

(10)

(11)

(12)

Posto je kolitina toplote koju sadrii m ass gasa ista (proizvodzapremine ioplotne moci je koastantan), sledi veza izmedunormalne ipogonske toplotne maCi:(16)pHgp = VIIH,.,

a za donju to pto tau moe v a Z i . :Vp'lLtp = VoH.J.,

Pootoje:V. . . . : . . . . ' ! = fRVp

sledi da je:H g p = fa H g n , tj . f L I p = fR H . 1 n

(17)

(18)2.2.2. Mass, zapremina, protok. U gasnoj tehnici m asa seiskazuje [edlnleam a zaprem ine (m3, km.ol) ill jedin ico m m ase(kg). A ko je m asa gasa iz .r< tte na p re ko je d!n ic a z ap re min e, o na6e zavisiti ad pritiska iemperature n a k oja j se g as o al az i. Akoje izrazena preko jedlnlee mase - kg, tada nece zavisiti adpritiska iemperature. Iz tograzloga su uvedeni norm ni, stand- ,ardni i ogons\d kubni meta r. N orm ni iIi normalni kubni metarje ona masa gasa koja u normalnom stanju zauzima 1 m3N orm alno je stailje odredeno tem peraturom ad we ipritis-kom ad 1bar (1013,25 mbar). S tandardni lru bni rnetar je onamasa g asa koja pr i temperarun od 15e j ptitlslal ad J barzauzima 1m3P ogoaski lru bni m etar je on a m asa gasa koja pr ipogonsldm uslovim a zauzim a 1 m3Pa d p og on sk fi n u sl ov im a se podr8zumeva stanje gasa (obiroais pr ed memog s eta ) o za ac eno tempera tu rom, pritiskom il~ -ooM u. O zoakaza vlafnost pozoaje dveopcije. io "suv' kojase odnosi na gas nakon odY ajanja vlage, ipcija 'vla!an". kojase adnosi na gas zasicen parom pri radnim uslovima,Prorok gasa je onakoli~ ina gasa (Q) k oja u vrem en u t protirekroz neki gasovod;Z ap remln sld p ro to s:V = = V (mllb). t (19)

Ma se ni p ro ta k:. mm = 't(kg/b) (20)

2.2.3. Gustina irelativna gustina.. 'L a razliku ad . g ustin e. k ajanamje svima qeb ro p oz na ta v eliC in a, re la tiv na g us dn a d n e.lro ggasa je odnos gu stin~ to ga gasa igustine vazduha pri istlmterrn~~ uslovima;d = ~ ( - ) . (21)

Pogonska inormalna gustina su date odnosom koji je sliean iza zaprern ine ito:

(22)gd~ je po - gustina u norm alnom stanju ( k & ' m 1 . a fa - faktorredukc:ije.R elativna gustina pri norm alnim u slovim a je data izrazom:d-~- 1,293 (23)

2.2.4. KritiCuQ stanje. Kntleno stanje je ono u kom e ne posto jir az li lc a i zm e du te cn e j parn e faze. T o stan je je cx 1red eno kritit!-n om t emp er atu rom ikrititnim p rit is kom . Uk ol ik d B e g a s ne

10


11

o hl ao l l sr-X l I r.r itit ne temp er ur ure [jf'~1! mati kaSnije da sep re yede . ~ te cn o su mje ill pod naJ Wim pridscim a.Iz toga sledida J e Icritltna tem peratura T t ona rempers rura iznad koje seg~ ~e.m~ p revesti ~ teen o stanje, a lait i~ni pr it isak pI :j e ouajDaJn i pritlsak dovoljan da Be pri k ri ti en oj t em p er at ut i ga sprevede u t ocno s tan je .

~.~. Pritisak gB88. Svim a cam je dobro pomata def inic i japritiska, pa cemo se stoga o grad iti k ao iu r an ij im s lu ~ je vim aad nepotrebnog ponavljanja p amatih p ojmov a i efinicija.Pritisak gasne smee [ednakje zbiru parcijainlh pritisaka kom-ponenata ta.sm ese. T aj pritisak se u gasnoj tehnici m eri kaorelat ivn i pr it isak (s tat i~k i ) -u odnosu na atmosfers.k:i.PO jm?Vi. "viscid" i"n isk i" pr it isak : uv edeni su 1 z sigurnosno--te~ l~ ~ razloga. G rantee Be izmedU njih u raznim zemljamarm .h kU ju , t ak o da motemo prihvatiti sledetu : .- n isk i p r it is ak. : P e < 10 0 mbar ,- s re dn ji pritisak:: 100 mbar < pe < 1 bar- v iso ld p r it is ak: pe > 1bar. 'O vd~ v~ lja ~~pomenut i cia o va p od el a n em a v ez e sa podelomdlStnbuClJI gasa. 0 to j paden ce kasni je bitivire reti.~ ~ tO Cni ~ ~ ipritisak u mirovanju 50 mere l eao s ta li& :i pri-us a Irnda I e s1avina u cevovodu o tvorena i lizatvoreoa (s lika21) .

Slika 21. Pruisak g as a u m ir ov an ju ipi stnJ.janjuP m I r = P w t

Pd=d 2gd e je Pd d ioamiek i prltisak (moor).U gasno] tebn ic i se os im ovi.b. po jmova j av lj aj u j s lede6 . : p r t-Idjumi pdtls8k je protOO nipril ilak gasa meren n a m e stu g as no g. p otrosa ca ; ~ ri~ g orion ik aje p ro tO O n ip ritisa k:gasa m eren nag asnom gonoo ik u be z prethodnog meAan ja sa vazdubom.2.1.6. Wobbeov lndeks (engl. Heat Input Factor). Wobbeavi nde lcs j e po~ t el j. toplo~og opt er ee en ja g or io nik a, To pl ot -no o~t~retenJe gononika je data proizvodom toplotne moeigasa I jegovcg zapremin skog p ro toka;

(24)(25)

(26)

'J = " ,11", I.'. J )gd e je:Q - t op lo tn o o pt er ec en ]e (kllb, kW),V - zapremiaski protok gasa (m3Jh),I-L ,s - toplotna m O l! gasa (161m3 , kWh/kg).Kao ~ to je ramje vet receco, zaprem insld protok m erle bitii zr az en u pogon sk im iIi n orm nim lru bnim m etrim a, a to plo tn am oe kao donja ill gomja io u odaosu na normni ili pogonskilrubni metar, Prirodno je, dakie, cia j ed in ic e z ap rem in sk ogprotoka io plo tn e m oo m ora ju biti usaglasene.Pre~tavimo da imamo istleanje gasa jz nekog rezervoara,K oristic em o d ob ra p oz na tu fo rm u lu z aiz ra cu na va nje z apre -minskog protoka prilikom i st ie an ja n es tOO j iv og fluids u pod-rugu niskih pritisaka:V = wAJ.wz = WAt' ( ~ ! a p f S (m 3 Jh)

gdeje:Az- povrsina otvara kroz koji istire gas (m2).Il - koeficijent isticanja,W z - b rz in a l st ic aa ja g as a (m /s ).

(28)

Uvrn;tenj:m izr~ za relativnu gustinu U gom ju jedna~ inu , agOrDJu u J ed.na~ lDu on u za top lo tno opterec eo je , dobijamo:

(2 6. ) O J HQ = p.-A,.. ~p .{rf (kJ/h., kW) (29)Izraz:

H .. . ; n = W (kJ /m J , kWb/m1 (3~)p re ds ta vlj a Wo b9 O OV in de ks .O t ud a s led i to plo tn o o pte re een je g orio nik a:Q = p'Az' (~) o,s'W (kJlb, kW) (31)

U koliko se u izrazu za W javlja gom ja (donja) toplotna m o e ,~ ogno ce se u mdeksu za W javiti g(d), da bi se znato sakO J om v rednO O 6 u toplotne m ~ se 0 0 0 u p rora eaa . N a p rim er:Wg = 7 t (kJ/m3) (32)

Recimo da smo d o s ad a k or is tili je da n 8asn i aparat. U m edu v-rern enu , d oolo je d o p rom ene sn abd ev ae a g asa , iada se ispo-ru~ue g as I( oji n em a is te ka ra kte ris tik e k ao prethodni. Postav-l ja se p it an je : ko li ki r e bi ti p renik gor ioo ika i rikJju60ipril isak 'lU pravo su nam za tu sv rhu potrebni poznati W obbeovi indelcsiza oba gasa,PreOOllc

WdD z = D r- (m )W , ;J .Pr ik lj uau p ri ti sak :

P z = P t ' ( W ( ) , ) 2 (mbar)W,l

(33)

(34)g d e i D d e . 1 e s "I" o dg ov ara p oia cim a za ga s 1,a iodoles ' 7 . " za gas 2.2.2.6.L ProSirenJ Wobbeov indeks.. Prollireni Wobbeov indeksje veti~ koja obuhvata pored ostaUh iu ti ca J p r ik lj uooogpritislca garianika.W. = Ws''([i;. (35)

11


12

(U kolikose koristi donja toplotna m oe pri izracunavanju Wob-beovog indeksa, potrebno je umesto "g" u indeksu staviti "d".)

2.2.6.2. Relativoi Wobbeov iDdeks. Relativni Wobbeov indekspredstavIja odnos W obbeovog indeksa nekog gasa prem a W o.bbeovorn i nd e ks u me ta n a, koji je kao r e fe ren tao j ednak jed in ic i:WgCH4 = 1

2.2.7. Temperatura paljenja ..Pod t e rnpera tu rom paljenja n e -kog gasa podrazum evam o najnitu tem peraturu pri kojoj, kadg asa k oji je u ste hio rn etrijsk om o da osu p om es an s a v az du ho m,d ola zi d o sam op aljen ja , tj. d olaz .i d o to ga da se ga s sam ad sebezapali,TabeI1l2.1.Naziv Oznaka Temperatura (0C)Voqonik H2 530U g1jen-monoks .id CO 610Metan C H 4 645P r o p a n C3Hs . . . , _ 510Acetilen C2H2 335Etilen CzH4 540Etan C2H6 530P r a p i l e n C3H6 45 5Butan CtRIO 49 0G radski gas - 560Z em ni gas - 640:U.S. VISkozitet gasa. V ~kozitet D aStaje tao posledica. un-utr~ njeg trenja slojeva gasa jednog 0 d ru gi . R a zl ik uj emod in am ic ku Lk in em a ts ku 1 0 1 . 0 j t ur bu le nt nu v is ko zn os t,Dinamieka viskoznost predstavlja tangeD cijalni napon usledtrenja izmedu p ar al eln ih s lo je va fl uid a p rili kom k re ta nja .Ft = A'T(N)

Sled, 'd a j e:Ft x1 1 := -.- (kg/ms)Aw

g de je :F , - sila trenja (N),.A - ~~oas lo ja (m2),x - rasto jan je izmed u s lo je va (m) ,w - brzina kretanja,s!oja (mIs),1 1 - d in am i fk a v is komos t (kgtms).Dinamitka viskoznost se m eD ja sa p ors stom tempe ra tu re , ioko d t ecno su o pad a a kod gasova raste, ihmuto. Sa porastomp ritisk a, d in am itk a v is ko :m ost s e m en ja , ali z a,in fen jersk e p ro .ra ~ e a ve v rs te , Z !ln em arljiv om a lo , p a se , s to ga , ulima da jevrednost konstantna,Z av is no st d in am itk e v is ko zn os ti ad tem perature data je slede-fun izrazom:

(36)

(37)

(38)

c(T)o.~ l+lli7 1 1 = 'In' 273' C1+-T

(kg/ms) (39)

gde je:7 lt - dinamit lca v sx o zn os t o a temp era tu ri T (kg/Il lS),l1p - oinam it'ka viskoznost na T = 2 73 K (k g/ID S ),T - apsotutna temperatura u K,..c - Su therlandova konstanta (C = 1 20 z a g aso vita g oriv a),K ln ern atsk a v isk oz no st je definlsana a do os om d in am ic ke v is-koznosti iu sti ne , tj.:

(40)Pos to z namo da se gustina m eoja sa prom enom pritiska, kine-m atska viskoznos; rede je u upotrebi u gasooj tebnici.2.2.9. Toplotno optereeeDje, toplotni kapacitet ie6kasaost.Pod toplotnim optereeenjem potrOOat3 g aS a . po draiume va sekolicina toplote koja se dovodi tom gasoom aparatu U jedinicivrem ena, a izrafava se u W .N azivno toploteo opterecenje gasnog uredaja je m aksim alno . . .--.._toplotno opterecenje u odnosu na danju toplotnu moo, koju je ... " '...dao proizvooac tog uredaja, Ta vrednost je data n a n at pi sn ojplocici ine sme se prekoratiti ni u kom sJut!3ju .Tabela 2.2. DinamiCka viskomost pri normalnim uslovimaza .neke gasoveMesavina 10 6'1 In ( kg /m s ) Sutherland. konst,Zemni ga s 11,06KOKsni gas 12,46Gener ato rs ki g as 16,19 C=I20G as iz visoke p e a 16,48V odeni gas 15,0 1Topletni kapac it et ( top lo .t n i u&lak) nekog potrolla~ gasa jeI(()licrna to plo te k O ju potrosae korisno dajeu jediriicl vremena,a lzrazava se u W" .Stepen kOrisD,C6t i nekog potrosata gaga jednak je odm osu top-to tnog kapaciteta iopfotnog optereeeeja, t j. o dn os u iskoru-cene idovedene toplote,. _ toplotni kapacitet11 r: t o plot eo op te re ren je

2.2.10. ReguliSuCa Yrednost R egu lis u ca v re d n o st aekog gas-n og p otro sac a p re dsta vlja p ro to k gasa na koj! m ora biti pede-Sen gorionik tog aparata,' kako bi se postigle potrebno op-terecenje io p ri p og on sk oj to plo tn oj mOO , a izra!avl:t se u V rnioill 1 J h .Vecina pojmova iveticina k9je su bile pomeoute u ovoinp og lav lju o e b i treb alo cia predstavljaju nita novo za ataoca.O ni su tu sarno da radi laldeg pra.eeoja predstojeceg dela kojep re ds ta vlja iz va d iz p rime nj en e t eo ri je j ed oo d.im en ii on al ni hstrujanja,3. Teorijske osnove strujanja OuidaO vde neee biti ponav ljana svim a dobro poznata izvodenja izd orn en a je dn od im eo zijsk og stru jan ja .flu id a, v et c e b iti gOVO(


13

0, kaoIro !taTs nastov gClVOrt. teo rijsk im o sn ov am a av e o bla stimehamke tJllida., nam a u eopnodne raci daljeg bavljenja pro-blemati!


14

g de je:PR - reoukovaui pritisak (-),TR- reduk:ovana temperatura (-),T - tem peratu ra gasa u g asovodu (K).T k. - kriticna temperatura gasa (K).p - apsolutni pritisak gasa u gasovodu (bar),Pt - krititni pritisak gasa (bar).

S!ika . ' . 1 .2 . Faktor kompres ib i ll t eta Z

Rod r evovoda polozenin u zem lju uzima se da je sredajatempe ratura gasa jecl .naka temperaturi oko ll ne , r j. z em l je i to t= 10 - 12C , dok Be sredn ja v redn ost pritiska izra~ unavaprem!:2~p m = 3' p i _ pi' (bar)

gde je p m - srednji pritisak gasa u cevovodu. O znakam a "1" i"2 >1predstavljena su stanja g asa n a u lazu iz la zu iz cevovoda..F aktor kom presib iliteta m ofem o odrediti pom oeu B erthelo-Love Io rtnute:

Kada se ra di 0zem nom gasu srednje temperature 12"C , testas e u p ra ks i, ko ri st i prib1iZria Hemingova formul~ :2m = 1 _ . . . E ! ! . . .450

a ).;ada.je u pitanju gradskigas;Zm=l+""&_ 6200

Faktor superkom presibiliteta je vellcina koJ a se veom a testomose n ac i u ame ric ko ] li te ra tu ri:

(51)

(52)

(53)

(54)

( R ' T ) 0.)Z. = -pv (5.5)

Sliko. 3 . 3 . Promena brzine strujanja po pres e ku ,pr i l am ina rnomstrujanjuIz toga sledi veza izmedu faktora superkoillpresibiliteta iak-tora kompresibititeta;

1Z. = Z ' - 5 (56)3.4. Laminamo iturbulentno stmjanje krOz cevi, -Reynoldsov brojL am inarno stru jan je predstavlja takvo stru janje koo .koga susve strujnice medu sobom paralelne, a brzina se menja (poparaboli) s a p rom en om uda lj en os ti ad z id a c ev i, iotako g to j en a sarn om zid u ce vi je dn aka nulii raste do m aksim alne vred-n os ti u o si c ev i,Turbulentno je ono s tr uj an je kod koga se eestice k re tu b ao ti c-no, stvarajuci vrtloge, pa s e, o tu da , z ov e j6 irtlof.no strujanje,Promena brzine strujanja sa p retn ik :o m n ije onaka izraZenakao l ead laminarnag strujanja, to zn.aa da je br7.ina priblitnokonstantna na vecem delu pretnilta. 'U inzenjersko m pristu pu p roblem im a stru janja flu id a vrlo vat-n a c in je nic a je k ar ak te r s tr uj an ja , tj. da Iij es tr uj an je l am in ar noiii turbuientno,Rey no ld s O S bo rn e, b ritan sk i f i z i ea r (184Z-1912), je dosao dom atem atiC kog izraza, kaji je po njemu idobio im e, od cijevrednosti se m oze pretpostavitikarakterstrujanja. T aj izraz jeR ey no ld sp v b ro j:

wd .Re = y-(-) (57)Pri tomeje:Re- Reynoldsov broj (-),w - brzina s~rujanja (m/s).v - kinem atska viskoznost (m2/s).Q - u nu tr a! nji p re C il ik cev i em).Posto cem o se ovce baviti tehnikorn strujanja gasa, pm eljno jeda selzvrse odredena priJ agodavanja problem u kojiJ P se bavi-mo . To mati da eemo umesto kinematskog, u gornjf izrazu vrstiti dinam ieki viskozitet, T o je iz ra zlo ga sro se dinamickiviskozitet ne m enja sa pritiskom , ukoliko je taj pritisak m anjiod cca 2 0 tiara (zavisi sam oo d pram ene !.e.m ~ Fatu re). T ako dec emo , um es to brzine stru janja, u vrstiti zap reQ linsId protokf lu id a. N a ko n umtenja, sledi:

VpRe = 353.7' 6 - (58)10 '1dg de je :V - zaprem inski protok gasa (m )Ib),p gustina g as a ( kg lm3 ),1 / - cin am ic ka v isk ozn os t g asa (.k:gtms),d - uDlitra~llji preenik c ev i ( 0 0 ).Bksperirnentim a jc utvrdena vrednost Reynoldsovog brojako d koje dotazi do prom ene karak: tera stru janja. Za vrednosti

. 14


15

Re 2300,Jurbulentno. Medutim, ta grenica nije ostra irece se U oblastiadRe =2000 do Re = 400).

granicni sloj f1uida, c a l i : ipri vclik9j turoulenciji. Za iakvc " :CVImogu se smatran nove vucenc eevi cd bakra, mesinga iii stakla,toe! k ojih je K < 0 , 0015 mm, Za o va kv e, h id ra ul it ki g la tk e c cv i,

Sl ika 3.4. PrepofuBj ive bi'ziiie s ln lja nj a gw a u g as ov od u U zavunost; ad pritiska

,-0 00)0000

600,GO20010060

o 4 0".2 20oa0-;10~.~. 6aJ 4

/,I-< z 1 2 l / v .// V

~~.~

7 i7V '7) VI I ' / // /.~ ..I " ~r~ .. / / ~ '~


16

N iku radse je, tak ode , do sa o d o izraza Z3 od re d iv an je g ra ni cn evredaosu Rea- ltad hidrau!icld glatkih eevi, do koje se 1. 8 tacnodati odnos t I . I k . . maZe smat ra ti da je c ev h ld ra uliC k i g 1a tk a:Re..- = 11,25' (1,304 + 2'lOg-~) .~ (63)

za kaju v re da ost je :Apt = 0 , 0032 + 0 ,22 1' R e -0 .231

3 .5.2 . .HidrauliCki h rapav a cev. Prirodno je da u p ra ks i p os to jerazIiati slulSajevi iipovi brapavosti cevi, Jedan ad takVih je daje b ra pa vo st u je dn ac en a p oc elo j u nu tr a njo j ~ini eevi, ka oi j eDo j d u fi ni . Za ta j s lu C !a j, Nik ur ad se je d ao izraz:1. Abril'- = (65 )

(2 'IO~ + 1,14).2.ivati z a s ve v rc dn os ti Re broja:

d'RemiD = l .00. . . A

K ao lito se vim iz gamje je dn aa ne , k oe fic ije D t tr en ja ne zav is iad Re b ro ja , v ee samo ad reiativne hrapavosti.3.5.3. Otpor lreoJo 0prelaznom podru~ju izmedu hidrauliad.glatke I hrapave cevi.Ako je strujanje taOO da Re braj spadau p oc lruC je izmed u Re.ma iR~ kate se da je to stru jan je uprelaznom podruqu. Top od ru C je je v rlo osetljivok ad a h ra pa -vost nije potpuno ujoona~na. lza takav.sluatj mote se sadostatafuosti p rimen it i Co leb rookoVa formula za izrafunavaoje ko -eficijenta trenja: _.~ = -2'log(~+_k_)VA . Re'~ 3,71'd

Gomja jedoa1fula je vrlo lesto u p~ eni zbognjene prila-gadljivosti celom podrueju prlmene tebni1!ldb cev i io kako zap re ta zn o, t ak a ia brapavo podrucje. K aa.i svuda, taka ivd epostoji iz uz eta k !C o ji e in e C C ' Y i . sa ujednarenom brapavoMu( va re ne , v e li ko g p re i: !n ik a ; b e to n sk e ; asbestne),Na sliei 3 .8 p .r ik az an a j e zavisnost koeficijenta trenja ad Re irelativne britpavosti kr/d po Co leb rookovoj fcl rmuliTabe.ka3.1. -Podru~(l Re brqJeva u koJbna lie 1lIMljahrapam illglatka eev .

d . I k r HidrauIi&l glatta aN Hidraulil!ki hrapava CJ:NRea... Rea.m l.,_,10 - 6500 OJ0052 0 - 15000 0,07144 Q - 35000 0,052960 l2BO 56000 0,0455

1 0 0 . 5970' 1030Qij 0,03802 0 0 13300 230000 0,0 '304500 '31700 654000 0,0234

1000 82200 1.428 . 10' 0,01965S O O O 490000 8,538 '106 0,0137510000 1,45 10' 18,3,106 0,01199.

Nikumdse jedaaa do z ak lj u et a da r ev mo f.c d a. se ponaAa bohidrauliad gIatta z a r az Jia tte v re dn os ti re la tiv ne bnipavosti(labela 3.1).

(64)

(66)

(61)

.... I IN+ r . ' , f u r ; . . , : . T I"~'"-++ttt+++-+----K+++1I + - f . - + - + - - - f~~~~~--4U~~~~~~~~~~I..!t-" I lit" -

. .S !ik a .~ .Z ReJativna hr~t ~ }ilnkcija pre~nika ceyi imatm}aJa ad .k i? g as u em nap ra vl je ne

Do s ad a sma , p ri ll kom iuaCuDava aj a gubitilka (pada pritlska)u gasovodu , uzimali u obz i ( samo r&vne. dooDie g de se g ub ic isvode na trenje gasa Iroji . stnJji. lam: gasOvod. Pored takvibgubitaka (otpora), postoje. iotporiu krivinaina', fazonskimetementima irmaturt, TaIM otpori su lok!tlni strujni otpori.~tpor struJ~ju gasa. u krM n am a ~ Oji se iz otpora trehju a. ZJdove CCVIio tp ora u sle d SkrelanJ8 struje. J .e a n aa n a z a padpritisi:a (Darcyj~ jednaCina) ee tada gIasjti:

gdeje: .A P - pad pritlsb usled lokalnog alpoca (N/m1. (Pa),~ . ~ kocficijent otpora (,..), .. .VI - brziDa ItrUjanja ~ " ~It (.-}, ",: .~1.p - gus ti na gasa (t&'m\ . .,Ak a !ada d o da ln o g om jem inzu j. pad pfjuita u mvnom deJuccvOYOda, dobirem o jedna& u za ulrupan pad pritiska u ne-rom delu eeveeodasa viAe loicalnih strujDih otpora:

~) (N/m~,{pa)

. gd e j e Ldufina deonice u (m ).16

(68)

(69)


17

Takode, rnoguee Jeodreji! t pad pritiska usled lokalnih oiporap rek o ek viv ale am e du iia e -Le" icoju dob ij amo i zj ed na ~v an J cmj ednaclne za stru janj ~ [lZStiS!ji-Jogflu ida iDarcyjeve jednaeine:

L . , = = . drOT.'" Agde je: L o - ekvivalentna duZina (m), ad - pr~nik gasovoda(m), dok su os tale velicine bezdimenzionalne.Iz g orn je jed nac in e sled ! p ad pritisk .: a:

A p'w'J.l'lp : =: -. -(L + Le) (N/m'), (Pa)d 2Wn A' II1p = ~ .-2 d

O d redivanje padova pritisaka za razlil: :ite rezim e srru janja opi-sana je u narednim pogJ avljim a.Koeficijenti otpora i s ta li p o da ci n e o ph o d ai z a i zr ac u na va n jepada pritiska usJed lokalnih otpora .mogu se nati u dru gojliteraturi ([1), [2 ], [3 ] itd _), a d aIje zadrZavanje n a o vo j te maticiizIazi v an o kv ira o vo g rad a,- -

Relati vna hrapavost Kr I din 0 (0~

Ln~ ('f) N - 00000 000 00000doooci

Hf-iHI-H+lrlt-tt~~~~~~+M+m~+HH l~' t1;;;;r-cc-r

t i l > .

'N>0 0 0 0 8 ~0 0 o 0 0 " " 00- ci 0ci ci b~0 ci (-)

Ko ef ic ije n t tre nin "

II>(")I.., ~IN xt;::-

0 CD- 0o. 0_00Slika 3;8; Koeficijent trenjakao funk:ija Re i kr/d

Primer 1.Krozcevovoddimenzija 219,lx4,5 s ak oe fic ij en tom h ra pa vo st ikr = 0 ,2 , tr an sporto va ce s e z er nn i gas L (normatnog stanja) narastojanje 8,95 krn. Z


18/

TBbe li ! 3 .2 . Pregled formula za prorac'lD icoe[lcijenta trenjaR.b. . . l . : : : : .t (Re., k) Obtast prirnene Vrsta strujanja Ponasanje Autor1. '64 Hidraulicki1=- Re S; 2320 Laminarno g1atka -Re2. 1= 0,0025 Re,.33 2320 < Re < 4000 P relaz oo lam. - Nepouzdano Zajreokoturbo3. 1 ReVI 4000 s; Re

Zbir ni k ole 1c to rje p ov ez an z a d vo fam i z birn i s ep ara to r (g as ismes a v ad e i o nd en za ta ), M emi s ep ara to r m er i k oliC in u g as asa sa roo jedne busot in e, dot preko zbimog id e kaH ana gasa saSvib mernih separatora iea n takavmora bJt iveeeg kapaci teta.Separatori, prema svojo j konst rukcij i, mogu biti stoje6i ietea,kao iednofami, dvofazni i trotazni,Ukoliko je gassuv, posleseparaclje adlazi na tzv. "memimost"inakon toga u gasovod. Med~tim aka je g as v la za n, m o ra i6 i upos tr ojenj e z a sus en je koje s e s as to ji iz apsorbera iregene-ratora.4.2. Regulaclono-merni most imemo-redukcionastanlea sabiroog sistemaKao ~ to je ra nije ve t ree en o, ga s se pre o dJ ask a u gasovod morapEX lv rg n u ti o d r e d en im merenjima i rocesima, kako bi se pro-verili zahtevi k :9 je o n mor a da lspunl pr i e~ p lo ata ci ji. P os leodvajallja sumpora, ugljen-dioksida ka o idrugib teWh ug -Ijovadonika, gas ide na memi mostUmemom mostu se vdi merenje iegulacijak:olitioe gasa in jego vogp ri ti sk a n a u la zu u gasovod kojimogu varirati io t ak osto je p :: we ta nje p ritiska gasa iz a m em og sistem a rezultatneravnomeme potronje gasa.a povetanje protoka IlaStaje -.zbog povet.anja ~roja prik1ju

18


19

- . . .

Slika 4.1. S ema s ra ka st og s is tema po ve zi va n ja buiotinaOdorans mora ispunjavati tamo p ro pi sa ne z ah te ve :~ C I a ima n ep ri ja ta n mitis koji je m ogu ce ol.kriti ~k iu prisu.tv u We jaldh mirisa,- da.ie poStojan na tempera tur i ipritislru u revovodu ida S i C :po d tim uslovhna De kondenzuje,- da De deluje te to o D B materijal cev i ia rm atu re (~ n em akoroziono svojstvo), ,- e m prj sagorevanju gasa sagoreva zajedno sa njim , ne s~ -r"'o'jl.lei i lt e! ll e p roduk te .Kao odo rans i DBj~ se 1ror is te :retilmerkaptan (CzHsSH),- tet rah id rot io fen (CUlsS),=pentatarn,. -kaptan,-sultan.4.3. WdraulJ&i proraw.o maglstralaih gasovodaGas se u magistralnom gas ovodu nal az i podvisokim pritislcom,a posto se radi 0c ev o vo d im a v e Lik ih dUDna , gas se ~ k:aostmjIv flu id. T o zn ae i da mu se gustina meDja io taka ell &8padom pritisica opada igustina. Iz tog razIoga se strujanjestilljivog fluida wve j~ jekspaodiraju6e stn.9an~Magistralrii gasovod je naj~ palmen u zemlju. Tada pr istru jan ju m ozemo sm atra ti da je temperatura okotine kO D -stantna, pa se stoga mme u zeti d a s e tc mp er atu ra ps a De6cp rom en it i p ri e ks pa oz iji , tj.bite pribli1.no jeanaka temperaWriokoline - zem lje. T akvo stru janjese rove izotermsko struj;mjc.4.3.1. Odre4lvuJe pads prldska.,ri lzotennskom ~aJugasa, IzjedDaMe stanja (5 ) d obija se z a i zo te rm s ko s tr uj an jag a s a i zmedu elva zamOO jena preseka :

a iz jednaciea t;ontiauhe-l'l: ~;5) i(4b) I u::h r !" VI' .::: l., ...dobijamo '/eZU lzmedu P j w:W2 = Wle1P2

Sada mokmo Darcyjevu jednaCinc (69) primeniti nainfini-te2 im aJ .o om ra sto ja nju .

. , r < odP :: -A.~dL20 (73)Integraljenjem ireg ru pisavanjem pro menljivib dobija se izrazza pad pritiska pri izotermskom stru janju kompresibimog -~jimg fluida.

(74)D a bi 0Y3jednaana vatila za realn e gasove, p otrebno je u vrstitiiak to r kompres ib i li te ta Z:.

2 2 : L _2Pl-PZ = A'D'Z'W!'Pl'Pl (75).0.2. Od:redivaiUe palla pritiska pri i1.otermskom strnjanjupsa s a v eli kom minskom rax likom . A ka se pOCetni ikrajnjiJOIll l1trani presek gasovoda nalaze na prim em o razlieitimD admorsldm visinam a, tada se mora uzeti u obzir, pri pro-raruou pada pritiska, j prira!taj potencijalne energije: '~_.2 [ L w i 1 z,~ = 1--'-+ g'(lh- Hl)J 'p'--lpl D 2 Z1

A ka se celosupan cevovod nalazi na terenu tija konfigu racijaDe od go vara k on stan tn om n ag ib u, p ri p ro rae un u se tada cevo-vod podeli na We del ova koasrantnog nag ib a, pa se pad ovip ritisaka svalte d eonice saberu za celoku pan cevo vod,U pram je pog odnije Icoristiti se alalclavaju tim podaeim a imetodama pr i vm:oju jednog ovakvog pro r acuea , Utu s vrn utreba vrljti prorafun za no rma lne uslove (Pn = 1 bariTn = 2 73K).bem perature gasa usvaja se t = 12"C iiiT = 28 5 1(,

(76)

Jz jedn aein e ko ntinu iteta (4 5) i46 ), a u.zim anjem za dva stanja(~nnalmo istanje "1") dobija se izraz za brziau (normalnu)'U'Ujanja gam:

(77)UkaUko j~ uzmemo U obzir ie Ja ti vn u g us ti nu p = 1,2 93' d(22), ive vredDosti pritiska iemperature za normalno stanjesmeoimo u avoj j e doaQn i . dobijam o pad pritiska izm edu pre-seka "1" i"2" pri strujanju gasa:

2 2 17~'106.A'L'Z'V2.d (78)PI-pj=. , nS I)gdeje:PI - apsolutninatpritisa.ll u preseku "I" (bar),P 1 - apsoM ni oatpriiisak u preseku "2" (bar),Z - faktor kompresibiliteta (-),.1 - metieijcDt ttenja gasa 0cev,d - relativna gustina, .V.- zapreminski protok : (m 3Jb), pri t = o"c i = 1013,25 mbar,

. '" - didina deonic .e (kID),D - preMik ocvi (m),4.3.l. 0drecItnmJe pl"Otoka gua. 'L a d ob ija nje o sn ov ne je dn a-ane za i zr ar uDlMl Il je protoka g a s a tad magistralnib gasovodapoIazi se ad D a rcy je Ye je dn aan e (6 9) kao iad jedDa~ne zaln in u s .tru ja nja (21). Ako tefimo da uv edem o u proraeun

10


20

: , rotok: Y o (po, T o) u j cd n iCn nu ( C ' ) I I"l.J'"1111\rJ1Vllll!l:ll)'1J1 sIUI!J~.~i"0", d ob ija se:

Za OS l !OVOO stan]e vafi: p o = p"iZ" = 1_.2 _ 16V!p~rz~,w- ~2.....2.2' D -x:- lo'P

Iz je dlla la ne s ta nja (6), a pomoeu r el at lv ne g us ti ne d ,(20 )" ,doh lj a s ed a je gustina:p d_, _.L;""__

Z'R~'Tg ( 1 ' e je R..u4 = 287 J/kgK, 8, d = 1. Smenom u Darg'j1?'(9jjednacam (69) ik as nije I nte gr alje njem, d oh lja se jedna~ za ,protok gasa too magistralaog gasovoda:

' ( ) o , . s ( ) [ 2' 2 ] o , s .Vo:= 13,30609' II To, P 1 _ P2 n z , s (81)P o dz.,,T"'L, - " '.gd~e:, " " . - ,"Vo '_ ~p rem .inS id p ro tok gasa u stanju T." p o (m 3/S),' ", I1,-kbeficijent trenja, ' - ,. ".'," " .; -,.,' .. -'-, , ... rTo - t emp er at ur a s t8 n ja gasa za koje'se imlrunava Vo ~ ), -po - pritisak gasa zastanje za kaje se izrarunava Vo (bar),P -l - pritisak gasa u presekU "I ~ (bar),P z - pritisak gasa u preseku n z " (bar),d- relativna gustina gasa (-), .Zsr- s rednj a' lI 'edno s t f aktora kompres ib il it et a ( -) ,Tm- sred,nja temperatura gasa u g asov od u (K),L - dutina gasovoda (m),D ,- .. uq_u~r&QjiprWnik eevi g f l S C ? V o o ! l (m).

" " -" -"


21

POlazeCl ad Darcyjeve je d na Ci! Je (6 9 ) o o bijamo d ife re n cija ln ujeCln8ltn.u u ,smtajll hOl i7 .0u talncg cevovoda kada se ekspanzijagaS3 u smeru strujanja moZe z an ema ri d [ 3] :

8'loZ.R'T (. . x ) 2- p-dp = DS._i! . ro l -.Ii m'L 'dxti je je r eS eo .j e:

'22 2. 16 A . ml Zn . R . T . LPI-Pi= n5.,,?

(83)A I C o p ak p od em o ad jednal!ine (7 9), dohija se drogaC ija dife-rencija lna jednaan8 uodnosu lila prethodnu:

( )28ZlRT . . L-x- p-dp = . m2+ 6:m-- dx'Ds,,,? . L

- "'-- 'e no re le eje k :o je slufi za odredfvanje pritiska DB poOeUru~oda u slu~ju kada su potm!lnja gasa did c e v O Y O d a it ranznnlprotok gasa (0kame 6e netovie biti r O O Unarednompoglavlju ovograda), poznate veli&e je:

'22 2 16 .1.o z Z m R . T . LPI-P2= .. 0D5 o K -(84)

4.4. Kompresori u gosnoj tehniciUgasnoj tebnic i .kOmpresori imaju dva zadatka. Prvi i snovnije da transportuje ga s k ro z c evovod na odredeno r as to janj e.Po red toga,kom presori slu1.e iz a k on den zo va itjeW ih u gljO -v od on ik a, to o la k. .a va d a 1 j i transport gaga.U mng istra ln im g aso vo dim a k ompreso ri se p o$ ta vJ ja j!J iaam este gd e je neo phoQ .D o vriiti rekompresiju gasa, a sa ciljeme.9.ni!tavaIljagubitaka kOjisu Be javili usled trenja na prethod-

'D putu, 6 obzirorn cia se radi 0 transportu gasa DB vet' ;a

rastojarija. Na odrcccrurn IJ1Q:i il.1a, gl.k po.'\h)jl pml fill! IS~IIusled otpora trenju k : O j l J I ! v.ci 0 - : : 1 dO :L \l o lj e f ll lg . pos l lI v lJ l IJ II :;(;kompreso rske s tan ice .4.4..1.Potreban rad za kornprimovanje gasH. Za komprimo-v an je g as a k ori ste s e rams k on s tru kc io n a resenja kornpresora,u zavisnostl ad refuna rada postrojenja zagasifikaciju (visoki,srednji i i i nizak pritisak), Za postizanje vetih prtnsaka na po -Cetlru gasovoda, upotrebljavaju se klipnikompresori, dot se zamanj e p ri ti ske i e 6e p ro to ke k oriste turboltompresori.. Ked weste pen ih k ompre so ra sa m eclU hlad en jem. p ro ce s sa bi-ja nja s e o dv ija po izciterrni, bez medub laC1en ja - po adi ja ba ti ,dok se !rod j ednost epen ih kompreso ra be z hlaQenja sabi janjevdi po politropl,

Snaga za pogon turbokompresora od redu je s e iz izraza: .p= 1~~kp (kW)

gdeje: ,I i : ! - maseru protok: gasa (kgls).l 1 k p - : - stepea k O $ n o s t i kompresora (%),1 q , - ' jedioiQli sfrujni r a d kompresora (J,Ikg), ko ji i zI lo si

Itp ". z . . . li d (J/kg).

(85)

(86)gd e je: ' z . . - s rednja vrednostkoefic ijenta Jc:ompresibi li teta, ai I d - je diin im i'r ad komp re so ra l,to ji b i radio sa id eaJ nim 8 88Om .,Srednja vrednos t k :oefic i jentakompres .ib il i te ta je data izrazom:- fz, = 2'(~ + z o

, .gde su z . . iZllcoeficijenti kompresibil iteta gasa na u la zu izlazuiz kompresora. .Za svaki od go re pomenu te tri vrste kompresije d ati s u izraziza izra~navanje specifiroog rada potrebnog za pogon kom-presora pri ~bljanju idealnog gasa:Za izotermsku:

~d = R'Toln:EiP u ,za adijabatsku:

l'!lbeJa 4.2. Jednacine ZII Odftdtvanjeproto~ gasa za gBSOvodesred.DJeg~Yisokog prltlska (horizontainJ psovod)J edha .e in a z a od.re diVanje z ap remln skog p ro to sa g as a Vilim D L T Phori20ntalni gasovod) .

(hnornaJedD.~IDA (prana [2])jedna~ (78) Q ,5 -( l) ~ ( pi-pi) ~ niJs m m K b a rVa . = 408130,4442' I . ..z....Tm..L 0Osno'fIIB JednaBna - preko maaenog protosa( i 7 . prakse ZNO), 1 ) Q , 5 ( p i . : pi' )m .. 894~136. ( : r . R'~'TIII:L D1.5 kg/b 'k.m K b a rOsnovnsJedna&Ia - prekci koeficijenta trenja I(iz prakse SAD)V = 3 8'7 7 4' (T a). ( l ) o , s . ( , ~i-pl ) o , s , 0 2 J SCF/day in miles "R psla, po r - d,'ULT.Weymouth - za pritisk:c dO,50 bar, .V = 15633,95038' ( T o } . ( pi - pi ~.Dl,661 m3Js im K barpo dz...TmL - '"

21


22

l i d = = .s.: ' R ' T ~ . [ ( A . , ) , , : ! - 1 1Ie-I Pu Jza polttropsku:lid = = puVu. [1- T l ]0-1 Tu

gde je:p u - pr it is al c gas a na u lazu u kom presor (bar).Pi -p ritisa k g asa n a izlaz u ~ k om pre so ra (b ar),Vu -specifitna zapremina gaga na ulazu u kompresor (mJ/kg).

(87)C2- dodatak na koroziju iiihabsaje (~ 1) iii (= , 0) kod dobra

za!ti6enih cevovoda,, . , ,C1 = ( O R + Cz)' l00 .... CI'

gde je C I" - dopusteno odstupauje (%).Po DIN 2470/2/11J75 pofeljno je da naztvna debljina zida cevibude veea ad minimalno dozvoljene nazivne vrednosti debljioezida (tabela 4.4):

O N

(89)

Tabela 4.3. JednaCine za odredhoanje protoka gasa za gasovode s r ednJeg ivisokog pritiska (gasovod sa visiDskom ra:dikom)J ed nac in a za o dre div an je za prem in sk og p ro to ka g asa Vilim D L T P(gasovod sa visinskom raz l ikom)

OsnovnaJedoa&o-Koretcijo ';';Mke""''''' ":' r bazi '~i' ' j o . \ " " " "V = 1514,792' ( T o ) . ( 1 ) ' . PT-Pi- Pm'S 'D2,.Sp o r dZmTmL .Koretcijo.- .. baz l ~k.o~"mtn= D O t - m3/h m kin K barV = 1514,792' ( T o ) - ( i ) . ( p i - . e,\s -o o , s. P o ' dz...TIIIL(e -1)OsnQovnajedna~1Da izrdena preko mase~ protoka (iz prakse ZND):t o := 8941136. ( i ) o .s . ( (pr 'c? - p b . s ) . o z . s -

R'Zm~L'(l - e~ kglh m Ia n K barOsnovnaJedoaBna" - prew toeficiJcnta tre~a (i z prakse SAD):V = 38,774,'. ( T o ) . ( 1 ) o , s . ( p l - p J _ . p f u . s ) '02J o ao f dZmTmL SCF/day in mIles psiaWeymouth .. - varijanta "a":V = 1 5 63 3 ,9 5 ' ( T o ) . ( p i - I 1 . - p ~ . s ) O , S .D2 .6 6 7p o dz...TrnLvarijanta "b": m3/b m kin K bar( . r sV"" 1 5 6 3 3 , 9 5 . ( T o ) - (pl-pies)-S 'D2 .~1p o dZmTIIIL(eS -1) -. . . O,068351'd'AH .. Di ( L 1 o l l ' L , . ' A . . )Napom ene: *fa ldornagibaS ~ . z . . -T m . AH = H2'- J - h e kv iv . d ufin a L E = :tit - - o r +. . . . + .~ (~). um eua _"L u je dn ar !in u .) . uvodl se LE), "~ a Ja or tia gib a S = = : : : : m ~ R ' maseni protok m = PU'Yo (lifh~ faktor ,nagibaS 0,0375' d.6 H "' " ' f i ' " , . . _ ~ '" S 0,068351' d .6H,_.: ..l


23

r------ -- ---.

Dehidrot. Separat.

S1ihl4.3. S em a tsk i p rik az m em og m ostazaJtirni pojas 1. rasreda: [manje ad 6 stambenih objekata niZihad 4 nivoa po 1 km (N < 6) /(lk.m)] s = 1,4zaJtiJni pojas 2. rasreda: (6 < N < 28) / (1 km ) s = 1,7zaititni pojas 3. razreda: (28 < N < co) / (1 km), iii igralita,parkovi kao im esta gde se povrem eno zaddava do 20 l ju d i n arastojanju od alto 10 0 m ad ose eevovoda s = 2,0zaJtiIni pojas 4. rasreda: stambenl objekti saWe od 4 nlvoa

s = 2,5

4.5.1. Dopunski stepeni sigurnosti ..s = 1,7 za zastitm pojas 1-ra zre da n a p re la zu sao bra ea jn ie a, u z k on stru kciju p cla ~ ko g..- osta itd,; S = 2 ,0 za za~ titnl po jas 2 raz red a n a p rela zu..dobma.jnica, uz konstrukciju pesackog mosta itd. .. Temper at um i k:oeficijent KT s e oe it ava iz t ab el e 4 .5 .M inimal na g ra ni ca r az vl ae en ja i zno si :- z a cev i ad C 1212= 240 N/mm2 = 2 40 0 b arn ,-z.a c ev i a d C 1213= 260 N /m m2 = 260 0 bam .Prbner 2.O dredili krajnjipritisak u ~ ~u dufine 1.5km p ~ p ro to ~ ugasa gustinepo = 0,8 kg/m pn temper~un t = 15 ~, a~ Jezaprem inski protok gasa V ::. 6 0 00 m /kg. Poeern i pritisakiznosi 4 bara. Dufina gasovoda je6 km, a preenik DN 250.Dinami~1cav isk .oznos t ga sa p ri t = 15C iznosi 1 0,97 1 O ..!: .Racunacemc samo z a o sn ov nu j ednadnu :p1-~ = 1,71106ZALdD-5V~

Reyno ldsov braj ad redujemo iz :_ .. V o"Po _ . 60 0 0 '0 ,8Re - 353,7 6 - 353,7 1097.02510 ''1'D " = 6,19'lcY

Tabela'4.4. Minimalna debljina zid.a cevi u zaviSDosti odnazivnog ispoljnjeg pr-eCDika preenika ceviSpoljni preenik Minima InaNazivni pre tnik debljina zida ceviDN(mm) Ds(mm) ONllI iQ. (mm)

100 114,3 3,


24

f f ~ - - - - - - - - - - - ' - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ~ - - - - - - - - '

,-f'llU~ZDNE l 0

--_..".---_. -"--IIII,III

21"fj10.r-tElar:

IZLAZDN200

5. Gradski gasovodiGradski gasovodi spadaju u p od ru ostavljenLn3 d n u suda, Kondeazat ~ .od~adiu'sakupljal:! kondenzata, .Posle precj,~6avanja ga s adlazi u regu lato r, g dese v r~ i redu kcijapritiska najre~ na 0,1 bar.K ao sigu rn osn i e le me nti po stav lje n i su b lo k-v en tili ispre dio du ~ ni v en ti l s ig ur no st i iza reguja tara pritlska, O du~ ni ventils ig crno st i t reba da je podesen tako da poI: !injeda otva ra pri p= 0,11 bar, ad imenzionisese, po prsv i lu, da propusti O koS%ad punog kapaciteta jedne linlje. U koliko se registruje dalji rastpritiska, p c e e c e da reaguje blok-ventil leojiprjp ritisk u p =0 ,13bara potpuno zatvara dotok gasa. .O vo vafi z a s va ku ed projek-

1111'.1 1' ,"" lI'N 11, I

GMRS .ENERGO-SISTEMoNDva P o. zo V! I

1,gasoa :il,willa2 . g as oa s .la .v in a3. filtarza gas4. manometar dif. pritiskaS. g lS na slav in a z a isp usl6. lzJneQjivl .~toplote7. s igu ra o sa i b l ok v e nt il8. monitor - regula to r pr it iska9. vent il s .! gumost i10.. merai!' PfQ[okal1.k o.iek tor zap rem i lie gasa; 12 izolacioni k.omad(prirllbllica)1 3. iz ol ac loD i k o: ma d ( pr it ub ll ic a). 1 4. gasn.;! slavina . .15. regulator aa blok-veatilomiventitoDuigumosti16 . topiQYod.ni kotao16.1. gasni goriol):ik17. zasun za vodu18., cirkulaciona pllmpa1 9 . nval .a l: n e ~ st oC e20 . [cmloregulacioni ventil21 . termometarZ2 . m an om ela r s a s la via omZ2 . m an om ete r s a s la vin om23 . . manometar s a s la v inom24 , !(!JlQQmellir sa sLavinom2 5, k O ll uo ln i v en til

to van ih ra dn ih lin ija , N a re ze rv no j liniji, bIok-venti! treba da jepocesen a a p'=0 ,15 bar.Posto se ovakve regulacione stanice postavljaju u gradskimIkt\lrtlm a m ora. seposebn a patnja p osvetiti zaS titi ad buke , UIII svrhu p os t.a vlja ju s e p rig u~ v ati, k ojim as e p os tiZ e sma nje njebukeza cea 10 15 dB. Krititna mesta nastajanja buke rnogubili ana gde se Iom i struja gasa, odnosno mestagde gas ulazi ukolektor izlazi iz njega, Stoga se p repo rueuj e dakolektori,u ko tik o je to moguee, b u d u postavljeni podzemljem,Merno-regulacione stanice se mogu ugraditi i ispred samiao bj ek at: a g ir ok e p ot ro on je je r u tim o bje ktim a. postoji pot rebaz a 'g as om n iskog pritiska do 25 mbara, Znati da se u jimstanicama \rli reguladja pritiska. g a s a s a . 4 0 - i o o mbara na 25r nb ar a k ao imer en je u t rt *n e !colicine gasa, O V a merno-regu-laciona stanica se jzvodi s a jeclilO in regulaci,(jnolll iednommemom linijdJIj lkori .st: i se iza kol la.mi te manje~ kapa.c i tetado 25 ml/b. Zalw tlarm ceve:reg kapacltera.od25 m /h naJte~se predvida ugradn ja stanica sa u grade nim m era O i~ \l sa meha-n itk im ko re kto rom pro e o kagasa '.Pri pr:ojektovaoju iz vo d en ju g as nih stan ic a, p otre bn o je v o ditiracuna 0tokaciji s ta n i ce kaoi 0minini alnom ras to janju staniceod drugih objekata:- do zgrad!a 1().m,- d o fe lemic kib iramv ajsk ih p ru ga 10m,- d o m ag is rc aIn ih i. r eg io na ln ih p ute va 'S m,

, - i io ., nadz~ ! l1 l\ ib . d , a J e ~ Q . Y . O ! i ! a ~ v i $ i ! : t ! , s t u b . a+ ' 3 m .. ~. "_ ~~" .~~.. - , ..Gradski vodovod se sa.s!Oji iz:- napojnog gasovoda - koji povezu je rnagistralni gasovod pre-k. omerno-regu lae ione s ta n ic e s a grad sk om m rezom i- gradske gasne m refe .G radska ga sna m re za m oz ese sa stojati iz:- r azdeinio,- raspodelnih i- r az vo dn ih g as ov od a.

2 4 i.1J


25

II REGlAACIONA lINIJA,

I ReGULAtioN.A lINIJA

In.u

S LUm 5.1. Te hn olo sk a se ma m ern o-reg ula cio ne stanice; 1 -- --'lO metar so manometarskim veruilom; 2 - termom etar so""',luljicom; 3 - k ug la sta s /.a pin t; - p rir ub nic ka ; 4 - fiUar -odvajal kondenzaia; S . - kao pod 3; 6 -_sigzU7U)sni blokadniventil; 7 - reguln.tor pritisko. gasa; 8 - priguJivac buke; 9 - ka opod 1; 10 - sigu mo sn i o du ni ve ruil; 11 - kao pod 3; 12 - ulaznikolek/or;I3 - i . z l t u t t i 1;le/d()r; 14- Z/lvama kapa; 15- kao po d14,: 16 - izolacioni kom ad,,1 .7 - kso po d 16; 18 - s ta vi na z apra1njenje so .navo j . prir.; 19 - cel i tna helavna c e v ; 2 0 - kao pod19; 21 - cel icni ceevni !uk; 22 - kao pod 21; 23 - c eliln i 'T ~komad ; 24 - kao pod 2 3; : 15 - a litn ; r ed uk cio n! komad; 26 -kao pod 25; 27 - kao pod 25; 28 - celicnaprirubnica; 29, 3 0 , 3 1.- kao pod 28; 32 - navami komad sa navo jemD a li ce se gradska gasna m reea stvarno sastojati ad svih ovihgasovoda illsamo ad n ek ih , ~ ~ s i~ p re svega 00 ve li ~ i ne g radau koji s e uvodi gasovod. .~U zavi sno st l ad namene, g ra ds ki g as ov od i s e d ele n a tra nz itn i iraspodelni gasovod. T ranzitni gasovod S e k or is ti z a tra ns po rtgasa iz je dn ag d ela grada u d ru gi,d ok se r as po de ln i i razvodnigasovodi koriste za snabdevanjekiajnjib potroSa~.--rmalna j~ da p,itisci u ~.delovima gradskemreze nece. .. . o J isti, pa s e s to ga mo ra ju -p ov ez iv ati m e rn o-r eg ula cio nims ta nic am a , A ko krenemo lagilnom trasom kojom bi m a o . ga skroz gasnu m rezu, prva bi b io p os ta vlje n, p osm atra ju ci sastrane magistralnag gasovoda, tranl.imj gasovod, od n je ga seocIvaja razvooni,k:oji 6e " ra zv od iti " g as od glavnog tranzitnoggasovoda do odgovarajuce m esra u ak:virujedoog t e i st og dejagrada, a nakon njega - r :~lni gasovod koji, pra~titno,"uvodi cev u k uCu" .P r it is ak u r aspo de ln om gasov odu zavisiee oc Ipr it iska pok kojim sagorevl;l gas DB gO rioniku krajnjegpotr 'O acrt .5.2. Snabdevanje gradova gasomU zavisnostiod v~1i~ne~astlja l!k oje s e u vo di g ra dsk a g asnamreze, p os to ji p otre ba z a 'gasafD' i ' i l i t3zlltitim':ptitiSeima, Utemslueaju, gradska razdelna mr~ se male podeliti u tetjri sis-tema ito: .- j e d n o st epen i ,- dvos tepen i,- trostepeni i- cetvorostepen l,Jednostepeni razdelni sistem se koristi za sv e vrste pritisaka -za nisk:i,srednji i i so ki p ri ti sak, Napa janj e o vakvog sistema semazevr~iti iz je dn og ili \1M re ug la cio nih p un kto va , Koris ti s e us is tem ima manji h n as elj a,

5

Slika 5.2 J ed no ste pe nl r az de ln i s is te m; 1- magis tr al ni g as ov od ;2 - r az vo dn i g a so vo d; 3 - regulator i; 4 - merno- regu lac ionastanicaDv os te pe ni r az de ln i s is tem s e sasroi l iz s is tema n iskog i sistemasreonjcg il i v iso ko g p ritisk a K orlsti se za v ec a nasel ja iii manjeg radove . Medusobna su povezan i regulacionim p u n kto vim a, anapajaju se iz vire la'Caka. '

I I II I I- + --I--_.JI II 1 I IL_.-l. __ L_.JSlika 5.3. Dvostepeni r az de ln i s is /e m; 1 - g asovo d viso ko g=sredn jeg pr it iska ; 2- g as ov od n is ko g p ritis le a; 3 - regulatori; 4 -merno -r egu lac iona s tan icaTrostepeni razdetn i s is tem se sastoj i iz sistema niskog , sredn jegiv is ok og p ritis ka . S is tem v is ok og p ritis ka s e s as to ji iz je dn oggasovoda u obliku kruzncg prstena, ko ji p r-eko memo-regula-c io nih sta nic a na pa ja siste rn e sre dn jeg pritisk a, k oji k asnije ,preko regulacianih punktova n ap aja ju s is tem niskog pritiska,K oristi se u sis tern im a v elik ih gradova.ViSestepeni razdelni ,sistem se sastaji iz gasovoda u ablikukru zn og prste na v iso ko g pritiska (p > 12 bar) kojl se postavljava n n as elj en og m es ta , Odatle se putem razvodnih i regulacio-nih sistema napaja trostepeni sistem, Ukoliko se u projek-tov anom n ase lju o pa za v elik a n era vn om ern os t u po tro snji g a-sa , o nda so izmed u krufnih prstenova ocI p > 1 2 b ara i p = 4bara pestavljaju gasna sk.1adi~ta. Uloga tih skladista je da utre nu cim a mak slm uma p otro sn je g as a n ad ok na di onukoiicinuko ja nedos ta je iz sistema i nastoje da od rzava ju s tac ionaru ireiim rada. Ovaj sistern se koristi za visemilionske gradove,

5.3. Konst.rukcija j lokacija gasovodaGasovocl se izvodi ad t'!elicnib (najCe~ C.1212), iiipolietilen-sk ih cevi s rednj e ii i v ls ok e g u st in e, z av is no o d p re cn ik a iuslavar ada da tog gasovoda, iiio d b ez be dn os nih m e ra k oje s e p re du zi-maju prjlikom projektovanja izvodenja.


26

Slika 5.4. T ro st ep en i r az d el ni s is tem ; 1 - ga sovo d o d iz voranapajanja; 2 - g la v na r a zd e ln a s ta n ic a ; 3- g a somema s ta n ic a;4- r egu la c iona s tan ica ga somera ; 5- gasovodi visokog prit iska;6-gasovod i s rednj eg p r it is ka ; 7- regulatori niskogprit iska; 8-gosovod i n is kog pntiskaPrj obeleZavanju O Z D a K a n ~ polietilenskim cev ima , mora sevoditi racuna da s ve o zn ak e (o za ak a p ro iz vo da ca , n ap om e nada se radi a cevi za gasovoda, taeandatum proizvodnje i klasapritiska) mora ju b iti o ba ve zn o prlsume po ~j tavoj dWini cevo-voda, al i nikako utisnute u materijal cevi.

,r:t

~ . + z _ . . . ..-",. .. 3 "",, L . . i : . . . .~' -..,",-.." ,,,'\\--\~. I,,II,I,

_J,,"-.-. . .

,Mi - . . -.' I 0 I o . " V ''=.. . . . , t 'C l/ " " ~ "! J "U . . . . . f..I~~I M\r'i ~9\ . _ 7 ~",> I . . . . - - I t-. I."" J ,--;- '., . , .' ~\

I,I\. .,'-. . . . . . . . . . . . . . , . - - _ . . . .

Stika 5.5. Vl1e sJ epen i ra zde ln i s is tem; 1 - g aso vo d a d iz vo ranapajanja; 2 - g ra t1 sk a r a zv o dn a s ta n ic a; 3- gasomer; 4 -g la v na r as po d el na s ta n ic a ; 5- kruini g a so v od v is ok o g pnt iska;6- gradski g a so v od v is o ko g pntiska; 7 - gradsk i ga sovod sred-njeg prii iska; 8 - g as ov od n is ka g pritiska; 9 - r egu la Jor i s av is ok ag n a s re dn ji prit isak; 1 0 - reg u.la to ri s a viso ko g n a n isk iprit isak; 11- regulatori sa.~ 4ttje~ IYl n ~ki prjtis ,*. _ .Minirnalnadublna p oJ a ga nj a l !e 1i ~ no giolietilenskog gasovodaje 0,8 m, merena ad gornje lvice gasovoda , Naravno. da jedopusteno ip olag anje n a m an je d u b in e, ali sa mo uk olilco do laz ld o u lm ta nja sa d ru gim p od zern nim io sta la cija ma , iU ukoli. lcojeteren ukom e se polaze gasovod izrazito lefak za kopanje.Pripodzemnorn uk rs ta nj u s a drugim inst.alacijamaabe v rs te g as o-voda se, gd e god je-te m ogu ee, p olafu iznaa d rug ih i ns ta la c ij aio pod uglom ad cca 6O "C dq 9()"c. Aka s e g as ov od potazeispodnruglh instalacija, potrebno g a je p osta viti u za tito u rev ,taka da krajevi zatitoe cevi, mereno oajkrac im putem u nori-

zontalnoj projekciji, budu udajjenl o c t drugih lnstalacija naj-man je 1m.Ako se r e n e w gasovod postavlja ispod puta, njegovim prokopa-vanjem, nije potrebno postavljari gasovod u zaStitnu cev, Me-dutim, ukoliko se postavlja i spod puta buseojem tog puta, ondaje n eo ph od no postavljanje gasovoda u U i titnu cev i to ta kv ud a je njeo unutrasnj! precnikvec! za najm anje 10 0 m m ad spolj-njeg preenika gasovoda. Z astitna rev, pri prolazu ispod puta,mora biti dufa za po 1 m sa svake stra ne p ula , n arav no , g degod je to ostvarljivo. U slutaju pollenlenskih gasovoda, bezobzira da li se radi 0 prokopavanju iI i busenju Ispod puta,gasovod se mora postaviti u zastitnu rev aka se radi a prec-nic ima gasovoda vet im ad 63 mm. Pretn ik z as ti tn e c ev i t re bada je za najmanje 50 mm veci ad sp olja sn je g p re i3 nilta c ev igasovoda,Ispod teJeznitke pruge eeH60i iiipolietilenski gasovodse oba-vema postavlja u ~ tjtnu rev, kO ja m ora biti dufa za m inim um5 m sa sv ak e stra ne p ru ge, m eren o odose z ad nj eg k olo se ka , iiiza minimum 1m , ako se m eri od nozice nasipa.Minimalna udaljenost eeli6nih ipoJietileoskih gasovoda adobjekata infrastrukture, ukolisn ne postoje drugi uslovi, datisu u tabeli 5.1.Tabela s a , Minimalo dozvoljeno rastojanje podzemnih c e l i e -nib ipolietilenskih gascvoda od drugih objekata

Mioima ln o d oz vo lj en o Ukcllanje Paralelnorastojanje podzemnlhgasovoda (m) v od ellje (m )ad d ru g ih o b je k at aDrugi gasovad 0 , 3 0 , 3Toplovod, vodovod i 0,3 0,3kanal izaci jaP o d zem n i b e to n sk i k an a li 0,3 0,3topJovodaNiskonaponski i 0 ,5 0 , 6visokonaponsd elektro-kabloviTelefooski kablovi 0 , 4 0 , 4Tehno l oska kana li zac ij a 0,3 0,3Benzinske pumpe - 5,0B etonski sahtovi i kanah 0,2 0,3Visoko zelenilo - 1,5Ternel] gradevinskih objekata ' - 0,5Magistralni ie gi on aln i p ut ev i 1,35 1,0L o ka ln i p ute vi 1, 0 0 ,5

'5.4. Senia gradske mreieGasovodi se mogu g ra fi 6k i prikazati .02 d va n ac in a:- pomocu seme trase gasovoda (sl, 5.5);- pomocu racuoske (principijelne) seme gasovoda ( 5 1 . 5.6).Sema tra se g as ov od a p rik az uje p ra vo s ta nje s tv ari, tj, tu sur ea tn o p ri ka za na n as el ja s a sv or n svojom infarstrukurrom, ka oirasom gasovoca k . o j i obieno prati to k ulice itd. Na tak:voj~mimoze se sted slik a a srv ar nom r azm esta ju k ala ivorli1ihrnesta(a ko jirn a ce n esto k asn ije biti vise reei), kao irasi gasovoda,

26


27

c r, ~ -; r , I \ '"'" t.. ,-, Ij'" r--, ~ ~J c-. -t- 111'i','-e " " [-r r, ! I t I II' , '1 ,'" .--,,-:~ 1 1 1 1 '1 1 ,1 I ",' < : :


28/

"": u c~oru~rmnj zapr.mindtJ prtJttlk !}QSIJ

/toji :w othodipetroJalu m3/ h

5 0 6 , 6LEGENDE

C D@ Napo}na tockaCvorist. Normnl zaprpm.profok--~II----- Pad pr-itiskaNomlnolniprpcft;k --1--- ...........~Ouzino

Stika 5 . Z Racun sk a ( pr in c ip ij e/n a ) stma mre1e gasovodagde je ON n az iv na d eb lj in a z ld a ce vi (m ), a ONmin min imalnan az iv na d eb Jj in a z id a cev i iz tab ele 5 .2 (m ),

. N a slici 5 .8 p re dstav lje na je pe tJ ja lm jasad rZ i 1 2 C vari~ ta sp oje -n ib s a 28 cevo voda DN 10 0 (114 ,3 x 3 .2 ) od k aj ib j e s va ki d u fi ne6 3 61D . Almoofersk i pr it isa lc iznos i 1 bar. Konsticemo pr i prora-.tu nl: ! d ij ag ra m 1 7 , iz priloga B . P otrebno je odrediti prom enez ap re min sk og p ro to ka j p ritiska u o va j petlji. P re svega eem ou sv ojiti da e e kod novib cevovada proteci trecina ukupnogza prem in sko g p ro to ka za,2 8. c ev ov od:

V(13 ... 28)o+V(ZJ"'28)o 194+258 3V(lZ"'28)i 3 3 = 151 m /hV 28 je jednako zblru -zaprem inslc ih protoka koji sa otisli upotrosn ju :

V(13-28)O ( )V(lJ-28)i = = V28 V28 - V('IZ-28)i == 1 94. (4 52 -15 1) = 129rn3/h45 2

PrimerJ .

258= - . (452 - 151) = 172 m)/h4 5 2

Slika 5.8 Primer 3.

= = 625 - (194 - 129) = 56 0 m 3/h

= 524 - (258 - 17 2) = 43 8 m3/hPomocu d ij ag rama i(p nlo g B ) dablja s e s amo g ub ita k p ritis -Ita u p oj ed in ar oi rn d eo nl eam a,


29

'J C\'0rtl : i3, odredujemo Vt:lS2'( j' reko V= 560 ml/h, PI: =iO...ti2 oar, I = = 420 m, " " : ' ; ' l ::(;0, 0 .ivojen p re en ik j e d; = 234,5:P ' ( p 2 P~2- p h I ) ' 0 . ; ;13= ' 12- . =, !

= (1 ,0 3 82 2 _ 0,01 ' 0,42) 0 .5 = 1,0362 barZa deonicu 13 - 2 8, pritisak u tvoru 28 . s e odreduje preko V=.129 m3/h, po = = 1 ,0362 , I = 462 m, di = 107,9 mm:

( )o ,s= ' 1,03622- 0,0315 . .0,462 = = 1,0292 bar

Za d eo nic u 1 2 .....2 8 , p ri li sa k u cvoeu 28. se od red uje p rek o V= = 151 m3/h, P12= 1,0382,1 = 636 m , di = = l07 ,9mm:

( 2 ) 0 .5= 1,0382 - 0 0042 '.' .0 636 = = 1 0253 bar- - ,,- J- -- JOd deomce 12 .....27, pritisak u ~oru 27, se odreduje preko V= 438 m 3m , P12 = = 1,0382 bar" f = = 530 m, di = = 234,5 mm:" " = ( P I , - p i , ~ pi, r == = (1,0 38 22 - 0 ,0 06 4 ._.0 ,5 3) 0, 5 = 1, .0366 bar

ad deon ic e 27 . ... .2 8 , p ri ti sa k u cvoru 28,se odreduje preko V .3 _,,'= 17 2 m Ih, P2 7 = = 1,0366 bar,l = 2 8 . o m . , d, = 1 . 0 7 , 9 mm:,-. (' 2 2 ) 0, 5_ ',2 Qi7-W& I',P M - pv -" I

= (1,.0366 2 - .0 ,0 053 ' .0,28) 0. 5 := 1 ,0 294 b arV idim o da sm o d obi!i ra zlic ite re zu ltate za pru isa k u Cvo ru 28 ,Stoga Cerna u ze ti n je go vu s re dn ju v re dn os t:

1 r,-,"'" + . '''''1 I')''..1,v1",,;. 1,.1-'., , s; ~ '1)2t!.p w : : : J ----- -= . \ tl p"Praktitno" n a d v a n ae in a rn o zem o o d re d iti zapremmski proiokkroz deonicu 12 ....28:p2 1 2 - n L , ' . _ _ 1 03822 1 0282- ! ! : : : : !: 2 . , ' ' . ' - , . . ' = = 0,033 barz/kIn

I - 0 ,6 36O vom vrednoseu se iz dijagrama 17 (prilog B) dobija:V02" UI)'Z= 132 m3Jh . Ako bismo radili kao ranije, preko seme:

V(13 ... U I)O ( _ . _ )V (:n . .. 28)2 = = . V28 - V28 - V (12- U I)Z = =194 _. ..3= = - _ - - (452 - 132)- = 137 m /b452 '

258=_' - '(452 - 132 ) = = 18 3 m3/b452 - "Vt.12" 13)2= V (12'" 13)0- (V(IJ '" U I)O - V (J 3 -28)2) =

= 625 - (194 - 136 ) = = 568 m 3lh

= 524 - (258 - 183) = 44 9 m 3/bS ad a -se p reko goraje f o rmu le , za ave vrednosti zepreminskogprotoka, i z ra tunava pa d pritiska, k:o j i za Cvo rove 13,28. i 27 .izn.osi:po = 1;0361 bar P z a (13 ....28) = 1,0283 barP17= 1,0365 ba r P28(27 . .. .28 ) = 1 ,0 2 8 4 b ar

Posto su rezultatl vrlo u j edoaoon i , nije po tre bn o poa ov o v rS itip ro ra

p redu ze ce za k,on.s aIUngp ro )e kto vanJe I in zenje rln g

delta ,inzenjering11:000 BEOGRAD,. Cara Jovana Crnog. 8, leleton (011) 413~348, faks 41S-828


30

6. Kucne gasne instalacije6.1. Odredivanje precnika ceviP re en ik c ev i s e o dre du je n a o sn ov u p ad a p ritisk a u in sra la ciji.Za k uc ne in sta ta cije (p od ru ~ je d o 1 0 0 mb ara ), p ad p ritis ka s eod r ecu j e p re ko j edna cin a z a s tr uja nje n es tiS lj iv og tl uid a. Zaovakve instalacije, ukupoo dozvoljenl pad pritiska u strujnomko lu je 2 ,6 mbara,R adni pritisak na glavno m zaporoom cevn om zatvaracu seo dred uje n a o sn ov u u ku pn o d ozv olje no g p ad a p ritisk a, k ao inazivne vred nosti pritiska na prikljucku gasnog aparata zad om ac ia stv o k oji m o se b iti:- 8 mbara 1.3 I g ru pu g as ov a,- 20 m bara' za II grupu gasova i-15 mbara za IV grupu gasova.Pad pritiska u deonic ama z av is i a d p re cn ik a c ev i, dutioe deon-nice, materijala i ad vrsaog zapreminskog protoka, Na vrsnizapremlnski protok utieu vrsta ibro] gasnfh aparata, faktorjedncvremenosti koriscenja tib gasnlh aparata izaprerninskiprotok gasa p otreban za oapajanje darog gasnog aparata prinazivnom to pJ otn om opte re ce nju q v .n- .6.2.Postupak proracunaPos to se c ev ov ad p od eli n a d eo nic e, z a sv ak u ad n ji h se od red iv rs nl z ap rem in sk i p ro to k i, polazeci ad p re cn ik a ra zv od a, uz av is no sti a d p ad a p ritis ka , o dre du je se n je go v p re cn ik . T o s eradi obicno na dva nacina:- diferenclranim postupkom , kada se u zim aj u u obzir svl poje-dinacoi Iokalni otpori, i- pribldnirn postupkom, na bazi procene pacta pritiska usledp o je d in a cn lh o tp o ra ,

n p o j e K T O e a t - b e

K O H C a l l T l t 1 H r

6.3. Odredivanje vrSonog zapreminskog protoka qv,vZa kucne g as ne apa ra te iii z a a pa ra te u m an jim ra dio nic am a,gV 8 se odreduje iz:

"gde je:vdn i z ap rem in sk i p ro to k;z ap rem in sk i p ro to k p ri n az iv n om ro pto rn om o pte re -cen ju gasnog ~poreta, p lo ce z a k uv an je , re rn e k ao iplate za kuvan je ie rn e z aje d n o ;fa kto r je dn ov reme no sti z a navedene gasne aparat e;zapreminski protok gasa pri nazivnom toplotnom opre-recenju gasnog pro tocnog zag re jaca vade;faktor jednovremenosti za gasni protocni zagrejac vade;zapreminski p ro to k g asa p ri n az iv no m to plo tn o m o pte -r ec en ju g as ne p ec i, a kumut ac io nog z ag re ja ca vod e iga os ni h g re ja ca k ao d eJ ova g as nog s po re ta ;faktor je dnov remenos ti z a go rn ju grupuaparata;z ap rem in sk i p ro to k g as a pr i n az lv nom to plo tn om opte - - .,_r ec en ju z a g as ni ci rku lacioai zagre jac v ad e, g as ni k om -b inovan i zagr ej ac vade ig asn i k ota o sa Q ns < 3 0 k :.W ;fa kto r je d n o vrem e n os ri z a g orn je aparate,z ap re rn in sk i p ro to k g as a p ri n az iv n om to plo tn om o pte -reeenju gasnih a pa ra ta u z an ats tv u i indusrr ij f, kao i ga -snih kotlova saO n. < 30 kW; .

f i 5 - f ak to r j ednov re rn enos ti z a o av ed en e g as ne aparate,

qv,v -qv,nl -

q",n3-

Ceo tok p ro ra cu na unulr.a~njib gasnih i ns t~ I ac ija moze s e iz vr -~ i L i tab elarn o. T ab ele za p ro raeu n su d ate u J U S M .E 3.5 10 .

. .. H31p1JJf f6B"OJ1P~. .. pexDHCTpyKuHja , peMOHT

C n O J b H a T p r O B H H ar.~aWI l iHOnPDJEldT.., IdOnP lII'H raJellel jJoH

mi!l lelCca le l Ieqx,lCc

J l C l X J

.J' ~ H 3 i I o : J.. n O CJ lO B H n oc peJ 1O B 1lJ 6B. . 3 B C 1 J ' 1 l/ U 6 e

n p E l!Y 3 E liE 3 A K O H C A 1 I1 V 1 H r ,n F O JE K TO B A A .E ~ I i1 H > K E J i , E P I i1 H r ll.ac n YH OM O l 1 r o B O P H O U f f i Y6EOrpA,ll. Q 0 6PH I- bCKA Sa0111646655, 1116 9 Y U M IN G0111643995


31

Obr.lUC 1aODRE DIVAN JE PRE CN IK A CE VI

R iID 'O d n i v o d : D i f e renci ran l postupak .

l : 1 p& o x ~ 0 .3 m barPClrobli vod: A P & o f s 0 ,8 mbar 0 1. grupa gasal . k i p o o s k l vod: A P d o < s0,0 mbar 0 2. grupa gasaC f : a n a k i prikJju~ni 0 4. grupa gasav O d g a s n o g aparata: A p d . c . , : S 0 .5 m bar, -z -) 5 6 7 e 9 10 II 12 13 14 15 15 17P 3)(4 7)( 10 1110+15f0 I . , n' " i I R " I , AHff iI - qv,. ON v R Z 6. P H Ap o I :J . PDc : : $ .A

",' ,"I ",' m " ' mb., mbar mbar mbarmbar A Pdoz-.- -n -n ""'II - - m " '~ I:rI'I :prZ V,rN :

" : -~ :

'~ :~ :. . :dV .S :~JIllp :


32

Obrazac 1bODRE DIVAN JE PRE CN IK A C EVI- - Diferencirani postupak -Raz vo dn i v od : AP.so . S 0 ,3 mbarPo tr os n] vod : A P d o l S 0 ,8 m ba r o 2. grupa gasa

Usponski vod: Ap S O.OmbarOgranak iprikljulni dolvod gas nog apa ra ta : APdol S 0 ,5 m ba rI 2 :I " 6 S 70 a u : .~ 10 110 I q - . . , t, 3,,4C0 q,:v I , (R I)do.z q.,Y,dcw O NN.

m' m" m" m mbar m"-- -T- II II -. T -~. pNI'a :$ ; ItiN :p : Samo lil usponske vGdove ' 'I C D N~e ZiJ u~ponske vodove - ,. .

" .-.I 32


33

rS abir an]e koeficijenata lokalnih otpora ~

Jt.dni V!st1 Jokalnog Graficki l ( O ( ' ( o c i j < ' f" l ' Deonica0Ip


34

6.3.1. Ukupni protok gasnih aparata istog tipa L ({v.nOva j ukupni protok jedaak je zbiru zapreminskih proroka prin az iv nom to pto tn om o pte rec en ju pojedinih gas ni h apa ra ta , Zaaparate toji su u naj~j upotrebi, dati su zapreminski pro-lo ci p ri n az iv no rn to pto tn om o pte re ce nju , t j. n ji ho v e p ri kl ju to evrednosti u J US M .E 3.51O .6.3.1. Faktori jedoovremeoosti iste vrste gasnih aparataF ak tori jed novrem enosti isle vrste gasnih aparata za C eliri tipaaparata u dom acinstvu ne zavise ad prikljuenih vrednosti, veesame ad broja aparata t st og ti pa itrajanja njihove upotrebe,Za i nd u st ri js ke a pa ra te O D S > 3 0 kW, f ak to ri j ed novr emeno st ise odreduju p os eb no , u z av is no st i ad uslova rada,6.3.3. PriI1lCUD pada pritiska l!.PdZa razlilru oc l odredivaaja pada pritiska pri dimenzionisanjucevne m refe za to plovodno grejanje, za ku ene g asne in stalacijese pad pritiska lzr acu nav a za sv ak u deonicu kao zbir padovap ritisk a u sle d tre nja , lo ka ln ih o tp ora ia zlik e p ritisa ka u u sp on -skim ii i p o vra tn im v o d ov im a ,Ukupni dozvoljeni pad pritiska ad 2,6 mba ra , d ob ije n je izsledecib do zv oljenib p ad ova pritisaka A P d oz u pojedinim delo-vima iastalacije:- razvodni vod, 0 ,3 m ba ra-vod za aparate, 0,8 mbara- o gr an ak i rikIju ~ni vo d aparata, 0 ,5 m bara- merae protoka gasa, 1,0 mbar,O vi padovi.pritiska se m ogu m enjati ali sam o lIZ saglasnostdistributera gasa ito tako cia brzina u datoj deonici ne budeveca ad 6 m ls. Za svaku gore navedenu deonicu vaZ i uslov

E .tlPdeoll S l!.Pdoz6.3.4. Pad pritiska usled trenja R IJediuicni pad pritiska u sled trenja R i r z ina s t ru jan ja w d at i s u,u zavisnosti ad vdhog zaprem inskog protok a 'I",V i pretnika cevi,u JUS M. E3510.6.3.5. Pad pritiska zbog lokalDih otporaP ad pritiska Z za fazonske i s po jn e k oma de ie vn e z at va ra ceodreduje se na osnovu brzine stru janja w ib i ra Icoe fici jenatal okatn ih otpora.Pad pritiska Z za gasove 1,2. i4. grupe ocitava se na di jagra-m im a ko ji s e n alaze u po me nu to m n orm ativ u.6.3.6. Pad pritiska ApH u usponsklm I povratnim vodovimaZbog razlike g us tin e g asa t v azd uh a, u usp on sk im ipovratnimv odovim a nastaje razlika pritisaka, Za g as ov e sa re la tlv nomgustinom d < 1,0:- u u spo nskim v od ov im a d olaz i d o po ras ta priu ska (ApI-! j enegativan),

- I . : . p ov ra in lm v od ov im a d ola zi d o pada pruiska (l!.PHje pozit-ivan).

Za gasove sa reladvnom gu stinorn d > 1,0:- u usponskim vodovima nastaje pad pritiska ( l! .PH je poz i -tivan),- u povratnim vadovima nastaje porast pritlska (Apli je nega-tivan),

Za od rediv anje pada/po rasta pritiska u u spo nsk im i / i I i povrat-n irn v od ov im a, k oris te s e s led ee e je dn ae in e:Za I grupu gasa ( d < 1,0) :

6PH = AH . (-0 ,06 ) (rnbar)Za II grupu gasa (d < 1,0):

l!.PH = AH . (-0 ,0 4) (mbar)Za IV g ru pu g asa Cd > I,D):

.6.PH = l!.H . 0 ,02 (mbar)Pr i r es av an ju ovih jednacina m ora se Im ati u vidu da visinskarazlika l!.H una za usponskl vod pozinvan predznak, a za po-vratni -negativan. Za odredivanje precnika usponsk ih /povra t- r--n ih v od ov a, z a 1.i2. gru pu gasova, vr~ i se izjedn jatavanje padap ri ti sk a u sle d tr en ja iokalnib otpora sa izrazom za pad/po rastp ritis k: a u u sp on sk im i{ili povrarnlm vodovim a koji nastajeusled visinske razlike iaZ litirih gustina gasa, prj tom e se m oravod i. ti [ atuoa 0sledecem uslovu.6,4. Pribliini postupak za odredivanje pretnika eevlZa o dr ed iv an je p re cn ik a cev i za u nu trasnje g asne in stalacije,sa dovoljnom tatnoM u se m oZ e k.oristiti iova metoda za tijuupotrebuse koristi posebna tabela koja se nalazi u stand ard uJ U S M .E 35 1O .6.4:1. Odredivanje pada. prltiska u usponskim vodovima. .D ozvoljem vdni zaprem inski protok se octtava iz tabela, adobijen je pod sledecirn pretpostavkama:- du fina deonica usponskih'vodeva jednaka je visini sprata iusvojena je 1 = 3,0 m ;- u 'zeti su u ~bzir razlititi koeficijenti lokalnih otpora; r- uzeti su u obzir raziitiLi pretnici cevi: .Pri tzvodenju ovog proracuna, mora se prvo dozvoljenl padpritiska ko ji i znos i:- 0,3 m bara u razvo doim vodovim a,- 0 ,8 .m ba ra U pot ro sn im vodov ima ,- 0 ,5 m bara u o gran cim a ip ri klj u e n tm v o d o v ir n a,umanjiti za v red nost procenjen og pada pritisk a u sled lokalniborpora ia ok ru zitip re osta li p ad p ritis ka ,

kgh

34


35

7. Isi!,t{!l~i;-?;as~w h\StaladjaI r~ t? t l.


36

Premazat lpenus8vim/ sredstvom

Premazan iiinaSpricalipeouavimsre d s tv ima '

Stika Z3. Primesi i sp it iv an ja rmutTaSnj ih gasnih ins ta1aci ja pe -nuJa v im s re d st vomZa druge vrednostl zaprem ine, vrem e trajanja isp itivanja sep ro po rcion aln o m enja io taka da D e sm e bit! k : r a r e ad 50mmuta,U spesnim ispit.ivanjem se sm atra ono za koje u propisanovreme potpritisak. nije yeti od 0 ,1 bara ( 1 0% ) .8. Pu.tanje U rad gasne instalacijeGasna instalaeija se ne sm e pu~tati upogon ukoliko prethodnoaije is pi ta na n a lvrstp6J inepropusnost (nove instalac i je ) . kaoiukoliko D e posto ji atest 0 ojenoj ispravnosti, izdat od ovl~-eenog distributera gas a. Obaveza d is trib ute ra je da pr e iestep u~ t a. nj a p re gl er la i ns ta la ci ju . Pu~tanje gasa 0 mrefu (ma-gistramu i radslru)vdi d is tr ib ut er g as a, dole lnstalaciju niskogpritiska (iui m ernog seta) Pll~ta u cad preduzeee Ieoje ju jepostavilo, " .U za visno sti od po stojeeeg stan ja~ instalacije se dele na:a ) novopos tav ljene ,b) iskijuoone,c) p rl vr em e no i sk lj ur en e,g) instalacije koje su u kratkom periodu bile van upotrebe.8.1. FustaDjeupogoD novopostavljene iDSta~acijePri pustanju 'u pogon svib instalacija, osnovno je u tvrditi da susv i v ent il i z a tv o re n i ipribaviti d ow 0 izv~ nom ispiliv an ju .Kod "cab objekata p ote ljn o je in rliti kratkotrajno ispilivanjesa radnim pritiskom 110 % . V afno je napomenun da se memiseto vi p ostav ljaju samo u u seljen e stan ov e!Pre samog pustanja instalacije u p og on , p ot .r eb no je ~it.iproduvavanje instalacije gasom , k.ako bi se iz nje izduvao sayz ao sta ti in ertn i g as, k is eo nik iiiv od a, n ak on i sp it iv an ja .Produvavanje vertikala iullutra!njib gasn i ll in sta Jac i ja (u sta-n u) n ije p otre bn o miti na raj nacin .jer m oie dati do nl: tedenjamernog s eta . I ns ta la cije s e u s ta nOV im a p ro du va va ju na j~p re ko g as no g ! :p or et a. Ukoliko se gas. p r il ikom produvavanja,p usta p ore d o ba ve zn og p ro ve tr av an ]a , p otre bn o je i sk. lju~ t i svec lek t ti e !ne apa ra te iz ulil!nica ive elektritne aparate ~ je uklju-llvanje ne m mem o kontrolisati (teleron ivonce).

Po sto je gas pu ste n u lnstalac i ju; 010gu se ispitat! s vi s po je v ikoje Be prethodno nisu mogf ispitati zbog visokog ispitnogpritiska. To su prildju iX i na mernorn setu iiz la zn a s tra nap ri ld ju f .. al ea o a g a sn im ap ar auma , Ovi sp ojev i se lsp itu ju pe nu -savim sredstvom,8.2. PuStaDje gasa u trajno iskljucenu instalacijuO vde vaii sve ~ to je vee receno za novo instalaciju , s tim ~ to sep ri Is pitiv an ju n emi pred ispitiv anje. T o zn ai!i da se ne m oraju .vad iti on i d elov i cev ov od a ko ji se aalaze podmalterom,8.3. PuStanje gasa'u privremeno isk1jDcenu instaJacijuPrivremeno isldjuoone in sta la ci ie s u o ne k oje su p la nsk i isk lju -rene. U ovom slucaju dovoljno je da se pre pD ~tanja gasa uinstalaciju izvrii kratkotrajno me re nj e p ri ti sk a.8.4. PuStanje gass u instaJaciju nakon.kratkotrajnog prekida radaK ratkotrajn i presid rada predstavalja prekid nastao u sled Z8-men e d elo va in sta la cije iiim erno g seta . Gas se pu ta u takwinstalaciju nason vizuelnog pregleda i tvrdivanja da s ir o tvo r idobra zaoopljeoi. Nakon toga, moze se izvditi kratkotrajno -..,m erenje p ritiska , ilipak p rem azati sap un ico m ,svispojevi.9. Postav]janje unutrasnjfh idv0t:isnihgasovodaPravilnik 0 tehnitlcimnormativima 1.8 uD utr~ nje gasne ia-stalacije (pNT-G 600) odnosi se na cevovode kojise nalaze iz aglavnog zap ornog zarvaraca u nekom objekru . Pod pravilnimp os ta vlja nje m u nu tr ~ njib g asn ih in sta la cija p od ra zum ev as e:- tzoor adekvatnog materijala cev i irmature;- izbor optim alne pu tanje cevovoda, s tim ~ to se mora voditi

raeuna da pravac vodenja bude paralelan, iii upravan naravan zidova iavanice;- gde god je moguce lzbegavati u lm tanje sa drugim lnstala-cijama (elektrilnim, termii!ldpl i r.);- o stav iti dovoljno p ro sto ra z a p ristu p d elo vim a arm atu re , k aoipo

smeits_principi projektovanja gasnih instalacija

Documents

i instalacija

u j i c d i nil

p r i f t o j

o t p o r i ll4

s r p i

o v o d

e t j r o u

j j e d n