BOLJI ŽIVOT

Studija slučaja : poređenje dva koncepta u datom kontekstu

Sadržaj

Problem konteksta..........................................................................................................

2Kritika sopstvenog

koncepta.........................................................................................4Kritika projekta samogrejne

kuće..................................................................................5Zaključak............................................................................................................

..............7Literatura...........................................................................................................

...............8

1

PROBLEM KONTEKSTA

Sremčica, sama kao takva, trenutno zapravo funkcioniše, možda ne najsjajnije, niti onako kako se očekuje, ali činjenica je da je to jedan sistem koji uslovno rečeno „radi“.Naravno, potoje tendencije da se ona unapredi i da se razvije na jedan viši nivo, budući da trenutno izgleda kao da je stala u vremenu, a pošto vreme zapravo ne stoji, jedino je sistem uređenja isti, sve ostalo je u fizički veoma lošem stanju. U ovom sada trenutku postoji nekoliko opcija : 1° da se samo obnovi trenutno stanje, da sistem stanovanja ostane isti, samo u malo kvalitetnijem okruženju; 2° uvesti nov sistem i samim tim i nove objekte, infrastrukturu i sve ostalo što on može da zahteva; 3° pronaći kakav prelazni oblik koji bi omogućio najbolje i iz prvog i drugog rešenja, postepen prelazak na nov sistem uz obnovu i unapređenje starog.

Ono što sam ja želela da postignem svojim projektom jeste upravo to – hibridni oblik koji objedinjuje dva oblika stanovanja i funkcionisanja. Ono što ljudi u Sremčici trenutno imaju jeste jedan izvanredan kvalitet koji nema smisla odjednom ugušiti i poništiti, a to je blizina grada i blizina prirode. Jedina loša stvar je to što taj kvalitet nije dostigao svoj pravi potencijal. Rastrgana između gradske i seoske sredine, Sremčica je trenutno u nekom nezgrapnom stanju iskoraka, ni grad, ni selo, sa šačicom višeporodičnih objekata, 200 slobodnostojećih kuća, par njiva, jednim tržnim centrom koji jedva radi i vodenom površinom koja je ekstremno zagađena. Kao da stanovnici Sremčice nisu želeli da se odreknu sela, a hteli su grad.

Ono što se mora desiti jeste povećanje gustine stanovanja, ali da li to nužno znači

da se mora odustati od obradive površine i sopstvenog privatnog dvorišta?

3D prikaz projekta sa SP4

2

Dijagram aktivnosti

Možda bi u socijalnom smislu moj projekat i funkcionisao, budući da je osnovna

pretpostavka osnove za stvaranje socijalizacije između stanara bila zajednički rad

koji se pokazuje kao najefektniji faktor za približavanje ljudi (npr. Višeporodično

stanovanje u gradu - ljudi se ne poznaju i ne komuniciraju, svako ima svoj odvojen

prostor, ne sreću se nigde, ne bave se istim poslovima; slobodnostojeće kuće u selu,

predgrađu - ljudi se poznaju, sreću se svakog dana na ulici, u dvorištu, bave se

pretežno sličnim zanimanjima, pomažu jedni drugima, imaju zajedničke teme za

razgovor).

3

KRITIKA SOPSTVENOG KONCEPTA

Hibridni oblik koji spaja slobodnostojeću kuću i višeporodično stanovanje

Poljoprivredna obradiva površina

Privatnost

Zajednički prostor

Privatni prostor – neposredni kontakt sa prirodom

х Kvalitetan funkcionalni sistem – u smislu jedne stambene jedinice

х Ekološki prijateljski objekat

х Efikasno korišćenje resursa (život sa prirodom)

х Oblik stanovanja kojem bi mogli da se prilagode stanovnici Sremčice

х Održivost ovakvog koncepta u kontekstu Sremčice

Ne smatram da je moj projekat potpuni promašaj u smislu koncepta, budući da (kao

što je gore napisano) postoje neke stavke koje omogućuju rešenje problema

Sremčice.

Nažalost, ne odgovara kontekstu Sremčice i našem podneblju, kao ni mentalitetu

srpskog stanovništva.

4

KRITIKA PROJEKTA SAMOGREJNE KUĆE

Koncept samogrejne ekološke kuće je projekat koji se istražuje i razvija već više od

tri decenije: inspiracija Veljku Milkoviću za samogrejne eko-kuće je bilo njegovo

istraživanje Petrovaradinske tvrđave. Koncept samogrejnih ekoloških kuća sa

zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama je ideja koje je začeta krajem 70-ih

godina 20 veka; poveća maketa kuće je napravljena 1978. dok je 1979. godine

napravljen prvi model od drveta na kome su vršena testiranja i ispitivanja. Nakon

toga urađeno je više naučnih radova (prvi 1979.) i Milković je učestvovao na brojnim

naučnim skupovima sa prezentacijom ovakvog koncepta gradnje.

Do sada je napravljeno desetak kuća po konceptu samogrejne eko-kuće Veljka

Milkovića sa zemljanom zaštitom i/ili reflektujućim površinama. Najveća i

najreprezentativnija kuća je vlasništvo dipl. inž. Aleksandra Nikolića iz Novog Sada

koji je vršio projektovanje i izradio izvođački projekat te 1994. završio gradnju svoje

eko-kuće u kojoj uspešno živi sa porodicom više od 18 godina.

Samogrejna ekološka kuća je suštinski različita od klasične kuće i to prvenstveno

zbog potpuno nove koncepcije grejanja prostorija – pojačanim direktnim sunčevim

zračenjem i maksimalnim iskorišćenjem energije. Ušteda energije se postiže

upotrebom reflektujućih površina - sjajnih aluminijumskih folija - postavljenih iznad i

ispod prozorskih okvira kuće radi povećanja solarnog dobitka tj. količine sunca koje

uđe u kuću što je u ovom slučaju 2,5 puta veće nego kod običnih kuća. Sve ostale

specifičnosti ove kuće proizilaze iz osnovnog zahteva za maksimalnim iskorišćenjem

i zadržavanjem besplatne sunčeve toplote, a otud i glavna pretpostavka da ovakva

kuća bude ukopana i prekrivena zemljanim slojem i svojom jedinom otvorenom

stranom orijentisana ka jugu radi maksimalnog zahvata sunčevog zračenja.

5

spratnost: spratni - P + 1 

kvadratura (neto): 125 m2

kvadratura (bruto): 153,75 m2

broj soba: 4 

Komentar:

Koncept samogrejne kuće Veljka Miljkovića izrađen je konkretno za naše podneblje i

srodan načinu stanovanja našeg stanovništva.

Poljoprivredna obradiva površina

Privatnost

Privatni prostor – neposredni kontakt sa prirodom

Kvalitetan funkcionalni sistem – u smislu jedne stambene jedinice

Ekološki prijateljski objekat

Efikasno korišćenje resursa (život sa prirodom)

Oblik stanovanja kojem bi mogli da se prilagode stanovnici Sremčice

Održivost ovakvog koncepta u kontekstu Sremčice

х Hibridni oblik koji spaja slobodnostojeću kuću i višeporodično stanovanje

х Zajednički prostor

6

Realno gledano, ovaj koncept je primenjiviji na problem Sremčice, održiviji je i

stanovnici Sremčice bi mu se znatno lakše prilagodili, ali ima jednu veliku manu, a to

je nikakva mogućnost razvoja iz slobodnostojećeg objekta u višeporodični, što je

jedna od osnovnih potreba Sremčice.

Koncept Veljka Miljkovića bi se moglo reći da je rešenje problema po stavci broj 1

(str 1, pasus 1), a to jednostavno nije dovoljno i ne bi omogućilo razvoj kakav je

neophodan za ovakvu prigradsku celinu.

ZAKLJUČAK

Ujedinjenje ova dva koncepta u strukturalnom, tehnološkom i funkcionalnom

aspektu svakako bi moglo da proizvede adekvatan oblik stanovanja koji bi bio

primenjiv u datom kontekstu.

Mislim da je se zadatom problemu mora pristupiti mnogo studioznije nego što sam ja

to učinila na studio projektovanju 4 i treba se više pozabaviti socijalnim i

tehnološkim aspektima. Estetski bi ovakav projekat svakako bio atraktivan zbog

svoje neobične funkcije.

Bolji život u Sremčici ne može se postići preko noći i potrebno je dosta

prilagođavanja kako ne bi došlo do drastičnih promena koje bi mogle da uzrokuju

nezadovoljstvo stanovništa ili migracije.

LITERATURA7

http://www.samogrejnekuce.com/

8