Rijenik osiguranja

Rijenik osiguranja

Dobrovoljno osiguranje/neobavezno osiguranje

voluntary insurance, non-mandatory insuranceOsiguranje zakljueno slobodnom voljom, iz isto ekonomskih pobuda zainteresovane strane - ugovaraa osiguranja, odnosno osiguranika kako bi zatitio imovinu, imovinski interes, odgovornost, zdravlje ili ivot. Dakle, ono proistie iz razvijenosti svesti o postojanju potrebe koja se zadovoljava sklapanjem ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom. Veina osiguranja spadaju upravo u dobrovoljna. Prema naim zakonskim reenjima, a slino je i u drugim zemljama, osiguranje imovine i osiguranje lica su naelno dobrovoljni. Nasuprot tome, postoje obavezna osiguranja kao izuzeci strogo ureeni zakonom. Mogue je da neka grana osiguranja bude i dobrovoljna i obavezna: na primer, zdravstveno osiguranje za koje se zakonskim odredbama moe utvrditi do kog iznosa je prinudno i preko ega je dobrovoljno.

Korisnik osiguranja

insurance beneficiaryFiziko ili pravno lice kome pripada naknada iz osiguranja. U svojstvu i korisnika i ugovaraa osiguranja javlja se, najee, jedno te isto lice - osiguranik. Stoga naziv korisnik osiguranja treba upotrebljavati pre svega kada je lice koje koristi osiguranje bilo van ugovora u trenutku njegovog zakljuivanja, ne pojavljujui se ni lino niti preko zastupnika. Razlika izmeu navedenih uloga u praksi se naroito pojavljuje kod ugovora o osiguranju u svoje ime, a za tu raun. Korisnik osiguranja za tu raun ne mora uvek biti unapred poznat osiguravau, pa ak ni ugovarau osiguranja. Dovoljno je da ugovorom budu utvrena nepristrasna merila za njegovo odreivanje. Zato korisnik moe biti bilo odreen, bilo odrediv - osiguranje za raun neodreenog lica. Osiguranje za tu raun nastalo je u pomorskom osiguranju, ali je nalo primenu i u mnogim drugim vrstama osiguranja. Pojam korisnika izdvaja se i kod osiguranja u korist treeg lica, najee kod osiguranja ivota, gde ga moe predstavljati bilo ko (roak, staratelj ili neko drugo lice, dobrotvorna ustanova, neko preduzee, udruenje, pa ak i kuni ljubimac).

List pokria/potvrda o pokriu

cover note, binderIsprava koja se izdaje kada nema dovoljno podataka ili vremena za sainjavanje polise osiguranja. Ovaj dokumenat sadri vane sastojke ugovora o osiguranju i kasnije se zamenjuje polisom. Ugovor je zakljuen kad oba ugovaraa potpiu bilo polisu, bilo list pokria. List pokria u praksi, meutim, obino potpisuje samo osigurava dajui izjavu o preuzetoj obavezi iz osiguranja. Izdavanje ove isprave koristi obema stranama: osiguranik odmah dobija osiguravajuu zatitu, bez ekanja da mu se istavi polisa, dok osigurava stie pravo na naplatu premije. Premda se moe izdavati za gotovo sve vrste osiguranja, svoju primenu list pokria je naao naroito kod transportnih i imovinskih osiguranja u uem smislu, recimo, kod osiguravanja veih objekata gde je potrebno da ih, pre izdavanja polise, prethodno pregleda osiguravaev strunjak ili kad osigurava, jednostavno, iz tehnickih razloga, nije u mogunosti da izda polisu.

Naknada iz osiguranja/nadoknada iz osiguranja

insurance indemnityVrednost, po pravilu izraena u novcu, na koju osiguranik, odnosno korisnik osiguranja polae pravo prilikom nastupanja osiguranog sluaja. U imovinskim osiguranjima naknada obino zavisi od tri inioca: visine tete, visine svote osiguranja i vrednosti osigurane stvari. Iz osiguranja se ne moe dobiti vie nego to je nastali obim tete, i to samo u granicama svote osiguranja i vrednosti osigurane stvari. Stoga se svaki od ovih sastojaka moe pojaviti kao gornja granica osiguravaeve obaveze. Kod osiguranja od nezgode na iznos naknade utiu visina osigurane svote i obim posledica nesrenog sluaja. Naknada koja se isplauje korisniku osiguranja ne moe prei iznos osigurane svote. Zavisno od posledica, najee se isplauje samo njen deo. U osiguranju ivota naknadu, najoptije reeno, predstavlja unapred ugovorena osigurana svota ili renta koja se isplauje osiguraniku, ili licu koje on odredi.

Obavezno osiguranje/prinudno osiguranje

compulsory insurance, obligatory insuranceOsiguranje lica ili osiguranje imovine na osnovu zakona, nezavisno od volje uesnika u osiguravajuem odnosu. Zakonska prinuda u osiguranju prisutna je u svim zemljama, pokrivajui, dodue, srazmerno mali deo ukupnog osiguranja. U nas je zakonom odreeno da se obavezno osiguravaju vlasnici, odnosno korisnici motornih vozila od odgovornosti za tete priinjene treim licima, putnici u javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja, vlasnici odnosno korisnici vazduhoplova od odgovornosti za tetu nanetu treim licima i polozi graana kod bankarskih i drugih finansijskih ustanova. Vlasnici ili korisnici prevoznih sredstava duni su zakljuiti ugovor o osiguranju sa osiguravajuom organizacijom. U tim sluajevima osiguravajui odnos ne nastaje samokretno, premda je obavezan, ve sklapanjem ugovora. Odredbe o obaveznom osiguranju ne vae za vojsku. Znaajno podruje prinude, koje je izvan premijskog osiguranja, predstavlja socijalno osiguranje, ureeno takoe posebnim zakonskim propisima.

Osigurani rizik/osigurana opasnost/pokriveni rizik

insured risk, covered risk, insured perilRizik pokriven osiguranjem, ije nastupanje u vidu osiguranog sluaja stvara osiguravaevu obavezu za isplatu odtete. Osigurani rizici mogu biti, na primer, poar, eksplozija, nesreni sluaj i mnogi drugi. Podrobno su obraeni u uslovima osiguranja, zavisno od odgovarajue vrste osiguranja. Uslovima se tano utvruje od kojih opasnosti se moe sprovesti osiguravajua zatita. Prilikom odreivanja osiguranih rizika prisutna su dva pristupa: njihovo pojedinano nabrajanje, sa utvrivanjem obima svake od opasnosti - nabrojani rizici - ili naelo svih rizika gde se osigurava od svega to nije izriito iskljueno.

Osiguranik

insured, assuredFiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj raun, obezbeujui se od neeljenog dejstva pokrivenih rizika. Da bi mogao pribaviti osiguravajuu zatitu, osiguranik treba da je poslovno sposobno lice koje kao ravnopravna ugovorna strana stoji naspram osiguravaa, sa svim pravima i obavezama koji proistiu iz njihovog odnosa. U praksi se najee deava da je osiguranik istovremeno i ugovara i korisnik osiguranja (kada su njegova dobra ili on sam izloeni riziku), ali to nije uvek sluaj. Dogaa se da su opasnostima izloena i tua dobra ili neka druga linost - sve to naravno mora imati uske veze sa osiguranikom. Tako, recimo, kod imovinskih osiguranja osiguranik ne mora uvek biti i sopstvenik osigurane stvari ve, recimo, njen uivalac. Kod linih osiguranja rizik smrtnog ili nesrenog sluaja moe pretiti nekom drugom licu (branom drugu, deci ili osiguranikovim roditeljima).

Osigurava/osigura/osiguravatelj/osiguravalac

insurer, assurerPravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje na naknadu tete, odnosno isplatu ugovorenog novanog iznosa korisniku osiguranja, odnosno osiguraniku kada se ostvari obuhvaeni rizik. U naem premijskom osiguranju osiguravai se javljaju u obliku deoniarskih drutava za osiguranje i drutava za uzajamno osiguranje. I na svetskoj ravni oni su u pretenom broju ustrojeni po jednom od ova dva oblika. Osiguravai se razlikuju prema veliini, vrsti i obimu rizika koje pokrivaju, mogu se baviti s jednom, s nekoliko ili sa svim granama osiguranja. Zbog svoga posebnog drutvenog i privrednog znaaja, podleu posebnom dravnom nadzoru, uz raspolaganje neophodnom dozvolom za rad osiguravau.

Osigurani sluaj/osigurani dogaaj

insured event, insurance caseNastanak okolnosti koje, na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju, obavezuju osiguravaa da osiguraniku isplati odtetu ili uini ta drugo. Nije mogue izvesti jedinstveni pojam osiguranog sluaja za sve vrste osiguranja, budui da ga odreuju rizici koji su izuzetno razliiti. On proizvodi odreene posledice i po osiguranika; sem toga od izuzetne je vanosti za dalju sudbinu ukupnih osiguravajuih odnosa. Kada su rizik i predmet koji on ugroava jasno odreeni, ni odreivanje osiguranog sluaja ne predstavlja tekou: recimo, lom stakla, grad na osiguranim povrinama, smrt osiguranog lica ili doivljenje odreene starosne dobi. Pri tome mora postojati uzrona veza izmeu nastupelog dogaaja i predvienih posledica. Meutim, utvrivanje osiguranog sluaja nije uvek jednostavno jer se on katkad ne ostvaruje samo u jednom trenutku, ve moe obuhvatiti krae ili due razdoblje (recimo, sluaj bolesti). Tada je vano odrediti koji trenutak u nastupanju tete treba uzeti kao osigurani dogaaj.

Polisa osiguranja

insurance policyOsnovna pismena isprava koja prati posao osiguranja, odreujui dunosti i obaveze uesnika. U nekim sluajevima polisa predstavlja oblik ugovora o osiguranju. Kada to nije, ona je, u prvom redu, dokazno sredstvo o sklopljenom osiguranju poto sadri sve najvanije sastojke zakljuenog ugovora. Kod nekih vrsta osiguranja polisi se daje i jae dejstvo, pa moe predstavljati ispravu o dugu, ukoliko je ugovoreno da e osigurava platiti naknadu tete samo uz njenu predaju. Dalje, ona moe biti legitimacijska hartija kojom se dokazuje pravo na potraivanje iz osiguranja. Polisa se pojavljuje i kao hartija od vrednosti, a nekada slui i za ostvarivanje prava iz nekog drugog posla, zatim kao dokaz izvrene ugovorne obaveze (recimo, kod kupoprodaje koja obuhvata i obavezu osiguravanja) i tako dalje. U pogledu oblika u kom se sainjava, najee se ne postavljaju zakonom odreeni uslovi pa se izdaje na obrascu koji sastavljaju osiguravai i koji je prilagoen odreenoj vrsti osiguranja. Sastojci koje obino sadri su sledei: ugovorne strane, osigurano lice ili osigurana stvar, rizici, trajanje osiguranja i vreme pokria, premija i svota osiguranja, odnosno odredba da je osiguranje neogranieno, datum izdavanja i drugo.

Predmet osiguranja

insured subject matterOno to se osigurava - osigurana lica, ivotinje, stvari i imovinski interesi. Re je, dakle, o licu ili dobru na kome se moe ostvariti rizik. Postojanje predmeta osiguranja sa odreenim obelejima neophodna je pretpostavka za zakljuenje i trajanje osiguranja. Predmet mora biti jasno naznaen u polisi osiguranja. Takoe predstavlja jedno od vanih merila za podelu celokupne osiguravajue delatnosti na lina i imovinska osiguranja. Kao primeri za predmete osiguranja mogu se navesti uenici i studenti (osiguranje od nezgode), maine, mainski ureaji, aparati (osiguranje maina), izgubljeni dobitak i trokovi poslovanja preduzea (osiguranje od prekida rada), odgovornost sopstvenika ili korisnika motornog vozila za tete nanete treim licima upotrebom toga vozila (osiguranje od auto-odgovornosti) i mnogi drugi.

Premija osiguranja

insurance premiumNovana svota koju je ugovara osiguranja, odnosno osiguranik duan platiti kao naknadu za obezbeenje osiguravajue zatite. U uslovima osiguranja naih osiguravajuih organizacija premija se jednostavno oznaava kao iznos koji ugovara treba da plati za osiguranje. Ona, zapravo, predstavlja cenu rizika. Izmeu rizika i premije osiguranja postoji veoma uska povezanost. Visina premije odreuje se prema prosenoj veliini rizika, ija se svaka promena mora iskazati u promeni premije. Sem toga, premija mora odgovarati riziku i u odreenom vremenskom razdoblju, to jest treba da je srazmerna duini odseka vremena u kome se pokriva rizik. Uvaavajui neto iri pristup, moe se kazati da je premija i cena osiguranja zbog toga to pored rizika na nju utiu i drugi inioci kao to su svota osiguranja, trajanje osiguranja, prinos koji se stie ulaganjem sredstava osiguranja, trokovi osiguravanja i slino. Za osiguravaa premija osiguranja - bruto premija - predstavlja iznos sainjen iz vie delova s razliitom namenom (za naknadu teta, isplatu ugovorenih osiguranih svota, za spreavanje teta, za pokrie trokova).

Rizik

risk, danger, peril, hazardU osnovnom znaenju, re je o mogunosti nastanka neeljenog, ekonomski tetnog dogaaja koji, ako nastupi, stvara osiguravaevu obavezu prema osiguraniku iz zakljuenog ugovora o osiguranju ili po zakonskim odredbama (na primer, u saobraaju na osnovu obaveznog osiguranja). Da bi se rizik uopte mogao osigurati, potrebno je: da je mogu, da je neizvesan, da ne zavisi od volje osiguranika ili treih lica, ve da je sluajan i da povreuje celovitost imovine ili linosti nanosei im tetu.Pod rizikom se esto podrazumeva i sam dogaaj koji e svojim nastupanjem izazvati tetu: poar, poplava, kraa, sudar i mnogi drugi. Rizik je, meutim, samo zamiljena opasnost od deavanja tetnog dogaaja - kada se ostvari, tada je ve re o odreenom osiguranom sluaju.Pod rizikom se ponekad podrazumeva i predmet osiguranja (recimo, zgrada osigurana od poara, brod i teret koji se prevozi), lice za koje je zakljueno osiguranje ili, pak, osigurani interes. U svakom sluaju, rizik je jedan od osnovnih pojmova i pretpostavki osiguranja, bez ega ono ne bi moglo postojati.

Svota osiguranja/suma osiguranja/osigurani iznos

sum insuredNovani iznos koji se isplauje osiguraniku ukoliko nastupi osigurani dogaaj. Predstavlja gornju veliinu osnovne osiguravaeve obaveze. Ona, ipak, u nekim sluajevima moe biti prekoraena zbog trokova nastalih povodom otklanjanja i smanjivanja tete preduzetih po osiguravaevom nalogu. Unosi se u polisu osiguranja ili se ugovorom o osiguranju, odnosno zakonom predvia nain njenog utvrivanja kada dogaaj nastupi. Svota osiguranja predstavlja vaan sastojak ugovora o osiguranju, obino sluei i kao osnovica za obraun premije. Svota osiguranja po pravilu oznaava iznos na koji je osigurana neka stvar ili neka korist od imovine. Osigurava je, po prirodi posla, obino ukljuen u odreivanje ove svote, no, konana odluka i snoenje moguih posledica zbog neprimerene visine iskljuivo su na osiguranikovoj strani. U osiguranju stvari svota osiguranja je samo jedan od inilaca (uz vrednost osigurane stvari i visinu tete) koji odreuju iznos odtete. U osiguranju lica ona je iskljuivo merilo obaveze osiguravaa. Pojam koji po svom sadraju odgovara sumi osiguranja, a upotrebljava se u osiguranju lica jeste osigurana svota.

teta

loss, damageNepovoljna promena na imovini ili licu prouzrokovana nekim dogaajem ili neijom radnjom. nastankom rizika i deavanjem tete, ako su ispunjeni uslovi nametnuti ugovorom o osiguranju, stvara se osnovna osiguravaeva obaveza da osiguraniku, odnosno korisniku osiguranja isplati odtetu. Na iznos ove obaveze utiu vrsta i veliina tete. Pri tome, mogu nastati potpuna teta (unitenjem osigurane stvari) i delimina teta (oteenjem stvari). tete se mogu deliti i po drugim merilima, pa tako postoje materijalne i nematerijalne tete, neposredne i posredne tete, katastrofalne, velike i male tete i tako dalje. Kod osiguranja lica tete, u pravom smislu rei, gotovo da i nema - postoji osiguravaeva obaveza koja se javlja sa ostvarenjem rizika (nesreni sluaj, bolest, smrt) ili protekom odreenog vremena (doivljenje ugovorenog broja godina).

Trajanje osiguranja

duration of insuranceVremenska duina dejstva osiguranja. Ukoliko nije drugaije ugovoreno, ugovor o osiguranju proizvodi svoj uinak poevi od 00 sati (dakle na isteku) ugovorenog poetnog dana oznaenog u polisi osiguranja, pa sve do 24 sata poslednjeg dana ugovorenog roka. Trajanje osiguranja se, prema potrebi, moe ugovoriti na odreeni rok ili na neodreeno vreme. Zatita najee traje godinu dana, ali moe biti i dua ili znatno kraa, recimo, samo nekoliko sati za vreme putovanja iz mesta u mesto ili tokom izvoenja neke priredbe. Polazei od duine trajanja osiguranja, razlikuju se kratkorono osiguranje s rokom do jedne godine, viegodinje osiguranje sa ugovorenim trajanjem iznad jedne godine, kao i dugorono osiguranje s neodreenim rokom trajanja kod kojeg se ugovara samo poetak osiguranja. Sem toga, razlikuju se formalno, materijalno i tehniko trajanje osiguranja. Prvo je vezano za dejstvo ugovora, drugo za preuzimanje rizika, a tree za vreme na koje se odnosi obraun premije. Ovaj pojam je slian pojmu razdoblje osiguranja, ali u odnosu na njega ima uoptenije znaenje.

Ugovara osiguranja

policy holderPojedinac ili ustanova koji sa osiguravaem zakljuuju ugovor o osiguranju, obavezujui se da plate odreenu premiju osiguranja. Ugovara ne mora uvek imati pravo na nadoknadu iz osiguranja. U svojstvu i ugovaraa i korisnika osiguranja javlja se, najee, jedno te isto lice - osiguranik. Kod nekih vrsta osiguranja, odnosno ugovora, ugovara i osiguranik su razliite osobe. Negde se opet pojavljuje i posebni korisnik osiguranja. Stoga naziv ugovara osiguranja treba upotrebljavati onda kada su lice koje zakljuuje ugovor i lice koje e koristiti davanje iz osiguranja po tome ugovoru razliite osobe. Od vrsta osiguranja gde su te uloge esto razdvojene mogu se navesti osiguranje ivota, osiguranje od posledica nesrenog sluaja, te pomorsko osiguranje i transportno osiguranje u celini. Na primer, u transportnom osiguranju korisnik ne mora uvek biti unapred poznat osiguravau, pa ak ni ugovarau osiguranja. Dovoljno je da ugovorom budu utvrena merila za njegovo odreivanje.

Ugovor o osiguranju

insurance contractOdnosi osiguranja se u nas, po pravilu, zasnivaju ugovorom kao pravnim poslom, bilo da je re o dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju. Ponudu za osiguranje najee daje mogui osiguranik. Ugovor o osiguranju stvara obaveze za obe ugovorne strane - osiguranik se obavezuje da plaa premiju osiguranja, a osigurava da snosi posledice ostvarenja rizika. Sem ovih, osnovnih obaveza, redovno postoji i niz drugih: kod osiguranika to su obavetavanje o promenama okolnosti od kojih zavisi rizik, o nastanku osiguranog sluaja, preduzimanje mera spasavanja i drugo, dok se kod osiguravaa radi jo o snoenju trokova spasavanja, stvaranju rezervi i tako dalje. Ugovor o osiguranju u punoj meri zavisi od sluajnosti. Naime, u trenutku njegovog zakljuenja, zbog neizvesnosti dogaaja, nisu poznate visina i uzajamni odnos obaveza obe strane. Ugovor o osiguranju je samo u nekim sluajevima formalan. Kod njega je prisutna visoka ujednaenost ugovornih uslova zbog brzine i jednostavnosti sklapanja posla, koji su obino predstavljeni uslovima osiguranja, i brojnim klauzulama. Ugovor je, takoe, postepen, to znai da se ispunjenje obaveza ugovornih strana protee na neko vremensko razdoblje.

Uslovi osiguranja

policy conditions, insurance conditions, insurance terms and conditionsSkup klauzula kojima se podrobno ureuju odnosi izmeu ugovaraa osiguranja, odnosno osiguranika i osiguravaa, ukoliko nisu utvreni zakonom ili podzakonskim propisom. Predstavljaju sastavni deo ugovora o osiguranju. Prema naim propisima, organizacija je duna da, prilikom podnoenja zahteva za izdavanje dozvole za rad osiguravau, uz ostalo, podnese i uslove osiguranja s miljenjem ovlaenog aktuara. Njima se ureuju prava i obaveze izmeu osiguranika i osiguravaa. Osigurava je obavezan da uslove osiguranja preda osiguraniku prilikom zakljuenja posla ukoliko ve nisu odtampani na polisi osiguranja. Postoje opti i posebni uslovi osiguranja. Prve osigurava donosi unapred, odreujui sadraj buduih ugovora za pojedine vrste osiguranja, a osiguranik ih u celini ili prihvata ili odbija. O posebnim uslovima uesnici u ugovoru se sporazumevaju. Tu se, zapravo, radi o utvrivanju konanog sadraja polise i primeni raznih dodatnih klauzula.

Vrste osiguranja

classes of insurance, lines of insuranceOblici u kojima se savremeno osiguranje pojavljuje su mnogobrojni. Stoga se oni grupiu i razvrstavaju prema odreenim zajednikim svojstvima: postoje razne podele na pojedine vrste, grane osiguranja i druge nivoe grupisanja kako bi se olakalo njihovo prouavanje i primena neophodnih ekonomskih, pravnih pravila i pravila tehnike osiguravanja. S razvojem privrede i drutva neprekidno niu nove vrste osiguranja, dok se neke gase. Podele se razlikuju i od zemlje do zemlje. U naem Zakonu o osiguranju imovine i lica kao vrste osiguranja pominju se osiguranje ivota, zdravstveno i penzijsko osiguranje, obavezna osiguranja, ostala imovinska osiguranja, osiguranje od nezgode i osiguranje depozita graana. Oito da je svaka podela na vrste i grane osiguranja izuzetno rastegljiva i uslovna, te je takvom i treba posmatrati.

Izvor: dr Boris Marovi - dr Neboja arkovi, Leksikon osiguranja, &quotDDOR Novi Sad", 2002.