rijeČnik makroekonomije

7/31/2019 RIJEČNIK MAKROEKONOMIJE

http://slidepdf.com/reader/full/rijecnik-makroekonomije 1/38

1

Patriša Aleksander sa Seli Bejden

Ovaj rečnik prikazuje koncizan uvod u ključne koncepte koji se odnose na makroekonomiju injene primene, naglašavajući rodne dimenzije sa stanovišta sadašnjeg ekonomskograzmišljanja. Takođe ukazuje na aspekte obrazovanja i evaluacije politika u kojima se tedimenzije sve više uzimaju u obzir.

Rečnik je prvenstveno napravljen da bi pomogao ekonomistima i političarima, posebno onimakoji rade na međunarodnom razvoju, koje interesuje kakvu ulogu imaju rodna pitanja uekonomskim procesima i kako se dimenzije rodnih odnosa inkorporiraju u eokonomski teoriju.Posebno je namenjen onima koji se bave planiranjem, ministarstvima finansija i onima koji radesa ekonomistima i planerima.

Između 1993. i 1998. Radna grupa za rodnu jednakost Organizacije za ekonomsku saradnju irazvoj – Direktorat za saradnju u razvoju (OECD-DAC), u saradnji sa Univerzitetom uMančesteru i drugim institucijama, razvila je koncepte, okvire i sredstva za integraciju roda umakroekonomsku politiku preko svoje Radne jedinice za rodna pitanja i makroekonomiju. Glavnirezultati ovog rada sakupljeni su u izdanju nazvanom Rodna i ekonomska reforma u saradnji narazvoju (Gender and Economic Reform in Development Cooperation), koje treba da se izda2000. a takođe su i ovde navedeni. Sadašnji rečnik je osmišljen u kontekstu ovog šireg projektai predstavlja zajednički rad GTZ-a – Nemačke stručne saradnje i BRIDŽA (BRIDGE) (izveštaji orazvoju i rodnim pitanjima) na Institutu za studije razvoja (UK). Poveren je od strane Jedinice zastrateški korporativni razvoj i Pilot programa o rodnim pitanjima GTZ-a.

Naglašavajući implikacije politike prikazuje se uticaj koji je konceptualni i empirijski rad na

rodnim pitanjima i makroekonomije počeo da ima na pravljenje politika i planiranje, kao i naposvećenost GTZ-a većem primenjenom radu na ovom polju. Na primer, državni statističkisistemi sada pokušavaju da ubace merenje ženskog neplaćenog rada u satelitske državneračune (vidi pojmove državni izveštaji, vremenski budžeti, statistika), vrše se procesi napravljenu državnih budžeta koji bi više odgovarali potrebama žena (vidi budžeti, državnefinansije) i načinjeni su pokušaji integracije rodnih pitanja u osmišljavanje programastrukturalnog prilagođavanja (vidi strukturalno prilagođavanje).

Nadamo se da će ovaj rečnik poslužiti kao podsticajno sredstvo u stalnom dijalogu izmeđumakroekonomista i stručnjaka za rodna pitanja u naporima da politika više reaguje na potrebeljudskog razvoja.

1 Zahvalnost: Zahvaljujemo se Marti Gutierez (Martha Gutierrez) iz GTZ-a na razboritimkomentarima o nacrtu i Helzel Rivs (Hazel Reeves), direktorici BRIDGE-a na uredničkoj podršci.



Rod u ekonomskoj analizi: pregled

Iako ekonomisti rade na pitanjima muškog i ženskog učešća u radnoj snazi od ranih 1900-tih,rod se sam po sebi nije koristio kao kategorija analize. (Termin ,,rod” se koristi kada seoznačavaju društvene kategorije; tj. izražava smisao da, osim elementarnih funkcija ljudske

reprodukcije, muške i ženske uloge nisu biološke kategorije, poput pola, već su društveni izumi).Rani radovi o učešću ženske radne snage, razlike u muškim/ženskim platama i dohodovnojdiskriminaciji (npr. Pigu (Pigou, Hiks (Hicks), Herod (Harrod) i Beker (Becker), oslanjali su se nadinamiku koju je funkcionisanje tržišta imalo na muškarce i žene pre nego na ulogu koju je rodimao u načinu fundamentalnom funckionisanju tržišta. (citat Medena (Madden) iz Benería 1995,str. 1840).

U šezdesetima su Beker i drugi teoretičari ljudskog kapitala razvili ,,Novu ekonomijudomaćinstva”, koja je, po prvi put, primenila koncepte i modele primenjenog tržišta na kućnuproizvodnju i analizu raspodele vremena. Ta nova sredstva su korišćenja za objašnjavanjepolne podele rada, tržišnog ponašanja članova domaćinstva, i muško-ženskih razlika u njima(Benería Op. cit.). U sedamdesetim i osamdesetim godinama ti su se koncepti dalje primenili na

analizu diskriminacije tržišta rada i na modele ugovaranja u domaćinstvu, koji su doveli dodimenzija moći i sukoba u donošenju odluka. U međuvremenu, debata iz šezdesetih odohodovanju rada u domaćinstvu i konferencija Ujedinjenih Nacija tokom Decenije žena (1976-1985.) popularizovali su koncept društvene reprodukcije. Svi su ti faktori doprineli priznavanjucentralne uloge ženskog rada u ,,reproduktivnom sektoru”.

Istovremeno sa razvojima u mikroekonomiji, rad Ester Boserup (1970.), ekonomskeantrološkinje, postavio je pitanje na makro nivou: ,,šta je to što u procesima ekonomskograzvoja drugačije uključuje i utiče na muškarce i žene?” (Kac (Katz) str. 391. Kriza oko dugaZemalja trećeg sveta iz sedamdesetih i osamdesetih godina i niz programa strukturalnogprilagođavanja podstakli su nekoliko rundi procene uticaja, što je dovelo do identifikacije ženakao jedne od grupa koja je osetljiva na gubitke blagostanja tokom razornih faza takvih programa

(Kornia (Cornia) et al.). Hipoteze da izvor gubitaka blagostanja može ležati u osmišljavanjuprograma, a ne samo u njihovim neočekivanim neželjenim dejstvima, pokrenule su pokušaje dase rod rigoroznije uključi u makroekonomsku analizu.

Taj rad je naveo takva pitanja kao što su nejednakosti u raspoređivanju potrošnje i resursaunutar domaćinstva, asimetrije podsticajnih struktura na mikro nivou između muškaraca i žena irodne disparitete koji zavise od javnih usluga. Pol Colier (Paul Collier) je, u nekoliko radova koje

je pripremio za Svetsku banku (Kolier 1988; 1990; 1993; 1994.), predložio razgraničavanjepodataka o prihodima i rashodima po rodovima radi korišćenja u proceni napretka strukturalnogprilagođavanja a Demeri (Demery) (1996.) je razvio metodologiju za analizu rodno razgraničeneostvarene koristi od javnih rashoda.

Ono što je bilo u centru tog novog rada je ispitivanje implicitne pretpostavke velike elastičnostiženskog rada prilikom reagovanja na ekonomske potrese ili signale prilagođavanja. To je navelonekoliko autora da naglase inherentnu ,,rodnu pristrasnost” u naočigled neutralnim modelimastabilizacije i prilagođavanja (Kagataj (Cagatay) et al; Elson 1991, 1995; Palmer 1991, 1994.).Plodan rad o nesmotrenoj rodnoj pristrasnosti koja je pratila pretpostavljenu neutralnosttradicionalne makroekonomije ostvario je Elson (1991.), ,,Muška pristrasnost u makroekonomiji:slučaj strukturalnog prilagođavanja (“Male bias in macroeconomics: the case of structuraladjustment”), u zbirci koji je uredio isti autor pod nazivom Muška pristrasnost u razvojnomprocesu (Male Bias in the Development Process) (Drugo izdanje, 1995.).



Pored debata o rodnim pitanjima i prilagođavanju, od kraja osamdesetih je nekoliko autoraispitivalo oslanjanje na ženski rad u rastu svetske proizvodnje, trgovine i globalizacije (Joekes1987, 1995; Stending (Standing) 1989, 1999; Vud (Wood)) naglašavajući odnose izmeđuizvozne proizvodnje, feminizacije radne snage i promene uslova rada. World Development(27:3), 1999, predstavlja poseban deo o ženama, radu i globalizaciji koji rezimira tekućeistraživanje u toj oblasti.

Ubrzavanje globalizacije u devedesetima je takođe podstaklo istraživanje tehnika stvaranjamodela kojima bi se obuhvatila strukturalna dinamika rodnih odnosa i njihovo dejstvo narezultate rasta i politika. Vilijam Deriti (William Darity) (1995.) je formalizovao model rodnopodeljenog, agrarnog društva sa niskim prihodima, sa sektorom izvoza i dohodovanja, koji je,zajedno sa drugima, predstavljen u izdanju World Development (23:11) ilustrujući razvoje uanalizi interakcije rodne i makro politike. Posebno pitanje služi kao dobar uvod u glavne temekoje su navedene u rečniku i uključuje nekoliko najvažnijih autora na tom polju. Napori ustvaranju modela su potpomognuti uz sve veću dostupnost i unapređenje kvaliteta rodno-razdvojenih podataka, iako mnogo toga ostaje da se uradi u ovoj oblasti (vidi statistika), Vistat(Wistat) baza podataka UN-a (1994.), koja će se koristiti u unapređenoj verziji u 2000, pružanajvsveobuhvatniji izvor takvih podataka koji su pokriveni na međunarodnom nivou.

Dalje tretiranje tih pitanja uključeno je u izdanje koje su 1998. objavili Kolumbijsko nacionalnoodeljenje razvoja (Colombian National Planning Department) i GTZ o Makroekonomici, rodu i

državi (Macroeconomics, Gender and the State)2. Ova knjiga predstavlja i teorijska pitanjakao i praktična sredstva i primene integracije rodnih pitanja u makroekonomsku politiku, uprocese državnih reformi i institucionalni razvoj.

Teoretski i empirijski razvoji na polju roda, ekonomije i razvoja obuhvaćeni su nizom časopisa,posebno World Development, koji je ovde u velikoj meri citiran. Ostali časopisi koji objavljujurelevantna istraživanja su Development and Change, IDS Bulletin, Journal of DevelopmentEconomics i Journal of International Development kao i Oxford Bulletin of Economicsand Statistics i Cambridge Journal of Economics. Od 1995. se izdaje stručni časopis

Feminist Economics koji sadrži mnoge važne delove o privredama o razvoju i razvijenimprivredama, a nedavni dobar rad Edward Elgar Companion to Feminist Economics pružasveobuhvatni prikaz na tom polju.

Terminološke jedinice

Terminološke jedinice, poređane po abecedi, rezimiranesu u jednom ili više pasusa do 900 reči.Mnoge od terminoloških jedinica su prvobitno zasnovane na Rutlidžovom (Routledge)Dictionary of Economics (Rečnik ekonomije) ((D. Ruterford) D. Rutherford) i The NewPalgrave: A Dictionary of Economics (Itvel (Eatwell) et al.); dalje su objašnjeni uz primere,gde je moguće, kako bi se pokazalo njihovo korišćenje kod ekonomista koji se bave ,,rodnim i

razvojnim pitanjima”. Rečnik se u velikoj meri oslanja na citirane reference (posebno nanekoliko kao što su Benería 1995, Elson 1995. i G. Sen 1996.) koje su same po sebi prikazi ilirezimei razvoja u feminističkoj ekonomiji. Fusnote su prikazane masnim kurzivnim slovima.Izvori i dalje štivo slede posle terminoloških jedinica (godina je citirana samo kada se više od

jednog rada istog autora pojavljuje u referencama). Celokupne reference za te i druge radovegore citirane date su na kraju rečnika kao smernica za dalje štivo.

2 Ovu knjigu GTZ treba da objavi na engleskom u 2000.



rasporediva produktivnost - vidi produktivnost

modeli ugovaranja

u ekonomiji domaćinstva , pristupi analizi ekonomskog odlučivanja koji uzimaju u obzir različitekarakteristike, interese i resurse a stoga i različite upotrebne funkcije, u vezi sa članovimadomaćinstva. Modeli ugovaranja su alternativni pristup strogo neoklasičnom stavu koji je razvioBeker (vidi nova ekonomika domaćinstva) koja ,,kaže da je ponašanje u domaćinstvuprvenstveno motivisano zajedničkom brigom za ekonomsku produktivnost .” ((Folbr (Folbre)1984, str. 301). Pretpostavke neoklasicista su te da su sklonosti domaćinstva jedinstvene(,,zajedničke upotrebne funkcije”), egzogeno date, konstantne tokom vremena i malo serazlikuju, ako se uopšte i razlikuju, među domaćinstvima. Te pretpostavke nisu uvek eksplicitnoizražene, ali su neophodne za model; model dalje prikazuje izbore domaćinstva – kao što su

koji supružnik radi, ,,ko brine za decu” i ko stiče veće obrazovanje – kao racionalne i neizbežneishode tih datih funkcija i zajedničkih upotrebnih funkcija.

1984. je Nensi Folbr (Nancy Folbre) prikazala empirijske dokaze sa Filipina koji su pružali rodnorazjedinjene podatke o radu, slobodnom vremenu, potrošnji i troškovima. Na bazi tih dokazarekla je da se, za razliku od neoklasične teorije, udeo pojedinca u ukupnim prihodimadomaćinstva utvrđuje delimično putem pojedinačne moći ugovaranja unutar domaćinstva i darelativna moć ugovaranja može da se promeni tokom ekonomskog razvoja. Takve promenemogu dovesti do promena u raspoređivanju dobara i slobodnog vremena unutar domaćinstva(Ibid. str. 304 ff.). Brojne empirijske studije od tada su podržale stav Folbrove (vidi, na primer,ekonometrijsku studiju o afričkim domaćinstvima iz 1995. koja je prikazana kod Hodinota(Hoddinott) i Hadada (Haddad).

Modeli ugovaranja su jedna vrsta kolektivnog modela domaćinstva (q.v.), za razliku od jedinstvenih modela. Kod modela ugovaranja, svaki subjekt vrši pregovore koji vode kakompromisu u domaćinstvu (o raspoređivanju rada, slobodnog vremena i potrošnji dobara), aako se dogovor ne ostvari, može se dogoditi sukob. ,,Tačka pretnje” je tačka u kojoj stranemogu napustiti jedinicu (razvod, tamo gde je jedinica brak); nivo za svakog člana se utvrđuje naosnovu pozicija ustuknuća člana, koja se prevodi u njenu ili njegovu moć ugovaranja udomaćinstvu. Moć ugovaranja je blisko povezana sa alternativnim tržišnim dohotkom. Programiekonomskih reformi mogu izmeniti moć ugovaranja muškaraca ili žena putem otvaranja ilizatvaranja mogućnosti zarađivanja i promene pristupa primarnih i sekundarnih prava, za

jedan pol u odnosu na drugi. Iako se teorija odlučivanja nalazi na području mikroekonomije,različita moć ugovaranja i pristup resursima unutar domaćinstva imaju važne implikacije za

makroekonomski razvoj jer mogu pružiti uvide u različit uticaj politika ekonomskogprilagođavanja i rodno različitih reagovanja na stimulacije cena.

Vidi takođe: raspodela resursa unutar domaćinstva, strukturalno prilagođavanje;transakcioni troškovi.Folbr 1984, 1986a, b; Hadad et al. ur, 1997; Hodinot i Adams; Jones; Kaber (Kabeer) 1994,

pog. 5; Štraus (Strauss) i Tomas (Thomas).



analiza učestalosti koristi

Metod izračunavanja raspodele opštih troškova među različitim demografskim grupama, kao štosu muškarci i žene. Procedura uključuje raspodelu po jedinici javnih subvencija (na primer,trošak po učeniku za sektor obrazovanja) na osnovu stopa pojedinačnog korišćenja javnih

usluga (van de Vale(van de Walle) i Nid (Nead) 1995, citirani u Svetskoj banci 1995.).

Analiza učestalosti može utvrditi koliko su dobro javne usluge usmerene određenim grupama upopulaciji, uključujući žene, siromašne i stanovnike određenih regiona. Koristeći ovu vrstuanalize, studije u Keniji 1992-93, na primer, pokazale su da su javni izdaci za obrazovanje biliisti kao i godišnja subvencija od 605 kenijskih šilinga po glavi stanovnika, međtim, ovasubvencija je odlazila na muškarce po prosečnoj stopi od 670 šilinga a na žene po samo od 543šilinga. Sličnan rad je izvršen u Meksiku, gde je razlika između dečaka i devojčica prikazanakao niža i u Pakistanu gde je ta razlika bila veća od dva na prema jedab u korist dečaka (uzetoiz Svetske banke 1995, str. 27).

Rodna pristrasnost u učestalosti koristi kod javnih troškova je često uočljivija kod grupa sa

niskim prihodima. Demerijevi podaci o Obali slonovače iz 1995. pokazuju da dok najsiromašnijapetina populacije prima 13,5 procenata subvencija za obrazovanje, muškarci u ovoj petinidobijaju 16 procenata dok žene dobijaju 9 procenata. Shodno tome, kod petine najbogatijih,razlika muškarci-žene je bila 37 i 35 procenata. Sveukupno, 37 procenata subvencija zaobrazovanje je namenjeno ženama a 67 procenata muškarcima. Slična analiza o troškovima zazdravstvo u Gani iz 1992. pokazuje da dok žene dobijaju veći deo (56 procenata) celokupnesubvencije, taj model je obrnut za grupu sa najnižim primanjima (Demeri str 4-12).

Vidi takođe: rodni budžeti; državne finansije; strukturalno prilagođavanjeDemeri (Demery et al.), Demeri

rodni budžeti

Rodni budžeti, ,,rodno osetljivi budžeti” ili ,,ženski budžeti”, odnose se na razne procese isredstva, koji pokušavaju da procene uticaj državnih budžeta, uglavnom na državnom nivou, narazličite grupe muškaraca i žena, priznavajući načine na koje rodni odnosi podupiru društvo iprivredu. Inicijative rodnih ili ženskih budžeta nisu posebni budžeti za žene. Oni uključujuanalizu rodno usmerenih raspodela (npr. posebni programi namenjeni ženama), oni po rodurazdvajaju uticaj osnovnih troškova među svim sektorima i uslugama i preispituju politike

jednakih mogućnosti i raspodele unutar državnih usluga. Prvi ,,Ženski budžet” je napravilaSavezna vlada u Australiji 1984. 1995. su parlamentarci, NVO i istraživači u Južnoj Africizapočeli inicijativu Ženskog budžeta a do 1997. je južnoafrička Vlada to i ostvarila. Inicijativeženskog budžeta, i unutar i van vlade, rade se u nekim različitim zemljama kao što su Kanada,

Tanzanija, UK i Zimbabve. Pokušaji da se utiče na državnu raspodelu budžeta u korist većerodne jednakosti uglavnom su bili uspešniji tamo gde postoji šira politička angažovanost na

jednakosti i gde su rodni budžeti podržani u vladi ili parlamentu. Nedavno je, takođe, bilopokušaja, da se poveća popularna svest o budžetskim procesima, uključujući i žene, da bi se tinapori osnažili (Vidi npr. Hart (Hurt) i Bandlender (Budlender)).

Utvrđen je jedan broj mogućih sredstava za korišćenje u analizi rodno osetljivog budžeta,uključujući: procenu rodno svesne politike; procene korisnika koji se raspoređuju po rodu;



analiza učestalosti rodno raspoređenih javnih rashoda (vidi analiza učestalosti koristi );analiza rasprostranjenosti rodno raspoređenog poreza; rodno podeljena analiza uticaja budžetana vremensko korišćenje (vidi vremenski budžeti ); okvir rodno svesne srednjoročne privrednepolitike i rodno svesni izveštaji o budžetu (Elson 1997a).

Do danas je procena rodno svesne politike glavna tehnika koja je usvojena. Ona uključuje

utvrđivanje eksplicitnih i implicitnih rodnih pitanja u posebnim sektorima ili programima,utvrđujući raspodele srodnih resursa i procenjujući da li će se postojeće politike/raspodeleresursa nastaviti ili će promeniti nejednakosti između muškaraca i žena. Na primer, u Južnoj

Africi postoji veći deo nespismenih žena od muškaraca, što govori da će veća raspodela javnihsredstava na obrazovanje odraslih dovesti do veće jednakosti. Slično tome, verovatnije je dažene rade u neformalnom sektoru, čime se predlaže potreba za većom podrškom malim imikropreduzećima da bi žene imale koristi od budžeta Ministarstva trgovine i industrije.

Analiza rodno osetljivih budžeta zahteva podatke za procenu ulaznih vrednosti (npr. raspodelebudžeta ili osoblja), učinaka (korisnici) i ishoda (npr. veća vremenska dostupnost zdravstvenebrige, obrazovanja). To zahteva sistematski razvrstane rodne podatke, npr. o korišćenju usluga,korišćenju vremena, statusu zdravstva i obrazovanja, zapošljavanju.

Neke zemlje Komonvelta vrše probne pokušaje da rodnu perspektivu uvedu u ministarstvoodgovorno za budžet, ka što je podnošenje rodno svesnog izveštaja o rashodima od stranedržavnih vlasti u isto vreme kada i budžeta. Takav izveštaj bi zahtevao da ministarstvo izvesti otome: koliko rashoda je namenjeno ciljevima rodne jednakosti; da ukaže na to koje javne uslugesu utvrđene kao prioritetne kako bi se pomoglo u smanjenu opterećenja žena; da izvesti kojiudeo rashoda je usmeren ka rodnom ministarstvu ili ,,mehanizmima” i da prikaže bilans stanja oprioritetnim prenosima prihoda, zapošljavanju u javnom sektoru i posebnim sektorima.

Vidi takođe: državne finansije.

Badlender i Šarp sa Alenom (Allen) 1998; Elson 1997a; Hart i Bandlender; Rivs (Reeves) iWaš (Wach); Šarp i Brumhil (Broomhill) 1998.

ekonomija vođenja brige - vidi reproduktivni sektor

podela rada

Specijalizacija u radu, na koju može uticati podela aktivnosti na sastavne zadatke ili putemzadavanja određenih poslova ili učinaka posebnim grupama lica. ,,Rodna [ili ,,polna”] podelarada” odnosi se na raspodelu različitih poslova ili vrsta rada na muškarce i žene, obično usledtradicije i običaja. U feminističkim ekonomijama, institucionalna pravila, norme i prakse kojeupravljaju raspodelom zadataka između muškaraca i žena, devojčica i dečaka, takođe činerodnu podelu rada, što se vidi kao varijabla tokom vremena i u prostoru i stalno se o njojpregovara.

Ekonomisti su pokazali da raspodela rodne podele rada, na primer u vezi sa različitim vrstamažitarica, ima implikacije na efektivnost privredne politike koja ima za cilj da izmeni krajnji rezultat(npr. da se sredstva prenesu sa dovoljnih sredstava za život na izvoz useva). Često je slučaj darad ne može lako da se prenese na alternativnu aktivnost ili da takva promena uključujetroškove; tj. ekonomski modeli usmerenja politike i krajnjeg rezultata (kao što su modeli



strukturalnog prilagođavanja koji pretpostavljaju ,,prebacivanje” rada i drugih resursa beztroškova, pogrešno su utvrđeni.

Kolier (Collier) (1993.) je pokazao da je usvajanje uzgoja čaja u Keniji otežano usledpreovladavajuće rodne podele rada. Što se Tanzanije tiče, Tibaijuka je koristila model linearnogprogramiranja i podatke ulaznih vrednosti-učinka za period od jedne godine za izračunavanje da

ako se liberalizuju polne uloge u izvoznoj proizvodnji kafe i banana, seljani bi povećali prihodedo 10 procenata, dok bi se produktivnost rada i kapitala unapredila za 15 procenata odnosno 44procenta. (Tibaijuka str. 59 ff.). Međutim, smatra da su barijere takvoj promeni bile znatne.

Rodna podela rada je i dalje snažna u industrijalizovanim i urbanim društvima. Širom svetavećina žena i muškaraca radi poslove koje dominantno radi jedan pol. Prikazano je da iakožene čine 41 procenata radne snage van poljoprivrede, one obrazuju 62 procenta radnica uuslugama u poređenju sa samo 15 procenata radnica u proizvodnji (Anker str. 171). Što se tičeposebnih zanimanja, kao što su medicinske sestre, udeo radnica može da dostigne čak 82procenta (ibid, str. 264). Taj stepen podele poslova po polu (i povezana nejednaka raspodelaradne snage širom sektora) čini da poređenje poslova po polovima bude teško i doprinosigetoizaciji žena u slabo plaćenim zanimanjima i sektorima. Takođe može otežati političarima i

radnicima da u potpunosti shvate koncepte jednakih plata i uslova rada.

Vidi takođe: produktivnost, reproduktivni sektor Anker; Elson 1991; Palmer 1991; Tibaijuka.

ekonomski model

Pojednostavljeno prikazivanje ekonomske stvarnosti koje pokazuje međuodnose izmeđuizabranih ekonomskih varijabli. U makroekonomiji je do sadašnje decenije nekolicina modelauvela razlike kao što je rod među pojedincima a većina ekonomista je smatrala da je nivopovezanosti kod pitanja od interesa bio suviše velik da bi se garantovala takva podela.

Međutim, postoje prethodnici podele nekih tradicionalnih varijabli, prvenstveno kodKinezijskog/Kalekijskog modela. (Oni prave razliku između pojedinaca čiji prihodi uglavnomproističu iz plata i onih koji zarađuju kamatu od uloženog kapitala i nazivaju se ,,klasnopodeljeni” modeli).

Rad Pula Kolijera (Paul Collier) (vidi Uvod u rečnik) je predstavljao rani pokušaj da se napravimodel prepreka koje određene rodno zasnovane rigidnosti u ekonomiji postavljaju u vezi saekonomskim rastom. Kagataj et al. rzimira tri pristupa koja se od ranije uzimaju za unošenjeroda kao kategorije analitičkog okvira. Oni su: (1) ,,metod rodne podele”, koji deli tradicionalnouključene makroekonomske varijable, na primer štednju i potrošačko ponašanje po rodu, podpretpostavkom da se muškarci i žene ponašaju drugačije s tim u vezi (Kolijer, 1993, 1994.);(2) ,,metod rodne makroekonomske varijable”, koji uvodi novu strukturalnu varijablu kako bi

obuhvatio strukturu rodnih odnosa, na primer, stepen rodne nejednakosti na tržištima rada ikredita ili donošenje odluka u domaćinstvima i u javnom i privatnom sektoru (Elson 1995.);(3) ,,metod dva sektora/sistema”, koji utvrđuje model kao dva interaktivna sektora, gde se jedansastoji od tradicionalnih makroekonomskih varijabli a drugi, kao što je domaćinstvo ilireproduktivni sektor , koji obuhvata domen jedne ili više rodnih varijabli (Ivers (Evers) i Volters(Walters); Volters). Drugi modeli koji su u osnovi kombinacije tih metoda uključuju Braunstajn(Braunstein), Deriti, Ertuk i Kagataj; i Fontana i Vud.



Kandidati za strukturalne faktore osetljive na specifikaciju koristeći rod kao kategoriju analize su:raspodela prihoda i bogatstva, vlasništvo nad zemljom i odnosi u zakupu, specijalizacija istruktura spoljne trgovine, gustina lanaca proizvodnje, tržišna koncentracija, tranzicija saproizvodnje u javnom vlasništvu na onu u privatnom vlasništvu, kao i niz institucionalnih,društvenih, političkih, demografskih i geografskih faktora. Takvi modeli, pošto bi sadržali izvorerodne podele, bili bi od pomoći u osmišljavanju odgovarajuće makroekonomske politike koja

odgovara makroekonomskim temeljima – dinamici privredne aktivnosti od strane ljudskih bića(od Lustiga, citirano u Benería 1995.).

Nedavni i tekući radovi koji kreiraju modele o interakciji rodnih odnosa i makroekonomskihrezultata uključuju Seguinov (Seguino) o uticaju raspodele prihoda i rodne nejednakosti uprihodima na primeru poluindustrijalizovanih zemalja, Florov (Floro) i Dimskin (Dymski) oreformi finansijskog sektora i finansijske krize u vezi sa učešćem ženske radne snage,reproduktivni sektor i moć ugovaranja.

Vidi takođe: matrica društvenog računovodstva; ekspanzija trgovine.Kolijer 1993, 1994; Elson 1995; Floro i Dimski; Fontana i Vud; Segvino; Valters (Walters).

produktivnost

U proizvodnji, izbor faktora uloženih proizvodnih sredstava (uključujući rad, fizički kapital itehnologiju i finansijska sredstva) koji smanjuju trošak stvaranja učinka. U potrošnji, raspodelatroškova za povećanje zadovoljstva potrošača (korisnost). Koncept se može primeniti i na firmei domaćinstva, a rodni ekonomisti su pokazali da se stoga odnosi i na produktivne ireproduktivne sektore privrede. Što se tiče privrede u celini, neoklasični ekonomisti smatrajuda ako tržišta slobodno posluju, bez promena cena koje nameće država ili drugi moćni subjekat,stalno će se koristiti prilagođavanje cene kako bi došlo do ulaganja koja obezbeđuju delotvornuraspodelu svih resursa u privredi. To se zove raspoređena produktivnost na nivou privrede:,,optimalna grupa učinaka proizvedenih na najdelotvorniji način uz najdelotvorniju kombinaciju

uloženih produktivnih sredstava”. (Foldvari (Foldvary) str. 27; Todaro str. 687). Programistrukturalnog prilagođavanja se racionalizuju pomoću objavljenih ciljeva obnoveproduktivnosti u nacionalnim privredama koje ne uspevaju da zadovolje svoj potencijal i potrebegrađana.

Diskusija Nju Pelgrejva (New Pelgrave) o efikasnoj raspodeli ukazuje na važnost celokupnihinformacija i niske transakcione troškove u ostvarivanju koordinacije neophodne u složenomdruštvu kako bi se došlo do produktivnih učinaka i do pitanja produktivnosti koja se tiču iraspodele kao i proizvodnje (Itvel et al. izd. 2, str. 107 ff.).

Koncepti produktivnosti i optimalnosti su važni za feminističke ekonomistkinje jer konačnaravnoteža zavisi od pretpostavki o tome koji se troškovi uračunavaju. U tradicionalnim

ekonomskim razmatranjima su isključeni reproduktivni sektor i pozitivni spoljni efekti koje onunosi u ekonomiju. Isto tako, deformacije, koje su od interesa za neoklasične ekonomiste,stvaraju države, dok rodno zasnovana diskriminacija funkcioniše kao deformacija na tržištu radai drugim tržištima, koja se razvijaju u privatnom sektoru. Empirijski dokazi, na primer iz presekazemalja u razvoju i razvijenih zemalja, pokazuju da oko 75 procenata razlika u platama izmeđumuškaraca i žena ne objašnjava se razlikama u karakteristikama ljudskog kapitala kao što sunivoi obrazovanja i iskustvo (Psačaropulos (Psacharopoulos) i Tzanatos (Tzannatos); Horton,obe stvari su citirane iz Svetske banke 1995, str. 17). Nedavna ekonometrijska analizapodataka iz seoskih oblasti u južnoj Kini otkrila je da žene sveukupno zarađuju 38,7 procenata



manje od muškaraca, gde su svi ostali faktori kontrolisani. Nalazi su bili toliko snažni da suukazivali na tržišne deformacije prouzrokovane sporednim faktorima snabdevanja kao što supolna podela rada u domaćinstvu i veće političke brige ako se plaćeno zapošljavanje budevidelo kao konačno rešenje za povećanje društveno-ekonomskog statusa žena (Her (Hare) str.1024 ff.).

Takvi dokazi ukazuju da tržišta ne funkcionišu slobodno usled razlika u moći i statusuugovaranja i usled asimetrije obaveza i reciprociteta između žena i muškaraca. U nedavnomponovonom ispitivanju razlika u platama, uz korišćenje podataka iz 11 latinoameričkih ikaripskih zemalja, Tzanatos pokazuje da uprkos nekim malim razlikama u muško-ženskimplatama, nesvakidašnji ekonomski troškovi se nameću tim privredama kao rezultat preostalerazlike u platama. Takođe pokazuje da bi znatne zarade od učinka, koje bi nadmašile manjepadove u zaradama muškaraca, proistekle iz ujednačenja plata. (Tzanatos str. 534). Potražilase pomoć od istraživanja ovakve prirode kako bi se naznačilo da rodna nejednakost predstavljapitanje produktivnosti, kojom makroekonomska politika treba na odgovarajući način da se bavi.

Vidi takođe: porez na reproduktivni rad Itvel et al., izd . 2 , 107-20; Palmer 1991, 1994.

pravo

U institucionalnim ekonomijama, odnos, kao što su vlasništvo ili zakup, prema nekom sredstvuili toku prihoda, koji se razlikuju od samih prihoda ili sredstva. U tržišnoj ekonomiji sa privatnimvlasništvom, prava se mogu zasnivati na nasleđu ili prenosu ili na sticanju robe preko trgovine,preduzetništva ili sopstvenog rada. Koncept prava proizilazi iz zakona i koristan je zanaglašavanje institucionalne strukture – bilo da je u vezi sa vlasništvom nad imovinom iliugovorm za posao. Povezuje ekonomske rezultate sa društvenim elementima, zakonom ipraksom.

Amartia Sen (Amartya Sen) je ukazao da je teorija prava, koja obezbeđuje prenose kojiublažavaju nedovoljne količine bogatstva ili rada, neophodna za rešavanje problemapreživljavanja kod standardnih modela opšte ravnoteže u kapitalističkim privredama (1984, str.455). Njegov empirijski rad je pokazao da su oskudica i glad, kao što je bila glad u Bengalu iz1943, glad u Etiopiji iz 1973 i glad u Bangladešu iz 1974, prouzrokovale smrt ne usledneadekvatne dostupnosti hrane već kao posledica “lošeg prava” tj. nemogućnosti ljudi da dođuu posed hrane preko legalnih sredstava koja su im na raspolaganju u tim privredama.

Dok je Senova teorija je stavila naglasak na formalnim zakonima, teoretičari sve više smatrajuda su neformalna pravila i društvene norme jednako važne u ustanovljavanju ili opovrgavanjuprava. Posebno feminističke ekonomistkinje poput Kaberove (1996.) naglašavaju institucionalnapravila, norme i prakse iz kojih proističu prava i rodne pristrasnosti koje su im svojstvene. Na

primer, iako žene često imaju prava nasleđa u formalnom zakonu, u praksi ta prava mogu daobore rođaci ili se u nekim slučajevima dobrovoljno ustupaju. U osnovi, žene imajuograničavajuća ili slabija prava; češće doživljavaju neostvarenje prava; i imaju manji izbor nadutvrđivanjem sposobnosti.

U razvojnim ekonomijama, razlika između toga da li su prava, koja se takođe nazivaju zahtevi,direktna ili indirektna je posebno važna. Time se naglašava moguća zavisnost nekih činilaca odprenosa resursa sa drugih ili sa države i uloga politike u promeni prava. Povezana razlikaizmeđu primarnih i sekundarnih prava (q.v.), od posebne je važnosti kada ekonomska



reforma može predstavljati izmenu prava i prenosa, time stvarajući direktan uticaj na muškarce ižene. Bina Agarval (Bina Agarwal) je koristila neke iste empirijske materijale kao i Sen da bipokazala razorne posledice za žene kada se naruše njihova indirektna ili sekundarna prava nazajedničko vlasništvo (Agarval 1992, str.192-195).

Agarval 1994, pog. 2; Kaber 1996; Sen 1981, 1984, pog. 18, 1990.

spoljni efekat

Korist ili trošak delovanja fizičkog lica za društvo ili drugog subjekta; efekat trećeg lica. Spoljniefekti mogu biti pozitivni ili negativni. Na primer, društveni spoljni efekti koji proizilaze iz ulaganjau žensko obrazovanje su pozitivni i značajni. Evidencija iz velikog broja zemalja pokazuje da ježensko obrazovanje povezano sa boljim zdravljem žena i njihove dece i sa nižim nivoimaplodnosti. (Svetska banka 1995, str. 23-5).

Postoje ozbiljni negativni spoljni efekti, koje kritičari izražavaju kao smanjenje kapitala tokomprograma strukturalnog prilagođavanja u mnogim proučavanim ekonomijama (vidi pristup

ljudskog razvoja). Smanjenje troškova javnog sektora je dovelo do smanjenja programa javnog zdravstva i većih naknada u nastojanju da se ostvari povraćaj troškova i “da se dođe dopravih cena” tokom pružanja socijalnih usluga. Neke zemlje su doživele značajno pogoršanjepokazatelja društvenog sektora, kao što su zdravlje dojenčadi i dece, smrtnost majki i nivoobrazovanja – čime su se posebno pokazale veće stope prekidanja školovanja kod devojčica idevojaka.

U makroekonomiji korist za firme koja se realizuje preko rada žena u reproduktivnom sektoru može se videti kao pozitivan spoljni uticaj. Vođenje brige i predškolsko obrazovanje dece je, naprimer, javno dobro od koga koristi ima celo društvo, dok trošak u velikoj meri snose žene.Procena neplaćenog rada u domaćem sektoru bi načinila takve spoljne uticaje vidljivim udržavnim izveštajima.

Vidi takođe: produktivnost; neuspeh tržišta; Pareto optimalnost.

Elson, 1993; Folbre 1994; Palmer 1991, 1994.



finansijska kriza - vidi finansijski sektor; globalizacija; strukturalno

prilagođavanje.

finansijski sektor

Finansijski sektor predstavlja grupu institucija, instrumenata i regulatorni okvir koji dozvoljava dase transakcije vrše putem stvaranja i izmirenja dugova; tj. putem davanja kredita. Finansijskisistem omogućava podelu vlasništva nad bogatstvom od kontrole fizičkog kapitala. Kako seneka privreda razvija, finansijski sektor se produbljuje, osnažuje i proširuje: uslovi koji seodnose na povećanje u prirodi i broju finansijskih instrumenata, međuodnos i sofisticiranostfinansijskih institucija i geografski prodor i stepen finansijskih tržišta (za brz razvoj finansijskogsektora). Stalno se dešava da ekonomisti koji pišu o finansijskom sektoru pretpostavljaju da štagod može da se kaže o drugim domenima, ovaj sektor je “rodno neutralan.”

Ali rodni odnosi su relevantni za ovaj sektor, što je najvažnije kroz usklađivanje razvojafinansijskog sektora sa prodorom tržišta u netržišne aktivnosti. Netržišne aktivnosti se sastoje i

od produktivnog i reproduktivnog rada, koji se sprovodi kroz podelu rada koji je rodno određen itokom razvoja finansijskog sektora, on se menja u vezi sa svojom veličinom, vrednošću imodelima ugovaranja koji formiraju podelu.

Na primer, produbljivanje finansijskog sektora u privredama u razvoju čini dostupnijim kreditneinstrumente; međutim, postoje mnogi dokazi da je davanje kredita manje dostupno ženamanego muškarcima iz nekoliko razloga. To su manja kontrola žena nad kapitalnim sredstvimakoja mogu predstavljati kolateral za obezbeđivanje kredita i prevladavajuće kulturne(institucionalne) predstave o ženama kao lošijem kreditnom riziku. Osnaženje finansijskogsektora zahteva kodifikaciju prava na sredstva kako bi ta sredstva poslužila kao obezbeđenjeduga. Ali savremene konvencije prava na vlasništvo u osnovi ne priznaju tradicionalne rodneforme u procesu razvoja finansijskog sektora. (Azijska razvojna banka (Asian Development

Bank 1995, str. 28-29; Agarval 1994, posebno pog. 5. i 10.).Stručnjaci za rodna pitanja i razvoj su takođe u velikoj meri pisali o korišćenju rotirajućih štednji ikreditnih aranžmana i mikrofinansijskim institucijama kao što je Gramen Benk (Grameen Bank),koja se uspešno usredsredila na kreditiranje žena koristeći kolateral povezanih lica i sistemenadzora. Ti stručnjaci su istovremeno usmerili pažnju na pregled svrhe i stvarnog korišćenjakredita kako bi se utvrdilo da programi koji su usmereni ka siromašnim ženama zaista stvarajusredstva i kreditne evidencije za te žene.

Vidi takođe: reforma finansijskog sektora.Baden; Getz (Goetz) i Sen Gupta; Hosain (Hossain); Kaber 1994.



reforma finansijskog sektora

Uklanjanje državne regulative iz finansijskog sektora i, obično u sledećoj fazi implementacijepolitike, stvaranje pravnog okvira i institucija koje će dozvoliti sektoru da se razvije u gorepomenutim dimenzijama. Ta faza obezbeđuje delokrug za navođenje rodnih pristrasnosti u

finansijskom sektoru preko reforme bankarstva i povezanog zakona o vlasništvu i ugovorimana načine koji bi zagovarali pristup finansijskih usluga ženama; i na mezo nivou , reformabankarskih procedura, uvođenje novog upravljanja i podsticajnih sistema i unapređena obukaosoblja, radi većeg dopiranja do klijentkinja i bavljenje institucionalnim pristrasnostima protivžena. (Baden str. 41).

Vidi takođe: strukturalno prilagođavanje; globalizacija.Baden; World Development 27:3.

globalizacija

Veća integracija svetske proizvodnje, trgovine, komunikacija i finansija. Više od prostogproširenja trgovine širom sveta, globalizacija se zasniva na unapređenjima utelekomunikacijama i informacionim tehnologijama i reformi finansijskog sektora u poslednjedve ili tri decenije, što je otvorilo domaća tržišta prema stranim investitorima, posebno uuslugama, time ,,intenzifikujući tumačenje domaćih i međunarodnih tržišnih sila širom sveta”.Razvoj struktura zapošljavanja uopšte i posebno mogućnosti zapošljavanja za žene znatno suuticali na te razvoje. Svako ispitivanje promena u projekcijama zarade prihoda kod žena tokomrazvoja mora sada uzeti u obzir međunarodnu dimenziju” (Joekes 1995, srt.6).

Empirijsko ispitivanje promena u intenzitetu ženskog zapošljavanja tokom rasta trgovinepokazalo je da su veze pozitivne i snažne. ,,Zemlje u razvoju koje su izvozile veći deoproizvedenog učinka u [razvijene zemlje] nastojale su da zapošljavaju veći deo žena uproizvodnim sektorima (Vud str. 171). ,,Nijedno snažno izvozno poslovanje u proizvodnji nekezemlje u razvoju se nikada nije osiguravalo bez oslanjanja na ženski rad.” (Joekes 1995, str.12). Žene sada čine oko jedne trećine svih radnika u industrijskom sektoru u zemljama urazvoju (Ibid. str.4).

U nizu članaka koji se bave uticajem globalizacije, Gaj Stending (Guy Standing) je razmatraonekoliko aspekata globalizacije koji su uticali na uslove rada, sa direktnim posledicama pomuške-ženske modele rada. Pored rasta trgovine, on utvrđuje naglasak jednog dela investitorana niskim troškovima rada, tehnološkoj revoluciji koja je unapredila opcije upravljanja i na,,razjašnjavanju globalne ekonomske strategije pod okriljem ,strukturalnog

prilagođavanja’, ,,šok terapije” i ostalih politika uslova snabdevanja…povezanih sa radikalnimpromenama u odnosima tržišta rada, uključujući smanjenje zaštitnih i prokolektivnih radnih

regulativa” (Stending 1999, str. 584).

Vidi takođe: ekspanzija trgovine.Benería 1995; Joekes 1995; Stending 1989; World Development 27:3.



domaćinstvo

Osnovna ekonomska jedinica, u smernicama o popisima definisana je kao jedno ili više lica kojadobrovoljno žive zajedno, zajedno pripremaju obroke i imaju korist od zajedničkog vođenjadomaćinstva (Banok (Bannock), Bekster (Baxter) i Dejvis (Davis) str.197). Obično ekonomija, za

razliku od antropologije, ne pravi značajnu razliku između ,,domaćinstva” i ,,porodice”, iakoprilikom razmatranja rodnih i ekonomskih odnosa, procesi domaćinstva i stvaranja porodiceimaju različite karakteristike. Domaćinstvo je analogno firmi kao osnovnoj ekonomskoj jedinici.

Modeli procesa odlučivanja u domaćinstvima mogu biti ,,jedinstveni” ili ,,kolektivni”. Jedinstvenimodeli tretiraju domaćinstvo kao jedinog subjekta u donošenju odluka. Pretpostavljajupostojanje roditeljske ili funkcije domaćinstva, blagostanja i da su svi resursi udruženi –uključujući rad, hranu i ostalu robu i informacije. Razni jedinstveni modeli predlažu različitemehanizme putem kojih domaćinstva dolaze do raspodele bogatstva i prihoda unutar domaćinstva. Neki govore da je donošenje odluka rezultat zbira različitih sklonosti iusredsređuju se na to kako se te sklonosti spajaju i primenjuju: putem konsenzusa (Semjuelson(Samuelson), citirano u Hadad et al. 1997, str.5); na način odlučivanja u zadrugama (zasnovano

na Senu 1966, ibid.); ,,odabrano spajanje”, interna uravnoteženost po implicitnom formiranjucena i model altruizma iz dva perioda ili ,,teorema zločestog deteta” (Beker 1973, 1974, 1981,citirano u ibid. str.5-6). Međutim, te razlike ne menjaju ishode u makroekonomske svrhe.

Kolektivni modeli uključuju i zadružne i nezadružne vrste. Zadružni modeli gledaju na formiranjedomaćinstva (ili brak) kao na zadružni poduhvat, a donošenje odluka kao uobičajeni problemoptimizacije koristi iz braka za oba partnera, što podleže ograničenju – celokupni prihod zaoboje. Oni se nazivaju modelima ,,ugovaranja” kada koriste sredstva teorije igre radi utvrđivanjaprocedure ugovaranja. (Menser (Manser) i Braun (Brown) 1980; Mekelroj (McElroy) i Horni(Horney) 1981; Mekelroj 1990; sve citirano u Hadad et al. 1997). Ali zadružni modeli takođemogu biti vrste Pareto-optimizacije, koja počinje od pretpostavke da su odluke domaćinstvauvek Pareto produktivne i koriste proces pažljivog pronalaženja opšte ravnoteže, koji zavisi od

koeficijenata zarada ili neke druge hipotetičke formule.

U oblasti nezadružnih kolektivnih modela se koriste sve bogatiji empirijski dokazi za opisivanjedomaćinstva ,,kao mesta veoma podeljenih rodno specifičnih ekonomija povezanih recipročnimzahtevima o prihodima, zemlji, dobrima i radu članova.” (Hadad et al. 1997, str. 10). Rezimemodela domaćinstva koje su predložili razni ekonomisti i objašnjenje razlika među njimadostupno je u Hadadu, Hodinotu i Aldermanu (Alderman), str. 1-16. Ta zbirka se poziva nabrojne empirijske studije koje su navele rodne razlike u raspodeli resursa unutar domaćinstva,prisustvo ugovaranja unutar domaćinstava i prikaze dodatnih tržišnih sila domaćinstva upozicijama ugovaraja unutar domaćinstva.

Vidi takođe: modeli ugovaranja; raspodela unutar domaćinstva.

Hadad et al 1997; Hadad et al ur. 1997; Folbr 1986a, 1994, Kaber 1994; Sen 1990; Štraus iTomas.



pristup ljudskog razvoja

Koncept da rast mora sve više da zadovoljava ljudske potrebe kako bi zaista bio prihvaćenkao ,,razvoj”. Ovaj pristup, na koji je uticao rad o sposobnostima i pravima, dobitnika Nobelovenagrade za ekonomiju 1988. Amartija Sena, napravio je Razvojni program Ujedinjenih Nacija

(UNDP) i ilustrovao ga je primerima u svojoj godišnjoj publikaciji, Izveštaj o ljudskom razvoju,koja je prvi put izdata 1990. Pokazatelj ljudskog razvoja (Human Development Index – HDI) uIzveštaju prikazuje listu zemalja po nacionalnom društveno-ekonomskom razvoju, na osnovuinformativnih dokumenata o dugovečnosti, znanju i standardu života (odnosno verovatnosttrajanja života od rođenja, sticanje obrazovanja i realna kupovna moć prilagođena paritetu poprihodu glave stanovnika). On direktno meri blagostanje pre nego da se usredsredi na samprihod, što je samo jedna od nekoliko početnih vrednosti koje stvaraju blagostanje (Bardhan iKlasen, str. 985). Time ona nudi suprotnost rangiranju zemalja po BDP-u po glavi stanovnika,naglašavajući mogućnost nekih siromašnih zemalja da ostvare više od prosečnih nivoa ljudskograzvoja, dok istovremeno navodi da bi mnoge zemlje mogle biti bolje.

Od 1995. UNDP takođe pravi Rodno povezan pokazatelj razvoja (Gender-related Development

Index – GDI) i Meru rodnog osnaženja (Gender Empowerment Measure), uvećavajući HDI sarelativnim ostvarenjima rodnog koeficijenta u sličnim oblastima. GDI vodi računa o nejednakostiizmežu muškaraca i žena koja se boduje po istim društvenim pokazateljima kao što su oni kojise koriste u HDI-u. Što je veći disparitet kod tih pokazatelja, to je niži GDI neke zemlje upoređenju sa njenim HDI-em. ,,GDI je samo HDI umanjen ili prilagođen na niže u vezi sarodnom nejednakošću” (UNDP 1995, str. 73). Neki važni zaključci o GDI-u su,

,prvo, da žene lošije napreduju od muškaraca u svakoj zemlji sveta. Drugo, stepennejednakosti ne zavisi od nivoa prihoda zemlje: dok nordijske zemlje funkcionišuizuzetno dobro, Japan funkcioniše priločno loše… među siromašnijim zemljama,Barbados, Kuba, Malezija, Šri Lanka, Tajland i Jamajka relativno dobro funkcionišu u

promovisanju rodne jednakosti. Treće, GDI se tokom vremena povećao praktično svudaiako rodni jaz u ljudskom razvoju ostaje znatan (O’Hara str. 469).

Nedavne kritike GDI-a su navele nekoliko pitanja, koja se uglavnom tiču njegovog utvrđivanjanejednakosti (koje pridaju veću važnost razlikama u zarađenom prihodu nego razlikama utrajanju života od rođenja i sticanju obrazovanja, čime se povećava nepravedan položaj u nekimzemljama u razvoju sa srednjim prihodima koji se odnosi, na primer, na delove Južne Azije gdesu jazovi u obrazovanju veliki i u Istočnoj Aziji gde su proporcije rađanja muškaraca:žena male)i predložene su alternativne metode izračunavanja (Bardhan i Klasen).

GEM je konceptualno drugačiji od GDI-a. On se ne usredsređuje na uticaj rodne nejednakosti,na sveukupni razvoj zemlje, već na stepen ,,rodne jednakosti u ekonomskoj i političkoj moći”.Pokušava da meri ne ostvarenje blagostanja već jednakost u zastupljenosti .” (Ibid, str. 999)

Anand id Sen; Bardhan i Klasen; UN, 1994, 1995, UNDP 1990, 1995.



raspodela unutar domaćinstva

Procesi na osnovu kojih se resursi (u osnovi uključujući prihode i potrošnu robu, zadatke,slobodno vreme i ulaganja u ljudski kapital) raspodeljuju među pojedincima i ishodi tih procesa.Mnoge studije su sada navele da nejednakosti postoje u podeli resursa unutar domaćinstva i da

model raspodele obično prikazuje rodnu pristrasnost. Postoji znatna evidencija iz Južne Azije onejednakostima po rodu, godinama i redosledu rađanja u raspodeli hrane i druge potrošne robe.Niz praksi je doveo do toga da žene konzumiraju manje količine i manje kvalitetnu hranu, bezprilagođavanja u vezi sa telesnom težinom ili stopama aktivnosti. (Kaber 1991.).

Ekonomisti su pokazali da dinamika odlučivanja na nivou unutar domaćinstva utiče na ishodemakroekonomskih programa. Usled različite moći odlučivanja, čini se da prihodi u rukama ženavode do različitih modela troškova i ishoda blagostanja nego što je to slučaj sa prihodima urukama muškaraca. Neki podaci govore da muškarci uglavnom rezervišu veći deo troškova zaličnu potrošnju (posebno na alkohol i duvan), dok žene troše veće delove svojih celokupnihprihoda na hranu. Na primer, indijski podaci koje je sakupio Menčer (Mancher) pokazali su dase proporcija doprinosa žena održavanju domaćinstva u poređenju sa njihovim zaradama

kretala od 85 do 100 procenata, dok se kod muškaraca kretala od 43 do 91 procenat.Reference date ispod obuhvataju slične nalaze od sedamdesetih do danas za svaki regionsveta, iako se posebni koeficijenti razlikuju.

Tamo gde žene imaju veću kontrolu nad prihodima, postoje dokazi da se više resursaraspodeljuje na žene i decu. Senauer je, na primer, dokumentovao promene u potrošnji kako suplate žena rasle: na Filipinima je nutricioni status predškolske dece povećan, dok su smanjenjaplata muškaraca imali negativni uticaj na dugoročni nutricioni status (pogoršavajući); u Šri Lankise raspodela kalorija na žene i decu povećala dok je udeo kod muža smanjen (citirano u Hadadet al. 1997, str. 14). Ti nalazi su toliko često navođeni i toliko su snažni širom zemalja i sektora,da je u razvojnoj praksi postao standard da se ispituje udeo koristi od programa koje stiču ženekao jedan deo planiranja i evaluacije. Istraživači su, međutim, nedavno ukazali da resursi, čak i

u rukama žena, mogu pristrasno da se raspodele deci, u uslovima snažnog favorizovanjasinova, na primer. Prosto usmeravanje ka ženama stoga ne može samo po sebi da obezbedi jednake ishode (Hadad i Hodinot, str. 550).

Vidi takođe: modeli ugovaranja; domaćinstvo; nova ekonomika domaćinstva.Brus (Bruce) i Dvajer (Dwyer); Folbr 1986a, b; Hadad, Hodinot i Alderman; Kaber 1991, 1994,1996; Menčer; Sen 1990; UN 1995; Svetska banka 1993.

makro-mikro

Podela ekonomske teorije po polju interesovanja i sredstvima radi njihovog proučavanja,

ukupan nivo aktivnosti i ponašanje pojedinačnih ekonomskih subjekata ili sektora. Tradicionalnastroga podela interesovanja između makroekonomske i mikroekonomske specijalizacije uticala

je na tretman rodnih odnosa u tim disciplinama.

Mikroekonomija se bavi ponašanjem elemenata ili subjekata (datog) ekonomskog sistema, tisubjekti se zamišljaju kao domaćinstva i firme. Usredsređuje se na utvrđivanje cena kojenavode te subjekte da deluju – kao što su plate za rad i stope povraćaja investicionih fondova.Te stvari obuhvataju pitanja potražnje i snabdevanja, blagostanja i raspodele. Makroekonomija,



neuspeh tržišta

Bilo šta od: lošeg funkcionisanja tržišta usled nesavršenosti u njemu; spoljnih uticaja (q.v.) jer tržište proizvodi društvene troškove ili koristi; ili nedostatak tržišta za određenu robu ili uslugukao što je slučaj sa javnim dobrima.

Rodna nejednakost u platama i proizvodnim tržištima odslikava se, na primer, u neuspehutržišta da prikaže signale koji tačno odslikavaju korist za društvo od ulaganja u žene. Tržišnisignali ne obuhvataju trenutačno celokupnu vrednost ženskog rada, što stvara robu ili uslugu zakoje se prima plata kao i neplaćenu uslugu, održavanje radne snage (vidi porez nareproduktivni rad ).

Stalne razlike između plata muškaraca i žena, dok dovoljni statistički dokazi ukazuju na to da terazlike premašuju komponente koje čine razlike ljudskog kapitala, predstavljaju primer nemogućnosti tržišta rada da se one iščiste. Niz ekonomista je istaklo stav da su tržišta radapolno segmentirana a nekoliko njih je utvrdilo da je ,,ekonomska diskriminacija” karakteristikasegmentacije. Na primer, u nedavnom rezimeu nejdnakosti u platama, Mera (Mehra) i Gemidž

(Gammage) (str. 545) su citirali sedam studija između 1994. i 1996. koje su uočile rodnedisparitete u platama zemalja u razvoju, što ne može da se pripiše razlikama u iskustvu, višimfunkcijama ili drugim ekonomskim faktorima. Mnogi ekonomisti su stoga smatrali da ako tržištane obezbede jednake plate, sam nastavak liberalizacije tržišta ne može unaprediti njihovofunkcionisanje u tom pravcu. Korekcija se može izvršiti samo preko regulative ili društvenogpritiska (moralni nagovor).

Vidi takođe: podela rada; produktivnost; transakcioni troškovi.Elson 1991; Palmer 1995

mezo nivo

Prvobitno, deo ekonomije koga kontrolišu velike korporacije. U prošloj deceniji je UNICEF,prilikom razvoja pionirskog rada Franses Stjuart (Frances Stewart), šire koristio termin ,,mezo”kako bi se odnosio na analizu između ukupne državne ekonomije i nivoa pojedinaca, firmi idomaćinstava, da bi se pažnja obratila na važan proces donošenja politika, posebno u vezi sapitanjima javnih finansija. Mezo politike se tiču podeljenog uticaja makro politika, utvrđujući kojagrupa, sektor ili rod koji stiče prihode snosi najviše tereta reformi (Stjuart 1992, str. 37. Stjuartovkonceptualni doprinos su rezimirali Rodžers (Rodgers) i Kuli (Cooley, str. 1401). Oslanjajući sena institucionalnu ekonomiju, neki stručnjaci za rodna pitanja takođe su koristili ,,mezo” daoznače posredničku ulogu tržišta u prenošenju signala i raspodeli rasursa. U tom kontekstu,smatra se da su tržišta ugrađena u društvene odnose i predstavljaju ,,nosioce” roda. Elson iEvers su razvili makro-mezo-mikro okvir za rodno svesnu ekonomsku analizu zemlje.

Vidi takođe: makro-mikro; neuspeh tržišta; strukturalno prilagođavanje.Kornia et al; Elson 1994; Elson i Evers; Palmer 1995; Rodžers i Kuli.



državni izveštaji

Grupa zbirnih izveštaja koji govore o vrednosti i analizi svih prihoda i svih učinaka privrede.Mnoge usluge koje vrše žene, kao i mnoga roba koju proizvode žene, nevidljivi su za Sistemdržavnih izveštaja (System of National Accounts – SNA) UN-a, što je standardni sistem koji

koriste skoro sve zemlje (ideja o nevidljivosti ne treba da se brka sa terminom ,,uvoz i izvozusluga” (eng. ,,invisibles”) koji se odnosi na usluge u trgovinskim izveštajima SNA). Četiri oblastirada nedostaju ili su slabo uključene u državnim izveštajima: rad u kući, dobrovoljni rad,proizvodnja sredstava za život i neformalni sektor. I žene i muškarci su uključeni u sve tesektore ali najmanje se moglo baviti metodološkim pitanjima u vezi sa merenjem prve dve stvarikoje uglavnom obavljaju žene. (Zadovoljavajući načini merenja najpotrebnije poljoprivredneproizvodnje, koja nikada ne stigne do tržišta i u potpunosti može biti neunovčena, razvijaju seod pedesetih godina u većini zemalja. Ipak, mnogo toga unutar ženske komponente ove vrsterada smatra se radom u kući i o tome ne postoji dovoljna evidencija.) 1993. je uveden revidiraniSNA u kome je proizvodnja unutar domaćinstva za sopstvenu potrošnju uključena u BDP.Međutim, revidirani SNA i dalje isključuje usluge za sopstveni račun, uključujući brigu o deci,brigu za stare, kuvanje i spremanje, koji se smatraju ,,neekonomskim” (UN 1995, str.107).

Putem korišćenja ispitivanja vremenskih budžeta, istraživači u mnogim zemljama uspeli su dautvrde sate i vrstu rada koji obavljaju žene i muškarci – rad kog često nisu svesni. Na osnovutakvog istraživanja, UNDP (1995.) procenjuje da žene rade duže od muškaraca u svakoj zemlji

– u proseku 13 procenata više u zemljama u razvoju, na osnovu studija o korišćenju vremenakoje uključuju tržišni i neplaćeni rad. U zemljama u razvoju dve trećine ukupnog rada ženaodlazi na neplaćeni rad. Nedavno je učinjen napredak u rešavanju nekih od najsloženijihpitanja merenja i nekoliko zemalja je napravilo satelitske proračune koji mere vrednost rada ukući. Oni koriste razne mere ulaznih vrednosti na osnovu sati rada ili mere učinka primenjujućiprocenu urađenih usluga. Vrednost proizvodnje bez SNA u industrijalizovanim zemljamaprocenjena je na ,,najmanje pola od bruto nacionalnog proizvoda i… više od pola ličnepotrošnje” (ibid. str 97). Uspešno sastavljanje satelitskih proračuna pomoglo bi da se izbegne

nekoliko obmanjujućih rezultata, kao što je pogrešno pripisivanje rastu BDP-a kada se vršiunovčavanje usluge u kući ili kada se vrši proizvodnja za održavanje života.

Vidi takođe: statistika.UN 1995, Pog. 5; UNDP 1995, Pog. 5; Voring (Waring)

nova ekonomika domaćinstva

Pristup za anlizu domaćinstva koji ga opisuje kao kombinaciju vremena članova domaćinstva itržišnih dobara da bi se stvorili učinci ili roba koja se na kraju želi. Zanemaruje internuorganizaciju i strukturu porodica i domaćinstava jer, u kontekstu čiste neoklasične teorije i

analogno tretiranju firmi, teorija pretpostavlja funkcionisanje bez troškova i produktivnofunkcionisanje. Predmet ovoga ne uključuje samo tržišno ponašanje domaćinstva (ponudaradne snage, potražnja za robom) već i takve pojave kao što su brak, plodnost, obrazovanjedece i raspoređivanje vremena. Podsticajnu obradu toga dao je Beker u modelu proizvodnjedomaćinstva (Beker 1965.). Nova ekonomika domaćinstva se kritikuje zbog svoje pretpostavkeda domaćinstva dodaju funkcije korisnosti da bi stvorila izbore koji su najdelotvorniji za svenjegove članove, koji se prikazuju kao interna uravnoteženost interesa unutar domaćinstva; za



pretpostavku da se resursi združuju unutar domaćinstva; i za pretpostavku da je raspodela radai prihoda Pareto optimalna za domaćinstvo. (Polak (Pollak) 1985.).

Vidi takođe, raspodela unutar domaćinstva, transakcioni troškovi.Beker 1965, 1981; Folbre 1986a, b; Hamfries (Humphries); Kaber 1994, str.95-135; Sen 1990.

Pareto optimalnost

U ekonomiji blagostanja, uravnotežena situacija gde nijednom pojedincu ne može da se dodeliviše (koristi, blagostanja) a da se nekom drugom ne dodeli manje. Važno je uvideti da takvaraspodela ne daje nikakav komentar o jednakosti raspodele prihoda. Pareto optimalnost jekompatibilna sa izuzetno nejednakom, kao i sa savršeno ravnopravnom, raspodelom prihodaElson 1993, str. 103 br. 1; diskusija u Feldman str. 890-895); termin je koristan zbog definisanjakoncepta unapređenja. Pareto unapređenje je promena blagostanja koje čini da neko lice izzajednice bude imućnije bez smanjenja blagostanja bilo kog drugog lica ili dela a Paretounapređenje se može desiti čak i ako većina populacije ne doživljava nikakvu korist. TeoremePareto produktivnosti i optimalnosti su značajne jer kada se koriste stvaraju okvir za evaluaciju

intervencije vlade u poreskoj politici i politici preraspodele (vidi diskusiju u Lokvud (Lockwood)str. 812-813).

Argumenti Pareto optimalnosti/ produktivnosti su postavljeni da bi opravdali sažimanjetroškova kod programa strukturalnog prilagođavanja. U tom kontekstu, ekonomisti koji sebave rodnim pitanjima kritikovali su kratkoročni vremenski okvir Pareto optimizacije, ukazujućina to da ono što može biti produktivno u kratkoročnom periodu i produkvitno u jednom sektoru –kao što je uklanjanje usluga iz javnog sektora – može samo da ih prebaci kao dodatni trošak nadrugi sektor (na neplaćeni rad žena, na primer). To može da snizi ulaganja u ljudski kapitaltokom srednjoročnog i dugoročnog perioda. Maria Floro, na primer, rezimira 11 studija između1983. i 1991. koje pokazuju pogoršavanje standarda blagostanja žena i dece usled povećanjaradnog vremena tokom programa prilagođavanja. (Floro str. 1921-1924). Polin Roz (Pauline

Rose) prikazuje opadajući napredak prilikom sužavanja rodnih razlika u stopama upisa u školuu zemljama koje se smatraju uspešnim u implementaciji prilagođavanja (Roz str. 1942-44).

Vidi takođe: produktivnost.

Elson 1993; Palmer 1991.

primarna i sekundarna prava

Hijerarhija prava ka usmeravanju prihoda, ili direktno pravo ili pravo koje se ostvaruje prekodruštvenog ili zakonskog odnosa. Prihvatanje postojanja roka kao jedne dimenzije strukturaprava ističe tu razliku. I primarna i sekundarna prava mogu biti zarade, ali prava takođe moguuključivati zemljišna sredstva, prava na korišćenje zemljišta zajednice i nasleđeno bogatstvo.Primarna prava su ona koja lica uživaju kao produkt sopstvenog rada, nasleđa ili statusa.Sekundarna prava su, za razliku od njih, prava na prihode ili sredstva koja se dodeljuju kaoprenosi, bilo od strane države u obliku subvencija ili pomoćnih plaćanja ili od strane porodica usmislu pomoći, udelu od prihoda ili poklona; sekundarna prava proizilaze iz prenosa primarnihprava.



Prenosi mogu da se vrše formalno, u državnim programima i formalno ili neformalno unutar malih društava gde mogu imati oblik poklona i podele. Između ova dva ekstrema uobičajenija jesavremena situacija – u velikom broj privreda zemalja u razvoju, gde državni programi nisuveliki i nisu ranije postojali, neformalna podela je u velikoj meri nestala. U tom okruženjuprimarna prava su od velike važnosti za utvrđivanje blagostanja a prenosi su ograničeni.Međutim, dominantni udeo prava žena proizilazi iz prenosa. Žene mogu imati pristupa zemljištu

za sađenje useva ili ispašu isključivo putem braka. Mogu uživati članstvo u komuni ili selu na istinačin. A mogu i zavisiti od državnih programa subvencija za osnovne prehrambene proizvode ilizdravstvene usluge. Primarna prava su sigurnija – i kod njih bi postojala manja pretnja u slučajuraskida braka, na primer (Stjuart (Stewart) 1983, str. 4-5; 306-8.) (Vidi modeli ugovaranja).

Sekundarna prava su veoma osetljiva na promenjene režime posedovanja sredstava, kao što jedavanje privatnog prava na zajednička zemljišta koje se u osnovi zahteva u programimastrukturalnog prilagođavanja i programa transformacija. Takođe podležu padu kada sedržavni troškovi ugovaraju na osnovu i stabilizacione politike i politike strukturalnogprilagođavanja. Diskusija koju je povela Svetska banka o rodnim i imovinskim pravima 1997, saučesnicima iz 29 zemalja, ukazala je na to da su “se žene suočile sa znatnim barijerama uostvarivanju prava preko kupovine, nasleđa i državnih programa dobijanja prava”, i da rodne

asimetrije u vlasništvu nad sredstvima imaju važne posledice po pitanja produktivnosti, jednakosti i životne sredine. (Maicen-Dik (Meizen-Dick) et al. 1997a, str. 1300; 1997b, str. 1304ff.). U ekonomijama koje se transformišu od režima državnog i/ili kolektivnog vlasništva,praćenje promena u zakonskom okruženju u vezi sa tim kako utiču na primarna i sekundarnaprava predstavlja ključni element nadgledanja pomeranja prava žena i muškaraca na sredstva iprihode (Aleksander (Alexander)).

Stjuart 1983, 1992 .

državne finansije

Trošenje od strane vlade na bilo kom nivou, uključujući ulaganja, prenose, zapošljavanje u javnom sektoru i državne nabavke; kao i ostvarivanje prihoda preko npr. oporezivanja inaplaćivanja javnih usluga. Upravljanje državnim finansijama je transformisano putem prelaskana fiskalni konzervativizam u osamdesetim godinama, naglašavajući kontrolu inflacije i javni dugi još više smanjenje i ograničavanje javnih troškova i smanjenje nivoa direktnog oporezivanja.Diskutabilno je to što su fiskalna ograničenja iz osamdesetih dovela do pomeranja troškova sadržave ma žene (vidi strukturalno prilagođavanje).

U devedesetima je ,,nova teorija rasta”, koja naglašava komplementarnosti između rasta i jednakosti, uticala na razmišljanje o javnim troškovima. Ova teorija smatra da će dugoročna,strateška ulaganja u pristup državnom obrazovanju, zdravstvu, infrastrukturi i tržištu pomoći dase ,,poguraju” reakcije privatnog sektora. Inspirisane idejama iz tih teorija o rastu i njihovim

naglaskom na simbiozi jednakosti i produktivnosti, feminističke ekonomistkinje su smatrale dafiskalne politike van mera strukturalnog prilagođavanja mogu biti osmišljene tako da podržereakciju snabdevanja ekonomskih subjekata, posebno tamo gde tržišta nisu bila prisutna ili subila pristrasna. To se prevodi u argumente za javno ulaganje u infrastrukturu i kadrove što ćeomogućiti ženama da steknu pristup nad plaćenim radom. Na primer, jedan viši ekonomista saJamajke unapredio je postavljanje sporednih puteva sa brdovitih oblasti naseljenihpoljoprivrednicama kojima je nedostajao pristup tržištu, smatrajući da bi im to omogućilo daostvare veću produktivnost. Ciljni troškovi ministarstava poljoprivrede u vezi sa pružanjemusluga poljoprivrednicama često je dovodilo do većih povraćaja.



Isto tako, sa strane povećanja prihoda, mogu se razviti mehanizmi koji smanjuju rodnupristrasnost, npr. preko izuzimanja osnovne robe – koju uglavnom kupuju žene – iz PDV-a iliuklanjanja naknada za usluge na nižim nivoima kao što su osnovno obrazovanje ili zdravstvenazaštita porodilja gde su dominantne devojke i žene. Perspektiva rodne jednakosti možeomogućiti da prihodi i rashodi budu bolje usmereni i koordinirani, na primer preko priznavanja

međusektorskih interesa, kao što je potreba za unađređenim zdravstvenim uslugama u glavnimperiodima poljoprivrednih radova.

Vidi takođe: analiza učestalosti koristi; rodni budžeti.Palmer 1995; Van de Vale i Nid; Varing.

porez na reproduktivni rad

Zahtev koji se nameće ženama da se oslobode obaveza u vezi sa održavanjem porodice prenego što budu prisutne na tržištu rada. Ta obaveza, plaćeno radno vreme i angažovanje,funkcioniše na isti način kao i poreski novac jer smanjuje plate koje se obično isplaćuju ženama

za isti rad. Na primer, u privredama u razvoju, poljoprivrednice su, tradicionalnlo, dobijale manjeplate od muškaraca, čak za iste ili napornije zadatke. Tradicionalna objašnjenja aludiraju nanižu rezervisanu platu žena što je zasnovano na njihovoj manjoj mobilnosti usled porodičnihobaveza i smanjenog delokruga u vezi sa nastavkom traženja posla. Porez ne omogućuježenama da zahtevaju veću platu jer u uslovima dostupnosti rada, žene doprinose cenama natržištu već ih smanjuju. Taj koncept je korišćen kao stenograf koji se odnosi na nejednakost usmislu trgovine između rada muškaraca i žena. Važan je jer nudi teoretsku strukturalnu vezuizmeđu cena i uslova neunovčenog rada (u domaćinstvu) i unovčenog rada (tržište).

Vidi: modeli ugovaranja; reproduktivni sektor; neplaćeni rad.Palmer 1991; Elson 1999.

reproduktivni sektor

Deo ljudske delatnosti, i materijalne i društvene, koja se tiče procesa vođenja brige za sadašnjui buduću radnu snagu i ljudsku populaciju u celini, uključujući nabavku hrane, odeće i smeštajau domaćinstvu. Društvena reprodukcija predstavlja obezbeđivanje svih takvih potreba prekoprivrede, bilo da je deo plaćenih ili neplaćenih komponenti. (Elson to nazova ,,ekonomijomvođenja brige” vidi Elson 1997b, str. 9 a nedavno bavljenje konceptom i merenjem ,,brige” jošse više suzilo na hranu i ishranu, kod Engla (Engle), Menona (Menon) i Hadada). Ekonomijatretira reproduktivni rad drugačije od održavanja ivesticione opreme, što se nedvosmislenoprihvata kao privredna delatnost. Reproduktivni sektor je u osnovi neplaćen i obično isključen izdržavnih izveštaja. Reproduktivni rad u velikoj meri obavljaju žene i on zauzima izuetno veliki

deo raspoređivanja vremena žena (Vidi primere u neplaćenom radu.)

Kod nekoliko nedavnih modela roda u makroekonomiji reproduktivni sektor funkcioniše kaoograničenje ekspanzije proizvodnog sektora. Ovaj pristup može baciti svetlo na pogoršanjekrize kod srednjoročnih programa strukturalnog prilagođavanja koji povećavaju pritisak naljudski kapital do tačke u kojoj predstavljaju pretnju za ostvarivost reproduktivnog sektora ilikompromituju njegovu mogućnost da reaguje na podsticaje.



Vidi takođe: ekonomski modeli .Deriti; Elson 1997b; Engle, Menon i Hadad; Hamfris (Humphries) i Ruberi (Rubery) 1984; Folbr 1994; Volters (Walters)

matrica društvenog računovodstva (MDR)

Matrica društvenog računovodstva je povezana grupa statističkih tabela koja pruža shematskiprikaz kružnog toka prihoda u privredi u jednoj tački u vremenu, uključujući aktivnosti i robu,faktore proizvodnje i određene institucije. Omogućava utvrđivanje bilansa za svu robu ibudžetska ograničenja za sve subjekte. MDR se može koristiti za sakupljanje podataka zamodel opšte uravnoteženosti u privredi koji se može izračunati, na primer, u radu stvaranjamodela kod rodne trgovine i spoljne trgovine koji je gore naveden (Fontana). Modeli opšteuravnoteženosti imaju posebnu vrednost za testiranje posledica mera određene politike, gdedelimična analiza nije dovoljno sveobuhvatna da bi se bavila indirektnim efektima i efektima saviše subjekata (Ganing (Gunning) i Kajzer (Keyzer), str. 2026).

Međutim, standardi MDR-a ne nude mnogo rodno podeljenih podataka. Nedavno su statističari

u Holandiji povećali standardne MDR-e kako bi se dobile dodatne informacije o karakteristikamaekonomskih subjekata koji utiču na potrošačko ponašanje i aktivnosti stvaranja prihoda i navreme (koji su dalje podeljeni na stvaranje prihoda, reprodukciju i slobodno vreme) i stvorili suokvir pod nazivom Sistem matrice i proširenja ekonomskog i društvenog računovodstva iSMPEDR. Taj rad pruža mogućnost podele podataka po dodatnim dimenzijama za koje sesmatra da utiču na strukruru privrede. Jedna od neposrednih primena koja je očigledna naosnovu postojanja takvih dostupnih informacija predstavlja pokušaj procene parametara uticajarodnih odnosa, na primer, u potrošnji ili u potražnji javnih usluga tokom ekonomskogprilagođavanja.

Vidi: ekonomski model.Ganing i kajzer; Kazemier i Keuning.

statistika

Grupa metoda za sakupljanje, prikazivanje i analizu podataka sa ciljem sastavljanja validnihzaključaka. Podaci su sirovi materijali empirijske ekonomije. Međutim, postoji malo podatakakoji omogućavaju posebno ispitivanje karakteristika ili uslova žena i muškaraca ili analizu rodnihkategorija u ekonomiji. Nekoliko primera ilustruje taj problem. Neki podaci u državnom popisu iizveštaji sa ispitivanja nisu dostupni u rodno podeljenoj formi; stoga je nemoguće pratitipromene u pristupu resursima tokom vremena. Određene kategorije obuhvataju pretpostavke oekonomskim ulogama; na primer, termin “glava domaćinstva” često dovodi na videloneprikazivanje domaćinstava u kojima žene vode glavnu ekonomsku ulogu. Manja zabeleženostneplaćenog rada utiče na zadatke koje obavljaju žene češće nego što je to slučaj kodmuškaraca.

Od UN Decenije za Žene koja je započela 1975. državne statističke agencije posvećene suUnapređenju statističkih metoda kako bi se predstavila rodna pitanja. Od tog vremena napredaknije bio ujednačen. Međutim, oblasti znatnog napretka uključuju izveštaje o pristupu ženaobrazovanju i razvojne tehnike za utvrđivanje i merenje neformalnog i neplaćenog rada (Beneria1992). Dajen Elson (Diane Elson) je smatrala da izveštaji o većim stopama učešća žena u



radnoj snazi širom sveta ,,predstavljaju deo statističke rukotvorine”. Nepoznati deo rastaproizilazi iz unapređenja koje se odnosi na ekonomsku aktivnost žena – što donekle odslikavapromene u pogledima šta se smatra radom, što su pogledi i statističara i anketara, a verovatno ipogleda ispitanika u istraživanjima.” (Elson 1999, str. 614). Ona u izveštaju prikazuje da je novadefinicija rada koja je uvedena u ispitivanju pakistanske radne snage iz 1991-92, na primer,povećala stopu učešća seoskih žena sa 13,9 procenata (ako se koristi stara definicija) na 45,9

procenata (po revidiranoj definiciji) – uključujući takve aktivnosti kao što je obrada useva posležetve, gajenje stoke, obnova, skupljanje ogreva i donošenje vode, pravljenje odeće, tkanje idomaći radovi koji su plaćeni (ibid.). Time se naglašava važnost sve većih zvaničnihangažovanja na sakupljanju rodno podeljenih podataka putem dodatnog ispitivanja u praksi irazmena definicija podataka i sakupljenih pitanja, analiza i upotreba, između više zemalja.

Beneria 1992; Evans; Hedman, Peruči (Perucci) i Sundstrom; UN 1994, 1995, predstojeći u2000; UNSTAT.

strukturalno prilagođavanje

Proces tržišno orijentisanih privrednih reformi sa ciljem obnavljanja održive ravnoteže plaćanjauz smanjenje inflacije i stvaranje uslova za održiv rast u prihodu po glavi stanovnika. Pošto jepostalo sve uobičajenije među zemljama u razvoju u osamdesetim godinama, programistrukturalnog prilagođavanja (PSP) obično su se radili kao reakcija na krizu uravnoteženostiplata. U osnovi su počinjali merama stabilizacije (prilagođavanje potražnje radi smanjenja,,internih i eksternih razlika” – deficita u saldima tekućih računa i budžetskim saldima). Prva faza

je usmerena ka obnovi makroekonomske ravnoteže i smanjenju inflacije ,,putem usklađivanjanivoa potražnje i njenog sastava (roba kojom se trguje u odnosu na robu kojom se ne trguje) sanivoom učinka i nivoom finansiranja trgovinskog deficita.” (Korbo (Corbo) i Fišer (Fischer) str.2847 ff.) Uobičajene mere stabilizacije su smanjenja potrošnje u javnom sektoru u strogamonetarna politika kako bi se smanjili inflatorni pritisci.

Istovremeno se preduzimaju i srednjoročne mere preko institucionalnih reformi u sektorima itržištima (tj. na mezo nivou ) radi restruktuiranja privrede da bi se uvećao rast i transformisalasposobnost finansiranja sopstvenih ulaganja.

Uobičajene mere uključuju: liberalizaciju trgovinskog režima; uklanjanje kontrola nadcenama; deregulaciju tržišta sa domaćom robom; reformu javnog sektora, uključujućiporeski sistem, strukturu državnih troškova i državnih preduzeća; uklanjanje ograničenjau vezi sa upošljavanjem i mobilnošću činilaca; deregulisanje domačih finansijskih tržišta iuklanjanje prepreka u vezi sa štednjom i ulaganjem; i stvaranje i osnaživanje institucijaradi podrške stabilizaciji i strukturalnoj transformaciji. (Ibid.)

Ideja iza tih mera politike je da se promeni raspodela resursa putem promene podsticaja,koristeći cenovne mehanizme pre nego direktne kontrole. Ponovo, kod proizvodnje je cilj

premeštanje resursa sa onih koji se ne prodaju na one koje se prodaju, a kod potrošnje je da sesmanje troškovi u određenim oblastima uključujući nabavke određenih uvoznih proizvoda.Procena uticaja strukturalnog prilagođavanja stoga mora uzeti u obzir kratkoročne, srednjoročnei dugoročne elemente programa.

U osamdesetim godinama je najmanje 75 zemalja u razvoju preduzelo takve prograne, sakreditima od Svetske banke i MMF-a. Uprkos mnogim studijama koje su sprovedene širomzemljalja i pojedinačnih evaluacija strukturalnog prilagođavanja, postoji mali konsenzus nesamo o uticaju MDR-a na ljudski razvoj već i o uspehu samih programa. Postoje opšte



prihvaćeni razlozi zašto je evaluacija uticaja politike teška: teško je proceniti suportna činjeničnastanja (,,pre i posle” ili ,,sa/bez” MDR-a) i izolovati efekte programa iz kriznih uslova kako bi sepovećalo njegovo usvajanje; čest je slučaj da se MDR samo delimično implementira, stogaevaluacija može zahtevati da se proceni program koji u stvari nije ni ustanovljen; u svakomslučaju se ne meri program već se mere promene pokazatelja performansi – prelaz saprograma na pokazatelje je često sporna pretpostavka. Pored toga, relevantnost strukturalnih

krutosti i društvenih struktura koje uključuju rodne dimenzije prikazana je u empirijskimradovima i teoretskim modelima. Štaviše, pouzdanost podataka je sporna u svakoj oblastiuključujući rodno zasnovane pristrasnosti.

Nekoliko razvojnih agencija u industrijalizovanim zemljama usvojilo je politike za preispitivanjepomoći programima prilagođavanja i pripremilo je smernice kako bi se pomoglo programskimslužbenicima da preispitaju implementaciju politike ekonomskog prilagođavanja u pogledu roda ipovezanih efekata. Stručnjaci za procenu uticaja utvrdili su određene rodne dimenzije koje utičuna implementaciju MDR-a ili rodne razlike u teretu prilagođavanja, uključujući sledeće.

Direktan uticaj: Podaci iz mnogih zemalja pokazuju da se žene više oslanjaju na javne usluge iodgovornost da deca imaju pristup tim uslugama i stoga su na disproporcionalnom gubtku kada

se te usluge smanje (Elson 1991; Svetska banka 1995, str. 58-59). U zavisnosti od toga da li sužene više ili manje zaposlene u javnim uslugama, na njih će više ili manje uticati ograničavanjeposlova usled budžetskih reformi (Hadad et al. 1995, str. 883 ff.). Ako žene disproporcionalnosnose troškove prilagođavanja, to može za uzvrat ograničiti implementaciju na druge načine(npr. usled neuspeha u reagovanju na ponudu ). Ostale vrste direktnih uticaja mogle bi uključitipromene u glavnim namirnicama i lekovima, za čije obezbeđivanje su uglavnom odgovornežene.

Indirektni uticaj: Kada žene preduzmu nove tržišne aktivnosti kao reakciju na promenjenestrukture podsticaja, može postojati uticaj na druge članove porodice. One mogu zanemaritiosnovne zadatke, kao što su priprema obroka, čišćenje i briga o deci i kućna nega bolesnih.Povlačenje dece, obično devojčica, koje iz toga proizilazi, kako bi preuzele te zadatke, prikaz je

stvarne vrednosti rada u domaćinstvu za jedinicu domaćinstva koja se odnosi na očekivani ličnipovraćaj porodice od obrazovanja devojčica. Trošak mogućnosti slanja devojčice u školu jesada jednako visok kao i vrednost rada u domaćinstvu bez koga se ne može. Iako ni taj trošakniti celokupni trošak obrazovanja nisu prikazani u eksplicitnim izveštajima, porodica koja o tomedonosi odluku deluje na osnovu implicitnih izračunavanja tih razlika.

Oslanjajući se na te ideje i povezane dokaze, neki ekonomisti su smatrali da su politikestrukturalnog prilagođavanja u svom dizajnu i implementaciji ,,pristrasne u odnosu namuškarce" jer ne uzimaju u obzir rodne dimenzije privrede kao što su nadmoć žena ureproduktivnom sektoru, rodna podela rada i nejednakosti raspodele unutar domaćinstava(Elson 1991.). Ostali tvrde da su rodno neutralni u nameri ali uz već postojeće uslove stvarajurodno pristrasne ishode (Hadad et al. 1995.).



Vidi takođe: rodni budžeti; reforma finansijskog sektora; državne finansije; statistika. Afšar ( Afshar) i Denis (Dennis); Katagaj i Osler; Korbo (Corbo) i Fišer (Fischer); Elson 1991,

1992, 1994, 1995; Hadad et al. 1995; Palmer, 1991; poseban deo o radnicama uSvetskom razvoju (World Development) 27:3

reagovanje na ponudu

Povećanje učinka kao rezultat promenjenih podsticaja, o čemu se mnogo govori u odnosu naliberalizaciju tržišta u strukturalnom prilagođavanju , posebno u poljoprivrednom sektoru.Evidencija pokazuje da je reagovanje na ponudu mešovito, manje je kod ukupnih nego kodpojedinačnih useva (gde može doći do zamene) i može reagovati na necenovne kao i nacenovne faktore (Čiber (Chibber)).

Evidencija takođe govori da su poljoprivrednici i poljoprivrednice drugačiji reagovali napromenjene cenovne podsticaje (Vold (Wold)). Necenovni mehanizmi, kao što su teret rada udomaćinstvu, mogu smanjiti reakciju žena (u odnosu na muškarce) u vezi sa cenovnimpodsticajima. Rodna podela rada može sprečiti žene da se bave izvoznom proizvodnjom useva

ili izvoznim poslovima ili, što je uobičajenije, može spečiti muškarce da preuzmu veći udeo uzadacima u domaćinstvu kako bi žene mogle da prebace svoj resurs rada. Takva ograničenja uvezi sa ponudom neplaćenog rada žena ograničava njihovu mogućnost da uđu u tržišneaktivnosti. U većem delu Zapadne Afrike, na primer, muškarci i žene obrađuju zasebna polja asvaka žena može biti odgovorna za snabdevenost robom kako bi izdržavala svoju decu. Uosnovi, što su različitiji poljoprivredni poslovi muškaraca i žena, to je strožije definisana rodnapodela rada. (Palmer 1988, 1991.). Ta ograničenja limitiraju mobilnost jednog od faktoraproizvodnje, rada, neophodnog za uspešno strukturalno prilagođavanje. Ograničenumobilnost rada žena su za Obalu slonovače pomno testirali (i otkrili da je značajna) Horsnel(Horsnell) i Tibaijuka za Tanzaniju 1994. što su uopštenije prikazali Kolijer 1988, Elson 1991,Hadad et al 1994. (citirano u Hadad et al. 1995, str. 888).

Ograničeno reagovanje na promene u podsticajima može se desiti usled nemogućnostimehanizma prenosa da predstavi inicijative nekim subjektima. Koopman (1990.) prikazujeslučajeve da bi pokazao da asimetrija kontrole na nivou domaćinstva nad prihodima možeograničiti učešće žena u proizvodnim utrživostima (usled male očekivane koristi) i da taj efekatmože biti važniji od vremenskog ograničenja (ibid. str. 888). Tj. žene ne mogu očekivati da bududirektno isplaćene za izvezene useve što dovodi do toga da možda neće želeti da odvoje vremeiz aktivnosti u vezi sa održavanjem života ili neutrživim aktivnostima kako bi se bavileproizvodnjom od koje će one ili njihova deca imati malo ili nimalo koristi (vidi raspodela unutar domaćinstva.) Na makro nivou Dariti je preporučio da nepostojanje želje kod žena da ponudesvoj rad u izvoznoj proizvodnji koju kontrolišu muškarci može biti odgovorno za lošurezultirajuću ponudu u afričkoj poljoprivredi.

Vidi takođe: model ugovaranja.Deriti; Hadad et al. 1995; Palmer 1991; Vold.



ispitivanje vremenskog budžeta

Studije su ispitivale raspodelu vremena za različite zadatke (i slobodno vreme). Ostali termini zatakav rad su ,,studije o korišćenju vremena” i “smernice za raspoređivanje vremena”. Korišćenesu za istraživanje veza između radnih shema i degradacije i promene životne sredine (UNDP,

1995: 92-3); za poređenje količine slobodnog vremena koje uživaju pojedinci i društva kao merudobrobiti na mikro i makro nivoima (Ačarija (Acharya)); radi dobijanja što tačnije slike oaktivnostima u seoskim oblastima gde preovlađuje rad koji se ne odnosi na tržište (Ačarija iBenet (Bennett), 1981, citirano u ibid.) i u poslednje vreme radi procene stepena učešća uneplaćenom radu po rodu i starosti. Mogu da se zasnivaju na opservacijama, proveri ili vođenjudnevnika ili na kombinaciji metoda (vidi UNDP 1995, str. 88-96 radi rezimea studija iz 31zemlje).

Ispitivanja vremenskih budžeta otkrila su nedostatak konvencionalne statistike rada da obuhvatistepen, obim i složenost aktivnosti kojima se pojedinci bave, posebno u zemljama u razvoju, iposebno među ženama za koje je uobičajeno obavljanje više zadataka. Na primer, popis uNepalu iz 1973. dao je stopu aktivnosti za žene od 35 procenata u poređenju sa 38 procenata

za muškarce. Za razliku od toga, ispitivanja korišćenja vremena koja su obavljena u Nepaluotkrila su da žene rade 4,62 sata dnevno u poređenju sa 5,81 sati dnevno za muškarce,uključujući samo one aktivnosti koje spadaju pod konvencionalnu definiciju zaposlenja. Ukupnosu muškarci radili 7,51 sati dnevno u poređenju sa 10,81 za žene. (Ačarija str. 5, 12).

Ispitivanja o korišćenju vremena širom zemalja u razvoju otkrila su da se ukupni teret rada umnogome razlikuje, gde se mnogo teži teret rada snosi u seoskim nego u gradskim oblastima.U osnovi, iako u svim mestima žene rade duže od muškaraca, žene provode manje vremena uradu na tržištu (oko jedna trećina) od muškaraca (oko tri četvrtine) (UNDP, 1995: 91-2).

Ispitivanja o korišćenju vremena sprovode se u Kanadi (od 1978.) i Norveškoj kao deozvaničnog sistema sakupljanja podataka a glavno ispitivanje iz tri dela kako bi se obuhvatile

sezonske varijacije nedavno je započeto kao pilot projekat za Južnoafričku statistiku, gde će secelokupni rezultati dobiti 2001. Podaci o korišćenju vremena predstavljaju značajne informacijeu procesu procene netržišnog rada u državnim izveštajima i takođe omogućuju analizu efekatapromena u javnim troškovima u vezi sa korišćenjem vremena.

Vidi državni izveštaji, statistika, neplaćeni rad Ačarija; UN 1995, Pog.5; UNDP 1995, Pog. 4; Svetska banka 1995.

ekspanzija trgovine

U poslednjih 15-20 godina trgovina je doživela ekspanziju dva puta bržu od rasta BDP-a, što je

zasnovano na unapređenjima komunikacija i globalne finansijske strutkure i na saobraćaju iproizvodnoj tehnologiji. Većina vrednosti iz ove ekspanzije proizašle su iz trgovine uproizvodnim industrijama: izvoz robe se oko dva puta uvećao sa ukupno 10 procenata na 20procenata. A zemlje u razvoju su povećale svoje udeo trgovine u BDP-u sa oko 33 procetapolovinom osamdesetih na 43 procenta krajem devedesetih godina (Mehra i Gemidž str. 533).

Evidencija iz mnogih zemalja pokazuje da je ta ekspanzija trgovine dovela do većeg plaćenogzapošljavanja žena u većini regiona i do postojanja statističkog odnosa između veće orijentacije



ka izvozu i intenzivnijeg korišćenja ženske radne snage. 1989. je Gaj Stending izdao izveštaj ostudiji ,,globalna feminizacija” radne snage kao posledica trendova u proizvodnji širom sveta.1991. je Edrian Vud (Adrian Wood) predstavio snagu tog odnosa za 35 zemalja u razvoju(Stending, 1989; Vud). Zbirka radova iz 1999. ponovo se bavila hipotezama tog perioda i otkrivada se nastavilo sa sve većim učešćem žena u plaćenom radu; međutim, debata o ukupnomishodu rodne jednakosti je daleko od završene (World Development 27:3).

Iako mnogi podaci pokazuju da učešće žena u radnoj snazi i dalje raste, takođe postoje i snažnidokazi da je u mnogim oblastima postojao otpor prema zatvaranju rodnih razlika u platama (Her (Hare); Horton str. 575-579; Tzanatos; Stending 1999, strp. 589-595). Ostali efekti trgovine, izstudija cele decenije, uključuju veće učešće žena u novim oblastima uslužnog sektora, posebnou računarsko finansijskim i telekomunikacionim uslugama (Joefes 1995.); i veću potražnju za,,fleksibilnim” radom – npr. povremeni, kratkoročni, nesindikalni, radnici kod kuće i radnici podugovorom (Stending 1989, 1999).

Vidi takođe, globalizacija.Fontana, Joekes i Masika; Fontana i Vud; Joekes; Joekes i Veston (Weston); Stending 1989;Vud; World Development 27:3.

transakcioni troškovi

Troškovi funkcionisanja privrednog sistema ili privredne razmene unutar njega, uključujućitroškove načinjene prilikom pravljenja ili sprovođenja ugovora. Mogu uključiti troškove dobijanjainformacija, pregovora, ustanovljavanja osnove za kreditiranje itd; kakve god različite oblike daimaju, ukupni troškovi svih transakcionih troškova relevantni su za osnovni cilj smanjenjatroškova (Lin i Nugent, str. 2319). Svaka privredna zajednica postavlja institucije, uključujući iapstraktne kao što su tržišne prakse, pravni sistem ili finansijski sektor u celini, što se mogusmatrati načinima za smanjenje poteškoća koje čine trošak transakcija. Unutar institucija, biloda su to firme ili domaćinstva, postojeći stavovi i stalni odnosi eliminišu potrebu za eksplicitnim

dogovorom u ugovorima za svaku razmenu robe ili rada. Stoge se za takve institucije može rećida ,,smanjuju transakcione troškove.”

Koncept transakcionih troškova prihvatili su neoklasični ekonomisti kao elemenat u realnimtroškovima čije prisustvo samo po sebi ne znači da privredi nedostaje produktivnost . NewPalgrave navodi: ,,Transakcioni troškovi proizilaze iz prenosa vlasništva ili, uopštenije, pravavlasništva, privatnog vlasništva i razmene.” (Itvel et al, Izd. 4, str. 676). Preko tehnologije zasmanjenje poteškoća u transakcijama veće firme realizuju ekonomije skale, i ,,dobro je poznatoda u prisustvu ekonomija skale konkurencija ne može voditi do produktivne raspodeleresursa.” (Ibid. str. 678). Tj. velike firme mogu ostvariti monopolističko prisustvo na tržištima gdesu u mogućnosti da smanje transakcione troškove više nego što bi to moglo da uradi višemanjih firmi. Ta ideja otvara pitanje funkcionisanja tržišta u oblastima u razvoju gde mnoge

ekonomije skale nisu prisutne – uključujući davanje kredita i ostale finansijske usluge, dogovoreo platama i malo preduzetništvo. Važna primena analize transakcionih troškova jeobezbeđivanje okvira za analizu ugovornih izbora (Lin i Nugent str. 2315 ff.).

Razvojni ekonomisti su se često usredsređivali na visoke transakcione troškove u oblastima urazvoju – troškove koje snose siromašni. (Vidi diskusije o mikro-kreditima u npr. Bel (Bell),Hosein. Ekonomisti na polju rodnih pitanja, koji rade u tom okviru, koristili su koncepte na dvaglavna načina:



1. za istraživanje nejednakih uslova trgovine na tržištima kredita i rada usled nejednakog teretatransakcionih troškova (za informacije, kredite/ugovaranje) koje snose žene2. prilikom pravljenja analize transakcionih troškova porodica i domaćinstava, što su institucijekoje rešavaju određena pitanja raspodele – za rad, slobodno vreme i potrošnju robe – prekopostojećih unapred sačinjenih dogovora i preko implicitnih i eksplicitnih ugovora.

Vidi takođe: modeli ugovaranja; finansijski sektor; domaćinstvo.Itvel et al. Izd. 4, str. 676-679; Hadad, Hodinot i Alderman; Palmer 1994; Polak.

neplaćeni rad

Rad koji stvara robu ili usluge ali koji nije plaćen. Uključuje rad u domaćinstvu, proizvodnjusredstava za život i neplaćenu proizvodnju artikala za tržište. Ne treba da se brka sa,,neplaćenim porodičnim radom”, što je termin koji koriste statističke agencije u nekim zemljamau razvoju kao kategoriju koja obuhvata proizvodnju utržive robe kod kuće ili na poljoprivrednomdobru bez plate, kao što su poslovi koji se rade od kuće ili seoska proizvodnja. Strogineoklasični pristupi odbacuju termin ,,neplaćen” pošto se po neoklasičnim pretpostavkama

odluka o učešću u radu se donosi dobrovoljno i racionalno uz očekivanje plate bilo u naturi iligotovini. Međutim, termin je analitički koristan u slučaju obavljanja rada u domaćinstvu jer njegov proizvod, održavanje radne snage, predstavlja korist za privredu u celini ali ga privreda ucelini ne plaća. Sama makroekonimija ima koristi od obezbeđivanja javnog dobra; ona je,,slobodni jahač” na račun žena, koje su glavna radna snaga u neplaćenom sektoru (vidi spoljni efekat ). (Palmer 1991, str. 29 ff; 1994, str. 15;Elson 1995 [1991.], str. 175).

UNDP (1995:97) procenjuje da bi širom sveta neplaćeni rad ako se procenjuje popreovladavajućim platama iznosio 16 biliona dolara, ili oko 70 procenata više od procenjena 23biliona dolara od ukupnog svetskog učinka. Oko dve trećine tog rada obavljaju žene. Platformaza akciju koja je usvojena 1995. na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama (Peking) angažujevlade da rade na uvođenju mera i procena rada žena u domaćinstvima u svojin državnim

izveštajima. Nekoliko zemalja (uključujući Kanadu, Norvešku i Holandiju) pripremilo je,,satelitske proračune” kako bi predstavile i pratile promene u neplaćenom radu. Pripremasatelitskih proračuna radi merenja proizvodnje u domaćinstvu objašnjena je u UN (1995, str.107). Nepriznavanje neplaćenog poljoprivrednog rada dovodi do potcenjivanja učešća žena uradnoj snazi. Na primer, u svom popisu iz 1981. Dominikanska Republika prikazala je stopuučešća ženske radne snage od 21 procenta; međutim, studija koja je urađena tri godine kasnijeukazala je na stopu od 84 procenta jer, za razliku od popisa, uključeni su takvi poslovi kao štosu uzgajanje bašti i gajenje životinja (Svetska banka 1995, str. 15-16).

Vidi takođe: teorija povećane porizvodnje; statistika; ispitivanja vremenskih budžeta.Elson 1991; Palmer 1994; UN 1995, Pog. 5; UNDP 1995. Pog. 4; World Bank 1995. Pog. 1



Acharya, Meena. 1982. “Time use data and the Living Standards Measurement Survey,” LivingStandards Measurement Study Working Paper No. 18, The World Bank, Washington D.C.

Afshar, Haleh; Dennis, Carolyne, eds. 1992. Women and Adjustment Policies in the ThirdWorld. St. Martin’s Press. New York.

Agarwal, Bina. 1994. A Field of One’s Own: Gender and Land Rights in South Asia.Cambridge U.P. Cambridge.

Agarwal, Bina. 1992. “Gender Relations and Food Security: Coping with Seasonality, Drought,and Famine in South Asia,” pp.181-218 in Benería, Lourdes; Feldman, Shelly, eds. UnequalBurden: Economic Crises, Persistent Poverty, and Women’s Work. Westview. Boulder.

Alexander, Patricia. forthcoming. “Issues for Asian Women in the Transition to Market.”Occasional Paper , UNRISD. Geneva.

Anand, S; Sen, Amartya K. 1994. “Sustainable Human Development: Concepts and Priorities,”Occasional Paper No. 8, Human Development Report Office. United Nations DevelopmentProgramme. New York.

Asian Development Bank. 1995. “Overview of Transition,” Part II, Annual Report 1995.Reprinted as: Lessons from the Asian Transition. ADB. Manila.

Baden, Sally. 1996. “Gender issues in financial liberalisation and financial sector reform.”Topic paper for Directorate General for Development, European Commission. BRIDGE ReportNo. 39. Institute of Development Studies (IDS). Brighton.

Bannock, G., Baxter, R.E.; and Davis, E. 1992. The Penguin Dictionary of Economics. FifthEd. Penguin. London.

Bardhan, Kalpana; Klasen, Stephan. 1999. “UNDP’s Gender-Related Indices: A CriticalReview” in World Development 27:6, pp.985-1010.

Becker, Gary. 1965. “A Theory of the Allocation of Time,” in Economic Journal, 75:9, pp.493-517.

Becker, Gary. 1981. A Treatise on the Family. Harvard. Cambridge, Mass.

Behrman, Jere; Srinivasan, T.N., eds. 1995. Handbook of Development Economics, Vol. 3A,

3B. (Vol. 1, 2, see Chenery) Elsevier. Amsterdam.

Bell, Clive. 1988. “Credit, Markets and Interlinked Transactions,” in Chenery and Srinivasaneds., pp.763-829.

Benería, Lourdes. 1992. “Accounting for Women’s Work: the Progress of Two Decades,” inWorld Development 20:11, pp.1547-1560.



Benería, Lourdes. 1995. “Toward a Greater Integration of Gender in Economics”, in WorldDevelopment 23:11, pp.1839-1850.

Benería, Lourdes. 1999. “Gender and the Construction of Global Markets,” paper presented atthe workshop Gender, Macroeconomics and Globalization, hosted by UNDP, 25-26 March1999, New York.

Besley, Timothy. 1995. “Savings, Credit and Insurance”, in Behrman and Srinivasan eds.,pp.2123-2207.

Braunstein, Elissa. 2000. “Engendering Foreign Direct Investment: Family structure, labor markets and international capital mobility”, in World Development 28:7.

Bruce, J.; Dwyer, D. eds. 1988. Homes Divided: Women and Income in the Third World.Stanford University Press. Stanford.

Boserup, E. 1970. Women’s Role in Economic Development. St. Martin's Press. New York.

Budlender, D.; Sharp, R.,; with Allen, K. 1998. How to do a Gender-Sensitive BudgetAnalysis: Contemporary Research and Practice. Australian Agency for InternationalDevelopment, Canberra; and Commonwealth Secretariat, London.

Chenery, Hollis; Srinivasan, T.N., eds. 1988. Handbook of Development Economics, Vol. 1,2. (Vol. 3A, 3B, see Behrman) Elsevier. Amsterdam.

Chibber, A. 1989. “The Agricultural Supply Response,” in Commander, S., ed. 1989. StructuralAdjustment in Agriculture: Theory and Practice in Africa and Latin America, OverseasDevelopment Institute. London.

Çagatay, Nilufer; Elson, Diane; Grown, Caren. 1995. “Introduction,” in World Development

23:11, pp.1827-1836.Çagatay, Nilufer; Ozler, Sule. 1995. “Feminization of the Labor Force: The Effects of Long-Term Development and Structural Adjustment,” in World Development 23:11, pp.1883-1894.

Collier, P. 1988, “Women in Development. Defining the Issues”, World Bank Policy Planningand Research Paper , No.129, World Bank, Washington.

Collier, P. 1989, “Women and Structural Adjustment”, mimeo, Unit for the Study of AfricanEconomies, Oxford University, Oxford.

Collier, P. 1990, “The impact of adjustment on women”, in World Bank. Analysis Plans for

Understanding the Social Dimensions of Adjustment, pp.149-163. World Bank, WashingtonDC.

Collier, Paul. 1993. “The impact of adjustment on women”, in L. Demery, Marco Feroni,Christiaan Grootaert with Jorge Wong-Walle, eds. Understanding the Effects of PolicyReform, pp.183-197. World Bank. Washington.



Collier, Paul. 1994. “Gender Aspects of Labour Allocation During Structural Adjustment - ATheoretical Framework and the African experience” in Susan Horton, Ravi Kanbar and DipakMazumdar (eds.) Labor Markets in an Era of Adjustment, Vol. 1. World Bank. Washington.

Collier, P., Appleton, S., Devon, D., Burger, K., Dunning, J., Haddad, L. and Hoddinott, G.,1991, 'Public Services and Household Allocation in Africa: Does Gender Matter?', mimeo,

Centre for Study of African Economies. Oxford.

Corbo, Vittorio; Fischer, Stanley. 1995. “Structural Adjustment, Stabilization and PolicyReform: Domestic and International Finance”, in Behrman and Srinivasan, 2847-2920.

Cornia, G; Stewart, F; Jolly, R., eds 1987. Adjustment with a Human Face: Protecting theVulnerable and Promoting Growth. A study by UNICEF. Clarendon Press. Oxford.

Darity, William. 1995. “The Formal Structure of a Gender-Segregated, Low-Income Economy,”in World Development 23:11, 1963-1968.

Demery, Lionel; Chao, Shiyan; Bernier, René; Mehra, Kalpana. 1995. “The Incidence of Social

Spending in Ghana.” PSP Discussion Paper Series No. 82., Poverty and Social PolicyDepartment. World Bank. Washington.

Demery, Lionel. 1996. “Gender and Public Social Spending: Disaggregating BenefitIncidence.” Poverty and Social Policy Department Discussion Paper . World Bank.Washington.

Departamento Nacional de Planeacìón; BMZ/GTZ. 1998. Macroeconomía, Género y Estado.Tercer Mundo Editores.

Dessing, M. 1992. “Labour Supply, the Family, and Poverty: the S-Shaped Labor SupplyCurve,” paper presented at the Western Economic Association Annual Meeting, Seattle, 1991.

Eatwell, John; Milgate, Murray; Newman, Peter eds. 1987. The New Palgrave: A Dictionaryof Economics. Macmillan. London.

Elson, Diane. 1991. [1995 2nd edition] “Male Bias in Macroeconomics: The Case of Structural Adjustment”, in Elson, Diane, ed. Male Bias in the Development Process, pp.164-190.Manchester University Press. Manchester.

Elson, Diane. 1992. “Male Bias in Structural Adjustment”, in Afshar and Dennis, pp.46-68.

Elson, Diane. 1993. “Gender-aware Analysis and Development Economics” in Journal of International Development 5:2. University of Manchester, Institute for Development Policy and

Management. Manchester.Elson, Diane. 1994. “Micro, Meso, Macro: Gender and Economic Analysis in the Context of Policy Reform”, pp. 93 -104 in Bakker, Isabella, ed. The Strategic Silence: Gender andEconomic Policy. Zed Press and North-South Institute. London and Ottawa.

Elson, Diane. 1995. “Gender Awareness in Modeling Structural Adjustment”, in WorldDevelopment 23:11, pp.1851-68.



Elson, Diane. 1997a. “Integrating Gender Issues into Public Expenditure: Six Tools,” Universityof Manchester, Graduate School of Social Sciences, GENECON Unit, April.

Elson, Diane. 1997b. “Gender-Neutral, Gender-Blind or Gender-Sensitive Budgets? ChangingThe Conceptual Framework to Include Women’s Empowerment and the Economy of Care”Preparatory Country Mission to Integrate Gender into National Budgetary Policies and

Procedures. Commonwealth Secretariat. London.

Elson, Diane. 1999. “Labour Markets as Gendered Institutions: Equality, Efficiency andEmpowerment Issues” in World Development 27:3, pp.611-627.

Elson, Diana; Evers, Barbara. 1997. “Concepts and Sources.” Gender Aware CountryEconomic Reports Working Paper No. 1. GENECON Unit, Graduate School of SocialSciences, University of Manchester, July.

Engle, Patrice; Menon, Purnima; Haddad, Lawrence. 1999. “Care and Nutrition: Concepts andMeasurement,” in World Development 27:8, pp.1309-1337.

Erturk, Korkut; Çagatay, Nilufer. 1995. “Macroeconomic consequences of cyclical and secular changes in feminization: an experiment at gendered macromodelling”, in World Development23:11, pp. 1969-1977.

Evans, Alison. 1992. “Statistics,” in Østergaard, Lise. Gender and Development, A PracticalGuide, 11-40. Routledge. London.

Evers, Barbara; Walters, Bernard. “Adapting a Gender-Segregated Macro Model to aBargaining Framework,” paper presented at the workshop Gender, Macroeconomics andGlobalization, hosted by UNDP, 25-26 March 1999, New York.

Feldman, Allan. 1987. “Welfare economics,” in Eatwell et al., pp.889-895.

Feminist Economics. Journal of the International Association of Feminist Economics.Routledge, London. Three times yearly since 1995.

Floro, Maria; 1995. “Economic Restructuring, Gender and the Allocation of Time,” in WorldDevelopment 23:11, 1913-1929.

Floro, Maria; Dymski, Gary. In progress. “Gender, Power and Financial Crisis: An AnalyticalFramework”. Paper presented at Engendering Macroeconomics Workshop, Chicago,November 13-14, 1998.

Folbre, Nancy. 1984. “Household Production in the Philippines: A Non-neoclassical

Approach”, in Economic Development and Cultural Change 32:2, 303-330.Folbre, Nancy. 1986a “Hearts and Spades: Paradigms of Household Economics”, in WorldDevelopment 14:2, 245-255.

Folbre, Nancy. 1986b. “Cleaning house: new perspectives on households and economicdevelopment”, in Journal of Development Economics 22, 5-40.



Folbre, Nancy. 1994. Who Pays For The Kids? Gender and the Structures of Constraint.Routledge. London and New York.

Foldvary, Fred. 1998. Dictionary of Free-Market Economics. Elgar. Cheltenham, UK, andNorthampton, US.

Fontana, Marzia. D.Phil. Research in Progress. “The Gender Impact of Trade Liberalisation inLow-income Developing Countries,” mimeo. Institute of Development Studies (IDS). Brighton.

Fontana, Marzia; Joekes, Susan; Masika, Rachel. 1998. “Global Trade Expansion andLiberalisation: Gender Issues and Impacts.” BRIDGE Report No. 42, IDS. Sussex.

Fontana, Marzia; Wood, Adrian, 2000. “Modelling the Effects of Trade on Women, at Work andat Home”, in World Development 28:7.

Goetz, Ann Marie; Sen Gupta, Rita. 1994. “Who Takes the Credit? Gender, Power and Controlover Loan Use in Rural Credit Programmes in Bangladesh.” IDS Working Paper No. 8, Instituteof Development Studies. Brighton.

Gunning, Jan Willem; Keyzer, Michiel. “Applied General Equilibrium Models for Policy Analysis”, in Behrman and Srinivasan, pp.2025-2107.

Haddad, Lawrence; Brown, Lynn; Richter, Andrea; Smith, Lisa. 1995. “The Gender Dimensionsof Economic Adjustment Policies: Potential Interactions and Evidence to Date”, in WorldDevelopment 23:6, pp.881-896.

Haddad, Lawrence; Hoddinott, John; Alderman, Harold. 1997. “Introduction: The Scope of Intra-household Resource Allocation Issues”, in Haddad, Lawrence; Hoddinott, John;

Alderman, Harold, eds., pp.1-16.

_____________________________________________eds. 1997. Intra-householdResource Allocation in Developing Countries: Models, Methods, and Policy. InternationalFood Policy Research Institute. John Hopkins University Press. Baltimore and London.

Haddad, Lawrence; Hoddinott, John. 1994. “Women’s Income and Boy-Girl AnthropometricStatus in the Côte d’Ivoire,” in World Development 22:4, pp.543-553.

Hare, Denise. 1999. “Women’s Economic Status in Rural China: Household Contributions toMale-Female Disparities in the Wage-Labour Market.” in World Development 27:6, pp.1011-1029.

Hedman, B.; Perucci, F.; Sundstrom, P. 1996. Engendering Statistics: A Tool for Change.

Statistics Sweden. Stockholm.Hoddinott, John; Adam, Christopher. 1998. “Testing Nash-bargaining Household Models withTime-series Data.” FCND Discussion Paper 52. International Food Policy Research Institute.Washington, D.C.

Hoddinott, John; and Haddad, Lawrence. 1995. “Does Female Income Share InfluenceHousehold Expenditures? Evidence from Côte d’Ivoire” in Oxford Bulletin of Economics andStatistics, 57:2, pp.77-96.



Horton, S. 1999. “Marginalization Revisited: Women's Market Work and Pay, and EconomicDevelopment,” in: World Development, 27: 3 , pp.571-82.

Hossain, M. 1984. “Credit for the Rural Poor: The Experience of the Grameen Bank,”Bangladesh Institute of Development Studies Research Monograph No. 4. Dhaka.

Humphries, Jane. 1987. “Women and work,” in Eatwell et al., pp.925-928.

Humphries, Jane, and Jill Rubery. 1984. “The reconstitution of the supply side of the labour market: the relative autonomy of social reproduction.,” Cambridge Journal of Economics.8:4. pp.331-346.

Humphries, Jane, and Jill Rubery, eds. 1995. The Economics of Equal Opportunities. EqualOpportunities Commission. Manchester.

Hurt, K; Budlender, D., eds. 1998. Money Matters: Women and the Government Budget.Institute for Democracy in South Africa. Cape Town.

IFPRI. 1992. “Understanding How Resources Are Allocated within Households.” IFPRI PolicyBriefs. International Food Policy Research Institute, and World Bank. Washington, D.C.

Joekes, Susan. 1987. Women in the World Economy. Oxford University Press. Oxford.

Joekes, Susan. 1995. “Trade-Related Employment for Women in Industry and Services inDeveloping Countries.” UNRISD Occasional Paper No. 5. United Nations Research Institutefor Social Development. Geneva.

Joekes, Susan; Weston, Ann. 1994. Women and the New Trade Agenda. UNIFEM. NewYork.

Jones, C. 1986. “Intrahousehold bargaining in Response to the Introduction of New Crops: ACase Study from Northern Cameroon,” in Moock, J.L., ed. 1986. Understanding Africa’s RuralHouseholds and Farming Systems, pp.105-123. Westview. Boulder.

Kabeer, Naila. 1991. “Gender Dimensions of Rural Poverty: Analysis from Bangladesh,” inJournal of Peasant Studies 18:2, pp.241-262. Cass. London.

Kabeer, Naila. 1994. Reversed Realities: Gender Hierarchies in Development Thought.Verso. London and New York.

Kabeer, Naila. 1996. “Agency, Well-Being and Inequality: Reflections on the Gender

Dimension of Poverty,” in IDS Bulletin 27:1, pp.11-21. Institute of Development Studies (IDS).Sussex.

Katz, Elizabeth. 1999. “Gender and development”, in O’Hara, Phillip, ed., pp.391-396.

Kazemier, B.; Keuning, Steven. 1998. “Measuring Well-being with an Integrated System of Economic and Social Accounts: An Application of the SESAME Approach to the Netherlands”Paper presented to the International Association for Research in Income and Wealth.Cambridge, UK, August 1998.



Lin, Justin Yifu; Nugent, J.B. 1995. “Institutions and Economic Development”, in Behrman andSrinivasan. Handbook in Economics Vol. 3A, pp.2301-2370.

Lockwood, B. “Pareto Efficiency,” in Eatwell et al., pp.811-813.

Lockwood, M., and Collier, P. 1988. “Maternal Education and the Vicious Cycle of High Fertilityand Malnutrition”, in Women in Development Planning and Research Working Papers (WPS130) Population and Human Resources Department, The World Bank, Washington DCMehra, Rekha; Gammage, Sarah. 1999. “Trends, Countertrends, and Gaps in Women’sEmployment” in World Development 27:3, pp.533-550.

Mencher, J. “Women’s Work and Poverty: Women’s Contribution to Household Maintenance inSouth India,” in Bruce and Dwyer, eds., pp.99-119.

Meinzen-Dick, Ruth; Brown, Lynn; Feldstein, Hilary; Quisumbing, Agnes. 1997. “Gender andProperty Rights: Overview,” in World Development 25:8, pp1299-1302.

__________________________ “Gender, Property Rights, and Natural Resources,” in WorldDevelopment 25:8, pp.1303-1315.

O’Hara, Phillip, ed. 1999. Encyclopedia of Political Economy. Routledge. London.

Organisation of Economic Cooperation and Development (OECD). 2000 (forthcoming). Gender and Economic Reform in Development Co-operation. DAC-WP GEN/DCD. 2000. (Edited byCarole Houlihan. Collected works of Diane Elson et al), OECD. Paris.

Palmer, Ingrid. 1991. “Gender and Population in the Adjustment of African Economies:Planning for Change.” Women, Work and Development, No. 19. International Labour Office.Geneva.

Palmer, Ingrid. 1994. “Social and Gender Issues in Macro-economic Policy Advice”. SocialPolicy Series No. 13. GTZ. Eschborn.

Palmer, Ingrid. 1995. “Public Finance from a Gender Perspective”, in World Development23:11, pp.1981-1986.

Petersen, J; Lewis, M. 1999. The Elgar Companion to Feminist Economics. Edward Elgar.London.

Pollak, Robert. 1985. “A Transaction Cost Approach to Families and Households”. Journal of Economic Literature, 23:6, pp.581-608.

Reeves, Hazel; Wach, Heike. 1999. “Women’s and gender budgets: an annotated resourcelist.” BRIDGE Bibliography No.9, Institute of Development Studies (IDS). Brighton.

Rodgers, Yana; Cooley, Jane. 1999. “Outstanding Female Economists in the Analysis andPractice of Development Economics,” in World Development 27:8, pp.1397-1411.

Rose, Pauline. 1995. “Female Education and Adjustment Programmes,” in WorldDevelopment 23:11, pp.1931-1949.



Rutherford, Donald. 1995. Routledge Dictionary of Economics. Routledge. London

Seguino, Stephanie. “Gender Inequality and Economic Growth: A Cross-country Analysis”, inWorld Development 28:7.

Sen, Amartya K. 1981. Poverty and Famines: An Essay on Entitlement and Deprivation.Clarendon. Oxford.

Sen, Amartya K. 1984. Resources, Values and Development. Blackwell. Oxford.

Sen, Amartya K. 1990. “Gender and Co-operative Conflict”, in Tinker, ed., pp.123-149.

Sen, Gita. 1996. “Gender, Markets and States: A Selective Review and Research Agenda”, inWorld Development, 25:5, pp.821-829.

Sharp, R.; Broomhill, R. 1990. “Women and government budgets.” Australian Journal of Social Issues. 25: 1, pp1-14.

Standing, Guy. 1989. “Global feminisation through flexible labour,” in World Development,17:7, pp.1077-1095.

Standing, Guy. 1999. “Global Feminization Through Flexible Labor: A Theme Revisited” inWorld Development 27:3, pp.583-602.

Stewart, Frances. 1983. “Inequality, Technology and Payments Systems” and “PaymentSystems and Third World Development”, in Stewart, Frances, ed. Work, Income andInequality: Payments Systems in the Third World. Macmillan. London.

Stewart, Frances. 1992. “Can Adjustment Programmes Incorporate the Interests of Women?”,

in Afshar and Dennis, 13-45.Strauss, John; Thomas, Duncan. 1995. “Human Resources: Empirical Modeling of Householdand Family Decisions” in Behrman and Srinivasan, 1881-2023.

Tibaijuka, Anna. 1994. “The Cost of Differential Gender Roles in African Agriculture: A CaseStudy of Smallholder BAnana-Coffee Farms in the Kagera Region, Tanzania,” in Journal of Agricultural Economics 45:1, pp.69-81.

Tinker, Irene. 1990. Persistent Inequalities: Women and World Development. OxfordUniversity Press. Oxford.

Todaro, Michael. 1997. Economic Development [6th ed]. Addison-Wesley. Reading, US.Tzannatos, Zafiris. 1999. “Women and Labor Market Changes in the Global Economy: GrowthHelps, Inequalities Hurt and Public Policy Matters” in World Development 27-3, pp.551-569.

UNDP (United Nations Development Programme), annually, since 1990. Human DevelopmentReport, United Nations. New York.



UN. 1994. United Nations Women’s Indicators and Statistical Database (Wistat), Version 3(CD-ROM). United Nations Statistical Division. New York.

UN. 1995. The World’s Women, Trends and Statistics. United Nations. New York.

UN. 2000 forthcoming. United Nations Women's Indicators and Statistics Database

(Wistat), version 4, (CD-ROM), United Nations, Statistical Division. New York.

UNSTAT. 1989. “Handbook on Social Indicators.” Studies in Methods, Series F No.49.United Nations. New York.

Van de Walle, Dominique; Nead, Kimberly. 1995. Public Spending and the Poor - Theoryand Evidence. Johns Hopkins University Press. Baltimore.

Walters, Bernard. 1995. “Engendering Macroeconomics” in World Development 23.111869-1880.

Waring, Marilyn. 1989. If Women Counted: A New Feminist Economics. Macmillan. London.

Wold, B. 1997. Supply Response in a Gender Perspective: The Case of StructuralAdjustment in Zambia. Statistics Norway and Central Statistical Office, Zambia.

Wood, Adrian. 1991. “North-South Trade and Female Labour in Manufacturing: An Asymmetry”, in Journal of Development Studies, 27:2,pp.168-189.

World Bank. 1993. Investing in Health: World Development Report. World Bank.Washington DC.

World Bank. 1995. Toward Gender Equality: The Role of Public Policy. World Bank.Washington DC.

World Development. 1995. 23:11. Special Issue on Gender and International Economics.Pergamon, Elsevier Science. London and Amsterdam.

__________________ 1999. 27:3. Special Section: Women Workers in a GlobalizingEconomy. Pergamon, Elsevier Science. London and Amsterdam.



analiza učestalosti koristi...............................5 budžeti"..........................................................5efekat"....................................................10, 28efekti".............................................................8ekonomika................................................4, 18finansije"......................................................20finansijski sektor..........................................11finansijskog..............................................8, 12globalizacija.................................................11i 9, 19ili4izveštaji".....................................10, 18, 21, 28kriza"............................................................11ljudskog..................................................10, 14matrica društvenog računovodstva (MDR). 22

model"..................................................6, 7, 16na17, 21, 24, 25nivo"...........................................12, 16, 17, 23optimalnost".................................................19Pareto optimalnost........................................19

povećane.......................................................16 prilagođavanje"...8, 10, 12, 16, 19, 20, 21, 23,

25 prilagođavanje”........................................7, 11 produktivnost"................................................4rad".....................10, 16, 18, 19, 21, 22, 25, 28rada".........................................................6, 25reforma finansijskog sektora........................12sektor"..........................7, 8, 10, 11, 12, 21, 27trgovine".......................................................26troškovi".............................................8, 16, 27tržišta"..........................................................17učestalosti.......................................................6ugovaranja"..............................................4, 20unutar......................................................15, 25

uticaj"...........................................................17vođenja...........................................................6vremenskih.....................................................6vremenskog............................................18, 26

rijeČnik makroekonomije

Documents