revitalizacije,reorganizacije, procenakapitala i

KKOONNDDEELL ddooooBeograd, Novopazarska 10

KKOONNDDEELL –– KKoommppaanniijjaa zzaa ffiinnaannssiijjsskkii mmeennaaddžžmmeenntt,, kkoonnssaallttiinngg ii mmaarrkkeettiinngg1111000000 BBEEOOGGRRAADD,, NNoovvooppaazzaarrsskkaa 1100

TTeell..//ffaaxx:: ((++338811 1111)) 22443300 662222 ii ((++338811 1111)) 22443388 779977http://www.kondel.co.yu e-mail: [email protected]

NN OO VV AA SS TT RR AA TT EE GG II JJ AARREEVVIITTAALLIIZZAACCIIJJEE,, RREEOORRGGAANNIIZZAACCIIJJEE,,

PPRROOCCEENNAA KKAAPPIITTAALLAAII

PPRRIIVVAATTIIZZAACCIIJJAA

RR TT BB BBOORR GGRRUUPPEE

OOkkttoobbaarr 22000066..

RRTTBB BBOORR GGRRUUPPAA –– NNoovvaa ssttrraatteeggiijjaa rreevviittaalliizzaacciijjee,, rreeoorrggaanniizzaacciijjee,, pprroocceennaa kkaappiittaallaa ii pprriivvaattiizzaacciijjaa RRTTBB BBoorr ggrruuppee



1

SSAADDRRŽŽAAJJ::

11.. UUVVOODD ...............................................................................................................................................................................................................................................................3

22.. IISSTTOORRIIJJAATT KKOOMMPPAANNIIJJEE .............................................................................................................................................................................................................................62.1. OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU............................................................................................................................................................................................. 62.2. ISTORIJAT RUDARSTVA I METALURGIJE U RTB BOR............................................................................................................................................................72.3. SPECIFIKACIJA NEKIH OBJEKATA I PROJEKATA KOJE JE DELIMIČNO ILI POTPUNO FINANSIRAO RTB BOR ..........................................................933.. TTRREENNUUTTNNII PPOOLLOOŽŽAAJJ KKOOMMPPAANNIIJJEE ........................................................................................................................................................................................................1244.. AANNAALLIIZZAA SSTTAANNJJAA KKOOMMPPAANNIIJJEE .............................................................................................................................................................................................................1344..11.. TTEEHHNNIIČČKKOO –– TTEEHHNNOOLLOOŠŠKKOO SSTTAANNJJEE .......................................................................................................................................................................................1344..11..11.. RRUUDDNNIICCII BBAAKKRRAA BBOORR ((RRBBBB)) SSAA SSVVOOJJIIMM PPOOSSTTRROOJJEENNJJIIMMAA ...................................................................................................................................................................................................................................................................................... 113344..11..22.. RRUUDDNNIIKK BBAAKKRRAA MMAAJJDDAANNPPEEKK ((RRBBMM)) .................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 221144..11..33.. TTOOPPIIOONNIICCAA II RRAAFFIINNAACCIIJJAA BBAAKKRRAA UU BBOORRUU ((TTIIRR)) ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 223344..22.. FFIINNAANNSSIIJJSSKKOO SSTTAANNJJEE ...............................................................................................................................................................................................................2744..22..11.. AANNAALLIIZZAA FFIINNAANNSSIIJJSSKKOOGG PPOOLLOOŽŽAAJJAA ...................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 228844..22..22.. AANNAALLIIZZAA SSTTRRUUKKTTUURREE SSRREEDDSSTTAAVVAA .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 330044..22..33.. AANNAALLIIZZAA FFIINNAANNSSIIJJSSKKEE RRAAVVNNOOTTEEŽŽEE II LLIIKKVVIIDDNNOOSSTTII .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 332244..22..44.. AANNAALLIIZZAA RREENNTTAABBIILLNNOOSSTTII .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 440044..22..55.. AANNAALLIIZZAA SSTTRRUUKKTTUURREE PPRRIIHHOODDAA .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 442244..22..66.. AANNAALLIIZZAA SSTTRRUUKKTTUURREE RRAASSHHOODDAA .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 444444..22..77.. AANNAALLIIZZAA PPRRIINNOOSSNNEE SSNNAAGGEE ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 445544..22..88.. AANNAALLIIZZAA DDUUGGOOVVAA KKOOMMPPAANNIIJJEE ...................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 445544..22..99.. AALLTTMMAANNOOVV MMOODDEELL AANNAALLIIZZEE ((jjaavvnnee kkoommppaanniijjee)) ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................ 449944..22..1100.. DDUU PPOONNTT SSYYSSTTEEMM AANNAALLIIZZAA.............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................. 550044..33.. PPRRAAVVNNOO SSTTAANNJJEE ........................................................................................................................................................................................................................5155.. NNAALLAAZZIIŠŠTTAA RRUUDDEE......................................................................................................................................................................................................................................5166.. DDOOSSAADDAAŠŠNNJJAA EEKKSSPPLLOOAATTAACCIIJJAA LLEEŽŽIIŠŠTTAA.........................................................................................................................................................................................5577.. AANNAALLIIZZAA TTRRŽŽIIŠŠTTAA .....................................................................................................................................................................................................................................5688.. PPLLAANN DDIINNAAMMIIKKEE PPRROOIIZZVVOODDNNJJEE,, IINNVVEESSTTIICCIIJJAA II PPRROOFFIITTAA ............................................................................................................................................................6088..11.. NNPPVV –– JJAAMMAA..................................................................................................................................................................................................................................6088..22.. NNPPVV –– VVEELLIIKKII KKRRIIVVEELLJJ ................................................................................................................................................................................................................ 6188..33.. NNPPVV –– CCEERROOVVOO 22,, 33 II DDRREENNOOVVOO................................................................................................................................................................................................. 6288..44.. NNPPVV –– MMAAJJDDAANNPPEEKK..................................................................................................................................................................................................................... 6388..55.. NNPPVV –– TTOOPPIIOONNIICCAA II RRAAFFIINNAACCIIJJAA ............................................................................................................................................................................................... 6488..66.. NNPPVV –– RRTTBB BBOORR GGRRUUPPAA..............................................................................................................................................................................................................6588..77.. TTAABBEELLAA PPOOSSLLEE 22002200.. ................................................................................................................................................................................................................. 6788..88.. PPRROOCCEENNAA NNEETTOO PPRROOFFIITTAA .........................................................................................................................................................................................................69




2

99.. AANNAALLIIZZAA RRAADDNNEE SSNNAAGGEE.........................................................................................................................................................................................................................7099..11.. SSTTAANNJJEE RRAADDNNEE SSNNAAGGEE KKRRAAJJEEMM SSEEPPTTEEMMBBRRAA 22000066.. GGOODD.................................................................................................................................................. 7099..22.. PPLLAANN RRAADDNNEE SSNNAAGGEE UU NNOOVVOOJJ SSTTRRAATTEEGGIIJJII ........................................................................................................................................................................ 711100.. VVEERRIIFFIIKKOOVVAANNAA PPRROOCCEENNJJEENNAA VVRREEDDNNOOSSTT UUKKUUPPNNOOGG OOSSNNOOVVNNOOGG KKAAPPIITTAALLAA....................................................................................................................731111.. PPRROOCCEENNAA VVRREEDDNNOOSSTTII KKAAPPIITTAALLAA KKOOMMPPAANNIIJJEE –– PPRROOCCEENNAA SSTTRRUUČČNNOOGG TTIIMMAA....................................................................................................................751111..11.. MMEETTOODD KKOORRIIGGOOVVAANNEE KKNNJJIIGGOOVVOODDSSTTVVEENNEE VVRREEDDNNOOSSTTII (( KKKKVV)) .....................................................................................................................................761111..22.. MMEETTOODD DDIISSKKOONNTTOOVVAANNJJAA NNOOVVČČAANNIIHH TTOOKKOOVVAA.................................................................................................................................................................791111..33.. LLIIKKVVIIDDAACCIIOONNAA VVRREEDDNNOOSSTT (( LLVV ))............................................................................................................................................................................................871122.. NNEETTOO KKAAPPIITTAALL KKOOMMPPAANNIIJJEE...................................................................................................................................................................................................................891133.. KKAAPPIITTAALLIIZZAACCIIJJAA KKOOMMPPAANNIIJJEE ...............................................................................................................................................................................................................911144.. PPRRIIVVAATTIIZZAACCIIJJAA...........................................................................................................................................................................................................................................921144..11.. PPRRIIVVAATTIIZZAACCIIJJAA RRTTBB BBOORR GGRRUUPPEE........................................................................................................................................................................................... 921144..22.. PPRROODDAAJJAA PPRREEDDUUZZEEĆĆAA VVAANN LLIINNIIJJEE BBAAKKRRAA ........................................................................................................................................................................951155.. PPRREEDDNNOOSSTT PPRREEDDLLOOŽŽEENNOOGG MMOODDEELLAA PPRRIIVVAATTIIZZAACCIIJJEE..................................................................................................................................................................951166.. UUPPIISS AAKKCCIIJJAA RRAADDNNIICCIIMMAA II PPEENNZZIIOONNEERRIIMMAA....................................................................................................................................................................................1031177.. SSTTRRAATTEEGGIIJJAA MMAANNJJIINNSSKKIIHH AAKKCCIIOONNAARRAA ..........................................................................................................................................................................................1061188.. PPAAKKEETT AAKKCCIIJJAA .........................................................................................................................................................................................................................................1091199.. MMEENNAADDŽŽMMEENNTT ..........................................................................................................................................................................................................................................1102200.. IINNVVEESSTTIICCIIOONNII PPRROOGGRRAAMM ......................................................................................................................................................................................................................1122211.. SSOOCCIIJJAALLNNII PPRROOGGRRAAMM............................................................................................................................................................................................................................1152222.. KKOOLLEEKKTTIIVVNNII UUGGOOVVOORRII...........................................................................................................................................................................................................................1182233.. UUSSLLOOVVII TTEENNDDEERRAA ...................................................................................................................................................................................................................................1182244.. ZZAAŠŠTTIITTAA ŽŽIIVVOOTTNNEE SSRREEDDIINNEE.................................................................................................................................................................................................................1212255.. PPRROOFFIILL NNOOVVEE KKOOMMPPAANNIIJJEE ...................................................................................................................................................................................................................1222266.. RRAAZZLLIIKKAA UU KKOONNCCEEPPTTUU NNOOVVEE SSTTRRAATTEEGGIIJJEE II UUSSVVOOJJEENNEE VVLLAADDIINNEE SSTTRRAATTEEGGIIJJEE ..............................................................................................................1242277.. PPLLAANN II PPRROOGGRRAAMM AAKKTTIIVVNNOOSSTTII UU SSPPRROOVVOOĐĐEENNJJUU NNOOVVEE SSTTRRAATTEEGGIIJJEE.................................................................................................................................1282288.. RREEKKAAPPIITTUULLAACCIIJJAA ....................................................................................................................................................................................................................................130

ZZAAKKLLJJUUČČAAKK.............................................................................................................................................................................................................................................................134




3

11.. UUVVOODD

Nastanak ove studije „Nova strategija revitalizacije, reorganizacije, procena kapitala i privatizacija RTB Bor Grupe’’ posledica je pokušaja Vlade Republike Srbije da, angažujući i plaćajući velikim finansijskim sredstvima svoje konsultantske kuće, navodno stručno dokaže kako RTB Bor Grupa više nema kapitala, kako su ukupne obaveze kompanije veće od vrednosti kapitala,kako su nalazišta rude nedovoljno istražena i kako je Vlada pravilno postupila kada je uvela restrukturiranje u kompaniju i tako sprečila stečaj, kao i postupak ubrzane tenderske prodaje čitave kompanije zainteresovanom strateškom investitoru.

Nakon izrađene vrlo problematične studije „Privatizacija kroz restrukturiranje RTB Grupe“ i nakon prezentacije tog dokumenta u javnosti, usledila je oštra kritika pomenute studije od strane sindikalnih organizacija, predstavnika lokalne samouprave, kao i stručne javnosti, naročito dugogodišnjih stručnjaka iz kompanije, uglednih profesora Rudarsko – geološkog fakulteta u Beogradu, kao i poslovnih ljudi koji su učestvovali u podizanju i stvaranju kompanije i koji nisu mogli da prihvate krajnje nestručnu studiju koju je usvojila Vlada i koja je bila osnovna smernica za predstojeću privatizaciju kompanije.

Tako se dogodilo da je, nakon objavljivanja pomenute studije, došlo do protesta kako sindikata i lokalne samouprave, tako i od stručne javnosti, da treba preispitati tu skupo plaćenu studiju i da ne treba ništa preduzeti dok se ne otvori javna rasprava o strategiji privatizacije RTB Bor i na tu raspravu ne pozovu ne samo konsultantske kuće koje je angažovala Vlada, nego i svi stručnjaci koji imaju druge poglede na privatizaciju kompanije i koji, radi donošenja što bolje strateške odluke, traže otvorenu raspravu pred građanima Srbije kako bi se sprečile zloupotrebe u procesu privatizacije kompanije, kako se to, nažalost, vrlo često dešavalo u privatizaciji manje značajnih preduzeća u Srbiji.

Međutim, umesto da predstavnici Vlade prihvate dobru nameru svih koji su životno zainteresovani za što bolju privatizaciju kompanije, umesto da otvori javnu raspravu o strategiji privatizacije i na tu raspravu pozove i druge stručnjake iz zemlje i sveta, došlo je do neočekivane kampanje od strane birokrata iz Vlade i poslovodstva kompanije protiv svih onih koji su posumnjali u ispravnost prezentovane studije i koji su tražili da se organizuje javna rasprava, pošto se radi o kompaniji koja je od strateškog značaja za razvoj države i koju ne treba privatizovati na način kako su privatizovana mnoga preduzeća u Srbiji. Svi koji su posumnjali u ispravnost predložene studije bili su označeni kao neprijatelji naroda, dok su ugledni stručnjaci, među kojima je bilo dosta profesora fakulteta pogrdno nazivani „putujući cirkus“, što je jasno pokazivalo da se nešto ozbiljno valja iza takve jedne nekulturne i nestručne osude svih onih koji imaju drugačije mišljenje ili postavljaju pitanja koja se ne sviđaju vladinim činovnicima.




4

Takav pristup rešavanju strateških problema oko privatizacije RTB Bor grupe, neprimerena ostrašćenost kako konsultanata, tako i poslovodstva kompanije, pojačalo je sumnju da nema stručnih argumenata da se odbrani predložena studija i da se, umesto snage argumenata, vlast služi argumentom snage.

Zašto je to tako?

Na to pitanje ostavljamo prostora istoričarima da pronađu odgovore, kada detaljno budu izučavali dešavanja u ovim tranzicionim vremenima, ali grupa nezadovoljnih stručnjaka je izrazila otvoreno neslaganje sa predloženom strategijom privatizacije kompanije i prihvatila je, na poziv predsednika opštine Bor, da izradi novu strategiju i da tu strategiju stručno obrazloži u javnosti i tako otvori raspravu o privatizaciji kompanije, kako bi privukli i druge stručnjake da se izjasne i tako doprinesu da se donese što bolja odluka ne samo za kompaniju, nego i za samu državu.

Stručni tim opštine razgovarao je sa predstavnicima sindikata i zatražio njihovu pomoć u izradi nove strategije, jer je poslovodstvo kompanije, prema direktivama iz vlade, odbilo da dostavi traženu dokumentaciju predsedniku opštine, na osnovu koje je stručni tim mogao da izradi detaljnu procenu kapitala kompanije i strategiju privatizacije, pa je pomoć sindikata bila presudna u primoravanju poslovodstva da se stručnom timu dostavi dokumentacija ista ona koja je bila dostavljena konsultantima koji su bili plaćeni za izradu strategije. Nažalost, sindikalni aktivisti nisu bili u mogućnosti da pomognu stručnom timu i tako je stručni tim opštine za izradu nove strategije morao da iznalazi različite načine da se domogne traženih dokumenata.

Takvo nekorektno ponašanje poslovodstva i predstavnika ministarstva najbolje govore o tome koliko je izvršena demokratizacija u društvu i kako se vlast odnosi prema onima koji imaju drugačija stručna mišljenja i koji imaju i volju i želju da pomognu u donošenju što bolje odluke u privatizaciji kompanije.

Nakon sve većeg otvorenog sukoba u javnosti oko koncepta privatizacije kompanije, usledila je ubrzano raspisivanjetendera i određivanje privatizacionog savetnika koji je bio dužan da uradi program privatizacije i za to je plaćen čitavih 1.300.000. evra.

Zašto se ponovo plaća investicioni savetnik kada je već plaćena strategija privatizacije kroz restrukturiranje?

Stručni tim opštine je pristao da bez novčane nadoknade izradi ovu strategiju, jer smo svesni da siromašni opštinski budžet nema sredstva da plati rad našeg stručnog tima, ali tražimo, nakon izrade i prezentacije ovog našeg materijala, da se izjasne sve institucije u državi i da se održi javna rasprava kako bi se sučelila mišljenja i odabrala strategija privatizacije koja je najbolja za kompaniju, sindikate, lokalnu samoupravu i državu.




5

Ukoliko se prihvati strategija koju je izradio naš stručni tim i ukoliko se, nakon javne rasprave, parlament opredeli za primenu naše strategije privatizacije, stručni tim predlaže da se naznačeni iznos prenese na račun konsultantske kuće „KONDEL d.o.o.“ Beograd kao nagrada svim članovima stručnog tima koji su učestvovali u izradi ove strategije.

Takođe, ističemo da će članovi stručnog tima pristati da učestvuju u sprovođenju usvojene strategije privatizacije i da su spremni da svoje predstavnike kandiduju za menadžerske pozicije u kompaniji, jer smo uvereni da u našem stručnom timu postoje izuzeto sposobni pojedinci koji mogu da konkurišu za vođenje kompanije.

Stručni tim koji je učestvovao u izradi ove nove strategije privatizacije kompanije RTB Bor Grupe sačinjavali su sledeći stručnjaci:

dr Stojan Mitrović, dipl.ing.rud. Miodrag Ilić, dipl.ing.rud. prof.dr Rade Kojdić, dipl.ing.rud. prof.dr Zoran Petković, dipl.ing.rud. prof.dr Nadežda Čalić, dipl.ing.rud. Božidar Bogdanović, dipl.ing.met. Kosta Miljković, dipl.ecc. Nikola Lađević, ing.el. Darko Lađević, teh.el. Marijana Simonović, dipl.ecc. Dragan Vlaisavljević, dipl. ecc. Ivan Ivanović, dipl.ecc. Mina Janjić, dipl.ecc. Branko Dragaš, dipl.ecc – koordinator Stručnog tima

Bor - Beograd, oktobar 2006.




6

22.. IISSTTOORRIIJJAATT KKOOMMPPAANNIIJJEE

2.1. OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU

PPuunn nnaazziivv pprreedduuzzeeććaa:: RTB BOR – GRUPA Rudarsko – topioničarski basen Bor d.o.o. u restrukturiranju

KKrraaććii nnaazziivv pprreedduuzzeeććaa:: RTB BOR – GRUPA RUDARSKO – TOPIONIČARSKI BASEN

SSeeddiiššttee ii aaddrreessaa:: 19210 Bor, Đorđa Vajferta br. 29

PPrraavvnnaa ffoorrmmaa:: Društvo sa ograničenom odgovornošću

GGooddiinnaa oossnniivvaannjjaa:: 1961.

BBrroojj rreeššeennjjaa uuppiissaa uu RReeggiissttaarrpprriivvrreeddnniihh ssuubbjjeekkaattaa::

1-189 Trgovinski sud u Zaječaru 34277/2006 Agencija za privredne registre

MMaattiiččnnii bbrroojj:: 07130562

PPIIBB:: 100570195

OOssnnoovvnnaa ddeellaattnnoosstt:: Holding poslovi

ŠŠiiffrraa ddeellaattnnoossttii:: 74150

BBrroojj zzaappoosslleenniihh:: 6.900.




7

2.2. ISTORIJAT RUDARSTVA I METALURGIJE U RTB BOR

Najstarija nalazišta praistorijskog dobijanja rude bakra i njene metalurške prerade u Srbiji, otrikvena su na teritoriji Borskog regiona. Arheološkim istraživanjem na prostoru Bora i Majdanpeka, otkriveni su mnogobrojni ostaci starih rudarskih i metalurških radova, primerci raznog alata i materijala. Najznačajniji lokaliteti ovih nalazišta smešteni su u blizini Rudne glave i Lazareve pećine kod Zlota, čija se starost procenjuje na oko 4.000. godina. Rudarska i metalurška delatnost odvija se i za vreme srednjevekovnih srpskih vladara, a pogotovu po dolasku rudara i metalurga iz Saksonije. Po dolasku Turaka na ove prostore, Sasi napuštaju Srbiju i proizvodnja bakra, zlata i srebra stagnira sve do XVIII veka. U to vreme obnavlja se rudarstvo u Majdanpeku, sve do dolaska Austrougara 1718. godine. Austrougari proširuju rudarsku i topioničarsku proizvodnju sve do ponovnog osvajanja Turaka koji su opustošili Majdanpek kada je potpuno prestala proizvodnja, sve do oslobođenja Srbije.

Knez Miloš Obrenović je 1835. godine pozvao istaknute saksonske stručnjake da obiđu značajna rudišta Srbije i predlože mere za njihovo obnavljanje. Oni su se odazvali pozivu, obišli teren i predložili da se obnovi rudnik bakra u Majdanpeku i izgrade Topionica bakra i gvožđa i otvori Rudnik gvožđa u Rudnoj glavi. Srpska Vlada prihvatila je predloge i dala nalog da se grade postrojenja. Topionica bakra završena je 1852. godine, a Topionica gvožđa 1856. Ova postrojenja su radila sve do havarije koja se desila u Topionici bakra, nakon čega je Vlada Srbije dala nalog da se rudnici i Topionica u Majdanpeku daju u zakup. Francusko –srpsko društvo je zakupilo Majdanpek 1860. godine na 30 godina, ali su posle 6 godina prekinuli eksploataciju. Tokom 1866. godine zaključen je ugovor na 50 godina sa engleskim društvom „Copper and Iron Company LTD“ koje je proširilo rudničku proizvodnju i izgradilo nova rudnička postrojenja, ali je 1874. godine bankrotiralo. Od 1882. godine, novi zakupac je bio Džon Holvej sve do 1885. kada je ustupio koncesiju firmi „Schodoar“ koja gazduje do 1890. godine kada Ministarstvo narodne privrede Srbije raskida ugovor sa ovom firmom i ustupa koncesiju belgijskoj kompaniji „Societe anonyme des Mines Cuivre de Majdan Pek“ koja gradi nova postrojenja i povećava proizvodnju.

Krajem XIX veka geološki i rudarski stručnjaci, su pod rukovodstvom Feliksa Hofmana, a finansijski pomognuti beogradskim industrijalcem Đorđem Vajfertom koji šalje inženjera Franju Šisteka sa grupom rudara na rudarski istražene terene u okolini Bora. Rudarskim istražnim radovima u potkopu brda Čoka Dulkan našli su bogatu rudu bakra 1902. godine koja je imala preko 10% bakra. Već 1903. godine Đorđe Vajfert dobija koncesiju na dalja istraživanja i eksploataciju od 50 godina. Pošto Vajfert nije mogao sam finansirati izgradnju rudnika, ponudio je Francuzima koji su prihvatili njegovu ponudu i osnovali kompaniju „La Companie Francaise des Mines de Bor Concesion St. George“.




8

Posle početnih istražnih radova, u Boru je otkriven drugi, još bogatiji deo rudnog tela. Proizvodnja rude počinje 1903. godine, a krajem 1905. počela je i prerada rude prženjem u „furunama“, sagorevanjem sumpora na otvorenom polju. Proces topljenja trajao je 7 – 8 nedelja. Početkom 1906, završena je izgradnja prvih topioničarskih objekata. Najpre su puštene u rad dve šahtne „Water Jacet“ peći i 4 konvertora. Mobilizacijom u jesen 1912. godine i početkom Balkanskog rata, doveli su Upravu Borskog rudnika u veoma težak položaj. Zbog nedostatka radne snage znatno je smanjena proizvodnja, a tokom Prvog svetskog rata (1914 – 1918.) situacija je bila još složenija zbog okupacije Srbije i prestanka proizvodnje.

Prema izveštaju sačinjenom posle oslobođenja, Nemci su za vreme rata proizveli 36.000. tona bakra, 1.200. kilograma zlata i 4.500. kilograma srebra. U prvim godinama posle oslobođenja, finansijski rezultati su bili negativni. Period uspešnog poslovanja Borskog rudnika nastaje tek nakon 1923. godine. Zahvaljujući ratnoj odšteti, Kompanija je uspela da u velikoj meri obnovi i modernizuje proizvodnju u Preduzeću. Godine 1925., na već izgrađeno Vajfert okno, montira se parna izvozna mašina, a 1926. počinju da rade parni bageri. Krajem 1933. puštena je u rad Flotacija kapaciteta 400 tona na dan, pa se osim bogate rude, mogla prerađivati i siromašna ruda.

Na insistiranje Vlade M. Stojadinovića, postignut je sporazum sa Kompanijom o izgradnji Elektrolize u Boru kapaciteta 12.000. tona katodnog bakra godišnje. Time je obezbeđena prerada jedne trećine anodnog bakra u Boru, čime je ublažena šteta zbog sadržaja zlata i srebra u anodnom bakru koji se izvozio. Izgradnjom novih postrojena i modernizacijom tehnološkog procesa, francuska kompanija uspela je 1939. da dâ maksimalnu proizvodnju od 44.643. tone blister bakra (crni bakar).

Pre ulaska nemačkih jedinica u Bor, 14. aprila 1941. godine, vojnici Timočke divizije minirali su i razorili sva vitalna postrojenja Borskog rudnika. Oštećena postrojenja i instalacije u Preduzeću, Nemci su uspeli da osposobe tek krajem 1942. godine. Na osnovu sačuvane dokumentacije utvrđeno je da je pod nemačkom okupacijom proizvedeno 105.000. tona anodnog, 19.015. tona katodnog bakra, 2.094. kilograma zlata, 28.200. kilograma srebra, 175.117. tona bakrenca i 29.077. tona piritnog koncentrata.

Značaj Borskog rudnika za budući razvoj zemlje shvaćen je odmah po oslobođenju, te se sa najvećom odgovornošću prišlo obnavljanju njegove proizvodnje. Petogodišnji plan narodne privrede koji je u vidu zakonskog akta donet aprila 1947., utvrdio je značajne obaveze u proizvodnji obojenih metala. U Boru je 1948. godine proizvedeno 38.000. tona blidter bakra, a 1950. godine40.000. tona. Sa zakašnjenjem od 2 godine, obim proizvodnje bakra u Boru u potpunosti je ostvaren Prvim petogodišnjim planom.

U svom dugogodišnjem radu, RTB Bor stalno nadgrađuje svoje kapacitete realizacijom Programa prve i druge faze izgradnje RTB-a Bor, čiji je glavni cilj bio da se izgradnjom novih i rekonstrukcijom postojećih kapaciteta u Basenu, postigne proizvodnja od 100.000. tona elektrolitnog bakra iz sopstvenih sirovina. Ovaj cilj se ostvaruje rekonstrukcijom jamskog transportnog sistema, proširenjem Površinskog kopa u Boru, rekonstrukcijom Flotacije u Boru sa novim postrojenjima za primarno drobljenje, rekonstrukcijom Topionice, izgradnjom nove Elektrolize i Fabrike sumporne kiseline. Pored ove izgrađene su Fabrika opreme i delova, Fabrika superfosfata u Prahovu i Novom Sadu, Fabrika bakarne žice – Dipforming, Fabrika lak žice, Fabrika kablova i provodnika u




9

Zaječaru, Fabrika bakarnih cevi u Majdanpeku, Zlatara u Majdanpeku, Fabrika obojenih metala u Prokuplju, Fabrika elektroindustrije „ELID“ u Donjem Dušniku, Fabrika mernih transformatora u Zaječaru, Fabrika odlivaka u Žagubici, Fabrika suvenira u Soko Banji, Fabrika „Megaplast“ u Donjem Milanovcu, Fabrika gumenih proizvoda „FAGUM“ u Zvorniku, Fabrike poliester folija i abraziva u Boru.

Posebnu pažnju zaslužuju krupne investicije RTB-a, od kojih izdvajamo sledeće: otvaranje novih Rudnika bakra Majdanpek, Veliki Krivelj, Cerovo, Severni revir i Rudnik kvarca Belorečki peščar.

Nisu zanemarvljive ni ostale krupne investicije RTB-a Bor u SFRJ i SRJ, u oblasti rudarstva, elektroprivrede, vodoprivrede, stambene izgradnje, građevinarstva, putne mreže, turizma itd.

Na osnovu svih ovih podataka i postojanja kvalitetne sirovinske baze za narednih 100 godina, Stručni tim smatra da je Program revitalizacije, rekonstrukcije i privatizacije koji nudimo, u interesu Srbije, istočne Srbije, radnika RTB-a i građana opštine Bor, moguće ostvariti ukoliko postoji državotvorna mudrost i politička volja odgovornih ljudi u Srbiji.

2.3. SPECIFIKACIJA NEKIH OBJEKATA I PROJEKATA KOJE JE DELIMIČNO ILI POTPUNO FINANSIRAO RTB BOR

Navešćemo neke najznačajnije objekte koje je izgradio kombinat RTB BOR i koji su nastali odvajanjem sredstava nekadašnjih radnika i penzionera radi pomoći u privrednom razvoju zemlje.

1. Novi rudnici u Boru i Majdanpeku u kojima je proizvedeno 3.800.000. t katodnog bakra.2. Veliki pogoni za preradu: Fabrika bakarnih cevi u Majdanpeku, Fabrike sirove i Lak žice u Boru, Fabrika kablova u

Zaječaru, Zlatara Majdanpek itd.3. Proizvodnjom bakra preko državnih cena bakra, podsticana je i izgradnja i proširenje fabrika: Valjaonica bakra u

Sevojnu, Fabrika kablova u Ćupriji, novosadska Fabrika kablova „Novkabel“, Fabrika kablova u Zagrebu i Tovarna u Mariboru, Fabrika obojenih metala Prokuplje, „ELID“ Donji Dušnik.

4. Paralelno sa izgradnjom rudničkih i prerađivačkih kapaciteta, izgrađivani su novi gradovi Bor i Majdanpek, rušenjem nekomfornih starih kuća i izgradnjom komfornih stambenih zgrada i objekata društvenog standarda.

5. Investiranje u geološka istraživanja u području Konjuha, Visitora i Brskova.




10

6. Učešće u otvaranju Rudnika bakra „Bučim“ u Makedoniji.7. Investiranje u istraživanje rude fosfata u Bosiljgradu.8. Otvaranje rudnika olova, cinka i zlata „LECE9. Rudnik uglja u Bogovini.

10. Rudnik kamenog uglja Rtanj.11. Velika Fabrika kreča u Čelnicu kraj Banja Luke.12. Izgrađena Fabrika gumenih proizvoda „FAGUM“ Zvornik.13. Rečno brodarstvo „Krajina“ Prahovo.14. Veliko pristanište Prahovo.15. Fabrika motokultivatora „IMT“ Knjaževac.16. Fabrika vijaka Kladovo.17. Fabrika šinskog pribora u Svrljigu.18. Brane na Borskom jezeru i na Timoku u Knjaževcu.19. Putevi:

Majdanpek – Donji Milanovac Paraćin – Zaječar Majdanpek – Kučevo Negotin – Kusjak – Samarinovac – Prahovo Bor – Majdanpek preko Gornjana Majdanpek – Oman – Donji Milanovac

20. RTB Bor je izgradio preko 100 km železničke pruge Vražogrnac – Bor – Majdanpek – Kučevo.21. Telefonska linija Bor – Zaječar – Niš.22. Telefonska linija Bor – Majdanpek.23. Kupljena kompletna mehanizacija Preduzeću za puteve Zaječar.24. 1971. i 1972. godine izgradio dalekovodnu mrežu širom Srbije ukupne vrednosti 23 milijardi dinara.25. Na Kozari izgrađen dalekovod od 22,5 km.26. Centar za rehabilitaciju u Gamzigradskoj Banji.27. Izgradnja zaječarskih bolnica u postojećem krugu.28. Savremena oprema i instrumenti za novu VMA u Beogradu.




11

29. Dečija klinika za majku i dete na Novom Beogradu.30. Hotel „Jelen“ Crni vrh, pored Bora31. Turističko naselje Borjak, Vrnjačka Banja.32. Turističko naselje Biserna obala, Čanj.33. Motel Beograd-Avala, Rovinj.

Radnici i penzioneri koji su stvarali sve ove objekte, prema sadašnjoj strategiji Vlade Republike Srbije treba da ostanu bez akcija.

Zašto?

Da li je to pravedno?

Ako su zaposleni i penzioneri u nekim preduzećima uspeli da valorizuju svoje godine radnog staža i da naplate, prodajom akcija, nekoliko desetina ili nekoliko stotina hiljada evra, onda je potpuno legitimno da zaposleni i pezioneri Kompanije, koji su gradili državu i mnoga druga preduzeća, potraže odgovor na pitanje: a gde su nestale njihove teške godine radnog staža kada je sve stvarano?

Kako je to moguće da oni nemaju pravo na upis akcija?

Stručni tim je mišljenja da radnici i penzioneri, nakon utvrđivanja realne tržišne vrednosti kompanije, treba da dobiju akcije, pošto su godinama svojim radom izgrađivali ne samo kompaniju nego i druge infrastrukturne objekte, kako u regionu, tako i u čitavoj nekadašnjoj državi.

Zbog toga je glavni zadatak Stručnog tima bio da analizira poslovanje u Kombinatu , da izvrši analizu rudnih ležišta, da napravi procenu kapitala Kompanije i da utvrdi plan podizanja proizvodnje, investicija i plan ostvarivanja neto profita, te da definitivno otkloni sve sumnje oko toga da li ima kapitala za upis akcija bez nadoknade radnicima i penzionerima i da ponudi Novu strategiju privatizacije, vodeći računa o nacionalnim,regionalnim i interesima lokalne samouprave.




12

33.. TTRREENNUUTTNNII PPOOLLOOŽŽAAJJ KKOOMMPPAANNIIJJEE

Ministarstvo privrede i Agencija za privatizaciju Republike Srbije su, na osnovu Strategije privatizacije i restrukturiranja RTB Bor, usvojene Zaključkom Vlade Republike Srbije br. 023.1378/2006-001 od 23. marta 2006. godine, te Odluke o usvajanju Programa restrukturiranja RTB Bor Grupa, u skladu sa članom 28. Zakona o privatizaciji, doneli JAVNI POZIV za učešće na javnom tenderu za jedinstvenu prodaju osnovne imovine Subjekta privatizacije u čijem su sastavu sledeće osnovne imovinske podceline:

RRuuddnniiccii BBaakkrraa BBoorr uu ččiijjeemm ssuu ssaassttaavvuu,, iizzmmeeđđuu oossttaalloogg,, ii ppoovvrrššiinnsskkii kkoopp VVeelliikkii KKrriivveelljj,, ppoovvrrššiinnsskkii kkooppCCeerroovvoo,, ppooddzzeemmnnii rruuddnniikk JJaammaa,, nneerraazzvviijjeennoo ppooddzzeemmnnoo nnaallaazziiššttee BBoorrsskkaa RReekkaa,, ppoossttrroojjeennjjee zzaa fflloottaacciijjuu iiddrruuggaa rruuddaarrsskkaa oopprreemmaa,,

RRuuddnniiccii BBaakkrraa MMaajjddaannppeekk uu ččiijjeemm ssuu ssaassttaavvuu,, iizzmmeeđđuu oossttaalloogg,, ii ppoovvrrššiinnsskkii kkoopp MMaajjddaannppeekk,, lleežžiiššttee ČČookkaaMMaarriinn,, ppoossttrroojjeennjjee zzaa ffllooaattaacciijjuu ii ddrruuggaa rruuddaarrsskkaa oopprreemmaa,,

TTooppiioonniiccaa ii RRaaffiinnaacciijjaa uu ččiijjeemm ssuu ssaassttaavvuu,, iizzmmeeđđuu oossttaalloogg,, ii TTooppiioonniiccaa,,ppoossttrroojjeennjjee eelleekkttrroolliizzee,, FFaabbrriikkaassuummppoorrnnee kkiisseelliinnee,, EEnneerrggaannaa,, TTrraannssppoorrtt,, LLiivvnniiccaa,, KKaammeennoolloomm ii FFaabbrriikkaa bbaakkaarrnnee žžiiccee uukklljjuuččuujjuuććii ii SSiinntteerrmmeettaalluurrggiijjuu..

Predmet jedinstvene prodaje je imovina osnovnih imovinskih pod-celina RTB, RBM i TIR, kao i prenos pripadajućih eksploatacionih prava.

Otkup tenderske dokumentacije je bio otvoren do 06.10.2006 i prema prvim informacijama postoji 13 zainteresovanih Kupaca koji su uzeli tendersku dokumentciju.

Minimalna cena za prodaju predmetne imovine određena je na:

PPOOČČEETTNNAA CCEENNAA NNAA TTEENNDDEERRUU

UUSSDD226666..665500..000000..




13

44.. AANNAALLIIZZAA SSTTAANNJJAA KKOOMMPPAANNIIJJEE

44..11.. TTEEHHNNIIČČKKOO –– TTEEHHNNOOLLOOŠŠKKOO SSTTAANNJJEE

U okviru RTB GRUPA Bor, na liniji proizvodnje bakra, postoje tri proizvodne celine sa menadžmentom kompanije:

Rudnici bakra Bor (RBB) sa svojim pogonima:o Jama Boro Flotacija Boro Površinski kop Veliki Kriveljo Flotacija Veliki Kriveljo Površinski kopovi Cerovo 2, 3 i Drenovo io Postrojenje za usitnjavanje rude i hidrotransport

Rudnik bakra Majdanpek (RBM) sa pogonima::o Površinski kop Južni reviro Površinski kop Severni reviro Flotacije Majdanpek I

Topionica i rafinacija bakra Bor (TIR) sa pogonima:o Topionicao Rafinacija bakra i plemenitih metala io Fabrike sumporne kiseline

4.1.1. RUDNICI BAKRA BOR (RBB) SA SVOJIM POSTROJENJIMA

RBB, preduzeće u okviru RTB Bor sa sedištem u Boru ima sledeće pogone, odnosno tehničko-tehnološke celine: -Jamu, -borsku Flotaciju, -Površinski kop Veliki Krivelj, -Flotaciju Veliki Krivelj, Površinski kop Cerovo-1, koji je prestao da radi i postrojenje za usitnjavanje rude i hidro-transport do borske Flotacije.

Jama Bor

Kao što je već navedeno, Jama Bor je najstariji pogon RTB-a GRUPE pušten u rad daleke 1903. godine i predstavlja nukleus pogon na osnovu koga su se razvile ostale proizvodne celine i pogoni.




14

Eksploatacija u pogonu Jama po dubini će biti tehničko-tehnološki podeljena na dva dela i to: o Stara Jama koja obuhvata rudna tela (r.t.) iznad kote K-75 m , r.t. Brezanik, Tilva Roš i P2A io Nova Jama koja obuhvata veliko rudno telo u svetskim razmerama r. t. Borska reka koje se nalazi ispod kote K-78 m.

Eksploatacija rude u Staroj Jami

Eksploatacija rude trenutno se obavlja u Staroj Jami u r.t. Brezanik, primenom komorno-stubne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanih prostora peskom iz hidrociklonizirane flotacijske jalovine (HF-jalovina) u svetu poznata kao Room & Pillar with filling method. U ovoj godini otkopavanje se obavlja na nivou K+90 m, a pripremni radovi se obavljaju na K+95, dok se na nivo K-17, XIII horizont radi transportni hodnik. Glavni problem su nezapunjeni otkopani prostori HF-jalovinom u količini od oko 20 000 m3 i ne regulisano odvodnjavanje.

Stanje opreme zahteva remont, odnosno revitalizaciju na bušaćim i utovarno-transportnim dizel mašinama.




15

Istovremeno. u ovom delu Jame obavlja se otkopavanje rude u rudnim telima Tilva Roš i P2A primenom podetažne metode otkopavanja sa zarušavanjem krovine, u svetu poznata kao “Sub Level Caving method”.

Sl.2..Podetažna metoda otkopavanja sa zarušavanjem krovine (Sub Level Caving method) koja se primenjuje u rudnim telima Tilva Roš i P2A u Jami Bor.

Proizvodnju u r.t. Tilva Roš-jug karakteriše izuzetno nestabilan stepen iskorišćenja rude zbog prodora mulja i muljevite vode iz levka zatvorenog površinskog kopa pre nego što dođe odminirana ruda iz lepeze, čime se maksimalno komplikuje proizvodnja, odnosno utovar, gubici rude povećavaju, a realizacije dinamike proizvodnje dovode se do visoke neizvesnosti. Eksploatacija rude obavlja se na nivou K-31 m.




16

Stanje dizel opreme za realizaciju tehnologije je u identičnom stanju kao kod r. t. Brezanik, s tim što se ovde usložnjava jer su potrebni remonti, odnosno revitalizacije i bušaćih kola za lepezasto bušenje otkopnim hodnicima.

R. t. P2A je u neposrednoj blizini r. t. Tilva Roš. Pripremni radovi realizuju se na nivou K-15 m. Da bi se obezbedio stabilan sistem provetravanja, potrebno je uraditi određene rudarske radove-prostorije.

Stanje opreme je potpuno identično kao kod prethodnih rudnih tela.Pored otkopavanja rude, važni su činioci odvodnjavanje, provetravanje Jame, transport, drobljenje i izvoz rude kroz

izvozno okno, servis radnika, repromaterijala, mašina i instalacija kroz servisno okno, što sve čini eksploataciju .Svi navedeni objekti, instalacije, uređaji, postrojenja i mašine su u takvom stanju da za stabilizaciju i podizanje proizvodnje

zahtevaju revitalizaciju u okviru planiranih kapaciteta.Prema relevantnim planovima proizvodnje, Stara Jama će raditi do relativne 8. godine1, kada se uključuje u proizvodnju

Nova Jama, odnosno r. t. Borska reka

Nova Jama

Nova Jama bi se nalazila, po dubini ispod Stare Jame, od K-75 pa do K-800 m, što ne predstavlja konačnu dubinu.

Projektovani su i planirani svi investicioni objekti otvaranja, razrade i pripremnih radova, u dva pravca. Neki su i izgrađeni, kao što su:

o Uskop prema izvoznom oknu kod borske Flotacije koji je urađen i u koji je ugrađen transporter sa gumenom trakom od nivoa K-235K-17 (XIII-horizont),

o Niskop od K-75 K-155 m od servisnog okna do XII horizonta, koji ima namenu servisiranja,o Transportni hodnici na K-155 m,o Glavni transportni hodnik na K-235 m io Rudna i ventilaciona okna.

Svi ovi objekti gravitiraju prema primarnom drobljenu kod izvoznog okna pored borske Flotacije gde se na površini nalazi sekundarno i tercijerno drobljenje jer će se jednim delom ruda prerađivati u borskoj Flotaciji. Međutim, postoji veliki problem oko smeštajnog prostora za flotacijsku jalovinu na borskom flotacijskom jalovištu. Niskop K-75K-155 m gravitira prema servisnom oknu.

Na mnogim mestima u ovim objektima nalaze se delovi koji su u lošem stanju, pa je potrebna blagovremena sanacija.




17

PROIZVODNJA I IZVOZ RUDE KROZ IZVOZNO OKNO IZ JAME I POVRŠINSKOG KOPA BOR ZA PERIOD 1974÷2005 GODINETabela J-1

Parametri Ruda, t Sadržaj metala u rudi Količina metala u rudiRed. br. Vreme vlažna vlaga,% suva % Cu % S g/t, Ag g/t, Au Cu, t S, t Ag, kg Au, kg

1 1974 3 826 729 1.94 3 752 435 1.108 - 2.4124 0.5860 41 563 - 9 052 2 1992 1975 4 186 067 1.92 4 105 847 1.033 - 2.2462 0.6289 42 414 - 9 222 2 5823 1976 3 886 833 2.24 3 799 581 1.036 - 2.1227 0.7329 39 367 - 8 066 2 7854 1977 4 078 426 2.19 3 989 232 1.069 - 2.1653 0.4789 42 635 - 8 638 1 9105 1978 4 199 792 2.14 4 109 902 1.229 - 4.1842 0.7636 50 507 - 17 197 3 1386 1979 3 446 436 2.54 3 358 752 1.176 - 3.8090 1.0312 39 506 - 12 794 3 4647 1980 3 501 326 2.70 3 406 752 1.141 - 5.0010 0.8058 38 887 - 17 037 2 7458 1981 3 646 556 2.29 3 563 160 1.171 - 4.2996 0.9943 41 716 - 15 320 3 5439 1982 3 690 414 2.44 3 600 207 1.116 - 5.4355 1.1633 40 194 - 19 569 4 188

10 1983 3 884 316 2.02 3 805 751 0.923 - 3.6324 0.8167 35 145 - 13 824 3 10811 1984 3 577 316 2.40 3 491 442 0.723 - 3.5865 0.6822 25 230 - 12 522 2 38212 1985 3 186 196 1.75 3 130 403 0.850 - 2.6430 0.3914 26 615 - 8 274 1 22513 1986 3 433 848 1.51 3 381 844 0.829 - 2.1368 0.4116 28 023 - 7 226 1 39214 1987 2 335 006 1.48 2 300 421 0.811 - 2.5176 0.4562 18 655 - 5 791 1 05015 1988 3 147 423 1.38 3 104 020 0.834 - 2.3872 0.3396 25 875 - 7 410 1 05416 1989 3 704 336 1.50 3 648 594 0.886 - 1.7841 0.3146 32 319 - 6 509 1 14817 1990 3 600 369 1.10 3 560 901 0.853 - 1.5917 0.2739 30 367 - 5 668 97518 1991 3 248 516 1.71 3 192 826 0.771 - 1.6600 0.2294 24 623 - 5 300 73219 1992 2 657 890 1.52 2 617 404 0.600 - 1.3863 0.2371 15 703 - 3 629 62120 1993 1 422 557 2.00 1 394 143 0.675 - 1.7919 0.2256 9 417 - 2 498 31421 1994 1 169 034 2.09 1 144 645 0.746 - 1.7974 0.2625 8 541 - 2 057 30122 1995 1 744 044 2.31 1 703 836 0.725 - 1.7459 0.2070 12 358 - 2 975 35323 1996 1 933 909 2.46 1 886 421 0.694 - 2.8437 0.1941 13 092 - 5 365 36624 1997 1 847 240 2.68 1 797 672 0.731 - 2.1820 0.1813 13 135 - 3 922 32625 1998 1 904 063 2.65 1 853 645 0.723 - 2.2644 0.1990 13 400 - 4 197 36926 1999 1 310 868 2.56 1 277 313 0.775 - 2.2486 0.2320 9 896 - 2 872 29627 2000 1 030 413 2.22 1 007 588 0.692 - 2.6732 0.2181 6 976 - 2 694 22028 2001 471 929 2.18 461 661 0.695 - 3.4737 0.1811 3 208 - 1 604 8429 2002 495 290 1.92 485 774 0.731 - 1.8824 0.1747 3 553 - 914 8530 2003 332 785 2.36 324 923 0.638 - 1.3788 0.2612 2 072 - 448 8531 2004 439 683 2.10 430 450 0.821 - 4.0980 0.1766 3 536 - 1 764 7632 2005 440 105 2.20 430 423 0.679 - 3.2968 0.2834 2 922 - 1 419 122

Ukupno 81 779 715 2.03 80 117 968 0.925 - 2.8181 0.5397 741 450 - 225 778 43 237

Max. veličine 4 199 792 2.70 4 109 902 1.229 - 5.4355 1.1633 50 507 - 19 569 4 188

Srednje veličine 2 555 616 2.08 2 503 687 0.859 - 2.7087 0.4417 23 170 - 7 056 1 351

Sta

tist

ika

Min. veličine 332 785 1.10 324 923 0.600 - 1.3788 0.1747 2 072 - 448 76




18

Flotacija Bor

Prvo poluindustrijsko flotacijsko postrojenje u Boru izgrađeno je i pušteno u rad 1929 godine. Kapacitet ovog postrojenja bio je 2530 t/dan. Koncentrata bakra sadržao je 22% Cu sa iskorišćenjem od 8391.5 %, a koncentrisana ruda sadržala je od 28 % Cu.

Na osnovu dobijenih tehnoloških rezultata u probnom postrojenju, projektovana je i započeta gradnja t.z. Stare flotacije1930, koja je završena i puštena u rad 1933. godine. U prvo vreme postojala je jedna sekcija čiji je kapacitet drobljenja bio 150, a flotiranja 20 t/h. Tokom Drugog svetskog rata, Nemci su proširili flotaciju izgradnjom još tri sekcije, tako da je ostvaren ukupni kapacitet od 4 000 t/dan.

Nova Flotacija je izgrađena 1956 godine odmah do stare jer su se koristili pojedini objekti za zajednički rad, a zajednički kapacitet je bio 7 000 t/dan.

Tokom šezdesetih godina XX veka, rekonstruisana su i modernizovana flotacijska postrojenja u Boru, čime je kapacitet flotiranja dostigao nivo od 4.5 Mt/god. Od tog vremena do danas nije bilo skoro nikakvih investicionih, pa čak ni tekućih ulaganja u ovaj pogon.

U pogonu Flotacije Bor, prerađivala se ruda iz Jame, sa Površinskog kopa Bor do zatvaranja, sa Površinskog kopa r. t. H, sa Površinskog kopa Cerovo-1 i tehnogena sirovina konvertorska šljaka. Instalirane su dve identične mlinske sekcije jediničnog kapaciteta 165 t/h. Trenutno se sekcija B koristi za preradu rude Jame, a na C sekciji, prerađuje se topionička šljaka-eksperimentalno.

Proces mlevenja se odvija u dva stepena: u mlinovima sa šipkama koji radi u otvorenom ciklusu sa klasifikatorom hidrociklonom i mlinovima sa kuglama koji radi u zatvorenom ciklusu sa klasifikatorom hidrociklonom.

Pripremljena pulpa sa preliva hidrociklona se uvodi posle kondicioniranja u proces osnovnog i produženog flotiranja, a dobijeni koncentrat se prečišćava u tri stadijuma a zatim u zgušnjivaču i filtraži sa oko 10% vlage transportuje u metalurška postrojenja.

Voda koja se dobija iz procesa zgušnjavanja na filtraži od definitivnog koncentrata, sa zgušnjivača definitivne jalovine i sa jalovišta koristi se ciklično u procesu flotiranja.




19

Mlinska sekcija A je prenesena i ugrađena pored Površinskog kopa Cerovo-1 iz koga se ruda, posle drobljenja i usitnjavanja, hidro-transportom dovodila kroz cevovod u borsku Flotaciju na preradu. Prestankom rada površinskog kopa Cerovo-1, prestala je aktivnost ovih instalacija.

Stanje objekata, postrojenja, flotacionih mašina, instalacija i ostalih uređaja izuzetno je složeno i loše, pa treba izvršiti revitalizaciju samo onoliko koliko ima prostora za smeštaj flotacijske jalovine u bivši Površinski kop r. t. H, gde ima prostora od 6.7 Mt ili za 56 godine proizvodnje.

Površinski kop Veliki Krivelj,

Rudno ležište bakra Veliki Krivelj nalazi se pored sela Veliki Krivelj, severoistočno od Bora, na udaljenosti od 6 km. Pronađeno je 1969 godine, a eksploatacija rude počela 13 godina kasnije, odnosno 1982. godine. Sama geologija rudnog ležišta je složena i detaljno je prikazana u elaboratu o rudnim rezervama koji je overen od nadležnih organa.

Na osnovu investiciono-tehničke dokumentacije, posle detaljnih istraživanja primenom svih metoda istraživanja, od prospekcionih, geohemijskih, geofizičkih, dubinskog bušenja sa jezgrovanjem, izrađena su dva istražna okna i na dva nivoa, po dubini, izrađeni su istražni hodnici, otvoren je površinski kop Veliki Krivelj, čija je dinamika proizvodnje data u tabeli P. K. V. K. -2.

Donja tabela ukazuje da sa visokom pouzdanošću, može se zaključiti, da rudno ležište omogućuje da se može realizovati daleko veća godišnja proizvodnja, čak i 12.9 Mt/god pa i više, pod uslovom da se planovi raskrivanja realizuju u potpunosti. Trenutna situacija je dosta komplikovana i teška, jer se iz razno raznih razloga, ne ostvaruje plan raskrivke.

Oprema, uređaji i instalacije su u izuzetno lošem stanju, počev od bušilica, bagera, kamiona do pomoćne opreme i zahtevaju vrlo ozbiljnu i preciznu defektažu, na osnovu koje odrediti prioritet mašinskih jedinica koje se mogu revitalizovati.

Veliki problem predstavlja transportni sistem sa gumenom trakom za odlaganje raskrivke u stari Površinski kop Bor koji nije dograđen na mestu istovara jer je ugrađena samo jedna drobionička linija, a trebalo je da se ugrade dve, čime je kapacitet transporta u mnogome smanjen. Takođe, ovaj sistem ima i jednu nedopustivu grešku, jer je na kraju sistema postavljen odlagač čija je dužina odložne strele oko 20 m, a trebalo je postaviti pravi odlagač dužine odložne strele najmanje 60 m. Ugrađeni odlagač zahteva veći broj buldozerskih jedinica koje guraju Površinski kop Bor raskrivku koja se gomila na njegovoj ivici. Projektovani i izgrađeni transportni sistem gumenim trakama, sa među pogonima –boosterima, trebalo je da postiže kapacitet od 26 Mt/god.




20

PROIZVODNJA RUDE SA POVRŠINSKOG KOPA VELIKI KRIVELJ ZA PERIOD 1984÷2005. GODINE

Tabela P. K.V.K.-2Parametri Ruda, t Sadržaj metala u rudi Količina metala u rudiRed.

br. Vreme vlažna vlaga,% suva % Cu % S g/t, Ag g/t, Au Cu, t S, t Ag, kg Au, kg1 1984 6 308 419 7.40 5 841 519 0.548 - - - 32 013 - - -2 1985 8 263 668 6.23 7 748 934 0.505 - - - 39 130 - - -3 1986 9 438 777 5.57 8 912 976 0.438 - - - 39 041 - - -4 1987 9 168 652 5.26 8 685 929 0.452 - - - 39 219 - - -5 1988 9 578 356 4.66 9 132 373 0.401 - - - 36 608 - - -6 1989 9 500 195 4.71 9 052 461 0.340 - - - 30 797 - - -7 1990 9 555 320 4.48 9 127 242 0.351 - - - 32 036 - - -8 1991 9 465 607 4.80 9 011 258 0.392 - - - 35 324 - - -9 1992 9 274 037 4.55 8 851 927 0.358 - - - 31 697 - - -

10 1993 8 349 115 4.12 8 005 131 0.349 - - - 27 945 - - -11 1994 8 125 966 4.69 7 744 858 0.348 - - - 26 952 - - -12 1995 8 613 908 4.46 8 230 096 0.344 - 0.9940 0.1361 28 277 - 8 181 1 12013 1996 8 966 483 4.68 8 546 456 0.340 - 1.0770 0.1296 29 044 - 9 205 1 10814 1997 9 156 020 4.26 8 766 230 0.344 - 1.5705 0.1211 30 185 - 13 767 1 06115 1998 8 783 245 4.93 8 349 847 0.353 - 1.7008 0.1340 29 475 - 14 201 1 11916 1999 7 937 769 4.93 7 546 550 0.344 - 1.7614 0.1588 25 968 - 13 293 1 19917 2000 7 521 030 5.11 7 136 812 0.310 - 2.4280 0.1348 22 092 - 17 328 96218 2001 4 673 939 4.31 4 472 317 0.337 - 2.1741 0.1216 15 087 - 9 723 54419 2002 5 400 451 4.20 5 173 557 0.343 - 1.8495 0.1326 17 747 - 9 569 68620 2003 4 198 147 5.07 3 985 468 0.318 2.0454 0.1024 12 662 8 152 40821 2004 3 798 531 4.10 3 642 791 0.240 3.8712 0.0969 8 757 14 102 353

22 2005 4 328 697 4.00 4 155 549 0.251 2.5544 0.1725 10 415 10 615 717

Ukupno 170 406 332 4.86 162 120 281 0.370 - 0.7904 0.0572 600 471 - 128 136 9 276Max. vrednosti 9 578 356 7.40 9 132 373 0.548 - 3.8712 0.1725 39 219 - 17 328 1 199Srednje vrednosti 7 745 742 4.84 7 369 104 0.364 - 2.0024 0.1309 27 294 - 11 649 843

Sta

tis

tika

Min. vrednosti 3 798 531 4.00 3 642 791 0.240 - 0.9940 0.0969 8 757 - 8 152 353




21

Flotacija Veliki Krivelj

Uporedo sa razvojem Površinskog kopa, građena je i Flotacija Veliki Krivelj, kapaciteta 8.0 Mt/god. Izgrađene su tri sekcije predviđene projektom i sada su u radu dve sekcije, dok je za treću sekciju potrebno uraditi remont mlinova.

Opšta ocena je da su flotacijska postrojenja u dosta lošem stanju i zahtevaju hitnu pouzdanu defektažu i revitalizaciju u skladu sa programiranim kapacitetom u ovoj Strategiji.

Površinski kop Cerovo-1 i postrojenje za usitnjavanje i hidro-transport

U Rudnom polju Mali Krivelj-Cerovo, otkopano je Rudno telo Cerovo-1 (Cementacija) u čijoj blizini je izgrađeno Postrojenje za usitnjavanje rude i hidro-transport do borske Flotacije, cevovodom dužine od 13.5 km., gde je obavljana prerada rude i proizvodnja koncentrata bakra sa plemenitim metalima. Samo postrojenje predstavlja preseljena mlinska sekcija A iz borske Flotacije, čiji je godišnji kapacitet 2.5 Mt, sa izvesnim dopunama.

Međutim, i pored toga, u budućnosti se računa na revitalizaciju i rekonstrukciju ovog postrojenja, a hidro-transport usitnjene rude sa kopova iz kompleksa Cerovo, ići će na preradu u Flotaciju Veliki Krivelj.

4.1.2. RUDNIK BAKRA MAJDANPEK (RBM)

RBM u svom sastavu ima sledeće pogone: Površinski kop Južni revir koji je otvoren 1962 godine, Površinski kop Severni revir otvoren krajem sedamdesetih godina prošlog veka i koji ne radi, i Flotacije. Staru koja još uvek radi i novu, koje bi zajedno trebale da imaju kapacitet prerade rude od 18 Mt/god.

Površinski kop Južni revir

Južni revir je početak ozbiljne eksploatacije rude bakra u Majdanpeku koji je otvoren ranih šezdesetih godina prošlog veka i sve do početka devedesetih, bio je okosnica proizvodnje koncentrata bakra sa plemenitim metalima u RTB-u Bor. Nepoštednom eksploatacijom rude, sa permanentnim kašnjenjem u raskrivanju, Površinski kop je doveden u situaciju da nema više mogućnosti za normalno otkopavanje rude, da je potrebno zaustaviti proizvodnju rude u trajanju od najmanje dve godine, obaviti investiciono raskrivanje, pa tek onda otpočeti plansku eksploataciju.




22

Još daleke 1993 godine, predlagano je da se zaustavi eksploatacija rude i realizuje investiciona raskrivka koja je posledica isključivo enormnog neplanskog otkopavanja rude, a minorna realizacija raskrivanje rude.

Oprema, od bušenja, preko utovara i transporta, transportnih sistema gumenim trakama kao i pomoćna oprema, nalazi se u lošem tehničko-tehnološkom stanju. Potrebna je ozbiljna defektaža, selekcija po prioritetima i revitalizacija svake ponaosob jedinice, postrojenja, instalacija i sistema. Demontirani i oštećeni transportni sistemi sa gumenim trakama kao što je HAC za rudu i transportni sistem za raskrivku, moraju se planski reaktivirati, revitalizovati i staviti u upotrebu.

Površinski kop Severni revir

Rudno ležište Severni revir je u neposrednoj blizini Južnog revira, u čijoj se krovini nalazi planina Starica. Ovaj kop je zadesila identična sudbina kao i što se desilo sa Južnim revirom. Za njegovo reaktiviranje potrebno je obaviti investicionu raskrivku, reda veličine između 7090 Mt. Samo rudno ležište je vrlo komplikovano: u severnom delu, u Tenki, nalazi se polimetalična ruda Cu-Pb-Zn i plemeniti metali, centralni deo je čisto sa mineralima bakra, u južnom delu se nalazi limonitisana zona sa dosta visokim sadržajem zlata. U zapadnom boku Površinskog kopa nalazi se r. t. Dolovi koje ima nizak sadržaj korisnih komponenata. Ovaj Površinski kop je zaustavljen i počeće ponovo da radi kada se za to stvore povoljni tehno-ekonomski uslovi.

Flotacije Majdanpek

Majdanpek ima dve flotacije:

o Staru sa kapacitetom od 14 Mt/god., koja je izgrađena uporedo sa aktiviranjem Površinskog kopa Južni revir i sve do danas prerađivala je rudu i proizvodila koncentrat bakra koji se u prvo vreme transportovao kamionima do Topionice i rafinacije bakra u Boru, a od 1969 godine železničkom prugom Majdanpek–Bor koja je prvenstveno u te svrhe izgrađena, a dobrim delom finansirana iz akumulacije RTB-a Bor. Početkom osamdesetih godina, dograđen je aneks uz staru Flotaciju u kome su montirane dve velike flotacione mašine: Denver 150 sa 5 komora, ukupne zapremine 210 m3 i Wemco 190, takođe sa 5 komora, identične zapremine kao prethodna. U starom delu Flotacije bile su ugrađene flotacione mašine male zapremine od 1.683.36 m3 firme Galigner. Tehničko stanje u staroj Flotaciji je loše i zahteva selektivnu revitalizaciju i rekonstrukciju,

o Novu, kod koje su završeni građevinski objekti, dok oprema nije montirana iz poznatih razloga koji su vladali tokom devedesetih godina. Planirani kapacitet prerade rude u ovoj flotaciji bio je 4 Mt/god. i

o Postrojenje za koncentraciju zlata iz otoka Flotacije bakra. Ovo postrojenje nije dalo zadovoljavajuće rezultate, pa jerekonstruisano za preradu polimetalične olovno- cinkane rude.




23

4.1.3. TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA U BORU (TIR)

Programom restrukturiranja RTB GRUPE Bor Vlade Republike Srbije, metalurški deo definisan je samo da u svom sastavu ima sledeće tehničko-tehnološke celine i pogone, bazni deo Topionice i rafinacije bakra (TIR) i to: .Topionicu, Fabriku sumporne kiseline i bazni deo Elektrolize. Osnovna delatnost TIR-a je programirana samo za topljenje primarnih (koncentrata bakra) i sekundarnih bakronosniih sirovina i dobijanje katodnog bakra.

Po predlogu Vlade: deo Elektrolize, Livnica, Energana, Transport i Fabrika bakarne žice izlaze iz sastava TIR-a i prodaju se na aukciji. Eventualni aneks programa, obuhvatiće se kasnije i ovi pogoni, ako i dalje ostanu u sastavu TIR-a.

Metalurški procesi u okviru RTB Bor otpočeli su u prvoj deceniji XX veka, da bi se tokom vremena osavremenjivali i dograđivali, tako da je prva prava topionica izgrađena i puštena u rad početkom 1906. godine. Najpre su puštene u rad dve šahtne „Water Jacet“ peći i 4 konvertora.

Tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, metalurški kapaciteti su se stalno modernizovali i povećavali. Elektroliza bakra, a samim tim i dobijanje anodnog mulja koji je sadržao plemenite metale kapaciteta 12 000t katodnog bakra, puštena je u rad 1938. godine. Polovinom prošlog veka. Topionica je ponovo rekonstruisana i kapacitet je povećan na 55 000 t bakra. Povećanjem kapaciteta topljenja, javljao se u sve izraženoj meri problem aerozagađenosti životne sredine, pa je 1961. godine izgrađena Fabrika sumporne kiseline kapaciteta 230 000 t H2SO4 t/god. koja je prouzrokovala izgradnju velike Hemijske industrije mineralnih đubriva u Prahovu. Na taj način rešena su dva krucijalna problema u proizvodnji bakra: maksimalno moguće smanjena je aerozagađenost životne sredine i pronađen je modus vivendi za upotrebu i trošenje sumporne kiseline. U periodu od 1965. do 1985.godine obavljena je nova modernizacija i proširenje kapaciteta metalurških postrojenja na red veličine 135 000 t katodnog bakra godišnje, što je odmah prouzrokovalo izgradnju još dve fabrike sumporne kiseline i proširenje kapaciteta proizvodnje mineralnih đubriva u HIP Prahovo. Tokom 1980. godine, Topionica je uz pomoć dve tehnološke linije ukupnog kapaciteta topljenja koncentrata od 650 000 t/god., ostvarila u pogonu elektrolize proizvodnju katodnog bakra od 166 100 t.

Intenzivan razvoj proizvodnje katodnog bakra, izazvao je širom ondašnje Jugoslavije izgradnju prerađivačkih kapaciteta koji su bili u direktnoj vezi sa proizvodnjom RTB-a Bor. Tek tada počine izgradnja fabrika za preradu bakra višeg stepena, pa su izgrađene: Livnica bakarnih legura, Fabrika bakarne žice, nova Zlatara za rafinaciju plemenitih metala, Fabrika lak žice, Fabrika soli plemenitih metala, Fabrika folija i dr.




24

Na ovakve koncepcije razvoja povećanja i proširena -proizvoda višeg stepena prerade, uticali su svetski trendovinaročito u SAD i ostalim kapitalističkim zemljama. Stvoreno je preduzeće po ugledu na zapadne kompanije sa virtualnimakcionarima, jer je samoupravljanje, u biti, bilo virtualno deoničarstvo.

Sada kada se promenio društveni sistem koji ima navodno sve prerogative kapitalističkog sistema, zahteva se da se ruše veliki uigrani sistemi, da se atomiziraju, odnosno da se u njima desi proces fisije, bez ikakvih dugoročnih perspektivnih programa razvoja.

Stanje objekata u metalurškom delu slično je stanju u ostalim pogonima RTB-a, osim u pogonu Elektrolize koji je sigurno najočuvaniji i najpouzdaniji pogon u TIR-u.

Postrojenja, instalacije i agregati su u radnom stanju na jednoj tehnološkoj liniji, dok je druga linija neaktivna iz raznihrazloga, a jedan od njih je i enormna aerozagađenost životne sredine jer radi u neregularnim uslovima samo jedna Fabrika sumporne kiseline.

U tabeli TIR-1 prikazana je proizvodnja katodnog bakra po godinama od završetka druge faze rekonstrukcije i izgradnje rudničkih i metalurških kapaciteta RTB GRUPA Bor, 19712005 godine. Takođe, data je i statistička interpretacija po decenijama: I-19711980, II-19811990, III-19912000 i polovina IV-20012005, ukupne količine katoda, minimalno ostvarene, srednje i maksimalno vrednosti u toku svake decenije.

Analizom ovih parametara proizvodnje mogu se izvesti zaključci koji nemaju nikakve veze sa proteklim vremenom i društveno-privrednim zbivanjima u zemlji. Prosto je neshvatljivo da je proizvodnja u prvoj polovini prve decenije XXI veka u proseku manja za 451.29 % u odnosu na X deceniju XX veka.

Razlozi za ovakvo stanje u realizaciji fizičkog obima proizvodnje su svim objektivnim i nezavisnim stručnjacima pa i ostalim ljudima vrlo dobro poznati, naročito kada se imaju u vidu Uredbe Vlade R. Srbije o neinvestiranju RTB GRUPA Bor koja je doneta tokom 2001.




25

PROIZVODNJA KATODNOG BAKRA IZ SOPSTVENIH SIROVINA ZA PERIOD 1971-2005. GOD.Tabela TIR-1

Red. Br.

PeriodKolčina katodnog

bakra iz sopstvenih sirovina, t Cu/god.

Red. Br.

PeriodKolčina katodnog

bakra iz sopstvenih sirovina, t Cu/god.

1 1971 74 249 1 1 991 95 0772 1972 85 113 2 1 992 78 5613 1973 97 956 3 1 993 43 4104 1974 85 928 4 1 994 66 3085 1975 92 584 5 1 995 68 6126 1976 96 359 6 1 996 59 5837 1977 90 385 7 1 997 64 2498 1978 97 563 8 1 998 61 5879 1979 90 697 9 1 999 42 611

10 1980 77 678 10 2 000 28 773

Ukupno katoda 70-tih, t 888 512 Ukupno katoda 90-tih, t 608 772

Min. Vrednost, t/god. 74 249 Min. Vrednost, t/god. 28 773Srednja vrednost, t/god 88 851 Srednja vrednost, t/god 60 877Max. Vrednost, t/god. 97 956 Max. Vrednost, t/god. 95 077

1 1981 95 170 1 2001 17 3882 1982 81 603 2 2002 20 3933 1983 82 474 3 2003 9 9144 1984 87 921 4 2004 9 3435 1985 101 113 5 2005 10 4116 1986 99 652 6 20067 1987 99 817 7 20078 1988 105 390 8 20089 1989 101 613 9 200910 1990 102 222 10 2010

Ukupno katoda 80-tih, t 956 975 Ukupno katoda od 2001, t 67 449

Min. Vrednost, t/god. 81 603 Min. Vrednost, t/god. 9 343

Srednja vrednost, t/god 95 698 Srednja vrednost, t/god 13 490

Max. Vrednost, t/god. 105 390 Max. Vrednost, t/god. 20 393




26

Parametri proizvodnje katodnog bakra iz sopstvenih sirovina, za period od 35 godina, grafički je prikazan na Grafikonu proizvodnje katodnog bakra iz sopstvenih sirovina u RTB GRUPA Bor, Grafikon TIR-1 iz koga se vizuelno mogu videti i zaključiti pravo stanje i odnos društva prema zaboravljenom RTB Bor.




27

44..22.. FFIINNAANNSSIIJJSSKKOO SSTTAANNJJEE




28

Podloga za utvrđivanje finansijskog položaja preduzeća su bilansi stanja i uspeha. Struktura odnosnih originalnih finansijskih izveštaja o stanju i uspehu, u godišnjem računu nije u svemu prilagođena potrebama analize i kontrole finansijskog položaja preduzeća. Ovo, pre svega, što su finansijski izveštaji prikazani u globalnoj, a ne u razvijenoj formi i što se iz takve forme ne mogu izvesti najvažnije bilansne relacije koje upućuju na finansijski položaj preduzeća. Zbog toga je izostala analiza pojedinih elemenata strukture bilansa. Prikaz skraćenih i rearanžiranih bilansa stanja i bilansa uspeha dat je u sledećim tabela.

4.2.1. ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŽAJA

Prikaz skraćenih i rearanžiranih bilansa stanja na bazi kojih je vršena analiza dat je na sledećoj strani:

Pregled istorijskih bilansa stanja – tekuće cene (u 000 din.)31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

NAZIV POZICIJEIZNOS % IZNOS % IZNOS % IZNOS % IZNOS %

A K T I V A

STALNA IMOVINA 8,928,736 35.20% 10,277,989 45.39% 10,226,921 49.11% 9,687,165 49.11% 8,936,210 48.45%Neuplaćeni upisani kapital 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%Nematerijalna ulaganja 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%Osnovna sredstva 71,321 0.28% 76,567 0.34% 78,084 0.37% 77,249 0.39% 69,144 0.37%

Nabavna vrednost 166,679 174,037 200,664 185,844 161,031

Ispravka vrednosti 95,358 97,470 122,580 108,595 91,887

Dugoročni finansijski plasmani 8,857,415 34.92% 10,201,422 45.05% 10,148,837 48.74% 9,609,916 48.72% 8,867,066 48.08%Učešća u kapitalu 8,712,629 34.35% 9,304,295 41.09% 9,304,510 44.68% 8,741,309 44.32% 7,916,814 42.93%

Ostali dugoročni finansijski plasmani 144,786 0.57% 897,127 3.96% 844,327 -4.05% 868,607 4.40% 950,252 5.15%

OBRTNA IMOVINA 16,437,219 64.80% 12,364,175 54.61% 10,595,604 50.89% 10,036,613 50.89% 9,507,049 51.55%Zalihe 76,403 0.30% 63,062 0.28% 63,062 0.30% 63,160 0.32% 63,993 0.35%

Materijal 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

Nedovršena proizvodnja 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

Gotovi proizvodi 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

Roba 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

Dati avansi 76,403 0.30% 63,062 0.28% 63,062 0.30% 63,160 0.32% 63,993 0.35%

Kratk. potraživanja i plasmani 16,358,681 64.49% 12,300,174 54.32% 10,531,331 50.58% 9,971,945 50.56% 9,429,749 51.13%




29

Kratkoročna potraživanja 6,499,387 25.62% 6,132,234 27.08% 5,621,038 26.99% 5,949,253 30.16% 5,472,039 29.67%

Kratkoročni finansijski plasmani 9,859,294 38.87% 6,167,940 27.24% 4,910,293 23.58% 4,022,692 20.40% 3,957,710 21.46%

Gotovinski ekvivalenti i gotovina 1,838 0.01% 939 0.00% 1,211 0.01% 1,508 0.01% 13,307 0.07%

PDV i AVR 297 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

Odložena poreska sredstva 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

POSLOVNA IMOVINA 25,365,955 100.00% 22,642,164 100.00% 20,822,525 100.00% 19,723,778 100.00% 18,443,259 100.00%

Gubitak iznad visine kapitala 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

Vanposlovna aktiva 0 0.00% 0 0.00% 7,901 0.04% 7,439 0.04% 2,771 0.01%

UKUPNA AKTIVA 25,365,955 100.00% 22,642,164 100.00% 20,830,426 100.00% 19,731,217 100.00% 18,446,030 100.00%

Pregled istorijskih bilansa stanja – tekuće cene (u 000 din.) – nastavak tabele31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

NAZIV POZICIJEIZNOS % IZNOS % IZNOS % IZNOS % IZNOS %

P A S I V A

KAPITAL 8,907,767 35.12% 9,342,448 41.26% 9,336,711 44.83% 8,802,910 44.62% 7,972,166 43.23%Osnovni i ostali kapital 9,328,418 36.78% 9,328,418 41.20% 5,627,548 27.02% 5,627,548 28.53% 5,739,361 31.12%Neuplaćeni upisani kapital 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%Rezerve iz dobitka 180 0.00% 180 0.00% 109 0.00% 109 0.00% 109 0.00%Revalorizacione rezerve 0 0.00% 0 0.00% 3,700,748 17.77% 3,166,947 16.05% 2,224,390 12.06%Neraspoređena dobit 14,212 0.06% 14,212 0.06% 8,306 0.04% 8,306 0.04% 8,306 0.05%Gubitak -435,043 -1.72% -362 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%Otkupljene sopstvene akcije 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

DUGOROČ. REZERVIS. I OBAVEZE 16,458,188 64.88% 13,299,716 58.74% 11,488,595 55.17% 10,923,558 55.38% 10,469,937 56.77%Dugoročna rezervisanja 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 45,157 0.23% 63,984 0.35%Dugoročne obaveze 3,504,979 13.82% 3,112,495 13.75% 1,127,897 5.42% 815,593 4.13% 895,469 4.86%

Dugoročni krediti 3,504,979 13.82% 3,108,957 13.73% 1,124,359 5.40% 812,055 4.12% 892,371 4.84%

Ostale dugoročne obaveze 0 0.00% 3,538 0.02% 3,538 0.02% 3,538 0.02% 3,098 0.02%

Kratkoročne obaveze 12,953,209 51.07% 10,187,221 44.99% 10,360,698 49.75% 10,062,808 51.01% 9,510,484 51.57%Kratkoročne finansijske obaveze 6,540,984 25.79% 3,433,922 15.17% 3,334,218 16.01% 3,724,185 18.88% 3,873,518 21.00%

Obaveze iz poslovanja 4,959,084 19.55% 5,345,826 23.61% 5,874,712 28.21% 5,166,970 26.19% 4,475,588 24.27%

Obaveze prema dobavljačima 5,458,833 26.21% 5,164,602 26.18% 4,472,096 24.25%

Obaveze za zarade i naknade 415,879 2.00% 2,368 0.01% 3,492 0.02%




30

Obav. po osnovu PDVa i ostalih javnih prihoda 83,589 0.33% 74,455 0.33% 98,404 0.47% 34,995 0.18% 11,113 0.06%

Ostale kratkoročne obaveze i PVR 1,369,552 5.40% 1,333,018 5.89% 1,053,364 5.06% 1,136,658 5.76% 1,150,265 6.24%

Odložene poreske obaveze 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%Vanposlovna pasiva 0 0.00% 0 0.00% 5,120 0.02% 4,749 0.02% 3,927 0.02%

UKUPNA PASIVA 25,365,955 100.00% 22,642,164 100.00% 20,830,426 100.00% 19,731,217 100.00% 18,446,030 100.00%

44..22..22.. AANNAALLIIZZAA SSTTRRUUKKTTUURREE SSRREEDDSSTTAAVVAA

Struktura poslovne aktive preduzeća je takva da je najveće učešće u posmatranom periodu imala obrtna imovina i da se njeno učešće postepeno povećava, dok učešće stalne imovine opada.

U stalnoj imovini dominiraju dugoročni finansijski plasmani, i to učešća u kapitalu drugih pravnih lica, što se odnosi na učešća u kapitalu zavisnih preduzeća.

Učešće obrtne imovine je značajno, i njeno učešće se povećalo 2005. u odnosu na 2006. godinu. U strukturi obrtne imovine najveće učešće u 2005. godini imali su kratkoročni finansijski plasmani koji učestvuju sa 59,98% u obrtnoj imovini. Odmah za njima najveće učešće imala su kratkoročna potraživanja sa 39,54%. Učešće zaliha je veoma nisko, i one se u potpunosti odnose na date avanse. Struktura zaliha u 2005. godini, koja je i najbitnija, jer odražava stanje po zadnjem zvaničnom Završnom računu, ne može se detaljnije analizirati, zato što su u Bilansu stanja prikazane samo kao zbirna kategorija. Učešće ostalih kategorija obrtnih sredstava je zanemarljivo.

Preduzeće u 2004. i 2005. godini nema u aktivi iskazivan gubitak iznad visine kapitala.

31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.STRUKTURA POSLOVNE AKTIVE

% +/- % +/- % +/- % +/- % +/-

Stalna imovina 35.20% -13.13% 45.39% 0.50% 49.11% 5.57% 49.11% 8.40% 48.45% -

Obrtna imovina 64.80% 32.94% 54.61% 16.69% 50.89% 5.57% 50.89% 5.57% 51.55% -

AANNAALLIIZZAA SSTTRRUUKKTTUURREE IIZZVVOORRAA SSRREEDDSSTTAAVVAA




31

U ukupnim izvorima sredstava odnos između sopstvenog i sa njim izjednačenim kapitalom, sa jedne strane, i ukupnih obaveza, sa druge strane, je takav se učešće kapitala od 2003. do danas smanjivalo, dok se učešće obaveza u celom periodupovećalo. Tako je ovaj odnos u 2001. godini bio 43,23% : 56,77% u korist obaveza, u 2002. godini 44,62% : 55,38%, u 2003. godini 44,83% : 55,17%, u 2004. godini 41,26% : 58,74% i u 2005. godini 35,12% : 64,88%.

Pozicija dugoročnih rezervisanja imala je učešće u ukupnim izvorima sredstava u 2005. godini od 10,09% ukupnih izvora sredstava.

Pokazatelji finansijske strukture u periodu analize bili su sledeći:

POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Odnos ukupnih obaveza i ukupne pasive 0.65 0.59 0.55 0.55 0.56

Odnos ukupnih obaveza i neto imovine 1.76 1.42 1.23 1.23 1.29

Odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora 0.54 0.70 0.81 0.81 0.77

Dugoročne obaveze/dugoročni kapital 28.24 28.24 10.78 8.48 10.10

Racio imobilizacije - sopstveni kapital / neto imobilizacije

124.90 122.02 119.57 113.96 115.30

Racio imobilizacije - dugoročni kapital / neto imobilizacije

174.04 162.67 134.02 124.51 128.25

Racio pokrića kamate NIJE MOGUĆE IZRADČUNATI ZBOG NEDOSTATKA PODATAKA -0.11 -0.10 -0.06

Sopstveni i sa njime izjednačeni kapital u 2005. godini, smanjen je zbog pokrića gubitka na račun kapitala, u iznosu od 435.043. hiljade dinara. U 2004. godini gubitak je 362 hiljade dinara.

Pozajmljeni kapital učestvuje u ukupnim izvorima sredstava u 2005. godini sa 64,88%. Odnos između dugoročnih i kratkoročnih obaveza je 21,30% : 78,70% u 2005. godini. Dugoročne obaveze povećale su se u apsolutnom iznosu za 392.484. hiljade dinara u 2005. u odnosu na 2004. godinu. Dugoročne obaveze odnose se najvećim delom na dugoročne kredite.

Učešće kratkoročnih obaveza u ukupnoj pasivi se značajno povećalo, za 2.765.988. hiljada dinara u odnosu na 2004. godinu. Ukupne obaveze preduzeća u 2005. godini narasle su na čak 22.382.648. hiljade dinara.




32

U kratkoročnim obavezama u 2005. godini, najveće učešće imale su kratkoročne finansijske obaveze sa 50,50%, a zatim obaveze iz poslovanja sa 38,28%.

Detaljniju analizu obaveza iz poslovanja za 2004. i 2005. godinu, a pre svega obaveza prema dobavljačima i obaveza za zarade i naknade, nije moguće izvršiti, jer je ova pozicija prikazana zbirno.

44..22..33.. AANNAALLIIZZAA FFIINNAANNSSIIJJSSKKEE RRAAVVNNOOTTEEŽŽEE II LLIIKKVVIIDDNNOOSSTTII

Za izvođenje zaključka o finansijskom položaju koriste se, pre svega, racija strukture, među kojima su najvažniji: racija solventnosti, racija finansiranja imobilizacija i racija likvidnosti.

Racija solventnosti

Marža sigurnosti predstavlja pokazatelj mogućnosti preduzeća da se odupre i prebrodi eventualnu ekonomsku krizu, a da pri tome, ne bude ugrožena sigurnost poverioca, a time i njihovo poverenje u preduzeće. Zbog toga se naziva i „racio - marža sigurnosti".

Inače, ovaj racio je izraz vertikalnog pravila finansiranja, koje se bavi utvrđivanjem normale za odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala i ispoljava se kao relacija između sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Normalom se smatra jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala, što je u saglasnosti sa klasičnim pravilom finansiranja.




33

8,907,767

16,458,188

0

5,000,000

10,000,000

15,000,000

20,000,000

1 2

sopstvena i pozajmljena sredstva

Marža sigurnosti

Pošto se normala u smislu klasičnog pravila finansiranja ne prihvata kao kruta norma, nego je normala uslovljena stepenom rizika i načinom finansiranja aktive u konkretnom preduzeću, onda se zaključak o stepenu sigurnosti ne može izvesti samo na osnovu ove relacije. Racio sigurnosti koji pokazuje odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala dopunjuje se sa još dva racia, koji spadaju u grupu takozvanih „racia zaduženosti". To su odnosi:

Zaduženost 1: Koristi se sa ciljem da pokaže učešće pozajmljenih izvora u ukupnom kapitalu i doprinos pozajmljenog kapitala finansiranju

aktive.




34

Struktura ukupnog kapitala

35%

65%

1

2

Pozajmljeni izvoriSopstveni izvori

Zaduženost 2:Cilj mu je da pokaže učešće dugoročnog pozajmljenog kapitala u ukupnom dugoročnom kapitalu (sopstvenom i

pozajmljenom), što je u tesnoj vezi sa stepenom rentabilnosti i brzinom oslobađanja kapitala kroz otpis (amortizacija). Jer, visoko učešće obaveza u ukupnom kapitalu i dugoročnih obaveza u permanentnom kapitalu je prihvatljivo i neće ugroziti sigurnost i likvidnost ako je cash flow visok i ako je osigurano privlačenje novog pozajmljenog kapitala.

Stepen pokrića: Ukazuje učešće tuđih izvora u ukupnim izvorima preduzeća.

Stepen samofinansiranja: Ukazuje na učešće sopstvenih sredstava u ukupnim izvorima preduzeća.




35

Finansijski položaj preduzeća, posmatran kroz pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom u celom periodu je ispod normale, osim u 2005. godini, kada je na nivou normale, tako da stalna sredstva nisu pokrivena sopstvenim izvorima, ali to što je ovaj pokazatelj na nivou normale, treba uzeti sa rezervom, jer je i iznos stalnih sredstava izuzetno nizak. Finansijski položaj, posmatran kroz pokriće stalnih sredstava dugoročnim kapitalom, je bolji u 2005. u odnosu na 2004. godinu, jer preduzeće dugoročna ulaganja (stalna imovina i deo obrtne imovine) finansira iz dugoročnih izvora. Međutim, ovaj koeficijent je u granicama normale (> 1), pre svega zbog velikog nivoa dugoročnih obaveza.

Koeficijenti pokrića stalnih sredstava sopstvenim kapitalom i koeficijenti pokrića stalnih sredstava dugoročnim kapitalom u razmatranom periodu bili su sledeći:

POKAZATELJ FINANSIJSKE RAVNOTEŽE 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom 1.00 0.91 0.91 0.91 0.89

Pokriće stalnih sredstava dugoročnim kapitalom 1.39 1.21 1.02 0.99 0.99

Neto obrtni fond

Insistiranje klasičnih (zlatnih) pravila finansiranja da se imobilizacije finansiraju sopstvenim kapitalom, a realna obrtnasredstva (zalihe) dugoročnim (sopstvenim i pozajmljenim) kapitalom, uslovili su razvijanje mišljenja da kao prikladan instrumentupravljanja finansijama preduzeća može da posluži, u skladu sa individualnim prilikama preduzeća, odmerena marža sigurnosti kojase naziva „neto obrtni fond" (Fonds de roulement) ili „neto obrtna sredstva“ (Working capital).

Pomenuti nazivi, izražavaju računsku veličinu, izvedenu iz bilansa stanja, koja je posmatrana iz perspektive aktive – netoobrtna sredstva, a iz perspektive pasive – neto obrtni fond. Dakle, reč je o istoj računskoj veličini, koja predstavlja višak dugoročnogkapitala preko neto imobilizacija (neto obrtni fond), odnosno višak obrtnih sredstava preko kratkoročnih obaveza (netoobrtna sredstva). U oba slučaja radi se o delu obrtnih sredstava koja su finansirana dugoročnim kapitalom - sopstvenim ipozajmljenim.

Po svojoj iskaznoj moći, neto obrtni fond predstavlja sigurnosnu maržu, koja se u praksi analize i ocene finansijskogpoložaja koristi kao kriterijum za utvrđivanje i ocenu finansijskog ekvilibrijuma, kao pretpostavke održavanja likvidnosti. Karaktersigurnosne marže proizilazi iz dugoročnosti njegovog dospeća, koja olakšava usaglašavanje brzine priliva gotovine po osnovu naplatepotraživanja sa brzinom dospevanja obaveza za izmirivanje.




36

Potreba za neto obrtnim fondom uslovljena je okolnošću da je deo obrtnih sredstava dugoročno vezan (zalihe), ali neretko, iz zahteva kreditiranja liferanata kroz avanse ili kupaca kroz prodaju na odloženo plaćanje. Pošto su visina zaliha, uslovi njenenabavke i brzina obrtanja potraživanja individualno uslovljeni, što znači da zavise od vrste i veličine preduzeća, stope rentabiliteta, politike nabavke i prodaje, odnosa sopstvenog i pozajmljenog kapitala, uslova korišćenja dugoročnih zajmova, politike ekspanzije, pa iljudskog faktora, dobro upravljanje finansijama preduzeća pretpostavlja poznavanje potrebnog neto obrtnog fonda.

Potrebni neto obrtni fond za pojedinačna preduzeća predstavlja „normalu”, koja je ishodište za komparaciju sa stanjem naodređeni dan, iz koje proizilaze razlike koje se uzimaju kao kriterijum za ocenu kvaliteta finansijske strukture i mogućnosti održavanjalikvidnosti i garantovanja optimalne rentabilnosti. Ako normala nije fiksirana unapred ona se fingira u visini zaliha ili u visini polovineukupnih obrtnih sredstava, pod uslovom da su obrtna sredstva dvostruko veća (200%) od kratkoročnih obaveza, a što naročito koristekreditori (bankari).

U slučaju fingiranja normale na pomenuti način, ocena finansijskog položaja pretpostavlja uzimanje u obzir varijacija netoobrtnog fonda u nizu sukcesivnih obračunskih perioda, i razvoja cash flow-a.

Pridavanje značaja varijacijama neto obrtnog fonda u nizu sukcesivnih obračunskih perioda rezultira iz uverenja da one: otkrivaju brzo i lako tendencije u razvoju finansijske strukture preduzeća; obezbeđuju rekonstrukciju istorije finansiranja u prošlosti, koja pokazuje koji su izvori finansiranja bili predominantni,

kakva je bila veličina i učestalost trošenja, koliko je bilo eksternog finansiranja u odnosu na samofinansiranje, itd.; snabdevaju rukovodstvo preduzeća indikaciijama solventnosti na dugi rok.

Inače promene neto obrtnog fonda u sukcesivnim obračunskim periodima, koje se ispoljavaju kao popravljanje ili pogoršanje finansijske strukture, uvek su rezultanta povećanja ili smanjenja bilansnih veličina iz kojih se neto obrtni fond izvodi. Odnosna povećanja ili smanjenja su uslovljena, i to:

prihodima većim od ukupnih rashoda bez amortizacije, tj. ako je cash flow pozitivan; prodajom osnovnih sredstava (dezinvestiranje); povećanjem dugoročnih zajmova (eksterno finansiranje), konverzijom kratkoročnih u dugoročne zajmove, dokapitalizacijom kroz povećanje osnovnog kapitala (interno finansiranje).

U svim pomenutim slučajevima smanjuje se visina imobilizacija kao odbitne pozicije od dugoročnog kapitala ili se povećava visina dugoročnog kapitala, što ima za posledicu porast neto obrtnog fonda.




37

Obrnuto, nabavka osnovnih sredstava (investiranje), isplata sopstvenog kapitala i dugoročnih zajmova (definansiranje) i poslovanje sa gubitkom ima za posledicu povećanje vrednosti imobilizacija i smanjenje dugoročnog kapitala, iz čega rezultira smanjenje raspona između dugoročnog kapitala i imobilizacija, a time i smanjenje neto obrtnog fonda. Odnosne promene u suprotnim smerovima povećanje imobilizacija i smanjenje dugoročnog kapitala mogu da prouzrokuju pojavu negativnog neto obrtnog fonda, u kome slučaju je neto obrtni fond pokazatelj finansiranja dela imoblizacija kratkoročnim obavezama što je, po pravilu, praćeno pojavom opasne nelikvidnosti, koja zvoni na uzbunu i nagoveštava predstečajnu situaciju.

Preduzeće od 2003. godine ima pozitivna neto obrtna sredstva, kao i neto obrtni fond.

POKRIVENOST ZALIHAPOKAZATELJ 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Obrtna sredstva 16,436,922 12,364,175 10,595,604 10,036,613 9,507,049Kratkoročne obaveze 12,953,209 10,187,221 10,360,698 10,062,808 9,510,484Neto obrtna sredstva 3,483,713 2,176,954 234,906 -26,195 -3,435Zalihe 76,403 63,062 63,062 63,160 63,993Pokrivenost zaliha NOF u % 4,559.65 3,452.09 372.50 -41.47 -5.37

NETO OBRTNI FONDPOKAZATELJ 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Neto obrtni fond 3,484,010 2,176,954 237,687 -68,662 -68,575Normala 76,403 63,062 63,062 63,160 63,993Pokrivenost zaliha 45.60 34.52 3.77 -1.09 -1.07

Racija finansiranja imobilizacije

Treba da pokažu u kojoj meri su neto imobilizacije (nabavna vrednost minus otpisana = sadašnja ili neto vrednost) finansirane sopstvenim odnosno dugoročnim kapitalom. U ovoj grupi nalaze se tri racia, i to:

Finansiranje sopstvenim kapitalom Finansiranje dugoročnim kapitalom Koeficijent finansijske stabilnosti




38

Ovi racio pokazatelji su izraz horizontalnih pravila finansiranja koja traže finansiranje imobilizacija sopstvenim ili dugoročnim kapitalom (sopstvenim i pozajmljenim). Pošto je finansiranje dugoročno vezane aktive dugoročnim kapitalom uslov finansijske ravnoteže, ovi racio pokazatelji se nazivaju „racija finansijskog ekvilibrijuma“.

fiksna sredstva

sopstveni izvori

8890000

8900000

8910000

8920000

8930000

1

Finansiranje imobilizacije

Saglasno odnosnim pravilima, povoljno finansiranje imoblizacija, koje pogoduje kako zahtevu sigurnosti tako i zahtevu likvidnosti, smatraće se slučaj kada je prvi racio jednak jedinici. U tome slučaju su imobilizacije finansirane u celini sopstvenim kapitalom.

Drugi racio, po pravilu, treba da bude veći od 1 zbog toga što osim imobilizacija dugoročnim kapitalom treba da budu finansirane i zalihe, jer i one pretstavljaju dugoročno vezanu imovinu.

Koeficijent finansijske stabilnosti preduzeća predstavlja odnos dugoročno vezanih izvora i dugoročno vezanih sredstava, ukazujući da li se iz dugoročnih izvora finansiraju kratkoročno vezana sredstva ili obrnuto. Racia koja su manja od 1 upućuju na nesigurnost i na teškoće izmirivanja dospelih obaveza (likvidnost), što u krajnjem slučaju zavisi od brzine oslobađanja kapitala kroz otpis i visine rentabilnosti.




39

Racija likvidnosti

Proizilaze iz horizontalnih pravila finansiranja, koja se bave utvrđivanjem normi za finansiranje obrtnih sredstava. Jer, neadekvatno finansiranje obrtnih sredstava veoma brzo se objektivira kao nemogućnost usklađivanja novčanih tokova i nesposobnost plaćanja dospelih obaveza (nelikvidnost). Otuda je izvedeno pravilo da zahtevano održavanje likvidnosti, koje je uslov kreditne sposobnosti pretpostavlja:

finansiranje realnog dela obrtnih sredstava (zaliha) dugoročnim kapitalom, i da nominalna aktiva (potraživanja + gotovina) može da bude finansirana kratkoročnim obavezama pod uslovom jednake

brzine obrtanja, što znači pod uslovom da brzina dospevanja kratkoročnih obaveza odgovara brzini naplate potraživanja.

Za kontrolu odnosnih zahteva koriste se dve bilansne relacije, i to:

Tekući racio likvidnosti : obrtna sredstva (cirkulirajuća aktiva) / kratkoročne obaveze Brzi racio likvidnosti : kratkoročna potraživanja i plasmani + gotovina (nominalna aktiva) / kratkoročne obaveze

Normala za prvi racio je 2, dok je normala za drugi 1, usled čega je prvi izraz pravila „2 : 1“, a drugi pravila „1 : 1“. Ukoliko su oba pravila zadovoljena, onda je zadovoljen i treći, a to je zahtev da odnos između zaliha i nominalne aktive bude 0,5 : 0,5, odnosno 50% : 50%.

Pomenuti zahtevi izraz su shvatanja da je jednakost zaliha i nominalne aktive, uz istovremeno dvostruki iznos obrtnih sredstava u odnosu na kratkoročne obaveze, znak da su zalihe finansirane dugoročnim kapitalom i da je monetarna aktiva finansirana kratkoročnim obavezama. lako takve bilansne relacije ne znače da je likvidnost apsolutno zagarantovana, ipak se sa pravom veruje da je time usklađivanje novčanih tokova olakšano, zbog čega će i davaoci kredita (banke) biti spremni da u slučaju zastoja plaćanja takvom preduzeću priteknu u pomoć odobravanjem kratkoročnih zajmova. Pogotovu ako preduzeće rentabilno posluje.

Odgovarajući pokazatelji likvidnosti po godinama analize su iznosili:

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Opšti racio likvidnosti 1.27 1.21 1.02 1.00 1.00

Rigorozni racio likvidnosti 1.26 1.21 1.02 0.99 0.99

Da bi se realno sagledala situacija sa likvidnošću preduzeća, podsećamo da je normala za prvi koeficijent 2, a za drugi 1.




40

44..22..44.. AANNAALLIIZZAA RREENNTTAABBIILLNNOOSSTTII

Analiza rentabilnosti je izvršena korišćenjem podataka iz istorijskih bilansa uspeha koji su prezentovani na narednim stranama.

Pregled istorijskih bilansa uspeha – tekuće cene (u 000 din.)

31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.NAZIV POZICIJE

IZNOS % IZNOS % IZNOS % IZNOS % IZNOS %

POSLOVNI PRIHODI 3,492,160 100.00% 2,337,375 100.00% 1,880,483 100.00% 3,553,967 100.00% 3,168,989 100.00%Prihodi od prodaje 3,476,701 99.56% 2,337,118 99.99% 1,879,376 99.94% 3,553,406 99.98% 3,168,474 99.98%Prihodi od prodaje robe 1,879,376 99.94% 3,553,406 99.98% 3,168,474 99.98%

Prih.od prodaje robe povezanim pravnim licima 605,953 32.22% 2,307,986 64.94% 1,630,306 51.45%

Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 1,158,468 61.60% 991,247 27.89% 1,040,214 32.82%

Prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu 114,955 6.11% 254,173 7.15% 497,954 15.71%

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%Prih. od prodaje proizv. i usluga na dom. trž. 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

Prih. od prodaje proizv. i usluga na stran. trž. 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%Povećanje vrednosti zaliha učinaka 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%Ostali poslovni prihodi 15,459 0.44% 257 0.01% 1,107 0.06% 561 0.02% 515 0.02%

POSLOVNI RASHODI 3,571,033 102.26% 2,404,909 102.89% 1,933,930 102.84% 3,598,978 101.27% 3,198,970 100.95%RASH. DIREKTNOG MATERIJALA I ROBE 3,461,093 99.11% 2,322,852 99.38% 1,871,252 99.51% 3,526,720 99.23% 3,145,117 99.25%Nabavna vrednost prodate robe 3,461,093 99.11% 2,322,852 99.38% 1,871,252 99.51% 3,526,720 99.23% 3,145,117 99.25%Troškovi materijala za izradu 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

BRUTO POSLOVNI DOBITAK (GUBITAK) 31,067 0.89% 14,523 0.62% 9,231 0.49% 27,247 0.77% 23,872 0.75%

DRUGI POSLOVNI RASHODI 109,940 3.15% 82,057 3.51% 62,678 3.33% 72,258 2.03% 53,853 1.70%Troškovi ostalog materijala 9,476 0.27% 6,357 0.27% 4,102 0.22% 4,907 0.14% 4,954 0.16%Troškovi goriva i energije 3,912 0.21% 4,118 0.12% 3,383 0.11%Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi

54,587 1.56% 43,363 1.86% 27,850 1.48% 25,715 0.72% 24,048 0.76%

Troškovi proizvodnih usluga 7,944 0.42% 13,188 0.37% 5,775 0.18%




41

Troškovi amortizacije i rezervisanja 5,323 0.15% 5,690 0.24% 5,510 0.29% 4,621 0.13% 3,235 0.10%Ostali poslovni rashodi 40,554 1.16% 26,647 1.14% 13,360 0.71% 19,709 0.55% 12,458 0.39%

POSLOVNA DOBIT (GUBITAK) -78,873 -2.26% -67,534 -2.89% -53,447 -2.84% -45,011 -1.27% -29,981 -0.95%

FINANSIJSKI PRIHODI 2,191,965 62.77% 1,216,060 52.03% 540,252 28.73% 493,941 13.90% 973,735 30.73%Finansijski prihodi od povezanih lica 0.00% 0.00% 503,560 26.78% 469,273 13.20% 613,708 19.37%Prihodi od kamata 0.00% 0.00% 36,260 1.93% 17,824 0.50% 11,485 0.36%Pozitivne kursne razlike 0.00% 0.00% 432 0.02% 6,844 0.19% 205,521 6.49%Ostali finansijski prihodi 0.00% 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 143,021 4.51%FINANSIJSKI RASHODI 2,173,587 62.24% 1,174,278 50.24% 546,701 29.07% 498,981 14.04% 1,005,270 31.72%Fin. rash. od povezanih pravnih lica 0.00% 0.00% 39,611 2.11% 30,681 0.86% 128,784 4.06%Rashodi kamata 0.00% 0.00% 506,923 26.96% 456,550 12.85% 499,599 15.77%Negativne kursne razlike 0.00% 0.00% 110 0.01% 11,750 0.33% 203,418 6.42%Otpisi dugoročnih finansijskih plasmana 0.00% 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 173,469 5.47%Ostali finansijski rashodi 0.00% 0.00% 57 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

DOBITAK (GUBITAK) FINANSIRANJA 18,378 0.53% 41,782 1.79% -6,449 -0.34% -5,040 -0.14% -31,535 -1.00%

OSTALI PRIHODI 276,623 7.92% 31,832 1.36% 274,859 14.62% 88,783 2.50% 82,930 2.62%OSTALI RASHODI 650,809 18.64% 6,442 0.28% 214,963 11.43% 38,732 1.09% 21,414 0.68%

DOBIT (GUB.) IZ REDOV. POSLOVANJA -434,681 -12.45% -362 -0.02% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

VANREDNI PRIHODI 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%VANREDNI RASHODI 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

DOB. (GUB.) PO OSNOVU VANR. STAVKI 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

DOBIT (GUBITAK) PRE OPOREZIVANJA -434,681 -12.45% -362 -0.02% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

POREZ NA DOBIT 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

NETO DOBIT (GUBITAK) -434,681 -12.45% -362 -0.02% 0 0.00% 0 0.00% 0 0.00%

UKUPNI PRIHODI 5,960,748 170.69% 3,585,267 153.39% 2,695,594 143.35% 4,136,691 116.40% 4,225,654 133.34%UKUPNI RASHODI 6,395,429 183.14% 3,585,629 153.40% 2,695,594 143.35% 4,136,691 116.40% 4,225,654 133.34%




42

44..22..55.. AANNAALLIIZZAA SSTTRRUUKKTTUURREE PPRRIIHHOODDAA

SSttrruukkttuurraa pprriihhooddaa

Struktura ukupnih prihoda u posmatranom periodu je ujednačena. Dominantno učešće u celom posmatranom periodu imaju poslovni prihodi, a primetno je da se oni iz godine u godinu smanjuju. Posle njih najveće učešće imaju finansijski prihodi, koji imaju tendenciju povećanja. Ostali i vanredni prihodi imaju malo učešće.

STRUKTURA UKUPNIH PRIHODA 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Učešće poslovnih prihoda u ukupnim prihodima 58.59% 65.19% 69.76% 85.91% 74.99%Učešće finansijskih prihoda u ukupnim prihodima 36.77% 33.92% 20.04% 11.94% 23.04%Učešće ostalih prihoda u ukupnim prihodima 4.64% 0.89% 10.20% 2.15% 1.96%Učešće vanrednih prihoda u ukupnim prihodima 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00%

SSttrruukkttuurraa ppoosslloovvnniihh pprriihhooddaa

Struktura poslovnih prihoda u posmatranom periodu, takođe je ujednačena. U strukturi poslovnih prihoda najveće učešće imaju prihodi od prodaje robe, koji u celom periodu učestvuju sa preko 99% u poslovnim prihodima. U 2004. i 2005. godini struktura prihoda od prodaje je nepoznata zbog obrazaca bilansa iz koga se vide samo zbirni podaci.

STRUKTURA POSLOVNIH PRIHODA 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Prihodi od prodaje robe 99.56% 99.99% 99.94% 99.98% 99.98%Prihodi od prodaje robe povezanim pravnim licima 32.22% 64.94% 51.45%

Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu 61.60% 27.89% 32.82%

Prihodi od prodaje robe na stranom tržištu 6.11% 7.15% 15.71%

Prihodi od prodaje proizvoda 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00%Ostali poslovni prihodi 0.44% 0.01% 0.06% 0.02% 0.02%




43

Poslovni prihodi u posmatranom periodu rasli su po sledećim stopama:

POKAZATELJ 2005/2004 2004/2003 2003/2002 2002/2001 2001

Valuta Euro Euro Euro Euro EuroDevizni kurs 85.5000 79.0803 68.4861 61.5845 60.0000Poslovni prihodi u devizama 40,844 29,557 27,458 57,709 52,816

Stopa rasta poslovnih prihoda (nominalni iskaz)

49.41% 24.30% -47.09% 12.15%

Stopa rasta poslovnih prihoda (realni iskaz)

38.19% 7.64% -52.42% 9.26%

Prihodi od prodaje u posmatranom periodu rasli su po sledećim stopama:

POKAZATELJ 2005/2004 2004/2003 2003/2002 2002/2001 2001

Valuta Euro Euro Euro Euro EuroDevizni kurs 85.5000 79.0803 68.4861 61.5845 60.0000Prihodi od prodaje u devizama 40,663 29,554 27,442 57,700 52,808Stopa rasta prihoda od prodaje (nominalni iskaz)

48.76% 24.36% -47.11% 12.15%

Stopa rasta prihoda od prodaje (realni iskaz)

37.59% 7.70% -52.44% 9.26%

Poslovni prihodi, kao i prihodi od prodaje imali su tendenciju rasta i nominalno i realno u 2005. u odnosu na 2004. godinu.




44

44..22..66.. AANNAALLIIZZAA SSTTRRUUKKTTUURREE RRAASSHHOODDAA

SSttrruukkttuurraa uukkuuppnniihh rraasshhooddaa

Struktura ukupnih rashoda u posmatranom periodu ne pokazuje značajne promene po pitanju učešća pojedinih kategorija rashoda u ukupnim rashodima. U 2005. godini u ukupnim rashodima najzastupljeniji su poslovni rashodi, čije učešće od 2002. godine opada. Zatim slede finansijski rashodi čije učešće od 2002. godine polako raste. Učešće ostalih kategorija rashoda je malo.

Kod analize strukture rashoda nemoguće dati detaljniju analizu pojedinih kategorija rashoda za 2004. i 2005. godinu, zbog toga što su obrasci Bilansa uspeha takvi da samo zbirno prikazuju pojedine pozicije.

STRUKTURA UKUPNIH RASHODA 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Učešće poslovnih rashoda u ukupnim rashodima 55.84% 67.07% 71.74% 87.00% 75.70%Učešće finansijskih rashoda u ukupnim rashodima 33.99% 32.75% 20.28% 12.06% 23.79%Učešće ostalih rashoda u ukupnim rashodima 10.18% 0.18% 7.97% 0.94% 0.51%Učešće vanrednih rashoda u ukupnim rashodima 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00%

SSttrruukkttuurraa ppoosslloovvnniihh rraasshhooddaa

Kao što se iz pregleda strukture bilansa uspeha može videti, najveće učešće u 2005. godini, kao i u prethodnim godinama ima nabavna vrednost prodate robe sa preko 96% učešća. Ovi troškovi imaju veoma dominantno učešće, dok su ostale kategorije troškova procentualno na veoma malom nivou.

STRUKTURA POSLOVNIH RASHODA 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Nabavna vrednost prodate robe 96.92% 96.59% 96.76% 97.99% 98.32%Troškovi materijala 0.27% 0.26% 0.21% 0.14% 0.15%Troškovi goriva i energije 0.20% 0.11% 0.11%Troškovi bruto zarada 1.53% 1.80% 1.44% 0.71% 0.75%Troškovi proizvodnih usluga 0.41% 0.37% 0.18%Troškovi amortizacije i rezervisanja 0.15% 0.24% 0.28% 0.13% 0.10%Nematerijalni troškovi 1.14% 1.11% 0.69% 0.55% 0.39%




45

44..22..77.. AANNAALLIIZZAA PPRRIINNOOSSNNEE SSNNAAGGEE

U posmatranom periodu, preduzeće je do 2004. godine poslovalo sa neutralnim neto rezultatom, tkz. pozitivnom nulom. U 2004. godini preduzeće je ostvarilo neto gubitak od 362.000. dinara. U 2005. godini neto gubitak je dosta veći i iznosi čak 434.681.000. dinara ili 5.084.000. evra. Gubitak je pokriven na račun sopstvenog kapitala.

Kao što se vidi skoro sve stope prinosa u 2005. godini su negativne.

ANALIZA PRINOSNE SNAGE

POKAZATELJ 31.12.2005. 31.12.2004. 31.12.2003. 31.12.2002. 31.12.2001.

Rentabilnost ukupnog kapitala -1.81 0.00 0.00 0.00 0.00

Stopa poslovnog dobitka -2.26 -2.89 -2.84 -1.27 -0.95

Stopa prinosa na sopstveni kapital -4.76 0.00 0.00 0.00 0.00

Stopa neto dobitka -12.45 -0.02 0.00 0.00 0.00

Osnovna sredstva/poslovni prihodi 0.02 0.03 0.04 0.02 0.02

T.O.S./poslovni prihodi 2.87 2.40 1.90 1.04 1.22

4.2.8. ANALIZA DUGOVA KOMPANIJE

Analizom dugovanja Kompanije namera nam je da prikažemo realne obaveze koje ima subjekt privatizacije, pošto je u javnosti bilo mnogo špekulacija oko visine zaduženosti Kompanije i naše mišljenje je da se mora konačno utvrditi stvarna visina dugova kako bi se napravio novi model privatizacije.




46

30.06.2005. 31.12.2004.OBAVEZE000 CSD 000 EUR 000 CSD 000 EUR

Obaveze prema državnim subjektima1. NIS 433.662. 5.242. 375.665. 4.762.2. EPS 2.334.360. 28.201. 2.054.639. 26.046.3. ŽTP 24.331. 294 8.470. 1074. Fond za razvoj 6.779.100. 82.471. 6.839.798. 86.572.5. Komunalne službe 116.046. 1.402. 98.888. 1.254.6. Porezi 874.879. 10.569. 672.503. 8.525.7. Doprinosi 896.582. 10.832. 738.992. 9.368.8. Carina 7.039. 85 3.787. 489. Banke u likvidaciji 11.381.886. 136.386. 10.330.021. 129.064.10. Narodna banka Srbije 63.844. 771 63.844. 80911. Ostalo 103.730. 1.253. 63.864. 801

Ukupno: 23.015.459. 277.057. 21.250.471. 267.356.Komercijalne obaveze1. Mitelineos Holdings, Grčka 1.408.235. 17.013. 1.204.972. 15.275.2. Standard Bank, London 844.578. 10.203. 712.997. 9.038.3. Euro Axis Bank, Moskva 743.296. 8.980. 622.320. 7.889.4. MCC Overseas, Kipar 539.880. 6.522. 516.970. 6.553.5. Anglo Yugoslav Bank, London 164.715. 1.990. 139.043. 1.763.6. East Point LTD, Kipar 96.223. 1.042. 17.594. 223.7. Ostalo 2.605.971. 31.482. 1.961.054. 24.860.

Ukupno: 6.392.898. 77.231. 5.174.950. 65.601.Povezana lica 10.511.291. 126.986. 9.843.228. 124.779.

UKUPNO ZA GRUPU RTB BOR: 39.919.648. 481.274. 36.268.649. 457.737.

Svi podaci koji su izneti u tabelama verno su preneti iz vladine strategije, jer Stručni tim nije imao uvida u tačnost svih objavljenih podataka, ali smo ih prihvatili kao takve i uneli u našu analizu, radi izrade Nove strategije.




47

Predlog rešavanja obaveza

Stručni tim predlaže da se iskazane obaveze reše na sledeći način:

Obaveze prema povezanim licima

Obaveze prema povezanim licima u iznosu od € 126.986.000. su međusobne obaveze zavisnih društava i smatramo da su nastale u poslovanju između zavisnih društava i kao takve ih treba brisati iz bilansnih pokazatelja subjekta privatizacije.

Obaveze prema državnim subjektima

Obaveze prema državnim subjektima u iznosu od € 277.057.000. treba konvertovati u akcije države u subjektu privatizacije, odnosno, prema Novoj strategiji država će biti većinski vlasnik u procentu od 51% mešovite Kompanije i sve obaveze Kompanije prema državi rešavaće se iz dela vlasništva države u Kompaniji, odnosno iz ostvarenog neto profita Kompanije i to dela koji bude pripao državi.

Stručni tim predlaže Vladi da potpiše ugovore sa državnim poveriocima oko načina i rokova isplate dospelih obaveza, tako da će sve obaveze biti vraćene na način i u rokovima koga bude odredila Vlada nakon izvršene privatizacije subjekta privatizacije.

Komercijalne obaveze

Komercijalne obaveze Kompanije iznose € 77.231.000. i to su realne obaveze koje treba vraćati kroz usvojen Plan vraćanjanja obaveza uz dogovor sa poveriocima oko reprograma duga.

Finansijska analiza plana podizanja proizvodnje, investiranja i ostvarivanja neto profita Kompanije pokazuje da je Kompanija u periodu 2007. – 2020. visokoprofitabilna i da nesmetano može da otplaćuje sve obaveze.

Obaveze koje su nastale u prethodnim decenijama posledica su potpune kontrole političkih birokratija na vlasti koje su, zloupotrebljavajući državne funkcije, vodili poslovnu politiku na štetu Kompanije, naročito u vreme sankcija kada je Kompanija drastično uvećala svoje obaveze jer je imala izvozni proizvod koji je bio tražen na svetskom tržištu, a kako su tadašnjem režimu devize bile potrebne da se izvrši plaćanje uvoznih energenata, Kompanija je bila primorana da prodaje katodni bakar ispod berzanskih cena.




48

Poslovodstva preduzeća bila su pod direktnom kontrolom Vlade Republike Srbije i sve poslovne odluke su donošene uz saglasnost resornih ministarstava, vodeći računa o trenutnim potrebama države,tako da su se gomilali gubici i obaveze i odlagala reorganizacija Kompanije kako bi se sačuvao socijalni mir i sprečilo profesionalno vođenje Kompanije od stručnjaka koji su imali drugačiju strategiju razvoja Kompanije.

Mnogi stručnjaci su morali da napuste Kompaniju zbog toga što su otvoreno iznosili svoje neslaganje sa pogrešnim vođenjem Kompanije i to je doprinelo njenom daljem urušavanju i konačnoj pobedi političara i nestručnih ljudi, tako da je Kompanija iz godine u godinu poslovala sve lošije , a država nije imala snage da prekine takvu pogubnu politiku, već je donela krajnje pogrešnu odluku da se izvrši restrukturiranje Kompanije i tako su stvoreni preduslovi da zaposleni i penzioneri ostanu bez akcija.

Državna administracija u poslednjih nekoliko decenija nije imala nikakvu viziju, niti strategiju o tome kako treba izvršiti revitalizaciju Kompanije,niti takva vizija postoji danas, pa se pošlo od najgoreg mogućeg rešenja da se proda u celosti Kompanija i da se , pred neobaveštenim građanima Srbije, plasira tendenciozno tumačenje plaćenih eksperata da Kompanija nema kapitala i da je najbolje za sve da se ona što pre rasproda zainteresovanim kupcima.

Dokaz da Kompaniju treba što pre rasprodati, pre nego što se uvede stečaj, bio je taj da su obaveze Kompanije skoro dva puta veće od njenog kapitala, a konsultanti su izradili program prodaje kao trajno rešenje za Kompaniju ne uradivši realnu procenu kapitala Kompanije, što je, mora se priznati, bilo krajnje neprofesionalno i tendenciozno kako bi se javnost u Srbiji dovela u zabludu i kako bi se izvršila nesmetana prodaja.

Stručni tim je mišljenja da se mora izvršiti nova procena kapitala Kompanije pre predstojeće privatizacije i da se mora izvršiti realna procena obaveza Kompanije, tako da država mora da prihvati realne obaveze u iznosu od:

RREEAALLNNEE OOBBAAVVEEZZEE::

€€ 7777..223311..000000..




49

4.2.9. ALTMANOV MODEL ANALIZE (javne kompanije)

Z rezultat meri zdravlje kompanije i za svoju formulaciju koristi nekoliko ključnih racia. Model inkorporira 5 značajnih finansijskih racija u Z skor:

ZZ == 11,,22**XX11 ++ 11,,44**XX22 ++ 33,,33**XX33 ++ 00,,66**XX44++11**XX55

X1 komponenta Z skora: definiše se kao količnik neto obrtnih sredstava i ukupne imovine. Predviđa produbljivanje problema kompanije. Kompanije koje su imale operativne gubitke, uopšteno će patiti od smanjenja radnog kapitala, odnosno ukupne imovine.

X2 komponenta Z skora: definiše se kao količnik neraspoređene dobiti i ukupne imovine. Obezbeđuje informacije o obimu dobiti koju je kompanija u stanju da reinvestira u samu sebe. Kompanije sa dužom tradicijom imale su vremena da akumuliraju dobit, pa ovaj racio služi da stvori i pozitivnu predrasudu prema starijim kompanijama.

X3 komponenta Z skora: definiše se kao količnik dobiti pre oporezivanja i kamata i ukupne imovine. Pokazuje kako se dobit kompanije prilagođava za nastupajuće varirajuće poreske faktore i omogućava bolje regulisanje rada usled pozajmica, što omogućava još efikasnije merenje.

X4 komponenta Z skora: definiše se kao količnik tržišne vrednosti kapitala i ukupnih obaveza (u uslovima kada se kompanija ne kotira na Berzi, tržišna vrednost kapitala je jednaka vrednosti osnovnog kapitala iskazanog u poslovnim knjigama kompanije). Indicira koliko se vrednost kompanije može promeniti pre nego što dugovi prekorače imovinu.

X5 komponenta Z skora: definiše se kao količnik ukupnih prihoda i ukupne imovine.

REZULTAT

Bela zona Z > 2,99 Zdrava kompanija

Siva zona 1,81 < Z < 2,99Kompanija je u opasnoj zoni i upravljanje kompanijom u cilju izbegavanja bankrota je oslonjeno na individualni kvalitet rukovodstva kompanije kako bi poslovnu politiku prilagodilo uslovima tržišta i konkurenciji

Crna zona Z < 1,81 Kompanija je bolesna i verovatno će bankrotirati

Rezultat u 2005. godiniCRNA ZONA Z = 0,73041




50

4.2.10. DU PONT SYSTEM ANALIZA

Integriše bilans stanja i bilans uspeha u dva pokazatelja profitabilnosti:

1. ROI – stopa prinosa na uložena sredstva (RETURN OF INVESTMENT)2. ROE – stopa prinosa na neto imovinu (RETURN OF EQUITY)

ROI: prinos na uložena sredstva je značajan pokazatelj profitabilnosti jer u sebi sumira profitnu stopu i koeficijent obrta imovine.

Godina Profitna stopa u % Koeficijent obrta imovine RROOII2005. (7,29) 0,23 ((11,,7711))

ROE: prinos na neto imovinu u sebi sumira vrednost prinosa na uložena sredstva i multiplikator neto imovine.

Godina ROI Multiplikator neto imovine RROOEE2005. (1,71) 2,85 ((44,,8888))




51

44..33.. PPRRAAVVNNOO SSTTAANNJJEE

Stručni tim napominje da imovninsko – pravni odnosi unutar RTB - a Bor i između kompanije i lokalnih samouprava Bor i Majdanpek nisu rešeni i zaključuje da privatizacija RTB – a Bor ne sme da počne pre nego što napomenuti imovinsko – pravni odnosi budu rešeni, jer je i to jedan od razloga zbog kojeg su odbornici Skupština opština Bor i Majdanpek na svojim sednicama jednoglasno odbacili strategiju Vlade republike Srbije.

Imajući u vidu da će posledice nesporazuma oko nerešenih imovinsko – pravnih odnosa snositi i lokalna samouprava i građani i novi vlasnik Komapanije, insistiramo da imovinsko – pravni odnosi budu rešeni po zakonu, pre raspisivanja tendera za privatizaciju RTB – a Bor.

55.. NNAALLAAZZIIŠŠTTAA RRUUDDEE

Izrada Nove strategije morala je da počne sa analizom finansijskog stanja kompanije, ali glavni oslonac za strateško planiranje daljeg razvoja Kompanije je stručni elaborat o nalazištima rude jer se na tome može graditi čitava strategija revitalizacije i načina privatizacije.

Stručni tim je izradio sopstvenu studiju o nalazištima rude kako bi sprečio mogućnost bilo kakvih spekulacija koje su nanele veliku štetu Kompaniji, pošto su se kontradiktorne informacije namerno puštale u javnost kako bi zbunili građane i kako bi se stvorila pozitivna atmosfera za ubrzanu rasprodaju Kompanije, jer se uporno tvrdilo da su rezerve mnogo manje i da rudnik nema perspektivu.

Istine radi, pogledajmo kakve su stvarne rezerve rude i to istražene rezerve po rudnim poljima.




52

Red. br.

Rudna polja/rudna ležišta Vlažna ruda, tVlaga,

%Suva ruda, t

Cu-sr, %

Au-sr, g/t

Ag-sr. g/t

Cu, t Au, kg Ag, kg

Rudno polje MajdanpekI. Severni revir

1 Centralno rudno telo 205,676,443 3.5 198,477,767 0.300 0.257 1.929 596,149 50,990 382,896

2 Dolovi-1 13,572,329 3.5 13,097,297 0.324 0.111 1.019 42,471 1,451 13,340

3 Dolovi-2 2,418,281 3.5 2,333,641 0.402 1.093 6.588 9,382 2,550 15,373

4 Stari Dušan 420,157 3.5 405,452 0.342 1.051 10.684 1,386 426 4,332

5 Tenka 1+2 461,383 3.5 445,235 0.289 0.537 7.248 1,287 239 3,227

6 Tenka-3 5,536,343 3.5 5,342,571 0.360 0.089 1.310 19,223 478 6,999

Severni revir 228,084,936 3.5 220,101,963 0.304 0.255 1.936 669,898 56,134 426,167

II Južni revir

1 Čoka Muskal 1,954,610 3.5 1,886,199 0.767 0.513 5.257 14,463 968 9,915

2 Stacion 27,986,040 3.5 27,006,529 0.307 0.197 1.667 82,913 5,307 45,009

3 Centralno rudno telo 390,089,750 3.5 376,436,609 0.335 0.186 1.211 1,259,294 69,981 455,960

Južni revir 420,030,400 3.5 405,329,337 0.335 0.188 1.260 1,356,670 76,256 510,884

I+II Rudno polje Majdanpek 648,115,336 3.5 625,431,300 0.324 0.21168 1.498 2,026,568 132,390 937,051

Rudno polje Jasikovo-VlaoleIII Čoka Marin

1 Čoka Marin-1 1,158,539 3.5 1,117,990 0.760 1.528 11.724 8,502 1,708 13,107

2 Čoka Marin-2 745,728 3.5 719,628 1.156 5.251 25.829 8,317 3,779 18,587

3 Čoka Marin-3 230,008 3.5 221,958 0.913 2.018 31.303 2,026 448 6,948

Rudno polje Vlaole-Jasikovo 2,134,275 3.5 2,059,576 0.915 2.882 18.762 18,845 5,935 38,642

Rudno polje Mali Krivelj-CerovoIV Mali Krivelj-Cerovo

1 Cerovo K+560 do K+110 207,041,600 3.5 199,795,140 0.329 0.109 0.797 657,326 21,778 159,237

2 Drenovo K+545 do K+110 77,094,880 3.5 74,396,560 0.265 0.064 1.430 197,151 4,761 106,387




53

3 Cerovo-1 4,474,579 3.5 4,317,969 0.485 0.070 1.504 20,942 302 6,494

4 Cerovo-2 25,170,060 3.5 24,289,110 0.329 0.072 1.116 79,911 1,749 27,107

5 Cerovo-3 9,143,820 3.0 8,869,505 0.330 0.031 1.100 29,269 275 9,756

6 Cerovo-4 4,027,930 3.5 3,886,952 0.290 0.070 1.100 11,272 272 4,276

7 Kraku Bugaresku- Sever 1,600,000 3.5 1,544,000 0.640 0.640 2.290 9,882 988 3,536

Rudno polje M. Krivelj-Cerova 328,552,869 3.5 317,099,236 0.317 0.095 0.999 1,005,753 30,125 316,793

Rudno polje Veliki KriveljV Veliki Krivelj

1 Mala čoka Trailo 13,957,990 3.5 13,469,460 0.262 0.072 0.412 53,290 972 5,554

2 Veliki Krivelj 527,007,100 3.4 508,861,852 0.353 0.068 0.399 1,795,223 34,582 203,217

Rudno polje Veliki Krivelj 540,965,090 3.4 522,331,312 0.354 0.068 0.400 1,848,513 35,554 208,771

Rudno polje BorVI Bor

1 Tilva Roš od K+14 do K-76 8,136,187 3.5 7,851,420 0.732 0.116 1.018 57,491 908 7,993

2 Tilva Roš od K-76 do K-235 6,100,000 3.5 5,886,500 0.665 0.112 0.987 39,147 659 5,810

3 P2A od K+30 do K-75 8,867,582 3.5 8,557,217 0.709 0.248 1.558 60,680 2,124 13,330

4 P2A od K-76 do K-155 1,976,000 3.5 1,906,840 0.608 0.241 1.511 11,598 460 2,881

5 Kamenjar 2 (IX-XV, C1-kat.) 1,503,772 3.5 1,451,140 0.624 0.206 1.010 9,049 299 1,466

6 Kamenjar ( XI -XV, C2- kat) 900,000 3.5 868,500 0.948 0.200 0.980 8,237 174 851

7 Brezanik (K+120 do K+80) 1,797,130 3.5 1,734,230 1.226 0.235 1.070 21,262 408 1,856

8 D+D1+C 2,573,453 3.5 2,483,382 1.015 - - 25,207 -

-

9 M-N 371,445 3.5 358,444 1.647 - - 5,904 -

-

10 N1 413,996 3.5 399,506 1.323 - - 5,287 -

-

11 Borska Reka. 611,338,576 3.5 589,941,726 0.618 0.235 1.915 3,648,377 138,926 1,129,551

Rudno polje Bor 643,978,141 3.5 621,438,905 0.626 0.232 1.873 3,892,239 143,958 1,163,738

UKUPNE RUDNE REZERVE RTB-a BOR

Ukupne rudne rezerve u RTB-u 2,163,745,711 3.5 2,088,360,329 0.421 0.167 1.276 8,791,918 347,962 2,664,995




54

KKOOLLIIČČIINNAA MMEETTAALLAA UU UUKKUUPPNNIIMMRRUUDDNNIIMM RREEZZEERRVVAAMMAA RRTTBB BBOORR

BB AA KK AA RR 88..779911..001188.. tt

ZZ LL AA TT OO 334477..996622.. kkgg

SS RR EE BB RR OO 22..666644..999955.. kkgg

RRUUDDNNIIKK RRAASSPPOOLLAAŽŽEE II SSAA RREETTKKIIMM MMEETTAALLIIMMAA:: SSEELLEENN,, MMOOLLIIBBDDEENN,, PPLLAATTIINNAA II DDRRUUGGII PPLLEEMMEENNIITTII MMEETTAALLII




55

66.. DDOOSSAADDAAŠŠNNJJAA EEKKSSPPLLOOAATTAACCIIJJAA LLEEŽŽIIŠŠTTAA

Iznećemo podatke o dosadašnjoj eksploataciji ležišta u periodu 1903.-2003 , radi uporedne analize i procene koliko godina je moguća eksplaoatacija u budućnosti, jer ćemo na taj način najbolje demantovati sve one koji namerno šire neistine o nalazištu ruded i sve one koji su učestvovali u namernom prikrivanju prave istine o rezervama rude, kako bi omogućili da tako značajno nacionalno blago dođe u posed odabranih pojedinaca ili grupa, i tako Srbija izgubi stratešku važnu granu proizvodnje, prerade i izvoza bakra iproizvoda od bakra.

PPEERRIIOODD 11990033.. –– 22000033..

IIZZVVAAĐĐEENNOO RRUUDDEE:: 770000..000000..000000.. TTOONNAA

PPRREERRAAĐĐEENNOO BBAAKKRRAA:: 33..880000..000000.. TTOONNAA

NNAA OOSSNNOOVVUU GGOORRNNJJEE AANNAALLIIZZEE MMOOŽŽEEMMOO DDAA ZZAAKKLLJJUUČČIIMMOO DDAA RRUUDDNNAA NNAALLAAZZIIŠŠTTAA MMOOGGUU DDAASSEE EEKKSSPPLLOOAATTIIŠŠUU NNAAJJMMAANNJJEE NNAARREEDDNNIIHH 110000 GGOODDIINNAA II DDAA BBUUDDUUĆĆEE GGEENNEERRAACCIIJJEE MMOOGGUU IIMMAATTIIIINNTTEERREESSAA UUKKOOMMPPAANNIIJJII KKOOJJAA SSEE DDAANNAASS PPRRIIVVAATTIIZZUUJJEE..




56

77.. AANNAALLIIZZAA TTRRŽŽIIŠŠTTAA

CENA BAKRA

CCeennee mmeettaallaa nneezzaavviissnnoo oodd pprrooiizzvvooddnnee cceennee ooddrreeđđuujjuu pprree ssvveeggaa cceennee nnaa ssvveettsskkiimm bbeerrzzaammaa ((LLMMEE,, NNYYMMEEXX,, CCOOMMEEXX,,SSHHMMEE......))..

Veoma je kompleksno i neizvesno predvideti buduće cene, ali se mogu uzeti trendovi sa berze metala kao i analize specijalizovanih eksperata. Kompleksnost se ogleda u preplitanju privredno - ekonomskih, političkih i geopolitičkih prilika u svetu.

Postoje brojni faktori koji utiču na cenu bakra. U Severnoj i Južnoj Americi na proizvodnju utiču nemiri radne snage. U delovima Azije i Afrike na proizvodnju mogu uticati politički nemiri, kao na primer zatvaranje rudnika Bourgainvile u Papua Novoj Gvineji kao i desetkovanje proizvodnje u Zambiji. Vremenska prognoza je takođe važan faktor koji utiče na ponudu, podjednako i poplave i suše utiču na proizvodnju ili transport sirovina. Nova proizvodnja godinama proširi listu rudnika ali zahteva ogromna finansijska sredstva kao i mnoge druge dozvole i infrastrukturu. Sve to utuče na tržište i bilans ponude i tražnje.

Cena bakra se konstantno menja kad tržište pokuša da bilansira ponudu i tražnju u bilo koje vreme. Fluktuacije u ceni generišu rizik i šansu različitim učesnicima na tržištu i berzi metala širom sveta.

International Copper Study Group (ICSG) prezentiraju da je u 2005. godini svetska tražnja za bakrom prevazišla proizvodnju od 203.000. tona sa padom tražnje od 1% u odnosu na prošlu godinu, a proizvodnja je porasla za 4% od prošle godine. Veliki porast tražnje dolazi iz Kine i Indije.

U 2004. godini svetska potrošnja bakra je prevazišla proizvodnju blizu 843.000. tona sledeći proizvodni deficit od 408.000.tona u 2003. godini.

Za 2006. godinu ICSG su predvideli svetsku proizvodnju oko 17,8 miliona tona i rafinaciju oko 17,4 miliona tona,rezultirajući proizvodni višak od 295,000, tona.

PPoozznnaattii ssvveettsskkii aannaalliittiiččaarrii ((IICCSSGG)) pprrooggnnoozziirraallii ssuu zzaa 22000066.. ggooddiinnuu pprroosseeččnnuu cceennuu bbaakkrraa oodd 22..664466 –– 33 113311.. UUSSDD//tt..

KKoolliikkoo jjee uussppeeššnnaa pprrooggnnoozzaa,, ggoovvoorree ppooddaaccii oo oossttvvaarreenniimm cceennaammaa bbaakkrraa zzaakklljjuuččnnoo ssaa aavvgguussttoomm 22000066.. ggooddiinnee::




57

MMEESSEECC PPRROOSSEEČČNNAA CCEENNAAUU UUSSDD//TT

JJaannuuaarr 44..773344..FFeebbrruuaarr 44..998822..MMaarrtt 55..110033..AApprriill 66..338888..MMaajj 88..004466..JJuunn 77..119977..JJuull 77..771122..AAvvgguusstt 77..669966..SSeepptteemmbbaarr 77..660022..

PPRROOSSEEKK 22000066.. 66..660066..

Kao što se iz priložene tabele vidi poznati svetski analitičari su drastično pogrešili u proceni prosečne cene bakra na svetskom tržištu, ostvarena cena je bila duplo veća od prognozirane cene, jer su stope privrednog razvoja Kine, Indije, Rusije , Brazila i Argentine značajno porasle, što je uticalo na veliko povećanje cene bakra na berzama, zbog narastajuće tražnje.




58

Inače prosečna cena bakra (zadnjih 13 godina) iznosi 2.760. USD/t. Najniža cena bila je 1999. godine u proseku 1.574. USD/t.

Analitičari Purchasinga za 2007. godinu daju prognozu cene bakra u proseku od 5.731. $/t. I drugi priznati svetski analitičari slažu se u tome da će cena bakra pasti u narednoj godini (napr. Dr. Mo Ahmadzadeh – veteran sveskog trgovanja bakrom iz Mitsui Bussan Comm. USA).

Svetski analitičari i bankari daju sledeće prognoze:

2007. godina 5.511. $/t2008. godina 4.409. $/t2009. godina 3.527. $/tOd 2011. godine Do 2.000. $/t

Dugoročnu prognozu bakra daju u dole prezentiranoj tabeli poznati analitičari consalting institucija:

DUGOROČNE PROGNOZE

US$/T 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. dugor.

CRU 3.703. 2.778. 2.205. 1.984. 2.205. 2.205.

Brook Hunt 4.365. 3.086. 2.160. 2.160. 2.160. 2.160.

Barclays Capital Research 4.762. 4.211. 3.792. 3.792. 3.792. 2.205.

Macquarie Research 4.850. 3.527. 2.976. 2.646. 2.646. 2.425.

prosek 4.409. 3.395. 2.778. 2.315. 2.425. 2.315.

Bloomberg(prognoza) 5.048. 4.627. 4.144. 3.704. 3.285. 3.285.

Ekonomisti Međunarodnog Monetarnog Fonda (IMF) predviđaju cenu bakra u 2010. godini oko 3.000. $/t katode. Eksperti iz Čilea pak prognoziraju cenu katode bakra oko 2.667. $/t.




59

Ekonomisti IMF i ABARE – Australijanskog Biroa prognoziraju u “World Ekonomic Outlook GDP” sniženje cene baka (i aluminijuma) do 2010. godine postepeno od 35 – 57%.

Martin Sommer ekspet IMF kaže da prognozirati tačno cenu bakra je prilično teško. Ali ističe da je jasno da će cena bakra pasti u narednom periodu, mada ne do nivoa iz 2002. godine, jer troškovi energije ostaju visoki, a zauzimaju značajno mesto u proizvodnim troškovima bakra.

DDaa llii ssuu ttaaččnnee pprrooggnnoozzee??

VVrreemmee ććee ppookkaazzaattii kkoolliikkoo ssuu ttaaččnnee pprrooggnnoozzee ssttrruuččnnjjaakkaa,, aallii SSttrruuččnnii ttiimm jjee ppooššaaoo uupprraavvoo oodd oobbjjaavvlljjeenniihh pprrooggnnoozzaa,, jjeerr ssuu oonneepprriilliiččnnoo kkoonnzzeerrvvaattiivvnnee,, ddookk jjee nnaaššee mmiiššlljjeennjjee ddaa ććee ssee dduuggoorrooččnnoo zzaaddrržžaattii vviissookkaa cceennaa bbaakkrraa nnaa bbeerrzzaammaa..




60

88.. PPLLAANN DDIINNAAMMIIKKEE PPRROOIIZZVVOODDNNJJEE,, IINNVVEESSTTIICCIIJJAA II PPRROOFFIITTAA

88..11.. NNPPVV –– JJAAMMAA

Tabela. J-12006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD 2,922,938 11,289,144 25,248,459 35,671,810 27,685,540 30,295,180 31,027,440 29,000,000 11,501,682 - - 17,686,000 - - - 222,328,193 1. OSNOVNA SREDSTVA - 8,824,200 20,716,915 35,671,810 27,685,540 30,295,180 31,027,440 29,000,000 3,000,000 - - - - - - 186,221,085

- -

2. OBRTNA SRESTVA 2,922,938 2,464,944 4,531,544 - - - 8,501,682 - - 17,686,000 - - - 36,107,108 II - PROIZVODNJA

1. RUDA, (t) 300,000 600,000 1,200,000 1,200,000 1,200,000 1,500,000 1,500,000 1,600,000 3,000,000 4,000,000 5,000,000 6,000,000 6,000,000 6,000,000 6,000,000 45,100,000 3. BAKAR U KONCENTRATU, (t) 1,703 3,407 6,814 6,814 6,814 8,286 8,286 10,069 14,688 19,584 24,480 29,376 29,376 29,376 29,376 228,448 4. ZLATO U KONCENTRATU, (kg) 24 49 98 98 98 148 148 256 296 394 394 394 394 394 394 3,579 5. SREBRO U KONCENTRATU, (kg) 152 304 607 607 607 1,584 1,584 2,432 2,846 3,749 3,749 3,749 3,749 3,749 3,749 33,216

III -CENE, USD1. KATODNI BAKAR, USD/t 7,600 7,000 6,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 3,500 3,500 2. BAKAR U KONCENTRAT, USD/t 6,607 6,067 5,617 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 2,917 2,917 3. ZLATO U KONCENTRATU, USD/kg 17,100 17,100 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 10,800 10,800 4. SREBRO U KONCENTRATU, USD/kg 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144

IV - PRIHODI, USD 11,691,753 21,551,529 39,677,703 33,545,463 33,545,463 41,311,158 41,311,158 51,302,370 73,684,431 98,239,255 121,333,687 144,428,119 144,428,119 90,486,979 90,486,979 1,037,024,1681. BAKAR 11,254,364 20,669,056 38,271,991 32,139,751 32,139,751 39,085,062 39,085,062 47,495,473 69,283,296 92,377,728 115,472,160 138,566,592 138,566,592 85,689,792 85,689,792 985,786,462 2. ZLATO 415,530 838,755 1,318,275 1,318,275 1,318,275 1,998,000 1,998,000 3,456,675 3,991,275 5,321,700 5,321,700 5,321,700 5,321,700 4,257,360 4,257,360 46,454,580 3. SREBRO 21,859 43,718 87,437 87,437 87,437 228,096 228,096 350,222 409,860 539,827 539,827 539,827 539,827 539,827 539,827 4,783,126

V - TROŠKOVI, USD 16,878,620 19,882,380 25,386,809 28,522,195 30,774,754 35,480,951 38,339,177 39,875,086 47,529,261 52,641,458 57,754,032 62,945,879 62,311,056 61,764,876 61,343,797 641,430,331 1. MATERIJALNI TROŠKOVI 1,590,000 3,180,000 6,360,000 6,360,000 6,360,000 7,950,000 7,950,000 8,480,000 15,900,000 21,200,000 26,500,000 31,800,000 31,800,000 31,800,000 31,800,000 239,030,000 2. AMORTIZACIJA 87,900 608,562 1,843,666 3,976,855 5,631,579 7,443,512 9,299,968 11,035,297 11,211,092 11,207,309 11,203,903 11,200,838 11,198,080 11,195,597 11,193,363 118,337,521

a. postojeća 87,900 79,110 71,199 64,079 57,671 51,904 46,714 42,042 37,838 34,054 30,649 27,584 24,826 22,343 20,109 698,022 b. nova - 529,452 1,772,467 3,912,776 5,573,908 7,391,608 9,253,254 10,993,254 11,173,254 11,173,254 11,173,254 11,173,254 11,173,254 11,173,254 11,173,254 117,639,499

3. ODRŽAVANJE 150,000 300,000 600,000 600,000 600,000 750,000 750,000 800,000 1,500,000 2,000,000 2,500,000 3,000,000 3,000,000 3,000,000 3,000,000 22,550,000 4. BRUTO PLATE 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 12,936,000 194,040,000 5. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 1,293,600 19,404,000 6. KAMATE NA KREDITE 789,320 1,500,618 2,226,343 3,228,540 3,826,375 4,948,839 5,950,609 5,160,589 4,370,569 3,580,549 2,790,529 2,079,441 1,447,376 903,679 484,834 43,288,210

a. postojeće 789,320 710,388 631,456 552,524 473,592 394,660 315,728 236,796 157,864 78,932 - - - - 4,341,260 b. nove - 790,230 1,594,887 2,676,016 3,352,783 4,554,179 5,634,881 4,923,793 4,212,705 3,501,617 2,790,529 2,079,441 1,447,376 903,679 484,834 38,946,950

7. OSTALI TROŠKOVI 31,800 63,600 127,200 127,200 127,200 159,000 159,000 169,600 318,000 424,000 530,000 636,000 636,000 636,000 636,000 4,780,600 VI. BRUTO PROFIT, USD (5,186,867) 1,669,149 14,290,894 5,023,268 2,770,709 5,830,207 2,971,981 11,427,285 26,155,170 45,597,798 63,579,655 81,482,240 82,117,063 28,722,103 29,143,182 395,593,837

1. POREZ NA PROFIT, 10% 166,915 1,429,089 502,327 277,071 583,021 297,198 1,142,728 2,615,517 4,559,780 6,357,966 8,148,224 8,211,706 2,872,210 2,914,318 40,078,070

VII - NETO PROFIT, USD (5,186,867) 1,502,234 12,861,805 4,520,942 2,493,638 5,247,186 2,674,783 10,284,556 23,539,653 41,038,018 57,221,690 73,334,016 73,905,357 25,849,893 26,228,864 355,515,767 1. JEDINIČNI NETO PROFIT, USD/t rude (17.29) 2.50 10.72 3.77 2.08 3.50 1.78 6.43 7.85 10.26 11.44 12.22 12.32 4.31 4.37 7.88 2. JEDINIČNI TROŠKOVI, USD/t rude 56.26 33.14 21.16 23.77 25.65 23.65 25.56 24.92 15.84 13.16 11.55 10.49 10.39 10.29 10.22 14.22 3. JEDINIČNI PRIHOD, USD/t rude 38.97 35.92 33.06 27.95 27.95 27.54 27.54 32.06 24.56 24.56 24.27 24.07 24.07 15.08 15.08 22.99

RUDNICI BAKRA BOR - JAMA

INVESTICIONA ULAGANJA, PROIZVODNJA I FINANSIJSKI EFEKTI

PARAMETRI UKUPNO




61

88..22.. NNPPVV –– VVEELLIIKKII KKRRIIVVEELLJJ

Tabela VK.-1

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD 19,344,117 27,165,606 15,129,714 31,000,000 47,848,000 38,000,000 24,000,000 13,000,000 2,000,000 - - - - - - 217,487,437

1. INVESTICIONA RASKRIVKA

2. OSNOVNA SREDSTVA 19,800,000 9,000,000 31,000,000 36,000,000 38,000,000 24,000,000 13,000,000 2,000,000 - - - - - - 172,800,000

-

-

3. OBRTNA SRESTVA 19,344,117 7,365,606 6,129,714 11,848,000 - - - - - - - - - - 44,687,437

II - PROIZVODNJA

1. RASKRIVKA, (t) 8,000,000 12,000,000 16,000,000 16,000,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 3,870,000 2,580,000 290,650,000

2. RUDA (t) 4,000,000 6,000,000 8,000,000 8,000,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 167,900,000

3. BAKAR U KONCENTRATU, (t) 11,390 17,085 22,780 22,780 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 478,091

4. ZLATO U KONCENTRATU, (kg) 117 176 234 234 378 378 378 378 378 378 378 378 378 378 378 4,916

5. SREBRO U KONCENTRATU, (kg) 839 1,259 1,679 1,679 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 35,230

III -CENE, USD

1. KATODNI BAKAR, USD/t 7,600 7,000 6,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 3,500 3,500

2. BAKAR U KONCENTRAT, USD/T 6,607 6,067 5,617 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 2,917 2,917

3. ZLATO U KONCENTRATU, USD/ug 17,100 17,100 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 10,800 10,800

4. SREBRO U KONCENTRATU, USD/kg 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144

IV - PRIHODI, USD 77,376,467 106,838,891 131,357,748 110,854,036 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 111,617,168 111,617,168 2,258,458,459

1. BAKAR 75,252,987 103,653,672 127,953,997 107,453,260 173,266,671 173,266,671 173,266,671 173,266,671 173,266,671 173,266,671 173,266,671 173,266,671 173,266,671 107,148,374 107,148,374 2,188,010,702

2. ZLATO 2,002,619 3,003,928 3,162,030 3,159,000 5,098,773 5,098,773 5,098,773 5,098,773 5,098,773 5,098,773 5,098,773 5,098,773 5,098,773 4,079,019 4,079,019 65,374,573

3. SREBRO 120,861 181,291 241,722 241,776 389,776 389,776 389,776 389,776 389,776 389,776 389,776 389,776 389,776 389,776 389,776 5,073,185

V - TROŠKOVI, USD 41,717,790 52,385,741 60,052,241 63,200,937 85,337,009 88,651,021 90,592,877 84,199,793 83,929,264 83,479,034 83,047,072 80,824,012 79,790,831 65,605,968 61,253,091 1,104,066,680

1. RASKRIVKA, (t) 4,000,000 6,000,000 8,000,000 8,000,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 1,935,000 1,290,000 145,325,000

2. MATERIJALNI TROŠKOVI 11,200,000 16,800,000 22,400,000 22,400,000 36,120,000 36,120,000 36,120,000 36,120,000 36,120,000 36,120,000 36,120,000 36,120,000 36,120,000 36,120,000 36,120,000 470,120,000

3. AMORTIZACIJA 4,244,000 5,799,600 6,317,640 9,073,876 12,364,488 15,886,040 18,035,436 19,109,892 19,106,903 18,924,213 18,759,791 16,631,812 15,598,631 12,378,768 8,670,891 200,901,980

a. postojeća 4,244,000 3,819,600 3,437,640 3,093,876 2,784,488 2,506,040 2,255,436 2,029,892 1,826,903 1,644,213 1,479,791 1,331,812 1,198,631 1,078,768 970,891 33,701,980

b. nova - 1,980,000 2,880,000 5,980,000 9,580,000 13,380,000 15,780,000 17,080,000 17,280,000 17,280,000 17,280,000 15,300,000 14,400,000 11,300,000 7,700,000 167,200,000

4. ODRŽAVANJE 6,000,000 6,594,000 6,270,000 6,930,000 7,080,000 7,140,000 7,200,000 - - - - - - - - 47,214,000

5. BRUTO PLATE 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 12,408,000 186,120,000

6. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 1,861,200 27,918,000

7. KAMATE NA KREDITE 1,724,590 2,502,941 2,235,401 1,967,861 1,700,321 1,432,781 1,165,241 897,701 630,161 362,621 95,081 - - - - 14,714,700

a. postojeće 1,724,590 1,552,131 1,379,672 1,207,213 1,034,754 862,295 689,836 517,377 344,918 172,459 - - - - - 9,485,245

b. nove - 950,810 855,729 760,648 665,567 570,486 475,405 380,324 285,243 190,162 95,081 - - - - 5,229,455

8. OSTALI TROŠKOVI 280,000 420,000 560,000 560,000 903,000 903,000 903,000 903,000 903,000 903,000 903,000 903,000 903,000 903,000 903,000 11,753,000

VI. BRUTO PROFIT, USD 35,658,677 54,453,150 71,305,507 47,653,099 93,418,211 90,104,200 88,162,344 94,555,427 94,825,956 95,276,187 95,708,148 97,931,208 98,964,389 46,011,200 50,364,077 1,154,391,779

1. POREZ NA PROFIT, 10% 3,565,868 5,445,315 7,130,551 4,765,310 9,341,821 9,010,420 8,816,234 9,455,543 9,482,596 9,527,619 9,570,815 9,793,121 9,896,439 4,601,120 5,036,408 115,439,178

VII - NETO PROFIT, USD 32,092,809 49,007,835 64,174,956 42,887,789 84,076,390 81,093,780 79,346,109 85,099,884 85,343,361 85,748,568 86,137,333 88,138,087 89,067,950 41,410,080 45,327,670 1,038,952,601

1. JEDINIČNI NETO PROFIT, USD/t rude 8.02 8.17 8.02 5.36 6.52 6.29 6.15 6.60 6.62 6.65 6.68 6.83 6.90 3.21 3.51 6.19

2. JEDINIČNI TROŠKOVI, USD/t rude 10.43 8.73 7.51 7.90 6.62 6.87 7.02 6.53 6.51 6.47 6.44 6.27 6.19 5.09 4.75 6.58

3. JEDINIČNI PRIHOD USD/t rude 19.34 17.81 16.42 13.86 13.86 13.86 13.86 13.86 13.86 13.86 13.86 13.86 13.86 8.65 8.65 13.45

RUDNICI BAKRA BOR - VELIKI KRIVELJ


PARAMETRI UKUPNO




62

88..33.. NNPPVV –– CCEERROOVVOO 22,, 33 II DDRREENNOOVVOO

Tabela- Cer-12006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD - 23,100,000 6,929,000 3,456,000 - 13,200,000 7,985,000 4,800,000 3,500,000 - 3,500,000 - - 1,200,000 - 67,670,000

1. INVESTICIONA RASKRIVKA 5,400,000 - - - 4,800,000 - - - - 1,200,000 - 11,400,000

2. OSNOVNA SREDSTVA 17,700,000 2,400,000 - 13,200,000 - 3,500,000 3,500,000 - - - - 40,300,000

-

-

3. OBRTNA SRESTVA 4,529,000 3,456,000 - 7,985,000 - - - - - - 15,970,000

II - PROIZVODNJA 1. RASKRIVKA, (t) - 1,320,000 2,750,000 2,750,000 2,750,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 1,500,000 1,000,000 50,570,000

2. RUDA (t) - 1,200,000 2,500,000 2,500,000 2,500,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 53,700,000

3. BAKAR U KONCENTRATU, (t) - 3,091 6,439 6,439 6,439 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 138,310

4. ZLATO U KONCENTRATU, (kg) - 49 102 102 102 204 204 204 204 204 204 204 204 204 2,193

5. SREBRO U KONCENTRATU, (kg) - 630 1,312 1,312 1,312 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 28,189 III -CENE, USD


2. BAKAR U KONCENTRAT, USD/T 6,607 6,067 5,617 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 2,917 2,917

3. ZLATO U KONCENTRATU, USD/ug 17,100 17,100 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 10,800 10,800

4. SREBRO U KONCENTRATU, USD/kg 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144

IV - PRIHODI, USD - - 18,114,367 31,940,123 31,940,123 31,940,123 63,880,246 63,880,246 63,880,246 63,880,246 63,880,246 63,880,246 63,880,246 40,148,510 40,148,510 641,393,475

1. BAKAR - - 17,362,147 30,372,715 30,372,715 30,372,715 60,745,429 60,745,429 60,745,429 60,745,429 60,745,429 60,745,429 60,745,429 37,565,066 37,565,066 608,828,426

2. ZLATO - - 661,500 1,378,432 1,378,432 1,378,432 2,756,864 2,756,864 2,756,864 2,756,864 2,756,864 2,756,864 2,756,864 2,205,491 2,205,491 28,505,826

3. SREBRO - - 90,720 188,976 188,976 188,976 377,953 377,953 377,953 377,953 377,953 377,953 377,953 377,953 377,953 4,059,223

V - TROŠKOVI, USD - - 14,099,756 20,251,449 20,007,142 21,082,835 32,058,528 32,774,221 32,879,914 32,635,607 32,741,300 30,775,650 29,380,000 27,620,000 27,370,000 353,676,402

1. RASKRIVKA, - 660,000 1,375,000 1,375,000 1,375,000 2,750,000 2,750,000 2,750,000 2,750,000 2,750,000 2,750,000 2,750,000 750,000 500,000 25,285,000

2. MATERIJALNI TROŠKOVI - 3,360,000 7,000,000 7,000,000 7,000,000 14,000,000 14,000,000 14,000,000 14,000,000 14,000,000 14,000,000 14,000,000 14,000,000 14,000,000 150,360,000

3. AMORTIZACIJA - - 3,090,000 3,090,000 3,090,000 4,410,000 3,330,000 4,290,000 4,640,000 4,640,000 4,990,000 3,220,000 2,020,000 2,260,000 2,260,000 45,330,000

a. postojeća - - - - - - - - - - - - - - -

b. nova - 3,090,000 3,090,000 3,090,000 4,410,000 3,330,000 4,290,000 4,640,000 4,640,000 4,990,000 3,220,000 2,020,000 2,260,000 2,260,000

4. ODRŽAVANJE - - 1,800,000 3,750,000 3,750,000 3,750,000 7,500,000 7,500,000 7,500,000 7,500,000 7,500,000 7,500,000 7,500,000 7,500,000 7,500,000 80,550,000

5. BRUTO PLATE 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 31,200,000

6. NEMATERIJALNI TROŠKOVI - - 360,000 360,000 360,000 360,000 360,000 360,000 360,000 360,000 360,000 360,000 360,000 360,000 360,000 4,680,000

7. KAMATE NA KREDITE - - 2,345,756 2,101,449 1,857,142 1,612,835 1,368,528 1,124,221 879,914 635,607 391,300 195,650 - - - 12,512,402

a. postojeće 389,256 340,599 291,942 243,285 194,628 145,971 97,314 48,657 - - - 1,751,652

b. nove - - 1,956,500 1,760,850 1,565,200 1,369,550 1,173,900 978,250 782,600 586,950 391,300 195,650 - - - 10,760,750

8. OSTALI TROŠKOVI - - 84,000 175,000 175,000 175,000 350,000 350,000 350,000 350,000 350,000 350,000 350,000 350,000 350,000 3,759,000

VI. BRUTO PROFIT, USD - - 4,014,611 11,688,674 11,932,981 10,857,288 31,821,718 31,106,025 31,000,332 31,244,639 31,138,946 33,104,596 34,500,246 12,528,510 12,778,510 287,717,073

1. POREZ NA PROFIT, 10% - 401,461 1,168,867 1,193,298 1,085,729 3,182,172 3,110,602 3,100,033 3,124,464 3,113,895 3,310,460 3,450,025 1,252,851 1,277,851 28,771,707

VII - NETO PROFIT, USD - - 3,613,150 10,519,806 10,739,683 9,771,559 28,639,546 27,995,422 27,900,299 28,120,175 28,025,051 29,794,136 31,050,221 11,275,659 11,500,659 258,945,366

1. JEDINIČNI NETO PROFIT, USD/t rude - 3.01 4.21 4.30 3.91 5.73 5.60 5.58 5.62 5.61 5.96 6.21 2.26 2.30 4.82

2. JEDINIČNI TROŠKOVI, USD/t rude - 11.75 8.10 8.00 8.43 6.41 6.55 6.58 6.53 6.55 6.16 5.88 5.52 5.47 6.59

3. JEDINIČNI PRIHOD USD/t rude - 15.10 12.78 12.78 12.78 12.78 12.78 12.78 12.78 12.78 12.78 12.78 8.03 8.03 11.94

RUDNICI BAKRA BOR - CEROVO 2, 3 I DRENOVO

PARAMETRI


UKUPNO




63

88..44.. NNPPVV –– MMAAJJDDAANNPPEEKK

Tabela RBM.-12006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD - 52,238,000 45,394,000 42,154,000 2,000,000 16,000,000 3,000,000 5,000,000 5,000,000 - - - - - - 170,786,000

1. INVESTICIONA RASKRIVKA - 21,600,000 21,600,000 - - - - - - - - - - 43,200,000

2. OSNOVNA SREDSTVA - 30,638,000 23,794,000 8,000,000 2,000,000 16,000,000 3,000,000 5,000,000 5,000,000 - - - - - 93,432,000 - -

3. OBRTNA SRESTVA 34,154,000 - - - - - - - - - - 34,154,000

II - PROIZVODNJA 1. RASKRIVKA, (t) 6,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 24,000,000 24,000,000 6,000,000 3,600,000 2,400,000 178,000,000

2. RUDA (t) 3,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 12,000,000 12,000,000 12,000,000 12,000,000 12,000,000 119,000,000

3. BAKAR U KONCENTRATU, (t) 9,988 26,635 26,635 26,635 26,635 26,635 26,635 26,635 39,953 39,953 39,953 39,953 39,953 396,198

4. ZLATO U KONCENTRATU, (kg) 284 757 757 757 757 757 757 757 1,135 1,135 1,135 1,135 1,135 11,255

5. SREBRO U KONCENTRATU, (kg) 1,987 5,297 5,297 5,297 5,297 5,297 5,297 5,297 7,946 7,946 7,946 7,946 7,946 78,798

III -CENE, USD1. KATODNI BAKAR, USD/t 7,600 7,000 6,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 3,500 3,500 2. BAKAR U KONCENTRAT, USD/T 6,607 6,067 5,617 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 2,917 2,917 3. ZLATO U KONCENTRATU, USD/ug 17,100 17,100 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 10,800 10,800 4. SREBRO U KONCENTRATU, USD/kg 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144

IV - PRIHODI, USD 71,129,926 - 136,615,460 136,615,460 136,615,460 136,615,460 136,615,460 136,615,460 136,615,460 204,923,190 204,923,190 204,923,190 129,943,883 129,943,883 1,902,095,486

1. BAKAR 65,991,933 - - 125,638,040 125,638,040 125,638,040 125,638,040 125,638,040 125,638,040 125,638,040 188,457,060 188,457,060 188,457,060 116,542,134 116,542,134 1,743,913,664

2. ZLATO 4,851,936 - - 10,214,602 10,214,602 10,214,602 10,214,602 10,214,602 10,214,602 10,214,602 15,321,903 15,321,903 15,321,903 12,257,523 12,257,523 146,834,907

3. SREBRO 286,057 - - 762,818 762,818 762,818 762,818 762,818 762,818 762,818 1,144,227 1,144,227 1,144,227 1,144,227 1,144,227 11,346,915

V - TROŠKOVI, USD 37,182,460 80,664,742 79,603,573 80,356,182 75,101,191 70,057,361 69,343,575 68,138,829 84,822,218 80,714,016 68,662,470 66,314,013 65,465,971 926,426,602

1. RASKRIVKA 3,000,000 - - 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 12,000,000 12,000,000 3,000,000 1,800,000 1,200,000 89,000,000

2. MATERIJALNI TROŠKOVI 8,400,000 - - 22,400,000 22,400,000 22,400,000 22,400,000 22,400,000 22,400,000 22,400,000 33,600,000 33,600,000 33,600,000 33,600,000 33,600,000 333,200,000

3. AMORTIZACIJA 1,890,000 16,261,010 16,323,229 17,799,226 13,667,623 9,747,181 10,156,783 10,075,425 10,002,202 6,872,502 4,433,792 3,580,413 3,332,371 124,141,758

a. postojeća 1,890,000 1,377,810 1,240,029 1,116,026 1,004,423 903,981 813,583 732,225 659,002 593,102 533,792 480,413 432,371 11,776,758 b. nova - 14,883,200 15,083,200 16,683,200 12,663,200 8,843,200 9,343,200 9,343,200 9,343,200 6,279,400 3,900,000 3,100,000 2,900,000 112,365,000

4. ODRŽAVANJE 750,000 2,000,000 2,000,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 2,400,000 4,800,000 4,800,000 4,800,000 4,800,000 4,800,000 40,750,000 5. BRUTO PLATE 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 18,864,000 245,232,000

6. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 2,829,600 36,784,800

7. KAMATE NA KREDITE 1,448,860 9,750,132 8,626,744 7,503,356 6,379,968 5,256,580 4,133,192 3,009,804 1,886,416 907,914 295,078 - - 49,198,044 a. postojeće 1,448,860 1,014,202 869,316 724,430 579,544 434,658 289,772 144,886 5,505,668 b. nove - 8,735,930 7,757,428 6,778,926 5,800,424 4,821,922 3,843,420 2,864,918 1,886,416 907,914 295,078 - - 43,692,376

8. OSTALI TROŠKOVI - - 560,000 560,000 560,000 560,000 560,000 560,000 560,000 840,000 840,000 840,000 840,000 840,000 8,120,000

VI. BRUTO PROFIT, USD 33,947,466 - - 55,950,718 57,011,887 56,259,278 61,514,269 66,558,099 67,271,885 68,476,632 120,100,972 124,209,174 136,260,721 63,629,871 64,477,912 975,668,885 1. POREZ NA PROFIT, 10% 3,394,747 5,595,072 5,701,189 5,625,928 6,151,427 6,655,810 6,727,189 6,847,663 12,010,097 12,420,917 13,626,072 6,362,987 6,447,791 97,566,888

VII - NETO PROFIT, USD 30,552,719 - - 50,355,646 51,310,699 50,633,350 55,362,842 59,902,289 60,544,697 61,628,968 108,090,875 111,788,257 122,634,649 57,266,884 58,030,121 878,101,996

1. JEDINIČNI NETO PROFIT, USD/t rude 10.18 6.29 6.41 6.33 6.92 7.49 7.57 7.70 9.01 9.32 10.22 4.77 4.84 7.38 2. JEDINIČNI TROŠKOVI, USD/t rude 12.39 10.08 9.95 10.04 9.39 8.76 8.67 8.52 7.07 6.73 5.72 5.53 5.46 7.79 3. JEDINIČNI PRIHOD USD/t rude 23.71 17.08 17.08 17.08 17.08 17.08 17.08 17.08 17.08 17.08 17.08 10.83 10.83 15.98

RUDNIK BAKRA MAJDANPEK


PARAMETRI UKUPNO




64

88..55.. NNPPVV –– TTOOPPIIOONNIICCAA II RRAAFFIINNAACCIIJJAA

Tabela TIR - 12006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD - 18,927,000 35,000,000 65,000,000 97,745,000 - - - - - - - - - - 216,672,000

1. OSNOVNA SREDSTVA 10,000,000 35,000,000 65,000,000 90,000,000 - - - - - - - 200,000,000 - -

2. OBRTNA SREDSTVA 8,927,000 7,745,000 - - - - - - - - - 16,672,000 II - PROIZVODNJA

1. UKUPNO KONCENTRAT, (t) 109,860 280,000 280,000 298,417 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 7,568,276

a./ DOMAĆI KONCENTRAT BAKRA, (t) 109,860 97,580 155,642 298,417 405,398 405,398 439,466 445,942 481,130 507,035 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 6,345,867

b/ UVOZNI KONCENTRAT BAKRA, (t) 182,420 124,358 - 194,602 194,602 160,534 154,058 118,870 92,965 1,222,409 2. KATODNI BAKAR , (t) 21,456 54,684 54,684 58,281 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 1,547,384

3. ZLATO (kg) 480 1,274 1,221 1,535 2,420 2,420 2,358 2,473 2,349 2,320 2,192 2,192 2,192 2,192 2,192 29,811

4. SREBRO (kg) 3,335 7,581 7,693 11,046 16,004 16,004 16,330 17,826 17,306 17,468 17,509 17,509 17,509 17,509 17,509 218,139

5. SUMPORNA KISELINA, (monohidrat),(t) 42,911 109,368 109,368 116,562 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 3,094,769 III - CENE, USD


1.1. KATODNI BAKAR , USD/t, pripadajući deo 993 933 883 783 783 783 783 783 783 783 783 783 783 583 583

2. ZLATO USD/kg 1,900 1,900 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,200 1,200

3. SREBRO USD/kg 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

4. SUMPORNA KISELINA, (monohidrat) USD/t 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

IV - PRIHODI, USD 22,570,981 54,328,562 51,006,524 48,928,659 102,299,808 102,299,808 102,212,007 102,407,986 102,213,451 102,173,712 101,981,858 101,981,858 101,981,858 76,628,228 76,628,228 1,249,643,524 1. KATODNI BAKAR 21,305,468 51,020,172 48,285,972 45,633,898 96,684,766 96,684,766 96,684,883 96,684,914 96,684,801 96,684,763 96,684,840 96,684,840 96,684,840 71,988,840 71,988,840 1,180,386,604

2. ZLATO 911,781 2,421,525 1,831,891 2,302,095 3,630,254 3,630,254 3,537,115 3,709,132 3,523,028 3,480,747 3,288,150 3,288,150 3,288,150 2,630,520 2,630,520 44,103,313

3. SREBRO 53,353 121,289 123,084 176,734 256,069 256,069 261,288 285,218 276,903 279,483 280,148 280,148 280,148 280,148 280,148 3,490,227

4. SUMPORNA KISELINA, (monohidrat) 300,379 765,576 765,576 815,932 1,728,719 1,728,719 1,728,721 1,728,721 1,728,719 1,728,719 1,728,720 1,728,720 1,728,720 1,728,720 1,728,720 21,663,380 V - TROŠKOVI, USD 22,772,924 30,892,541 34,635,693 42,133,522 67,105,191 65,995,788 64,886,851 63,778,299 62,670,095 61,562,282 60,454,854 59,443,428 58,432,319 57,606,403 57,122,023 809,492,213

1. MATERIJALNI TROŠKOVI 4,827,523 12,303,900 12,303,900 13,113,189 27,782,979 27,782,979 27,783,012 27,783,021 27,782,989 27,782,978 27,783,000 27,783,000 27,783,000 27,783,000 27,783,000 348,161,470 2. AMORTIZACIJA 211,950 701,353 2,441,285 5,681,721 10,172,635 10,164,003 10,155,803 10,148,013 10,140,612 10,133,581 10,126,902 10,120,557 10,114,529 10,108,803 10,103,363 120,525,108

a/ postojeća 211,950 201,353 191,285 181,721 172,635 164,003 155,803 148,013 140,612 133,581 126,902 120,557 114,529 108,803 103,363 2,275,108 b/ nova - 500,000 2,250,000 5,500,000 10,000,000 10,000,000 10,000,000 10,000,000 10,000,000 10,000,000 10,000,000 10,000,000 10,000,000 10,000,000 10,000,000 118,250,000

3. ODRŽAVANJE 1,500,000 1,600,000 1,850,000 2,150,000 3,500,000 3,500,000 3,500,000 3,500,000 3,500,000 3,500,000 3,500,000 3,500,000 3,500,000 3,500,000 3,500,000 45,600,000 4. BRUTO PLATE 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 13,200,000 198,000,000 5. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 1,980,000 29,700,000

6. KAMATE NA KREDITE 956,900 861,210 2,614,430 5,746,349 9,913,918 8,813,147 7,712,376 6,611,605 5,510,834 4,410,063 3,309,292 2,304,211 1,299,130 478,940 - 60,542,405 a/ postojeće 956,900 861,210 765,520 669,830 574,140 478,450 382,760 287,070 191,380 95,690 5,262,950 b/ nove - - 1,848,910 5,076,519 9,339,778 8,334,697 7,329,616 6,324,535 5,319,454 4,314,373 3,309,292 2,304,211 1,299,130 478,940 - 55,279,455

7. OSTALI TROŠKOVI 96,550 246,078 246,078 262,264 555,660 555,660 555,660 555,660 555,660 555,660 555,660 555,660 555,660 555,660 555,660 6,963,229 VI - BRUTO PROFIT, USD (201,943) 23,436,022 16,370,831 6,795,136 35,194,617 36,304,019 37,325,155 38,629,686 39,543,357 40,611,430 41,527,003 42,538,430 43,549,538 19,021,825 19,506,205 440,151,311

1. POREZ NA PROFIT, 10% 2,343,602 1,637,083 679,514 3,519,462 3,630,402 3,732,516 3,862,969 3,954,336 4,061,143 4,152,700 4,253,843 4,354,954 1,902,182 1,950,620 44,035,325

VII - NETO PROFIT, USD (201,943) 21,092,420 14,733,748 6,115,623 31,675,155 32,673,618 33,592,640 34,766,718 35,589,021 36,550,287 37,374,303 38,284,587 39,194,585 17,119,642 17,555,584 396,115,986

1. JEDINIČNI NETO PROFIT, USD/t kat. (9.41) 385.71 269.43 104.93 256.52 264.61 272.05 281.56 288.22 296.00 302.67 310.05 317.42 138.64 142.17 255.99 2. JEDINIČNI TROŠKOVI, USD/t kat. 1,061.39 564.93 633.38 722.94 543.45 534.47 525.48 516.51 507.53 498.56 489.59 481.40 473.21 466.52 462.60 523.14 3. JEDINIČNI PRIHOD, USD/t kat. 1,051.98 993.50 932.75 839.53 828.47 828.47 827.76 829.35 827.77 827.45 825.90 825.90 825.90 620.57 620.57 807.58

TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA BOR


PARAMETRI UKUPNO




65

88..66.. NNPPVV –– RRTTBB BBOORR GGRRUUPPAA

O P I S2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

POGON INVESTICIJE, USD 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD 2,922,938 11,289,144 25,248,459 35,671,810 27,685,540 30,295,180 31,027,440 29,000,000 11,501,682 - - 17,686,000 - - - 222,328,193

V.Krivelj I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD 19,344,117 27,165,606 15,129,714 31,000,000 47,848,000 38,000,000 24,000,000 13,000,000 2,000,000 - - - - - - 217,487,437 Cerovo I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD - 23,100,000 6,929,000 3,456,000 - 13,200,000 7,985,000 4,800,000 3,500,000 - 3,500,000 - - 1,200,000 - 67,670,000

RBM I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD - 52,238,000 45,394,000 42,154,000 2,000,000 16,000,000 3,000,000 5,000,000 5,000,000 - - - - - - 170,786,000 Tir I - INVESTICIONA ULAGANJA, USD - 18,927,000 35,000,000 65,000,000 97,745,000 - - - - - - - - - - 216,672,000 S INVESTICIJE RTB BOR: 22,267,055 132,719,750 127,701,173 177,281,810 175,278,540 97,495,180 66,012,440 51,800,000 22,001,682 - 3,500,000 17,686,000 - 1,200,000 - 894,943,630

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

POGON PROIZVODNJA RUDE, (t) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama 1. RUDA, (t) 300,000 600,000 1,200,000 1,200,000 1,200,000 1,500,000 1,500,000 1,600,000 3,000,000 4,000,000 5,000,000 6,000,000 6,000,000 6,000,000 6,000,000 45,100,000

V.Krivelj 2. RUDA, (t) 4,000,000 6,000,000 8,000,000 8,000,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 12,900,000 167,900,000 Cerovo 2. RUDA, (t) - 1,200,000 2,500,000 2,500,000 2,500,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 5,000,000 53,700,000

RBM 2. RUDA, (t) 3,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 8,000,000 12,000,000 12,000,000 12,000,000 12,000,000 12,000,000 119,000,000 TirS RUDA RTB BOR: 7,300,000 6,600,000 10,400,000 19,700,000 24,600,000 24,900,000 27,400,000 27,500,000 28,900,000 29,900,000 34,900,000 35,900,000 35,900,000 35,900,000 35,900,000 385,700,000

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

POGON PROIZVODNJA RASKRIVKE, (t) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama

V.Krivelj 1. RASKRIVKA, (t) 8,000,000 12,000,000 16,000,000 16,000,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 25,800,000 3,870,000 2,580,000 290,650,000 Cerovo 1. RASKRIVKA, (t) - 1,320,000 2,750,000 2,750,000 2,750,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 5,500,000 1,500,000 1,000,000 50,570,000

RBM 1. RASKRIVKA, (t) 6,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 16,000,000 24,000,000 24,000,000 6,000,000 3,600,000 2,400,000 178,000,000 TirS RASKRIVKA RTB BOR: 14,000,000 12,000,000 17,320,000 34,750,000 44,550,000 44,550,000 47,300,000 47,300,000 47,300,000 47,300,000 55,300,000 55,300,000 37,300,000 8,970,000 5,980,000 519,220,000

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

POGON PROIZVODNJA BAKRA U KONCENTRATU 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama 3. BAKAR U KONCENTRATU, (t) 1,703 3,407 6,814 6,814 6,814 8,286 8,286 10,069 14,688 19,584 24,480 29,376 29,376 29,376 29,376 228,448

V.Krivelj 3. BAKAR U KONCENTRATU, (t) 11,390 17,085 22,780 22,780 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 36,732 478,091 Cerovo 3. BAKAR U KONCENTRATU, (t) - 3,091 6,439 6,439 6,439 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 12,878 138,310

RBM 3. BAKAR U KONCENTRATU, (t) 9,988 26,635 26,635 26,635 26,635 26,635 26,635 26,635 39,953 39,953 39,953 39,953 39,953 396,198 TirS BAKAR U KONCENTRATU RTB BOR: 23,081 20,492 32,684 62,668 76,620 78,093 84,532 86,315 90,934 95,830 114,043 118,939 118,939 118,939 118,939 1,241,047

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

POGON PROIZVODNJA ZLATA U KONCENTRATU 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama 4. ZLATO U KONCENTRATU, (kg) 24 49 98 98 98 148 148 256 296 394 394 394 394 394 394 3,579

V.Krivelj 4. ZLATO U KONCENTRATU, (kg) 117 176 234 234 378 378 378 378 378 378 378 378 378 378 378 4,916 Cerovo 4. ZLATO U KONCENTRATU, (kg) - 49 102 102 102 204 204 204 204 204 204 204 204 204 2,193

RBM 4. ZLATO U KONCENTRATU, (kg) 284 757 757 757 757 757 757 757 1,135 1,135 1,135 1,135 1,135 11,255 TirS ZLATO U KONCENTRATU RTB BOR: 425 225 381 1,190 1,334 1,384 1,487 1,595 1,634 1,733 2,111 2,111 2,111 2,111 2,111 21,943

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

POGON PROIZVODNJA SREBRA U KONCENTRATU 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama 5. SREBRO U KONCENTRATU, (kg) 152 304 607 607 607 1,584 1,584 2,432 2,846 3,749 3,749 3,749 3,749 3,749 3,749 33,216

V.Krivelj 5. SREBRO U KONCENTRATU, (kg) 839 1,259 1,679 1,679 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 2,707 35,230 Cerovo 5. SREBRO U KONCENTRATU, (kg) - 630 1,312 1,312 1,312 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 2,625 28,189

RBM 5. SREBRO U KONCENTRATU, (kg) 1,987 5,297 5,297 5,297 5,297 5,297 5,297 5,297 7,946 7,946 7,946 7,946 7,946 78,798 TirS SREBRO U KONCENTRATU RTB BOR: 2,978 1,563 2,916 8,896 9,924 10,900 12,213 13,061 13,475 14,378 17,026 17,026 17,026 17,026 17,026 175,434

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

PROIZVODNJA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 151. UKUPNO KONCENTRAT, (t) 109,860 280,000 280,000 298,417 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 7,568,276

a./ DOMAĆI KONCENTRAT BAKRA, (t) 109,860 97,580 155,642 298,417 405,398 405,398 439,466 445,942 481,130 507,035 600,000 600,000 600,000 600,000 600,000 6,345,867 b/ UVOZNI KONCENTRAT BAKRA, (t) 182,420 124,358 - 194,602 194,602 160,534 154,058 118,870 92,965 1,222,409

2. KATODNI BAKAR , (t) 21,456 54,684 54,684 58,281 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 123,480 1,547,384 3. ZLATO, (kg) 480 1,274 1,221 1,535 2,420 2,420 2,358 2,473 2,349 2,320 2,192 2,192 2,192 2,192 2,192 29,811 4. SREBRO, (kg) 3,335 7,581 7,693 11,046 16,004 16,004 16,330 17,826 17,306 17,468 17,509 17,509 17,509 17,509 17,509 218,139 5. SUMPORNA KISELINA, (monohidrat),(t) 42,911 109,368 109,368 116,562 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 246,960 3,094,769

S

S

S

S

S

S

TO

PIO

NIC

A I

R

AF

INA

CIJ

AG O D I N E

INVESTICIONA ULAGANJA, PROIZVODNJA I FINASIJSKI EFEKTI - RTB BOR

S




66

CENE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 151. KATODNI BAKAR , USD/t 7,600 7,000 6,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 3,500 3,500 1. PRIPADAJUĆI DEO OD KATODNOG BAKRA , USD/t 993 933 883 783 783 783 783 783 783 783 783 783 783 583 583 2. ZLATO, USD/kg 1,900 1,900 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,500 1,200 1,200 3. SREBRO, USD/kg 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 4. SUMPORNA KISELINA, (monohidrat) USD/t 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

POGON CENE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama 1. KATODNI BAKAR, USD/t 7,600 7,000 6,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 3,500 3,500

V.Krivelj 1. KATODNI BAKAR, USD/t 7,600 7,000 6,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 3,500 3,500 Cerovo 1. KATODNI BAKAR, USD/t 7,600 7,000 6,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 3,500 3,500

RBM 1. KATODNI BAKAR, USD/t 7,600 7,000 6,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 5,500 3,500 3,500 Tir

POGON CENE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama 2. BAKAR U KONCENTRAT, USD/t 6,607 6,067 5,617 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 2,917 2,917

V.Krivelj 2. BAKAR U KONCENTRAT, USD/t 6,607 6,067 5,617 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 2,917 2,917 Cerovo 2. BAKAR U KONCENTRAT, USD/t 6,607 6,067 5,617 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 2,917 2,917

RBM 2. BAKAR U KONCENTRAT, USD/t 6,607 6,067 5,617 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 4,717 2,917 2,917 Tir

POGON CENE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama 3. ZLATO U KONCENTRATU, USD/kg 17,100 17,100 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 10,800 10,800

V.Krivelj 3. ZLATO U KONCENTRATU, USD/kg 17,100 17,100 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 10,800 10,800 Cerovo 3. ZLATO U KONCENTRATU, USD/kg 17,100 17,100 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 10,800 10,800

RBM 3. ZLATO U KONCENTRATU, USD/kg 17,100 17,100 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 13,500 10,800 10,800 Tir

POGON CENE 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15Jama 4. SREBRO U KONCENTRATU, USD/kg 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144

V.Krivelj 4. SREBRO U KONCENTRATU, USD/kg 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 Cerovo 4. SREBRO U KONCENTRATU, USD/kg 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144

RBM 4. SREBRO U KONCENTRATU, USD/kg 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 144 Tir

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 20201 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Jama IV - PRIHODI, USD 11,691,753 21,551,529 39,677,703 33,545,463 33,545,463 41,311,158 41,311,158 51,302,370 73,684,431 98,239,255 121,333,687 144,428,119 144,428,119 90,486,979 90,486,979 1,037,024,168 V.Krivelj IV - PRIHODI, USD 77,376,467 106,838,891 131,357,748 110,854,036 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 178,755,220 111,617,168 111,617,168 2,258,458,459 Cerovo IV - PRIHODI, USD - - 18,114,367 31,940,123 31,940,123 31,940,123 63,880,246 63,880,246 63,880,246 63,880,246 63,880,246 63,880,246 63,880,246 40,148,510 40,148,510 641,393,475

RBM IV - PRIHODI, USD 71,129,926 - 136,615,460 136,615,460 136,615,460 136,615,460 136,615,460 136,615,460 136,615,460 204,923,190 204,923,190 204,923,190 129,943,883 129,943,883 1,902,095,486 Tir IV - PRIHODI, USD 22,570,981 54,328,562 51,006,524 48,928,659 102,299,808 102,299,808 102,212,007 102,407,986 102,213,451 102,173,712 101,981,858 101,981,858 101,981,858 76,628,228 76,628,228 1,249,643,524 S PRIHODI RTB BOR: 182,769,126 182,718,982 240,156,342 361,883,741 483,156,074 490,921,769 522,774,091 532,961,282 555,148,809 579,663,893 670,874,201 693,968,633 693,968,633 448,824,768 448,824,768 7,088,615,113

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 20201 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Jama V - TROŠKOVI, USD 16,878,620 19,882,380 25,386,809 28,522,195 30,774,754 35,480,951 38,339,177 39,875,086 47,529,261 52,641,458 57,754,032 62,945,879 62,311,056 61,764,876 61,343,797 641,430,331 V.Krivelj V - TROŠKOVI, USD 41,717,790 52,385,741 60,052,241 63,200,937 85,337,009 88,651,021 90,592,877 84,199,793 83,929,264 83,479,034 83,047,072 80,824,012 79,790,831 65,605,968 61,253,091 1,104,066,680 Cerovo V - TROŠKOVI, USD - - 14,099,756 20,251,449 20,007,142 21,082,835 32,058,528 32,774,221 32,879,914 32,635,607 32,741,300 30,775,650 29,380,000 27,620,000 27,370,000 353,676,402

RBM V - TROŠKOVI, USD 37,182,460 80,664,742 79,603,573 80,356,182 75,101,191 70,057,361 69,343,575 68,138,829 84,822,218 80,714,016 68,662,470 66,314,013 65,465,971 926,426,602 Tir V - TROŠKOVI, USD 22,772,924 30,892,541 34,635,693 42,133,522 67,105,191 65,995,788 64,886,851 63,778,299 62,670,095 61,562,282 60,454,854 59,443,428 58,432,319 57,606,403 57,122,023 809,492,213 S TROŠKOVI RTB BOR: 118,551,794 103,160,662 134,174,499 234,772,845 282,827,669 291,566,777 300,978,624 290,684,760 296,352,109 298,457,209 318,819,477 314,702,986 298,576,676 278,911,260 272,554,882 3,835,092,227

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 20201 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Jama VI - BRUTO PROFIT, USD (5,186,867) 1,669,149 14,290,894 5,023,268 2,770,709 5,830,207 2,971,981 11,427,285 26,155,170 45,597,798 63,579,655 81,482,240 82,117,063 28,722,103 29,143,182 395,593,837 V.Krivelj VI - BRUTO PROFIT, USD 35,658,677 54,453,150 71,305,507 47,653,099 93,418,211 90,104,200 88,162,344 94,555,427 94,825,956 95,276,187 95,708,148 97,931,208 98,964,389 46,011,200 50,364,077 1,154,391,779 Cerovo VI - BRUTO PROFIT, USD - - 4,014,611 11,688,674 11,932,981 10,857,288 31,821,718 31,106,025 31,000,332 31,244,639 31,138,946 33,104,596 34,500,246 12,528,510 12,778,510 287,717,073

RBM VI - BRUTO PROFIT, USD 33,947,466 - - 55,950,718 57,011,887 56,259,278 61,514,269 66,558,099 67,271,885 68,476,632 120,100,972 124,209,174 136,260,721 63,629,871 64,477,912 975,668,885 Tir VI - BRUTO PROFIT, USD (201,943) 23,436,022 16,370,831 6,795,136 35,194,617 36,304,019 37,325,155 38,629,686 39,543,357 40,611,430 41,527,003 42,538,430 43,549,538 19,021,825 19,506,205 440,151,311 S BRUTO PROFIT RTB BOR: 64,217,333 79,558,321 105,981,843 127,110,896 200,328,405 199,354,992 221,795,466 242,276,522 258,796,700 281,206,684 352,054,724 379,265,648 395,391,957 169,913,509 176,269,886 3,253,522,885

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 20201 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Jama VII - NETO PROFIT, USD (5,186,867) 1,502,234 12,861,805 4,520,942 2,493,638 5,247,186 2,674,783 10,284,556 23,539,653 41,038,018 57,221,690 73,334,016 73,905,357 25,849,893 26,228,864 355,515,767 V.Krivelj VII - NETO PROFIT, USD 32,092,809 49,007,835 64,174,956 42,887,789 84,076,390 81,093,780 79,346,109 85,099,884 85,343,361 85,748,568 86,137,333 88,138,087 89,067,950 41,410,080 45,327,670 1,038,952,601 Cerovo VII - NETO PROFIT, USD - - 3,613,150 10,519,806 10,739,683 9,771,559 28,639,546 27,995,422 27,900,299 28,120,175 28,025,051 29,794,136 31,050,221 11,275,659 11,500,659 258,945,366

RBM VII - NETO PROFIT, USD 30,552,719 - - 50,355,646 51,310,699 50,633,350 55,362,842 59,902,289 60,544,697 61,628,968 108,090,875 111,788,257 122,634,649 57,266,884 58,030,121 878,101,996 Tir VII - NETO PROFIT, USD (201,943) 21,092,420 14,733,748 6,115,623 31,675,155 32,673,618 33,592,640 34,766,718 35,589,021 36,550,287 37,374,303 38,284,587 39,194,585 17,119,642 17,555,584 396,115,986 S NETO PROFIT RTB BOR: 57,256,719 71,602,489 95,383,659 114,399,806 180,295,564 179,419,493 199,615,920 218,048,870 232,917,030 253,086,016 316,849,252 341,339,083 355,852,762 152,922,158 158,642,898 2,927,631,716

S

POGON PRIHODI

POGON TROŠKOVI

POGON BRUTO PROFIT

POGON NETO PROFIT

S

S

S

TO

PIO

NIC

A I

R

AF

INA

CIJ

A




67

88..77.. TTAABBEELLAA PPOOSSLLEE 22002200..

Postojeće istražene geološke rudne rezerve u ležištima RTB-a Bor, obezbeđuju proizvodnju bakra u Srbiji do 2053. godine. S tim što će se u tom periodu vršiti geološka doistraživanja postojećih ležišta bakra i prekategorizacijom rudnih rezervi u njima postoji realna mogućnost za nastavak proizvodnje bakra u Boru i Majdanpeku i posle 2053.godine.

Takođe treba imati u vidu i nova geolška istraživanja koja se sada vrše u okolini Bora, (na Crnom Vrhu), gde će se u slučaju pozitivnog ishoda tih istraživanja, rudne rezerve bakra znatno uvećati, što samo daje još veću potvrdu o dugoročnosti proizvodnje bakra u Boru, Srbiji.

PROIZVODNJA BAKRA U RTB-u BOR ZA PERIOD 2020. GODINE PA NA DALJE R U D A R S T V O M E T A L U R G I J A R T BREDNA GODINA: 16-29 16-48 16-28 16-90 UKUPNO UKUPNO UKUPNO RTB, KALENDARSKA GODINA: 2020-2034 2020-2053 2020-2033 2020-2095 REDNA GODINA, 16-48

OPIS JM RBM J.R. CEROVO V.KRIVELJ JAMA KALENDARSKA GODINA, 2020-2053VLAŽNA RUDA t 420,030,400 328,552,869 540,965,090 643,978,141 1,933,526,500 USDKOEFICIJENT ISKORIŠĆENJA LEŽIŠTA % 0.7 0.7 0.7 0.8KOEFICIJENT VLAGE 0.965 0.965 0.965 0.965OTKOPANA RUDA, 1-15 GODINE t 119,000,000 56,200,000 172,800,000 44,522,222 392,522,222 BAKAR U KONCENTRATU t 2,826,738 PREOSTALE,EKSPLOATABILNE RUDNE REZERVE t 164,730,535 165,737,463 192,621,918 452,628,903 975,718,819

Cu (BAKAR) % 0.335 0.317 0.354 0.618 0.47 KATODNI BAKAR IZ KONCENTRATA, 98% t 2,770,203 Au (ZLATO) g/t 0.188 0.095 0.068 0.235 0.17 ZLATO, 91% kg 68,051 Ag (SREBRO) g/t 1.26 0.999 0.4 1.915 1.35 SREBRO, 91% kg 659,141

METAL U RUDI Cu (BAKAR) t 551,847 525,388 681,882 2,797,247 4,556,363 Au (ZLATO) kg 30,969 15,745 13,098 106,368 166,180 Ag (SREBRO) kg 207,560 165,572 77,049 866,784 1,316,965

FLOTACIJSKO ISKORIŠĆENJECu (BAKAR) % 0.85 0.85 0.85 0.85Au (ZLATO) % 0.45 0.45 0.45 0.45Ag (SREBRO) % 0.55 0.55 0.55 0.55

KVALITET KONCENTRATACu (BAKAR) % 0.21 0.21 0.21 0.21Au (ZLATO) g/t 6.25 3.33 2.14 4.09Ag (SREBRO) g/t 51.17 42.8 15.35 40.37

KOLIČINA VLAŽNOG KONCENTRATA t 2,627,844 2,501,846 3,247,055 13,320,222 21,696,968 KOEFICIJENT VLAGE U KONCENTRATU 0.9 0.9 0.9 0.9SUVI KONCENTRAT t 2,365,060 2,251,662 2,922,350 11,988,200 19,527,271

KOLIČINA METALA U KONCENTRATUCu (BAKAR) t 469,070 446,580 579,599 2,377,660 3,872,909 Au (ZLATO) kg 13,936 7,085 5,894 47,866 74,781 Ag (SREBRO) kg 114,158 91,064 42,377 476,731 724,331 pripadajući deo

CENE METALA U KONCENTRATUCu (BAKAR) USD 2,917 2,917 2,917 2,917 2,917 Cu (BAKAR) USD 583 Cu 3 500Au (ZLATO) USD 10,800 10,800 10,800 10,800 10,800 Au (ZLATO) USD 1,200 Au 12 000 Ag (SREBRO) USD 144 144 144 144 144 Ag (SREBRO) USD 16 Ag 160

CENE RAFINISANOG METALA




68

PRIHODI USD 1,535,227,555 1,392,306,943 1,760,451,264 7,521,229,921 12,209,215,684 PRIHODI USD 1,707,235,836 13,916,451,520 Cu (BAKAR) USD 1,368,277,770 1,302,672,676 1,690,691,310 6,935,633,131 11,297,274,888 Cu (BAKAR) USD 1,615,028,489 12,912,303,377 Au (ZLATO) USD 150,510,995 76,520,987 63,657,692 516,947,470 807,637,144 Au (ZLATO) USD 81,661,089 889,298,233 Ag (SREBRO) USD 16,438,790 13,113,281 6,102,262 68,649,320 104,303,653 Ag (SREBRO) USD 10,546,258 114,849,911

TROŠKOVI USD 1,060,955,978 1,078,155,851 1,099,469,680 4,485,403,185 7,723,984,694 TROŠKOVI USD 1,486,526,427 9,210,511,121 RASKRIVKE USD 197,676,642 198,884,955 207,360,000 603,921,597 603,921,597 MATERIJALNI TROŠKOVI USD 461,245,499 464,064,896 483,840,000 2,398,933,185 3,808,083,580 MATERIJALNI TROŠKOVI USD 623,295,729 4,431,379,309 AMORTIZACIJA USD 55,783,112 64,416,000 52,932,880 675,000,000 848,131,992 AMORTIZACIJA USD 198,000,000 1,046,131,992 ODRŽAVANJE USD 40,931,333 248,160,000 62,400,000 225,000,000 576,491,333 ODRŽAVANJE USD 115,500,000 691,991,333 BRUTO PLATE USD 258,814,080 79,200,000 245,232,000 970,200,000 1,553,446,080 BRUTO PLATE USD 435,600,000 1,989,046,080 NEMATERIJALNI TROŠKOVI USD 38,822,112 11,880,000 36,784,800 97,020,000 184,506,912 NEMATERIJALNI TROŠKOVI USD 65,340,000 249,846,912 OSTALI TROŠKOVI USD 7,683,200 11,550,000 10,920,000 119,250,000 149,403,200 OSTALI TROŠKOVI USD 48,790,698 198,193,898

BRUTO PROFIT USD 474,271,578 314,151,092 660,981,584 3,035,826,736 4,485,230,990 BRUTO PROFIT USD 220,709,409 4,705,940,399 POREZ NA PROFIT 10% USD 47,427,158 31,415,109 66,098,158 303,582,674 448,523,099 POREZ NA PROFIT 10% USD 22,070,941 470,594,040 NETO PROFIT USD 426,844,420 282,735,983 594,883,426 2,732,244,063 4,036,707,891 NETO PROFIT USD 198,638,468 4,235,346,359

NN EE TT OO PP RR OO FF II TT22000077 -- 22005533

PPeerriioodd NNeettoo pprrooffiitt uu $$

22000077.. –– 22002200.. 22..992277..663311..770066..

22002211.. –– 22005533.. 44..223355..334466..335599..

UUKKUUPPNNOO:: 77..116622..997788..007755..




69

88..88.. PPRROOCCEENNAA NNEETTOO PPRROOFFIITTAA

U gornjim tabelama izneli smo projekciju neto ostvarenog profita za period 2007 – 2053 jer smo hteli da napravimo analizu profitabilnosti Kompanije, kako bismo dokazali da je Kompanija visoko profitabilna i kako svi akcionari u Kompaniji mogu da ostvare svoje interese.

Glavna nepoznanica u projekciji bila je cena bakra na svetskim berzama, pošto su nalazišta rude potpuno ispitana i proverena, pa kao takva nisu bila predmet neke dodatne provere, ali cena bakra na berzama je velika nepoznanica i mi smo se opredelili za konzervativni metod obračuna cena bakra, mada lično smatramo, na osnovu nekih drugih unakrsnih analiza, da će cena bakra dugo biti visoka, pošto je došlo do snažnog privrednog poleta u velikom broju najmnogoljudnijih država i dolazi do velike primene bakra u automobilskoj industriji.

Neto profit koji smo, dakle, gore izneli donja je granica ostvarene zarde Kompanije, ali ukoliko dođe do toga da analitičari naprave značajne greške u proceni, kao što se to dešavalo u prethodnom periodu, ako se cena bakra duže zadrži na ovakvom nivou, postoji realna mogućnost da se to i ostvari, onda će se neto profiti uvećati i ukupna profitabilnost Kompanije uticaće na skok kotacija akcija, jer će mnogi investitori pohrliti da kupuju akcije Kompanije.

Bilo kako bilo, prikazani neto profit je dovoljno visok da privuče investitore za otkup ponuđenog paketa od 19% , dok dinamičan razvoj podizanje proizvodnje kupcima akcija mešovite Kompanije garantuje da će moći i da ostvare veliku zaradu na kotacijama akcija na berzama. S druge strane, preostali akcionari imaju interes da zadže dobijene akcije kako bi učestvovali u podeli dividende, a odlaganjem prodaje akcija u prilici su da dobro zarade i na rastu cena akcija.

Ostvarivanjem neto profita Kompanija ulazi u red najuspešnijih kompanija u regionu i postaju značajan investicioni igrač na regionalnim berzama, stvara pretpostavke za plasman slobodnog novčanog kapitala i otvara mogućnosti za permanentnu kapitalizaciju mešovite kompanije i to takvu kapitalizaciju koja će Kompaniju izvesti na listing trgovanja na nekoj od velikih svetskih berzi, čime bi se izvršila na najbolji način integracija domaće privrede u evropske integracione tokove.

Ukoliko cena bakra bude mnogo veća od projektovane u našem dinamičkom planu podizanja proizvodmje i investiranja, doćiće do priličnog rasta neto profita Kompanije, čime se otvaraju finansijske mogućnosti za ubrzani razvoj ne samo Kompanije, nego i čitave privrede u državi, pošto će rast Kompanije prilično uticati na druga preduzeća u državi kojima se, takvim pristupom, otvaraju velike mogućnosti sopstvenog razvoja




70

99.. AANNAALLIIZZAA RRAADDNNEE SSNNAAGGEE

Stanje radne snage je posle 2001. godine u RTB GRUPA Bor, je apsolutno nedefinisano i nepoznato sa aspekta realizacije proizvodnje, jer su učinjene, do sada dve dobrovoljno – prinudne restrikcije broja izvršilaca, pa je od 22.000. radnika u celom RTB HOLDING-u, raznoraznim transformacijama, taj broj doveden na 4.720. izvršilaca.

Mehanizam proizvodnje, kao što je RTB GRUPA Bor je složen, komplikovan, zahteva dugotrajno iskustvo i majstorstvo, što se samo vremenom stiče uz izuzetno precizno izrađenim programima koji moraju imati karakter duginih boja, pri dolasku na rad i odlasku u penziju.

Najteži i najkomplikovaniji deo procesa proizvodnje je stvaranje kvalitetne i kvalifikovane radne snage, jer zahteva dugo vreme, kvalitetno obučavanje i velika finansijska sredstva.

99..11.. SSTTAANNJJEE RRAADDNNEE SSNNAAGGEE KKRRAAJJEEMM SSEEPPTTEEMMBBRRAA 22000066.. GGOODD..

Tranziciona restruktiriranja su apsolunto nedefinisani pojmovi koji ostavljaju strašne pukotine u svim proizvodni celinama. Naročito se katastrofalno odrazilo ovaj fenomen na proizvodnju, jer dobrovoljno – prinudno smanjenje radne snage, pošto su Preduzeća, pogone napuštali najsposobniji, najproduktivniji radnici, ostavljajući proizvodnju koja se i onako odvijala u vrlo teškim tehničko – tehnološkim uslovima, u potpunom haosu. Za takvo stanje nisu krivi oni koji su napustili preduzeća, a ni oni koji su ostali, već pokretači i nosioci takvih ideja.

Posle poslednje čistke radnika u septembru 2006. godine na liniji bakra ostalo je u RTB GRUPA Bor, po preduzećima sledeći broj izvršilaca:

TTaabbeellaa RR::SS--11RRuuddnniiccii bbaakkrraa

BBoorr ((RRBBBB))RRuuddnniiccii bbaakkrraa

MMaajjddaannppeekk((RRBBMM))

TTooppiioonniiccaa iirraaffiinnaacciijjaa bbaakkrraa

((TTIIRR))

GGeenneerraallnnaaddiirreekkcciijjaa

UUkkuuppnnoo RRTTBBGGRRUUPPAA BBoorr

22..000000.. 995500 11..770000.. 7700 44..772200..4422..3377%% 2200..1133%% 3366..0022%% 11..4488%% 110000 %%




71

99..22.. PPLLAANN RRAADDNNEE SSNNAAGGEE UU NNOOVVOOJJ SSTTRRAATTEEGGIIJJII

Analize stručnjaka iz oblasti rudarstva i metalurgije koji su radili Novu strategiju i upoređenjem sa identičnim rudarsko-metalurškim kompanijama u svetu, nedvosmisleno su pokazale da za obim proizvodnje koji je determiniran za period od 15 godina potreban je po pogonima, preduzećima i ukupno radnika 5.054. u RTB GRUPA Bor. U tabeli RSNS-1 prikazan je broj izvršilaca za svaki pogon, preduzeće i ukupno.

TTaabbeellaa RRSS NNSS--11

Red. br. Pogoni i Preduzeća u RTB Bor Br.

izvršilaca J. m. %

9.2 Ukupna radna snaga u RTB Bor 5.054. rad. 100,009.2.1. Rudnici bakra Bor (RBB) 2.282. rad. 45,15

Jame 740 rad. . Flotacije Bor 314 rad Površinski kop Veliki Krivelj 659 rad. Flotacija Veliki Krivelj 375 rad. Površinski kopovi Cerovo 130 rad. Postrojenje za usitnjavanje i hidrotransport 40 rad Menadžment RBB 24 rad.

9.2.2. Rudnik bakra Majdanpek( RBM) 1.572. rad. 31,10 Površinski kop Južni revir 830 rad. Flotacija Majdanpek 700 rad. Menadžment RBM 42 rad.

9.2.3. Topionica i rafinacija Bor (TIR) 1.100. rad. 21,76 Topionica, rafinacija Cu, Au i Ag rad. Fabrika sumporne kiseline rad. Menadžment TIR 24 rad.

9.2.3. Menadžment RTB 100 rad. 1,98

Ovaj broj izvršilaca ostaće isti ili će se povećati, ako dođe do otvaranja novih pogona/preduzeća u analiziranom periodu od 15 godina.




72

RTB GRUPA Bor nalazi se u vrlo teško proizvodno – organizacionom stanju. Proizvodnja je minimizirana, objekti, oprema,postrojenja i instalacije zahtevaju ozbiljne revitalizacije i rekonstrukcije. Najlakše je nabaviti opremu i popraviti objekte, ako se obezbede kvalitetna finansijska sredstva, teže je izraditi kvalitetne planove i programe razvoja, a najteže je stvoriti kvalitetnu i kvalifikovanu radnu snagu potrebnu za revitalizaciju proizvodnje i dostizanje optimalno planiranih kapaciteta, sa ciljem da se ostvaruje zadovoljavajući profit.

BROJ RADNIKA PO POGONIMA

1.100. radnika, 21,76%

1.572. radnika, 31,10%

2.282. radnika, 45,15%

100 radnika 1,98%

RUDNICI BAKRA BOR RUDNIK BAKRA MAJDANPEK

TOPIONICA I RAFINACIJA MENADŽMENT




73

1100.. VVEERRIIFFIIKKOOVVAANNAA PPRROOCCEENNJJEENNAA VVRREEDDNNOOSSTT UUKKUUPPNNOOGG OOSSNNOOVVNNOOGG KKAAPPIITTAALLAA

Prema podacima Agencije za privredne registre, vrednost i struktura kapitala na dan 31.12.1997. godine je sledeća:

KAPITAL U %VREDNOST U 000 DIN

VREDNOSTU USD

(1USD=5,9123)

DRŽAVA SRBIJA 17,59% 440.181. 74.450.776.

RTB BOR GRUPA Rudinici bakra Bor d.o.o. u restrukturiranju MB 07244835

20,41% 510.796. 86.386.603.

RTB BOR GRUPA Rudinici bakra Majdanpek d.o.o. MB 07250495

20,09% 502.827. 85.032.183.

RTB BOR GRUPA Topionica i rafinacija bakra d.o.o. Bor MB 07244851

32,51% 813.424. 137.600.611.

RTB BOR GRUPA Fabrika lak žice d.o.o. Bor MB 07130627

2,54% 63.489. 10.750.709.

RTB BOR GRUPA Fabrika opreme i delova d.o.o. Bor MB 07147279

2,00% 49.966. 8.465.125.

Industrija za preradu d.o.o. Majdanpek MB 07250509

2,79% 69.771. 11.808.850.

RTB BOR GRUPA Institut za bakar d.o.o. Bor MB 07130279

1,58% 39.428. 6.687.449.

RTB BOR GRUPA Jugotehna eksport - import d.o.o. Beograd MB 07018304

0,50% 12.536. 2.116.281.

UKUPNO: 100,00% 2.502.418. 423.256.262.




74

Struktura kapitala

1.58%20.41%

0.50%

17.59%

2.54%

2.79%

32.51%

20.09%

2.00%

RTB BOR GRUPA Fabrika lak žice d.o.o. Bor

DRŽAVA SRBIJA

RTB BOR GRUPA Jugotehna eksport - import d.o.o. Beograd

RTB BOR GRUPA Rudinici bakra Bor d.o.o.

RTB BOR GRUPA Institut za bakar d.o.o. Bor

RTB BOR GRUPA Rudinici bakra Majdanpek d.o.o.

RTB BOR GRUPA Fabrika opreme i delova d.o.o. Bor

RTB BOR GRUPA Topionica i rafinacija bakra d.o.o. Bor

Industrija za preradu d.o.o. Majdanpek




75

1111.. PPRROOCCEENNAA VVRREEDDNNOOSSTTII KKAAPPIITTAALLAA KKOOMMPPAANNIIJJEE –– PPRROOCCEENNAA SSTTRRUUČČNNOOGG TTIIMMAA

Interesantno je da konsultanti Vlade nisu napravili procenu kapitala Kompanije i da su imali smelosti, me znajući pravu vrednost Kompanije, da predlažu strategiju koju su , nažalost, usvojili predstavnici Vlade i otpočeli proces rasprodaje Kompanije.

Kako je moguće da se prave strategije privatizacije Kompanije a da se ne zna njena prava procena kapitala?To nam ostaje potpuno neobjašnjeno, ali izaziva veliku sumnju u stručnost konsultanata i dobru volju Vlade.

Poznajući dobro procese privatizacije u Srbiji, Stručni tim je mišljenja da je namermo izostavljana realna tržišna procena vrednosti Kompanije kako bi se ona što pre rasprodala.

Takođe, napominjemo da je. Zakon o privatizaciji u članu 2. tačka 4. predvideo da će se preduzeća u procesu privatizacije prodavati po tržišnim cenama, ali, nažalost, takvih primera gotovo ni da nema u našoj praksi, pa je stoga Stručni tim odlučio da prikaže sve tri metode procene kapitala kako bi se mogla utvrditi tržišna vrednost Kompanije i kako bi građani mogli da prate proces privatizacije Kompanije i kako bi mogli na vreme da donose odluke radi zaštite nacionalnih interesa.

Tri metode procene su :korigovana knjigovodstvena vrednost (KKV), metoda diskontovanja novčanih tokova (DNT) i likvidaciona vreednost ( LV)

Upoređivanjem sve tri metode procene kapitala, izvanrednim poznavanjem Kompanije od strane dela Stručnog tima koji su decenijama radili u Kompaniji, kao i velikih iskustava iz prakse rada sličnih rudnika u svetu i kompanija za preradu bakra, na osnovu dugogodišnjeg rada na finansijskim tržištima u bivšoj zajedničkoj državi, regionu i svetu, Stručni tim će izaći sa svojom procenom kapitala Kompanije kako bismo mogli, na osnovu takve izvršene procene, da gradimo Novu strategiju koju ćemo ponuditi Vladi, lokalnoj samoupravi i svim građanima Srbije na raspravu.

Izračunavanjem neto procene kapitala Kompanije stvaraju se preduslovi za izlazak Kompanije iz restrukturiranja i otpočinjanja procesa privatizacije u kome će, prema novom modelu koga predlaže naš Stručni tim, radnici i penzioneri koji su stvarali Kompaniju dobiti mogućnost da upišu akcije bez naknade na bazi godina radnog staža, dok će preostali građani, koji nisu ostvarili svoja akcionarska prava, dobiti mogućnost da upišu akcije iz Privatizacionog registra.




76

1111..11.. MMEETTOODD KKOORRIIGGOOVVAANNEE KKNNJJIIGGOOVVOODDSSTTVVEENNEE VVRREEDDNNOOSSTTII (( KKKKVV))

Ukupna aktiva, gubitak i ukupne obaveze preduzeća utvrđuju se na osnovu poslednjeg godišnjeg računa:

31.12.2005.NAZIV POZICIJE

IZNOS U 000 DIN. %

A K T I V A

STALNA IMOVINA 8,928,736 35.20%Neuplaćeni upisani kapital 0 0.00%Nematerijalna ulaganja 0 0.00%Osnovna sredstva 71,321 0.28%

Nabavna vrednost 166,679

Ispravka vrednosti 95,358

Dugoročni finansijski plasmani 8,857,415 34.92%Učešća u kapitalu 8,712,629 34.35%

Ostali dugoročni finansijski plasmani 144,786 0.57%

OBRTNA IMOVINA 16,437,219 64.80%Zalihe 76,403 0.30%

Materijal 0 0.00%

Nedovršena proizvodnja 0 0.00%

Gotovi proizvodi 0 0.00%

Roba 0 0.00%

Dati avansi 76,403 0.30%

Kratk. potraživanja i plasmani 16,358,681 64.49%Kratkoročna potraživanja 6,499,387 25.62%

Kratkoročni finansijski plasmani 9,859,294 38.87%

Gotovinski ekvivalenti i gotovina 1,838 0.01%

PDV i AVR 297 0.00%

Odložena poreska sredstva 0 0.00%

POSLOVNA IMOVINA 25,365,955 100.00%

Gubitak iznad visine kapitala 0 0.00%

Vanposlovna aktiva 0 0.00%

UKUPNA AKTIVA 25,365,955 100.00%




77

31.12.2005.NAZIV POZICIJE

IZNOS U 000 DIN. %

P A S I V A

KAPITAL 8,907,767 35.12%Osnovni i ostali kapital 9,328,418 36.78%Neuplaćeni upisani kapital 0 0.00%Rezerve iz dobitka 180 0.00%Revalorizacione rezerve 0 0.00%Neraspoređena dobit 14,212 0.06%Gubitak -435,043 -1.72%Otkupljene sopstvene akcije 0 0.00%

DUGOROČ. REZERVIS. I OBAVEZE 16,458,188 64.88%Dugoročna rezervisanja 0 0.00%Dugoročne obaveze 3,504,979 13.82%

Dugoročni krediti 3,504,979 13.82%

Ostale dugoročne obaveze 0 0.00%

Kratkoročne obaveze 12,953,209 51.07%Kratkoročne finansijske obaveze 6,540,984 25.79%

Obaveze iz poslovanja 4,959,084 19.55%

Obaveze prema dobavljačima

Obaveze za zarade i naknade

Obav. po osnovu PDVa i ostalih javnih prihoda 83,589 0.33%

Ostale kratkoročne obaveze i PVR 1,369,552 5.40%

Odložene poreske obaveze 0 0.00%Vanposlovna pasiva 0 0.00%

UKUPNA PASIVA 25,365,955 100.00%

Osnovna KKV se utvrđuje, tako što se aktiva umanjuje za iznos gubitka i iznos ukupnih obaveza. Prethodno je neophodno

izvršiti korekciju pojedinih bilansnih pozicija, ali to nije bilo moguće uraditi jer nam nisu bili na raspolaganju analitički bilansni podaci.

Donja granica raspona vrednosti kapitala dobija se množenjem osnovne KKV koeficijentom 0,5 a gornja granica raspona vrednosti kapitala dobija se množenjem osnovne KKV koeficijentom 1.




78

RASPON VREDNOSTI KAPITALA PO METODI KKV

Ukupna aktiva 25,365,955

Gubitak 435,043

Ukupne obaveze 16,458,188

Obaveze 16,458,188

Dugoročna rezervisanja 0

OSNOVNA KORIGOVANA KNJIGOVODSTVENA VREDNOST

8,472,724

Donja granica raspona vrednosti kapitala 4,236,362

Gornja granica raspona vrednosti kapitala 8,472,724

R E K A P I T U L A C I J AU EVRIMA

(1€ = 85,5000 din.)U USD

(1$ = 72,2189)OSNOVNA KORIGOVANA KNJIGOVODSTVENA VREDNOST 99,096,000 117,320,000

Donja granica raspona vrednosti kapitala 49,548,000 58,660,000Gornja granica raspona vrednosti kapitala 99,096,000 117,320,000

NNAAPPOOMMEENNAA:: KKaaoo ššttoo jjee nnaavveeddeennoo uu pprreetthhooddnnoomm tteekkssttuu,, mmeettooddaa kkoorriiggoovvaannee kknnjjiiggoovvooddssttvveennee vvrreeddnnoossttii ppooddrreezzuummeevvaakkoorreekkcciijjuu ppoojjeeddiinniihh bbiillaannssnniihh ppoozziicciijjaa,, ššttoo uu oovvoomm sslluuččaajjuu nniijjee bbiilloo mmoogguuććee uurraaddiittii zzbboogg nneeddoossttaattkkaa aannaalliittiiččkkiihhrraaččuunnoovvooddssttvveenniihh ppooddaattaakkaa.. OOvvddee,, pprree ssvveeggaa,, mmiisslliimmoo nnaa kkoorreekkcciijjuu oobbaavveezzaa,, ppoosseebbnnoo jjaavvnniihh pprriihhooddaaddoossppeelliihh zzaa ppllaaććaannjjee ddoo kkrraajjaa 22000011.. ggooddiinnee zzaa ssuubbjjeekkttee kkoojjii ssee pprriivvaattiizzuujjuu mmeettooddoomm jjaavvnnee aauukkcciijjee ii jjaavvnnooggtteennddeerraa,, aallii ii oossttaalliihh oobbaavveezzaa.. TTaakkoo ddaa ppoossttoojjii uuzzddrržžaannoo mmiiššlljjeennjjee oo kkoonnaaččnnoojj KKKKVV kkaappiittaallaa,, ttjj.. oonnaa jjeevveerroovvaattnnoo ddeepprreessiirraannaa..




79

1111..22.. MMEETTOODD DDIISSKKOONNTTOOVVAANNJJAA NNOOVVČČAANNIIHH TTOOKKOOVVAA

Vrednost ukupnog kapitala po metodu DNT predstavlja sadašnju vrednost novčanih tokova koje će preduzeće odbaciti poslujući na „going concern“ principu, pri čemu se kao diskontna stopa koristi stopa koja održava i rizik datih novčanih tokova. S obzirom da je metodologijom predložen koncept neto novčanih tokova nakon servisiranja dugova (neto novčanih tokova za sopstveni kapital), to je adekvatna diskontna stopa cena sopstvenog kapitala.

Novčani tokovi projektuju se po pojedinim godinama do momenta u kome se očekuje njihovo stabilizovanje, a zatim sekorišćenjem odgovarajućih diskontnih faktora vrši njihovo svođenje na sadašnju vrednost (diskontovanje). Sadašnja vrednost ostatka novčanih tokova, koje će preduzeće odbaciti u periodu nakon isteka perioda projekcije do kraja životnog veka, procenjuje sediskontovanjem tzv. rezidualne vrednosti. Rezidualna vrednost se dobija po formuli Gordonovog modela beskonačnog rasta kao količnik slobodnog novčanog toka iz prve godine iza horizonta projekcije i razlike cene sopstvenog kapitala i stope rasta neto novčanih tokova u rezidualu.

U cilju kompletiranja informativne osnove za razvoj projekcija novčanih tokova, najpre se vrši analiza finansijskih informacija iz poslovne istorije preduzeća. Potom se vrši projekcija bilansa uspeha i projekcija pozicija bilansa stanja, što predstavljaosnovu za projekciju očekivanih novčanih tokova. Projekcija pojedinih pozicija bilansa vrši se smislenim povezivanjem informacija o očekivanim uslovima poslovanja u privredi, grani i preduzeću i informacija do kojih se dođe u postupku finansijske analize. Na kraju se, nakon utvrđivanja diskontne stope, vrši svođenje novčanih tokova na sadašnju vrednost, čime se izvodi osnovna, donja i gornja granična DNT vrednost.

Kompleksna finansijska analiza, koja je sastavni deo procene vrednosti kapitala po DNT metodu, prikazana je u tački 4.2. ovog materijala.




80

JJ AA MM AA

GODINA PROJEKCIJEPOKAZATELJ

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

REZIDUALNI PERIOD

I PRILIV SREDSTAVA -4,179,867 3,038,674 15,641,265 9,440,722 9,074,518 13,645,777 12,935,020 22,284,794 35,719,890 53,218,255 68,394,927 84,507,253

1 Neto profit -5,186,867 1,502,234 12,861,805 4,520,942 2,493,638 5,247,186 2,674,783 10,284,556 23,539,653 41,038,018 57,221,690 73,334,016 73,334,016

2 Amortizacija 1,007,000 1,536,440 2,779,460 4,919,780 6,580,880 8,398,591 10,260,237 12,000,237 12,180,237 12,180,237 11,173,237 11,173,237 11,173,237

3 Ostali priliv 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

II ODLIV SREDSTAVA 1,329,400 2,564,188 4,075,192 6,286,856 8,003,376 10,639,118 13,338,447 13,686,447 13,722,447 13,722,447 12,393,047 11,264,147

1 Zamena osn. sred. 201,400 307,288 555,892 983,956 1,316,176 1,679,718 2,052,047 2,400,047 2,436,047 2,436,047 2,234,647 2,234,647 2,234,647

2 Nove investicije 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8,938,590

3 Otplate dugor. kred. 1,128,000 2,256,900 3,519,300 5,302,900 6,687,200 8,959,400 11,286,400 11,286,400 11,286,400 11,286,400 10,158,400 9,029,500

4 Ostali odliv 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

III NETO NOVČANI TOK -5,509,267 474,486 11,566,073 3,153,866 1,071,142 3,006,659 -403,427 8,598,346 21,997,442 39,495,808 56,001,879 73,243,106 73,243,106

OBRAČUN OSNOVNE DNT VREDNOSTI KAPITLALA

Diskontni faktor 15.00%R faktor 15.00%

Broj godina -1 -2 -3 -4 -5 -6 -7 -8 -9 -10 -11 -12 -13

GODINA PROJEKCIJEPOZICIJA

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 REZIDUALNI PERIOD

Neto novčani tok nakon servisiranja dugova

-5,509,267 474,486 11,566,073 3,153,8661,071,14

23,006,659 -403,427 8,598,346 21,997,442 39,495,808 56,001,879 73,243,106 73,243,106

Rez. vrednost (NNT iz rezid. per. / diskont. stopa - stopa rasta NNT u rezid. periodu)

488,287,371

Disk. faktori na god. nivou 0.869565 0.756144 0.657516 0.571753 0.497177 0.432328 0.375937 0.326902 0.284262 0.247185 0.214943 0.186907 0.162528

Korekt. faktor za polug. nivo 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072

Disk. faktori na polug. nivou 0.932174 0.810586 0.704857 0.612919 0.532973 0.463455 0.403005 0.350439 0.304729 0.264982 0.230419 0.200364 0.174230

Sad. vred. NNTi rezid. vred. -5,135,595 384,612 8,152,432 1,933,066 570,890 1,393,452 -162,583 3,013,193 6,703,265 10,465,678 12,903,905 14,675,316 85,074,294

Ukupna vredn. kapitala 139,971,924




81

VV EE LL II KK II KK RR II VV EE LLJJ


2006 2007 2008 2009 2010

REZIDUALNI PERIOD

I PRILIV SREDSTAVA 36,336,809 54,807,435 70,492,596 51,961,665 96,440,8781 Neto profit 32,092,809 49,007,835 64,174,956 42,887,789 84,076,390 84,076,3902 Amortizacija 4,244,000 5,799,600 6,317,640 9,073,876 12,364,488 12,364,4883 Ostali priliv 0 0 0 0 0

II ODLIV SREDSTAVA 3,312,800 4,982,220 5,085,828 5,637,075 6,295,1981 Zamena osnovnih sredstava 848,800 1,159,920 1,263,528 1,814,775 2,472,898 2,472,8982 Nove investicije 0 0 0 0 0 9,891,5913 Otplate dugoročnih kredita 2,464,000 3,822,300 3,822,300 3,822,300 3,822,3004 Ostali odliv 0 0 0 0 0

III NETO NOVČANI TOK 33,024,009 49,825,215 65,406,768 46,324,590 90,145,680 90,145,680



Broj godina -1 -2 -3 -4 -5 -6GODINA PROJEKCIJE

POZICIJA2006 2007 2008 2009 2010 REZIDUALNI

PERIOD

Neto novčani tok nakon servisiranja dugova 33,024,009 49,825,215 65,406,768 46,324,590 90,145,680 90,145,680

Rezidualna vrednost (NNT iz rezidualnog perioda / diskontna stopa - stopa rasta NNT u rezidualnom periodu)

600,971,202

Diskontni faktori na godišnjem nivou 0.869565 0.756144 0.657516 0.571753 0.497177 0.432327596Korektivni faktor za polugodišnji nivo 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072Diskontini faktori na polugodišnjem nivou 0.932174 0.810586 0.704857 0.612919 0.532973 0.463455Sadašnja vrednost NNT i rezidualne vrednosti 30,784,120 40,387,622 46,102,445 28,393,244 48,045,255 278,523,218

Ukupna vrednost kapitala 472,235,904




82

CC EE RR OO VV OO


2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

REZIDUALNI PERIOD

I PRILIV SREDSTAVA 0 0 6,615,567 13,522,224 13,742,100 14,093,976 31,881,9631 Neto profit 0 0 3,525,567 10,432,224 10,652,100 9,683,976 28,551,963 28,551,9632 Amortizacija 0 0 3,090,000 3,090,000 3,090,000 4,410,000 3,330,000 3,330,0003 Ostali priliv 0 0 0 0 0 0 0

II ODLIV SREDSTAVA 0 0 4,108,000 4,108,000 4,108,000 4,372,000 4,156,0001 Zamena osnovnih sredstava 0 0 618,000 618,000 618,000 882,000 666,000 666,0002 Nove investicije 0 0 0 0 0 0 0 2,664,0003 Otplate dugoročnih kredita 0 0 3,490,000 3,490,000 3,490,000 3,490,000 3,490,0004 Ostali odliv 0 0 0 0 0 0

III NETO NOVČANI TOK 0 0 2,507,567 9,414,224 9,634,100 9,721,976 27,725,963 27,725,963



Broj godina -1 -2 -3 -4 -5 -6 -7 -8GODINA PROJEKCIJE

POZICIJA2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

REZIDUALNI PERIOD

Neto novčani tok nakon servisiranja dugova 0 0 2,507,567 9,414,224 9,634,100 9,721,976 27,725,963 27,725,963Rezidualna vrednost (NNT iz rezidualnog perioda / diskontna stopa - stopa rasta NNT u rezidualnom periodu)

184,839,756

Diskontni faktori na godišnjem nivou 0.869565 0.756144 0.657516 0.571753 0.497177 0.432327 0.375937 0.326902Korektivni faktor za polugodišnji nivo 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072Diskontini faktori na polugodišnjem nivou 0.932174 0.810586 0.704857 0.612919 0.532973 0.463455 0.403005 0.350439Sadašnja vrednost NNT i rezidualne vrednosti 0 0 1,767,477 5,770,161 5,134,720 4,505,700 11,173,688 64,775,004





83

MM AA JJ DD AA NN PP EE KK


2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

REZIDUALNI PERIOD

I PRILIV SREDSTAVA 32,442,719 0 0 66,616,656 67,633,928 68,432,576 69,030,465 69,649,470 70,701,480 71,704,393 118,093,077

1 Neto profit 30,552,719 0 0 50,355,646 51,310,699 50,633,350 55,362,842 59,902,289 60,544,697 61,628,968 108,090,875 108,090,875

2 Amortizacija 1,890,000 16,261,010 16,323,229 17,799,226 13,667,623 9,747,181 10,156,783 10,075,425 10,002,202 10,002,202

3 Ostali priliv 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

II ODLIV SREDSTAVA 2,448,000 0 0 10,546,202 15,097,646 19,607,845 18,781,525 17,997,436 18,079,357 18,063,085 15,978,440

1 Zamena osnovnih sredstava 378,000 0 0 3,252,202 3,264,646 3,559,845 2,733,525 1,949,436 2,031,357 2,015,085 2,000,440 2,000,440

2 Nove investicije 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 8,001,762

3 Otplate dugoročnih kredita 2,070,000 0 0 7,294,000 11,833,000 16,048,000 16,048,000 16,048,000 16,048,000 16,048,000 13,978,000

4 Ostali odliv 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

III NETO NOVČANI TOK 29,994,719 0 0 56,070,454 52,536,282 48,824,731 50,248,940 51,652,034 52,622,123 53,641,308 102,114,637 102,114,637



Broj godina -1 -2 -3 -4 -5 -6 -7 -8 -9 -10 -11 -12GODINA PROJEKCIJE

POZICIJA2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

REZIDUALNI PERIOD

Neto novčani tok nakon servisiranja dugova

29,994,719 0 0 56,070,454 52,536,282 48,824,731 50,248,940 51,652,034 52,622,123 53,641,308 102,114,637 102,114,637

Rezidualna vrednost (NNT iz rezidualnog perioda / diskontna stopa -stopa rasta NNT u rezid. periodu)

680,764,244

Diskontni faktori na godišnjem nivou 0.869565 0.756144 0.657516 0.571753 0.497177 0.432327596 0.3759370 0.3269018 0.2842624 0.2471847 0.2149432 0.1869072

Korektivni faktor za polugodišnji nivo 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072

Diskontini faktori na polugod. nivou 0.932174 0.810586 0.704857 0.612919 0.532973 0.463455 0.403005 0.350439 0.304729 0.264982 0.230419 0.200364

Sadašnja vrednost NNT i rezid. vred. 27,960,295 0 0 34,366,674 28,000,444 22,628,075 20,250,549 18,100,872 16,035,503 14,213,981 23,529,166 136,400,964





84

TT OO PP II OO NN II CC AA II RR AA FF II NN AA CC II JJ AA


2006 2007 2008 2009 2010

REZIDUALNI PERIOD

I PRILIV SREDSTAVA 10,007 21,793,772 17,175,033 11,797,343 41,847,7901 Neto profit -201,943 21,092,420 14,733,748 6,115,623 31,675,155 31,675,1552 Amortizacija 211,950 701,353 2,441,285 5,681,721 10,172,635 10,172,6353 Ostali priliv 0 0 0 0 0

II ODLIV SREDSTAVA 1,409,390 1,507,271 4,496,557 10,019,644 17,759,8271 Zamena osnovnih sredstava 42,390 140,271 488,257 1,136,344 2,034,527 2,034,5272 Nove investicije 0 0 0 0 0 8,138,1083 Otplate dugoročnih kredita 1,367,000 1,367,000 4,008,300 8,883,300 15,725,3004 Ostali odliv 0 0 0 0 0

III NETO NOVČANI TOK -1,399,383 20,286,502 12,678,476 1,777,699 24,087,963 24,087,963



Broj godina -1 -2 -3 -4 -5 -6GODINA PROJEKCIJE

POZICIJA2006 2007 2008 2009 2010 REZIDUALNI

PERIOD

Neto novčani tok nakon servisiranja dugova -1,399,383 20,286,502 12,678,476 1,777,699 24,087,963 24,087,963

Rezidualna vrednost (NNT iz rezidualnog perioda / diskontna stopa - stopa rasta NNT u rezidualnom periodu)

160,586,418

Diskontni faktori na godišnjem nivou 0.869565 0.756144 0.657516 0.571753 0.497177 0.432327596Korektivni faktor za polugodišnji nivo 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072 1.072Diskontini faktori na polugodišnjem nivou 0.932174 0.810586 0.704857 0.612919 0.532973 0.463455Sadašnja vrednost NNT i rezidualne vrednosti -1,304,468 16,443,954 8,936,517 1,089,586 12,838,245 74,424,608





85

ZZ BB II RR NN OO –– RR TT BB BB OO RR GG RR UU PP AA

OSNOVNA DNT VREDNOST KAPITALA

Osnovna DNT vrednost utvrdjena je kao zbir diskontovane vrednosti neto novčanih tokova iz perioda projekcije i diskontovane rezidualne vrednosti. Kao diskontni faktori korišćeni su odgovarajući faktori za utvrdjenu diskontnu stopu od 15%.Aktivnost preduzeća je stabilna tokom cele godine, pa su korišćeni diskontni faktori na polugodišnjem nivou.

OSNOVNA DNT VREDNOST KAPITALA U USD

JAMA 139,971,924VELIKI KRIVELJ 472,235,904CEROVO 93,126,751MAJDANPEK 341,486,523TOPIONICA I RAFINACIJA 112,428,443

UKUPNO: 1,159,249,545

DONJA GRANIČNA DNT VREDNOST

Donja granična DNT vrednost utvrdjena je kao zbir diskontovane vrednosti neto novčanih tokova iz perioda projekcije i diskontovane rezidualne vrednosti uz korišćenje diskontnih faktora za diskontnu stopu od 20%, što je za pet procentnih poena više od osnovne diskontne stope od 15%. Prikaz obračuna donje granične DNT vrednosti dat je u sledećoj tabeli:

DONJA DNT VREDNOST KAPITALA U USD


UKUPNO: 757,927,214




86

GORNJA GRANIČNA DNT VREDNOST

Gornja granična DNT vrednost utvrdjena je kao zbir diskontovane vrednosti neto novčanih tokova iz perioda projekcije i diskontovane rezidualne vrednosti, uz koriščenje diskontnih faktora za diskontnu stopu od 10%, što je za pet procentnih poena niže od osnovne diskontne stope od 15%. Prikaz obračuna gornje granične DNT vrednosti dat je u sledećoj tabeli:

GORNJA DNT VREDNOST KAPITALA U USD


UKUPNO: 2,068,080,178

Prema tome, vrednost kapitala preduzeća utvrđena primenom DNT metoda, kreće se u rasponu od 757.927.214. dolara do 2.068.080.178. dolara.

DD NN TT PPRROOCCEENNAA KKAAPPIITTAALLAA

DDOONNJJAA GGRRAANNIICCAA 775577..992277..221144.. $$

GGOORRNNJJAA GGRRAANNIICCAA 22..006688..008800..117788.. $$




87

1111..33.. LLIIKKVVIIDDAACCIIOONNAA VVRREEDDNNOOSSTT (( LLVV ))

Likvidaciona vrednost kapitala predstavlja vrednost koja bi se postigla prodajom poslovne imovine po tržišnim cenama u postupku redovne likvidacije, nakon namirenja ukupnih obaveza i troškova likvidacije. Prilikom procene likvidacione vrednosti kapitala obuhvaćene su sve pozicije imovine i obaveze koje su iskazane u bilansu stanja sačinjenom u pripremnoj fazi procene vrednosti kapitala.

ZBOG NEDOSTUPNOSTI RELEVANTNIH PODATAKA O VREDNOSTI IMOVINE RTB-a BOR, STRUČNI TIM JE NA OSNOVU SVOG ISKUSTVA IZVRŠIO PROCENU POJEDINIH NAJZNAČAJNIJIH OBJEKATA, INSTALACIJA, POGONA I INFRASTRUKTURE RTB-A BOR,

I UTVRDIO SADAŠNJE VREDNOSTI PRIKAZANE U TABELI

MINIMALNE VREDNOSTIUSDR.B. O P I S

UKUPNO

TUNEL 36 000m³ 7,200,000 1 BORSKO JEZERO

BRANA 20,000,000

2 PUT BOR - MPEK, M.Kula 60 km 72,000,000

3 PUT BOR - SELIŠTE 20 km 24,000,000

4 PRUGA BOR - MPEK 50 km 250,000,000

5 PRUGA BOR - VRAŽOGRNAC 20 km 100,000,000

6 PUT BOR - CRNI VRH 30 km 36,000,000

7 HOTEL BORSKO JEZERO 10,000,000

8 ZGRADA JUGOTEHNA BEOGRAD 2 500m² 30,000,000

9 DALEKOVOD ĐERDAP – BOR TS 400/35,Razvod, Ostale TS i Mreža 50,000,000

10

INF

RA

ST

RU

KT

UR

A R

TB

-a B

OR

PUT MAJDANPEK –D.MILANOVAC

DIREKTNO, 22 km 22,000,000




88

M.KULA – MOSNA 20 km 24,000,000

UKUPNO I : 645,200,000

11 HOTEL OREBIĆ SA BUNGALOVIMA 2,000,000

STAMBENI FOND BOR 15 000 STANOVA x 50m² 300,000,000 12

STAMBENI FOND MAJDANPEK 4 000 STANOVA x 50m² 120,000,000

13 PUT BOR – ZLOT 12 km 12,000,000

14 VODOSNABDEVANJE SURDUK, ZLOT, BOGOVINA 50,000,000

15 AERODROM BOR 10,000,000

16 GREJANJE I TOPLANA BOR RAZVOD MREŽE 50,000,000

17

OS

TA

LA IN

FR

AS

TR

UK

TU

RA

MEDICINSKI CENTAR BOR 20,000,000

UKUPNO II : 564,000,000

23 HAK SISTEM, RBM 25,000,000

24 SERVISNO OKNO, JAMA 15,000,000

25 IZVOZNO OKNO, JAMA 15,000,000

26 VETRENO OKNO, JAMA 8,000,000

27 ELEKTROLIZA, TIR 70,000,000

28 TRAKA K-235 - K-17, JAMA 9,000,000

29 OB

JEK

TI

U F

-JI P

RO

IZV

OD

NJE

TRAKA V.KRIVELJ, BORSKI KOP 3 000 m 25,000,000

UKUPNO III : 167,000,000

UKUPNO I + II + III : 1,376,200,000

PROCENA VRS ZA IMOVINU, RTB-a BOR 300,000,000




89

1122.. NNEETTOO KKAAPPIITTAALL KKOOMMPPAANNIIJJEE

IInnffrraassttrruukkttuurrnnii oobbjjeekkttii

Potencijalni kupac otkupom kompanije, prema strategiji Vlade o privatizaciji RTB-a Bor, nema nikakvih investicionih ulaganja u infrastrukturne objekte, već su njegova ulaganja vezana za investiranje u objekte i opremu u funkciji povećanja proizvodnje i ostvarivanja profita.

Infrastrukturni objekti koji su izgrađeni iz sopstvenih sredstava RTB-a Bor, a koji su u funkciji proizvodnje bakra u RTB-u Bor su sledeći:

1. Put Bor – Majdanpek preko Miloševe kule2. Put Bor – Selište3. Pruga Bor – Majdanpek4. Pruga Bor – Vražogrnac5. Put Bor – Crni Vrh6. Dalekovod Đerdap – Bor7. Stambeni fond Bor8. Stambeni fond Majdanpek9. Put Bor – Zlot

10. Vodosnabdevanje Surdup, Bogovina, Zlot11. Aerodrom12. Grejanje i Toplana13. Medicinski Centar14. Poslovni prostor u Beogradu (Knez Mihajlova i Francuska ulica)

Procenjuje se da je ukupna vrednost gore navedenih infrastrukturnih objekata: 900.000.000. $

Procena vrednosti infrastrukture i objekata rađena je na osnovu uporednih analiza između rudnika i topionica sličnih kapaciteta u svetu.

OOssttaallii oobbjjeekkttii ii oopprreemmaa

Procena vrednosti objekata i opreme RTB-a Bor je 450.000.000. $




90

Brend Kompanije

Zajedno sa brendom Kompanije, koji se procenjuje na 100.000.000. $, infrastrukturni objekti, ostali objekti i oprema čine bruto kapital Kompanije.

Neto vrednost kapitala podrazumeva onaj kapital preduzeća koji je oslobođen svih obaveza i gubitaka. U ovom slučaju neto kapital preduzeća dobijamo oduzimanjem od bruto vrednosti kapitala, ukupnog iznosa obaveza i neto gubitka na kraju 2005. godine.

REKAPITULACIJA NETO KAPITALA

aa IInnffrraassttrruukkttuurrnnii oobbjjeekkttii 990000..000000..000000.. $$bb OObbjjeekkttiicc OOpprreemmaa

445500..000000..000000.. $$

dd BBrreenndd KKoommppaanniijjee 110000..000000..000000.. $$

II BBRRUUTTOO VVRREEDDNNOOSSTT KKAAPPIITTAALLAA ((aa++bb++cc++dd)) 11..445500..000000..000000.. $$

IIII RREEAALLNNAA VVRREEDDNNOOSSTT OOBBAAVVEEZZAA((OOBBJJAAŠŠNNJJEENNJJEE OOBBAAVVEEZZAA DDAATTOO JJEE UU DDEELLUU 33,, TTAAČČKKAA bb..33..))

9911..116600..334477.. $$

IIIIII UUKKUUPPNNII OODDBBIICCII ((IIII)) 9911..116600..334477.. $$

IIVV NNEETTOO VVRREEDDNNOOSSTT KKAAPPIITTAALLAA ((II--IIIIII)) 11..335588..883399..665533.. $$

NNEETTOO KKAAPPIITTAALL PPRREEDDUUZZEEĆĆAA::

$$ 11..335588..883399..665533..




91

1133.. KKAAPPIITTAALLIIZZAACCIIJJAA KKOOMMPPAANNIIJJEE

Kapitalizacija Kompanije vrši se na Berzi i dosadašnja analiza pokazuje da će dinamičkim podizanjem proizvodnje i ulaganjem u modernizaciju Kompanije, mogu ostvariti značajni neto profiti koji će privući veliki broj investitora zainteresovanih da otkupe akcije Kompanije.Usvajanjem Zakona o investicionim fondovima i otpočinjanje njihovih otvaranja na samom početku 2007 godine, doprineće da se na našem finansijskom tržištu pojavi veliki broj investicionih igrača koji će, u nedostatku kvalitetnih hartija za trgovanje, biti usmereni na akcije Kompanie, tako da će se stvoriti velika tražnja za akcijama RTB Bor Grupe, što će, opet, shodno tržišnoj logici, dovesti do značajnog rasta kotacija akcija Kompanije.

Stručni tim smatra da će povoljna kretanja na svetskom tržištu bakra,permanentna tražnja za katodnim bakrom i proizvodima od bakra,dovesti do godišnjeg povećavanja prozvodnje, koja će , istovremeno, tražiti značajan rast investicija u Kompanijii sve će to dovesti do povećavanja neto profita Kompanije. Ukoliko pretpostavimo da će se neto profit deliti na sledeći način :

50% neto profita će se kroz dividende deliti akcionarima, 50% neto profita će se vraćati u iKompaniju kao investiciju

To znači da će Kompanija imati značajna finansijska sredstva za svoj sopstveni razvoj i da će imati slobodan novčani kapital za plasman na tržištu kapitala, pa će sve to uticati na rast vrednosti Kompanije i njen permanentan rast akcija na Berzi.

Svi finansijski pokazatelji , nova procena kapitala Kompanije, sredstva koja će biti uložena kroz Investicioni plan i raspodela neto profita za ulaganje u Kompaniju, kao i zainteresovanost investitora za akcije mešovite Kompanije, govore da će doći do kapitalizacije Kompanije, tako da će, prema našim konzervativnim metodama obračuna, negde oko 2053 godine Kompanija imati kapitalizaciju:

PPRROOCCEENNAA KKAAPPIITTAALLIIZZAACCIIJJEE::

RRTTBB BBoorr GGrruuppaa ssaa ttaakkvvoomm kkaappiittaalliizzaacciijjoomm ppoossttaaććee vvooddeeććaa kkoommppaanniijjaa uu rreeggiioonnuu ssttvvoorriiććee pprreettppoossttaavvkkee zzaa iizzllaazzaakk nnaassvveettsskkee bbeerrzzee..

$$ 66..000000..000000..000000..




92

1144.. PPRRIIVVAATTIIZZAACCIIJJAA

PPrroocceess pprriivvaattiizzaacciijjee ssuubbjjeekkttaa pprriivvaattiizzaacciijjee mmoožžee ssee iizzvvrrššiittii pprriivvaattiizzaacciijjoomm RRTTBB BBoorr GGrruuppee ii pprrooddaajjoomm pprreedduuzzeeććaa vvaann lliinniijjaabbaakkrraa..

1144..11.. PPRRIIVVAATTIIZZAACCIIJJAA RRTTBB BBOORR GGRRUUPPEE

Nakon utvrđivanja realne procene vrednosti Kompanije, nakon detaljno izvedenog plana dinamike proizvodnje, investiranja i ostvarivanja profita u narednim periodima, nakon utvrđivanja vrednosti nalazišta i procene da se najmanje još sto godina može vršiti eksploatacija postojećih jama, Stručni tim je pokazao da nisu tačne sve dosadašnje medijske špekulacije da Kompanija ne vredi, da je prezadužena i da nema toliko rude kao što se to mislilo, već je prava istina da Kompanija ima značajan neto kapital, da je nalazište rude profitabilno i da, posmatrano na dugi vremenski period, Kompanija ima strateški značaj jer će doći do značajnog povećavanja potrošnje obojenih metala u svetu.

Ako smo to dosadašnjom analizom neosporno utvrdili, ako smo na taj način potpuno opovrgli sve one koji su namerno, radi sopstvenih ineresa, umanjivali vrednost Kompanije, onda se, posle svega iznesenog, posle velike medijske halabuke koja se stvorila u javnosti oko privatizacije RTB Bora, postavlja ključno pitanje:

Zašto država da proda RTB Bor?

Zakon o privatizaciji („Službeni glasnik RS“ br.38-2001, 18-2003 i 45-2005), koji je stupio na snagu 07. jula 2001. godine, predvideo je u članu 3. Zakona stav 4. sledeće:

„Predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao dobra od opšteg interesa’’.

Zakonskom odredbom je, dakle, predviđeno da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, a kako RTB Bor koristi prirodna bogatstva države Srbije i kako se ta dobra nalaze u opštoj upotrebi, Stručni tim smatra da se ne može prodati Kompanija na način kako su to zamislili predstavnici vlasti, pošto je reč o kompaniji od strateškog interesa koja koristi u svom radu dobra od opšteg interesa.




93

Tumačenja predstavnika vlasti i njihovih konsultanata kako se ne prodaju ležita rude, nego se prodaje imovina Kompanije, deluju krajnje demagoški i nestručno, pošto je Kompanija nastala iz samog rudnika i prilagođena je za eksploataciju rude bakra, pa bi potencijalni kupac Kompanije imao isključivo pravo da koristi sve prednosti Kompanije u samoj eksploataciji i preradi rude.

Ukoliko bi bila tačna konstatacija predstavnika vlasti i njihovih konsultanata da se ne kupuje ležište, nego da se kupuje samo imovina Kompanije, onda bi to značilo da bi i neko drugi imao pravo da na tim istim ležištima napravi sopstvenu kompaniju i da, nakon plaćanja svih zakonskih taksa i provizija na korišćenje rudnog blaga, nastavi da otkopava rudu i vrši preradu u pogonima svoje kompanije.

Da li je to moguće?Naravno, takva mogućnost je potpuno isključena i zbog toga ćemo taj scenario isključiti iz daljeg razmatranja.

Stručni tim smatra da se mora izvršiti privatizacija RTB Bora na potpuno drugačiji način i zbog toga, poštujući sve zakonske odredbe vezane za privatizaciju strateški važne grane, predlažemo potpuno novi model privatizacije.

U tom novom modelu privatizacije Stručni tim je nastojao da pronađe najbolji model privatizacije koji bi usaglasio interese države, lokalne samouprave, Kompanije, zaposlenih, penzionera i akcionara, te na taj način omogućio da se stvori jedna moderna kompanija koja bi bila profitabilna i kojom bi upravljali moderni i kreativani menadžeri.

Stručni tim predlaže da se novi model privatizacije izvrši, pošto smo dokazali da Kompanija ima značajan neto kapital, na sledeći način:

1. 51% Kompanije – trajni državni kapital; 2. 19% Kompanije – strateški investitor;

3. 15% Kompanije – upis akcija bez naknade radnicima i penzionerima;

4. 15% Kompanije – prenos akcija u Privatizacioni registar.

Stručni tim smatra da bi ovakva privatizacija omogućila stvaranje jedne moderne kompanije sa mešovitim vlasništvom kapitala koja bi bila efikasna u svom poslovanju i koja bi istovremeno mogla da zaštiti strateške interese države, s jedne strane, i interese ostalih akcionara, s druge strane, koji bi, kao suvlasnici u Kompaniji, imali velike mogućnosti da utiču na vođenje poslovne politike Kompanije i tako kontrolišu menadžment u ispunjavanju utvrđene poslovne politike.




94

Plan privatizacije i izlazak iz restrukturiranja

Stručni tim je mišljenja da odmah, nakon usvajanja Nove strategije od strane nadležnih državnih organa, treba otpočeti proces privatizacije kako bi Kompanija izašla iz restrukturiranja i otpočela sa planom dinamičkog podizanja proizvodnje i investiranja, te se na taj način stvorili uslovi za brzo ozdravljanje Kompanije i podizanje njene tržišne vrednosti.

Smatramo da je dužnost Vlade da obustavi tender o prodaji celokupne kompanije, da prihvati Novu strategiju i da otpočne proces privatizacije i ozdravljenja Kompanije na sledeći način i u predloženim rokovima:

1. povlačenje i poništavanje tendera o prodaji Kompanije – oktobar 2006.

2. usvajanje Nove strategije – oktobar 2006.

3. usvajanje Plana dinamičkog podizanja proizvodnje i investiranja – oktobar 2006.

4. upis akcija bez naknade radnicima i penzionerima – novembar 2006.

5. prenos akcija u Privatizacioni registar – novembar 2006.

6. raspisivanje tendera za prodaju 19% akcija strateškom partneru – novembar 2006.

7. sazivanje nove skupštine Kompanije – januar 2007.

8. formiranje novog Upravnog odbora kompanije – januar 2007.

9. postavljanje novog menadžmenta – januar 2007.

10. početak sprovođenja Nove strategije – januar 2007.

Na ovakav način Kompanija bi izašla iz restrukturiranja, izvršena bi bila privatizacija i početkom 2007. godine otpočelo bi sprovođenje Plana dinamičkog podizanja proizvodnje i investiranja, kako bi se ostvario predviđeni plan postizanja profita iz usvojene Nove strategije.




95

1144..22.. PPRROODDAAJJAA PPRREEDDUUZZEEĆĆAA VVAANN LLIINNIIJJEE BBAAKKRRAA

Sva preduzeća koja se nalaze van linije proizvodnje bakra biće prodata, a sredstva od prodaje će se uložiti za Investicioni i Socijlni program mešovite Kompanije.

Preduzeća van linije bakra su:

11.. BBeelloorraaččkkii ppeeššččaarr

22.. FFaabbrriikkaa kkrreeččaa ZZaaggrraađđee

33.. IIssttrraažžnnii rraaddoovvii

44.. FFaabbrriikkaa ddiijjaammaannttsskkiihh kkrruunniiccaa

55.. FFaabbrriikkaa bbaakkaarrnnee žžiiccee

66.. LLiivvnniiccaa

77.. FFOOŽŽ ŽŽaagguubbiiccaa

ZZaa pprriivvaattiizzaacciijjuu oovviihh ffaabbrriikkaa,, kkoojjee ssuu vvaann lliinniijjee bbaakkrraa,, ppoottrreebbnnoo jjee uurraaddiittii ppoosseebbnnee pprrooggrraammee zzaa aauukkcciijjsskkuu pprrooddaajjuu,, kkoojjaa ććeessee ooddvviijjaattii iissttoovvrreemmeennoo ssaa tteennddeerrsskkoomm pprrooddaajjoomm pprreedduuzzeeććaa nnaa lliinniijjii bbaakkrraa uu RRTTBB--uu BBoorr..

1155.. PPRREEDDNNOOSSTT PPRREEDDLLOOŽŽEENNOOGG MMOODDEELLAA PPRRIIVVAATTIIZZAACCIIJJEE

U ovom odeljku ćemo razmatrati koje su to prednosti novog modela privatizacije koga predlažemo i zbog toga ćemo se orijentisati na sve učesnike u procesu privatizacije kako bi objasnili koji su njihovi interesi da prihvate ponuđeni model privatizacije Kompanije.

Stručni tim je pošao od činjenice da u savremenoj komercijalnoj civilizaciji samo interesi određuju kako će se ponašati svi učesnici u procesu privatizacije Kompanije i zbog toga smo se opredelili za strategiju usaglašavanja interesa svih aktera, nalaženja najoptimalnijeg rešenja za svakog od njih, dok smo potpuno odbacili, kao nemoralnu i neprofesionalnu, mogućnost da samo nekiučesnici ostvare maksimizaciju sopstvenih interesa na štetu svih drugih koji nisu imali ili političke moći ili lične hrabrosti i dostojanstva da se odupru nakaradnoj, pogrešnoj i štetnoj nameri Vlade i njenih konsultanata da rasprodaju što pre Kompaniju.




96

Analiza koju dajemo namerno je ogolila interese svih učesnika u procesu privatizacije Kompanije jer nam je presudno bilo da otvoreno i konkretno definišemo interese svih učesnika, radi sprečavanja zloupotreba u procesu privatizacije i stvaranja povoljnih uslova da samo neki, koristeći se svojom političkom snagom, manipulacijom javnosti dođu u posed strateških nacionalnih dobara jeftino da bi, nakon ostvarivanja vlasništva, vrlo brzo izvršili preprodaju Kompanije po mnogo većoj ceni velikim svetskim igračima i tako za kratko vreme ostvarili ogromne zarade, kao što je to bio slučaj u mnogim preduzećima u procesu dosadašnje privatizacije.

Interesi države

Rasprodaja dosadašnjih državnih resursa pokazala se potpuno pogrešnim konceptom jer je država jednokratno dobila novac od te rasprodaje i taj novac je ubrzo Budžet potrošio, dok je tržište bilo monopolizovano i donosilo je ekstremne zarade isključivo novim privatnim vlasnicima.

Da se to ne bi ponovilo i u slučaju privatizacije Kompanije, Stručni tim se opredelio za novi model privatizacije jer smatramo da je to model u kome država ostvaruje najveći interes, nasuprot jednokratne prodaje Kompanije i prenošenja sredstava u Budžet koji će brzo potrošiti sva ta sredstva.

Poslužili smo se i primerom nedavno privatizovane mobilne telefonije u kojoj je prodat čitav kapital norveškoj kompaniji TELENOR čiji je većinski vlasnik, tačnije 53,95% norveška Vlada, odnosno država.

Zašto norveška država nije privatizovala svoju kompaniju?

Zašto je norveška država bolji vlasnik od države Srbije?

Interesi države su sledeći:

- većinski paket akcija ostaje u njenom vlasništvu,- ima kontrolu nad nacionalnim resursom,- ima kontrolu nad strateškom kompanijom,- ne krši zakone koje je sama donela,- ima mogućnost da ostvari ukupnu kapitalizaciu do 2053. - 5 milijardi dolara- ima mogućnost da država ostvari neto profit do 2053. - 1,8 milijardi dolara- ima devizni priliv od strateškog izvoznika,- rešava problem regionalnog razvoja u Timočkoj regiji,- rešava socijalne probleme i nezaposlenost.




97

- razvija duh akcionarstva, - razvija finansijska tržišta i Berzu,- stvara uslove za početak rada investicionih fondova,- razvojem akcionarstva jača srednji sloj u društvu,- vraća se poverenje u državu,- stvaraju se pretpostavke za ubrzani privredni razvoj.

Svaka Vlada je obavezna da štiti državne interese i da ne rasprodaje nacionalne resurse u bescenje, pa stoga Stručni tim traži i od ove Vlade da poštuje zakone i ne dozvoli da tako važan kapitalan resurs kao što je to RTB Bor bude prodat u bescenje i državi se nanesu ogromni gubici. Sve analize pokazuju da je Kompanija od strateške važnosti za državu i zbog toga treba prihvatiti ovu novu strategiju.

Interesi lokalne samouprave

Lokalna samouprava je životno zainteresovana da se izvrši valjana privatizacija RTB-a Bor jer je celokupan grad nastao i potpuno je vezan za Kompaniju, pa je za sve građane presudno da se izvrši takva privatizacija koja će biti pravedna i koja će dovesti do značajnog povećanja proizvodnje, investiranja i zaposlenosti.

Lokalna samouprava ima sledeće inerese:

- participacija u prihodima republičkog Budžeta,- 5% prihoda od prodaje strateškom partneru – 12,750.000 $- povećanje prihoda opštinskog Budžeta zbog povećanja prihoda Kompanije,- brži privredni razvoj opštine i regiona,- povećanje zaposlenosti,- smanjenje nezaposlenosti,- rešavanje socijalnih problema.- finansiranje projekata infrastrukture,- obezbeđivanje sredstava Fonda za razvoj.

Zbog velikog siromaštva u kome se danas nalazi lokalna samouprava, predstavnici lokalne vlasti su prinuđeni da se uključe u proces privatizacije kako se ne bi desilo, kao što je to bilo u nekim drugim sredinama, da se nakon izvršene privatizacije pogorša socijalna situacija u opštini.




98

Interesi zaposlenih

Zaposleni učestvuju u praćenju procesa privatizacije, bez obzira kojoj sindikalnoj organizaciji pripadaju, pošto od uspeha privatizacije zavisi koliki broj radnika će ostati u Kompaniji i zaposleni moraju da se izbore za cenu i uslove rada.

Interesi zaposlenih su:

- obezbeđivanje posla za 5054 radnika,- obezbeđivanje kvalitetnog socijalnog programa,- obezbeđivanje otpremnine – 500 evra godini radnog staža,- obezbeđivanje kvalitetnog kolektivnog ugovora,- povećanje plata zaposlenima,- edukacija i usavršavanje zaposlenih.

Iskustva iz prakse su pokazala da je mnogo bolji položaj zaposlenih u akcionarskim društvima gde se kao većinski vlasnik pojavljuje veći broj akcionara, nego kada je jedan vlasnik kompanije jer tada postoji velika verovatnoća da kupac subjekta privatizacije pokaže samovolju, da ne poštuje kupoprodajne ugovore, da ograničava prava iz radnog odnosa i da smanjuje broj zaposlenih, uz isplaćivanje otpremnine iz delatnosti same Kompanije ili uz uzimanje kredita i zaduživanje Kompanije.

Interes akcionara

Nova strategija je pokazala da postoji neto kapital za upis akcija bez nadoknade i da nije tačna procena vladinih konsultanata da RTB Bor nema kapitala i da radnici i penzioneri ne mogu da upišu akcije. Zbog toga smatramo da treba već u novembru 2006. izvršiti upis akcija i tako omogućiti svim radnicima i penzionerima da ostvare svoje akcionarsko pravo.

Interesi akcionara su:

- Uspešno poslovanje mešovite Kompanije,- podela dividendi,- rast akcija Kompanije na Berzi,- ulazak predstavnika manjinskih akcionara u Upravni odbor,- ulazak predstavnika manjinskih akcionara u Nadzorni odbor,




99

- udruživanje akcionara radi zaštite svojih interesa,- stalna kontrola poslovanja Kompanije,- dobijanje pravovremenih informacija o radu Kompanije,- akcionari mogu kapitalizovati do 2053 – 1.200.000.000 dolara

Procene Stručnog tima govore da će akcije RTB Bor imati veliku vrednost i zbog toga savetujemo manjinske akcionare da, posle upisa akcija, ne dozvole da ih berzanski špekulanti prevare i otkupe akcije po niskim cenama, već treba da sačekaju neko vreme, da se udruže i postignu mnogo veće cene akcija na prodaji.

Onim akcionarima kojima se ne žuri da prodaju akcije najbolje je da sačekaju i da uzimaju godišnje dividende, a svoje akcije ostave potomcima.

Interes građana

Prema sadašnjim zakonskim propisima preko 4 (četri) miliona građana Srbije koji nemaju akcije trebali bi da dobiju akcije tek nakon dve godine od završetka privatizacije.

Kada će to biti ?

U ovom trenutku je vrlo teško reći kada će se to dogoditi, pošto je ostalo više od hiljadu preduzeća da se privatizuje i pošto tek sledi privatizacija velikih javnih preduzeća u kojima su skoncentrisani i najveći problemi u privredi.

Kakva je to privatizacija u kojoj neki građani, recimo u Apatinskoj pivari ili duvanskoj industriji ili fabrikama vode, dobijaju za svoj radni staž, prodajom akcija, nekoliko stotina hiljada evra, dok, s druge strane, milioni građana su ostali bez akcija ?

Ukoliko se Kompanija proda onako kako je zamislila aktuelna Vlada, onda građani Srbije neće dobiti akcije, pa Stručni tim smatra da su građani zainteresovani za privatizaciju RTB Bor-a kako bi i oni, iz Privatizacionog registra, ostvarili svoja akcionarska prava.

Interesi građana su :

- prihvatanje Nove strategije koju predlaže Stručni tim,- prenos 15% akcija u Privatizacioni registar,- upis akcija svim građanima odmah,- podela akcija u prvom kvartalu 2007.,




100

- udruživanje akcionara radi zaštite svojih interesa,- uspešno poslovanje mešovite Kompanije,- podela dividende,- rast cena akcija na Berzi,- ulazak predstavnika akcionara u Upravni odbor,- ulazak predstavnika akcionara u Nadzorni odbor,- stalna kontrola poslovanja Kompanije,- dobijanje pravovremenih informacija o poslovanju Kompanije,- građani mogu kapitalizovati iznos od - 1.200.000.000 dolara

Usvajanjem Nove strategije građani Srbije će dobiti vredne akcije Kompanije i zbog toga oni sada treba da budu zainteresovani za Privatizaciju RTB-a Bor, kako se ne bi desilo da se usvoji vladina strategija i da građani Srbije ostanu bez akcija i tako budu oštećeni u procesu privatizacije.

Stručni tim se duboko nada da će građani prepoznati svoje interese i da neće dozvoliti da se strateški značajna kompanija rasproda i da građani Srbije ostanu bez mogućnosti da upišu akcije.

Interes strateškog investitora

Zainteresovani strateški partner ima priliku da dobro investira u stratešku Kompaniju koja će se, kao što smo videli iz analize, dinamično razvijati i koja će odbacivati značajan profit. Posebnu sigurnost strateškom partneru uliva činjenica da je država većinski vlasnik i da uvek može sa državom da pregovara oko zaštite svog paketa akcija od 19% u vlasništvu Kompanije.

Pored toga, strateški partner ima mogućnost da preostale akcije kupuje na Berzi od manjinskih akcionara i da tako povećava svoje učešće u vlasništvu Kompanije.

Interesi strateškog partnera su:

- kupuje 19% kapitala strateški važne kompanije,- dobija svoje predstavnike u Upravnom odboru,- dobija svoje predstavnike u Nadzornom odboru,- učešće u vođenju poslovne politike Kompanije,- uspešno poslovanje Kompanije,- podela dividendi,




101

- rast akcija na Berzi,- mugućnost kupovine akcija od manjinskih akcionara na Berzi,- stalna kontrola poslovanja Kompanije, - dobijanje pravovremenih informacija o poslovanju Kompanije- strateški parter može kapitalizovati iznos od - 1.824.000.000. dolara

Strateški partner dobija mogućnost da otkupi deo kapitala kompanije koja ima velike perspektive i visina ostvarenog profita u dinamičnom dugoročnom razvoju može biti presudna da se veliki broj investitora pojavi na tenderu za otkup 19% akcija, pogotovo što se strateškom investitoru otvara mogućnost da značajno uveća svoj procenat vlasništva kupovinom akcija na Berzi.

Interes Kompanije

Mislimo da je danas svima jasno da dosadašnji način vlasništva, organizacije i poslovanja Kompanije ne može više da se održi i zbog toga treba pristupiti privatizaciji Kompanije, ali ne na način kako je to smislila sadašnja Vlada, jer taj način je poguban kako za državu, tako i za njene građane, pa Stručni tim predlaže potpuno drugačiji model privatizacije i novi koncept strategije koji će stvoriti modernu, dobro organizovanu i visokoprofitabilnu Kompaniju.

Interesi Kopmanije su:

- usvajanje Nove strategije koju predlaže Stručni tim,- usvajanje nove privatizacije,- stvaranje mešovite Kompanije,- značajno smanjivanje uticaja politike na poslovanje Kompanije,- ulazak strateškog partnera u vlasništvo,- ulazak strateškog partnera u poslovodne organe i organe upravljanja,- ulazak predstavnika manjinskih akcionara radnika i penzionera u organe upravljanja,- ulazak predstavnika manjinskih akcionara građana u organe upravljanja,- uspešno poslovanje i ostvarivanje što većeg profita,- rast kotacija akcija na Berzi,- prodaja akcija na svetskim berzama.

Krajnji cilj Kompanije je da njene akcije budu kotirane na stranim berzama i da tako privuče dodatan kapital potreban za njen dinamičan razvoj i uključivanje u globalno poslovanje na svetskim tržištima.




102

Sumirano o interesima

Analizom ineresa svih zainteresovanih u procesu privatizacije Kompanije, kao i samim ineresom Kompanije, pokazali smo

otvoreno i javno kakva su očekivanja aktera u procesu transformacije subjekta privatizacije, sad samo ostaje da se nađe odgovarajući

model usglašavanja svih navedenih interesa.

Da li je to moguće?

Stručni tim je mišljenja da je to moguće.

Pravo je umeće naći odgovarajuća rešenja usaglašavanja svih tih interesa.

Nova strategija je pronašla to rešenje.

Nova strategija nudi usglašavanje svih ineresa u jedan zajednički interes.




103

1166.. UUPPIISS AAKKCCIIJJAA RRAADDNNIICCIIMMAA II PPEENNZZIIOONNEERRIIMMAA

Nova strategija je pokazala da RTB Bor ima neto kapital, da je kapital Kompanije mnogo veći od obaveza i gubitaka, da može da se izvrši privatizacija na način kako smo naveli u ovoj studiji i da ima kapitala za upis akcija bez naknade radnicima i penzionerima Kompanije.

Prema Zakonu o privatizaciji, član 42. – 44. u subjektu privatizacije radnici i zaposleni imaju pravo na upis akcija bez naknade jer Kompanija posluje u državnom vlasništvu, postoji kapital za upis akcija i zbog toga treba prekinuti proces restrukturiranja i otpočeti proces privatizacije, mora da se objavi javni poziv za upis akcija bez naknade i da svi oni koji ispunjavaju zakonske uslove za upis akcija ostvare to svoje akcionarsko pravo.

Pravo na sticanje akcija bez naknade mogu da ostvare svi radnici i penzioneri koji su proveli u Kompaniji najmanje jednu godinu, a najviše 35 godina radnog staža, da su državljani Republike Srbije, kao i lica sa dvojnim državljanstvom.

Pod radnim stažom smatra se vreme koje je zaposleni proveo u radnom odnosu, što se dokazuje podacima o zasnivanju i prestanku radnog odnosa upisanim u radnu knjižicu, koje upisuje poslodavac.

Stručni tim smatra da, nakon objavljivanja javnog oglasa za upis akcija bez naknade, poslovodstvo Kompanije mora poslati na adrese zaposlenih i penzionera cirkularno pismo u kome će obavestiti sve one koji su radili u Kompaniji da je otpočeo upis akcija, kako se ne bi ponovili neprijatni slučajevi iz dosadašnje prakse privatizacije da mnogi koji imaju pravo da upišu akcije to svoje pravo ne iskoriste, jer nisu bili na vreme obavešteni, pošto je način obaveštavanja takav da postoji velika opasnost da veliki broj nosilaca prava na akcije ne upišu akcije jer nisu znali ili su zakasnili sa podnošenjem dokumentacije.

Tri načina oglašavanja za upis akcija bez naknade: oglasna tabla, Službeni glasnik i neke tiražne dnevne novine nisu dovoljni da bi se svi oni koji imaju pravo obavestili, te stoga Stručni tim unapred opominje poslovodstvo preduzeća koje bude u Kompaniji kada otpočne proces privatizacije, kao i sve sindikate u Kompaniji, da su dužni da organizuju posebnu kampanju oko obaveštavanja radnika i penzionera, jer će biti veliki broj onih koji mogu da ostvare to svoje akcionarsko pravo i ne sme im se to pravo uskratiti zbog loših zakonskih rešenja.

Ukoliko neko, ipak, posle svega što se bude preduzelo ne dostavi dokumentaciju za upis na vreme, ukoliko zakasni ili se, iz bilo koga razloga, naknadno javi kada se završi upis, nema pravo na upis akcija bez naknade u Kompaniji i mora čekati, sa ostalim građanima Srbije koji nemaju akcije, dve godine posle završetka privatizacije da dobije akcije iz Privatizacionog registra.




104

Kako će se izvršiti podela akcija iz Privatizacionog registra građanima Srbije još nije utvrđeno i to ostaje obaveza Vlade da donese zakon o raspodeli tih akcija.

Posebno je važno da napomenemo da je Kompanija holding koja je sastavljena od zavisnih preduzeća i zbog toga Stručni tim smatra da podelu akcija bez naknade treba izvršiti na čitavu Kompaniju, odnosno da radnici i penzioneri dobiju akcije RTB Bor Grupe, bez obzira u kom su zavisnom preduzeću radili, tako da se na taj način izbegnu razne nepravilnosti i nepravde koji se mogu dogoditi ukoliko bi se upis akcija ostvarivao i po zavisnim društvima.

Na osnovu iskustva iz prakse Stručnog tima, smatramo da je podela akcija bez naknade na nivou RTB Bor Grupe jedino pravilno rešenje za sve one koji upisuju akcije, kako se ne bi ponovila negativna iskustva iz ostalih holdinga koja su se delimično privatizovali, da se u procenu kapitala Kompanije uvrste sva zavisna društva i da se, nakon osnivanja RTB Bor Grupe akcionarskog društva, ostavi novoj skupštini akcionara, novom Upravnom odboru i novom poslovodstvu da se udluče šta će uraditi sa zavisnim preduzećima.

Postoji mogućnost da se ta zavisna preduzeća prodaju, da se izdaju ili da se napravi zajedničko preduzeće sa zainteresovanim investitorom, ali, bilo kako bilo, taj kapital zavisnih preduzeća pripada RTB BOR Grupa a.d., odnosno svim akcionarima i usvajanjem ovakvog rešenja izbegavaju se sve mogućnosti podvajanja prilikom upisa akcija, zato što je neko radio u različitim zavisnim preduzećima, ili, ono što može da bude najopasnije, da neka atraktivna preduzeća se brzo prodaju jer imaju zainteresovane kupce, pa njihove akcije mnogo više vrede, nego preduzeća koja su stvorila ta zavisna preduzeća i čiji radnici i penzioneri ili ne mogu da upišu akcije ili dobiju mnogo manje vredne akcije.

Prema predlogu Stručnog tima radnici i penzioneri bi dobili 15% akcija bez naknade na neto kapital Kompanije što iznosi:

AAKKCCIIJJEE BBEEZZ NNAAKKNNAADDEE::

EEVVRRAA:: 115500..005522..550000..




105

Do ovog iznosa došlo se na osnovu sledećih proračuna:

PRIMER UPISA AKCIJA BEZ NAKNADE

Nominalna vrednost akcije (1.000. dinara) 11.70 evraNeto kapital Kompanije (u evrima) 1,147,764,971 evraNeto kapital Kompanije (u akcijama) 98,133,905 akcija70% akcija koje se kupuju 68,693,734 akcija15% akcija Privatizacioni registar 14,720,086 akcijaAproksimativni broj akcionara 30,000 akcionaraProsečan broj godina radnog staža po akcionaru 25 godinaMaksimalna vrednost akcija po godini staža 200 evraMaksimalni broj akcija po godini radnog staža 17.10 akcijaUkupan broj godina radnog staža 750,000 godinaUkupno pravo na broj besplatnih akcija 12,825,000 akcija15% akcija zaposleni i bivši zaposleni (mali akcionari) 12,825,000 akcijaVrednost akcija koje se prenose zaposlenima i bivšim zaposlenima 150,052,500 evraAkcije koje se prebacuju Akcijskom fondu radi dalje prodaje 1,895,086 akcijaProsečan broj akcija po malom akcionaru 428 akcijaProsečna nominalna vrednost akcija po malom akcionaru 5,000 evra

Kao što se iz tabele može videti pošli smo od toga da 30.000. radnika i penzionera treba da upiše akcije i da je prosečan broj godina staža 25 i da svaki akcionar upisuje ono što je zakonodavac predvideo – 200 evra po po godini staža.

Napomena : Uzeli smo obračun u evrima zbog učestalosti primene evra na našem tržištu. Tabela treba da posluži kao ilustracija za razumevanje upisa akcija. Ima dovoljno kapitala da svaki radnik dobije 200 evra po godini radnog staža.




106

1177.. SSTTRRAATTEEGGIIJJAA MMAANNJJIINNSSKKIIHH AAKKCCIIOONNAARRAA

Nakon upisa akcija manjinskim akcionarima vrlo je važno da se izvrši dobra i pravovremena edukacija akcionara kako se ne bi dešavali slučajevi, poznati iz dosadašnje privatizacije, da neupućeni i neobavešteni akcionari, napadnuti od strane špekulanata, prodaju svoje vredne akcije po malim cenama i tako budu žrtve prevare.

Zbog toga, važno je da manjinski akcionari naprave svoje udruženje, bilo bi najbolje da to bude jedno zajedničko udruženje, koje će štititi interese svih manjinskih akcionara, koje će izvršiti edukaciju akcionara i sprečiti špekulante da preotmu vredne akcije Kompanije.

Udruživanjem akcija manjinskih akcionara je jedini način da se pravovremeno i temeljno zaštite interesi manjinskih akcionara, jer pretvaranjem Kompanije u akcionarsko društvo akcionari su zainteresovani da njihove akcije što više vrede na Berzi i da Kompanija tako dobro posluje da svake godine isplaćuje dividende.

Akcionarsko društvo funkcioniše samo na bazi interesa.

Stručni tim smatra da strategija manjinskih akcionara treba da zavisi od ličnog opredeljenja svakog akcionara da li hoće odmah da proda akciju ili hoće da sačeka sa prodajom svoje akcije.

Najopasniji scenario po strategiju manjinskih akcionara je ukoliko ostanu neudruženi, ukoliko svako samostalno izlazi na Berzu i ukoliko svi otpočnu prodaju akcija odmah nakon njihovog upisa u Centralni registar i otvaranja vlasničkih i namenskih računa.

Ako se to desi postoji velika opasnost da se na Berzi pojavi, na strani prodaje, veliki broj akcija, dok se na strani tražnje može dogoditi da se ne pojavi namerno niko i da na taj način otpočne proces špekulativnog obaranja cena akcije, kako bi se stvorio prostor za razne mešetare da dođu u posed vrednih akcija Kompanije za malu cenu.

Stručni tim ukazuje svim manjinskim akcionarima na problem koji se može pojaviti nakon dobijanja akcija i zbog toga smatramo da je vrlo važno da se pristupi organizovanju Udruženja manjinskih akcionara kako bi se izbegli svi ovi udari na manjinske akcionare.




107

Treba da istaknemo i to da je najveći protivnik akcionarstva u Srbiji: slaba zakonska zaštita manjinskih akcionara, korumpirana državna birokratija, tajkuni i špekulanti na Berzi, kao i ogromno siromaštvo građana Srbije koji žive na granici egzistencijalnog minimuma.

Udruženje manjinskih akcionara može tražiti da predstavnici manjinskih akcionara postanu članovi Upravnog i Nadzornog odbora Kompanije, te da na taj način direktno učestvuju u vođenju poslovne politike u Kompaniji i tako na najbolji način brane svoje interese u akcionarskom društvu.

Strategija manjinskih akcionara može da bude sledeća:

a. strategija prodaje akcija,b. strategija čuvanja akcija.

Bez obzira za koju strategiju se svaki akcionar opredelio, a svako se lično opredeljuje, važno je naglasiti da akcionari moraju biti udruženi, jer samo udruženi mogu da ostvare svoje interese.

Strategija prodaje akcija

Ukoliko akcionari žele odmah da prodaju akcije, Stručni tim predlaže da se udruže u Paket akcija i da brane zajedničku cenu ispod koje neće da prodaju akcije. Osnovni interes akcionara je da postignu što veću cenu na prodaji akcija zainteresovanim kupcima i to se može ostvariti samo sa većim paketom akcija.

Iskustva sa tržišta pokazuju da se na Berzi mogu postići veće cena akcija samo ako su manjinski akcionari udruženi i ako zajednički brane projektovanu cenu akcija, istovremeno mnogo lakše se pronalazi kupac za veći paket akcija i prodaja takvog paketa se završava mnogo brže, nego da je paket akcija manji ili ukoliko akcionari sami izlaze na Berzu.




108

Strategija čuvanja akcija

Ukoliko se manjinski akcionari opredele da čuvaju akcije, onda je važno da se udruže i da, preko svojih legalnih predstavnika, preko Udruženja manjinskih akcionara prate poslovanje Kompanije, biraju ovlašćene predstavnike u skupštini akcionara, traže svoje zasupnike u Upravnom odboru i zastupnike u Nadzornom odboru i na taj način direktno se uključe u vođenje Kompanije, jer je to najbolja zaštita njihovih interesa.

Kako građani Srbije iz Privatizacionog registra dobijaju preostalih 15% akcija, nakon završetka procesa privatizacije u Srbiji, Kompanija će imati 30% akcija u posedu fizičkih lica i to je veliki procenat vlasništva Kompanije koja, kao što naša analiza pokazuje, ima veliku perspektivu.

Koje mogućnosti imaju manjinski akcionari koji ne prodaju akcije i koji ostaju u Kompaniji?

Na osnovu Zakona o privrednim društvima određena su prava manjinskih akcionara i ta prava su:

Ukoliko je udruženo 5% akcionara sa pravom glasa mogu podići derivatnu tužbu;

Ukoliko je udruženo 10% kapitala sa pravom glasa mogu se sazivati vanredne skupštine kompanije;

Ukoliko je udruženo 20% kapitala sa pravom glasa može se putem suda uvesti stručni poverenik koji može da naloži ispitivanje kompletnog poslovanja kompanije u poslednje tri godine poslovanja;

Ukoliko je udruženo 20% kapitala sa pravom glasa može se tražiti uvođenje privremenih mera i svega što predviđa član 344. Zakona o privrednim društvima;

Svaki manjinski akcionar može tražiti da izvrši uvid u dokumentaciju, shodno članu 342. ZOPD.

Stručni tim procenjuje da će vrednost akcija Kompanije u kontunuitetu da raste, da će Kompanija da ostvaruje značajan profit i da će biti deljene dividende, cena akcija će rasti na Berzi i stoga savetujemo manjinske akcionare da budu strpljivi i da odlože prodaju akcija za neko vreme.

Svaki manjinski akcionar donosi samostalno i slobodno odluku o svojim akcijama




109

1188.. PPAAKKEETT AAKKCCIIJJAA

Udruživanje manjinskih akcionara u Paket akcija sprečava mogućnost manipulacije manjinskim akcionarima i špekulacije od strane mešetara na Berzi, jer manjinski akcionari dobrovoljno i slobodno potpisuju Ugovor o udruživanju sa drugim akcionarima u paket akcija, gde se unapred određuje cena ispod koje se neće prodavati akcije.

Ova mera zaštite zajedničkih interesa je iznuđena kako bi se veliki broj manjinskih akcionara udružilo oko jedinstvene cene na prodaji akcija i kako bi, na taj način, izbegla mogućnost pojedinačnog nastupanja jer tada, prema praksi sa tržišta kapitala, umanjuje se cena akcija i namerno manipuliše kako bi se vredne akcije Kompanije preuzele po najnižim cenama.

Svaki akcionar potpisuje Ugovor o udruživanju u paket akcija i određuje se zajednički punomoćnik koji će koordinirati rad sa konsultantima i kupcima Paketa akcija, sve u nameri da se postigne što veća cena na prodaji Paketa akcija.

Iz analize koju je uradio Stručni tim jasno se vidi da je veliki potencijal Kompanije i da će kotacija akcija na Berzi kontinuirano rasti, te da će biti veliko interesovanje za kupovinu Paketa akcija ne samo strateških investitora, nego i investicionih fondova iz zemlje i sveta.

Pošto je Zakon o investicionim fondovima usvojen u 2006. godini i pošto će njegova primena otpočeti 2007. godine, Stručni tim predviđa da će se u Srbiji otvoriti nekoliko stotina domaćih investicionih fondova koji će kupovati akcije dobrih kompanija i oni će biti najviše zainteresovani za otkup Paketa akcija Kompanije, jer njihov interes je da zarađuju na preprodaji tih akcija drugim investitorima iz sveta.

Udruživanjem manjinskih akcionara u Paket akcija omogućava se jedinstven i zajednički nastup velikog broja manjinskih akcionara na Berzi, pa je stoga, takođe, vrlo važno da Paket akcija bude kod jedne brokerske kuće, obično se uzima druga brokerska kuća od one gde se nalazi većinski vlasnik, koji će otvoriti vlasničke račune i učestvovati u prodaji Paketa akcija.

Na osnovu iskustva sa finansijskih tržišta, vrlo je važan broker u samoj završnici prodaje Paketa akcija, jer nesavestan i neprofesionalan broker, sklon korupciji, može da bude velika smetnja uspešnom završetku posla oko prodaje Paketa akcije.

Nakon usvajanja Nove strategije i upisa akcija manjinskim akcionarima potrebno je da se organizuju manjinski akcionari kroz vlastito udruženje i potrebno je izvršiti kvalitetnu edukaciju akcionara, kako bi se pripremili za razumevanje funkcionisanja finansijskog tržišta i kako bi naučili da donose odluke koje će biti u njihovom ličnom interesu, da bi suzili prostor za ulazak raznih mešetara koji se koriste svim nedozvoljenim sredstvima.




110

Vrlo je važno da se pripreme za udruživanje akcionara izvrše na vreme, da manjinski akcionari dobiju sve potrebne informacije kako bi mogli kvalitetno da donose odluke, da im se predoče sva iskustva iz dosadašnjih privatizacija i da im se ponude najbolja stručna rešenja o kojima će sami manjinski akcionari odlučivati.

Moramo da napomenemo i to da nakon prodaje akcija manjinski akcionari, koji su prodali akcije i za to primili određeni novac, nemaju više nikakva akcionarsa prava u Kompaniji i nemaju više mogućnosti da traže, imamo i takvih nesretnih primera, da im se isplati veća cena akcija kada cene akcija skoče na Berzi.

Nakon prodaje akcija akcionari gube sva akcionarska prava u Kompaniji.

1199.. MMEENNAADDŽŽMMEENNTT

Najveći problem u Kompaniji je potpuna dominacija politike nad poslovnom politikom Kompanije, tako da poslovne odluke nisu donošene na osnovu detaljnih ekonomskih analiza i interesa Kompanije, nego na osnovu političkog voluntarizma političkih garnitura na vlasti

Takva dominacija politike dovela je Kompaniju u današnje izuzetno teško stanje i proces restrukturiranja uveden je da bi se obezbedio proces privatizacije, međutim poslovodstvo preduzeća primorano je da podržava proces privatizacie u kome se prodaje čitav kapital i višestruko umanjuje vrednost kapitala Kompanije.

Nova strategija predlaže novi način privatizacije i Stručni tim smatra da bi usvajanjem naše strategije došlo do kvalitetne promene u upravljanju Kompanijom, pošto bi u Upravni odbor i Nadzorni odbor Kompanije ušli predstavnici strateškog investitora, radnika i penzionera i ostalih građana Srbije, kada budu akcije podeljene iz Privatizacionog registra.

Nasuprot većinskog paketa akcija države, koja raspolaže sa 51% akcija Kompanije, stajali bi udruženi manjinski akcionari i strateški investitor, koji mogu da blokiraju svaku odluku poslovodstva ukoliko su nametnute političkom samovoljom predstavnika države i ukoliko Kompanija ima štete od takvih odluka većinskog vlasnika.




111

Stručni tim smatra da je presudno važno da se u izboru poslovodstva preduzeća usaglase svi predstavnici akcionara, kako bi se u Kompaniju napokon doveli najkvalitetniji stručnjaci i menadžeri koji mogu da ostvare predloženu dinamiku proizvodnje, investicija i profita, te na taj način obezbede podelu dividendi i rast kotacija akcija na Berzi.

Stručni tim je mišljenja da treba da se napravi kvalitetan zaokret u izboru menadžmenta i da se odredi fiksna plata menadžera, koja će biti samo tri puta veća od prosečne plate u Kompaniji, ali da se odredi bonus menadžerima, čiju visinu bi odredila skupština akcionara, i koji bi se isplaćivao na kraju poslovne godine.

Šta se time dobija?

Menadžeri svoja primanja vezuju isključivo za ostvareni profit u Kompaniji i oni su lično zainteresovani da Kompanija ostvaruje što bolje poslovne rezultate, što akcionarima takođe odgovara, pa se potpuno isključuje mogućnost da poslovodstvo preduzeća donosi poslovne odluke van ekonomske logike i na štetu Kompanije.

Na ovaj način organizovanja Kompanije i dovođenje profesionalaca na čelo Kompanije, menadžeri se mogu, zbog svoga ličnog interesa, da posvete vođenju Kompanije i njihovo upravljanje Kompanijom ne zavisi od toga ko je vlasnik akcija Kompanije.

Uspešne menadžere ne zanima ko je vlasnik akcija u akcionarskom društvu, već efikasno rukovođenje Kompanijom radi ostvarivanja što većeg profita i na taj način dobijaju priliku da ostvare što veći bonus za svoj menadžerski tim.

Menadžerski tim polaže svoje račune na godišnjoj skupštini akcionara i ukoliko se ne ostvaruje plan podizanja proizvodnje, investiranja i profita, smenjuje se kompletno poslovodstvo, zajedno sa Upravnim odborom, i bira novo poslovodstvo Kompanije.

Na ovakav način modernog organizovanja Kompanije razbija se zabluda kako mešovite kompanije ne mogu biti uspešne i RTB Bor Grupa stvara pretpostavke za uspešan izlazak na svetsko finansijsko tržište.




112

2200.. IINNVVEESSTTIICCIIOONNII PPRROOGGRRAAMM

Na osnovu Plana dinamike proizvodnje, investicija i neto pofita moguće je utvrditi kakva će biti ulaganja u Kompaniju nakon privatizacije i donosimo uporednu nu tabelu investicija po godinama i neto ostvarenog profita.

IINNVVEESSTTIICCIIOONNAA UULLAAGGAANNJJAA,, UUSSDDGGOODDIINNAA

JJAAMMAA VVEELLIIKKII KKRRIIVVEELLJJ CCEERROOVVOO RRBBMM TTIIRRUUKKUUPPNNOO PPOOGGOODDIINNAAMMAA

11.. 22000066.. 2,922,938 19,344,117 -- -- -- 22,267,055 22.. 22000077.. 11,289,144 27,165,606 23,100,000 52,238,000 18,927,000 132,719,750 33.. 22000088.. 25,248,459 15,129,714 6,929,000 45,394,000 35,000,000 127,701,173 44.. 22000099.. 35,671,810 31,000,000 3,456,000 42,154,000 65,000,000 177,281,810 55.. 22001100.. 27,685,540 47,848,000 2,000,000 97,745,000 175,278,540 66.. 22001111.. 30,295,180 38,000,000 13,200,000 16,000,000 -- 97,495,180 77.. 22001122.. 31,027,440 24,000,000 7,985,000 3,000,000 -- 66,012,440 88.. 22001133.. 29,000,000 13,000,000 4,800,000 5,000,000 -- 51,800,000 99.. 22001144.. 11,501,682 2,000,000 3,500,000 5,000,000 -- 22,001,682 1100.. 22001155.. -- -- -- -- -- -1111.. 22001166.. -- -- 3,500,000 -- -- 3,500,000 1122.. 22001177.. 17,686,000 -- -- -- -- 17,686,000 1133.. 22001188.. -- -- -- -- -- --1144.. 22001199.. -- -- 1,200,000 -- -- 1,200,0001155.. 22002200.. -- -- -- -- -- --

UUKKUUPPNNOO PPOOPPOOGGOONNIIMMAA::

222,328,193 217,487,437 67,670,000 170,786,000 216,672,000 894,943,630




113

NNEETTOO PPRROOFFIITT,, UUSSDDGGOODDIINNAA

JJAAMMAA VVEELLIIKKII KKRRIIVVEELLJJ CCEERROOVVOO RRBBMM TTIIRRUUKKUUPPNNOO PPOOGGOODDIINNAAMMAA

11.. 22000066.. (5,316,647) 32,092,809 30,552,719 (201,943) 57,256,719 22.. 22000077.. 1,502,234 49,007,835 21,092,420 71,602,489 33.. 22000088.. 12,861,805 64,174,956 3,613,150 14,733,748 95,383,659 44.. 22000099.. 4,520,942 42,887,789 10,519,806 50,355,646 6,115,623 114,399,806 55.. 22001100.. 2,493,638 84,076,390 10,739,683 51,310,699 31,675,155 180,295,564 66.. 22001111.. 5,247,186 81,093,780 9,771,559 50,633,350 32,673,618 179,419,493 77.. 22001122.. 2,674,783 79,346,109 28,639,546 55,362,842 33,592,640 199,615,920 88.. 22001133.. 10,284,556 85,099,884 27,995,422 59,902,289 34,766,718 218,048,870 99.. 22001144.. 23,539,653 85,343,361 27,900,299 60,544,697 35,589,021 232,917,030 1100.. 22001155.. 41,038,018 85,748,568 28,120,175 61,628,968 36,550,287 253,086,016 1111.. 22001166.. 57,221,690 86,137,333 28,025,051 108,090,875 37,374,303 316,849,252 1122.. 22001177.. 73,334,016 88,138,087 29,794,136 111,788,257 38,284,587 341,339,083 1133.. 22001188.. 73,905,357 89,067,950 31,050,221 122,634,649 39,194,585 355,852,762 1144.. 22001199.. 25,849,893 41,410,080 11,275,659 57,266,884 17,119,642 152,922,158 1155.. 22002200.. 26,228,864 45,327,670 11,500,659 58,030,121 17,555,584 158,642,898

UUKKUUPPNNOO PPOOPPOOGGOONNIIMMAA::

355,515,767 1,038,952,601

258,945,366

878,101,996 396,115,986 2,927,631,716

Iz tabele se jasno vidi da ukupan obim investicija predviđenih za ulaganje u periodu 2007. – 2014. godine iznosi $ 894.946.630., dok je neto profit u posmatranom periodu $ 2.927.631.716.

To znači da se celokupne investicije mogu isfinansirati iz sopstvene proizvodnje, s tim što je potrebno usaglasiti dinamiku finansiranja investicija sa ostvarenim neto profitom.

Napominjemo da je ukupan projektovni profit za period 2007-2053 iznosi $ 7.162.978.075.

Međutim, u analizi potrebnih sredstava za finansiranje investicija Stručni tim je došao da podataka da je najmanje 50% investicija u opremi, koja se može kupiti na lizing i na taj način moguće je usaglasiti prilive sredstava u Kompaniju sa investicionim obavezama.




114

Pored toga, postoje još dva načina da Kompanija dođe do potrebnih sredstava za investicije:

a. komercijalni krediti poslovnih banaka, ib. emisija privilegovanih akcija.

a. Komercijalni krediti poslovnih banaka

Uspešno poslovanje mešovite Kompanije, dinamičko podizanje proizvodnje i investiranje u opemu, izvozni programi, profitabilni biznis planovi i novi menadžment preporučiće Kompaniju kod poslovnih banaka kao dobrog klijenta za ostvarivanje kreditne podrške u realizaciji usvojenog programa razvoja Kompanije

.Usaglašavanje priliva sredstava sa investicionom dinamikom premošćavaće se sve do 2014. godine, nakon te godine

Kompanija će moći potpuno samostalno da finansira, iz ostvarenog profita, svoje investicione aktivnosti i pojaviće se na tržištu kapitala kao značajni investitor slobodnih novčanih sredstava.

b. Emisija privilegovanih akcija

Postoji mogućnost da Skupština mešovite Kompanije donese odluku da se izvrši emisija privilegovanih akcija radi dobijanja finansijskih sredstava za usvojene investicione planove i Kompanija izlazi na tržište kapitala nudeći zainteresovanim investitorima svoje privilegovane akcije.

Napominjemo, da privilegovane akcije nisu glasačke i da kupci akcija imaju prenost u isplati dividende i prednost pri otkupu akcija od strane same Kompanije.

Stručni tim smatra da će biti veliko interesovanje investitora na finansijskom tržištu oko kupovina akcija Kompanije i da će to uticati na rast kotacija akcija na Berzi.

NNaappoommiinnjjeemmoo,, ddaa ććee ssrreeddssttvvaa iizz ssoocciijjaallnnoogg pprrooggrraammaa bbiittii iissppllaaććeennaa iizz KKoommppaanniijjee,, ttaakkoo ššttoo ććee ssee IInnvveessttiicciioonniipprrooggrraamm uuvveeććaattii zzaa iizznnooss uussvvoojjeennoogg ssoocciijjaallnnoogg pprrooggrraammaa zzaa zzaappoosslleennee..




115

2211.. SSOOCCIIJJAALLNNII PPRROOGGRRAAMM

SSttrruuččnnii ttiimm jjee pprreeuuzzeeoo SSoocciijjaallnnii pprrooggrraamm iizz ppoottppiissaanniihh pprrooggrraammaa rreepprreezzeennttaattiivvnniihh ssiinnddiikkaattaa,, jjeerr ssmmaattrraammoo ddaa jjee ttaakkaavvpprrooggrraamm pprriihhvvaattlljjiivv zzaa ssvvee aakkcciioonnaarree uu mmeeššoovviittoojj kkoommppaanniijjii ii vveerruujjeemmoo ddaa ććee nnoovvaa sskkuuppššttiinnaa aakkcciioonnaarrsskkoogg ddrruuššttvvaa pprriihhvvaattiittii pprreeddlloožžeenniissoocciijjaallnnii pprrooggrraamm..

A) OBAVEZUJUĆI ZAHTEVI

1. Kompanija se obavezuje da zaposli ili obezbedi zaposlenje za broj zaposlenih u skladu sa usvojenim Programom restrukturiranja u osnovnoj delatnosti Kompanije RBB/RBM/TIR, bliže navedenih u prilogu B.1 dokumenta, a kod Kupca Imovine, obezbeđujući im pravo na najmanje isti iznos zarade, ista prava na novčana i materijalna davanja, pravo na godišnji odmor, beneficirani radni staž, plaćena i neplaćena odsustva, kao i prava za zaštitu na radu.

2. Kompanija se obavezuje da obezbedi, da u periodu od tri godine od Dana ispunjenja ne bude otpuštanja zaposlenih po osnovu ekonomskog, tehnološkog ili organizacionog viška, osim ako nije drugačije dogovoreno sa reprezentativnim sindikatima. U slučaju da zaposleni, u periodu od tri godine od Dana ispunjenja bude proglašen tehnološkim viškom, Kompanija se obavezuje da obezbedi otpremninu dogovorenu sa reprezentativnim sindikatima.

3. Preuzme obavezu da u roku od 3 meseca od Dana ispunjenja u skladu sa Kupoprodajnim ugovorom, započne i vodi pregovore u dobroj veri sa predstavnicima reprezentativnih sindikata kojima će zaposleni pripadati, a u cilju zaključenja novog Kolektivnog ugovora koji bi bio prihvatljiv za zaposlene.

4. Poštuje Ugovor o bezbednosti i zdravlju na radu.5. Invalidima rada i radnicima sa preostalom radnom sposobnošću obezbedi dopunske programe radi njihovog upošljavanja

u skladu sa njihovim radnim sposobnostima.6. Obezbedi da će kao Kupac imovine nastaviti da obavlja iste osnovne delatnosti, kao glavne delatnosti preduzeća u

periodu od najmanje 3 godine od Dana ispunjenja transakcije, a u skladu sa Ugovorom o prenosu eksploatacionih prava.7. Kompanija se obavezuje da će sa reprezentativnim sindikatima ugovoriti način i dinamiku isplate 2,5 zaostalih zarada

zaposlenima, ukoliko do dana potpisivanja Kupoprodajnog ugovora ne budu bile isplaćene od strane RBB, RBM i TIR.8. U slučaju da se od strane nadležnih državnih organa privremeno zaustavi rad bilo kog pogona ili radne jedinice zbog

nepoštovanja ekoloških standarda, Kompanija se obavezuje da zaposlenima isplaćuje redovnu zaradu u iznosu od 100% za vreme trajanja prekida rada.

9. Kompanija se obavezuje da prizna kontinuitet delovanja reprezentativnih sindikata i omogući im uslove za nesmetan rad.




116

B) DODATNI ZAHTEVI OKO KOJIH SU MOGUĆI PREGOVORI

1. Kompanija se obavezuje da sve preostale zaposlene (posle dobrovoljnog izjašnjavanja o sporazumnom raskidu radnog odnosa) u RTB Bor, preuzme u radni odnos, na neodređeno vreme i to sa postojećim Ugovorom o radu, ili Rešenjem o prijemu u radni odnos, bez prekida radnog odnosa, i iste rasporedi na poslovima koji odgovaraju njihovoj stručnoj spremi, odnosno na radnim mestima na kojima su raspoređeni u momentu potpisivanja Kupoprodajnog ugovora.

2. Kompanija se obavezuje da obezbedi sva prava iz rada i po osnovu rada zaposlenih, utvrđenih Kolektivnim ugovorom TIR-a, koji će se privremeno primenjivati jedinstveno na ceo sistem (do zaključenja novog Kolektivnog ugovora budućeg preduzeća), kao i drugim opštim aktima subjekta privatizacije. Takođe se obavezuje da će nakon potpisivanja Kupoprodajnog ugovora poštovati postojeće Ugovore o radu zaposlenih, shodno članu 150. Zakona o radu.

3. Kompanija se obavezuje da zarade zaposlenih u prvom mesecu rada nakon potpisivanja Kupoprodajnog ugovora ne mogu biti niže od zarada zatečenih na dan potpisivanja Ugovora, a da će u buduće u cilju zaštite životnog standarda i kupovne moći zaposlenih, zarade rasti najmanje za indeks rasta troškova života prema poslednje objavljenom podatku Republičkog organa za statistiku.

4. Kompanija se obavezuje da u saradnji sa reprezentativnim sindikatima, obrazuje poseban fond, u koji će uplaćivati mesečne iznose u visini od 0,5% bruto prihoda kupca, namenjen zaposlenima kada nastupe socijalni rizici: nabavka lekova lečenje i oporavak teške i skupe operacije elementarne nepogode

5. Kompanija se obavezuje da zaposlenima neće da otkaže Ugovor o radu, niti će im raskinuti radni odnos u periodu od tri (3) godine od dana zaključenja Ugovora, osim po sporazumu između Kompanije i zaposlenog uz obaveznu isplatu otpremnine u iznosu od 500 (petstotina) EUR po godini staža osiguranja.

6. Zaposlenima sa preostalom radnom sposobnošću (invalidi rada) i zaposlenima sa opasnošću od nastanka invalidnosti, kupac će obezbediti maksimalno poštovanje njihove preostale radne sposobnosti, rasporediti ih na poslovima koji neće dalje ugrožavati njihovo zdravstveno stanje, a samim tim i preostalu radnu sposobnost i po potrebi kupca obezbediti dopunske programe za invalidska radna mesta, a sve u okviru preduzeća.

7. Kompanija se obavezuje da od momenta zaključivanja Kupoprodajnog ugovora, najmanje narednih pet (5) godina neće menjati osnovnu delatnost, i da će istovremeno izvršiti investiranje u modernizaciju opreme i tehnologije radi podizanja proizvodnje i materijalne osnove zaposlenih.




117

8. Kompanija se obavezuje da zaposlenima jednokratno isplati, eventualna, zaostala primanja i zaostale obaveze nastale pre izvršenja, u roku od dva (2) meseca po potpisivanju Kupoprodajnog ugovora.

9. U slučaju da krivicom Kompanije, dođe do zastoja u proizvodnji, Kompanija se obavezuje da zaposlenima isplaćuje redovnu zaradu u iznosu od 100% zarade kao kad rade, za vreme trajanja prekida rada.

10. Kompanija se obavezuje da će omogućiti rad reprezentativnih sindikata u skladu sa odredbama PKU TIR-a.11. Kompanija se obavezuje da zaposlenog, kome eventualno otkaže Ugovor o radu, suprotno samom Ugovoru o radu,

Kolektivnom ugovoru i Zakonu o radu, nakon pravnosnažne sudske presude, vrati u radni odnos i isplati naknadu štete u skladu sa Zakonom.

12. Nakon potpisivanja Kupoprodajnog ugovora, kompanija se obavezuje da odmah tehničko – tehnološki dovede sva radna mesta u RTB-u na nivo koji će maksimalno štititi zdravlje i bezbednost zaposlenih na radnim mestima, tako što će obezbediti sva neophodna sredstva zaštite za svakog izvršioca, u skladu sa Zakonom i Evropskim standardima.

13. Kompanija se obavezuje da će preduzeti sve mere u cilju rešavanja stambenih potreba zaposlenih u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima, tako što će osnovati specijalni fond za rešavanje stambenih pitanja, a zaposleni koji ispune uslov, imaće pravo na zajam po kamatnoj stopi nižoj od onih koje nude komercijalne banke.

14. Kompanija se obavezuje da će odmah po potpisivanju Kupoprodajnog ugovora organizovati ishranu zaposlenih u toku rada, tako što će primeniti svoja pozitivna iskustva iz te oblasti ili će omogućiti drugim licima da iznajme od Kompanije postojeće objekte i organizuju ishranu zaposlenih u toku rada.

15. Kompanija je dužna da osigura zaposlene kod odgovarajuće organizacije za osiguranje, za vreme obavljanja redovne delatnosti kao i prilikom dolaska i odlaska na posao.

16. Ako zaposleni organizuju štrajk u skladu sa zakonom, i ako su zahtevi prihvaćeni kao opravdani, Kompanija je dužna da učesnicima u štrajku isplati materijalnu naknadu u visini od 80% osnovne zarade.

17. Kompanija se obavezuje da poštuje usaglašene odredbe ovog socijalnog programa. Nepoštovanje istog, automatsi znači raskid Kupoprodajnog ugovora na štetu Kompanije.

NNaappoommiinnjjeemmoo,, ddaa ććee ssee ssrreeddssttvvaa zzaa oottpprreemmnniinnee rraaddnniikkaa kkoojjii ssuu tteehhnnoolloošškkii vviiššaakk iillii oonniihh kkoojjii ddoobbrroovvoolljjnnoo hhooććee ddaaoodduu iizz KKoommppaanniijjee,,kkaaoo ii ssvvee ddrruuggee oobbaavveezzee iizz ssoocciijjaallnnoogg pprrooggrraammaa,, ffiinnaannssiirraattii iizz ssaammee KKoommppaanniijjee nnaa nnaaččiinn kkaakkoo jjee ttoopprreeddvviiđđeennoo IInnvveessttiicciioonniimm pprrooggrraammoomm..




118

2222.. KKOOLLEEKKTTIIVVNNII UUGGOOVVOORRII

Kompanija se obavezuje da poštuje sve odredbe Kolektivnog ugovora koga su potpisali pre privatizacije svi sindikati sa poslovodstvom Kompanije.

Pored toga, Stručni tim predlaže da se u Kolektivni ugovor unese da zaposleni imaju pravo na bonus od ostvarenog neto profita Kompanije na kraju poslovne godine u iznosu od 5% neto profita.

Napominjemo, da je Stručni tim predvideo prosečnu bruto platu od $ 1.000.

Modernizacija Kompanije podrazumeva da zaposleni imaju svoj udeo u ostvarenom neto profitu i zbog toga smo se opredelili da predložimo Skupštini akcionara usvajanje podela bonusa zaposlenima na kraju poslovne godine.

2233.. UUSSLLOOVVII TTEENNDDEERRAA

Prema predloženoj Novoj strategiji privatizacija bi izvršena tako da se 19% kapitala Kompanije proda na tenderu strateškom investitoru koji tako dobija mogućnost da učestvuje u rastu Kompanije, podizanju proizvodnje i participiranje u podeli profita.

Pošto većinski paket akcija ostaje u vlasništvu države, Stručni tim je mišljenja da u budućem raspisanom tenderu ne treba insistirati na nekim posebnim uslovima, već smatramo da je mnogo važnije da se raspiše tender za prodaju 19% akcija RTB Bor Grupe po početnoj cenu od

POČETNA PRODAJNA CENA INVESTITORA

$$ 225555..000000..000000..




119

Na ovaj način, pruža se jedinstvena prilika investitorima da postanu suvlasnici mešovite kompanije koja će imati značajan porast proizvodnje i koja će donositi neto profit, prema pokazanim dinamikama ostvarivanja neto profita, do 2053. godine preko 7.000.000.000.dolara.

Šta to konkretno znači ?

Investitor koji odluči da uloži svoj kapital i otkupi 19%akcija RTB Bor Grupe dolazi u poziciju da učestvuje u podeli neto profita koji iznosi do 2053. godine preko 7 milijardi dolara, odnosno 19% tog neto profita pripada investitoru i to iznosi

UKUPAN KAPITALIZACIJA INVESTITORA

$$ 11..882244..000000..000000..

Pored toga, rast kotacija akcija na beogradskoj Berzi, kao i izlazak i kotacija akcija na svetskim berzama doneće investitorima dodatnu mogućnost zarade i zato smatramo da je investitor zainteresovan da postane suvlasnik u mešovitoj kompaniji koja može ostvariti ovakve poslovne rezultate.

Zašto je sve ovo važno?

Kompaniji nije potreban suvlasnik koji nema projekciju zarade do 2053. godine i koji nema investiciono strpljenje da ostvari pomenutu zaradu, te se na taj način potpuno isključuju finansijski špekulanti koji teže da za što kraći vremenski period izvuče što veći profit.

Takav investitor nije potreban Kompaniji jer njegova poslovna pohlepa da izvuče što više novca iz poslovanja Kompanije može dovesti do velikih rizika u poslovanju, kršenja socijalnih i radnih prava zaposlenih, umanjivanja prava akcionara, nanošenje štete gradu, regionu i državi, pa se najčešće sukob sa takvim investitorom – kupcem može završiti raskidom svih ugovora i napuštanjem Kompanije i ostavljanje Kompanije u katastrofalnom stanju.




120

Naravno, investitor vodi kalkulaciju o svom ulaganju i napušta kompaniju i pravi ekscese tek kada izvuče dovoljno novca

iznad uloženog, pa se njegova špekulacija sastoji u tome da on nema nikakvu dugoročnu viziju o razvoju kompanije, ne zanimaju ga

društvene posledice njenog razvoja ili nerazvoja, već se čitavo njegovo poslovanje svodi na brzinu izvlačenja neto profita iz

Kompanije.

Usvajanjem Nove strategije i ponuda na tenderu paketa akcija od 19% strateškom investitoru izbegavaju se moguće

špekulacije oko prodaje strateške kompanije u državi, dok se ozbiljnom investitoru otvara mogućnost da višestruko uveća svoju

zaradu kroz dinamičan razvoj Kompanije.

Stručni tim smatra da postoji veliko interesovanje investitora za ulaganje u akcije RTB Bor Grupe i da će biti

zainteresovanih da otkupe ponuđeni paket akcija, a prinosna analiza pokazuje da je pouzdana i dobra zarada na kupljenim akcijama.

PPrreemmaa ttrreennuuttnniimm ppooddaacciimmaa vviiššee oodd 2200 kkoommppaanniijjaa jjee zzaaiinntteerreessoovvaannoo ddaa kkuuppii RRTTBB BBoorr GGrruuppaa ii ddaa pprreeuuzzmmuu cceellookkuuppnnuu

KKoommppaanniijjuu ppoo cceennii kkoojjaa mmoožžee bbiittii zznnaattnnoo vveeććaa ii oodd ppooččeettnnee cceennee nnaa tteennddeerruu..

AAkkoo RRTTBB BBoorr zzaaiissttaa nnee vvrreeddii,, kkaaoo ššttoo ttoo ttvvrrddee vvllaaddiinnii sslluužžbbeenniiccii ii nnjjiihhoovvii kkoonnssuullttaannttii,, ppoossttaavvlljjaa ssee ppiittaannjjee:: zzaaššttoo iimmaa ttoolliikkoo

zzaaiinntteerreessoovvaanniihh kkuuppaaccaa zzaa RRTTBB BBoorr?? ZZaaššttoo bbii nneekkoo kkuuppoovvaaoo nneeššttoo ššttoo nnee vvrreeddii??

VVeelliikkii bbrroojj zzaaiinntteerreessoovvaanniihh kkuuppaaccaa ssuu nnaajjbboolljjii ddookkaazz vvrreeddnnoossttii RRTTBB BBoorr GGrruuppee..




121

2244.. ZZAAŠŠTTIITTAA ŽŽIIVVOOTTNNEE SSRREEDDIINNEE

Proizvodnju bakra u RTB-u Bor, u Boru, od samog njenog početka pratilo je ekološko zagađenje: zemljišta, vode i vazduha. Tako da postoji ogromno istorijsko ekološko zagađenje životne sredine Bora i njegove šire okoline, pogotovo kad je u pitanju zagađenje vodotokova (Borska reka koja se uliva u reku Timok), tako da je ekološko zagađenje životne sredine poprimilo i međunarodne okvire.

Rešavanje problema iz oblasti ekologije predstavlja za RTB Bor ogroman teret, pre svega u finansijskom smislu.Rešavanje ovih problema, treba predvideti na dva načina:

11.. PPrreemmaa AAkkcciioonnoomm ppllaannuu VVllaaddee rreeppuubblliikkee SSrrbbiijjee,, VVllaaddaa jjee pprreeuuzzeellaa oobbaavveezzuu ssaannaacciijjee iissttoorriijjsskkiihh eekkoolloošškkiihh zzaaggaađđeennjjaauu BBoorruu,, MMaajjddaannppeekkuu ii ššiirreemm rreeggiioonnuu,, ggddee jjee nneeoopphhooddnnoo sspprroovveessttii hhiittnnee kkrraattkkoorrooččnnee ii dduuggoorrooččnnee mmeerree ssaannaacciijjee::

Sanacija kolektora ispod flotacijskog jalovišta rudnika Veliki Krivelj, Sanacija brana na flotacijskim jalovištima u Velikom Krivelju, Boru i Majdanpeku, Finalna rekultivacija svih flotacijskih jalovišta (V. Krivelj, Staro borsko jalovište, Valja Fundata i Šaški

potok), Finalna rekultivacija svih odlagališta raskrivke na površinskim kopovima (Bor, Veliki Krivelj, Cerovo i

Majdanpek), Analiza stanja i sanacija gradskog kolektora ispod starog borskog jalovišta, Izrada novog kolektora ispod flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, Praćenje negativnih uticaja zagađenih podzemnih voda na zemljišta i poljoprivredne proizvode, Praćenje i zbrinjavanje otpadnih voda (sa površina kopovih odlagališta, iz akumulacija i potoka), Praćenje zagađenja vazduha imisijom sa flotacijskih jalovišta, Iznalaženje novih tehnologija za eksploataciju tehnogenih sirovina, reciklažu gume, i drugo.

Da bi rešavanje ovih problema moglo da se operativno sprovede, potrebno je formirati novo preduzeće čija bi osnovna delatnost bila ekološka zaštita životne sredine, tako da bi se pored ostalog, na ovaj način mogao rešiti jedan deo nezaposlenih u RTB-u, (procena oko 200 do 300 ljudi). Ovo preduzeće bi se finansiralo iz budžeta Republike Srbije, (slično rešenje postoji u rudniku uglja Kolubara). S tim što će u kasnijoj fazi rada ovog preduzeća postojati mogućnost sticanja dohotka eksploatacijom i preradom tehnogenih sirovina (luženje bakra iz kopovih i flotacijskih jalovišta, eksploatacijom i preradom topioničke šljake, gde je moguće godišnje dobiti i do 4.000. tona bakra, reciklaža razne vrste otpada dobijenih iz tehnološkog procesa proizvodnje u RTB-u).




122

Sredstva koja je Vlada Republike Srbije predvidela Akcionim planom za rešavanje problema ekološke zaštite životne sredine u Boru, iznose oko 30 miliona evra.

22.. KKuuppoopprrooddaajjnniimm uuggoovvoorroomm ssaa bbuudduuććiimm vvllaassnniikkoomm ttrreebbaa ddeeffiinniissaattii rreeššaavvaannjjee eekkoolloošškkoogg zzaaggaađđeennjjaa kkoojjee jjee ddiirreekkttnnaappoosslleeddiiccaa pprroocceessaa pprrooiizzvvooddnnjjee bbaakkrraa uu RRTTBB--uu ii ttoo ttaakkoo ddaa ććee::

Budući vlasnik morati da svoju proizvodnju imisije (sva zagađenja prouzrokovana flotacijskim jalovištima i sve druge vrste zaprašenosti okoline) i emisije (sva zagađenja nastala izlaznim gasovima i česticama teških metala i drugim elementima iz dimnjaka u topionici i u drugim pogonima), usaglasi sa evropskim normama za ekološku zaštitu životne sredine,

Za rešavanje ovih problema budućem vlasniku treba dati prelazni rok od 3 do 4 godine, što bi bilo regulisano odgovarajućim zakonskim aktima države Srbije.

2255.. PPRROOFFIILL NNOOVVEE KKOOMMPPAANNIIJJEE

Nakon izvršene privatizacije nastala bi nova kompanija – RTB Bor Grupa a.d. sa potpuno izmenjenom vlasničkom strukturom, sa novim menadžmentom koji bi odgovarao skupštini akcionara, sa novom poslovnom politikom i sa potpuno promenjenim izgledom Kompanije.

Kompanija bi bila reorganizovana, tehnološki modernizovana, kadrovski ojačana, došlo bi do značajne fluktuacije radne snage, novi menadžment bi uveo i novu poslovnu politiku koja bi se sprovodila iz usvojenog plana dinamičkog podizanja proizvodnje kompanije, plana investiranja i plana investiranja i plana ostvarivanja profita, tako da bi se uspešnost Kompanije merila njenim završnim računima na kraju poslovne godine.

Tokom 2007. godine Kompanija bi bila listirana na beogradskoj Berzi i na taj način bi akcionari mogli da kapitalizuju svoje akcije, dok bi izdavanjem prioritetnih akcija otpočeo proces prikupljanja slobodnih sredstava na tržištu kapitala za ubrzani razvoj Kompanije.




123

Ukoliko se ostvare planovi dinamičkog razvoja proizvodnje i investicija, koje su iznete u Novoj strategiji, postoji realna mogućnost da se već 2012. godine akcije Kompanije nađu na trgovini na nekim od svetskih berzi, čime bi Kompanija dobila globalni značaj.

Prihvatanjem Nove strategije stvorila bi se Kompanija koja bi bila lider u regionu i koja bi značajno doprinela ubrzanom privrednom rastu u državi, dok bi, istovremeno, presudno uticala na razvoj lokalne samouprave i čitave Timočke regije, jer bi svojim dinamičkim razvojem, ulaganjem i zapošljavnjem stručnih ljudi, uz značajno podizanje primanja svim zaposlenima, zaustavila sve dosadašnje negativne tendencije, za kratko vreme bi se preokrenula privredna situacija u regiji, oživele bi opštine i došlo bi do stvaranja svih preduslova za izlazak iz nerazvijenosti i siromaštva.

Mešoviti karakter Kompanije bi pozitivno delovao i na ostala preduzeća i grane od strateškog značaja koja treba da se privatizuju, tako da bi se zaustavio dosadašnji poguban karakter privtizacije u kome su se dobra od opšteg državnog značaja rasprodavala po niskim cenama i gde su najveći gubitnici bili država, radnici i penzioneri i lokalna samouprava, koja nije imala nikave ingerencije u procesu privatizacije.

Stvaranjem profitabilne Kompanije i iznošenjem njenih akcija na finansijsko tržište doprinelo bi se značajnom razvoju Berze i stvorili bi se uslovi za kvalitetnu trgovinu vlasničkim papirima, naročito u situaciji kada su doneti zakoni o investicionim fondovima i kada se očekuje početak njihovog rada.

Kompanija bi iznošenjem svojih akcija na Berzu omogućila zainteresovanim malim investitorima, kao i investicionim fondovima da dobiju kvalitetne papire za trgovinu i tako značajno doprinela oživljavanju tržišta kapitala ne samo u Srbiji, nego i u regionu.

RTB Bor Grupa a.d. Bor će izrasti u savremenu kompaniju čija će se kapitalizacija potvrđivati na domaćim i međunarodnim tržištima, a kako se očekuje da dođe do značajnog povećanja upotrebe proizvoda od bakra i u drugim industrijama, naročito u automobilskoj industriji, onda možemo očekivati da će Kompanija imati, na bazi utvrđenih rezervi rude, značajan rast i da će svi učesnici u Kompaniji ostvariti značajnu kapitalizaciju svojih interesa.

Stručni tim smatra da je profil Kompanije garant uspeha Nove strategije koju predlažemo.

Stručni tim zahteva od Vlade Republike Srbije da prihvati Novu strategiju i odmah krene u njenu realizaciju.




124

2266.. RRAAZZLLIIKKAA UU KKOONNCCEEPPTTUU NNOOVVEE SSTTRRAATTEEGGIIJJEE II UUSSVVOOJJEENNEE VVLLAADDIINNEE SSTTRRAATTEEGGIIJJEE

Nakon svega iznetog, pogledajmo kakve su razlike između koncepta Vladine prodaje kompanije i koncepta Nove strategije koju predlažu nezavisni stručnjaci zabrinuti za sudbinu RTB Bor Grupe:

USVOJENA VLADINA STRATEGIJA NOVA STRATEGIJA

1. OBAVEZE SU VEĆE OD KAPITALA KOMPANIJE 1. KAPITAL MNOGO VEĆI OD OBAVEZA KOMPANIJEKAPITAL, USD 300,000,000 KAPITAL, USD 1,358,839,653

OBAVEZE, USD 600,000,000 OBAVEZE, USD 91,160,347

2. OBAVEZE SE NE MOGU SERVISIRATI 2. OBAVEZE SU NAMERNO UVEĆANESPECIFIKACIJA POVEZANA LICA, € 126,986,000

PREMA DRŽAVI, € (PRETVORITI U AKCIJE DRŽAVE)

277,057,000

REALNE OBAVEZE, € 77,231,000

3. UMANJENA NALAZIŠTA RUDE 3. REALNO PRIKAZANA NALAZIŠTA RUDE, tabela R.R.RTB

4. NIJE IZVRŠENA PROCENA KAPITALA 4. REALNO PROCENJEN KAPITAL4.1 METODOM KORIGOVANE KNJIGOVODSTVENE VREDNOSTI (KKV), 11.1.

4.2 METODOM DISKONTOVANJA NOVČANIH SREDSTAVA (DNT), 11.2.

a. OSNOVNA DNT, USD: 1,160,000,000 b. DONJA DNT, USD: 750,000,000 c. GORNJA DNT, USD: 2,100,000,000

5. NISU UZETI SVI OBJEKTI U POPIS 5. POPISANI SVI KAPITALNI OBJEKTI

KORIŠĆENA UPOREDNA ANALIZA IZMEĐU RUDNIKA SLIČNIH KAPACITETA U SVETU

KUPAC NEMA ULAGANJA U INFRASTRUKTURU




125

INFRASTRUKTURAOBJEKTIOPREMABREND KOMPANIJE

UKUPNO, USD: 1,450,000,000

6. NEMA VIZIJE POSLOVANJA 6. NAPRAVLJENA VIZIJA POSLOVANJA

7. NEMA EKONOMSKE ANALIZE 7. NAPRAVLJENA DETALJNA EKONOMSKA ANALIZA

8. NEMA INVESTICIONOG PROGRAMA 8. NAPRAVLJEN DETALJAN INVESTICIONI PROGRAM

9. NEMA PLANA POKRETANJA PROIZVODNJE 9. NAPRAVLJEN PLAN POKRETANJA PROIZVODNJE

10. NEMA PROFITABILNOSTI POSLOVANJA 10. NAPRAVLJEN DETALJAN PLAN NETO PROFITAdo 2020. god, USD: 2,927,631,716od 2020 god, USD: 4,235,346,359

UKUPNO, USD: 7,162,978,075

11. PRODAJE SE ČITAVA KOMPANIJA 11. PRODAJE SE 19% KOMPANIJE51% DRŽAVA15% RADNICI I PENZIONERI15% PRIVATIZACIONI REGISTAR19% PRODAJA KOMPANIJE

12. NEMA UPISA AKCIJA 12. RADNICI I PENZIONERI DOBIJAJU AKCIJE

NETO KAPITAL KOMPANIJE

98,133,905 AKCIJA

70% AKCIJA KOJE SE KUPUJU

68,693,734 AKCIJA

15% AKCIJA RADNICI I PENZIONERI

14,720,086 AKCIJA

15% AKCIJA PRIV. REGISTAR

14,720,086 AKCIJA

MAX. VREDNOST AKCIJA PO GODINI R.STAŽA 200 €




126

MAX. BROJ AKCIJA PO GODINI R.STAŽA 17.10

PROSEČAN BROJ AKCIJA PO MALOM AKCIONARU 428PROSEČNA NOM. VRED. AKCIJA PO MALOM AKCIONARU 5,000 €

13. NEMA UPISA AKCIJA GRAĐANIMA 13. PRIVATIZACIONI REGISTAR DOBIJA AKCIJE - 15%

14. DRŽAVA NEMA AKCIJE 14. DRŽAVA IMA KONTROLNI PAKET AKCIJA - 51%

15. DRŽAVA GUBI STRATEŠKO PREDUZEĆE 15. DRŽAVA ZADRŽAVA KONTROLU NAD OPŠTIM DOBROM

16. SOCIJALNI PROGRAM 100 € PO GODINI STAŽA 16. SOCIJALNI PROGRAM 500 € PO GODINI STAŽA

17. KUPAC GARANTUJE KOLEKTIVNE UGOVORE 17. AKCIONARI GARANTUJU KOLEKTIVNE UGOVORE

18. LOKALNA SAMOUPRAVA NIJE UKLJUČENA 18. LOKALNA SAMOUPRAVA UČESTVUJE U PRIVATIZACIJI

19. SINDIKATI NISU UKLJUČENI 19. SINIKATI UČESTVUJU U PROCESU PRIVATIZACIJE

20. GRAĐANI SRBIJE POTPUNO ISKLJUČENI 20. GRAĐANI POSTAJU AKCIONARI

21. KONSULTATNI VLADE PREPLAĆENI 21. STRUČNI TIM NIJE PLAĆEN

22. NEMA JAVNE RASPRAVE 22. OTVORENA JAVNA RASPRAVA

23. DISKVALIFIKUJU SE SVI KOJI SUPROTNO MISLE 23. OTVORENA KRITIKA NOVOG KONCEPTA

24. BROJ RADNIKA - 3203 24. BROJ RADNIKA - 5054




127

Razlike u konceptima između vladine strategije rasprodaje kompanije i koncepta Nove strategije privatizacije Kompanije su toliko velike da su one potpuno nepremostive, te smatramo da moraju građani Srbije preko svojih poslanika u Skupštini Republike Srbije da preduzmu sve mere da se otvoreno raspravi o ponuđenim konceptima, kao i o nekim drugim konceptima koji se budu javili, kako bi se donela najbolja odluka.

Postoji velika opasnost da se, zbog različitih političkih lobiranja, ispod kojih se prikrivaju lični interesi pojedinaca ili odabranih grupa, država odredi za najgoru moguću strategiju rasprodaje Kompanije i tako nanese neprocenjivu štetu ne samo ovoj generaciji, nego i našim potomcima koji će snositi veliki teret pogrešnih odluka sadašnjih političara na vlasti.

Stručni tim smatra da su sadašnje generacije političara odgovone za budućnost države i nacije, da ne smeju da donose odluke protiv interesa države i svoga naroda, protiv interesa budućih generacija, da ne smeju da dozvole da opšte dobro pripadne u vlasništvo odabranih interesnih grupa i zbog toga Stručni tim je otvoreno izložio koje su sve razlike u konceptima, nadajući se da još uvek u državi ima političke pameti, da su građani zainteresovani da odbrane svoje interese i da radnici i penzioneri RTB Bor Grupe neće dozvoliti da njihov višedecenijski rad, kao i rad njihovih predaka, ostane bez adekvatne naknade samo zbog toga da bi to sve prisvojile neke povlašćene ineresne grupacije.

Stručni tim je spreman da učestvuje na svim javnim sučeljavanjima sa predstavnicima Vlade i njihovim izabranim konsultantima,kako bismo pred građanima Srbije sučelili dve potpuno suprostavljene koncepcije i kako bi sami građani mogli da utvrde gde su ključna neslaganja, da bi se opredelili za koncepciju koja je u interesu svih u društvu, a ne samo neke unapred odabrane i zaštićene manjine.

Stručni tim je siguran da ćemo, ukoliko rasprava bude javna, pobediti predstavnike vlade i njihove konsultante i tako dobiti strategiju privatizacije na koju će biti ponosni naši potomci, dok će nezadovoljni ostati tajkuni koji pljačkaju po Srbiji i onda rasprodaju po mnogo većim cenama opljačkano preduzeće.

Napomena – Ukoliko dođe do usvajanja Nove strategije, Stručni tim traži od nadležnih državnih organa da obezbedi nadoknadu za izradu usvojene strategije članovima Stručnog tima, nadoknadu za uloženi rad u iznosu od visine cene koju su konsultanti dobili za svoju odbačenu strategiju.




128

2277.. PPLLAANN II PPRROOGGRRAAMM AAKKTTIIVVNNOOSSTTII UU SSPPRROOVVOOĐĐEENNJJUU NNOOVVEE SSTTRRAATTEEGGIIJJEE

Vlada Republike Srbije raspisala je tender za prodaju RTB Bor i odredila 06. oktobar 2006. kao dan za okup tenderske dokumentacije, dok je 30. oktobar 2006. godine određen kao dan za dostavljanje ponuda na tenderu.

Stručni tim za izradu Nove strategije predlaže plan aktivnosti koji treba preduzeti radi ostvarenja Nove strategije i njenih prihvatanja od strane Vlade Republike Srbije

Plan aktivnosti za usvajanje Nove strategije:

Prezentacija Nove strategije u opštini Bor predstavnicima lokalne samouprave, indikatima i građanima Bora – utorak 10. oktobar 2006. god.

Rasprava o predloženoj Novoj strategiji u opštini Bor – 10. – 17.10.2006. god. Usvajanje Nove strategije od strane optine Bor – 18.10.2006. god. Usvajanje Nove strategije od strane sindikata – 18.10.2006. god. Dostavljanje Nove strategije Vladi Republike Srbije – 19.10-2006. god. Dostavljanje Nove strategije Skupštini Republike Srbije – 19.10 2006. god. Dostavljanje Nove strategije svim političkim strankama – 19. 10 2006. god. Dostavljanje Nove strategije svim republičkim sindikatima – 19.10.2006. god. Dostavljanje Nove strategije svim medijima u Srbiji – 19. 10. 2006. god. Kampanja radi upoznavanja građana Srbje o Novoj strategiji – 19.10.2006. god. Odlaganje tendera o prodaji RTB Bor – 26.10.2006- god. Stručna rasprava na RTS između vladinog tima i Stručnog tima – 26.10.2006. god. Usvajanje Nove strategije u Skupštini Republike Srbije – novembar 2006. god. Usvajanje Nove strategije od strane Vlade Republike Srbije – novembar 2006. god. Početak sprovođenja Nove strategije – decembar 2006. god.

Usvajanjem i sprovođenjem Nove strategije od strane nadležnih državnih organa može se očekivati da će svi akteri koji učestvuju u privatizaciji RTB Bor Grupe ostvaruti svoje interese, koje smo već naveli u ovom materijalu, tako da nova mešovita Kompanija otpočne sprovođenje plana dinamike povećavanja proizvodnje, investiranja i ostvarivanja predviđenog profita.




129

Da li će Skupština i Vlada usvojiti Novu strategiju?

Iskreno rečeno, ako bude državničke mudrosti i političke pameti mišljenja smo da će nadležni državni organi odložiti tender, da će otvoriti široku stručnu rasparavu o načinu privatizacije RTB Bor Grupe i da će, nakon otvorenog sučeljavanja svih ponuđenih koncepcija, prihvatiti našu strategiju i tako omogućiti da se formira moderna mešovita Kompanija u kojoj će svi ostvarivati svoje interese.

Šta ako državni organi ne prihvate bilo kakvu raspravu i ne zaustave tendersku prodaju Kompanije?

Postoji, nažalost, mogućnost da se to desi i da nadležni državni organi, uprkos protivljenju lokalne samouprave, sindikata, političkih stranaka i stručne javnosti, ogluše se o sve stručne predloge i nove koncepcije i da, zbog nekih ineresa pojedinaca u vlasti, nastave da sprovode tendersku rasprodaju strateške kompanije za državu.

Šta da se radi?

Na ovo pitanje odgovor moraju da pronađu građani Bora, regiona i građani Srbije, jer kada je demokratija ugrožena, kada pojedinci zloupotrebljavaju institucije, kada interesi privilegovane grupacije na vlasti ugrožavaju državne interese i interese celokupnog društva, onda su građani pozvani da preuzmu stvari u svoje ruke i da ponovo otpočnu borbu za demokratiju i vladavinu zakona.

Imaju li građani snage da se za to izbore, ostaje nam da vidimo i da se iskreno nadamo.

Stručni tim veruje da će građani Timočke krajine i građani Srbije prepoznati svoje interese i neće dozvoliti da se sprovede vladina strategija jer bi to bio veliki poraz za čitavu generaciju koja je stvarala Kompaniju i koja je dozvolila, u odsustvu volje, da se donese istorijski pogrešna odluka o rasprodaji Kompanije.




130

2288.. RREEKKAAPPIITTUULLAACCIIJJAA

NNaakkoonn ssvveeggaa ššttoo ssmmoo iizznneellii uu oovvoojj ssttuuddiijjii ppoodd nnaazziivvoomm NNoovvaa ssttrraatteeggiijjee rreevviittaalliizzaacciijjee,, rreeoorrggaanniizzaacciijjee,,pprroocceennee kkaappiittaallaa iipprriivvaattiizzaacciijjee RRTTBB BBoorr GGrruuppee mmoožžeemmoo,, ssuummiirraajjuuććii ssvvee uurraađđeennoo,, ddaa iizzvvrrššiimmoo kkrraattkkuu rreekkaappiittuullaacciijjuu ::

11.. RRTTBB BBoorr GGrruuppaa jjee ssttrraatteešškkaa kkoommppaanniijjaa zzaa ddrržžaavvuu ii ttrreebbaa jjee pprriivvaattiizzoovvaattii uummeessttoo ddaa ssee rraasspprrooddaa..22.. VVllaaddaa RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee ttrreebbaa ddaa uussvvoojjii NNoovvuu ssttrraatteeggiijjuu pprriivvaattiizzaacciijjee..33.. VVllaaddaa RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee ttrreebbaa ddaa uukkiinnee rreessttrruukkttuurriirraannjjee KKoommppaanniijjee..44.. PPrriihhvvaattaa ssee ppllaann oottppiissaa ii oottppllaattee dduuggaa..55.. VVllaaddaa RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee ttrreebbaa ddaa oobbuussttaavvii rraassppiissaannii tteennddeerr..66.. PPrriihhvvaattaa ssee pprroocceennaa nneettoo kkaappiittaallaa KKoommppaanniijjee uu iizznnoossuu 11..335588..883399..665533.. $$77.. PPrriihhvvaattaa ssee pprrooggrraamm pprriivvaattiizzaacciijjee iizz NNoovvee ssttrraatteeggiijjee..88.. PPrriihhvvaattaa ssee ppooddeellaa 1155%% aakkcciijjaa rraaddnniicciimmaa ii ppeennzziioonneerriimmaa..99.. PPrriihhvvaattaa ssee pprreennooss 1155%% aakkcciijjaa uu PPrriivvaattiizzaacciioonnii rreeggiissttaarr..1100.. PPrriihhvvaattaa ssee pprrooddaajjaa 1199%% aakkcciijjaa nnaa tteennddeerruu..1111.. PPrriihhvvaattaa ssee ppoossttaavvlljjaannjjee nnoovvee SSkkuuppššttiinnee,,UUpprraavvnnoogg ii NNaaddzzoorrnnoogg ooddbboorraa aakkcciioonnaarrsskkoogg ddrruuššttvvaa..1122.. PPrriihhvvaattaa ssee PPllaann ppoovveeććaavvaannjjaa pprrooiizzvvooddnnjjee uu mmeeššoovviittoojj kkoommppaanniijjii..1133.. PPrriihhvvaattaa ssee IInnvveessttiicciioonnii pprrooggrraamm uullaaggaannjjaa oodd 885544..994466..663300.. $$1144.. PPrriihhvvaattaa ssee SSoocciijjaallnnii pprrooggrraamm ii iissppllaattaa 550000 eevvrraa ppoo ggooddiinnii rraaddnnoogg ssttaaććaa..1155.. PPrriihhvvaattaa ssee ppoottppiissaannii KKoolleekkttiivvnnii uuggoovvoorr..1166.. PPrriihhvvaattaa ssee PPllaann eekkoolloošškkee zzaaššttiittee..1177.. PPrriihhvvaattaa ssee ppoossttaavvlljjaannjjee nnoovvoogg mmeennaaddžžmmeennttaa uu KKoommppaanniijjii,,1188.. PPrriihhvvaattaa ssee oorrggaanniizzoovvaannjjee UUddrruužžeennjjaa mmaannjjiinnsskkiihh aakkcciioonnaarraa..1199.. PPrriihhvvaattaa ssee uuddrruužžiivvaannjjee mmaannjjiinnsskkiihh aakkcciioonnaarraa uu PPaakkeett aakkcciijjaa rraaddii zzaaššttiittee cceennee aakkcciijjaa nnaa BBeerrzzii..2200.. PPrriihhvvaattaa ssee ppllaann aakkttiivvnnoossttii uu sspprroovvoođđeennjjuu NNoovvee ssttrraatteeggiijjee..

SSttrruuččnnii ttiimm jjee sspprreemmaann ddaa ssee ,, nnaa ppoozziivv VVllaaddee RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee,,uukklljjuuččii uu ooppeerraattiivvnnoo sspprroovvoođđeennjjee uussvvoojjeennee NNoovvee ssttrraatteeggiijjee iisspprreemmnnii ssmmoo ddaa kkoonnkkuurriiššeemmoo nnaa jjaavvnnoomm kkoonnkkuurrssuu zzaa mmeennaaddžžmmeenntt KKoommppaanniijjee,, jjeerr ssmmaattrraammoo ddaa uu nnaaššiimm rreeddoovviimmaa iimm mmnnooggoossttrruuččnnjjaakkaa kkoojjii mmoogguu ddaa pprreeuuzzmmuu uupprraavvlljjaannjjee KKoommppaanniijjoomm..

SSttrruuččnnii ttiimm nneeććee ooddssttuuppiittii oodd pprreeddlloožžeennee NNoovvee ssttrraatteeggiijjee rreevviittaalliizzaacciijjee,, rreeoorrggaanniizzaacciijjee,, pprroocceennee kkaappiittaallaa ii pprriivvaattiizzaacciijjee RRTTBBBBoorr GGrruuppaa ii ssvvee ććee pprreedduuzzeettii ššttoo jjee uu nnjjeeggoovvoojj mmooććii ddaa zzaauussttaavvii ssaaddaaššnnjjuu rraasspprrooddaajjuu KKoommppaanniijjee ii ddaa pprriissiillii VVllaadduu ddaa ppoommeennii ssvvoojjuuooddlluukkuu oo rraasspprrooddaajjii ii ddaa oottppooččnnee pprriivvaattiizzaacciijjaa ssuubbjjeekkttaa pprriivvaattiizzaacciijjee..




131

VV II ZZ II JJ AA

ZZAAŠŠTTIITTAA DDRRŽŽAAVVNNIIHH II NNAACCIIOONNAALLNNIIHH IINNTTEERREESSAA

OODDBBRRAANNAA EEKKOONNOOMMSSKKEE NNEEZZAAVVIISSNNOOSSTTII DDRRŽŽAAVVEE

SSTTVVAARRAANNJJEE PPRROOFFIITTAABBIILLNNEE KKOOMMPPAANNIIJJEE

IIZZLLAAZZAAKK NNAA SSVVEETTSSKKEE BBEERRZZEE

PPOODDIIZZAANNJJEE SSRREEDDNNJJEEGG SSLLOOJJAA SSTTAANNOOVVNNIIŠŠTTVVAA




132

MM II SS II JJ AA

UUPPRRAAVVLLJJAANNJJEE NNAACCIIOONNAALLNNIIMM DDOOBBRROOMM

PPOOKKRREETTAANNJJEE PPRRIIVVRREEDDNNOOGG PPRREEPPOORROODDAA

OOTTVVAARRAANNJJEE NNOOVVIIHH RRAADDNNIIHH MMEESSTTAA

RRAAZZVVOOJJ AAKKCCIIOONNAARRSSTTVVAA

ZZAAŠŠTTIITTAA II OOČČUUVVAANNJJEE ŽŽIIVVOOTTNNEE SSRREEDDIINNEE




133

SS TT RR AA TT EE GG II JJ AA

SSTTVVAARRAANNJJEE MMEEŠŠOOVVIITTEE KKOOMMPPAANNIIJJEE

PPOODDIIZZAANNJJEE PPRROOIIZZVVOODDNNJJEE II IINNVVEESSTTIICCIIJJAA

PPRRIIMMEENNAA NNOOVVIIHH TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJAA

NNOOVVII MMEENNAADDŽŽMMEENNTT

KKAAPPIITTAALLIIZZAACCIIJJAA PPRROOFFIITTAA




134

ZZAAKKLLJJUUČČAAKK

SSttrruuččnnii ttiimm jjee ppoonnuuddiioo NNoovvuu ssttrraatteeggiijjuu rreevviittaalliizzaacciijjee,, rreeoorrggaanniizzaacciijjee,, pprroocceennaa kkaappiittaallaa ii pprriivvaattiizzaacciijjaa RRTTBB BBoorr GGrruuppeeNNaarrooddnnoojj sskkuuppššttiinnii RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee,, PPrreeddsseeddnniikkuu RReeppuubblliikkee,, PPrreeddsseeddnniikkuu VVllaaddee RReeppuubblliikkee SSrrbbiijjee,, MMiinniissttaarrssttvvuu pprriivvrreeddee,, AAggeenncciijjii zzaapprriivvaattiizzaacciijjuu,, kkaaoo ii pprreeddssttaavvnniicciimmaa llookkaallnnee ssaammoouupprraavvee,, pprreeddssttaavvnniicciimmaa ssiinnddiikkaattaa,, ppoossllaanniiččkkiimm ggrruuppaammaa uu NNaarrooddnnoojj sskkuuppššttiinnii iipprreeddssttaavvnniicciimmaa mmeeddiijjaa kkaakkoo bbii ggrraađđaannii SSrrbbiijjee bbiillii uuppoozznnaattii ssaa NNoovvoomm ssttrraatteeggiijjoomm..

NNaammeerraa nnaamm jjee ddaa oottvvoorriimmoo ssttrruuččnnuu rraasspprraavvuu oo NNoovvoojj ssttrraatteeggiijjii ii ddaa ssuuččeelliimmoo kkoonncceepptt NNoovvee ssttrraatteeggiijjee ssaa ppoossttoojjeeććiimmkkoonncceeppttoomm VVllaaddee ii nnjjeenniihh kkoonnssuullttaannaattaa,, ddaa aarrgguummeennttoovvaannoo ddookkaažžeemmoo ddaa jjee kkoonncceepptt NNoovvee ssttrraatteeggiijjee bboolljjii zzaa ddrržžaavvuu,, rreeggiijjuu,, llookkaallnnuussaammoouupprraavvuu,, zzaappoosslleennee,, ssiinnddiikkaattee,, aakkcciioonnaarree ii ssvvee ggrraađđaannee SSrrbbiijjee,, nneeggoo pprreeddlloožžeennii mmooddeell rraasspprrooddaajjee RRTTBB BBoorr GGrruuppee..

SSttrruuččnnii ttiimm nniijjee iimmaaoo,, ttoo mmoorraammoo nnaa ssaammoomm kkrraajjuu ddaa iissttaakknneemmoo,, nniikkaakkvvuu ppooddrršškkuu zzaa ssvvoojj rraadd oodd ssttrraannee VVllaaddee RReeppuubblliikkeeSSrrbbiijjee,, nniittii oodd ppoosslloovvooddssttvvaa KKoommppaanniijjee,, nniittii oodd pprreeddssttaavvnniikkaa ssiinnddiikkaattaa,, vveećć jjee jjeeddiinnaa ppooddrršškkaa bbiillaa oodd pprreeddttaavvnniikkaa llookkaallnnee ssaammoouupprraavveeBBoorr ii nnjjeennoogg pprreeddsseeddnniikkaa,, kkaaoo ii oodd vveelliikkoogg bbrroojjaa zzaappoosslleenniihh uu KKoommppaanniijjii,, ppeennzziioonneerraa kkoojjii ssuu nnaass ppooddrržžaavvaallii ii ggrraađđaannaa BBoorraa,,MMaajjddaannppeekkaa ii TTiimmooččkkee kkrraajjiinnee,, kkaaoo ii ggrraađđaannaa iizz ččiittaavvee SSrrbbiijjee kkoojjii ssuu nnaass hhrraabbrriillii ddaa iissttrraajjeemmuu uu iizzrraaddii NNoovvee ssttrraatteeggiijjee ii ddaa ssttrruuččnnoo iiaarrgguummeennttoovvaannoo ppookkaažžeemmoo pprreeddnnoossttii nnaadd VVllaaddiinnoomm ssttrraatteeggiijjoomm..

SSttrruuččnnii ttiimm jjee pprriissttaaoo ddaa rraaddii uu ppoottppuunnoo nneerraavvnnoopprraavvnniimm uusslloovviimmaa uu ooddnnoossuu nnaa uusslloovvee kkoojjee ssuu ddoobbiillii kkoonnssuullaannttii VVllaaddee,, ššttoonnaajjbboolljjee ggoovvoorrii kkaakkoo pprreeddssttaavvnniiccii vvllaassttii zzaammiiššlljjaajjuu ttrržžiiššnnuu eekkoonnoommiijjuu,, pprriissttaallii ssmmoo ddaa rraaddiimmoo uuppoorreeddoo ssaa ssvvoojjiimm ddnneevvnniimm oobbaavveezzaammaa nnaattrržžiiššttuu,, jjeerr nniikkaakkvvuu ffiinnaannssiijjsskkuu ppooddrršškkuu nniissmmoo ddoobbiillii,, pprriissttaallii ssmmoo ddaa rraaddiimmoo iizz ssooppssttvveenniihh ffiinnaannssiijjsskkiihh ssrreeddssttaavvaa ii pprriissttaallii ssmmoo nnaaiizzuuzzeettnnoo kkrraattaakk rrookk iizzrraaddee oovvaakkoo jjeeddnnee oobbiimmnnee ii zznnaaččaajjnnee ssttuuddiijjee,, nnaa ssvvee ssmmoo pprriissttaallii ssaammoo ddaa ddookkaažžeemmoo ii ppookkaažžeemmoo ddaa jjee NNoovvaassttrraatteeggiijjaa bboolljjaa oodd VVllaaddiinnee ssttrraatteeggiijjee rraasspprrooddaajjee KKoommppaanniijjee..

SSttrruuččnnii ttiimm ssee oopprreeddeelliioo ddaa ssvvoojjee zznnaannjjee,, rraaddnnoo iisskkuussttvvoo,, ppoošštteennjjee ii hhrraabbrroosstt ssttaavvii uu ffuunnkkcciijjuu ooddbbrraannee ssttrruukkee ii iissttiinnee,, bbeezzoobbzziirraa ššttoo nniissuu iimmaallii nniikkaakkvvuu ffiinnaannssiijjsskkuu ii mmeeddiijjsskkuu ppooddrršškkuu ddrržžaavvee,, ddookk ssuu ččiinnoovvnniiccii VVllaaddee,, kkoonnssuullttaannttii ii ppoosslloovvooddssttvvoo iimmaallii ppuunnuuffiinnaannssiijjsskkuu ii mmeeddiijjsskkuu ppooddrrkkuu zzaa ssvvoojjee ooppttuužžbbee ddaa ssmmoo nneepprriijjaatteelljjii nnaarrooddaa ii ppuuttuujjuuććii cciirrkkuuss.. SSttrruuččnnii ttiimm jjee pprriissttaaoo ddaa NNoovvuu ssttrraatteeggiijjuussttaavvii uu ffuunnkkcciijjuu ddrržžaavvnniihh ii nnaacciioonnaallnniihh iinneerreessaa,, jjeerr ssmmaattrraammoo ddaa jjee oovvoo pprreelloommnnii iissttoorriijjsskkii ttrreennuuttaakk uu ttrraannzziicciijjii kkaaddaa ssee ooddlluuččuujjee ooeekkoonnoommsskkoojj ssuuddbbiinnii nnee ssaammoo SSrrbbiijjee,, nneeggoo ii bbuudduuććiihh ppookkoolleennjjaa,, ttee ssttooggaa SSttrruuččnnii ttiimm pprriillaažžee NNoovvuu ssttrraatteeggiijjuu nnaa ssuudd iissttoorriijjee kkaakkoo bbii sseeoocceenniillaa nnjjeennaa vvrreeddnnoosstt ii zznnaaččaajj ii kkaakkoo bbiissmmoo ppookkaazzaallii ddaa ppoossttoojjee ssttrruuččnnjjaaccii kkoojjii zznnaajjuu ddaa mmiissllee ssvvoojjoomm ggllaavvoomm,, kkoojjii iimmaajjuu ddoossttoojjaannssttvvooddaa ssee nnee ppoottkkuupplljjuujjuu zzaa nnaarruuččeennee ssttuuddiijjee oo rraasspprrooddaajjii KKoommppaanniijjee ii kkoojjii nnuuddee kkvvaalliitteettnnaa ii ttrraajjnnaa rreeššaannjjaa zzaa KKoommppaanniijjuu kkaakkoo bbii ssee ssaaččuuvvaalliiddrržžaavvnnii ii nnaacciioonnaallnnii iinneerreessii..

SSttrruuččnnii ttiimm pprreeddaajjee NNoovvuu ssttrraatteeggiijjuu ssvviimm ggrraađđaanniimmaa SSrrbbiijjee nnaa uupprraavvlljjaannjjee,, ddaa NNoovvaa ssttrraatteeggiijjaa ppoossttaannee nnjjiihhoovvoo vvllaassnniiššttvvoo iiddaa bbuuddee nnaajjjjaaččee oorruužžjjee uu bboorrbbii zzaa iissttiinnuu ii pprraavvdduu,, uu bboorrbbii zzaa ssaaččuuvvaannjjee eekkoonnoommsskkee nneezzaavviissnnoossii ii sslloobbooddee ddrržžaavvee ii uu bboorrbbii zzaa pprriivvrreeddnnii iiddrruuššttvveennii pprreeppoorroodd ddrržžaavvee ii nnaacciijjee..

SS RR EE ĆĆ NN OO !!

revitalizacije,reorganizacije, procenakapitala i

Documents