Poslovna strategija

1. Strategija u procesu strategijskog menadžmenta (Prof. D.Djuričin) 2. Vrednovanje strategije pomoću VBM (Prof. Dj.Kaličanin) 3. Rizik i upravljanje rizikom pomoću VB ERM (Prof. D. Djuričin) 4. Implementacija strategije pomoću ERP (Prof. D. Djuričin) 5. Rizik i tržište kao elementi strategije (Prof. D. Lončar)

O riziku … Prva asocijacija: “mogućnost pojave gubitka”

– Povezana asocijacija je: “odstupanje od očekivanog” – Prethodna shvatanja ne uključuje pozitivan (up-side) scenario

koji je, takodje, moguć ishod postojanja rizika

Rizik ima kompleksan karakter (uzastopne, međuzavisne interakcije):

– Teorija haosa (Chaos Theory): • Pitanje: Da li mahanje krila leptira u Brazilu može da izazove posle

nekoliko nedelja uragan u Teksasu? (tzv. „Butterfly effect) • Odgovor: Može, ukoliko dodje do uzastopnih interakcija • Suština je u tome kolika je verovatnoća uzastopnih interakcija koje

dovode do pojave neočekivanog dogadjaja (otuda i statistička merila rizika)

Primena teorije haosa započela je u kvantnoj fizici i meteorologiji: – Nastavak u osiguranju, energetici i bankarstvu – Danas prisutno u svim granama

Butterfly effect Henri Poincare se bavio problemom osetljive zavisnosti:

– Kako mala promena na jednom mestu u determinističkom nelinearnom sistemu može rezultirati velikim promenama u drugom sistemu (slično „domino efektu“)

Edward Lorenz je razvio kompjuterski model (Deterministic Nonperiodic Flow, 1963):

• Različiti scenariji za lokaciju uzroka i posledice uzroka

U literaturi se odomaćio popularan naziv „Efekat leptira“ koji je uveo Philip Merilees (1972):

– „Does the flap of a butterfly’s wings in Brazil set of a tornado in Texas?”

Osetljiva zavisnost od početnih uslova (Efekat leptira)

atraktor C

atraktor A

atraktor B

x

atraktor D y

Plavi kvadrat pokazuje inicijalno stanje Crni krug pokazuje ravnotežu

Još o riziku … Kompleksnost rizika:

– Strah i druge iracionalni oblici ponašanja utiču na kompleksnost rizika

Kompleksan karakter rizika utiče na različite moguće posledice:

– Down-side scenario – Up-side scenario

Na primer, „9/11 efekat“: – Down-side scenario: pad broja putnika avio kompanija – Up-side scenario: rast posla osiguravajućim kućama,

bezbedosnim agencijama, telekonferencijama i sl. Panično reagovanje:

– 725 ljudi je u naredna 3 meseca usled „9/11 efekta“ poginulo u automobilskim nesrećama u SAD zamenjujući avio prevoz automobilskim

Ishodi i verovatnoće: odnos

Rizik kao pojam sa ambivalentnim značenjem Dva značenja:

1. Pretnja (koju treba izbeći) zbog mogućeg gubitka 2. Šansa (koju treba iskoristiti) zbog prinosa koji zahteva

strategija Dve posledice:

1. „Izbegavanje“ rizika 2. „Prihvatanje“ rizika

Spektar rizika: A. Čist rizik (ili hazard)

• Izbegava se kako bi se minimizirala verovatnoća gubitka B. Kontrolisani rizik

• Prati se radi ostvarenja regularnog prinosa C. Spekulativni rizik

• Prihvata se radi ostvarenja iznadprosečnog prinosa

Rizik kao kardinalni pojam poslovnog upravljanja Rizik je posledica složene, medjuzavisne i neizvesne

prirode okruženja: – Vodjenje biznisa je preuzimanje ukalkulisanog rizika na bazi strategije

kako bi se stvorila vrednost (ili uvećao kapital)

Oblici ispoljavanja rizika: 1. Posledice neizvesnosti:

• Posledica može biti: negativna, pozitivana ili se javlja kao odstupanje od predvidjenog

• Onemogućava ili umanjuje sposobnost preduzeća da ostvaruje svoje namere

2. Prekretnica: • Dogadjaji sa niskom verovatnoćom pojave i visokim efektima

(„crni labud“) – Efekat se javlja kao promena pravila igre i promena igre

3. Kombinovani efekat neizvesnosti i prekretnica Merenje rizika se svodi na sagledavanje: (a) posledica

neizvesnosti, i (b) verovatnoće pojave prekretnica

Vrste rizika 1. GLOBALNI RIZICI:

a. Karakteristike: • Globalno geografsko ispoljavanje • Ispoljavanje u većem broju grana • Značajni ekonomski i socijalni efekti

b. Vrste: 1. Hronični rizici

– Neravnomeran ekonomski razvoj (i koncentracija bogatstva) – Neadekvatan makro menadžment

2. Rizici uslovljeni dogadjajima – Makro-ekonomski deficiti – Siva ekonomija – Snabdevanje ultimativnim resursima

3. Rizici koji se moraju pratiti – Demografski rizik – Pandemije

Mapa globalnih rizika, WEF

Usporavanje kineske privrede

Neadekvatna regulativa

Nelikvidnost i zaglavljivanje banaka

Hronični rizici

Rizici uslovljeni događajima

Rizici koji se moraju pratiti

Sigurnost snabdevanja hranom

Sigurnost snabdevanja vodom

Klimatske promene

Nedozvoljena trgovina

Organizovani kriminal

Nestabilne države

Korupcija

Fiskalna kriza Globalni deficiti i nestabilnost valuta

Kolaps cena aktive Odustajanje od globalizacije

Populacioni rizik

Ekstremne varijacije cena energije

Eksterne varijacije cena potrošačkih dobara

Migration

Terorizam

Oružje za masovno uništavanje

Geopolitički konflikti

Razlike u ekonomskoj razvijenosti Neuspesi globalnog menadžmenta

Vrste rizika (nastavak 1)

2. RIZICI NA NIVOU NACIONALNE EKONOMIJE (SISTEMA) a. Sistemski rizik (ili rizik tržišta kapitala)

• Ponašanje jednog subjekta ili grupe može uticati na bankrot cele nacionalne ekonomije

• Ne može se diversifikovati • Može se preneti (strategije hedžovanja)

b. Nesistemski rizik • Može se diversifikovati • Više vrsta:

– Rizik sredstava (kreditni rizik i tržišni rizik) – Operativni rizik – Rizik poslovne aktive – Rizik nelikvidnosti

Vrste rizika (nastavak 2)

3. RIZICI NA NIVOU PREDUZEĆA (Kaplan & Mickey): a. Rizici koje je moguće sprečiti b. Strategijski rizici c. Eksterni rizici

Interakcija rizika dovodi do:

– Poništavanja ili ublažavanja dejstva jednog faktora – Pojačavanja dejstva i iniciranja prekretnica

Posledica interakcije rizika:

– Okruženje „interaktivnog transformativnog globalnog diskontinuiteta“ (ITGD-interactive transformative global discontinuity)

Značaj upravljanja rizikom

IMPERATIV VREMENA: – Kredit rejting agencije :

• Upravljanje rizikom je deo ocene korporativnog upravljanja (Moody’s) ili ERM rejtinga (S&P)

• Obavezno u energetici, bankarstvu i osiguranju – U.S. SEC propisuje obavezu odbora direktora da u

godišnjem izveštaju o poslovanju opiše načine i rezultate upravljanja rizikom

– Zakoni o privrednim društvima obično propisuju obavezu formiranja Komiteta za upravljanje rizikom • Sastavljenog od neizvršnih nezavisnih direktora

KORISNOST:

– Sprečavanje bankrotstva

Suština upravljanja rizikom Nije:

– Da se rizik stavlja u odnos sa prinosom već da se prouči priroda i interakcije faktora rizika kako bi se predvideo odnos prema njemu (izbegavanje ili prihvatanje) • Known unknowns

Jeste:

– Rast motivacije za prihvatanje rizika u uslovima visokog sistemskog rizika • Unknown unknowns

– Identifikovanje, merenje i koriščenje svih pokretača rizika kako bi se uvećala vrednost

Ne može se eliminisati, ali se može kontrolisati:

– Osiguranje je samo konverzija jednog rizika u drugi – Outsourcing ne eliminiše rizik ukoliko bankrotira preduzeće na

koga je preneseno poslovanje

ERM (Enterprise Risk Management) Definicija ERM prema COSO priručnik (2006):

„proces na koga utiču organi korporativnog upravljanja, menadžerski tom kao i relevantni pojedinci odredjenog entiteta u procesu formulisanja i implementacije strategije kako bi se identifikovali potencijalni dogadjaji koji mogu uticati na entitet i upravljalo odgovarajućim rizicima u okviru apetita za rizik, a sve u cilju dobijanja uvida u mogućnosti ostvarenja ciljeva“

ERM je, zapravo, sistem kontrole strategijskog menadžmenta: – Fokus nije na merilima performansi već na eventualnostima

(ili „potencijalnim dogadjajima“) – Efekti eventualnosti ne mogu se precizno sagledati, što

utiče na pojavu ERM mix

ERM mix 1. Mapa rizika:

– Identifikacija rizika – Procena rizika

2. Stres test: – Prikupljanje podataka – Statistička analiza podataka

3. Analiza scenarija: – Hipotetički redosled dogadjaja na relativno visokom nivou

pouzdanosti

ERM (Enterprise Risk Management) Prema R. Kaplan i A. Mikes (2013):

„ERM je skup procesa koji:

1.Proveravaju pretpostavke o kontekstu “u” i “van” organizacije 2.Razmenjuju informacije o riziku koristeći različite alate (mapa rizika, stres test i scenario) 3.Identifikuju jazove u sistemu kontrole rizika u odnosu na druge kontrolne funkcija (na primer, interna revizija) 4.Pronalaze rešenja koja su komplementarana sa postojećim sistemom kontrole

ERM: komponente i odnos prema CRO ERM komponente:

1. Strategijske aktivnosti (identifikovanje dogadjaja ili procesa koji mogu da ugroze ostvarenje ciljeva)

2. Menadžerske aktivnosti (podela rada i koordinacija izmedju različitih menadžerskih nivoa u vezi sa ERM)

3. Praćenje procesa ERM

Suština rada CRO: – Saradnja sa organima korporativnog upravljanja

(fasilitator, a ne djavolov advokat) – Poštovanje razlike izmedju interne kontrole i ERM

Glavni poslovni rizici 1. Finansijski rizici (neočekivane tendencije na tržištu u vezi sa

inflacijom i drugim makroekonomskim fundamenttima, nabavkom i prodajom

– Tržišni rizik – Kreditni rizik – Rizik likvidnosti

2. Strategijski rizici (neočekivane promene koje utiču na formulisanje i implementaciju strategije)

– Tehnički progres – Promena strategije konkurenta – IT rizik

3. Operativni rizici (neočekivane promene koje su u vezi sa poslovnim procesom)

– Ljudski faktor (nečinjenja, previdi i prevare) – Tehnički kvarovi (koji nisu predvidjeni metričkim studijama)

Šta je uzrok sadašnje ekonomske krize? 1. Unknown unknowns: maloverovantni dogadjaj visokog

uticaja (prekretnica): – Odgovor je: NE

2. Known unknowns: nešto što se moglo očekivati samo se nije znalo kada će se ispoljiti (verovatnoća)

– Ogovor je: DA, zbog – Neo-liberalne ekonomske doktrine:

• Univerzalna sklonost ka investiranju • U uslovima kada investitori imaju diversifikovan portfolio,

preduzeća prihvataju veće rizike – “Pendulum never stops in the middle” (R. Kaplan)

– Deregulacija tržišta kapitala je, zapravo, bila svojevrsna racionalizacija regulatora da je model liberalnog kapitalizma ekonomski i moralno opravdan • Opravdanje za maksimizaciju akcionarske vrednosti • Scientifikacija upravljanja rizikom dala je lažnu nadu da se

može upravljati bitnim rizicima

Evolucija odnosa prema riziku U periodu posle Velike depresije 1929-33 pa do sredine 1970-tih:

– Visoka averzivost na rizik • Nizak apetit za rizik kao eho krize • Garantovanje depozita od strane države

– Eliminacija kognitivne pristrasnosti prema uvećanju bogatstva • Zabrana bavljenja investicionim bankarstvom komercijalnim

bankama (Glass-Steagall zakon) U periodu deregulacije tržišta kapitala od sredine 1970-tih do 2008:

– Visoka sklonost ka riziku • Podcenjivanje i/ili prenošenje rizika • Multiplikovanje rizika (kroz sekjuritizaciju) • Neadekvatan ERM

– Otvaranje prostora za kognitivnu pristrasnost (“ekonomija moralnog hazarda”) • Ukidanje Glass-Steagall zakona • Deregulacija tržišta kapitala (egzotične hartije od vrednosti)

Odnos prema riziku (nastavak)

U periodu posle Velike recesije 2008- : – Inteligentno upravljanje rizikom

• U uslovima pada aktivnosti nije logično samo izbegavati rizik • Rizik se mora prihvatati ali na inteligentan način

1. Rano uočavanje faktora rizika 2. Proučavanje interakcija faktora rizika 3. Izrada scenarija uticaja rizika 4. Obračun vrednosti nove strategije koja je u skladu sa

apetitom za rizik • Mora se upravljati svim vrstama rizika koje se mogu meriti

– Izbegavanje previsokog rizika – Prihvatanje kontrolisanog rizika koji obezbedjuje unosno

ulaganje (stvaranje vrednosti)

Tri stava prema riziku u Velikoj Recesiji

A. Kvantitativni entuzijazam: – Podela na rizike koji se mogu modelirati i koji se ne mogu

modelirati B. Kvantitativni skepticizam:

– Nepoverenje u kvantitativne modele C. Zdravi skepticizam:

– Ekspertsko mišljenje u kombinaciji sa kvantitativnim modelima

– Uvodjenje većeg stepena analitičnosti u procenu rizika

Rizik: povezani pojmovi

Izloženost riziku (risk exposure) – Vrednost preduzeća koja može biti izgubljena u slučaju delovanja

ključnih rizika

Apetit za rizik (risk apettite): – Portretiše kumulantu vrednosti svih resursa koji su pod rizikom za

prihvaćenu strategiju – Suština je ocena o tome da li se preduzeće „previše“ ili „nedovoljno“

izložilo prema riziku – Kada dominiraju negativne posledice prihvatanja rizika, umesto pojma

apetit za rizik koristi se pojam “averzivnost na rizik“ (risk aversion)

Kapacitet za rizik (risk capacity): – Sposobnost preduzeća da prihvati rizik na bazi internih faktora koji

umanjuju delovanje faktora rizika – Strategija treba da pomogne da se kapacitet za rizik koristi optimalno u

smislu odnosa: prinos-rizik

Odnos rizik - prinos

Najlošiji prinos (95%)

Najbolji prinos (95%) Rast prinosa

Pad prinosa

Rast Apetita na rizik

Rast Averzivnosti na rizik

Apetit za rizik A

Apetit za rizik B

Optimalna izloženost riziku

Zona komfora

Izloženost riziku

Kapacitet rizika

Zona opreza Zona pažnje

Krajnji kapacitet za rizike

Optimalna izloženost riziku

Verovatnoća

Uticaj

Ranjiva pozicija prema riziku

Zona komfora

Izloženost riziku

Kapacitet rizika

Zona opreza Zona pažnje

Verovatnoća

Uticaj

Stvarna izloženost riziku

Krajnji kapacitet za rizike

Koncepcijski i regulatorni okvir upravljanja rizikom

1. Koncepcijski okvir: – Upravljanje kapitalom

• Optimizacija odnosa rizik-prinos dovodi do uvećanja kapitala

2. Regulatorni okvir: – Regulatorni okvir štiti druge od gubitka usled poslovanja sa subjektima

neadekvatne kapitalne adekvatnosti

Koncept kontrole rizika sa tri nivoa odbrane

Apsorbovanje relativno

malih gubitaka ograničenim marketing

naporima Zaštita od scenarija

bankrotstva

Nivo 1: Interne rezerve – Očekivani gubici

Nivo 2: Lako dostupna sopstvena sredstva

Nivo 3:Regulatorne rezerve

Nivo 4: Dug

„Večni život“ Hedžing Finansijsko prestrukturiranje

Upravljanje kapitalom (ili vrednošću)

Upravljanje kapitalom

Regulatorni okvir Basel III - Solvency II

Kreditni rejting

Zahtevana stopa prinosa

Kamatna stopa

Alokacija kapitala Merenje performansi VBM

ERM Održavanje solventnosti Strategijski menadžment

Cilj ERM: Optimizacija odnosa prinos-rizik dovodi do uvećanja kapitala

Regulativa upravljanja rizikom

Do 1988. godine kapitalna adekvatnost banke kao : – Minimalni odnos aktive i sopstvenog kapitala – Slabost ovog koncepta je nereprezentativnost aktive kao

pokazatelja aktivnosti banke • Zanemarivanje vanbilansnih transakcija (konverzije, opcije,

egzotični derivati i oparacije sa HoV

Posle 1988. godine ide se na rizikom ponderisanu aktivu za bilansne i vanbilansne transakcije – Za kreditne derivate izračunava se ekvivalent u kreditu i on

se ponderiše odgovarajućim rizikom

Basel 1, 2, … 3 The BIS Accord 1988 (ili Basel 1)

1. Ukupna aktiva/Sopstveni kapital > 20% 2. Cooke racio: Sopstveni kapital > Rizikom ponderisane aktive

1998 unapredjenje Basel 1 – Obezbedjenje kapitala ne samo za kreditni već i za tržišni rizik – Merilo tržišnog rizika je VaR – Pravi se razlika izmedju statutarnih i menadžerskih izveštaja (koji

obuhvataju sve transakcije)

Basel 2 se primenjuje od 2007. godine – Obračun kapitala respektuje kredit rejting debitora – Raščlanjavanje operativnog rizika na 7 kategorija po 8 tipova

bankarskog biznisa i njegovo merenje pomoću VaR – Uvodi se kategorija rezidualnog rizika (strategija, reputacija,

sistemski rizik i sl.)

Efekti upravljanja rizikom

Rast apetita na rizik

Rast averzivnosti

na rizik

Rast prinosa

Pad prinosa

Konvencionalna merila rizika 1. Očekivani rezultat: Ponderisan prosek mogućih rezultata, s tim da vrednost pondera odredjuje

odgovarajuća verovatnoća

2. Varijansa: Mera sistemskog rizika CAPM i Arbitrage Pricing Theory Obe koncepcije polaze od iste pretpostavke:

– Godišnja standardna devijacija prinosa je merilo investicionog rizika, odnosno, zavisnosti prinosa i rizika

3. Standardna devijacija: kvadratni koren proseka kvadrata odstupanja (umesto prosečnih odstupanja) Problemi u primeni

– 2/3 promena javlja se u rasponu – 1 σ, + 1 σ – Ne postoji mogućnost pojave dogadjaja preko ± 7 σ

– Ekstra prinos je posledica preuzimanja nesistemskog rizika

4. Grčka slova: Mere uticaj drugih faktora, osim dospeća HoV, na rizik

Merila rizika na bazi raspodele verovatnoće Rizik se obično opisuje raspodelom verovatnoće zato što ona

prikazuje istovremeno: 1. Verovatnoću pojave faktora rizika 2. Dejstvo faktora rizika (ili efekte)

– Površina ispod krive raspodele pokazuje verovatnoću Tržišni rizik:

– Mogućnost pojave gubitka/dobitka usled promene cena aktive – Obično predstavljen normalnom raspodelom verovatnoće – Praćenje na dnevnom nivou i u dugom periodu

Kreditni rizik: – Mogućnost pojave gubitka ili bankrotstva usled bankrotstva dužnika – Predstavlja se asimetričnom raspodelom verovatnoće (visoka

verovatnoća malog gubitka, mala verovatnoća visokog gubitka) • Rep raspodele prikazuje razorne gubitke

Operativni rizik: – Poissonova raspodela verovatnoće – Aproksimacija

Pristupi upravljanja rizikom u finansijskom sektoru

1. Dekompozicija rizika: – Upravljanje pojedinačim komponentama rizika – Obično kod upravljanja kreditnim rizikom

2. Agregiranje rizika: – Uticaj diversifikacije na smanjenje rizika – Obično kod upravljanja poslovima sa kreditnim derivatima – Neophodno je izabrati odredjenu statističku raspodelu (ili

distribuciju verovatnoće pojave gubitka za različite tipove rizika) i zatim izvršiti njihovo agregiranje

Agregiranje rizika i ekonomski kapital

KAPACITET ZA RIZIK • Tier 1 • Statutarne rezerve

• Nematerijalna aktiva • Neraspodeljena dobit • Dobit perioda

Tržišni rizik Operat. rizik Drugi rizici

Kreditni rizik

MERENJE RIZIKA

Agregiranje rizika

Ekonomski kapital Izloženost riziku

! <

Regulatorni kapital Vs Ekonomski kapital Regulatorni kapital je kapital koji definiše regulator (Basel 3 „Capital

Accord“) da bi se amortizovali poslovni rizici: – Kreditni rizik – Tržišni rizik – Operativni rizik

Regulatorni kapital – 8% rizikom ponderisane aktive

Neposlovni rizici su: – Strategijski rizik – Reputacioni rizik

Regulativa pretpostavlja i mogućnost internog određivanja minimalnog kapitala za pokriće rizika pod uslovom da nije manji od regulatornog kapitala

Interno definisani kapital za amortizovanje rizika – Ekonomski kapital

Kapital mora biti u stanju da pokrije razliku izmedju neočekivanog gubitka (NG) i očekivanog gubitka (OG)

– OG se pokriva iz zaradjivačke moći, a NG iz kapitala

Raspodela verovatnoće gubitka (kreditni rizik)

OG NGmax

EK

Gubitak posle vremenskog horizonta

EK – Ekonomski kapital OG – Očekivani gubitak

NG – Neočekivani gubitak

Ekonomski kapital Očekivani gubitak (OG):

– Gubitak koji se može predvideti na bazi raspodele verovatnoće gubitka • Sve vrednosti levo i desno od OG su „neočekivani gubici“

– Prosečan ponderisan gubitak date raspodele verovatnoće (ili matemetičko očekivanje)

• Kod normalne raspodele OG je aritmetička sredina

Neočekivani gubitak (NG): – Odstupanje stvanog gubitka od očekivanog gubitka

Ekonomski kapital (EK):

– Iznos kapitala koji sprečava bankrotstvo zbog pojave NG na odredjenom nivou pouzdanosti

– Nivo pouzdanosti zavisi od kredit rejtinga (na primer, ako je OG=1% a NGmax=5% za kapital od 100 G din. EK=4 G din. = 100 G din. x (5%-1%)

Obračun EK za datu raspodelu verovatnoće gubitka

OG

AA EK NG

0,05 0,00 0,10 0,15 0,20 0,25 0,30 0,35

Vero

vatn

oća

Gubitak

Kredit rejting i pouzdanost ulaganja

1.Apetit za rizik~ Izloženost riziku

Ekonomski kapital Kapacitet za rizik ≤

S&P rejting Verovatnoća defolta Pouzdanost ulaganja

AAA 0.015% 99.985%

AA 0.030% 99,970%

A 0.0060% 99.940%

A- 0.070% 99.930%

BBB+ 0.110% 99.890%

BBB 0.200% 99.800%

Merila rizika na bazi funkcije raspodele verovatnoće

OG NG VaR ES(L) Gubitak

Vero

vatn

oća

Druga merila rizika na bazi raspodele vervatnoće Varijansa:

– Pokazuje odstupanje NG od OG – Što je veća varijansa neizvesnost je odstupanja NG od OG je

veća – ERM treba da obezbedi da raspodela verovatnoće gubitka bude

što uža VaR (Value at Risk):

– Koji se najveći gubitak može očekivati sa odredjenom pouzdanošću predvidjanja u odredjenom epriodu

– Ako je pouzdanost 99%, VaR će se naći na 99%-tu raspodele – Iza vrednosti VaR nalaze se masivni gubici čija je verovatnoća

pojave 1% Očekivani gubitak na repu raspodele ES(L) - Expected Shortfall:

– Primenjuje se kada je rep predebeo i predugačak, kao i kada je neravnomeran

ERM proces

1. Oceniti stanje/ Razviti plan pobiljšanja

4. Odgovor na rizik

(izbegavanje ili prihvatanje)

6. Eksterna komunikacija

2. Identifikovati faktore rizika

6. Upravljanje performansama 3. Procena rizika

ERM

Mapa rizika ili Heat map

VEROVATNOĆA

ZNA

ČA

J

NISKA VEROVATNOĆA -

VISOK UTICAJ

Mapa rizika (nastavak) Falsifikovanje zaštitnih klauzula ugovora o kreditu

Precenjeni prihodi

Precenjena vrednost zaliha

Neadekvatnat obračun novčanog toka (podcenjivanje obaveza prema dobavljačima)

Kršenje propisa o korupciji

Kupovina po cenama iznad tržišnih

Neadekvatna obračun novčanog toka (povećanje potraživanja od kupaca)

Krađa zaliha

Prikrivanje lošijeg kvaliteta/bezbednosti proizvoda

Lažni putni troškovi

Mapa rizika (nastavak)

VEROVATNOĆA

ZNA

ČA

J

Stres test

Koristi se za testiranje modela upravljanja rizikom: – Pokazuje performanse u eksremnim tržišnim situacijama – Ekstremne tržišne situacije imaju malu (praktično zanemarivu)

verovatnoću pojave. Na primer: • Dvevna promena cene HoV od 5 σ

– Teorijski jednom u 7.000 godina, faktički 2 puta u 10 godina • Promena godišnje stopa prinosa za 10% • Smanjenje vrednosti aktive za > 20% • Promena kursa rezervnih valuta za 6% dnevno ili domaće valute

za 20% dnevno Dve vrste scenarija:

1. Praćenje promena jedne varijabile bez uticaja na druge varijabile

2. Praćenje promena jedne varijabile i njenog uticaja na druge varijabile

BsC: alat za merenje strategijskog rizika

BsC se koristi se za upravljanje strategijskim rizikom (pored realnih opcija): – BsC preko izabranih ciljeva i merila performansi pokazuje

kako se strategija pretvara u realnost i, posledično, u rezultate

– Svaka perspektiva ima odgovarajuće rizike koji predstavljaju osnovu sistema za rano upozoravanje u vezi nemogućnosti ostvarenja strategijskih ciljeva koje se mapiraju pomoću Mape rizika (Risk Event Card)

– BsC se ne može koristiti za predvidjanje iregularnih dogadjaja (black swans) već se koristi u kombinaciji sa metodom scenarija da bi se utvdio uticaj, nekog ključnog dogadjaja (na primer, hiperinflacija ili deflacija) na strategiju preduzeća i strategije njegovih konkurenata

Risk Event Card

Inteligentno upravljanje rizikom

Definicija: – Proces identifikovanja, procenjivanja, praćenja i kontrole

faktora rizika u cilju maksimiziranja vrednosti preduzeća

Suština: – Uparivanje apetita za rizik sa izloženošću rizika i praćenje

rezistetnosti na šokove

Validnost sistema: – Test za sistem upravljanja rizikom je da li on funkcioniše u

dobrim vremenima • “When the music playing, you need to discipline from risk

management to keep managers from dancing too exeberantly”

Inteligentno upravljanje rizikom: principi

1. Obuhvata istovremeno izbegavanje rizika i korišćenje rizika

– U fokusu su svi faktori koji utiču na strategiju 2. Obuhvataju se svi faktori rizika

– Uključujući i operativni rizik 3. Odražava integrisan pogled na rizik

– Eliminiše efekat silosa – Analizira interakciju faktora rizika

4. Podržava upotrebu vrednosnih merila performansi – Umesto periodičnih profita

Koncepcijski okvir na vrednosti zasnovanog upravljanja rizikom

Dve suštinske prednosti: 1. Vrednost:

– Bolje upravljanje vrednošću na bazi kriterijuma rizik-nagrada 2. Rizik:

– Mogućnost da se bolje razume, upravlja i komunicira apetit za rizikom i izloženost riziku

Efekti upravljanja rizikom

Vrednost preduzeća

ESR pre ERM

Vero

vatn

oća

Širina raspodele verovatnoće gubitka pokazuje volatilnost vrednosti preduzeća. Uža raspodela znači veću rezistetnost na šokove

Uticaj upravljanja rizikom na ESR: smanjenje vidi se iz sužavanja raspodele verovatnoće gubitka i rast vrednosti preduzeća

ESR posle ERM

Vrednost preduzeća

Vero

vatn

oća

Suština VBM

Moderan pristup strategijskom menadžmentu u cilju maksimizacije vrednosti preduzeća:

– Ukupan prinos akcionara (kapitalni dobitak + dividende) – Povećan vitalitet preduzeća – Nezavisnost menadžerskog tima

Četiri glavna elementa: 1. Dvostruki ciljevi (stvaranje i ispuštanje vrednosti) 2. Proces u šest koraka 3. Ekonomska merila kao ključna merila performansi 4. Pokretači vrednosti

Stvaranje i ispuštanje vrednosti

Capital Marketplace

Competitive Products

Investor Returns

Cash from Financing

Value Realization

Value Creation

Cash from Operations

Commercial Marketplace

Value Realization Cycle

Value Creation Cycle

Proces u šest koraka

VBM

Value Maximizing

Goals & Objectives

Strategy, Planning & Resource Allocation

Operational Decision Making

Performance Measurement

Compensation & Rewards

Value Realization

Nekompatibilnost merila performansi

TRŽIŠTE KAPITALA

IRR/NVP ROS/ROA/ROE

EPS, P/E

POSLOVNE ODLUKE

?

PROJEKTI

?

?

OPERACIJE

Kompatibilnost merila performansi

TRŽIŠTE KAPITALA

IRR/NVP EVA/CFROI

TSR

POSLOVNE ODLUKE

+

PROJEKTI

+

+

OPERACIJE

Pokretači vrednosti

CENA KAPITALA

CFROI Rast investicione baze

Očekivani slobodan novčani tok

Obračunata vrednost

Na vrednosti zasnovano upravljanje rizikom

Univerzum

rizika

F1: Strategija i biznis model

Relevantni rizici

Pokretači vrednosti

FCF (VREDNOST)

F2: VB ERM

Izloženost riziku

Apetit za rizik

Na vrednosti zasnovano upravljanje rizikom

Shareholder Value

Period 2 Period 3

Period n

Period 1 Free Cash Flow

Discount@ WACC

Internal Risk

Drivers

External Risk

Drivers Impact Items Valuation Elements

Net sales

CGS

R&D

SG&A

Taxes

Working Capital

Long-Term Assets

Cost of Capital (WACC)

Income Statement

Other

Market Size

Market Share

Product Price

Variable Costs

Tax Efficiency

Capital Efficiency

Stock Analysts Recommendation

Fixed Cost

Strategy/Projections

Competition

Execution/Integration

Economic Cycles/Geopolitical

Marketing of Brand

Suppliers

Governance/ Transparency

Public Scandal/Controversy

External Communications

Uticaj valutnog rizika na vrednost strategije

Strategy/Projections Market Size

Market Share

Product Price Down 5%

Variable Costs Up 6%

Tax Efficiency

Capital Efficiency

Stock Analysts Recommendation

Fixed Cost

Net sales

CGS

R&D

SG&A

Taxes

Working Capital

Long-Term Assets

Cost of Capital (WACC)

Competition

Execution/Integration

Economic Cycles/Geopolitical

Marketing of Brand

Suppliers

Governance/ Transparency

Public Scandal/Controversy

External Communications

Period 2

Shareholder Value

Down 22%

Period 3 Period n

Period 1 Free Cash Flow

Discount@ WACC

Internal

Risk Drivers

External Risk

Drivers Impact Items Valuation Elements

Income Statement

Other

Uticaj tržišnog rizika na vrednost strategije

Strategy/Projections Market Size

Market Share Grows 10% Slower

Product Price 10% Lower

Variable Costs

Tax Efficiency

Capital Efficiency

Stock Analysts Recommendation

Fixed Cost

Net sales

CGS

R&D

SG&A

Taxes

Working Capital

Long-Term Assets

Cost of Capital (WACC)

Competition

Execution/Integration

Economic Cycles/Geopolitical

Making of Brand

Suppliers

Governance/ Transparency

Public Scandal/Controversy

External Communications

Period 2

Shareholder Value

Down 13%

Period 3 Period n

Period 1 Free Cash Flow

Discount@ WACC

Internal

Risk Drivers

External Risk

Drivers Impact Items Valuation Elements

Income Statement

Other