problemi definisanja i klasifikacije mentalnih poreme†aja

Download Problemi Definisanja i Klasifikacije Mentalnih Poreme‡aja

Post on 14-Feb-2016

224 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

PROBLEMI DEFINISANJA I KLASIFIKACIJE MENTALNIH POREMEĆAJA.pptx

TRANSCRIPT

PROBLEMI DEFINISANJA I KLASIFIKACIJE MENTALNIH POREMEAJA

Mart, 2015 PROBLEMI DEFINISANJA I KLASIFIKACIJE MENTALNIH POREMEAJACILJEVI PREDAVANJAUpoznavanje sa brojnim konceptualnim i logikim problemima definisanja pojma duevni/mentalni/psihiki poremeajKritiko preispitivanje klasifikacija mentalnih poremeajaUpoznavanje sa razliitim shvatanjima mentalnih poremeajaUpoznavanje sa razliitim kritikim preispitivanjima prof.Kecmanovia

NACIONALNI VODII DOBRE PRAKSE, sajt MZ SrbijeNacionalni vodi za dijagnostikovanje i leenje nesaniceNacionalni vodi za dijagnostikovanje i leenje alkoholizmaNacionalni vodi za dijagnostikovanje i leenje shizofrenijeNacionalni vodi za dijagnostikovanje i leenje depresije

SAVREMENA OPSEDNUTOST PROBLEMOM MENTALNOG POREMEAJAOd 1954 god. kada poinje dodela Oskara gotovo da nema bar jednog filma a da se ne bavi temom mentalnog poremeaja.Pulicerova nagrada za novinarstvo poetkom 2000 god. dva puta je pripala novinarima koji su pisali o fenomenu mentalne bolestiU knjievnosti ludi i udnovati likovi su oduvek nezaobilazna inspiracija Pravilna upotreba termina RAZLIKOVANJE ENTITETA RAZUMEVANJE UZROKA I MANIFESTACIJA MENTALNIH POREMEAJA JE MNOGO SLOENIJA I OZBILJNIJA PRIA KOJOM SE MEDIJI I UMETNOST NE BAVE....SENZACIONALIZAM MEDIJA KADA JE RE O FENOMENU MENTALNIH POREMEAJALET IZNAD KUKAVIIJEG GNEZDAMilo Forman, 1975 god. po romanu Kena Kizija (Oskar u svih 5 kategorija)Ludnica kao metafora savremenog drutva...Granica izmedju (ne)normalnosti..Mo institucije i osoblja

PAKLENA POMORANDAStenli Kjubrik, 1971 god. po ramanu Entonija BurdesaSociopatija grupe tinejdera koji vre jeziva nasilja pod dejstvom narkotika.Nemanje empatije i osetljivosti prema patnji drugih

BETI BLUan ak Bene, 1986 god.Ludilo u dvoje.Beti pati od naglih promena raspoloenja i nekontrolisanih ispada (bes, ljutnja, ljubomora)

GORKI MESEC Roman Polanski, 1992 god.Brani trouglovi, nasilje, brutalnost, brana patologija

OSTRVOPavel Lugin, 2006 god.Jurodivi Hrista radi.ivot monaha, preobraaji. Poremeenu devojku otac dovodi u Manastir na Ostrvu.Posednutost...

PSIHIJATRIJA I FILMAmeriki psiho, 2000. (Reija: Meri Heron, Uloge: Kristijan Bejl).Narcisoidni poremeaj linosti investicionog bankara sa Menhetna. Patrik vodi dvostruki ivot: osim to uiva u svom poslu, luksuzu i prefinjenom ukusu za skupe stvari i muziku, on uiva i u ubijanju ljudi. Obini ljudi,1980. (Reija: Robert Redford, Uloge: Donald Saterlend, Meri Tajler Mur, Timoti Haton) .Gubitak deteta, depresija, beznae...Soba moga sina,2001. (Reija: Nani Moreti).Pogibija sina.Porodica i gubitakBlistavi um, 2001. (Reija: Ron Hauard, Uloge: Rasel Krou, Denifer Koneli).Dobro da bolje ne moe biti, 1997. (Reija: Dejms L. Bruks, Uloge: Dek Nikolson, Helen Hant).OKP poremeajPSIHIJATRIJA I FILMDoni Darko, 2001. (Reija: Riard Keli, Uloge: Dejk Gilenhal).Paranoidna shizofrenija tinejdera i proces leenjaMeri i Maks, 2009. (Reija: Adam Eliot).Psihijatrija u malom.Kompleks poremeaja (porodina disfunkcija, alkoholoziam, kleptomanija,agorafobija, Asperger sindrom fizika nespretnost, nedostatak empatije, tekoe u komunikaciji i ostvarivanju odnosa sa drugima).Kini ovek, 1988.AutizamRekvijem za snove, 2000. (Reija: Daren Aronofski, Uloge: Elen Barstin, Dered Leto, Denifer Koneli).Zavisnost

POKUAJ DEFINISANJA DUEVNOG POREMEAJA Izrazito sloen problem i posaoStari problem, verovatno star onoliko koliko i sam fenomen duevnog poremeajainjenica je da do danas nema zadovoljavajueg i opte prihvaenog odreenja duevnog poremeaja uprkos trudu i pokuajima brojnih psihijatara, psihologa, sociologa i antropologa da dou do definicijeFenomen duevnog/mentalnog poremeaja kao da izmie operacionalizaciji!!!!!!!!!!!!SVE SU BROJNIJI PSIHIJATRIJSKI POREMEAJI....Prema DSM-IV (nova DSM-V je skoro izala) ima oko 400 razliitih psihijatrijskih poremeaja.Broj poremeaja se od 1970 god.do 1995 god.uetvorostruio (Horowitz, 2002)

Epidemiologija nije slavna.Procene su da 450 miliona ljudi irom sveta pati od nekog psihijatrijskog poremeaja.Od tog broja 50 miliona je u SAD-u.Sve je tee otkriti neki oblik ponaanja koji ne bi mogao prerasti u neki odraz patolokog stanja....PONAANJA KOJA DSM DEFINIE KAO MOGUE SIMPTOME RAZLIITIH MENTALNIH POREMEAJA...Frustriranost, bes, tekoe u koncentraciji, nemir, povean apetit, poveanje teine, esta nervoza, lako zamaranje, napetost miia, izbegavanje genitalnog kontakta sa partnerom, ponovljena nesposobnost da se odri adekvatna erekcija,ponovljeni izostanak orgazma kod ena, izrazito zastraujui snovi, neadekvatna seksualna zavodljivost, teatralnost, pokazivanje arogantnog stava, nedostatak empatije, preokupiranost kritikom drugih, tekoe u donoenju svak0dnevnih odluka. (Kutchins & Kirk, 1997, str.22)POREMEAJZDRAVLJEMENTALNA BOLESTMENTALNI POREMEAJDUEVNI POREMEAJMENTALNO OBOLJENJEDEVIJACIJANENORMALNOST

MENTALNO ZDRAVLJENORMALNOSTADAPTIRANOSTZRELOSTPOZITIVNO MENTALNO ZDRAVLJEPOJMOVNA ZBRKAPSIHIJATRE NE ZANIMA DUEVNO ZDRAVLJE????(Kecmanovi, 2013)Zdravo drutvo ine zdravi pojedinci.Pojam duevno zdravlje je od velikog znaaja na mnogo nivoa (pojedinac, porodica, zajednica, drutvo).Psihijatri se bave duevnim poremeajima.Duevnim zdravljem se bave psiholozi....sociolozi, antropolozi.Duevno zdravlje ima vie znaenja od duevne bolesti.DUEVNO ZDRAVLJEIndividualna i socijalna norma (ideal)Oblik ponaanja, oseanja, rezonovanja , odnosa prema sebi i drugima koji je najvie rairen u zajednici (standard)Zdrav pojedinac je sposoban da voli i da radiStanje homeostazeOtpornost na inioce koji naruavaju homeostazuSposobnost da se ivi sa vlastitim slabostima i kontraindikacijama a da se ne prestane biti duevno zdravDUEVNO ZDRAVLJESposobnost da se pronikne u ideologizovanost drutvenih normiSposobnot kontrole vlastitih impulsa (potreba) koje imaju tetan efekat na drugeSposobnost razumevanja potreba ljudi koji ne pripadaju njegovoj rasnoj, verskoj, etnikoj, nacionalnoj grupi.OPASNOST OD PATOLOGIZACIJE...Duevno zdravi se proglaavaju bolesnim.Epidemija depresivnih stanja kao posledica pogrenog dijagnostikovanja normalnog stanja tuge kao (patoloke) depresije (Derom Vejkfild).DEFINISANJE POJMOVABolest (disease) je patoloki proces a oboljenje (illness) je subjektivni doivljaj tog procesa (proces se odnosi na poremeaj viih mentalnih fja) (Kristofer Burs, 1975)Pojmovi mentalna bolest i oboljenje ukazuju na upotrebu medicinskog modela.I pojam mentalno zdravlje se vezuje za med.model i ukazuje na odsustvo psihopatolokih fenomena

DEFINISANJE POJMOVAPozitivno mentalno zdravlje- potie iz humanistike tradicije u psihologiji.Kriterijumi pozitivnog mentalnog zdravlja prema Meri Jahodi:stav prema sebi; rast, razvoj i aktualizacija selfa;integracija; autonomija; opaanje realnosti i ovladavanje sredinom.SZO zdravlje definie kao stanje potpune fizike, mentalne i socijalne dobrobiti (ne samo kao odsustvo bolesti ili slabosti).Devijantno ponaanje u sociologiji; ukazuje na specifian oblik odstupanja od drutvenih normiDEFINISANJE POJMOVANormalnost da osoba po nekom kriterijumu ne odstupa od stat.mera centralne tendencije tj.proseka, od normi koje se u kulturi smatraju za ideal.Ovaj koncept stat.normalnosti ne prihvata nijedan savremeni autorZATO BI PSIHIJATRE TREBALO DA ZANIMA DUEVNO ZDRAVLJE?Prvo, nijedan duevno bolestan ovek nije potpuno bolestan.Kada se prua pomo, ublaavaju patnje i duevne smetnje, traga se za onim preostalim, zdravim potencijalima linosti.Drugo, cilj leenja, cilj tretmana je ozdravljenje ili bar postizanje optimalnog nivoa duevnog zdravlja za konkretnog pojedinca.(smanjenje broja simptoma,njihove jaine, novi, adekvatniji modeli funkcionisanja, promena odnosa prema sebi, drugima, promena u porodici)???ZATO BI PSIHIJATRE TREBALO DA ZANIMA DUEVNO ZDRAVLJETree, Mario Mej (donedavno predsednik APA) je pisao ako psihijatri ne ree pitanje normalnog i patolokog koje je u srcu psihijatrije, to moe da oteti kredibilitet psihijatrije kao discipline i kao profesije.POJMOVNA ZBRKA mnogo teorija o problemu mentalnog zdravljaForjd, normalnost je dovodio u vezi sa genitalnim karakterom i sposobnou da se voli i radi.Frojdov doprinos je i u tome to proiruje podruje psihopatologije na nepsihotine osobe to dovodi do toga da se u psihijatriju ukljue jo neki entiteti50-ih godina se pojavljuju prvi psihofarmaci; biloki model dobija podstrek i objanjenja psihopatolokih fenomena usmeravaju se na neuroanatomski i neurofizioloki nivo.POJMOVNA ZBRKAIzraz mentalni poremeaj (disorder) je uveden sa DSM-III-R klasifikacije mentalnih poremeaja jer se tada smatralo da je neutralniji od izraza bolest i oboljenje.DEFINICIJA MENTALNOG POREMEAJA PREMA DSV-IVKliniki znaajan bihejvioralni ili psiholoki sindrom ili obrazac koji se pojavljuje u pojedincu i povezan je sa aktuelnim distresom (bolni simptom) ili nesposobnou (oteenje jedne ili vie oblasti funkcionisanja) ili sa znaajno poveanim rizikom od smrti, bola, nesposobnosti ili znaajnog gubitka slobode....Bez obzira na prvobitni uzrok, on mora biti posmatran kao manifestacije bihejvioralne, psiholoke ili bioloke disfunkcije u pojedincu (APA, 1994).NEDOSTACI DEFINICIJE????Preterana inkluzivnostCirkularnost (poremeaj odreen kao ono to je kliniki znaajno a definicijom poremeaja odreuje koje je ponaanje kliniki znaajno)Poremeaj smeta samo unutar pojednica a iskljuuje bitne faktore sredineNe obraa panju na etiologiju poremeajaNe objanjava vezu izmedju stresora-nesposobnosti-gubitka slobode sa poremeajemPoziva se na pojam disfunkcije a ne definie isti precizno.KONCEPTI U SAVREMENOJ LITERATURI koji se koriste u pokuaju definisanja mentalnog poremeajaODSTUPANJE (deviancy)OTEENE FUNKCIJE (impaired functions)ONESPOSOBLJENOST (incapacity)DISFUNKCIJA (dysfunction)DUEVNI BOL (i fiziki) (distress)NEPOELJNO STANJE (disadvantage)NEDOSTATAKBIOLOKI INFERIORNO STANJENeuspeno obnavljanje priridnom evolucijom selekcionisanih funkcijaKOMENTAR DR KECMANOVIATrea revizija je revolucija u definisanju mentalnog por

View more