VISOKA KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNITVO BEOGRAD

ZAVRNI RADP R A NJ E N O V C A

Mentor: Prof. Dr. Slavko Karavidi

Student: Aleksandra Lukavac Broj indeksa 200-084-09

Beograd, jul 2011. godine

SadrajUVOD.. 1. PRANJE NOVCA.... 1.1. Faze pranja novca..................................................................................... 1.1.1. Faza ulaganja................................................................................ 1.1.2. Faza prikrivanja............................................................................ 1.1.3. Faza integracije............................................................................. 1.2. Povratni efekti pranja novca..................................................................... MEUNARODNA REGULATIVA PROTIV PRANJA NOVCA................... 2.1. Beka konvencija..................................................................................... 2.2. Financial Activity Task Force FATF...................................................... 2.3. Konvencija o pranju novca Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije o spreavanju 2.4. korienja finansijskog sistema radi pranja novca i finansiranja terorizma... DOMAA REGULATIVA I INSTITUCIJE...................................................... 3.1. Zakon o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma..................... 3.2. Zakon o visokotehnolokom kriminalu................................................... 3.3. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela....................... 3..4 Uprava za spreavanje pranja novca......................................................... INDIKATORI PRANJA NOVCA......................................................................... Lista indikatora za prepoznavanje sumljivih transakcija za davaoce 4.1. finansijskog lizinga... 4.2. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za menjae....... 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za drutva za upravljanje investacionim fondovima...................................................... Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za banke.......... Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija u trgovanju hartijama od vrednosti............................................................................... Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija u factoring poslovima.................................................................................................. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjiviih transakcija za organizatore oisebnih igara na sreu u igranicama................................. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.. ZAKLJUAK.......................................................................................... LITERATURA.......................................................................................... PREGLED SLIKA, TABELA I GRAFIKONA.................................... 23 24 27 28 29 30 32 33 34 2 2 4 5 6 6 6 7 9 10 11 12 12 12 12 15 17 20 20 20 21

2.

3.

4.

UVODPranje novca je proces prikrivanja ilegalnih izvora prihoda ostvaren putem

krivinih radnji, u cilju ukljuivanja tih prihoda u tokove legitimnog finansijskog poslovanja. Pitanje pranja novca je integralno povezano sa problemima korupcije, organizovanog kriminala, finansijske prevare, verca i drugih krivinih dela usmerenih na ostvarivanje profita. Ovaj problem uzrokuje ozbiljne posledice ukoliko se ne reava na adekvatan nain. Sposobnost kriminalaca da prikupe i legitimiziraju dobit moe dovesti do podrivanja demokratskih institucija i zloupotrebe ekonomskih sistema. Ilegalno steeni prihodi omoguavaju kriminalcima da razviju svoju politiku i ekonomsku mo i to na raun potenih graana i legitimnog poslovanja. Zemlje koje na adekvatan nain ne reavaju pitanje pranja novca su ustanovile da su zvaninici u tim zemljama takoe podloni korupciji, pa da radi toga dolazi do potpunog prekida legitimnih meunarodnih investicija. Prema tome, programi za borbu protiv pranja novca predstavljaju i vie od jednostavnog sredstva za sprovoenje zakona, koje se koristi u sluaju prihoda steenih krivinim radnjama. Oni predstavljaju sutinske komponente u procesu zatite demokratskih institucija i ekonomskih sloboda svake zemlje. U sluajevima kada je imovinska korist steena izvrenjem krivinog dela, kriminalac ili organizovana kriminalna grupa, trae nain da koriste steeni novac ili imovinu tako da svojim aktivnostima ne privlae panju nadlenih organa. Stoga vre itav niz transakcija sa krajnjim ciljem da se navedeni novac ili imovina prikau kao zakonito steeni. Novac u ovom procesu esto menja svoj oblik i prebacuje se sa jednog na drugo mesto. Pranje novca je proces koji prevazilazi nacionalne granice, te i mehanizmi borbe protiv ovog oblika kriminala moraju imati meunarodni karakter. Pranje novca se dogaa svuda u svetu i nije verovatno da e nestati. Kriminalne grupe e uvek imati potrebu da svoja nelegalno steena, prljava sredstva prikau kao legalna i da ih uvedu u legalne privredne tokove. Banke jesu vaan inilac u spreavanju pranja novca, ali ne mogu biti jedini oslonac u zakonskoj regulativi. Prethodne godine su pokazale da perai novca koriste visoko soficistirane metode za svoje operacije kao i da iz godine u godinu menjaju metode kojima se slue. Meanje vrueg i istog novca, stvara nezdravu simbiozu legalnog i kriminalnog drutva, iako se na samom poetku tog nesrenog braka stvara privid da zemlja napreduje. U sledeoj fazi perai novca stiu ugled, mo i uveavaju svoj profit 3

teei krajnjem cilju, odnosno preuzimanju i kontroli celokupnog finansijskog i privrednog sistema. U takvoj situaciji drava nema problema sa kriminalom ve kriminalne organizacije poseduju i kontroliu dravu. Pranje novca gotovo nikada ne predstavlja problem samo jedne drave, to je najee multinacionalni problem. Razmena informacija, meudravna saradnja, formiranje dravnih crnih listi fantomskih firmi, peraa novca, kriminalaca, pripadnika organizovanog kriminala, pripadnika teroristikih organizacija i njihova razmena sa drugim dravama i relevantnim organizacijama predstavlja poetni korak u tekoj i mukotrpnoj borbi za spreavanje pranja novca. Drava mora da pokae da je spremna da se u duhu najbolje prakse u svetu uhvati u kotac sa tim problemom jer dok je sa postojanjem prljavog novca komplementarna, njegovo pranje se oznaava kao nain legalizacije. Ovaj zavrni rad se sastoji iz etiri poglavlja u kojima je dotaknuta tema, Pranje novca, koja u dananje vreme globalnog i sofisticiranog okruenja predstavlja veoma profitabilan i unosan kriminal koji je teko pratiti. Prvi deo rada opisuje sam pojam pranja novca i uvodi nas u temu rada. Meunarodna regulativa protiv pranja novca ini drugi deo rada i predstavlja regulative u borbi protiv pranja novca. Trei deo rada obrauje domae zakonske regulative i institucije i nain kako se one bore protiv pranja novca. Indikatori pranja novca ine etrvti deo rada i predstavljaju pokazatelje pranja novca. Sublimat rada je proizveden u zakljuku, a literatura i sav materijal koji je korien tokom pripreme i izrade samog rada nalazi se na kraju.

4

1.

PRANJE NOVCA

Sam pojam pranja novca potie od engleske rei money laundering, to znai legalizacija kapitala steenog kriminalnom delatnou, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na tritu. Sastoji se u falsifikovanju finansijske dokumentacije i manipulacije u sistemu meubankarskih transakcija. Poslednjih godina se znaajno izraava u utajama poreza, ilegalnoj trgovini drogama i orujem, u organizovanoj kocki, prostituciji i reketu, kao i u procesima privatizacije kapitala u bivim socijalistikim zemljama Istone Evrope, kao i u organizovanim kriminalnim kanalima na Zapadu. Termin pranje novca nastaje u SAD u periodu prohibicije (vreme zabrane toenja alkohola), u III deceniji prolog veka, kada su kriminalci zaraeni novac od ilegalne proizvodnje i krijumarenja alkoholnih pia prikazivali kao zaradu koju su ostvarili u lancu svojih perionica za pranje rublja i automobila, povodom te pojave poeo je da se upotrebljava termin pranje novca, odakle ga je preuzela Kriminoloka nauka. Postoje mnoge definicije ove pojave, tekstualno razliite ali u sutini sline, u pojedinim delovima ak identine. Zbog toga nema velikih problema kada su u pitanju shvatanja, i odreivanje sadraja pojma pranje novca. Jo 1984. godine komisija predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava za organizovani kriminalitet definisala je pranje novca kao proces kojim neko prikriva postojanje, ilegalno poreklo ili ilegalnu upotrebu prihoda, da bi ga prikazala na taj nain da izgleda kao legalan.1 Slika broj 1. Prljav novac

Izvor: Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Beograd, 2009. Na osnovu spiska zemalja koje su oznaene kao poreski raj, po ulaganjima prednjae Ujedinjeni Arapski Emirati, Mongolija, Severna Koreja, Devianska ostrva, Sejelska ostrva, Lihtentajn, Gibraltar i Maralska ostrva. Visoko se kotiraju i ostrvo Niue, ostrva Belize, Vanuatu, Svalbard i Jan Majen ostrva, Tuvalu, Turks i Kaikos ostrva, Kongo, Bahami, Obala Slonovae, Liban, Libija, Monako, Ruanda, Nepal, Grenada, Bocvana, Bruneji, Gvajana.Kajmanska ostrva, za koja mnogi i ne znaju gde se nalaze, postala su peti svetski finansijski centar posle Njujorka, Londona, Tokija i Frankfurta, upravo sprovoenjem velikih operacija pranja kriminalnog novca pristiglog u lokalne banke iz svih krajeva sveta. U Dordtaunu, prestonici Kajmana, u nekim trenucima banke i osiguravajue kompanije sedele su na imovini od oko 700 milijardi dolara. Na Kajmanskim ostrvima, sa samo 40.000 stanovnika, ima oko 34.000 registrovanih kompanija i preko 600 banaka.2 Novi izumi legalizacije novca ogledaju se i kroz otvaranje velikog broja rauna na koje se deponuje relativno manja suma novca u skladu sa propisima drava. U Nemakoj je to do 10.000 evra, u Sjedinjenim Dravama do 10.0001 2

Milenovi M., Pranje novca, Puls (Magazin o korupciji), julavgust, 2004., str. 42 Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 89

5

dolara, za fizika lica bez indentifikacije ulagaa. Upravo to je dovelo do pojave nove profesije, kurira - trumfova, koji obilaze bankarske altere i deponuju novac na ime svog gazde u iznosu niem od limita. Na taj nain vlasnici prljavog novca dobijaju legalan novac, kuriri dobijaju nagradu za obavljeni posao, a bankari dobijaju novac za dalje obrtanje, odnosno oplodnju. On se ulae i u kupovinu hartija od vrednosti, institucionalne investitore, uzajamne fondove i ostale finansijske institucije i kreditne ustanove. Takoe se ulae u hotele, mondenske objekte, umetnine.3 Slika broj 2. Tipina ema pranja novca

Izvor: Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Beograd, 2009. Poslednjih godina ajcarska nije vie pouzdana u tradicionalnom uvanju svete tajne anonimnih bankarskih rauna, pa je ostalo malo bezbednih oaza za operaciju pranja novca na evropskom kontinentu. Jedna od njih je Kneevina Lihtentajn. U samom centru Evrope na Alpima, izmeu Austrije i vajcarske, Lihtentajn je razvio finansijski biznis, zahvaljujui svom poloaju u carinskoj uniji sa vajcarskom, razvijenoj infrastrukturi za potrebe meunarodnog biznisa i diversifikovanim zakonskim propisima o statusnim oblicima of-or kompanija. U Lihtentajnu sve kompanije sa statusom of-or kompanije uivaju izuzetne fiskalne beneficije i poreske olakice. Zbog toga se Kneevina Lihtentajn smatra izuzetno povoljnom bazom za sve koji u njenim bankama ele da u legalne tokove vrate prljav novac. Zato je od Lihtentajna zatraeno da ukine tajnost rauna zbog ega su njene banke bile atraktivne klijentima. 1.1. Faze pranja novca

Pranje novca uopteno podrazumeva reavanje, pretvaranje ili ienje novca steenog kriminalnim aktivnostima, tj. prljavim poslom zaradi novac pa ga uloi i pokae kao prihod. Na primer, istraivanja Bank of England pokazala su da pranje novca polazi od tehnike prikrivanja pravog porekla novca i vlasnitva sredstva plaanja, preko tehnike legalnog dolaenja u posed novca posle obavljenog pranja novca, do tehnike promene oblika sredstava i oslobaanja od velike koliine novca, koja je steena

3

Procenjuje se da "oprani novac" danas ini od dva do sedam odsto ukupne svetske proizvodnje, a procena Meunarodnog monetarnog fonda je da sada "bruto kriminalni proizvod" u svetu premauje 1.000 milijardi dolara godinje.

6

kriminalom. Ova tehnika pranja novca sadri tri faze, i to:4 faza ulaganja, faza prikrivanja i faza integracije. 1.1.1. Faza ulaganja U fazi ulaganja ilegalni profiti se uvode u legalni finansijski sistem. Gotovina pribavljena kriminalnim poslovima uplauje se na bankovne raune, obino pod izgovorom neke regularne delatnosti to predstavlja fazu ulaganja. Najee se depoziti ulau zbog nekog legalnog posla, gde se plaanje obavlja u gotovom novcu, kao to su na primer, garae, luksuzni butici, galerije, komisioni, restorani, antikvarnice itd. Ukoliko se gotovina stvorena kriminalom pomea sa prihodima legalnog poslovanja, smanjuje se mogunost brzog otkrivanja vrueg novca. Uplata u banku novca steenog kriminalom, moe biti izvrena na mnogo naina. Neki od postupaka koji su karakteristini za fazu ulaganja: - uplata vrueg novca pod pokriem redovnih gotovinskih prihoda od poslovanja; - osnivanje lanih, tzv. fantomskih preduzea koja ne posluju i postoje samo kao sredstvo za uplatu gotovog novca na raune u bankama, - usitnjavanje velikih suma novca meu saradnicima koji ga polau na raune u iznosima koji su dovoljno mali ili su ispod zakonskog cenzusa, pa zbog toga nisu sumnjivi bankarskim radnicima i nisu predmet izvetavanja i posebnog praenja. U ovoj fazi u novije vreme susree se i kupovina, odnosno preuzimanje preduzea sa ozbiljnim finansijskim tekoama, iji rauni treba da poslue samo kao tzv. bojler rauni, gde e se sliti novac prethodno deponovan na raune raznih finansijskih institucija. 1.1.2. Faza prikrivanja Nakon to je gotovina pretvorena u bankarski depozit, naredni korak u procesu pranja novca je faza prikrivanja, koja se ostvaruje prebacivanjem sredstava sa jednog rauna na raune raznih banaka u svetu, prividnih subjekata kao i drugih finansijskih institucija, a sve radi prikrivanja originalnog izvora i destinacije poetnog kriminalnog kapitala. Novac se premeta mnogobrojnim transakcijama iji je glavni cilj da se prikrije veza izmeu novca i kriminalne aktivnosti od koje potiu. Tokom faze prikrivanja u procesu pranja novca obavi se veliki broj transakcija kojima se novac prenosi po itavom svetu. Mnoge od tih transakcija su besmislene i za njih se ne moe pronai nikakvo pokrie poslovanja. Prava svrha tih transakcija je da prikriju tragove kretanja novca i da oteaju posao svakome ko pokua da istrai odakle novac potie. Kada se novac nae na nekom od rauna, sa njim se radi sve ono to moe da prikrije njegovo poreklo. U ovoj fazi kupuju se polise osiguranja, daju pozajmice, kupuje skupocena roba, umetnika dela, akcije, investicioni fondovi, i koriste mnogi drugi finansijski instrumenti. 1.1.3. Faza integracije Poslednja faza pranja novca kojom on ponovo ulazi u legalne ekonomske tokove je faza integracije. Novac se ulae u zakonite poslove ili investira, posle ega se javlja kao novac koji potie od zakonom dozvoljene delatnosti. Popularni metod integracije novca steenog kriminalom u legalne tokove je kupovina nekretnina, kao to su poslovne zgrade, skladita ili stanovi. Iako se ovaj novac finansira prljavim novcem, prihod koji se ostvaruje izdavanjem prostora u zakup nee biti sumnjiv jer je rezultat zakonom dozvoljene delatnosti. Cilj ove faze i procedure pranja novca je da se novac steen kriminalom prebaci4

Kuli Mirko, Finansijska trita Megatrend univerzitet, Beograd, 2003., str. 142

7

u poslove koje zakon ne zabranjuje. Jedan od njih je I oivljavanje preduzea koja se nalaze u tekoama investiranjem ogromnih suma novca. Preduzee nastavlja normalno da posluje koristei novac steen kriminalom kao svoj kapital. Perai novca primaju dividende i direktorske plate, to su zakoniti vidovi prihoda. Ovde moramo samo napomenuti da se esto sve tri faze ponekad ne mogu razlikovati. Pojedine faze pranja novca mogu biti iste ili se jo ee mogu meusobno preklapati. Kako e se odvijati pojedina faza i koje e se metode pri tom koristiti, zavisi od raspoloivih mehanizama za pranje i od zahteva organizovanog kriminala koji je taj posao naruio. U svakom sluaju pranje novca podrazumeva mnogobrojne meusobne razliite tehnike koje su obino sloene, domiljate i tajne. Zajedniko je da se njima mora sakriti poreklo i ime vlasnika novca, pa da naruilac eli zadrati kontrolu nad samim postupkom i po potrebi ostvariti njegovu promenu. Oito se najvie u borbi protiv pranja novca moe uiniti u fazi ulaganja, kada- pogotovu nakon prodaje droge na ulici, prodavci ostavljaju sredstva koja su velika i po vrednosti i po koliini (esto i vea nego to je iznosila i sama droga). Kako se kriminalci moraju liiti gotovog novca, tu su posebno ugroene ustanove koje primaju depozit. Tabela broj 1. Faze pranja novca

Evropska zajednica donela je stoga stroge propise po kojima se zahteva identifikacija stranke koja otvara raun i uplauje, obavezno voenje odgovarajue evidencije o depozitima, zatim obavetenje nadlenih organa o sumnjivim finansijskim transakcijama. U SAD-u postoji zakonska obaveza da banke moraju obavestiti nadlena tela o gotovinskim uplatama na raun u iznosu veem od 10.000 dolara, slian propis postoji i u Australiji, ali za sada ne postoji u Evropi. Ipak, gotovo su sve evropske zemlje ve promenile ili upravo menjaju svoje zakonodavstvo, tako da se u sumnjivim sluajevima ne potuje odredba o bankarskoj tajni, odnosno moraju se nadlena tela obavestiti o finansijskim transakcijama za koje se opravdano sumnja da nisu u skladu sa zakonom.1.2.

Povratni efekti pranja novca

Pranje novca i finansiranje terorizma predstavljaju globalne probleme koji imaju povratne efekte na ekonomsku, politiku, bezbednosnu i socijalnu strukturu svake zemlje. Pranje novca je izuzetna pretnja integraciji finansijskih ustanova koje dovode u nepovoljan poloaj pravne subjekte koji legalno posluju. Perai novca uopteno, ne nastoje da ostvare 8

najviu stopu dobiti na novac koji operu, ve im je vanije mesto ili investicije koje e im omoguiti najlaku i najbru preradu novca. Tako novac moe putovati iz zemlje sa dobrom ekonomskom politikom po kojoj se ostvaruju vie stope dobiti u zemlje sa loijom politikom i niim prinosima od uloenih sredstava, tako da se zbog pranja novca moe dogoditi da se slobodni kapital ulae manje racionalno, to uveliko moe naruiti postojee ekonomske tokove. Promena u potranji novca - kao rezultat pranja novca, to se ne odraava u slubenim pokazateljima - moe na nacionalnom nivou izazvati nestabilnost kamata i kursa. Pranje novca, kao i ostale nezakonite aktivnosti, uslovljavaju regresivnu distribuciju dohotka i stvaranje velike potroake moi pojedinaca u uslovima opte recesije. Time se iskrivljuje struktura potronje, pogotovu meu bogatima, i preobraava se postojea socijalna stracifikacija nastajanjem drutvenih grupa novih bogataa. Velika sredstva koja se zarauju pranjem novca utiu na porast potranje za luksuznim proizvodima, poveanje cena nekretnina i nekih potronih dobara, a sve napred navedeno izmeu ostalog pospeuje i inflaciju. Pranje novca osim to uveliko podriva slobodno trite, naruava i demokratsku politiku strukturu i politiku stabilnost zemlje. Dobro je poznat sluaj da su predstavnici kokainskih kartela ili mafije pokuavali, i ponekad i uspevali, prodreti u sredite tela vlasti pojedinih zemalja i potkupiti ih. Sam kolumbijski predsednik Ernesto Samper optuen je da je tokom izborne kampanje primao velike novane iznose narko-mafije. Izgleda da su lokalni trgovci drogom nudili potpunu otplatu kolumbijskog spoljnjeg duga u zamenu za nesmetano delovanje. U Karipskoj dravici Belize za 500 dolara moe se otvoriti anoniman konto, dok se za dodatnih 500 dolara moe dobiti ak i fiktivno ime nosioca rauna. Ovakve povoljnosti krue u nizu zemalja, uglavnom onih jedva vidljivih na mapi, naroito su omiljena Karipska ostrva te jedva nastanjene ostrvske dravice krajnje egzotinih imena, rasute u Tihom okeanu. U njima takoe komotno moete da osnujete tzv. anonimna akcionarska drutva gde se uopte ne zna ko je vlasnik ili pak preduzee koje od sve svoje imovine poseduje tek potansko sandue. Na Kajmanskim ostrvima sa samo 39.000 stanovnika recimo postoji 34.000 registrovanih kompanija, 590 banaka i 500 milijardi dolara na raunima. S obzirom da kriminalci ne objavljuju godinje finansijske izvetaje teko je proceniti koja se koliina para u svetu opere. Procena Meunarodnog monetarnog fonda je ipak, da tzv. bruto kriminalni proizvod u svetu iznosi vie od 500 milijardi dolara godinje, a po proceni Ujedinjenih nacija ak 80% navedenog iznosa ostvaren je trgovinom narkoticima. Postoji krilatica da je san svakog peraa novca da plati porez! Put koji treba da se pree od prljavog novca do plaanja poreza nije ni lak, ni jeftin. Vlasnici prljavog novca, steenog trgovinom orujem, narkoticima, pljakom, piraterijom,ali i ucenama politiara ele da ga uvedu u legalne tokove, da bi mogli da ulau u legalan biznis i da ga uveavaju. Za to, meutim moraju dobro da plate. Finansijskim strunjacima koji e da odrade taj posao plaaju i do 25% vrednosti ukupne sume, a procenat i dalje raste. Osamdesetih godina, ova usluga je kotala svega 6%, da bi krajem devedesetih dostigla 20%.Kao ilustraciju naveemo primer jednog Italijana, koji je pre nekoliko godina uhapen pod sumnjom da je radio za mafiju. Nakon konfiskacije imovine ustanovljeno je da je posedovao 131 stan, 122 magacina, 20 fabrika, 10 kolskih zgrada i 250.000 akcija u jednoj sicilijanskoj banci. Novac dobijen iz kriminalnog delovanja obino korumpira slubenike finansijskog trita uzrokujui dugotrajnu i teko popravljivu tetu trinom kredibilitetu.

9

Pranje novca moe korumpirati delove finansijskog sistema i onemoguiti uspeno upravljanje bankama i nadzornim telima. Ukoliko neki bankarski rukovodilac postane korumpiran, netrino ponaanje moe se proiriti u druga podruja koja nisu povezana s pranjem novca, to ugroava sigurnost i bonitet Banke. Osobe koje obavljaju nadzor nad radom Banke takoe mogu biti korumpirane ili zastraene pretnjama, to smanjuje bonitet i potpuno onemoguava delotvornost nadzora. S toga je nuno jaati zakonske odredbe protiv pranja novca, ali to ne znai smanjenje tradicionalne bankarske kontrole. Ukoliko su banke umeane u pranje novca, naruava se poverenje koje javnost ima u njih, pa se, ako su povezane sa organizovanim kriminalom, podriva njihova stabilnost. Uprkos kratkotrajnoj moguoj dobiti, preti im neposredna opasnost od gubitka zbog prevara, kako zbog nemarnosti u proveri neeljenih stranaka ili naruenog integriteta njihovih slubenika koji su povezani sa kriminalcima. U pranju novca kroz banke organizovani kriminal se esto slui ljudima koji nemaju kriminalnu prolost, to oteava otkrivanje takvog dela. Onda otvaraju raune preko kojih obru velike novane iznose, esto uz pomo nesavesnih bankarskih slubenika. Jedan od najpoznatijih uspenih sluajeva spreavanja pranje novca jeste akcija pokrenuta protiv Bank of Credit and Commerce International, (BCCI), koja je ponajvie delovala u Velikoj Britaniji i SAD-u i za koju su amerike vlasti ustanovile da je oprala oko 32 miliona dolara. Uhapen je znatan broj slubenika meu kojima i devetorica direktora banke. Banka je zbog protivzakonitog delovanja osuena da plati kaznu od 15,3 miliona dolara pa je uskoro potpuno prestala poslovati ostajui bez 530 hiljada tedia irom sveta i bez njihovih 12,4 milijarde dolara.2.

MEUNARODNA REGULATIVA PROTIV PRANJA NOVCA

Meunarodna zajednica je pristupila normiranju adekvatnih mera, sredstava i postupaka u pojedinim zemljama, a u cilju spreavanja i suzbijanja ovakvih nedozvoljenih delatnosti. Tako je doneto vie Meunarodnih pravnih akata kojima su precizirane nedozvoljene delatnosti i pojedini oblici i vidovi pranja novca, kao i mere i postupanja Nacionalnih zakonodavaca u pravcu suzbijanja ove pojave. Tako je i u Evropskom pravu pranje novca dobilo status samostalnog krivinog dela, ali ovo delo poznaje i niz Nacionalnih krivinih zakonodavaca. Shvativi realnu opasnost od organizovanog kriminaliteta Internacionalnog karaktera koji ne poznaje politike, dravne i ideoloke granice meu narodima, dravama i kontinentima Meunarodna zajednica poinje da radi na razvijanju i koncipiranju strategije opte borbe protiv najopasnijih vidova kriminaliteta, trgovine opojnim drogama, belim robljem, orujem itd., a sa ime je u nerazdvojivoj vezi i pranje novca. U tom smislu u poslednjih nekoliko godina je doneto vie Meunarodnih pravnih akata, koji u ovu borbu unose nova sredstva, metode i postupke:5 - konvencija Ujedinjenih nacija, tzv. Beka konvencija (protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, 1988), - Radna grupa za finansijske mere protiv pranja novca (FATF), - Konvencija o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom, kao i o finansiranju terorizma (doneta 1990. godine u Strazburu), - Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije o spreavanju korienja finansijskog sistema radi pranja novca i finansiranja terorizma. Navedena meunarodna pravna akta predstavljaju pravni osnov za regulisanje pojedinih inkriminisanih ponaanja u vezi sa pranjem novca u nacionalnom krivinom zakonodavstvu. Stoga je veoma znaajno na koji nain nacionalnog zakonodavstva ureuju krivino-pravni osnov pranja novca. Ovo tim pre to mnoga reenja predviena navedenim5

Milenovi M., Pranje novca, Puls (Magazin o korupciji), julavgust, 2004., str. 65

10

meunarodnim pravnim aktima nalaze svoje oivotvorenje i primenu kroz reenja u nacionalnom krivinom zakonodavstvu. 2.1. Beka konvencija

Konvencija Ujedinjenih naroda protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih stvari (Be, 1988.), kojom se razmatra problem i odreuju naini borbe protiv narkotika oduzimanjem profita steenih od nezakonite proizvodnje i prometa narkoticima, i promovie meunarodna saradnja drava lanica. Beka je konvencija vana zato to je to prvi dokument kojim se kanjava pranje novca, iako se kanjavanje odnosi samo na ogranieni broj predikatnih dela (Konvencija se odnosi samo na promet droge), odnosno dela iz kojih zapravo proizlazi prljavi novac .6 Slika broj 3. Zaplenjeni prljav novac

Izvor: Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Beograd, 2009. Beku konvenciju je prihvatilo vie od 100 drava, predvia obavezu drava potpisnica da u svom nacionalnom zakonodavstvu inkriminiu brojne aktivnosti vezane za trgovinu opojnim drogama, kao i da pranje ovako steenog novca predvide kao krivino delo. U lanu 3. Konvencije predvieno je da e sve neophodne mere svaka stranka potpisnica usvojiti kako bi se po njenom zakonu utvrdile kao krivini prekraj odreene aktivnosti, pod uslovom da se naravno ine namerno, pa je tako predvieno i da se mora inkriminisati i konverzija ili transfer svojine, uz znanje da je takva svojina steena trgovinom droge ili drugih psihotinih supstanci, bilo da se radi o samom trgovcu ili o osobi koja je uestvovala u skrivanju ili prikrivanju nezakonitog porekla svojine ili pomagala nekom licu koje je umeano u poinjenje takvog ili takvih prekraja da bi izbeglo zakonske posledice svojih dela; isto tako inkriminiui i zavisno od ustavnih naela i osnovnih koncepcija pravnog sistema - sticanje, posedovanje ili korienje svojine, saznanjem, u vreme prijema, da je takva svojina steena na osnovu jednog ili vie prekraja utvrenih u skladu sa Konvencijom, ili uee u takvom prekraju ili prekrajima. Takoe, Konvencija nepropisanog i da e svaka strana potpisnica usvojiti neophodne mere da bi se omoguila zaplena prihoda koja potie od trgovine droge ili svojina ija vrednost odgovara vrednosti takve dobiti, pored navedenog svaka strana potpisnica usvojie i neophodne mere da se njenim nadlenim organima omogui da identifikuju, otkriju, zamrznu ili zaplene dobit, odnosno svojinu, a radi konane zaplene, sa tim to e radi sprovoenja ovih mera svaka strana potpisnica ovlastiti svoje sudove ili druge nadlene organe da naloe da bankarska, finansijska ili komercijalna evidencija bude stavljena na raspolaganje, zaplenjenje, kao I da strane potpisnice nee odbiti da deluju po6

Druga najvea zaplena novca u svetskoj istoriji od 26 miliona dolara u keu, zaplenjena tokom lova na kartele droge u saveznoj dravi Sinaloa od strane Meksiih vojnika. Condemi i Pasquale, 2005:42

11

odredbama ovog stava iz razloga bankarske tajne, dakle, Konvencijom je predvieno da drave potpisnice omoguavaju jedna drugoj uzajamnu pravnu pomo. Dodajmo i to da je Bekoj konvenciji pristupilo vie od 170 drava, meu njima su i tzv. finansijski rajevi gde se prihod steen od droge legalizuje suprotno odredbama Konvencije, naime, sluba (biro) Ujedinjenih Nacija za kontrolu droge i prevencije kriminaliteta (UN Office for Drug Control and Crime Prevention), je napravila listu najvanijih finansijskih rajeva, poznatih po pranju novca, gde su zemlje rasporeene u odreene geografske zone. 2.2. Financial Activity Task Force FATF

Radna grupa za finansijske mere protiv pranja novca (FATF) je meuvladino telo koje za cilj ima izradu i promovisanje strategija borbe protiv pranja novca i procesuiranje prihoda steenih krivinim putem da bi sakrilo njihovo nezakonito poreklo. Takve strateke politike imaju za cilj da spree korienje takvih prihoda u buduim krivinim radnjama, kao i da onemogue da se njima vri uticaj na legitimne privredne aktivnosti. FATF trenutno okuplja 34 zemalja i dve meunarodne organizacije. lanstvo u ovoj Grupi ukljuuje i glavne zemlje Evrope, Severne Amerike i Azije koje predstavljaju glavne finansijske centre u svetu. Radi se o multidisciplinskom telu, to je esencijalno za reavanje pitanja pranja novca, sa mogunou odreivanja politike od strane pravnih i finansijskih strunjaka i strunjaka u oblasti sprovoenja zakona. Ovakva potreba za obuhvatanjem svih relevantnih aspekata borbe protiv pranja novca odraava se u etrdeset Preporuka FATF-e, odnosno mera sa ijom se implemetacijom FATF-a sloila, i preporuuje se da ih sve zemlje usvoje. Preporuke su izraene jo 1990. godine. 1996. godine etrdeset preporuka je revidirano kako bi se uzelo u obzir iskustvo steeno u prethodnih est godina i da bi se odrazile promene do kojih je dolo u kontekstu problema pranja novca. Ovih etrdeset preporuka daju osnovni okvir za nastojanja u pravcu borbe protiv korupcije i koncipirana su za univerzalnu primenu. Pokrivaju sistem kaznenog sudstva i sprovoenje zakona, finansijski sistem, njegove regulative i meunarodnu saradnju. Od samog poetka osnivanja FATF-e, bilo je poznato da zemlje imaju razliite pravne i finansijske sisteme, pa stoga sve ne mogu primeniti identine mere. Preporuke, stoga, predstavljaju princip za preduzimanje mera koje zemlje implementiraju prema vlastitim uslovima i ustavnim okvirima, pruajui zemljama fleksibilnost umesto da propisuju svaki detalj. Mere nisu naroito kompleksne, niti teke, ukoliko postoji volja za njihovom primenom. Njima se ne kompromituje sloboda angamana u legitimne transakcije, niti predstavljaju pretnju ekonomskom razvoju. Zemlje lanice FATF-e su se jasno opredelile za prihvatanje discipline, to podrazumeva multilateralno nadgledanje i direktan pregled. Implementacija etrdeset Preporuka se jednako nadgleda za sve zemlje lanice putem dvojakog pristupa: godinjeg samoocenjivanja i detaljnijeg zajednikog procesa procene u kojem svaka zemlja lanica podlee pregledu na licu mjesta. Osim toga, FATF u svim zemljama izvrava pregled mera koje su preduzete u cilju implementacije Preporuka. 2.3. Konvencija o pranju novca

12

U cilju uspostavljanja kontrole prometa nelegalno steene imovine na meunarodnom planu, Savet Evrope je u Strazburu u novembru 1990. godine usvojio Konvenciju o pranju novca, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom. Ovim dokumentom se daje savremena definicija krivinog dela pranja novca i utvruje obaveza za bankarske i druge finansijske organizacije da vlastima prijave sve sumnjive finasijske transakcije. U sklopu ove konvencije, istranim organima su data posebna ovlaenja za sprovoenje bankarskih istraga, vrenje pretresa i privremenu zaplenu, kao i za upotrebu prikrivenih islednika. Konvencija ima za cilj da se upotrebom modernih i efikasnih metoda na meunarodnom planu i saradnjom drava oduzmu prihode steeni kriminalom. Konvencija se sastoji od 44 lana podeljena u etiri glave:7 Preambula, Mere koje treba preuzeti na nacionalnom nivou, Meunarodna saradnja i zavrene odredbe. Na tu konvenciju nastavlja se novija - Konvencija Saveta Evrope o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom i o finansiranju terorizma od 16. maja 2005. godine.2.4.

Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije o spreavanju korienja finansijskog sistema radi pranja novca i finansiranja terorizma

Savet Evropske unije je juna 1991. godine doneo Direktivu za spreavanje korienja finansijskog sistema u cilju pranja novca. Pri tome je istaknuto da je neophodno da se problem pranja novca predvidi kao opasno krivino delo i to ne samo sa stanovita interesa pojedine drave, ve sa stanovita cele meunarodne zajednice, jer se smatra da postojanje jedinstvenog trita i slobodnog kretanja novanih sredstava, kapitala i usluga mogu biti iskorieni, izmeu ostalog, i za pranje novca koji je rezultat kriminalne delatnosti. Stoga se smatra da samo mere usvojene na meunarodnom nivou i primenjivane striktno od svih drava mogu dati i efikasne rezultate. Ova Direktiva obavezuje zemlje lanice Evropske unije da predvide krivino delo pranja novca u svom nacionalnom krivinom zakonodavstvu. Direktiva obuhvata sve one aktivnosti koje su inae institucionalizovane u Bekoj a kasnije Evropskoj konvenciji. Domet promene ove direktive je proiren u smislu da pod udar krivino pravne represije mogu doi sva novana sredstvi, materijalna ili nematerijalna, pokretna ili nepokretna imovina, dokumenta i sredstva koja govore o vlasnitvu ili interesu na takvoj imovini.

3. DOMAA REGULATIVA I INSTITUCIJE3.1. Zakon o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma

Zakon o spreavanju pranja novca stupio je na snagu 27.03.2009. godine i ima za cilj unapreenje postojeeg sistema otkrivanja i spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma kao i usaglaavanje sa meunarodnim standardima i konvencijama iz ove oblasti. Obveznici koji preduzimaju radnje i mere za spreavanje pranja novca Novim Zakonom se uglavnom zadrava krug obveznika (banke-kastodi banke, ovlaeni menjai, drutva za upravljanje investicionim fondovima, drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, drutva za osiguranje,7

Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 112

13

brokersko-dilerska drutva, organizatori posebnih igara na sreu u igranicama, preduzea za reviziju), koji su bili propisani i prethodno vaeim zakonom, s tim to se krug propisanih mera kod obveznika proiruje pored spreavanja pranja novca i na finansiranje terorizma. Traenje i dostavljanje podataka od obveznika - Podaci se Upravi dostavljaju bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana. Uprava u hitnim sluajevima, kada postoji mogunost obustavljanja izvrenja transakcije moe da odredi obveznicima i advokatima i krai rok za dostavljanje podataka. Prijava podataka Upravi za spreavanje pranja novca - Obveznici su duni da prijave Upravi sve gotovinske transakcije iznad 15.000 evra, kao i sve sumnjive transakcije bez obzira na iznos i bez obzira da li su gotovinske ili bezgotovinske. Novim Zakonom je propisana obaveza prijave sumnjive transakcije Upravi i kada se radi o planiranoj transakciji, bez obzira na to da li je ta transakcija kasnije izvrena ili ne. Uprava moe izdati nalog za privremeno obustavljanje transakcije u sluaju sumnje da se radi o pranju novca, i prema novim standardima ovlaenje je proireno i na finansiranje terorizma. Novina je obaveza Uprave da odbije pokretanje postupka na osnovu inicijative dravnih organa8 ako u inicijativi pokrenutoj od strane ovih organa nisu obrazloeni osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Ovlaeno lice za obavljanje poslova spreavanja pranja novca - Novim Zakonom definisana je uloga ovlaenog lica u skladu sa meunarodnim standardima. Lice mora posedovati svojstvo i iskustvo koji su potrebni za obavljanje funkcije ovlaenog lica i neposredno je odgovorno najviem rukovodstvu. Ovlaeno lice samostalno obavlja zadatke. Obaveza sastavljanja liste indikatora - Obveznici i advokati imaju obavezu da sastave i primenjuju listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Analiza rizika od moguih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca - Jedna od bitnih novina Zakona koju uvodi Direktiva je tzv. pristup na osnovu procene rizika. Kod razliitih vrsta stranaka, poslovnih odnosa, usluga koje obveznik prua u okviru svoje delatnosti ili transakcija, rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije isti. Iz ovih razloga Zakonom je propisana analiza rizika. Obveznici procenjuju koliki rizik od moguih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca i finansiranje terorizma, predstavlja odreena vrsta stranke, poslovni odnos, usluga koju obveznik prua u okviru svoje delatnosti ili transakcija. Grupe rizika se mogu podeliti u tri grupe:9 - rizik stranke (poslovi koji ukljuuju velike gotovinske transakcije, transakcije bez ekonomske logike, politiki eksponirana lica); - rizik usluge koju obveznik prua u okviru svoje delatnosti (mogunost da se korienjem neke usluge opere novac); - rizik zemlje (npr. zemlje sa visokom stopom kriminala) i Poznavanje i praenje stranke - Zakonom se umesto termina identifikacija stranke uvodi nov termin, u skladu sa Direktivom, a to je poznavanje i praenje stranke.8

9

Agencija za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, vojnobezbednosne slube i drugih organa United Nations. 1999. International Convention for the Suppression of Financing of Terrorism

14

Mere poznavanja i praenja stranke - Iz razloga to neke situacije predstavljaju vee, a neke manje rizike s aspekta zloupotrebe u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma utvrena su dva posebna oblika radnji i mera poznavanja i praenja stranke:10 - pojaane radnje i mere i - pojednostavljene radnje i mere. Utvrivanje i provera identiteta stranke - Provera identiteta stranke, u skladu sa meunarodnim standardima obuhvata:11 - utvrivanje identiteta stranke prikupljanjem podataka o stranci (npr. stranka popunjava obrazac u koji upisuje ime i prezime, adresu, broj line karte), - provera identiteta stranke na osnovu verodostojnih, nezavisnih i objektivnih izvora(javni registri, digitalne potvrde). Na nov nain se ureuje utvrivanje i provera identiteta stranke koja nije fiziko ili pravno lice, ve neko drugo lice graanskog prava (npr. skuptina stanara). U ovom sluaju obveznik je duan da proveri identitet zastupnika, uz njegovo lino prisustvo, pribavi pismeno ovlaenje za zastupanje, podatke o linom imenu i ostale pojedinosti koje su Zakonom propisane. Poveravanje odreenih radnji treim licima - Trea lica mogu biti: banke, drutva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokerskodilerska drutva, ovlaene banke i ostala lica odreena Zakonom. Ogranienje gotovinskog poslovanja - Jedna od novina Zakona je propisano ogranienje gotovinskog poslovanja, u tom smislu to je propisana zabrana prijema gotovog novca u iznosu koji prelazi 15.000 evra za sva lica koja prodaju robu ili vre usluge u Republici Srbiji. Prenos fiziki prenosivih sredstava plaanja preko dravne granice - Jedna od obaveza fizikih lica propisanih Zakonom je da fizika lica koja prelaze dravnu granicu i pri tom prenose fiziki prenosiva sredstva plaanja (gotovinu, ekove, menice, hartije od vrednosti) u iznosu od 10.000 evra ili veem imaju obavezu da taj prenos prijave nadlenom carinskom organu Advokati i advokatska ortaka drutva - Prema Zakonu obaveza advokata i advokatskih ortakih drutava je da preduzimaju mere i radnje u otkrivanju i spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Advokati su duni da provere i utvrde identitet stranaka kada sa strankom uspostave poslovni odnos, zatim prilikom izvravanja transakcija u iznosu od 15.000 evra ili veem (ukljuujui i vie meusobno povezanih transakcija koji prelaze vrednost od 15.000 evra) kao i kada postoji sumnja u verodostojnost podataka koji su prethodno pribavljeni o postojeoj stranci ili njenom stvarnom vlasniku, odnosno uvek kada postoje razlozi za sumnju u pranje novca ili finansiranje terorizma. Nadzor nad primenom Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma - Za vrenja nadzora nad primenom Zakona ovlaeni su Uprava, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije do vrednosti, Poreska uprava, Trina inspekcija, Devizni10

Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.,str.. 123 11 Milenovi M., Pranje novca, Puls (Magazin o korupciji), julavgust, 2004., str. 74

15

inspektorat, Uprava za igre na sreu, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za telekomunikacije i informatiko drutvo, Advokatska komora i Komora ovlaenih revizora. Uvodi se novina po kojoj su nadzorni organi duni da ukoliko u okviru vrenja nadzora nad obveznicima otkriju injenice koje bi mogle biti povezane sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, odmah o tome obaveste Upravu. Kaznene odredbe - Kazne koje su odreene ovim zakonom su efikasne, proporcionalne i odgovarajue. Izvrena je podela privrednih prestupa na lake i tee, u zavisnosti od toga da li je u pitanju krenje osnovnih naela i propisanih zadataka ili su u pitanju povrede manje znaajnih obaveza ije se posledice lake mogu sanirati.Novani iznos kazni kree se do 3.000.000 dinara kod pravnih lica, a kod advokatskih drutava i kod preduzetnika do 500.000 dinara, u zavisnosti od teine prestupa. Znaaj donoenja Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma - Republika Srbija je donoenjem novog Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma uspela da odgovori zahtevima koje je pred nju postavila Direktiva Evropske Unije, odnosno da odgovori obavezi da uskladi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim meunarodnim konvencijama i meunarodnim standardima iz ove oblasti. Na ovaj nain stvorena je osnova da Uprava za spreavanje pranja novca zadri svoje lanstvo u EGMONT Grupi. Samo saradnjom Uprave sa drugim dravnim organima, saradnjom sa obveznicima i potovanjem meunarodnih normi moe se efikasno delovati i ostvariti i osnovni cilj Zakona - spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma.3.2.

Zakon o visokotehnolokom kriminalu

Ne postoji opteprihvaena definicija kompjuterskog kriminala. U najirem smislu, visokotehnoloki (ili kompjuterski) kriminal je svaka kriminalna delatnost koja se vri uz upotrebu raunara i raunarskih sistema i mrea. Opseg ovih kriminalnih aktivnosti je veoma irok i raznovrstan i podrazumeva razliite vrste nedozvoljenih radnji, od neovlaene distribucije piratizovanih autorskih dela do viemilionskih kraa i pronevera koje se vre neovlaenim onlajn pristupom tuim bankarskim raunima. Pored radnji koje su usmerene na pribavljanje protivpravne imovinske koristi, kompjuterski kriminal obuhvata i aktivnosti koje su uinjene iz drugih pobuda, kao to su stvaranje i distribucija virusa i malicioznog softvera, objavljivanje poverljivih poslovnih i linih podataka na Internetu i slino. Imajui u vidu brojnost i raznovrsnost radnji ijim preduzimanjem je mogue poiniti delo koje bi bilo kvalifikovano kao delo kompjuterskog kriminala, precizno definisanje ove pojave zahteva izdvajanje odreenih zajednikih i optih karakteristika koje se odnose kako na radnju izvrenja tako i objekat napada. Kao sveobuhvatnu funkcionalnu definiciju, mogli bismo da prihvatimo onu koja kompjuterski kriminal definie kao radnju koja se preduzima uz upotrebu raunara i drugih sredstava informacionih tehnologija a koja je usmerena na:1212

neovlaeni pristup zatienom raunaru, neovlaeno presretanje elektronskih podataka koji su upueni sa raunara ili ka drugom raunaru, unitavanje, izmenu i brisanje elektronskih podataka, ometanje ili onemoguavanje funkcionisanja raunarskog sistema putem oteenja, brisanja, menjanja ili umetanja elektronskih podataka, distribuciju nedozvoljenih sadraja,

Kuli Mirko, Finansijska trita Megatrend univerzitet, Beograd, 2003., str. 151

16

-

stvaranje i irenje virusa i malicioznog softvera,

U odnosu na injenicu da li se raunar, sistem ili mrea koriste kao sredstvo za izvrenje dela ili su objekat na kome se delo izvrava, ponekada se koriste razliiti izrazi da bi se definisala kriminalna delatnost koja se vri upotrebom raunara:13 - klasian kompjuterski kriminal kod koga je raunar ili raunarski sistem sredstvo izvrenja ili objekat napada; - Internet kriminal kod koga je zloupotreba mree odreujui faktor (posedovanje i distribucija deije pornografije, raspirivanje nacionalne i rasne mrnje, neovlaena distribucija autorskih dela i predmeta intelektualne svojine); - e-kriminal koji se vezuje za zloupotrebu komunikacionih ureajiureaja za skladitenje elektronskih podataka. Oblasti borbe protiv visokotehnolokog kriminala u Srbiji najznaajniji pomak uinjen je osnivanjem specijalizovanih organa na nivou policije, tuilatva i suda. Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, koji je stupio na pravnu snagu 25. jula 2005. godine, osnovano je Posebno tuilatvo u okviru Okrunog javnog tuilatva o Beogradu, posebno sudsko odeljenje u Okrunom sudu u Beogradu i specijalizovana policijska jedinica pri Slubi za borbu protiv organizovanog kriminala. Mesna nadlenost navedenih specijalizovanih organa uspostavljena je na celoj teritoriji Republike Srbije, dok je stvarna nadlenost propisana lanom 3. navedenog zakona i odnosi se na krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka propisanih Krivinim zakonikom (glava XXVII) kao i na krivina dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja javljaju raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako je broj autorskih dela vei od 500 ili nastala materijalna teta prelazi iznos od 850 000 dinara. Na osnovu stanja pozitivnog zakonodavstva u Republici Srbiji, a imajui u vidu injenicu da je visokotehnoloki kriminal nov pojavni oblik kriminaliteta, moemo da konstatujemo da je drava preduzela znaajan i odluan korak u pravcu konstituisanja specijalizovanih organa, kao i usvajanja odgovarajuih pravnih propisa, prevashodno materijalne prirode, koji predstavljaju osnov za efikasan krivini progon poinilaca krivinih dela visokotehnolokog kriminala. Sa druge strane, neophodno je veoma ozbiljno analizirati primedbe i preporuke koje dolaze od strunih lica koja su angaovana na poslovima otkrivanja i gonjenja raunarskog kriminala, i izvriti korekciju i dopunu materijalnog i procesnog zakonodavstva koja bi omoguila postizanje optimalnih rezultata u borbi protiv visokotehnolokog kriminaliteta.

3.3.

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela objavljen je u Slubenom glasniku RS,br.97/08 od 05.12.2008.godine i primenjuje se od 1. marta 2009. godine. U naem pravu prihvaen je sistem oduzimanja imovine u krivinom postupku s obzirom da isti ima niz prednosti, a meu njima je svakako efikasnost, celovitost i injenica da nema ograniavajue mehanizme.13

Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 102

17

Svrha - ciljevi Zakona - Ovaj Zakon donet je sa ciljem da se preventivno deluje na vrenje buduih krivinih dela s obzirom da se oduzimanjem imovine od kriminalne organizacije ista onemugaava da uestvuje na zakonitom tritu sa dobiti steenom od kriminala, zatim, da se kriminalnim organizacijama uniti ekonomska mo, da se oteeni namiri iz te imovine, pojaa primena zakona koriienjem oduzetih sredstava od uinioca u korist drave i radi podsticaja i jaanja saradnje izmeu organa i slubi u borbi protiv organizovanog kriminala. Uslovi za primenu ovog zakona - Postoje materijalni i formalni uslovi za primenu ovog Zakona. Jedan od materijalnih uslova odnosi se na krivina dela koja predstavljaju osnov za primenu odredbi o oduzimanju imovine, koja su taksativno nabrojana, a radi se o tekim krivinim delima - ima ih ukupno 26. Primena ovog Zakona kod nekih krivinih dela uslovljena je visinom imovinske koristi koji treba da pree iznos od 1.500.000,00 dinara, gde su izuzetak krivina dela organizovanog kriminala i trgovine opojnim drogama.Ovo reenje zakonodavca ba i nije dobro s obzirom da se u praksi najee javljaju sluajevi sa pribavljanjem imovinske koristi ispod 1.500,000,00 dinara, a da, ne retko, njihov pojedinani zbir, kod npr. krivinog dela primanja mita, daleko prelazi ovaj iznos. Da bi se oduzela imovina od uinioca, potrebno je da je izvreno neko od taksativno nabrojanih krivinih dela i da je to utvreno pravnosnanom presudom. Takoe, materijalni uslov za primenu ovog zakona predstavlja i imovina proistekla iz krivinog dela. Radi se o imovini okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u oiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima. Imovinom se smatra dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo, velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi, kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro, prihod ili druga korist ostvarena neposredno ili posredno iz krivinog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomeana. Takoe, da bi se smatralo da je imovina proistekla iz krivinog dela potrebno je da njen izvorni vlasnik bude okrivljeni, svedok saradnik ili ostavilac i da je ona u oiglednoj nesrazmeri sa njihovim zakonitim prihodima. Imovina proistekla iz krivinog dela moe se oduzeti od pravnih sledbenika - naslednika osuenog, svedoka saradnika, ostavioca ili njihovih naslednika, kao i od treeg lica bilo fizikog ili pravnog, na koje je preneta kriminalna imovina. Formalni uslovi za primenu ovog zakona su odluke koje nadleni pravosudni organi donose u odreenim fazama postupka. Nadleni organi - Organi nadleni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom i krivinog dela su:14 javni tuilac, sud, organizaciona jedinica Ministarstva unutranjih poslova nadlena za finansijsku istragu i Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Javni tuilac - Brojna su ovlaenja javnog tuioca. Finansijska istraga pokree se protiv vlasnika kada postoje osnovi sumnje da poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivinog dela. U njoj se prikupljaju dokazi o imovini, zakonitim prihodima i trokovima ivota okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na tree lice. Znaajna je uloga javnog tuioca u finansijskoj istrazi, jer se ona pokree upravo njegovom naredbom, a takoe, javni tuilac rukovodi finansijskom istragom. Na njegov zahtev, Jedinica prikuplja dokaze iz l.15.st.2. ovog zakona odnosno dokaze o imovini,14

Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 165

18

zakonitim prihodima i trokovima ivota okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokaze o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnsno dokaze o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na trea lica. Takoe, javni tuilac moe narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da Jedinici dostavi podatke o stanju poslovnih i linih rauna i sefova vlasnika. Naredbom, javni tuilac moe odobriti Jedinici da vri automatsku kontrolu podataka o stanju poslovnih i linih rauna i sefova vlasnika.Pored navedenog, javni tuilac moe podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela bili oteano ili onemogueno i moe doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine ako postoji opasnost da e vlasnik raspolagati imovinom pre nego to sud odlui o zahtevu.Na roitu zakazanom pred sudom, povodom navedenog zahteva javnog tuioca, tuilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o osnovanoj sumnji da imovina proistie iz kriving dela i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo oteano ili onemogueno. Nakon suptanja optunice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu dana po pravnosnanom okonanju krivinog postupka javni tuilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela. Organizaciona jedinica nadlena za finansijsku istragu - Jedinica je specijalizovana organicaciona jedinica MUP-a koja otkriva imovinu proisteklu iz krivinog dela i vri druge poslove u skladu sa ovim zakonom.Ona svoje poslove vri po slubenoj dunosti ili po nalogu javnog tuioca i suda. Drugi dravni organi, organizacije i javne slube duni su da prue pomo Jedinici. Sud - Nadlenosti suda su takoe brojne:Pretresanje stana i ostalih prostorija vlasnika ili drugih lica moe se preduzeti, na osnovu odluke nadlenog suda, ako je verovatno da e se pronai dokazi iz l.15.st.2. zakona.O zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, u zavisnosti od faze postupka, odluuje istrani sudija, predsednik vea, odnosno vee pred kojim se dri glavni pretres.Pre donoenje odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, sud e zakazati roite na koje e pozvati vlasnika, njegovog branioca, odnosno punomonika ako ga ima i javnog tuioca.Roite se odrava u roku od 5 dana od dana podnoenja navedenog zahteva, koje e se dovriti bez prekidanja. Po okonanju roita, sud donosi reenje kojim usvaja ili odbija zahtev za privremeno oduzimanje imovine. Reenjem sud vlasniku moe ostaviti deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdravanje vlasnika ili lica koja je on duan da izdrava, u skladu sa odredbama Zakona o izvrnom postupku. Protiv reenja moe se izjaviti alba u roku od 3 dana od dana dostavljanja reenja, koja alba ne odlae izvrenje reenja. Privremeno oduzimanje imovine traje do donoenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine. Sud, kako smo naveli, odluuje i o zahtevu javnog tuioca za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela. Odluku donosi vee pred kojim se dri glavni pretres, odnosno predsednik tog vea. Ovaj postupak je hitan. Kad se vlasnik izjasni da osporava ovaj zahtev ili ako je zahtev podnet nakon pravnosnanog okonanja krivinog postupka, sud e odrati glavno roite na kojem e odluiti o zahtevu. Pre odravanja ovog roita, sud e u roku od 30 dana od pravnosnanosti osuujue presude ili od podnoenja zahteva javnog tuioca zakazati pripremno roite radi predlaganja dokaza. Po okonanju glavnog roita, sud donosi reenje kojim usvaja ili odbija zahtev za trajno oduzimanje imovine. Ovim reenjem sud moe da odlui o imovinskopravnom zahtevu oteenog ije postojanje je utvreno pravnosnanom presudom. Protiv ovog reenja dozvoljena je alba, koja ne spreava Direkciju da postupi odnsno da preduzme mere za uvanje i odravanje oduzete imovine. O njoj odluuje vii sud. 19

Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom - Poslove iz svoje nadlenosti Direkcija vri po slubenoj dunosti ili po nalogu javnog tuioca. Ona ima svojstvo pravnog lica i moe imati posebne organizacione jedinice izvan svog sedita. Direkcija upravlja oduzetom imovinom proisteklom iz krivinog dela, predmetima krivinog dela, imovinskom koristi pribavljenom krivinim delom i imovinom datom na ime jemstva u krivinom postupku, kao i druge poslove propisane l.9. ovog zakona. Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razreava Vlada, na predlog ministra nadlenog za pravosue. Upravljanje oduzetom imovinom - Po prijemu reenja o privremeno, odnosno trajnom oduzimanju imovine, Direkcija odmah postupa u skladu sa nadlenostima iz ovog zakona. U opravdanim sluajevima, direktor moe poveriti upravljanje privremeno oduzetom imovinom drugom fizikom ili pravnom licu na osnovu ugovora. U postupku prodaje imovine shodno se primenjuju odredbe zakona koji ureuju izvrni postupak i izvrenje krivinih sankcija. Prodaja imovine vri se javnim nadmetanjem koje se oglaava u Subenom glasniku RS, odnosno drugom javnom glasilu. Lako kvarljiva roba i ivotinje mogu se prodati bez usmenog javnog nadmetanja. Pokretna imovina koja ne bude prodata u roku duem od godinu dna, moe biti poklonjena u humanitarne svrhe. Novana sredstva dobijena prodajom pokretne imovine uvaju se na posebnom raunu Direkcije do ukidanja reenja o privremenom oduzimanju imovine. Takoe, imovina i novana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajn oduzimanju imovine postane pravnosnana. Meunarodna saradnja - Zakon regulie i meunarodnu saradnju u cilju oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela, koja e se ostvarivati na osnovu meunarodnog sporazuma. Ona obuhvata pruanje pomoi u pronalaenju imovine proistekle iz krivinog dela, zabranu raspolaganja i privremeno ili trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela. Nadlenost domaeg javnog tuilatva, odnosno suda u postupku meunarodne saradnje, odreuje se shodnom primenom odgovarajuih zakonskih odredaba o meunarodnoj pravnoj pomoi i izvrenju meunarodnih ugovora u krivinopravnim stvarima. Ovim zakonom, pored ostalog, propisane su i pretpostavke za pruanje pomoi. Mnogi osporavaju ne samo zakonitost i ustavnost pojedinih odredbi ovog zakona, ve i celog zakona, a takoe, mnogi smatraju da je sporna pravna priroda trajnog oduzimanja kriminalne imovine, jer ako je kaznene prirode nema retroaktivne primene, to znai, da se ovaj zakon ne bi moga primeniti ako se radi o kazni, jer onda nije blai za uinioca. Meutim, veina je miljenja da oduzimanje imovine ima imovinskopravni karakter koja ima za cilj uspostavljanje stanja koje je postojalo pre nego to je krivino delo uinjeno, te da zato nema kazneni karakter i da se odlikuje preventivnim karakterom. Dakle, ovaj zakon se moe primeniti i na krivina dela koja su izvrena pre njegovog stupanja na snagu. Ono to takoe ovde treba navesti je i to da po ovom zakonu oduzimanje imovine nije ogranieno rokom, moe se vriti neogranieno. Zakonom nije predvieno u kom vremenskom intervalu ta imovina treba da je steena, odnosno od kada datira njeno poreklo. 3.4. Uprava za spreavanje pranja novca

Uprava za spreavanje pranja novca je finansijsko obavetajna sluba (FOS FIU Financial Intelligence Unit) Republike Srbije, nadlena za sprovoenje Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Uprava prikuplja, analizira i uva 20

podatke i informacije dobijene od obveznika. U sluaju kada utvrdi da u vezi nekog lica ili transakcije postoji sumnja da se radi o pranju novca, Uprava obavetava nadlene dravne organe (policija, pravosudni i inspekcijski organi), radi preduzimanja radnji i mera iz njihove nadlenosti. Na meunarodnom planu, Uprava aktivno uestvuje u radu Manivala (MoneyVAL), jednog od komiteta Saveta Evrope koji okuplja strunjake za problematiku spreavanja pranja novca i koji funkcionie na principu uzajamnih evaluacija drava lanica. Uprava je lan i meunarodnog udruenja finansijskih obavetajnih slubi Egmont grupe od jula 2003. godine. lanstvo je potvrda da je Uprava zadovoljila meunarodno priznate kriterijume i da je u mogunosti da efikasno i sigurno razmenjuje finansijske obavetajne podatke sa srodnim institucijama irom sveta. Svi razmenjeni podaci imaju karakter slubene tajne i mogu se koristiti samo u svrhe i na nain propisan zakonom. Uprava takoe nastoji da u saradnji sa drugim dravnim organima i obveznicima utvrdi potrebe za daljom obukom, koja se realizuje kroz seminare i radionice, a ima za cilj uspeniju primenu zakona u svim njegovim aspektima. Uprava za spreavanje pranja novca tei da u saradnji sa drugim dravnim organima doprinese jaanju sistema za otkrivanje i spreavanje pranja novca u Srbiji i ouvanju integriteta finansijskog sistema drave. Od 2007.godine pa do danas u Srbiji izvrena poreska utaja od oko 15 miliona evra. Offshore poslovanje nije ilegalno u Srbiji, ali prua puno prostora za malverzacije. Uprava za spreavanje pranja novca nastoji da otkrije vlasnike offshore kompanija, ali i da uspostavi bolju saradnju sa dravama poreskog raja, kako bi lake ula u trag novcu koji je ilegalno steen u Srbiji a prebaen preko granice. Sluajevi pranja novca zastarevaju ve za deset godina i to predstavlja dodatni problem u borbi protiv ovog oblika kriminala.

4. INDIKATORI PRANJA NOVCA4.1. Lista indikatora za prepoznavanje sumljivih transakcija za davaoce

finansijskog lizinga Stranka- primalac lizinga predaje zahtev za finansiranje predmeta lizinga koji sadri nepotpune ili netane podatke sa oiglednom namerom da se prikriju osnovne informacije u vezi sa identitetom ili poslovnom aktivnou stranke. Stranka- primalac lizinga predaje zahtev za finansiranje predmeta lizinga koji se ne ini opravdanim u smislu namene predmeta lizinga ili u odnosu na poslovnu aktivnost stranke (oigledna disproporcija izmeu veliine investicije i vrste posla primaoca lizinga ili sluaj kada lizing koji se uzima po ugovoru o finansiranju predmeta lizinga nije po svom tipu primeren poslovnoj aktivnosti stranke ili poslovnoj aktivnosti kojom stranka namerava da se bavi. Stranka- primalac lizinga u zahtevu za finansiranje predmeta lizinga dostavlja ponudu davaocu lizinga u kojoj se predmet finansiranja lizinga nudi po ceni koja znaajno odstupa od realne trine vrednosti. Stranka - primalac lizinga je izabrala isporuioca predmeta lizinga koji nije poznat ni kao proizvoa niti kao ovlaeni prodavac robe koja je predmet lizinga, a naroito ako je isporuilac sa offshore destinacije ili iz drave u kojoj se ne primenjuju standardi u oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili iz drave u kojoj su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka. Liste tih drava se nalaze na sajtu Uprave za spreavanje pranja novca.

21

Stranka - primalac lizinga esto vri plaanja po ugovoru koji je zakljuila sa lizing kompanijom iz razliitih filijala iste banke ili raznih banaka tj. sa drugog rauna od onog koji je naveden u originalu ugovora. Stranka- primalac lizinga nije u mogunosti da ispunjava svoje ugovorne obaveze I zbog ega, za njega, uplate dospelih rata po ugovoru vri neko drugo fiziko ili pravno lice. Poslovi lizinga kada tree lice prua jemstvo primaocu lizinga zbog loe ocene boniteta i kada nije jasna veza izmeu primaoca lizinga i lica koje jemstvo nudi, niti pak razlozi zbog kojih ga nudi i to posebno u sluaju ako jemstvo daje pravno ili fiziko lice koje, u sluaju aktiviranja jemstva, sredstva transferie sa offshore destinacija ili iz drava u kojima se ne primenjuju strogi propisi iz oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Liste tih drava se nalaze na sajtu Uprave za spreavanje pranja novca. Poslovi lizinga u kojima postoji odredba o reotkupu predmeta lizinga od strane isporuioca predmeta lizinga a koji isporuilac nudi po netrinim uslovima (cena ispodiznad realne cene na tritu), posebno kada isporuilac predmeta lizinga nije od ranije poznat toj lizing kompaniji. Stranka primalac lizinga podnosi zahtev za odobrenje finansirnja predmeta lizinga i za potvrdu boniteta podnosi dokumenta u kojima se navode ostali prihodi ili jemstvo na bazi garancije za koju je pokrie obezbedila banka ili tree lice koji su sumnjivog boniteta ili sa offshore destinacije ili iz drave u kojoj se ne sprovode propisi za spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Liste tih drava se nalze na sajtu Uprave za spreavanje pranja novaca. Stranka - primalac lizinga bez valjanog razloga nudi vee uee za finansiranje predmeta lizinga iako davalac lizinga to izriito ne zahteva. Stranka- primalac lizinga je novonastalo, brzorastue privredno drutvo sa niskim osnivakim kapitalom i koje posluje sa sumnjivim kapitalom. Stranka-primalac lizinga potpisuje ugovor za odobravanje finansiranja predmeta lizinga u pratnji lica koje oigledno nadzire ponaanje stranke to navodi na sumnju da se radi o stranci paravan osobi. 4.2. Lista infikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za menjae

Vie povezanih gotovinskih transakcija u iznosima manjim od iznosa predvienog za prijavljivanje gotovinskih transakcija na osnovu Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a koje ukupno prelaze navedeni iznos. Stranka u velikim iznosima vri zamenu novanica u veim apoenima za novanice malih apoena ili zamenu novanica malih apoena za novanice veih apoena u istoj valuti (usitnjavanje ili ukrupnjavanje novanica), naroito ako takve transakcije nisu karakteristine za stranku. Stranka vri zamenu pohabanih i oteenih novanica u znaajnom iznosu. Stranka vri zamenu novanica koje su umotane i upakovane to nije uobiajeno za tu stranku. 22

Stranka predaje menjau za zamenu neprebrojan novac. Nakon prebrojavanja, stranka smanjuje transakciju na iznos koji je neto ispod limita za koji postoji zakonska obaveza prijavljivanja. Stranka vri zamenu vee koliine novca iz jedne u drugu stranu valutu (konverzija velikih iznosa). Stranka ili lanovi njene porodice vre uestale transakcije zamene novca na iste i zaokruene iznose ili na iznose koji su neto nii od iznosa za prijavljivanje po Zakonu o spreavanju pranja novca. Stranka koja vri zamenu vee koliine novca zahteva od menjaa usitnjavanje transkcije na iznose koji ne podleu prijavljivanju po Zakonu o spreavanju pranja novca. Stranka vri zamenu vee koliine novca i pri tome nije zainteresovana ni za kurs koji menja primenjuje za transakciju niti za visinu provizije koju menja naplauje. Broj: 01 -598/09-8 Beograd, 06. 07.2009. godine Stranka ili lanovi njene porodice vre transakcije zamene novca na vee iznose uestano ili ciklino tj. u istim vremenskim intervalima (istih dana u nedelji, mesecu i sl.). Stranka prilikom kupovine vee koliine amerikih dolara insistira naapoenima za koje ne postoji obaveza vrenja identifikacije stranke po propisima koji reguliu menjako poslovanje ( apoeni od 50 i 100 USD). Menja ima saznanje da je stranka u toku istog dana i na drugim menjakim mestima vrila transakcije zamene novca na vee iznose. Stranka nudi menjau novac, poklon ili uslugu za pruanje usluge menjakog posla. Stranka neuobiajeno dobro poznaje zakonske propise u vezi sa prijavljivanjem sumljive transakcije, brzo potvruje menjau da su novana sredstva ista I da nisu oprana. Stranka je veoma priljiva u vezi sa temama koje se tiu pranja novca ili finansiranja terorizma. Stranka obavlja transakciju u pratnji lica koje oigledno nadzire ponaanje stranke ili insistira da se transakcija brzo obavi. Stranka nerado prua podatke u ije ime i za iji raun obavlja transakciju. Za potrebe identifikacije, stranka daje na uvid dokumenta koja izgledaju kao da su falsifikovana, izmenjena ili netana. Stranka protestvuje da na zahtev menjaa prui na uvid dokument za linu identifikaciju. Stranka se interesuje na koji nain moe da izvri zamenu vee koliine novca bez podnoenja na uvid linog dokumenta u svrhu identifikacije stranke. 23

Stranka daje na uvid samo kopije dokumenata za linu identifikaciju. Stranka pokuava da dokae svoj identitet na drugi nain, a ne predajom propisanog linog identifikacionog dokumenta. Sva dokumenta koja stranka predaje za potrebe identifikacije izdata su u inostranstvu i postoje razlozi zbog kojih provera njihove autentinosti nije mogua. Transakcije u iznosu neto niem od 5.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili vie meusobno povezanih transakcija. 4.3. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za drutva za upravljanje investacionim fondovima

Stranka potpisuje pristupnicu fondu i kupuje investicione jedinice za vei iznos novca ne pokazujui pritom interesovanje vezano za prinose I poslovanje fonda, ve se iskljuivo interesuje za procedure u vezi sa kontrolama koje se obavljaju u Drutvu za upravljanje investicionim fondovima i primenom propisa iz oblasti spreavanja pranja novca. Stranka vrlo brzo posle uplate investicionih jedinica raskida ugovor zahtevajui da se isplate izvre ovlaenim licima uprkos injenici da je vrednost investicionih jedinica ima trend rasta. Stranka zakljuuje ugovore o kupovini investicionih jedinica sa drutvom za upravljanje investicionim fondom iskljuivo putem opunomoenika (advokata), oigledno izbegavajui na taj nain svoje pojavljivanje u Drutvu i davanje linih podataka za identifikaciju. Stranka eli da zakljui ugovor sa drutvom za upravljanje investicionim fondovima a poznata je javnosti kao osoba sklona pekulativnim poslovima na tritu kapitala, prati je reputacija da olako pravi gubitke, da je nestruna u svom poslu ili da lako menja investicione odluke i usluge drutava za upravljanje investicionim fondovima. Stranka je novoosnovano domae pravno lice koje je registrovano iskljuivo za poslove investicionog ulaganja, iji je osnivaki capital mali a ulae znaajne iznose novca za kupovinu investicionih jedinica. Iz dokumentacije koju stranka prilae nije lako prepoznati na koji nain ostvaruje prihode. Stranka je pravno lice brzo rastue preduzee ije je poslovanje sumnjivo. Stranka vri uplate u investicioni fond iz razliitih filijala iste banke ili raznih banaka tj. sa drugog rauna od onog koji je naveden u ugovoru za isplatu ili pak esto dolazi u Drutvo i vri izmene svojih instrukcija u ugovoru u vezi sa brojem rauna i bankom za isplatu to moe navesti na sumnju da stranka na taj nain pokuava da raslojavanjem transakcija plasira novac steen na nezakonit nain kroz bankarski sistem.

24

Drutvo za upravljanje investicionim fondovima ima saznanje da stranka - fiziko lice, vri uplate za kupovinu investicionih jedinica lino I posredstvom brojnih drugih fizikih lica ili preko privrednog drutva iji je osniva. 4.4. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za banke

Vie povezanih gotovinskih transakcija u iznosima manjim od iznosa predvienog za prijavljivanje gotovinskih transakcija na osnovu Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a koje ukupno prelaze navedeni iznos, ako su u nesaglasnosti sa uobiajenim poslovanjem klijenta. Polaganja ili isplate veih iznosa efektivnog novca (u domaoj ili stranoj valuti) koji znatno odstupaju od uobiajenih transakcija klijenta jer nisu u skladu sa prihodima ili statusom klijenta, posebno ukoliko su transakcije netipine za poslovnu aktivnost klijenta. Kupovina ili zamena velikog broja putnikih ekova ili hartija od vrednosti za gotovinu, posebno ukoliko su takve transakcije netipine za klijenta. Polaganje veeg iznosa gotovine kao depozita za dobijanje kredita a potom neoekivani zahtev klijenta da kredit otplati pre roka. Polaganja ili podizanja gotovine u iznosima neto niim od iznosa propisanog za prijavljivanje po Zakonu o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Klijent obavlja transakcije na vee iznose preko rauna koji je dui vremenski period bio neaktivan, i eventualno daje nalog da se raun ugasi. Klijent polae velike iznose na raun i daje nalog banci da se iznosi transferiu naraune veeg broja lica, posebno u sluajevima kada se uoi da za takve transakcije ne postoji racionalno objanjenje i ekonomska opravdanost. Vei broj oigledno nepovezanih lica uplauje sredstva na raun klijenta koja on odmah podie ili daje nalog banci da se sredstva prenesu na drugi raun ili odobre raunima nekih drugih lica, posebno u sluajevima kada se uoi da za takve transakcije ne postoji racionalno objanjenje i ekonomska opravdanost. Uestale transakcije po osnovu avansnih plaanja ili povraaja avansa koje klijent obrazlae nerealizacijom komercijalnih ugovora. Broj: 01-598/09-1 Beograd, 14. 05. 2009. godine. Transakcije koje ukljuuju vie posrednika ili vei broj rauna, naroito ako su uesnici takvih kompleksnih transakcija iz zemalja u kojima se ne primenjuju standardi u oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili iz zemalja u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih I poslovnih podataka. Lista tih zemalja, sainjena na osnovu podataka relevantnih meunarodnih organizacija i podataka kojima raspolae Uprava objavljena je na sajtu Uprave za spreavanje pranja novca. Klijent podnosi zahtev za odobravanje kredita, otvaranje akreditiva ili daje nalog za izvrenje nekog drugog bankarskog instrumenta na bazi garancije koju je izdala ili za koju je doznaila pokrie off shore banka ili banka sumnjivog boniteta, odnosno banka iz 25

zemlje u kojoj se ne sprovode propisi za spreavanje pranja novca I finansiranja terorizma. Lista tih zemalja je objavljena na sajtu Uprave za spreavanje pranja novca. Transferi velikih iznosa u inostranstvo sa rauna klijenta u sluaju da saldo na raunu potie od mnogobrojnih polaganja gotovine na razliite raune klijenta kod jedne ili vie banaka. Transakcije koje su slubenici banke na osnovu svog znanja i iskustva okarakterisali kao neuobiajene. Klijent nikada nije bio u radnom odnosu, a raspolae znaajnim sredstvima na raunima. Klijent ima otvorene raune u nekoliko filijala iste banke, polae gotovinu na svaki od njih a zbir uplata ini znaajnu sumu. Klijent esto polae sredstva za koja tvrdi da potiu od prodaje imovine, dok je postojanje imovine sporno. Ovlaena lica za raspolaganje sredstvima na raunu preduzea odbijaju da dostave potpune podatke o poslovanju preduzea. Klijent vri gotovinske uplate na raun svog preduzea sa svrhom plaanja pozajmica osnivaa ili poveanje osnivakog uloga. Klijent ima veliki broj transakcija polaganja gotovine na raun preduzea koje po prirodi svoje delatnosti ne posluje sa gotovinom. Klijent podie velike sume novca sa rauna na koji su transferisana znaajna sredstva po osnovu kredita odobrenog u inostranstvu. Malo preduzee koje posluje samo na jednoj lokaciji u istom danu obavlja transakcije polaganja ili podizanja sredstava u vie filijala iste banke, to bi se moglo oceniti nepraktinim za to preduzee. Znaajano poveanje iznosa, odnosno uestalosti gotovinskih uplata ili isplata sa rauna preduzea ija je delatnost pruanje profesionalnih i konsultantskih usluga, naroito ako se poloena sredstva odmah transferiu na druge raune. Transakcije izmeu privatnog i poslovnog rauna preduzea koje ne ukazuju na jasnu ekonomsku opravdanost. Klijent transferie sredstva na raun u zemlji sa kojom njegovo preduzee nema poslovnih veza ili prima doznake od poslovnih subjekata sa kojima nema poslovne veze. Nalogodavac ili korisnik doznake je dravljanin zemlje u kojoj se ne primenjuju propisi iz oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma, ili se nalazi na konsolidovanoj listi Komiteta za sankcije na osnovu Rezolucije 1267 Saveta bezbednosti

26

Ujedinjenih nacija.Lista tih zemalja nalazi se na sajtu Uprave za spreavanje pranja novca.15 Klijent obavlja transakcije sa licima ili firmama registrovanim u zemljama koje su poznate kao narko-drave i preko ije teritorije se obavlja promet narkoticima, ili u kojima su na snazi veoma strogi zakoni o poverljivosti bankarskih i poslovnih podataka. Lista tih zemalja, sainjena na osnovu podataka relevantnih meunarodnih organizacija i podataka kojima raspolae Uprava, objavljena je na sajtu Uprave za spreavanje pranja novca. Uestali transferi stranke na velike i zaokruene iznose. Klijent izbegava da odgovori na pitanja u vezi sa transakcijom, punomojem, identifikacijom i slino, ili prezentira lana dokumenta ili daje neistinite podatke. Klijent pokuava da dokae svoj identitet na drugi nain, a ne predajom propisanog linog identifikacionog dokumenta. Klijent je veoma priljiv u vezi sa temama koje se tiu pranja novca ili finansiranja teroristikih aktivnosti. Klijent neuobiajeno dobro poznaje zakonske propise u vezi sa prijavljivanjem sumnjive transakcije, brzo potvruje da su novana sredstva ista i da nisu oprana. Klijent obavlja transakciju u pratnji lica koje oigledno nadzire ponaanje klijenta ili insistira da se transakcija brzo obavi. Stranka pravno lice podnosi zahtev za kredit, uprkos injenici da pokazatelji ekonomskog i finansijskog stanja ne ukazuju na potrebu klijenta za kreditom. Potom se sredstva iz kredita prebacuju na raune u ofor banci, ili u korist tree strane, ili se koriste nenamenski. Sef koristi samo lice koje je u ugovoru o zakupu sefa navedeno kao ovlaeno za korienje, i to ovlaeno lice zahteva otkazivanje ugovora o korienju sefa. Pravno lice izuzeto od rutinskog prijavljivanja transakcija poinje da obavlja transakcije na nain koji odudara od uobiajene poslovne prakse za to pravno lice. Strani funkcioner, lanovi njegove porodice ili saradnici uestalo polau gotovinu u znaajnim iznosima, s tim da je poreklo novca nepoznato ili se ne moe utvrditi.

4.5.

Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija u trgovanju hartijama od vrednosti

Uestalo trgovanje hartijama od vrednosti kada se kupovina obavlja polaganjem gotovine na namenske raune, a ubrzo zatim vri prodaja hartija od vrednosti ispod cene.15

Lista Ujedinjenih nacija moe se nai na http://www.un.org/Docs/sc/committees/1267/1267ListEng.htm

27

Ugovorene Blok trgovine akcijama po cenama oigledno niim od realne trine vrednosti u kojima se kupci pojavljuju sa pokriem na namenskim raunima koje je formirano gotovinskim uplatama ili transferima novca sa off shore destinacija na nerezidentne raune otvorene kod poslovnih banaka. Kupovina hartija od vrednosti koja se obavlja sredstvima poloenim na vise rauna u razliitim bankama. Klijent ulae u prvorazredne ili u vrlo profitabilne hartije od vrednosti sa dobrim prinosima, a ne pokazuje interes za rezultate ili ih iznenada i bez razloga prodaje. Klijent ima lou reputaciju, poznate su njegove nezakonite aktivnosti iz prolosti ili se njegova prolost ne moe proveriti. Klijent esto menja brokerske firme u nastojanju da prikrije obim svog poslovanja i finansijsko stanje. Trgovanje materijalnim hartijama od vrednosti koje glase na donosioca (tedni zapisi NBS, sertifikati o depozitu) za gotov novac i otkup istih od strane emitenta o rokovima ili pre rokova dospea. Kupovina veeg broja hartija od vrednosti ekovima izdatim od strane treeg lica ili sredstvima sa rauna koji su dui vremenski period bili neaktivni a koji su iznenada odobreni za velike iznose. Neuobiajeno veliki broj sertifikata za hartije od vrednosti koje ne glase na ime klijenta ve je putem indosamenta izvren prenos na ime drugog lica ili na donosioca.16 Trgovanje akcijama u berzanskom i vanberzanskom poslovanju koje su bile predmet zaloge po osnovu odobrenih pozajmica vlasnicima akcija tzv. provlaenje akcija kroz berzu. Klijent je spreman da ulae novac u neprofitabilne hartije od vrednosti i investicije. Trgovanje na berzi trinim materijalom koje se finansira iz zemalja u kojima se, na osnovu podataka relevantnih meunarodnih organizacija i podataka koje poseduje Uprava za spreavanje pranja novca, ne primenjuju standardi u oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka. FOP transakcije (free of payment)- transakcije preknjiavanja vlasnitva hartija od vrednosti koje vre Brokersko - dilerska drutva u ime svojih klijenata kod Centralnog registra hartija od vrednosti a za koje ne postoji novano pokrie preko namenskih rauna za trgovanje.

16

Broj: 01 -598/09-4 Beograd, 14. 05. 2009. Godine Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 165

28

Preknjiavanje akcija u vidu poklona licima koja nisu u srodstvu ili prenos poklon akcija od strane radnika u korist rukovodstva preduzea ili drugih fizikih lica gde se pojavljuje masovno odricanje nad vlasnitvom. Trgovanje hartijama od vrednosti gde su data ovlaenja od strane fizikih lica po vlasnikim raunima drugim fizikim licima da upravljaju istim vlasnikim raunima i gde postoji sumnja da se vre vanberzanska trgovanja hartijama od vrednosti, obveznica i prenosa vlasnitva u njihovu korist, gotovinskim isplatama od strane ovlaenog lica po vlasnikim raunima klijenata Dilersko brokerskog drutva. Trgovanje hartijama od vrednosti u korist pravnih lica sa off shore destinacija koja koriste usluge stranih i domaih kastodi banaka u poslovima saldiranja transakcija. 4.6. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija u factoring poslovima

Stranka koja ustupa potraivanja iz poslovanja Faktoru esto menja privredna drutva Dunike (kupce) od kojih se neka ne bave prevashodno ili uobiajeno delatnou za koju primaju robu. Stranka iznenada poinje da nudi Faktoru otkup potraivanja i za neku drugu isporuenu robu ili izvrene usluge Duniku (kupcu) koje nisu uobiajene za poslovnu delatnost Dunika. Faktor je otkrio da je stranka ustupila potraivanja na osnovu lanih faktura i druge dokumentacije (fiktivne isporuke) koju je prosledila Duniku (kupcu) te da postoji ili je postojala povezanost stranake I Dunika (kupca) preko lica koji su osnivai i ovlaena lica. Faktor je otkrio ili ima saznanja da stranka svoja potraivanja ustupa na osnovu izvrenih fakturisanja Duniku - novoosnovanom privrednom drutvu (kupcu) koje ubrzo gasi svoje poslovanje (fiktivno privredno drutvo). Faktor ima saznanja da stranka nudi otkup potraivanja i drugim faktoring privrednim drutvima i da pri tome daje razliite podatke o poslovanju koji odstupaju od realnog stanja (podaci o dunicima, jemstvu, iskazanim raunima, JCI, dospea potraivanja itd.). Stranka nudi neuobiajeno povoljne uslove za obraun iznosa (kamate I provizije) i za uzvrat predlae fleksibilnije odredbe ugovora (jemstvo). Stranka nudi kao garanciju i jemstvo uee treih lica koja su sumnjivog boniteta. Stranka je po ugovoru za otkup potraivanja dostavila Faktoru lana ili neodgovarajua dokumenta (garancije, jemstva i sredstva obezbeenja). Stranka esto menja odluke u pogledu Faktorovih obaveza (isplate potraivanja) zahtevajui da Faktor plati nekom drugom licu u skladu s instrukcijama stranke (npr. obavetenje o ustupanju potraivanja) ili ovlaenjem (na pr. u sluaju cesije). 29

Faktor ima saznanja da je stranka ili dunik pravno lice na ijem se elu nalaze ljudi sa loom poslovnom reputacijom. Stranka nudi Faktoru kao jemstvo za naplatu potraivanja od Dunika jemstvo jednog ili vie fizikih lica. Stranka Faktora je spoljnotrgovinsko privredno drutvo koje plasira robu ili usluge na offshore destinacije ili u drave u kojima se ne primenjuju standardi u oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili u drave u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka. Liste tih drava se nalaze na sajtu Uprave za spreavanje pranja novca. Faktor ima saznanja da je stranka - spoljnotrgovinsko privredno drutvo koje esto kri zakonske propise (spoljnotrgovinske, carinske, poreske I devizne) u nameri da ne prikae stvarni plasman roba i usluga. Stranka prijavljuje potraivanja koja nisu u skladu sa ekonomskom mogunou i delatnou poverioca. Prijavljena potraivanja nisu u skladu sa informacijama o ekonomskim moguostima dunika i koja od poetka ukazuju na mogue tekoe u naplati dugovanja. Plaanja dunika su izvrena putem menica koje su vie puta indosirane. Plaanja u ime prvobitnog dunika su izvrena od strane treih lica koja sa dunikom nisu poslovnim vezama niti se moe uspostaviti bilo kakvadruga povezanost (na pr. rodbinska). 4.7. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjiviih transakcija za organizatore oisebnih igara na sreu u igranicama

-

Sumnjive aktivnosti u vezi sa identifikacijom stranke:17 Stranka za potrebe identifikacije daje na uvid dokumenta koja izgledaju kao da su falsifikovana, izmenjena ili netana ili pak predaje na uvid samo kopiju dokumenata za linu identifikaciju. Stranka protestvuje da na zahtev ovlaenog lica u igranici prui na uvid dokument za linu identifikaciju ili daje lane podatke. Dokumenta koja stranka predaje za potrebe identifikacije izdata su u inostranstvu i postoje razlozi zbog kojih provera njihove autentinosti nije mogua. Stranka se pojavljuje u drutvu sumnjivih osoba ili je poznato da je bila kanjavana za neka krivina dela. Sumnjive aktivnosti u vezi sa kupovinom ipova za igru u kazinu: Dve ili vie stranaka kupuju ipove za gotov novac (transakcija je na neto nii iznos od iznosa koji se prijavljuje po Zakonu o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma) a zatim se kockaju sa minimalnim iznosima. Stranke naknadno spajaju sve svoje ipove I jedna od njih ide na alter da unovi ipove.

17

Bara Slobodan, Staki Budimir, Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 169

30

-

-

-

-

-

Stranka trai od lica zaposlenog u kazinu da nadzire njenu igru i da je opomene kada se njen dobitak priblii iznosu transakcije koja se izvetava Upravi za spreavanje pranja novca po Zakonu. Sumnjive aktivnosti kada stranka koristi usluge drugih lica za formiranje transakcija u gotovom novcu u kazinu: Stranka, koja je veliki dobitnik, trai podrku i uslugu druge stranke u kazinu da bi na taj nain naplatila neke etone i tako izbegla prijavljivanje transakcija po Zakonu o spreavanju pranja novca I finansiranja terorizma. Sumnjive aktivnosti kada stranka igra na minimalni iznos : Stranka kupuje velike koliine ipova za gotov novac za stolom, kocka se na minimalne iznose i nakon toga ubrzo odlazi na alter da unovi ipove. Stranka pokuava da na neki nain utie na zaposlenog radnika kazina i tako izbegne prijavljivanje transakcije po Zakonu traei da se povraaj gotovog novca za etone ili evidencija o njenim gotovinskim transakcijama vodi na ime dugog lica . Sumnjive aktivnosti u cilju svoenja igre na minimum rizika od kockanja: Dva igraa uestalo i istovremeno ulozima na iste iznose pokrivaju obe strane iste igre (na pr. ulau i na crno i na crveno, ili par I nepar u ruletu ili ulau i za i protiv banke u igri baccarat). Stranka kupuje etone za gotovinu, ulae u igru sa malim ansama za gubitak novca (na pr. ulae istovremeno na crveno i crno na ruletu) ili se angauje minimalno u kockanju ili se pak uote ne kocka a kasnije odlazi na blagajnu da unovi etone za gotov novac zahtevajui apoene koji su vei od apoena sa kojima je izvrila kupovinu etona. Stranka zahteva potvrdu o dobitku koja se ne mora izdavati u igranicama. 4.8. Lista indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom

Stranka koja je lan dobrovoljnog penzijskog fonda je nezaposleno fiziko lice i vri uplatu doprinosa za sebe po ugovoru o lanstvu, iskljuivo uplaujui novac, i to jednokratno u velikom iznosu ili sukcesivno na mesenom, kvartalnom ili polugodinjem nivou, odnosno prema ugovorenoj dinamici ulaganja. Stranka je fiziko lice koje se obavezalo da uplauje novac fondu u korist brojnih lanova dobrovoljnog penzijskog fonda, a koja pritom nisu u niukakvom srodstvu sa strankom. Stranka, lan fonda, domae ili strano fiziko lice u starosnoj dobi blizu 53 godine, vri velike uplate novca u dobrovoljni penzijski fond sa najavom da e celokupan ulog povui im navri 53 godine (minimalna starosna granica za povlaenje) iako se i dalje oekuje povoljan trend rasta vrednosti investicione jedinice. Stranke, domaa i strana fizika, kao i pravna lica lica koja uplauju doprinose u dobrovoljni penzijski fond u korist lanova fonda koja su vrlo blizu maksimalne starosne granice (70 godina) kada je mogue povlaenje sredstava iz penzijskog fonda. Stranka, lan fonda, pokuava da doe do sredstava iz dobrovoljnog penzijskog fonda pre navrene 53 godine ivota podnoenjem dokumenata na nerealne iznose za trokove leenja ili falsifikovanih dokumenta vezano za trajnu nesposobnost za rad.ne bi li na taj nain stekla pravo na povlaenje i raspolaganje sredstvima .

31

Ulaganja doprinosa u korist lanova dobrovoljnog penzijskog fonda obavlja pravno lice za koje je utvreno, ili se pretpostavlja, da ne zapoljava lanove fonda, niti da su lanovi fonda osnivai ili rukovodioci u tom pravnom licu. Stranka, lan fonda, domae ili strano fiziko lice uplauje doprinose u dobrovoljni penzijski fond u svoje ime, ili u ime odreenih lanova fonda transferima novca iz banaka sa offshore destinacija ili iz drava u u kojima se ne primenjuju standardi u oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili iz drave u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka. Liste tih drava se nalaze na sajtu Uprave za spreavanje pranja novca. Drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima ima saznanje da uplate u korist odreenih lanova vri novonastalo, i brzorastue privredno drutvo ije je poslovanje sumnjivo.

ZAKLJUAKinjenica je da je pranje novca nemogue zaustaviti. Ono se ne moe ni spreiti ni iskoreniti. Ilegalnom, prljavom, sivom, neregularnom, kriminalizovanom novcu nemogue je stati na put.

32

Proces pranja novca se moe delimino kontrolisati, jer pranje novca konvenira bankama, koje toboe ne mogu da narue tajnost uloga. To odgovara i odreenim dravama koje na tome zarauju, ak i pravno valjano ureene drave deo svoje finansijske policije ne specijalizuju za praenje i otkrivanje sumnjivih i spornih transakcija. Takve drave se, u sutini, najvie zalau za potpunu finansijsku liberalizaciju i deregulaciju. A to je faktiki prvi iskorak u zvaninu sveoptu amnestiju aktera i prljanja i pranja novca u formi mondijalizacije kriminalizovanog novca i globalizacije opranih finansija. Da bi borba protiv krivinog dela pranje novca bila bolja i efikasnija zahteva i angaovanje svih drutvenih inioca jer ovo krivino delo ugroava pre svega