pranje novca u srbiji

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U REPUBLICI SRBIJI

Tipologije pranja novca u Republici Srbiji

2

SADRAJ

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U REPUBLICI SRBIJI TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U BANKARSKOM SEKTORU

- Tipologije - Primer - Trendovi

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA PREKO MENJAKIH POSLOVA - Tipologije - Primer - Trendovi

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA KOD ADVOKATA I ADVOKATSKIH ORTAKIH DRUTAVA

- Tipologije - Primer - Trendovi

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU RAUNOVODSTVA - Tipologije - Primer - Trendovi

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU REVIZIJE - Tipologije - Primer - Uticaji

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA NA TRITU KAPITALA - Tipologije - Primer - Trendovi

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU OSIGURANJA - Tipologije - Primer - Trendovi

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU NEKRETNINA - Tipologije - Primer - Trendovi

POJMOVNIK


3

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U REPUBLICI SRBIJI

Postoji mnogo definicija pranja novca, ali bez obzira na raznolikost definicija, bilo da su one jednostavne poput: legalizacija nelegalnog kapitala ili sloene, poput one koja je definisana Varavskom konvencijom1 i implementirana u Krivini zakonik Republike Srbije, celokupna struna i praktina javnost se slae u jednom:

Pranje novca je proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine steenih kriminalom.

Kada je imovinska korist steena izvrenjem krivinog dela, izvrilac trai nain da novac koristi tako da ne privlai panju nadlenih organa. Stoga vri niz transakcija koje slue da novac prikau kao zakonito steen. Pranje novca ima tri osnovne faze:

1. Prva faza: faza ulaganja je prekidanje direktne veze izmeu novca i nezakonite aktivnosti kojom je on steen. U njoj se nezakonito steeni novac uvodi u finansijski sistem. Novac se uplauje na bankarske raune, najee u vidu neke zakonite aktivnosti u kojoj se plaanje vri u gotovom novcu. Jedan od naina je osnivanje fiktivnog privrednog drutva koje nema poslovnih aktivnosti, ve slui iskljuivo za polaganje prljavog novca ili usitnjavanje velikih suma novca a potom njegovo polaganje na raune u iznosima koji nisu sumnjivi i nisu predmet prijavljivanja nadlenim organima.

2. Druga faza: faza raslojavanja ili prikrivanja. Nakon to je novac uao u legalni finansijski sistem, prebacuje se sa rauna na koji je poloen na druge raune privrednih drutava sa ciljem da se prikae neka fiktivna poslovna aktivnost ili da se i obavi neki legalan posao (trgovina ili usluga) sa privrednim drutvom koja legalno posluju. Glavni cilj tih transakcija je prikrivanje veze izmeu novca i kriminalne aktivnosti od koje potie.

3. Trea faza: faza integracije, u kojoj se prljav novac javlja kao novac koji potie od dozvoljene delatnosti. est metod integracije prljavog novca u legalne finansijske tokove je kupovina nekretnina ili kupovina kontrolnih paketa akcija akcionarskih drutava, to predstavlja primer koncentracije prljavog kapitala velikih razmera, a to i jeste cilj peraa novca. Integracija se koncentrie na trine vrednosti tj. na ono to se moe kupovati i prodavati. Davanje u zakup nekretnina je zakonito, a prihod od zakupnine nije sumnjiv. Novac se esto investira i u privredna drutva sa poslovnim tekoama, koja nakon toga nastavljaju uspeno da rade, a rezultati poslovanja predstavljaju zakonite prihode. Kada novac doe u ovu fazu, vrlo je teko otkriti njegovo nezakonito poreklo. Nezakonito sticanje imovine je glavni, ako ne i jedini, motiv organizovanog vrenja krivinih dela. Da bi se uivalo u koristi steenoj kriminalnom, mora se lano prikazati da je ta imovina zakonita. Posledice pranja novca su: podrivanje stabilnosti, transparentnosti i efikasnosti finansijskog sistema zemlje, ekonomski poremeaji i nestabilnost, ugroavanje programa reformi, smanjenje investicija, gubljenje ugleda drave i ugroavanje nacionalne bezbednosti. 1 Konverzija ili prenos imovine, uz znanje da ta imovina predstavlja prihod od krivinog dela, u svrhu sakrivanja ili prikrivanja nezakonitog porekla imovine ili pomaganje bilo kom licu koje je umeano u izvrenje krivinog dela u sticaju da izbegne zakonske posledice svojih radnji; sakrivanje ili prikrivanje prave prirode, izvora, lokacije, raspolaganja, kretanja, imovinskih prava ili prava vlasnitva nad imovinom, uz znanje da ta imovina predstavlja prihod steen od krivinog dela.


4

Pranje novca je globalan fenomen, pa vrlo esto pranje novca prelazi granice jedne drave. Pranje novca je postalo i svetski problem. Naime, postoje podaci koji ukazuju na to da se godinje opere oko 1000 milijardi dolara, a zapleni se svega 1% od ukupne vrednosti opranog novca.

Uprava za spreavanje pranja novca (u daljem tekstu Uprava) je finansijsko-obavetajna sluba Republike Srbije, koja je centralni organ u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Njoj obveznici po Zakonu o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma dostavljaju izvetaje o sumnjivim transakcijama i licima, koje zatim Uprava za spreavanje pranja novca dalje analizira, prikuplja dodatne informacije, i ako nae da u konkretnom sluaju postoji osnovana sumnja da neko lice pere novac, podatke o tome prosleuje nadlenim organima, a pre svega, nadlenim tuilatvima i policiji. Uprava moe, bez prethodne prijave sumnjive transakcije, sama uoiti da postoji sumnja da neko lice ili organizovana grupa pere novac, pa onda zatraiti podatke od obveznika i drugih dravnih organa. Takoe, Uprava moe formirati sumnjiv predmet i na osnovu inicijative drugog dravnog organa, kao to su: sudovi, tuilatva, Bezbednosno-informativna agencija, Agencija za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti i dr.

Uprava za spreavanje pranja novca, iako jedina u svom nazivu ima spreavanje pranje novca nije jedini organ koji se bavi borbom protiv pranja novca. Osim Uprave za spreavanje pranja novca, celokupan sistem za spreavanje pranja novca se sastoji od:

Obveznika, odnosno svih onih predstavnika finansijskog i nefinansijskog sektora koji su duni da primenjuju propise za spreavanje pranja novca. Njihov cilj je da kroz primenu radnji i mera propisanih zakonom, stvore nepovoljnu klimu za pranje novca u jednoj dravi. Obveznici su propisani lanom 4. Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma i to su:

1) banke; 2) ovlaeni menjai; 3) drutva za upravljanje investicionim fondovima; 4) drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima; 5) davaoci finansijskog lizinga; 6) drutva za osiguranje, drutva za posredovanje u osiguranju, drutva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova ivotnog osiguranja; 7) lica koja se bave potanskim saobraajem; 8) brokersko-dilerska drutva; 9) organizatori posebnih igara na sreu u igranicama; 10) prireivai igara na sreu koje se organizuju putem interneta, telefona ili na drugi nain putem telekomunikacionih veza; 11) preduzea za reviziju; 12) ovlaeni revizori.

Obveznicima se smatraju i pravna lica i preduzetnici koji se bave: posredovanjem u prometu nepokretnosti; pruanjem raunovodstvenih usluga; poreskim savetovanjem; posredovanjem u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova; faktoringom i forfetingom; davanjem jemstava; pruanjem usluga prenosa novca.


5

Iako nisu nazvani obveznicima, i advokati su duni da primenjuju radnje i mere propisane Zakonom o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Nadlenih nadzornih organa, koji kontroliu primenu propisa o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma kod obveznika, te na taj nain osiguravaju pravilnu primenu propisa i funkcionisanje sistema u ovom delu. Nadleni nadzorni organi su: Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti, Devizni inspektorat, Uprava za spreavanje pranja novca, Ministarstvo trgovine i usluga i ostali.

Policije, tuilatva i sudova, odnosno organa koji ine represivni deo sistema za spreavanje pranja novca, na nain to gone uinioce krivinog dela pranja novca. Rad ovog dela sistema je od sutinske vanosti: kroz gonenje peraa novca, njihovo otro kanjavanje i oduzimanje imovine utie se na generalnu prevenciju, odnosno, alje se poruka drutvu da se pranje novca u Srbiji ne isplati, i na taj nain se potencijalni perai novca odvraaju od vrenja ovog dela.

U prolosti su bili esti sluajevi tzv. samopranja, odnosno pojave koja se deava kada odreeno lice uini neko nezakonito delo, npr. utaji porez, pa onda tako steenom novcu prikriva trag i lano ga prikazuje kao legalno steen. U poslednje vreme, kako u svetu, tako i u Srbiji, situacija je neto drugaija. Tendencija je da kriminalna oranizacija unajmi profesionalnog peraa novca, obino advokata ili raunovou, ili obojicu, da osmisle itav niz sloenih aktivnosti u cilju prikrivanja nezakonitog porekla novca. Postoje podaci koji ukazuju na to da se vrbuju najtalentovaniji finansijski strunjaci (pogotovo mladi zbog ambicije brzog bogaenja) od strane organizovanog kriminala kako bi se sakrio trag tokova novca i porekla. Uoena je tendencija udruivanja, postoje nacionalne i regionalne grupe koje profesionalno peru novac, tako da je pranje novca postalo meunarodni biznis. Dakle, pranje novca je daleko sofisticiranije i mnogo tee kako za detektovanje tako i za dokazivanje. I dalje je za oekivati da e se nastaviti sa zloupotrebom of-or (off shore) destinacija. Razlozi za to su ve dobro poznati: veoma jednostavno osnivanje firmi, bez obaveze utvrivanja osnivaa, polaganje novca bez obaveze utvrivanja porekla su svakako prednosti koje e perai i ubudue koristiti. Predvia se da e u budunosti industrija osiguranja, koja u prethodnom periodu nije bila naroito zanimljiva peraima, dobiti na znaaju, usled novih proizvoda ije se plasiranje oekuje. Osim navedenog, rizik za pranje novca proizilazi od spornih identifikacija, uplata premija od treih lica i dr. Proces privatizacije u Srbiji privodi se kraju. To je i razlog zbog koga privatizacija u budunosti nee biti primarni kanal za prljav novac. Ipak, ne treba zaboraviti injenicu da se radi o enormnim koliinama novca neproverenog porekla. Cilj ovih tipologija je edukativni: treba da pokau obveznicima, od banaka, menjanica i drugih predstavnika finansijskog sektora, pa do posrednika u prometu nepokretnosti, raunovoa, revizora i advokata, koji su sve mogunosti da se opere novac uoene u razliitim sektorima, gde su to sektori kojima se svako od njih bavi ranjivi i na koje oblike na izgled legalnog poslovanja treba najvie da obrate panju.


6

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U BANKARSKOM SEKTORU

U poslednjih deset godina bankarstvo u Republici Srbiji pretrpelo je velike izmene. Dolo je do gaenja etiri velike dravne banke i Slube drutvenog knjigovodstva, koja je u sveoptoj transformaciji finansijskog i privrednog sistema ukinuta. Poetak rada Uprave karakterie postojanje velikog broja finansijskih institucija. U to vreme poslovalo je preko ezdeset banaka koje su se u mnogome razlikovale meu sobom, ne samo po veliini, ve i po osnivaima i komitentima.

Broj banaka od poetka rada Uprave do danas se prepolovio. Neke banke su otile u steaj, neke su se spojile, neke pripojile drugim bankama a neke su kupljene, od strane inostranih banka. Dolaskom na nae trite, strane banke su donele i svoje procedure kada je u pitanju spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma, tako da se do donoenja Zakona o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma 2009. godine, deavalo da banke sa veinskim stranim kapitalom primenjuju pravila i procedure svoje grupe, koja su bila stroa nego to je tadanji Zakon propisivao. Kontrola banka od strane NBS doprinela je da danas imamo jedan ureen sektor kada je u pitanju spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Zbog znaaja koju banke imaju kao faktor ekonomske i finansijske stabilnosti svake zemlje, vano je da spree dolazak prljavog kapitala koji bi mogao da ugrozi njihovu reputaciju. Bankarski sektor, u poslednjih nekoliko godina, preivljava velike turbulencije. Banke u pokuaju da prevaziu ekonomsku krizu nude veliki broj novih proizvoda i usluga koji potencijalno mogu biti iskorieni radi ubacivanja ilegalno steenog novca u finansijske tokove. Postoje tendencije da e kriminalci, ilegalno steena sredstva pokuati da uloe u bankarski sektor kroz kupovinu akcija banaka i da na taj nain, posredno ili neposredno, uestvuju u upravljanju bankom i kreiranju njene poslovne politike. Ovakve pojave treba spreiti striktnom primenom zakonskih reenja koja se tiu vlasnitva nad bankom i uea u upravljakoj strukturi. Kada govorimo o pranju novca, uvek se podrazumeva da bar u jednoj od faza, sredstva moraju proi kroz neki bankarski raun. Samim tim, velika ponuda bankarskih usluga i razliitih instrumenata plaanja prua i vei broj razliitih mogunosti njihovih zloupotreba. U dosadanjem periodu, prema iskustvu Uprave, najei naini da se zakonom predviene bankarske usluge i ifre osnova po kojima se vre transakcije, iskoriste da se prljavi novac integrie kroz bankarski sistem bili su:

krediti sa 100% depozitom kao obezbeenjem ili prevremena otplata kredita, velike gotovinske uplate bez realnog osnova ili neuobiajene za klijenta (esto se kao

osnov prilikom uplata navodi - druge transakcije ili ostale transakcije za ubacivanje nelegalno steenog novca),

plaanja po osnovu prometa robe, a naroito usluga sa of or kompanijama (esta sukcesivna plaanja po osnovu pruanja usluga istaivanja trita, konsaltinga, marketinga, advokatskih i raunovodstvenih usluga, kupovine nekretnina i dr.),

plaanja po osnovu usluga novootvorenim domaim firmama, gotovinske uplate po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost preduzea (za

integraciju prljavog novca, osnivai pravnih lica zloupotrebljavaju ovaj zakonom dozvoljen osnov plaanja jer se, prilikom uplata ne trai poreklo sredstava, nema ogranienja koja se odnose na visinu iznosa gotovinske uplate i ne oporezuje se).


7

TIPOLOGIJE Kada je re o tipologiji pranja novca, kao naroito znaajne moemo istai sledee aspekte rizika:

rizik transakcija (fiktivne, podizanja novca po raznim osnovama, depoziti, krediti, hipotekarne transakcije, razni plasmani, uslune transakcije, zaloge itd)

rizik ponuenih proizvoda banke (kartice, hipoteke, krediti za razne namene, sertifikati o depozitima, kastodi usluge, sefovi),

rizik klijenata (odnos, poznavanje, identifikacija, otkrivanje stvarnog vlasnika) rizik banke finansijske institucije (u vlasnikoj strukturi banke, preko of-or

kompanija, kastodi rauna ili investicionih fondova uestvuju lica koja mogu uticati na njenu politiku vezano za primenu zakonom predvienih standarda koji se odnose na spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma)

Imajui u vidu navedene aspekte i dosadanje iskustvo kao najznaajnije tipologije istiu se sledee:

Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost za proirenje poslovnih aktivnosti.

Fiziko lice vri polaganja gotovine u veim iznosima, po osnovu pozajmice osnivaa, u korist pravnog lica. Poreklo novca koji se na ovaj nain ulae u legalan posao a pri tome je osloboen plaanja poreza, moe biti iz prodaje robe i usluga na crno koje spadaju u delatnost za koju je pravno lice registrovano. Iznos pozajmica moe biti vraen fizikom licu na raun ili trajno uloen u posao kao depozit kao obezbeenje za dobijanje kredita, otplata kredita, kupovina robe, nekretnina, HOV i dr.

Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost koje se transferiu na druga pravna lica

Fizika lica vre sukcesivno polaganje gotovine nelegalnog porekla u manjim iznosima, po osnovu pozajmice osnivaa, u korist pravnog lica koje zatim zbirni iznos, transferie takoe po osnovu pozajmice na raun drugog pravnog lica u vlasnitvu bliskog srodnika. Sredstva se mogu podizati gotovinski ili ulagati u robu.


8

Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu poveanja osnivakog uloga koje prethode prodaji pravnog lica

Fizika lica vre polaganja gotovine nelegalnog porekla u manjim iznosima, po osnovu poveanja osnivakog uloga, u korist pravnog lica koje se zatim prodaje poznatom kupcu.

Uplate gotovine nelegalnog porekla po osnovu pozajmice osnivaa za likvidnost za otplatu hipotekarnih kredita

Lica povezana sa organizovanim kriminalom koja poseduju hotelsko ugostiteljski objekat vre gotovinske uplate pozajmica na raun svoje firme. Sredstva sa rauna koriste se za otplatu hipotekarnog kredita, koji se koristi za proirenje kapaciteta i kupovinu novih objekata. Prikazivanjem veeg obima poslovanja po osnovu hotelsko ugostiteljskih usluga mogue je ubacivati gotovinu nelegalnog porekla u legalno poslovanje pravnog lica.

Otplate kredita od strane jemca izvrene uplatama gotovine nelegalnog porekla Lice povezano sa organizovanim kriminalom, ugovorom o odobrenom kreditu predvieno je kao da bude jemac. Ukoliko korisnik kredita ne izvrava ugovorom predviene obaveze, otplatu kredita preuzima jemac i vri gotovinske uplate dospelih rata. Kredit je iskorien za kupovinu zemljita tako da korisnik kredita, po osnovu duga, prenosi vlasnitvo nad zemljitem, na lice koje otplauje kredit.


9

Transferisanje sredstava u korist of or kompanija po osnovu uveanih uvoznih faktura Pravna lica iz Republike Srbije, u cilju izbegavanja plaanja poreza na dodatu vrednost, daju naloge da se, po osnovu koliinski ili vrednosno uveanih faktura za uvoznu robu, sredstva transferiu u korist of or kompanija istih stvarnih vlasnika koje zatim robu plaaju po trinim cenama stvarnom prodavcu. Ostvarenom razlikom u ceni, of or kompanije raspolau sa nerezidentnih rauna koji su otvoreni u susednim zemljama, tako to ulau novac u nekretnine, HOV, investicione fondove, antikvitete, jahte i robu.

Transferisanje sredstava po nalogu of or kompanija po osnovu umanjenih izvoznih faktura Of or kompanije koje robu, poreklom iz Srbije, naplauju od stvarnog ino kupaca po realnim trinim cenama, transferiu sredstva u korist srpskih izvoznih firmi po osnovu umanjenih faktura. Isti stvarni vlasnik pravnog lica u Srbiji i of or kompanije, ostvarenu razliku u ceni koja ostaje na raunu of or kompanije a na koju ne plaa porez, koristi za kupovinu proizvodnih postrojenja i nekretnina u Srbiji i inostranstvu.


10

Transferi izvreni po nalogu of or kompanija po osnovu kupovine firmi i nekretnina Lica povezana sa organizovanim kriminalom poseduju vie of or kompanija sa ijih rauna se nelegalno steena sredstva transferiu po osnovu kupovine novoosnovanih firmi i nekretnina u Srbiji koje su, jednim delom, u vlasnitvu lanova porodice ili poslovnih saradnika.

Transferi izvreni po nalogu of or kompanija u korist pravnih lica po osnovu kredita

Of or kompanija u vlasnitvu lica povezanog sa organizovanim kriminalom sa svog rauna transferie nelegalno steena sredstva po osnovu kredita u korist pravnog lica u Srbiji a kao obezbeenje, ugovorom je predvien zalog na udelima korisnika kredita. Kredit se ne otplauje i of or kompanija preuzima veinsko vlasnitvo nad privrednim drutvom u Srbiji.

Transferi izvreni po nalogu of or kompanija u korist pravnih lica po osnovu usluga

Of or kompanije kojima su stvarni vlasnici lica povezana sa organizovanim kriminalom, nelegalno steena sredstva sa svojih rauna transferiu u manjim iznosima, po osnovu pruanja usluga istraivanja trita, konsaltinga, marketinga, advokatskih i raunovodstvenih usluga, u korist firmi u Srbiji koje su u vlasnitvu poslovno ili rodbinski povezanih lica.


11

Investiranje of or kompanija preko kredita ino banaka odobrenim pravnim licima u Srbiji. Of or kompanija u stvarnom vlasnitvu lica koje je povezano sa organizovanim kriminalom, poseduje investicioni raun kod ino banke, na koji se polau ili transferiu sredstva koja potiu od prodaje narkotika. Banka od tako uplaenih sredstava, formira fondove za investicije razliitog stepena rizika koje koristi za kupovinu dravnih obveznica, akcija drugih banaka, pravnih lica ili za plasiranje kredita kao to je projektno finansiranje. Projektno finansiranje se odobrava novoosnovanim firmama (SPV - Special Purpose Vehicle) za izgradnju stambeno poslovnih prostora a kao obezbeenje otplate kredita predvia hipoteku nad objektom u izgradnji i zalog nad udelima preduzea. Ukoliko se kredit ne otplauje, banka aktivira hipoteku i postaje vlasnik veeg dela objekta ijom prodajom se ostvaruje velika zarada za korisnika kredita (SPV), banku, i sve vlasnike investicionih rauna srazmerno ueu u finansiranju.

Gotovinske transakcije fizikih lica u veim iznosima Fizika lica koja su ostvarila finasijsku korist zloupotrebom slubenog poloaja ili po osnovu korupcije, vre polaganja ili isplate veih iznosa efektivnog novca koji znatno odstupaju od uobiajenih transakcija klijenta i nisu u skladu sa prihodima ili statusom klijenta.

Transferi iz inostranstva u korist fizikih lica, bez jasnog osnova Fizika lica koja su ostvarila finasijsku korist zloupotrebom slubenog poloaja ili po osnovu korupcije, primaju uplate iz inostranstva od fizikih i pravnih lica sa kojima nisu u poslovnom odnosu.

Veliki broj gotovinskih uplata vie fizikih lica u korist rauna jednog fizikog lica

Veliki broj gotovinskih uplata u kratkom vremenskom periodu, izvrenih po nalogu vie lica, ispod zakonskog minimuma za prijavljivanje, na raune jednog fizikog lica, sa kojeg se sredstva u kratkom roku transferiu u inostranstvo po osnovu isplata efektive na ATM ureajima u inostranstvu.


12

Jedno lice ovlaeno za raspolaganje sredstvima po raunima vie lica na koje se vre este gotovinske uplate. Veliki broj gotovinskih uplata u kratkom vremenskom periodu, izvrenih po nalogu vie lica, ispod zakonskog minimuma za prijavljivanje, na raune vie lica po kojima je isto lice ovlaeno za raspolaganje, sa kojih se sredstva u kratkom roku prenose na druge raune ili transferiu u inostranstvo po osnovu potronje po kartici plaanjem robe i usluga putem interneta.


13

Posedovanje veeg broja rauna u razliitim bankama Fiziko lice otvara vei broj dinarskih i deviznih rauna, namenskih rauna i rauna oroenih sredstava u razliitim bankama i vre este transfere sredstava sa jednog rauna na drugi.

PRIMER Osoba X je nelegalno steena sredstva uplaivao na raun svojih of or kompanija na Britanskim Devianskim Ostrvima i Sejelima koje su osnovale firmu u Lihtentajnu. Sve tri kompanije su otvorile investicione raune kod ino banke Y. Ino banka Y je sredstva sa investicionih rauna klijenata iskoristila, u skladu sa procenom isplativosti, za projektno finansiranje poslovno stambenog objekata u Novom Sadu. Za obezbeenje otplate kredita ugovorom je predviena hipoteka nad objektom u izgradnji. Korisnik kredita-investitor je graevinska firma Z u vlasnitvu osobe XX koja je, da bi dobila kredit, osnovala novu firmu SPV ija je jedina delatnost izgradnja odreenog objekta uz obavezu da uestvuje sa minimalnim iznosom od 20% u celokupnoj investiciji. Graevinska firma Z je novoj firmi SPV, za osnivanje i poslovanje, transferisala sredstva od gotovinskih uplata izvrenih po osnovu pozajmice osnivaa a koja potiu od prodaje stanova na crno. Nova firma SPV, koja je imala obavezu da obezbedi vlasnitvo nad lokacijom, projekat i graevinsku dozvolu, kupila je zemljite od roaka osobe XX i platila izradu projekta bliskim poslovnim saradnicima, po uveanim fakturama to je ukalkulisano u obavezno uee u investiciji od 20%. Kredit je korien za kupovinu potrebnog materijala za gradnju i plaanje usluga vie podizvoaa takoe u vlasnitvu roaka i prijatelja. Korisnik kredita nije otplaivao kredit tako da je banka aktivirala hipoteku i postala vlasnik veeg dela stambeno poslovnog objekta a sredstva od prodaje su podeljena u skladu sa ueem u finansiranju izmeu korisnikan kredita i banke Y, to ukljuuje vlasnike investicionih rauna u inostranstvu.


14

Indikatori na osnovu kojih se transakcije mogu okarakterisati kao sumnjive: Klijent vri gotovinske uplate na raun svog preduzea sa svrhom plaanja pozajmica

osnivaa a sredstva se zatim transferiu na novoosnovanu firmu. Znaajano poveanje iznosa uplata na raun preduzea ija je delatnost pruanje

arhitektonskih i inenjerskih usluga. Klijent podie velike sume novca sa rauna na koji su transferisana znaajna sredstva po

osnovu kredita odobrenog u inostranstvu. Transakcije koje ukljuuju vie posrednika ili vei broj rauna, naroito ako su uesnici

takvih kompleksnih transakcija iz zemalja u kojima se ne primenjuju standardi u oblasti spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma ili iz zemalja u kojima su na snazi strogi propisi o poverljivosti i tajnosti bankarskih i poslovnih podataka.

TRENDOVI Sve ira ponuda usluga i proizvoda koje banke danas pruaju menjae se u budunosti. Razvoj tehnike i tehnologije dovee do primata elektronskog bankarstva nad konvencijalnim bankarstvom. Elektronsko bankarstvo predstavlja paket savremenih servisa koji klijentima banke omoguava jednostavno korienje bankarskih usluga upotrebom nekog od najrasprostranjenijih kanala komunikacije Internet, mobilni telefon, fiksni telefon. Osnovne prednosti ovih usluga su nii trokovi, znaajna uteda vremena i mogunost obavljanja transakcija u bilo koje doba dana i noi ali ba zbog tih karakteristika, gde se klijent prostorno distancira od banke i oteava postupak identifikacije, prua nove mogunosti za pranje novca koje treba, na vreme, predvideti, spreiti ili prepoznati.

Korienjem usluge M-commerca bie mogue korisniku, da u svakom trenutku, putem mobilnog telefona izda nalog svojoj banci da izvri prenos sredstava u manjem iznosu, sa njegovog rauna, na neki drugi raun sa kojeg se sredstva mogu dalje transferisati ili podizati u gotovini ili korienjem platne kartice. Prognozira se da e mobilno bankarstvo doiveti ak i snaniju ekspanziju od Internet bankarstva, s obzirom na to da broj korisnika mobilnih telefona daleko prevazilazi broj korisnika Interneta.


15

Pitanje je kako e se banke boriti protiv alternativnih naina plaanja putem Interneta a koje ve postoje kao to su cyber cash. Kartica koja sadri ip ima u sebi gotovinu koja se moe podizati telefonom ili na bankomatima a moe i da se prenosi i sa jedne kartice na drugu. Ne postoji nain da se ue u trag transakcijama preko kartica jer ne postoji registrovanje transakcija, kao to postoji kod kreditnih kartica Visa ili MasterCard. Postoje dva kljuna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo:

1. Korisnici Interneta su uglavnom mlai ljudi sa veim stepenom obrazovanja i veim prihodima od prosenog klijenta

2. Internet je veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal.

Banke e, u borbi za klijente, proirivati usluge i nuditi proizvode koji se sve vie oslanjaju na Internet pa se oekuje i vea ponuda usluga preko tzv.virtuelnih altera koja se sada koristi prilikom podnoenje zahteva za on line kredit.

Platni sistem PayPal postoji u naem okruenju i oekuje se da e uskoro biti prisutan i u Srbiji. PayPal sistem omoguava da se, putem Interneta ili korienjem kartica, vre transakcija direktno sa PayPal rauna koji ne podleu strogim procedurama identifikacije klijenata i utvrivanja porekla sredstava kao i slanje novca svakome ko ima e-mail adresu. Oekuje se da e finansijske institucije u Srbiji, proirujui svoju ponudu, preuzeti trendove koji postoje u ekonomski razvijenim zemljama a odnose se na ulaganje sredstava preko investicionih fondova i trgovinu novim finansijskim proizvodima to oteava utvrivanje vlasnitva i legalnosti porekla sredstava krajnjeg ulagaa - investitora. Treba pomenuti i da je velika ekonomska kriza, koja je dovela do drastinog pada vrednosti akcija u svetu, dovela do poveanja potranje za zlatom i drugim plemenitim metalima koji su trenutno veoma interesantni za ulaganja i trgovinu. Ve sada postoji miljenje, koje zastupaju velike banke, da budunost pripada ogromnim finansijskim institucijama koje e pruati investitorima razliite usluge od osiguranja, preko kredita za kupovinu automobila, do aviokarata. Sa druge strane predstavnici, koga predvode softverske firme, veruju da e budunost pripasti kompanijama koje e razvojem i primenom novih tehnologija, investitorima pruiti maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama putem sofisticiranih proizvoda koji balansiraju rizik i zaradu. Ideja koja je u osnovi revolucije u tehnologizaciji bankarstva jeste da su tehnologija i finansije postali jedno te isto i da nestaje razlika izmeu softvera i novca. Uprava za spreavanje pranja novca, u okviru kontrole primene vaeih propisa kod domaih banaka, vezano za spreavanje pranja novca, posebno insistira na vanosti stalnog usavravanja i specijalizacije kadrova i tehnike i tehnoloke opremljenosti, to svakako utie na kvalitet same analitike i prepoznavanje potencijalnih rizika. Na taj nain se obezbeuje raspolaganje kvalitetnim i tanim informacijama o sumnjivim transakcijama a to je jedan od preduslova da se uspostavi itav sistem koji efikasno deluje na spreavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Uprava e nastaviti da, kao i u dosadanjem periodu, aktivno prati nove trendove u ponudi i zloupotrebi finansijskih instrumenata banaka u svetu i kod nas i razmenjuje iskustva sa drugim finansijsko obavetajnim slubama na meunarodnim seminarima i konferencijama.


16

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA PREKO MENJAKIH POSLOVA

Jedan od naina za ubacivanje prljavog novca u legalne novane tokove je i preko menjakih poslova.

Meutim, menjanice nisu finansijske institucije preko kojih se direktno pere novac, ve se one koriste za raslojavanje prljavog novca kome je to samo deo puta ka legalizaciji i ulasku u finansijski sistem neke drave. Taj prljavi novac moe poticati od korupcije, trgovine opojnim drogama, prostitucije, trgovine ljudima, trgovine orujem, prodaje robe na crno, kao i od mnogih drugih kriminalnih radnji.

U Srbiji je 90-ih godina prolog veka postojalo crno trite koje je bilo veoma pogodno tle za sve vrste nezakonitih radnji. U tom periodu su menjake poslove obavljali ulini dileri koji su kod sebe uvek imali velike koliine gotovog novca bez ikakvog dokaza o njihovom poreklu. Naime, u to vreme na finansijskom tritu su kursevi po kojima su se menjale devize bili razliiti u bankama i na ulici i dileri su ostvarivali veliku zaradu na razlici izmeu ova dva kursa.

Poetkom 21. veka poelo se sa ureenjem ovog dela finansijskog trita donoenjem veeg broja uredbi i zakona. Ovlaenje za obavljanje menjakih poslova u Republici Srbiji danas izdaje Narodna banka Srbije a menjake poslove mogu obavljati banke i ovlaeni menjai. Do donoenja novog zakona o Deviznom poslovanju, Narodna banka Srbije je vrila i kontrolu rada menjanica.

Prema postojeoj zakonskoj regulativi u Srbiji, menjanice mogu da posluju samo sa fizikim licima i to iskljuivo sa gotovim novcem. Takoe, menjanice ne mogu da vre platni promet, kako u zemlji tako i sa inostranstvom. Iz ovog razloga je rizik od pranja novca posredstvom menjanica manji nego u drugim finansijskim institucijama, to ne znai da menjanica ne moe biti iskoriena u svrhu pranja novca.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u Srbiji danas ima registrovano 3017 ovlaenih menjaa. U velikoj veini radi se o bivim ulinim dilerima koji su tako legalizovali svoj posao. Nisu retki sluajevi da su menjanice i otvorene kako bi pomogle prikrivanju stvarnog porekla prljavog novca. Naime, obavljanje menjakih poslova poinje unoenjem gotovine u blagajnu menjakog mesta, i to iskljuivo podizanjem gotovine sa tekueg rauna ovlaenog menjaa koji je otvoren u poslovnoj banci. Unoenje efektivnog stranog novca u blagajnu moe se vriti iskljuivo kupovinom tog novca od poslovne banke. Na kraju radnog dana novac koji je otkupljen od fizikih lica mora da se vrati na tekui raun te menjanice kod banke. Ukoliko postoji odreena disproporcija izmeu koliine podignutog novca na poetku dana i uplaenog novca na kraju dana, to je jedan od signala koji moe da ukazuje da menjanice nelegalno posluju.


17

TIPOLOGIJE

Na osnovu dosadanjeg iskustva Uprave moe se izdvojiti nekoliko tipologija raslojavanja prljavog novca kroz menjanice:

Konverzija velikih koliina novca Postoji mogunost da novac koji se konvertuje potie od organizovanog kriminala. Naime, fiziko lice koje kod sebe ima veliku koliinu gotovog novca, koji je proistekao iz neke od kriminalnih aktivnosti, nee taj novac odneti u banku i tamo ga uloiti, ve mu je najjednostavniji nain da novac odnese u menjanicu i konvertuje ga u drugu valutu. esta je situacija da lice zaposleno u menjanici i ne identifikuje takve klijente.

Konverzija kroz vie manjih gotovinskih transakcija Uoeno je da se najee menjaki poslovi velikih iznosa obavljaju kroz vie manjih transakcija. Svrha ovih transakcija je da se izbegne prijavljivanje Upravi za spreavanje pranja novca i zato se oni trude da transakcije ne prelaze EUR 5.000,00 to predstavlja granicu za prijavljivanje. esto se takve transakcije obavljaju u vie menjanica. Za izvrenje ovakvih transakcija veoma esto se angauje vei broj pojedinaca koji pristaju da za minimalnu nadoknadu obavljaju ove poslove za neko lice koje ima novac sumnjivog porekla. Ovaj proces poznat je pod nazivom trumfovanje.


18

Vie transakcija u veoma kratkom vremenskom periodu Odreene menjanice prikazuju da su obavile veliki broj tranakcija u veoma kratkom periodu ako je poznato da je to tehniki neizvodljivo. Svrha ovoga je da se prikrije konverzija velikog iznosa pa je on prikazan kao vei broj manjih transakcija ali prema vremenu koje je prikazano kao vreme izvrenja transakcije bilo je nemogue to izvesti.

Konverzija sredstava iz jedne strane valute u drugu U Srbiji, da bi se ova transakcija obavila, sredstva se najpre konvertuju u dinare pa se zatim ti dinari konvertuju u drugu stranu valutu. Ove transakcije nemaju ekonomsku opravdanost i njima vlasnik sredstava najee gubi odreeni iznos sredstava ali za perae novca to nije bitno ve im je jedini cilj da na bilo koji nain sakriju pravo poreklo sredstava.

Konverzija apoena koji se vezuju za kriminalne radnje Pojedine drave svojim menjanicama preporuuju da vie ne prodaju novanice od EUR 500,00 jer njihovo korienje ide na ruku organizovanom kriminalu. Ova novanica je omiljena meu kriminalcima zato to velike sume novca mogu da se peru kroz relativno male transakcije a i zbog veeg apoena pogodne su za transport koji je znatno jednostavniji nego kada bi se transportovale novanice manjih apoena.


19

Konverzija oznaenih novanica Prilikom rukovanja stranim novanicama posebnu panju treba obratiti na oznaene novanice koje mogu da ukau na vezu sa osobama umeanim u pranje novca i finansiranje terorizma. Te oznake ne moraju uvek biti vidljivi golim okom, jer se veoma esto ispisuju supstancama koje se vide iskljuivo pod ultraljubiastim svetlom.

Obavljanje menjakih poslova van menjakog mesta Pojedini vlasnici menjanica ili zaposleni kod njih rade na terenu, tj. izvan menjakog mesta i ta sredstva kasnije predaju banci kao legalno konvertovana sredstva iz menjanica.

Konverzija oteenih novanica Mora se voditi rauna o vrsti i nainu oteenja novanica koje se konvertuju jer mogu da potiu iz neke kriminalne aktivnosti. Moe se desiti da su novanice namerno oteene. Ove novanice se zamenjuju uz plaanje velikih provizija ali je bitno samo sakriti njihovo pravo poreklo.


20

PRIMER

Organizovana kriminalna grupa se u Srbiji bavi trgovinom narkoticima. Oni preko vie dilera, narkotike prodaju fizikim licima irom zemlje. Koliina novca koja se dobija od svake pojedinane prodaje narkotika nije velika ali je uestala. Kako bi se izbegla rigorozna kontrola u bankama trae se alternativni naini da se novac konvertuje u drugu valutu i dalje dopremi do konanog odredita j. do proizvoaa narkotika. Sredstva dobijena prodajom narkotika odnose se u menjanicu i konvertuju u strane valute (EUR, USD, CHF). Novac se zatim razliitim kanalima prenosi u drugu dravu gde se kupuju narkotici za dalju distribuciju u Srbiji.

Napomena: Kao to se iz navedenog primera moe videti, menjaki posao, tj. konverzija sredstava iz jedne valute u drugu, moe predstavljati samo jedan mali deo u procesu integracije nelegalno steenog novca u legalne novane tokove. Dakle, menjaki posao, u ovom sluaju, samo prua mogunost da se kroz vie manjih transakcija jo vie sakrije pravo poreklo novca, to predstavlja jedan od osnovnih indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija u menjakim poslovima.

TRENDOVI

U budunosti se moe oekivati da pojedini vlasnici menjanica, koje slue za konverziju prljavog novca, otvaraju vie menjakih mesta, u cilju to veeg raslojavanja transakcija koje se obavljaju prljavim novcem.

Postoji trend da e se perai novca sve vie udaljavati od banaka, koje su postale najorganizovaniji sektor kada je u pitanju spreavanje pranja novca i finansiranja terorizma, ka sektoru nebankarskih finansijskih institucija kao to su menjanice i kompanije za elektronski transfer novca.

S obzirom da se ovaj sektor finansijskog trita sve vie zakonski regulie i da mu se posveuje sve vie panje kako kroz rigoroznije kontrole menjakih mesta tako i kroz edukaciju zaposlenih u njima, treba oekivati da se sumnjive transakcije koje se tiu pranja novca i finansiranja terorizma prepoznaju u to veem broju i na taj nain koliko toliko sprei


21

pranje odreenog dela prljavog novca koji u svakoj zemlji cirkulie u veoma velikom iznosu i predstavlja ozbiljnu pretnju privredi svake zemlje.

Trend pranja novca preko menjanica koji potie od organizovanog kriminala, nastavie se i dalje. U kom obimu e se odraziti na kretanje kurseva i tranju najpopularnijih valuta u Srbiji (EUR, USD, CHF) zavisi od monetarne politike Narodne banke Srbije ali i svetske ekonomske krize koja utie na ekonomsku i finansijsku situaciju u zemlji.


22

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA KOD ADVOKATA I ADVOKATSKIH ORTAKIH DRUTAVA

Advokat, kao lice koje odlino poznaje zakon, treba da ima sposobnost da rei probleme, odnosno unapredi interese osobe koju predstavlja, ali advokat mora biti i drutveno odgovoran i da svojim delovanjem sprei vrenje krivinih dela. Pojedini advokati, osim to odlino poznaju zakone koriste i sve rupe u zakonima kako bi, kada posluju sa kriminalcima, svim takvim poslovima dali privid legaliteta. Tekoe u otkrivanju pranja novca su i u tome to se perai esto slue ljudima koji nemaju kriminalnu prolost kao to su advokati.

Sve ee u sredstvima javnog informisanja moemo da proitamo vest: da je po nalogu Tuilatva za organizovani kriminal privedeno nekoliko osoba koje su osumnjiene za direktnu vezu sa narko dilerom. Meu uhapenim je i advokat koji se sumnjii da je kao pripadnik organizovane kriminalne grupe, imao zadatak da novac steen kriminalnim aktivnostima klana, investira kupujui preduzea u procesu privatizacije. Ni na jednog pripadnika organizovane kriminalne grupe ne vode se nekretnine i preduzea, ve na njihove srodnike i na njihove advokate. U emu se ogleda opasnost po sistem o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizima od strane advokata? Da li je etiki kodeks dovoljan da sprei pojedine advokate da pomau kriminalcima da operu milione dinara, dolara, evra steenih vrenjem krivinih dela kao to su trgovina opojnim drogama, trgovina orujem ili ljudima? Svaka drava mora da izgradi sopstveni mehanizam borbe koji e da onemogui da advokati, kao i drugi obveznici budu upotrebljeni za pranje nelegalno steenih sredstava. I u svetu a i u Republici Srbiji advokati i advokatske kancelarije obezbeuju celokupnu dokumentaciju neophodnu za otvaranje i registrovanje firmi, prenos prava vlasnitva, otvaranje, rezidentnih i nerezidentnih rauna kod poslovnih banaka a takoe se javljaju i kao lica ovlaena za raspolaganja sredstvima po navedenim raunima. Advokati se javljaju kao uesnici u transakcijama: kao lica kao lica ovlaena za raspolaganje sredstvima po raunima lica sa kriminalnom prolou ili lica koja se dovode u vezu sa trgovinom narkoticima ili kao lica koja daju naloge bankama za transfere prema inostranstvu, obino za plaanje firmama na of-or destinacijama a plaanja se obino vre na osnovu fiktivne dokumentacije. Advokati smiljaju itave eme plaanja koja pretpostavljaju osnivanje vie firmi na of-or destinacijama i otvaranje bankarskih rauna tih firmi, obino u zemljama sa strogom bankarskom tajnom, pri emu advokati i advokatske kancelarije obezbeuju celokupnu dokumentaciju o osnivanju firme i ugovore na osnovu kojih se vre transferi. U procesu privatizacije, advokati su uestvovali u kupovini preduzea, krijui na taj nain prave vlasnike kapitala. Uprkos Odluci NBS o uslovima pod kojim i nainu na koji rezidenti mogu drati devize na raunu kod banke u inostranstvu, po kome nije dozvoljeno, otvaranje rauna fizikih lica u inostranstvu, veliki iznosi se, po razliitim osnovima, transferiu sa rauna advokata koji su otvoreni u inostranstvu, na njihove raune u Srbiji sa kojih se sredstva podiu u gotovini. Razvojem informacionih tehnologija mogue je osnovati firmu i kontrolisati njeno poslovanja iz virtuelnih kancelarija putem Interneta, odnosno mogue je otvarati tj. osnivati kompanije irom sveta, a naroito je to lako u of-or zonama, kojih ima na desetine irom sveta. Postoji teza da je san svakog peraa novca da plati porez, meutim put koji treba da se pree od


23

prljavog novca do plaanja poreza nije ni lak ni jeftin. Isto tako je uvreeno miljenje da novac ne moe da se opere bez saveta raunovoe i advokata. Postoji opasnosti da pravni savetnik, odnosno advokat, uestvuje u aktivnostima pranja novca ili finansiranja terorizma, ukoliko se pravni savet daje u svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma koji podriva same temelje naeg drutva. S druge strane, ukoliko advokat zna da klijent trai pravni savet u svrhe pranja novca ili finansiranja terorizma, a zbog opasnosti da tokovi prljavog novca mogu da nanesu tetu stabilnosti i reputaciji finansijskog sektora i ugroze jedinstveno trite, zajedno s primenom krivinog prava uinjeni su preventivni napori u pogledu zatite finansijskog sistema. Ako advokati na vreme upozore na neregularne i sumnjive transakcije i aktivnosti svojih klijenata i prijave ih Upravi za spreavanje pranja novca, to je onda prva stepenica u celom procesu spreavanja pranja novca, u kome jo nema novca ali ima dokumenata (npr. Ovlaenje dato advokatu da raspolae sredstvima po raunu, Ugovori o kupovini nepokretnosti ili privrednog drutva, Ugovor o osnivanju kompanije na of-or destinaciji, Ugovori o prenosu udela i sl.) na osnovu kojih treba da se realizuju odreene novane transakcije. Spreavanje pranja novca nije samo borba protiv kriminala ve i nastojanje da se ouva integritet finansijskih ustanova i finansijskog sistema u celini. Primena procedura, obuka advokata ali i adekvatan nadzor nad radom advokata od strane Advokatske komore moe da unapredi sistem spreavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

TIPOLOGIJE

Kupovina ili prodaja nepokretnosti Advokat pomae u izvravanju transakcija za stranku u vezi sa kupovinom ili prodajom nepokretnosti isti advokat se javlja kao zastupnik i kao lice ovlaeno po raunima obe strane, i kupca i prodavca nepokretnosti


24

Prodaja ili kupvina privrednog drutva Advokat pomae u izvravanju transakcija za stranku u vezi sa prodajom ili kupovinom privrednog drutva - isti advokat se javlja kao zastupnik i kao lice ovlaeno po raunima obe strane, i kupca i prodavca privrednog drutva.

Planiranje ili izvravanje transakcija od strane advokata Advokat pomae u planiranju ili izvravanju transakcija za stranku u vezi sa otvaranjem ili raspolaganjem raunom kod banke (bankarskim raunom, tednim ulogom ili raunom za poslovanje sa hartijama od vrednosti) advokat se javlja kao lice ovlaeno po raunu pripadnika organizovane kriminalne grupe i umesto njega obavlja sve transakcije po raunu

Pomaganje u poslovanju ili upravljanju Advokat pomae u poslovanju ili upravljanju lica stranog prava isti advokat se javlja na razliitim funkcijama u stranim pravnim licima koja su osnovana u razliitim dravama (kao vlasnik, kao zastupnik, kao direktor)


25

Obavljanje finansijskih transakcija Advokat u ime i za raun stranke, vri finansijske transakcije u vezi sa nepokretnou advokat po ovlaenju lica, koje se dovodi u vezu sa organizovanom kriminalnom grupom

Korienje rauna advokata ili njegove kancelarije Korienje rauna advokata ili njegove kancelarije za transfer sredstava koji nema jasan ekonomski osnov na raune advokata ili advokatske kancelarije, transferiu se sredstva za koja se sumnja da potiu od organizovanog kriminala, bez jasnog ekonomskog osnova (po osnovu marketinkih ili arhitektonskih usluga, nasledstva i sl.)

Korienje linih rauna advokata otvorenih u unostranstvu Korienje linih rauna advokata, koji su otvoreni u zemlji i inostranstvu, za transfere novca koji nemaju jasnu ekonomsku logiku transfer sredstava vri se sa linih rauna advokata, koji su otvoreni na of-or destinaciji ili u zemljama sa strogom bankarskom tajnom, na lini raun koji je otvoren u banci u Srbiji. Advokat sredstva sa svog rauna podie u keu i predaje ga pravim vlasnicima


26

PRIMER

Da bi se u Srbiju transferisala sredstva steena na nelegalan nain, osnivaju se kompanije u of-or zonama koje e posluiti u svrhu prikrivanja a radi integracije tih sredstava u platni sistem zemlje. U kratkom vremenskom periodu, od svega nekoliko meseci, vri se fiktiva prodaja kompanija povezanim licima, po cenama koje nemaju nikakvu ekonomsku logiku. Lica koja se javljaju kao punomonici svih uesnika u prenosima udela kompanija, su takoe povezana jer su zaposlena u istoj advokatskoj kancelariji.

Of-or kompanija Shell, BVI kupuje 95% udela u firmi Good Manager, Lihtentajn za EUR 100.000,00. Kompanija Shell BVI posle nekoliko dana prenosi svoj udeo od 95% u firmi Good Manager, Lihtentajn kompaniji Fokus BVI za EUR 50.000,00 koja, posle izvesnog vremena, prodaje 90% uea u kompaniji Good Manager za EUR 7.000.000,00 kompaniji domaoj firmi Naa firma a.d. Na osnovu ugovora o prenosu 85% udela domaa firma Naa firma a.d. prenosi kompanija D&P Belize za EUR 12.000.000,00. Na ovaj nain, vidi se da skok vrednosti udela, koji je nekoliko puta uvean u kratkom vremenskom periodu, nije trino uslovljen i ekonomski realan. U sutini, radi se nelegalno steenom novcu koji je preko of-or firmi ubaen u platni promet zemalja u inostranstvu i na kraju ubaen u platni promet nae zemlje.

Osniva of-or kompanije D&P Belize je of-or kompanija Shell, BVI sa 100% udela. U svim transakcijama prenosa udela meu navedenim kompanijama kao punomonici, zastupnici i lica ovlaena po nerezidentnim raunima javljaju se domai advokati J.J. i P.P. Advokat J.J. je i jedan od vlasnika domae advokatske kancelarije J&V. Kompanije Fokus BVI i Shell BVI nalaze se na istoj adresi. Oigledno je da se radi o povezanim firmama, i to po vlasnikoj strukturi a takoe i po licima, odnosno advokatima, koji su punomonici i lica ovlaena za raspolaganje po raunima kako kompanija osnovanih na of-or destinaciji tako i domae firme Naa firma a.d.

Indikatori koji ukazuju na sumnju na pranje novca:

Stranka sklapa ili overava ugovore koji su neuobiajeni ili ekonomsko-poslovna pozadina ne opravdava ovakav nain ugovaranja. Stranka obavlja transakcije s nekretninama za fizika i pravna lica, rezidente i/ili nerezidente koji su sa of-or destinacija ili za of-or firme Prodajna cena nekretnine, koju je stranka odredila, nije u skladu s cenama nekretnina na tritu. Poslovni odnos nije usklaen finansijskim stanjem stranke, odnosno njenim uobiajenim poslovanjem.


27

TRENDOVI

Trend kupovine privrednih subjekata, nekretnina i zemljita gde se kao stranke javljaju advokati, advokatske kancelarije ili lica koja nemaju kriminalnu prolost, a da iza njih ostaju skriveni pravi vlasnici sredstava, nastavie se i dalje. U ovakvim poslovima, pojedini advokati e se truditi da uvedu to vie subjekata, fizikih ili pravnih lica, koja su obino osnovana na of-or destinacijama, sa raunima otvorenim u zemljama sa strogom bankarskom tajnom, kao i da e se kao posrednici, javljati pojedina advokatska ortaka drutva koja posluju u vie zemalja. Takvi advokati e se javljati i kod realizacije poslova vezanih za kupovinu imovine preduzea koja su u steaju.

Ukoliko se neto ne uini na globalnom nivou, to sigurno nije za oekivati u skorijoj budunosti, nastavie se trend osnivanja firmi u poreskim rajevima, otvranja nerezidentnih rauna u okruenju i upravljanja prljavim sredstvima iz odreenih advokatskih kancelarija,


28

koje e zahvaljujui novim tehnolokim dostignuima vie vremena troiti da osmisle celu emu pranja novca nego da je realizuju kroz transfere novoosnovanih firmi.

Krediti e biti sve skuplji ali, uprkos tome, verovatno e se nastaviti trend podizanje kredita sa 100% depozitom i njihovo prevremeno vraanje radi kupovine nekretnina ili privrednih drutava. Advokati e se, kao i do sada, javljati kao lica koja uestvuju u ovakvim transakcijama.

Transferi sredstava, na line raune advokata ili advokatskih kancelarija, po raznim osnovama, nastavie se i u narednom periodu. Na ovaj nain, nakon to sredstva sa rauna podigne u gotovini, advokat sredstva predaja pravom ili pravim vlasnicima, i na taj nain krije identitet vlasnika sredstava.

Zavretak procesa privatizacije uticae na smanjenje krivinih dela pranja novca, zbog mogunosti ulaganja prljavog novca u kupovinu privrednih drutava koja se privatizuju. I dalje e postojati tendencija ulaganja prljavog novca u kupovinu poljoprivrednog zemljita.

Liberalizacija spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, takoe e uticati na poveanje rizika od pranja novca. Kako je sve tee, sredstva steena kriminalom ubaciti u finansijske tokove, potrebno je da advokati osmisle i kroz dokumentaciju proprate najsloenije transakcije koje e ukljuivati firme osnovane u tzv. poreskim rajevima, domae firme, transfer novca u ili iz zemalja sa strogom bankarskom tajnom, fizika lica i transfere po raznim osnovima (krediti koje firme uzimaju od firmi u inostranstvu, marketinke usluge, avansno plaanje robe i usluga, itd).


29

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU RAUNOVODSTVA

Sva pravna lica i preduzetnici duni su da vode poslovne knjige, vre procenu imovine, obaveza, prihoda, rashoda i sastavljaju finansijske izvetaje u skladu sa zakonskom regulativom i meunarodnim raunovodstvenim standardima. Finansijski izvetaji podrazumevaju principe potpunosti, obuhvatanja svih raunovodstvenih kategorija (sredstava, obaveza, sopstvenih izvora, prihoda i rashoda).

Odgovornost za sastavljanje finansijskih izvetaja, pored menadmenta lei i na raunovoama. Raunovoe zaposlene u pravnim licima za koje sastavljaju finansijske izvetaje, nisu obveznici po Zakonu o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Ukoliko pravna lica ili preduzetnici povere na osnovu ugovora sa drugim pravnim licima ili preduzetnicima, registrovanim za pruanje raunovodstvenih usluga i voenje poslovnih knjiga, oni su obveznici i duni su da preduzimaju mere i radnje u skladu sa Zakonom.

Raunovodstveni sektor je veoma specifian jer je prisutan u svim oblastima i delatnostima privrede. Kroz raunovodstvo svakog pravnog subjekta registruju se sve poslovne promene. Zadatak raunovodstva je da evidentira te promene na osnovu raunovodstvenih isprava kao to su ugovor, odluka, reenje, raun. Zato je raunovodstveni sektor veoma osetljiv na sve manipulacije, jer bilo kakav pokuaj prikrivanja ili krivog prikazivanja stavki u poslovnim knjigama moe dovesti do ozbiljnih posledica za poslovanje privrednog subjekta. Svi oblici privrednog kriminala, ukljuujui pranje novca, korupciju, poreske utaje, investicione prevare i slino u sebi sadre falsifikovanje dokumentecije i fabrikovanje lanih finansijskih izvetaja. Raunovoi je veoma teko da proceni da li je poslovna dokumentacija, koja je podneta na knjienje lana ili regularna, odnosno da li je na knjienje podneta celokupna dokumentacija, to je osnovni zahtev meunarodnih raunovodstvenih standarda. To podrazumeva opte i integralno ukljuivanje svih elemenata raunovodstvenih kategorija u knjigovodstvo u cilju spreavanja raznih zloupotreba.

Angaovanje raunovodstvenog sektora je veoma atraktivno za potencijalne perae novca iz razloga to svaka raunovodstvena isprava koja se daje na knjienje, ukoliko poseduje formalnu ispravnost bie proknjiena bez obzira da li su se dogodile poslovne promene ili ne.

Zloupotrebe u raunovodstvu su zapravo rizik objektivnog finansijskog izvetavanja. Kroz raunovodstvo pravnog subjekta mogue je izvriti knjienja lane dokumentacije (lanih prihoda, lanih rashoda, prikrivanje obaveza i trokova) to e dovesti do lanih finansijskih izvetaja. Sva ova krivina dela mogu prethoditi pranju novca to moe imati posledice po celokupni drutveno ekonomski sistem drave.

Iskustva Uprave koja ima u radu na predmetima i drugih dravnih organa (tuilatava i inspekcijskih organa) pokazuju da je raunovodstveni sektor bio jedna od kljunih poluga kriminalnih struktura u pojedinim sluajevima pranja novca iz razloga to je nakon uinjene kriminalne radnje bilo potrebno da se kroz knjigovodstvo napraviti privid legalnosti za odreene transakcije.


30

TIPOLOGIJE

Fiktivni prihodi Fiktivni prihodi podrazumevaju nepostojanje stvarnih kupaca. Prave se fiktivni rauni po osnovu prometa roba i usluga, vri se njihovo knjienje a da nee doi do priliva sredstava na raun klijenta. Na ovaj nain poveavaju se prihodi to ima za posledicu poveanje dobiti koja nema pokrie u novanim tokovima. U finansijskim izvetajima iskazuju se i potraivanja za koja se unapred znalo da su nenaplativa i da e u nekom narednom periodu biti otpisana. Prodaja proizvoda i usluga povezanim licima po cenama znatno viim od trinih i zaraunavanja nerealno visokih kamata Fakturiu se i knjie proizvodi i usluge povezanim licima po neralano visokim cenama koje su znatno vie od trinih, i na taj nain se stvara pogrena slika o uspenosti u poslovanju pravnih lica. Iskazuju se uveani prihodi i dobit kod svih povezanih lica to u finansijskim izvetajima stvara lane slike o uspenosti poslovanja, pri emu se stvara mogunost uea na tenderima za odreene poslove ili za podizanje kredita kod komercijalnih banaka. Najee se ova tipologija koristi kod podizanja kredita Fonda za razvoj, jer su uslovi kreditiranja najpovoljniji. Po pravilu, ove firme se posle dobijenog kredita koji se podie sa rauna u gotovini, veoma brzo gase ili se sele u druge pravne jurisdikcije (najee na KiM) a krediti se nikada ne vrate. Precenjivanje ili umanjenje neto imovine U zavisnosti od potreba i interesa esto se deava da privredni subjekti precene ili podcene neto imovinu i poslovne rezultate. Naime, lano se prikazuju prihodi, rashodi, potraivanja, trokovi i imovina. Viestruke isplate za isti proizvod ili uslugu Za isti proizvod koji je nabavljen ili uslugu koja je izvrena, vri se plaanje vie puta istom ili drugom dobavljau. U ovom sluaju postoje novani tokovi koje u celosti ne prati promet roba i usluga ve samo fiktivna dokumentacija.


31

Neevidentiranje poslovnih transakcija U ovakvim sluajevima dolazi do prometa roba i usluga, ali se transakcije neevidentiraju u poslovnim knjigama i nema novanih tokova koji prate nastale transakcije. Na ovaj nain se dolazi do gotovog novca, koji se koristi za razne nezakonite svrhe.

Otpisi proizvoda Usled fiktivnog uveanja rashoda, putem otpisa proizvoda, koji nastaju kao posledica raznih faktora kao to su: via sila, manjkovi koji nastaju kao posledica kraa, propadanja proizvoda zbog atmosferskih uticaja, kvara zbog neadekvatnog smetaja, loma i slino dolazi do poveanja rashoda, smanjenja prihoda i dobiti. Otpisana roba se prodaje za gotov novac.

Prodaja imovine po cenama znatno niim od trinih U ovim sluajevima se razlika plaa u gotovini ili se kompezuje za odreena materijalna dobra kao to su trajna potrona dobra, roba iroke potronje, umetnika dela, nakit i sl.


32

Uveane fakture u spoljnotrgovinskom prometu - Uvoz: Roba od proizvoaa u inostranstvu dolazi direktno do kupca u zemlji a fakturu

ispostavlja druga firma, najee sa of or destinacija, uveanu za odreeni iznos. Najee je of or firma vlasnitvo firme u naoj zemlji, koja vri uvoz ili je isti osniva za obe firme. Kasnije se of or firma javlja kao investitor u naoj zemlji gde investira novac koji je uplaen preko uveanih faktura, pri emu koristi pogodnosti koje drava daje stranim investitorima.

- Izvoz: Roba koja se izveze u inostranstvo fakturie se po uveanim cenama, sa

namerom da se prilikom plaanja iz inostranstva u platni sistem ubace sredstva koja su steena na nelegalan nain. Meanjem sa legalnim sredstvima legalizuju se i nelegalna sredstva.

- Usluge: Po raunima iz inostranstva, najee ispostavljenih od strane of or firmi,

plaaju se neizvrene usluge, najee na nerezidentne raune tih fimi otvorenih u zemljama u okruenju. Novac se podie u gotovini i umanjen za proviziju vraa vlasnicima firmi u zemlji, koje su ga i uplatile po osnovu neizvrenih usluga.

Ulaganje gotovog novca kroz nabavke repromaterijala Gotov novac koji potie iz neke nelegalne aktivnosti se neevdentira kao ulaz gotovine ve se mea sa legalnim sredstvima prilikom nabavki repromaterijala koji slui za proizvodnju. Ovaj nain meanja sredstava je posebno zastupljen u graevinarstvu gde se i jedan deo usluga plaa gotovinom koja je steena na protivzakonit nain. Evidentiranje uplata gotovine koja nema pokrie u prodatoj robi i izvrenim uslugama Nelegalna gotovina se uplauje kroz pazare maloprodaje, restorana, prireivaa igara na sreu, kockarnica, preduzetnika koji plaaju paualne poreze i slino. a da nije prodata roba ili izvrene usluge.

Stvaranje lanih obaveza Putem lanih nabavki roba, usluga i fiktivno zaposlenih radnika stvaraju se lane obaveze koje ne prate novana plaanja ve se samo u finansijskim izvetajima iskazuju lani rezultati poslovanja. Na ovaj nain se poveavaju rashodi i trokovi poslovanja, a umanjuje dobit i obaveze prema dravi.


33

Podizanje gotovine sa rauna preduzea radi lanog otkupa poljoprivrednih proizvoda i sekundarnih sirovina. Odreena pravna lica uplauju novac po osnovu fakturisanih usluga koje nisu izvrene, na raune preduzea koja su osnovana sa ciljem da posluju u kratkom vremenskom periodu. Novac se sa rauna tih firmi podie po osnovu otkupa poljoprivrednih proizvoda i sekundarnih sirovina pri emu se prave lani otkupni blokovi, kojima se dokazuje da je otkup izvren. Novac, koji je podignut u svrhu otkupa, vraa se vlasnicima firmi koje su izvrile uplate po osnovu usluga, umanjen za proviziju.


34

PRIMER

Osniva of or firmi stupa u kontakt sa vlasnicima i direktorima odreenih pravnih lica kojima je potreban gotov novac u privatne svrhe (kupovina nekretnina, automobila, hartija od vrednosti i slino). Dogovaraju se da na osnovu profaktura, koje e ispostaviti of or firme, izvre uplate na njihove raune po osnovu usluga koje nee biti izvrene. Novac sa rauna of or firmi se podie u gotovini i umanjen za proviziju isplauje se vlasnicima i direktorima firmi koje su izvrile uplatu tog novca.

Indikatori koji navode na sumnju:

Nabavka usluga koje nikada nisu bile predmet poslovanja firme, bez jasnog ekonomskog opravdanja;

Fakturisane usluge, za koje se ne moe sa sigurnou rei da su izvrene.


35

TRENDOVI

Iskustva iz ranijeg perioda govore da su mnoge fantom i regularne firme uz pomo pojedinih raunovoa pravile lanu dokumentaciju u irokom spektru poslovanja, od koenja travnjaka do izrade softvera i ipova koji se koriste u avio industriji. Zbog toga e se strunost i znanje raunovoa koristiti od strane potencijalnih peraa u svrhu fabrikovanja lane dokumentacije, koja se evidentira kroz poslovne promene i stvara lanu sliku o poslovanju pravnog subjekta, izraenoj kroz finansijske izvetaje.

Zbog realnih mogunosti da se kroz raunvodstveni sektor struno prikriju tragovi prljavog novca angaovanje sektora e i dalje biti atraktivan za potencijalne perae novca. Pojedine raunovoe i dalje e obavljati neke od veoma korisnih poslova za svoje klijente perae kao to su potencijalna ulaganja nelegalno steenog novca ili sklanjanje tih sredstava van domaaja radi izbegavanja buduih obaveza, obavljanja finansijskih transakcija u ime klijenta iz oblasti platnog prometa u zemlji i inostransvu, vriti valutnu konverziju i konverziju imovine, vriti kupovinu i prodaju akcija, savetovati klijente o izbegavanju poreskih obaveza, savetovati kako stvoriti lane prihode i rashode.

Pojedine raunovoe e biti glavni kreatori zametanja tragova prljavom novcu koji je steen na nelegalan nain tako to e taj novac prebacivati to vie sa jednog na drugi raun, kako bi se odvojio od svojih izvora i na kraju dobio prividan legalitet.

Jedna od mera za kreiranje povoljne etike i profesionalne klime u pravnom subjektu jeste usvajanje i kontrolisana primena etikog kodeksa ponaanja i licenciranja raunovoa. Licenciranje raunovoa je neophodnost, jer samo licencirani raunovoa moe snositi odgovornost za lana knjienja koja nemaju svoju logiku.

Poveanju broja zloupotreba u raunovodstvenom sektoru pogoduje mali broj otkrivenih krivinih dela, blaga kaznena politika i nejasna zakonska regulativa, koja je podlona estim promenama. U prilog ovome govori injenica da je samo Zakon o akcizama, u periodu od 2001. do 2009. godine menjan tridesetdevet puta. Samo jedan deo kriminalnih radnji se procesuira, a i kada sluajevi dospeju na sud, ti postupci dugo traju i u znatnom broju sluajeva dolazi do zastarevanja krivinog gonjenja.


36

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU REVIZIJE

Pravna lica koja imaju status srednjeg i velikog preduzea, imaju obavezu da vre reviziju raunovodstvenih izvetaja najmanje jedanput godinje, u cilju pruanja objektivog dokaza da finansijski izvetaji nepristrastno predstavljaju finansijsko stanje i rezultate poslovanja pravnog lica u svakom bitnom pogledu.

Finansijske izvetaje prikazuje klijent, a ne revizor, koji u ime klijenta daje miljenje, pa je za finansijske izvetaje odgovorno poslovodstvo, a ne revizor. Revizor treba da prui odreenu panju koja se od njega oekuje kao od strune osobe, i snosi pravnu odgovornost za svoju reviziju i miljenja.

Budui da se od revizije oekuje da postane sredstvo za poveanje sigurnosti informacija koje koriste donosioci odluka, revizija postaje jedan od nezaobilaznih instrumenata otkrivanja i spreavanja greaka i prevara.

Savremene finansijske tokove karakterie brzo obavljanje ogromnog broja poslovnih promena uz upotrebu raunarske tehnologije i uz smanjeno korienje gotovog novca i papirnih dokumenata. Kriminalne radnje u finansijskim izvetajima, stalni su pratioci revizorske prakse po pitanju odgovornosti revizora za njihovo otkrivanje. Obzirom da se u nezavisnoj reviziji provere vre na osnovu uzorka, ne moe se od revizora oekivati da otkrije sve sluajeve nepridravanja zakona. Njegova profesionalnost, znanje, iskustvo i poznavanje poslovanja klijenta moe pruiti dobru osnovu za prepoznavanje odreenih radnji i aktivnosti koje nisu u skladu sa zakonom.

Revizor ima i zakonsku odgovornost koja se moe posmatrati sa stanovita odgovornosti za otkrivanje i nepridravanje propisa pravnih lica i raunovoa kod sastavljanja finansijskih izvetaja i odgovornosti za pogreno izraeno miljenje o finansijskim izvetajima.

Tipologije potencijalnog pranja novca revizije i raunovodstva su potpuno iste (vidi raunovoe) s tim da se kroz raunovodstveni sektor pokuavaju prikriti kriminalne radnje i da se te radnje pokuavaju ozakoniti kroz finansijske izvetaje a zadatak revizije je da otkrije sluajeve manipulacije izvetajima u cilju prikazivanja boljih ili loijih poslovnih rezultata, koji su posledica kriminalnih radnji.

Retko se kriminalna radnja odmah i u potpunosti otkrije kao jedna celina sastavljena od povezanih transakcija, koja je potkrepljena dokumentacijom. Ona je prikrivena i njeno otkrivanje i razumevanje je u najveem broju sluajeva teko i moe se porediti sa pravljenjem mozaika ili slagalica odreenih slika.

Uloga revizije u otkrivanju zloupotreba u privredi je umanjena i zbog mogunosti odustajanja od revizije i angaovanja druge revizorske firme kao i zbog injenice da nezavisne revizore plaa klijent. Kako revizora plaa klijent, a pri vrenju revizije finansijskih izvetaja potrebna je bliska saradnja sa poslovodstvom, jasno je da je potpuna nezavisnost revizora teko ostvarljiva. Veza revizora sa klijentom je stoga osetljiva i komplikovana i zato za razliku od revizije, druge uslune delatnosti skoro iskljuivo imaju obavezu samo prema klijentima.


37

Situaciju kod revizije dodatno komplikuje postojanje tri suprotstavljene strane i to: revizori (revizorska firma), menaderi i vlasnici kapitala kao korisnici revizorskih miljenja.

U revizorskoj praksi mogui su odreeni uticaji, pa se u odreenom momentu moe posumnjati u objektivnost revizorskog miljenja.

Ti uticaji mogu biti sledei: Pritisci Pritisci koji utiu na nezavisnu poziciju revizora su iz razliitih aktivnosti, odnosa i okolnosti koji mogu uticati na pristrasnost u reviziji. Strunost revizora Nestruan ili manje struan revizor je spremniji da prihvati tue miljenje. Sukob interesa Revizor moe biti u situaciji da proverava finansijske izvetaje klijenta kome istovremeno pomae u voenju finansijskih poslova. Nerevizijski prihodi U poslednje vreme poraslo je uee nerevizijkih prihoda od nerevizijskih usluga u strukturi prihoda revizijskih firmi. Ne moe se oekivati da e revizor obelodaniti greke i nepravilnosti, koje su nastale obavljanjem njegovih nerevizijskih usluga. Postojanje bliskih odnosa iz prethodnog perioda Prelazak revizora na radno mesto u kompaniju, nad kojom je obavljao reviziju, moe imati loeg uticaja na nezavisnost revizije u narednom periodu. Porodini i lini odnosi Kada na poslovima raunovodstva i finansija radi blizak roak, brani drug, deca, roditelji moe se oekivati da revizorski izvetaj i miljenja budu pristrasni.

Klijent ima znaajno uee u strukturi prihoda revizijske firme Ukoliko revizor ima svoje uee u strukturi prihoda revizorske firme, mogu se oekivati direktne ili indirektne ucene koje mogu naruiti nezavisnost revizije Revizor ima finansijskog interesa u kompaniji u kojoj obavlja reviziju Revizor koji poseduje akcije (akcionarsko drutvo) nema interesa da iskae objektivan prikaz finansijske pozicije preduzea. Zastraivanje Pretnja rukovodstva i zaposlenih kod klijenta revizije mogu da utiu da revizorki izvetaj i miljenje budu nekorektni.


38

PRIMER

Vlasnik graevinske firme poseduje u gotovini odreenu sumu nelegalno steenog novca. Da bi taj novac, bar prividno legalizovao vri nabavku graevinskog materijala, plaanjem delom u gotovini nelegalno steenim sredstvima, a drugi deo plaa sredstvima iz kredita, koji je podigao kod jedne komercijalne banke. Kredit je obezbeen sa 100% depozitom, takoe nelegalno steenim sredstvima. Vlasnik ove firme u poslovnim knjigama iskazuje obaveze za fiktivno zaposlene radnike po osnovu plata, poreza i doprinosa.U sutini, radnu snagu plaa nelegalno steenom gotovinom, bez poreza i doprinosa. Trokove nabavke graevinskog materijala u poslovnim knjigama iskazuje samo u delu koji je plaen bezgotovinski, iz kreditnih sredstava. Izgraene stambene jedinice se prodaju po trinim cenama, i tako se nelegalna sredstva legalizuju. Indikatori koji navode na sumnju:

Knjienje promena na osnovu neverodostojne dokumentacije Prijemnice repromaterijala se dre odvojeno i ne spajaju sa ulaznim fakturama Velika fluktuacija radne snage


39

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA NA TRITU KAPITALA

Trite kapitala u Republici Srbiji je relativno mlado, s obzirom da je ozbiljno trino trgovanje zasnovano na priznatim standardima prometa hartija od vrednosti poelo u 2001. godini uvoenjem nove zakonske regulative, a time i razvoja novih pravila koja do tada nisu vaila. Samim tim i uloga posrednika (brokersko dilerskih drutava) je dobila novu i kvalitetniju dimenziju u trgovanju hartijama od vrednosti na berzanskom i van berzanskom trgovanju.

Osnovna karakteristika srpskog trita kapitala je da se trgovanje hartijama od vrednosti odvija u uslovima plitkog i nerazvijenog trita, informacione asimetrije i niskog nivoa korporativne kulture. Tome u prilog govore i podaci da je na Beogradskoj berzi listirano svega nekoliko preduzea, a da su brojne kompanije listirane po sili zakona i to su uglavnom preduzea koja su privatizovana u prethodnom periodu.

Uspesi koje je Trite kapitala ostvarilo, a pre svega nagli rast prometa Beogradske berze i nagli rast vrednosti akcija do sredine 2007. godine je za nama usled pojave globalne ekonomske krize od druge polovine iste godine. Kriza je prouzrokovala nagli i velik pad obima trgovanja na Berzi, a time i pada vrednosti indeksa akcija.

Objektivno gledajui, trite kapitala je u padu u poslednje etiri godine i trenutno se ne nazire ubrzan oporavak. Trite nije likvidno i nema pojaanog interesovanja za trgovanjem HOV od strane domaih i stranih investitora.

Iako nerazvijeno i neatraktivno ono nije bilo imuno na pranje novca i pokuaje pranja novca o emu svedoe iskustva Uprave gde su uoeni primeri tokova novca na tritu kapitala koji ukazuju da je bilo pranja ili bar pokuaja pranja novca.

Osetljivost i povredljivost trita kapitala na pretnje od pranja novca Pre nego to navedemo iskustva u borbi protiv pranja novca i trendove koji su bili aktuelni na tritu kapitala, ukratko moemo navesti zato je trite kapitala u Srbiji bilo kanal i veliki potencijal za pokuaje pranja novca.

Osnovni razlozi povredljivosti trita kapitala mogli bi se svesti na sledee:

ponuen je novi rastui sektor investiranja slobodnog kapitala, a time i nezakonito steenog kapitala iji vlasnici su vrlo rado prihvatili nove mogunosti plasiranja u legalne tokove;

perai novca vole sloene tehnike i brojne mogunosti plasiranja kapitala, a investiranja u hartije od vrednosti im je omoguilo slojevito prikrivanje i tee identifikacije tokova novca;

razvoj trita kapitala je pratilo, a i dalje je to trend, da je ira javnost prilino neobrazovana po pitanju participacije u vlasnitvu privrednih drutava putem akcionarstva. Kultura i svest o tome su u procesu razvoja i tu se pokazuju postepeni pomaci. Kriminalcima takav ambijent i svest odgovara jer im daje vei manevar iz razloga to manji broj ljudi razume ta oni to rade i kako peru novac;


40

kada pogledamo istoriju razvoja trita kapitala u Republici Srbiji, vidimo da je nae akcionarstvo nastalo dobrovoljno ili stihijski (besplatne podele akcija radnicima do 2001.godine). Ti isti mali, nelikvidni akcionari u veini sluajeva su kasnije vrbovani i manipulisani da prodaju svoje akcije za, uglavnom, gotovinske nadoknade. Prljav kapital je vrlo brzo prepoznao svoju ciljnu grupu.

nivo znanja istranih organa koji se bore protiv kriminala prisutnog na tritu kapitala sigurno nije bio dovoljno razvijen. I dalje se postavlja pitanje nivoa njihovog kvalitetnog obrazovanja, kao i mogunosti da se na brz i efikasan nain suprotstave kriminalcima i peraima novca to je kriminalcima jako dobro bilo poznato, pa je i to jedan od motiva koji ih je ohrabrivao da iskoriste trite kapitala kao jedan od sektora u svojoj strategiji pranja novca.

bitna je i odrednica da regulatorno telo koje regulie trite kapitala, Komisija za hartije od vrednosti nije imala zadovoljavajuu zakonsku samostalnost, a time i kvalitetan nadzor (kontrolu) koja bi joj dala automatsko pravo efikasnog dejstva u spreavanju nepravilnih i nedozvoljenih radnji.

kriminalci (perai novca) su prepoznali trite kapitala kao izvanredan i sloen kanal da veto integriu prljav novac i time legalizuju svoje poslovanje kupovinom i sticanjem likvidnih i zdravih trinih akcionarskih kompanija, kao jednog od najjaih motiva za plasiranje nelegalno steenog novca. Sama zakonska regulativa ih je upuivala na trite kapitala (Zakon o preuzimanju akcionarskih drutava).

Iskustva Uprave za period od 2002. godine do 2010. godine kada su pokuaji pranja novca u pitanju mogu se grupisati u sledee sumnjive aktivnosti koje su se odvijale na tritu kapitala:

dematerijalizacija obveznica koje su glasile na donosioca (obveznice za razvoj Republike Srbije prvobitni vlasnici obveznica gotovinski isplaeni od kasnijih donosioca i buduih vlasnika elektronskih obveznica);

kupovina obveznica stare devizne tednje za poloenu gotovinu na namenske raune kod banaka. Pored prinosa, motivacija kupovine je bila i mogunost uea na aukcijama za kupovinu preduzea na osnovu Zakona o privatizaciji;

vanberzansko trgovanje (otkup) stare devizne tednje uz gotovinske isplate klijenata od strane investitiora;

kupovina hartija od vrednosti za poloenu gotovinu na tekue raune i raune neoroene tednje otvorenih kod banaka (raslojavanje na namenske raune);

kupovina akcija od strane ovlaenih lica (advokati) od malih akcionara za gotovinu i provlaenje akcija kroz berzu u korist davalaca ovlaenja (stvarnih investitora) preknjiavanje HOV;

davanje akcija u zalog za kratkorone pozajmice isplaene u gotovini, a potom provlaenje kroz Berzu i kupovina istih u Blok trgovanju (preknjiavanje u korist davalaca pozajmice);

otuenja akcija malih akcionara u vidu davanja akcija kao poklon direktorima spasiocima preduzea bez zvanino ikakve nadoknade, iako se u stvarnosti vre isplate novca na ruke malim akcionarima;

kupovina i prodaja visoko kotiranih akcija od strane vrlo mladih investitora u kratkom periodu, a u velikim iznosima;


41

kupovina i prodaja visoko kotiranih akcija od strane fizikih lica koja esto i brzo menjaju banke za otvaranje namenskih rauna na koje polau gotovinu za kupovinu HOV, a potom se brzo povlae sa trita;

investitori - of-or kompanije sa nepoznatom vlasnikom strukturom i kapitalom koji uestvuju u preuzimanju srpskih preduzea kupujui kontrolni paket akcija;

paravan lica kupovina kontrolnog paketa akcija od strane nesolventnih investitora u korist drugih fizikih lica stvarnih investitora sa kriminalnim dosijeima. (tzv. prodaja biografije za novani procenat)2

kupovina HOV i formiranje portfelja od strane osoba koja se gone za razna krivina dela iz oblasti privrednog i organizovanog kriminala;

ponude za preuzimanje preduzea (kontrolnih paketa akcija) od strane novonastalih (tek registrovanih preduzea) ili fizikih lica koja nisu likvidna za takve poduhvate (paravan lica stvarnih investitora)

specifina trgovanja FOP transakcije (preknjiavanje HOV), naroito primamljivi za perae novca jesu pokloni HOV, zaloge i unosi akcija AD radi osnivanja novih privrednih drutava (DOO) u cilju kasnije prodaje istih akcija (ulog u DOO) bez nekih vrstih poslovnih razloga.

TIPOLOGIJE

Nepoznato poreklo novca na namenskim raunima Polaganje novca nepoznatog porekla na namenske (novane) raune za kupovinu HOV;

Preknjiavanje HOV u korist rukovodilaca Pokloni HOV od strane malih akcionara u korist svojih rukovodilaca, a postoji sumnja da se akcionari isplauju gotovim novcem (preknjiavanje HOV) ;

2 Mlad investitor sa visokim obrazovanjem, cenjen i bez kriminalne prolosti, nastupa u ime lica povezanih sa kriminalnim aktivnostima u situacijama kada se u postupku trgovanja trai ispunjenje odreenih zakonskih uslova (npr. kada je kao uslov propisano da uesnik ne prolazi kroz kaznene evidencije nadlenih organa u proteklih 6 meseci). Investitor pristaje na ovaj vid zamene uz odreenu novanu nadoknadu ili proviziju. Ovaj sluaj u praksi je poznat kao prodaja biografije


42

Preknjiavanje HOV u korist nesrodnih lica Preknjiavanje HOV u vidu poklona, kada se HOV poklanjaju nesrodnim licima ili pravnim licima;

Kastodi rauni Trgovanje sa HOV preko kastodi rauna za koje je teko utvrditi identifikaciju stvarnog klijenta, a pogotovo se to odnosi na klijente koji se kriju iza inostranih kastodi banaka i rauna;

Podizanje indikativne cene Simulovano (povezana lica) i uestalo (svakodnevno) podizanje indikativne cene akcije (fiktivna tranja) od strane kastodi kupaca koje se odvija bez trgovanja (kupovine), u nameri da se enormno uvea cena akcije kako bi se na taj nain uneo kapital sumnjivog porekla;

Preuzimanje preduzea Preuzimanje preduzea (akcionarskih drutava) ponude za kupovinu akcija od strane tek registrovanih preduzea ili preduzea koja nemaju finansijsku snagu (bonitet);


43

Akcije kao osnivaki ulog Unos akcija kao osnivaki ulog u pravima u novo registrovanom pravnom licu i potom brza prodaja udela (akcija) pravnim ili fizikim licima, za koje postoji sumnja da se bave nezakonitim poslovnim aktivnostima.

Akcije kao predmet zaloge Preknjiavanje akcija koje su bile predmet zaloge po osnovu odobrenih kratkoronih gotovinskih pozajmica, a za koje je teko utvrditi poreklo novca.

Trgovanje nepoznatih investitora preko ovlaenih lica Nepoznati investitori koji trguju hartijama od vrednosti preko ovlaenih lica (koji obino nisu kvalifikovani brokeri ili investicioni savetnici) i kojima su data ira ovlaenja upravljanja portfolijem i poverenim novanim sredstvima, a ije poreklo je teko identifikovati.

Manipulacije na tritu kapitala Pokuaji investitora, za koje se sumnja da izvori novca potiu iz nelegalnih aktivnosti, da raznim nedozvoljenim radnjama na tritu kapitala - manipulacijama na tritu kapitala plasiraju, raslojavaju i integriu prljav novac, a pri tome posebnu panju treba obratiti na pojave:

- simulovano i povezano delovanje vie investitora sa spornom poslovnom i linom reputacijom (povezana lica i teko se mogu identifikovati stvarni vlasnici ako se radi


44

o pravnim licima) u formiranju nerealne trine cene akcije ciljnog akcionarskog drutava sa oiglednom namerom da se kasnije izvri preuzimanje tog ciljnog akcionarskog drutva;

- oblici gde se obmanjuje trite kapitala transakcije ili nalozi za trgovanje u kojima se upotrebljavaju fiktivni postupci, kao i svaki drugi oblik obmane ili prevare u kojima lice, odnosno lica koja deluju zajedniki, odravaju cenu hartije od vrednosti na nerealnom ili vetakom nivou, a pogotovo se to odnosi na lica za koje postoji reputaciona sumnja kao investitora i sumnja u poreklo investicionog kapitala.

PRIMER

Opis sluaja: Fiziko lice X u kratkom vremenskom periodu na namenske raune za kupovinu HOV kod 5 razliitih banaka polae novana sredstva. Investitor X je relativno mlad, starosne dobi od 28 godina, bez stalnog zaposlenja i redovnih prihoda. Polaganja novca na namenske raune vri proraunato, ispod zakonskog minimuma za prijavljivanje, u iznosima od EUR 10.000 do EUR 14.000,00. Za mesec dana investitor je izvrio ukupno 32 polaganja (uplate) gotovine. Odmah nakon uplata na raune, posredstvom agenta - brokersko dilerskog drutva, investitor X iz dana u dan kupuje vrlo likvidne akcije (akcije za kojima postoji konstantna ponuda i tranja). Nakon kupovine, u vrlo kratkom vremenskom periodu, investitor portfelj istih akcija, iako cena akcija iz dana u dan raste, prodaje na tritu kapitala i ostvaruje znaajan prihod. Prihod od prodaje akcija X je usmerio na svoj novootvoreni namenski raun sa koga je zatim, sukcesivno podizao sredstva.

Uprava je preduzela radnje i mere iz svoje nadlenosti i nakon prikupljanja dodatne dokumentacije prosledila je sluaj nadlenim organima. Utvreno je da je fiziko lice povezano sa kriminalnim grupama.


45

U ovom sluaju mogu se prepoznati brojni indikatori koji ukazuju na sumnju pranja novca: relativno mlad investitor bez stalnog zaposlenja i redovnih prihoda (paravan lice), brza prodaja akcija odmah nakon kupovine iako vrednost akcija raste, meusobno povezane transakcije (32 transakcije u roku od mesec dana), sukcesivna polaganja gotovine ispod zakonskog minimuma na raune, svi namenski rauni otvoreni su kod razliitih banaka.

TRENDOVI

Na osnovu sadanje analize trita kapitala, moe se predvideti da nas ne eka pojaana ponuda dodatnih emisija akcija ili nastanak akcionarskih drutava putem javne emisije akcija.

Ono to se moe oekivati u narednom periodu jeste dominacija stranih investitora. Oni su u velikoj meri dominirali na domaem tritu kapitala i u prethodnom periodu i imali su znaajan uticaj na vrednost indeksa Beogradske berze. Sa aspekta pranja novca naroito e biti znaajni razni investicioni fondovi sa domicilom na of-or destinacijama, ija e se aktivnost redovno pratiti.

Ukoliko doe do pokuaja da se trite oivi putem emisije korporativnih obveznica (obveznice preduzea) i lokalnih samouprava, kao i emisije dravnih hartija od vrednosti moemo oekivati pojaanu aktivnost investitora, a sa tim i ulazak sumnjivog kapitala.

U kontekstu borbe protiv pranja novca kao novitet, bitno je istai da obveznici - Brokersko dilerska drutva novim Zakonom o tritu kapitala mogu da vode novac klijenata na svom raunu kod kreditne institucije (banke). To e ih dodatno obavezati da bolje upoznaju i prate svoje klijente i njihove izvore sredstava.


46

U narednom periodu videe se da li e novi finansijski instrumenti (finansijski derivati -fjuersi, opcije) prodirati na srpsko trite kapitala. Oni e sigurno dovesti do porasta interesovanja peraa novca u elji da uu na nova trita. Naroito, ako su ta trita slabo regulisana. Uloga regulatornog tela, kao i dobra preventiva mogu doprineti spreavanju prodora prljavog kapitala i njihova uloga bie sve vea.

Ono to dosadanje isksutvo ukazuje sa jedne strane i svetski trendovi sa druge strane jeste, da buduem periodu moemo oekivati pojaane sledee aktivnosti:

unos akcija kao udela radi osnivanja novih preduzea i prodaja udela (akcija) licima iji je kapital sumnjivog porekla; Preuzimanje akcionarskih drutava i unosi akcija radi osnivanja novih preduzea (u smislu formiranja udela u DOO) koja se kasnije prodaju i to uglavnom po daleko veim cenama kupcima ije je poreklo kapitala sumnjivo. Na ovaj nain se veto izbegava transparentnost trita, tanije izbegava se regularnost trgovanja akcijama na organizovanom tritu (berzanskom i vanberzanskom).

masovni pokloni akcija matinog preduzea radnika svojim rukovodiocima ili treim licima za gotovinske naknade; Trend koji je postojao do sada - prenos HOV putem poklona od strane malih akcionara svojim rukovodiocima uz gotovinsku nadoknadu trebalo bi da krene silaznom putanjom jer je taj oblik ustupanja akcija uglavnom zavren, ali sigurno je da nee biti potpuno iskorenjen.

pokloni akcija visoke vrednosti treim licima Sa druge strane, pokloni akcija izmeu nesrodnih lica, gde nema finansijskih transakcija u platnom prometu i dalje ostavljaju prostor za sumnju (poravnanje dugova, prenos po osnovu zaloge kod banaka, fiktivni prenosi u cilju pranja novca putem gotovnskih isplata u korist poklonodavaca hov) i oekuje se da e i u budunosti ii uzlaznom linijom.

investitori na tritu kapitala ije pokrie na novanim raunima potie od gotovine (ke uplate) Ono to je bilo i to e uvek biti trend to je problem sa investitorima u HOV fizikim licima za koje e postojati sumnja u poreklo novca koja su gotovinski uplaena na raune.

of-or investitori (posebno fondovi) iju je identifikaciju krajnjeg vlasnika teko otkriti; I u narednom periodu, ostaje sumnja kada su u pitanju investitori sa of-or zona zbog oteane ili u nekim sluajevima i nemogue identifikacije stvarnih vlasnika i porekla novca. Naroitu pretnju predstavljaju investitori koji dolaze sa podruja zatite podataka (bankarska tajna i poreskih olakica)

investitori koji se kriju iza kastodi rauna i ija je identifikacija nepoznata; Jedan od vidova vetog i skrivenog pranja novca koji e i dalje ostati aktuelan je sluaj kada se aktivno trguje hartijama od vrednosti preko kastodi rauna, sa posebnim akcentom na grupu klijenata koji stoje iza rauna kod stranih kastodi banaka u kojima se primenjuje naelo stroge poslovne tajne.


47

Takoe se moe oekivati da e se i dalje koristiti razne tehnike manipulacija na tritu kapitala, koje imaju za cilj da se aktivira prljavi kapital, kao to su na primer povezana delovanja vie investitora u cilju sticanja ili otuenja odreenih ciljnih akcija ili na primer lana fiktivna trgovanja akcijama sa ciljem da se tzv. razigra trite. 3

Ako doe do inovacija na tritu kapitala u smislu uvoenja novih finansijskih instrumenata moe se oekivati i prodor prljavog kapitala, jer to je za sve perae novca nova ansa kako bi transferisali nezakonito steen novac. Zato je bitno da ne zataji regulativa u smislu zatite trita kapitala i investitora.

3U situacijama kada trite ne belei visoke obime trgovanja HOV i kada je bez velikih promena i oscilacija, kao to je sluaj u Srbiji, u cilju lakeg plasiranja prljavog novca, vie povezanih investitora iz dana u dan ispostavlja naloge za trgovanje akcijama stvarajui fiktivno tranju i situaciju da se neto na tritu deava, tj. da je ono aktivno. Ovaj sluaj u praksi je poznat kao razigravanje trita.


48

TIPOLOGIJE PRANJA NOVCA U SEKTORU OSIGURANJA

Generalno se moe rei da trite osiguranja u Republici Srbiji nije pod udarom pranja novca, odnosno plasiranja nezakonito steenog novca u kupovinu polisa ivotnog osiguranja.

Industrija osiguranja je grana finansijske industrije koja se naglo razvija u Srbiji i verovatno e u budunosti sa razvojem novih proizvoda i bogatom paletom ponuda privlaiti sve vie novih klijenata.

Treba da napomenemo, da kada govorimo o osiguranju onda pre svega mislimo na poslove u vezi sa ivotnim osiguranjem, jer je ovaj vid osiguranja pod stalnom lupom Uprave za spreavanje pranja novca u borbi protiv pranja novca.

Osiguranje kao privredna delatnost, a pogotovo ivotno osiguranje, tokom 90-tih godina dvadesetog veka moe se rei da je skoro zamrlo. Tek 2004. godine novim zakonskim propisom, kao i nizom novih zakonskih dopuna kasnijih godina, ova oblast ureena je u skladu sa razvijenim i ureenim dravama Zapadne Evrope. Samim tim i strana osiguravajua drutva su prepoznala svoju ansu za novim tritima i uz nekoliko domaih, znaajno su podstakla razvoj ivotnog osiguranja.

Moramo istai da strani osiguravai bitno dominiraju na tritu Srbije. Takoe, drava znaajno podrava ovu granu finansijske industrije, a kako i ne bi, kada se radi o prikupljanju znaajnih slobodnih sredstava graana i stvaranje njihove sigurnije ivotne budunosti.

Uporeujui uee premije ivotnog osiguranja u DBP zemlje, Srbija sa 0,3% viestruko zaostaje za razvijenim zemlj

pranje novca u srbiji

Documents