pešta, 1838–1849. bqdimpešta, 8. septembar 2005. nova serija, g … · 2010. 12. 12. · srpske...

Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 8. septembar 2005. Nova serija, g. XV, br. 36

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

Gradonayelnica Novog Sada q Peyqjq

Formqlisati srpske zahteve

Maja Gojkovix, gradonayelni-ca Novog Sada 31. avgqsta i1. septembra, q svojstvq

prvog yoveka prestonice Vojvodi-ne, po prvi pqt je boravila q par-tnerskom gradq Peyqjq.

Gospoña Gojkovix, koja je ranijeprivatno q više navrata boravilaq glavnom gradq Wqpanije BaraŠe,q drqštvq ostalih predstavnikapobratimÑenih i partnerskih gra-dova, 1. septembra prisqstvovalaje sveyanoj proslavi povodom Danagrada Peyqja. Ona je tom prilikomnakratko razgovarala i sa dr. Las-lom Tolerom, gradonayelnikomPeyqja o mogqxnostima prodqbÑi-vaŠa partnerske saradŠe dvajqgradova i qrqyila mq svoj i poklongrada Novog Sada.

Maja Gojkovix je q drqštvq Bo-jane Petrovix, šefa protokola zameñqnarodnq saradŠq pri gradqNovom Sadq, posetila i Srpskqredakcijq Mañarskog radija. Q in-tervjqq datom za emisijq nasrpskom jezikq ona je izmeñq osta-log rekla sledexe:

– Veoma sam vezana za ovaj grad ivelika mi je yast što sam sada tq qsvojstvq gradonayelnika NovogSada koji dqwi niz godina sarañqjesa Peyqjem, a od pre nekoliko godi-na imamo i formalno potpisanisporazqm o partnerskoj saradŠi.SaradŠa je nama veoma korisna isvako peyqjsko iskqstvo je namaveoma dobro došlo. Volela bih

kada bi i srpska nacionalna zajed-nica q Peyqjq qobliyila svoje zah-teve, konkretno, šta bi Novi Sadmogao da prqwi q smislq obrazo-vaŠa, kqltqre, bilo yega što onamisli da bi moglo da bqde koris-no. Ja xq se potrqditi, sa svojestrane, da to bqde zaista ispqŠe-no.

Na prijemq povodom proslaveDana grada Peyqja, Maja Gojkovix,gradonayelnica grada Novog Sadasrela se i sa dr Milicom Pavlov,potpredsednicom i RadovanomGorjancem, predsednikom Samoqp-rave Srba q Peyqjq.

P. M.

Redovno zasedaŠe Samoqprave Srbaq BataŠi

Na dnevnom redq plan radaza predstojexi period

Bqdqxi da je prva polovina2005. godine veoma brzo pro-hqjala, ylanovi Samoqprave

Srba q BataŠi smatrali sq ce-lishodnim da analizirajq šes-tomeseyni qyinak biranog telaSrba pa sq pred sam kraj protek-log meseca, 26. avgqsta odrwalisvoje redovno zasedaŠe.

Na sednici kojom je predseda-vala Vera Pejix-Sqtor, predsed-nica maŠinske samoqprave, izv-ršen je pregled polqgodišŠegrada biranog tela i sitqacijepred sam poyetak nove školskegodine q vezi sa kojom je istaknq-to da sq, kako iz personalnog ta-ko i tehniykog aspekta, svi qslo-vi obezbeñeni za nesmetan, qspe-šan rad.

Q drqgoj tayki dnevnog redapawŠa je posvexena planq rada qdrqgom polqgodištq: na prvommestq nazali se predstojexi Dansrpske kqltqre q BataŠi povezansa proslavom hramovne slave.PrireñivaŠe tradicionalnemanifestacije sa praznovaŠemMale Gospojine planira se za 24.septembar, a i ove godine bixezaista bogatih programa. Nai-

me, BataŠci zajedno sa svojimpobratimima Beoyincima izSrbije, q okvirq sveyanosti pla-nirajq da predstave i dva vrednaizdaŠa. Celodnevna proslavapoyexe, inaye, svetom litqrgi-jom q 10 sati, nastavixe se veyer-Šem i slavskim veseÑem q portisvetog hrama, a potom i q mes-nom Domq kqltqre. Najverovat-nije, pre veyerŠa xe se odrwatipromocija CD-roma koji sqpripremili Beoyinci, a izdaŠese bazira na grañi „Pesmarice”kojq sq onovremeno objaviliMiroslav Rockov i MihaÑ Lo-vas, a sadrwi najomiÑenijesrpske pesme q BataŠi. Inaye,pomenqti aqtorski dqet je q me-ñqvremenq sastavio još jednqsveskq sa najpopqlarnijim pes-mama qz koje je obezbedio i note– q svakom slqyajq, predstavÑa-Še notnog izdaŠa striktno xe seqklopiti q popodnevni deo pros-lave Dana srpske kqltqre q Wq-paniji Bekeš, BataŠi.

Dotaknqte sq i drqge aktqel-nosti, a skqp je okonyan dogovo-rom da se sledexa sednica odrwikrajem oktobra tekqxe godine.

Dešyanski folkloraši na Segedinskim omladinskim danima

Manifestacija okixena srpskim igramaQ

organizaciji Doma omladine q Segedinq, q tom gradq sq po trexipqt prireñeni ponovo owivÑeni Segedinski dani omladine. Vi-šednevna kqltqrno-zabavna manifestacija je i ove godine okqpi-

la veliki broj mladih ne samo iz Mañarske nego i iz sqsedne Rqmqnijei Srbije, a došli sq i iz drqgih evropskih zemaÑa.

Prireñeni sq brojni koncerti, a organizatori sq se q dogovorq saDomom narodnosti q Segedinq pobrinqli da se na festivalq predstavei maŠine. Tako je srpskq maŠinq, 27. avgqsta, predstavÑalo Kqltqrno-qmetniyko drqštvo „Banat” iz Deske, taynije, podmladak našeg naj-

starijeg i najtrofejnijeg ansambla q Mañarskoj. Mladi Dešyani sq qzmqziykq pratŠq Orkestra „Banat” na yelq sa Stojanom Brcanom, sa ve-likim qspehom izveli „Igre iz okoline Leskovca” a po okonyaŠq nas-tqpa i sami sq se prikÑqyili zabavi kojq sq pripremili organizatoriSegedinskih omladinskih dana.

Za hitronoge igraye pqno vremena za odmor nije ostalo, naime, na-kon probi tokom nedeÑe, vex 3. septembra ponovo sq imali obaveze:svojim nastqpom qveliyali sq tradicionalni Festival ribÑe yorbe qSegedinq. P. M.

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 8. septembar 2005. 3

Delegacija Srba iz Bqdimpešte posetilaHrvatskq

Na slavi manastira Krka

Delegacija Srba iz Bqdimpeš-

te q sastavq, predsednikSSB, Borislav Rqs i sekre-

tar Srpskog kqltqrnog klqba,Vladan Jovanovix, 18-19. avgqstaboravili sq q zvaniynoj posetisrpskim maŠinskim zajednicamaq nekoliko naseÑa q Hrvatskoj.Prema prvobitnom planq bilo jepredviñeno da na pqtovaŠe krenei predsednik srpske pravoslavnecrkvene opštine q Kalazq, odnos-

no, ylan mesne maŠinske samoqp-rave, Petar Krqnix. S obzirom daje iz porodiynih razloga g-dinKrqnix od pqta morao da odqsta-ne, potpisivaŠe qgovora o sarad-Ši kalaških Srba sa Šihovim sq-narodnicima iz Velike Goriceprivremeno je odloweno.

Na poziv Vijexa srpske nacio-nalne maŠine na yelq sa predsed-nikom Davidom Orlovixem, rad-na poseta zapoyela je q Zagrebq. NaPreobraweŠe, 19. avgqsta iz Zag-reba i Varawdina pqt Knina, Ben-kovca i KistaŠa, na slavq manas-tira Krka organizovano sq krenq-la dva aqtobqsa. Srbi iz Mañar-ske imali sq yast da prisqstvqjqsvetoj arhijerejskoj litqrgiji kojqsq slqwili äegovo preosvešten-svo episkop dalmatinski g-dinFotije i äegovo preosveštenstvoepiskop sremski g-din Vasilije qzsaslqweŠe sveštenstva dve epar-hije. Ovoj velikoj sveyanosti pri-sqstvovalo je preko 2000 gostijq, ameñq Šima sq, pored ostalih, bi-li ambasador SCG q Htvatskoj,Milan Simqrdix i brojni Srbiiz matiyne zemÑe. Potom je qsle-dila poseta obnovÑenoj Bogoslo-viji manastira Krka, na kojoj jeove godine oškolovaŠe zavšilaprva generacija od sedam bqdqxihsveštenika. Treba podsetiti da jeinstitqcija sa radom prestala1995. godine nakon yqvene akcije„?” Olqja, a 2001. je, iako q teškimqslovima, qspešno nastavila svojna ovim prostorima, slobodno sesada mowe rexi, misionarski po-sao.

Gosti sq, takoñe, prisqstvovali

kqltqrno-qmetniykom programq, qkojem sq ih pored folklornihdrqštava zabavÑale i estradnezvezde iz Srbije, a bila je to iz-vanredna prilika za obilazak ra-tom qgrowenog podrqyja gde je ne-kada q velikom brojq wivelosrpsko stanovništvo. Kako nam jepotvrdio sekretar Srpskog kql-tqrnog klqba, Vladan Jovanovix,tragovi Olqje još qvek sq vidÑi-vi, a obnova teye sporije nego što

je najavÑeno. Iako prema zvaniy-nim podacima na podrqyjq Kninadanas wivi 56% srpskog stanov-ništva, oni q ovom krajq nemajqlokalnq vlast, izbeglice se teškovraxajq na svoja ogŠišta, a popq-lacijq yine qglavnom starija do-maxinstva.

Razgovori o mogqxim oblicimasaradŠe dve maŠine bixe nastav-Ñeni i tokom posete Srba iz Va-rawdina, Bqdimpešti i Sentan-dreji, zakazanoj za 24. septembar.Q narednom periodq planira se izajedniyka poseta srpskih delega-cija Zagreba i Bqdimpešte, pred-stavnicima Vlade Vojvodine.

S. M.

15 godina vladinog Qreda za nacionalne ietniyke maŠine

Viteški krst üqri Popovixq

QQredq za nacionalne i et-

niyke maŠine 30. septembraqpriliyena je sveyanost povo-

dom 15 godina postojaŠa i rada oveinstitqcije. Q prisqstvq visokihpredstavnika Vlade Repqblike Ma-ñarske, bivših i sadašŠih radni-ka, skqp je otvorio predsednik, An-tal Haizer. Domaxinima i gostimazatim se obratila ministarka zasport, omladinq, socijalna pitaŠai jednake šanse, Kinga Genc. Yesti-tajqxi slavÑenicima roñendan mi-nistarka se, pored ostalog, osvrnq-la i na aktqelne novosti q maŠin-skom zakonodavstvq:

– Nadamo se da xe izmene ma-Šinskog zakona ovaj sistem još vi-še qyvrstiti. Znamo da je na tq te-mq bilo Wqynih rasprava. Mis-lim da dosadašŠe rezqltate trebasayqvati i da Qred na tom poÑqima znayajne zadatke. Q maŠin-skom samoqpravnom sistemq qvede-ne sq razne novine: maŠinske nag-rade, dan maŠina. Danas q Mañar-skoj jasno je vidÑivo da maŠineovde imajq znayajnq qlogq, a na oyq-vaŠe kqltqrnog identiteta stavÑase veliki naglasak. Ima i drqgihobaveza vezanih za bqçet i drqgapodrqyja, ali smatram da se oviprocesi ne mogq preokrenqti, vexsamo daÑe razvijati.

Povodom drwavnog praznika,Dana sv. Ištvana, za višedecenij-ski qspešan rad na maŠinskom po-

Ñq, potpredsednikq Qreda, üqriPopovixq, Kinga Genc q nastavkqje qrqyila visoko odlikovaŠe, vi-teški krst Repqblike Mañarske.Zahvalivši se na izqzetnom priz-naŠq, g-din Popovix podsetio jena poyetke rada Qreda, prisexajq-xi se brojnih anegdota iz svoje bo-gate karijere:

– PriznaŠe je kada yovek za svojrad dobije reyi hvale i priznaŠatamo gde je qyinio nešto, za šta jeviše nas koji q ovoj institqcijirade, do sada imalo prilikq. Pri-mera radi, kada smo pomogli jed-nom naseÑq, maŠinskoj samoqpra-vi da im se krov ne srqši na glavq,zabavištq, ili školi, dowivÑa-vali smo velikq zahvalnost, ozare-na deyja lica. To je pravo prizna-Še. Meñq najlepše sqsrete qbrojiobih pqtovaŠa po qnqtrašŠostikada sam se sretao sa jednostavnimÑqdima, kojima smo pomogli nov-cem, ili samo savetom i lepomreyjq, ali smo im ipak prqwilipodrškq q radq za opstanak Šiho-vih maŠinskih zajednica.

Prisexajqxi se profesionalnihiskqstava tokom rada q Qredq zanacionalne i etniyke maŠina, do-maxinima i gostima, krajŠe ne-formalno obratili sq se ŠegovinekadašŠi i sadašŠi radnici ibliski saradnici. Meñq Šima, om-bqdsman za maŠinska prava, JeneKaltenbah, bivša predsednica,Eva Oršoš, bivši potpredsed-nik, Oto Hajnek i drqgi. Kroz sop-stvena viñeŠa rada i polowajaQreda q razliyitim vremenskimperiodima, fqnkcioneri sq istov-remeno prqwili qvid q mnogobroj-ne poteškoxe sa kojima sq se sqoya-vali i osvetlili pozadinq višeznayajnih politiykih poteza, kojisq Qred svrstali q preteyq i qzorza institqcionalno rešavaŠeproblema maŠinskih zajednica qovom delq Evrope.

Prijatno iznenañeŠe za sve pri-sqtne na na krajq je priredio poro-diyni orkestar Milana Rqsa, kojije izveo mqziyki kolaw sastavÑenod najpopqlarnijih pesama narod-nosti q Mañarskoj.

S. M.

Kinga Genc i Antal Hajzer qrqyqjq priznaŠe üqri Popovixq

üqra Popovix

Manastir Tri jerarha, Krka

Crkva q KistaŠq

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa


OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

Na startq nove školske godine q Pomorišjq

Poyetak pqn briga i neizvesnostiGde je vex sredina jqna kada je školsko zvono oglasilo poyetak letŠeg odmora i kada se iz

školskih qstanova nadaleko yqo veseli wagor osnovnoškolaca, gimnazijalaca…Za tili yas sq prošla dva i po meseca bezbriwnog wivota i širom zemÑe 1. septembra otpoyela je

nova 2004/2005. školska godina.

Iq Pomorišjq ñaci nisq ima-li drqgog izbora: morali sqprihvatiti sqrovq yiŠenicq

da je leto okonyano, slede svakod-nevne brige, drqweŠa sa kŠigama,qçbenicima pa i ocenama. Nova(školska) godina – nova nadaŠa,oyekivaŠa… Ipak, q pojedinimobrazovnim qstanovama vex na sa-mom startq iskrsle sq neke poteš-koxe, problemi. Sledi pregledstaŠa q našim obrazovnim qsta-novama na jqgq Mañarske gde se od-vija nastava srpskog jezika.

BataŠaQ BataŠi je leto proteklo rad-

no. Naime, q pojedinim razredimamesne Srpske osnovne škole izv-ršeno je lakiraŠe parketa i far-baŠe prostorija. Sveyano otvara-Še nove školske godine odrwano je31. avgqsta prilikom kojeg je pri-sqtne osnovce, meñq Šima i sedmo-ricq ñaka-prvaka, pozdravila di-rektorka Vera Pejix-Sqtor koja jeq svom pozdravnom govorq istaklai predstojexe zadatke i obaveze.Pri tome podvqkla je da xe dostaposla biti na poÑq qyeŠa, sporta,qmetnosti, a i q vannastavnim ak-tivnostima, ali na srexq, promeneq nastavniykom kolektivq dopri-nexe da se q obrazovnoj qstanovizaista efikasano radi. Primeraradi, nakon godinq dana, q BataŠqse iz Novog Sada vratila qyiteÑi-ca Stanislava Gajix koja je ranijeqspešno predvodila horiste ifolkloraše mesne Srpske osnovneškole, a posebno treba istaxi i

angawovaŠe g. Ma-rije Oyai kojoj je rq-kovodstvo qstanovepoverilo da svimapredaje engleski je-zik: od mališana qSrpskom zabavištqpa sve do qyenika 8.razreda. Dakle, po-jedini gorqxi prob-lemi na zadovoÑa-vajqxi nayin sq re-šeni pa baš zatoBataŠci se nadajqda xe vex prihvaxe-nim pedagoškimprogramom, sa trigostqjqxa profesoraiz Srbije i 53 qye-nika, qspešno okon-yati 2005/2006.školskq godinq yi-ji poyetak xe krasi-ti jedna tradicio-nalna priredba –radi se o Sqsretqqyenika osnovnihškola q Pomorišjqgde se predaje srpskijezik. OkqpÑaŠe os-novaca koji qye našjezik bixe odrwano

9. septembra, a tom prilikom gos-ti BataŠaca bixe i qyenici lov-ranske Srpske osnovne škole.

YanadI dok se q BataŠi radqjq anga-

wovaŠq novih radnih snaga i vra-xaŠq bivše qyiteÑice, dotle qYanadq, q mesnoj Osnovnoj školi,vex sq na startq iskrsle poteško-xe. Yanañani sq, hteli to ili ne,morali da izvrše spajaŠe razre-da, a to se negativno odrazilo po-gotovo na staŠe q niwim razredi-ma. Pošto je dosadašŠoj qyite-Ñici Olgi üqkin ponqñeno qkqp-no 8 yasova i pola statqsa, zbog eg-zistencijalnih razloga i maltenesvakodnevnih pqtovaŠa iz Segedi-na q Yanad, gospoña üqkin nijebila q mogqxnosti da prihvatiovakvq ponqdq direktorke DorinePapdi pa je teška srca donela od-lqkq da napqsti yanadskq Osnovnqškolq i Deyji vrtix i zaposli se qàpediciji. Sve to znayi da xe i qniwim i q višim spojenim razre-dima srpski jezik predavati nas-tavnik FraŠo Kolar koji xe bitizadqwen i za nedeÑno dvosatna za-nimaŠa sa mališanima q mesnomZabavištq. Inaye, dvadeset yeti-ri ñaka xe pohañati nastavqsrpskog jezika, meñq Šima tri ña-ka-prvaka. àto se tiye qçbenikana srpskom jezikq, oni sq pristig-li. Iako iz godine q godinq opadabroj qyenika koji qye srpski jezik,a ta negativna tendencija se nas-tavÑa i na samom startq ove noveškolske godine, i q otewavajqxim

okolnostima q Yanadq se nadajqdobrom, qspešnom radq.

DeskaSliyna je sitqacija, bar što se

tiye opadaŠa broja qyenika i qDesci. Iako statistika kroz yeti-ri-pet godina nagoveštava porastbroja qyenika, momentalno brojnostaŠe brigq zadaje i qyiteÑiciDqšici Zorix koja ove godine, qSrpskoj osnovnoj školi ima 5 ña-ka: q taj broj qrayqnata sq i dva ña-ka-prvaka. Tretman qyenika 4. raz-reda je poseban: onih koji qyesrpski jezik je yetvoro, pa ako ihdodamo Srpskoj osnovnoj školionda se vex pomenqti broj povexa-va na qkqpnih devet. Q sqprotnom,q višim razredima, nastavniksrpskog jezika Jovan Janyikin naraspolagaŠq ima devet qyenika.Mališanima koji sq tek okqsiliñayki wivot i seli za klqpq, pred-stoji rad koji xe se odvijati premaokvirnom programq a tq je i vero-naqka, qgrañena q raspored. Za tajpredmet xe i ove godine biti zadq-wen jerej Svetomir Miliyix, pa-roh dešyanski. Qçbenici nasrpskom jezikq sq pristigli, a qizqyavaŠq odreñenih predmeta pe-dagozi xe se koristiti starijimizdaŠima koja xe biti dopqŠenadodatnim materijalima.

Novi SentivanQ Novom Sentivanq sq se bqre

stišale, mada samo privremeno.Alarmantne vesti o zatvaraŠqmesne Osnovne škole, bar za sada,prestale sq da krq-we. Q sentivanskojOsnovnoj školi, de-setoro qyenika po-haña yasove srpskogjezika. Radi se pre-ma okvirnom prog-ramq a posebno ra-dqje yiŠenica da jeDajani üqkin, nas-tavnici srpskog je-zika sa nedeÑna ye-tiri yasa broj yaso-va iz srpskog pove-xan na pet. Poredpozitivne vesti za-to ima i negativnihinformacija: zbognedostatka materi-jalnih sredstava niove godine nexe bi-ti nastave srpskogfolklora. Sem to-ga, nastavnica üq-kin koja radi na os-novq okvirnog nas-tavnog plana, niovom prilikom nijenarqyila qçbenikena srpskom jezikqpošto xe se nastava

odvijati pomoxq starih izdaŠakojima xe pridodati fotokopira-ne, pomoxne materijale. Razlogtome je što deca samo q školi go-vore srpski, pa sq pripremÑenimaterijali od strane pedagogaprilagoñeni jeziykom znaŠq qye-nika koji pohañajq nastavq srpskogjezika. I mladi Sentivanci pred-voñeni svojom nastavnicom rayq-najq na dobrq, lakq i veselq škol-skq godinq.

SegedinQ Segedinq, q Osnovnoj školi q

Beke qlici, gde xe se tek krajem sep-tembra krenqti sa nastavomsrpskog jezika, direktor Wolt Me-saroš sa svojim saradnicima sva-kodnevno oyekqje roditeÑe i ñakekoji se interesqjq za srpski jezik.Na srexq, kako nam je to rekla gos-poña Ildiko Sekfi, zamenik di-rektora ove institqcije, zaintere-sovanih ima, tako da postoje real-ni izgledi da xe i ove školske go-dine dve jeziyke laboratorije bitipqne dece koja qye srpski jezik. To-kom leta, inaye, q jeziykim qyioni-cama izvršeno je farbaŠe i pos-tavÑaŠe lamperije: q jednoj xe saosnovcima raditi nastavnicaElizabeta Rakoncai, dok xe q drq-goj rad sa sredŠoškolcima obav-Ñati gospoña Beatriks Tot.

Dakle, i q Pomorišjq je otpo-yela nova 2005/2006. školska go-dina koja xe, nadajmo se, q svim na-šim obrazovnim qstanovama bi-ti qspešna i efikasna.

Predrag Mandix

Dajana üqkin, nastavnica srpskog jezika q NovomSentivanq

Olga üqkin, bivša qyiteÑica yanadske osnovneškole

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq


TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICARevija filmova Dqšana Makavejeva q Bqdimpešti

Drqgi wivot „nepodobnih” filmovaZa Dqšana Makavejeva bi se s pqnim pravom moglo rexi da je najkontroverzniji jqgoslovenski

rediteÑ. Neka od Šegovih ostvareŠa zabraŠena sq q matiynoj zemÑi još pre tri i po decenije, panije ni yqdo što se pqblika sa Šima qpoznaje tek sada, kada je embargo skinqt. Za to vreme

Makavejev je q okvirima svetske kinematografije postao poznato i vrlo qgledno ime.

– Veoma mi je drago što svqdaimam mladq pqblikq, ali weleobih vas qpozoriti da ovaj film ni-je rañen za Šq. PravÑen je za jednqdrqgq pqblikq, koja je pre petnaestgodina bila otprilike toliko sta-ra koliko i ova sada – kawe Maka-vejev povodom ponovnih qyestalihprikazivaŠa svog filma „V.P –Misterije organizma”. Ovo ostva-reŠe xe q okvirq revije filmovaDqšana Makavejeva biti prikaza-no q bqdimpeštanskom bioskopq„Örökmozgó” od 8. do 14. septem-bra.

Tako je zapoyeo svoj drqgi wi-vot, do Kqstqriyinog „Oca naslqwbenom pqtq”, q svetq najpozna-tiji film sa prostora bivše Jq-goslavije. OstvareŠe koje xe i da-Ñe pratiti epitet najznayajnijegjqgoslavenskog filma i koje i qnq-tar svetske prodqkcije verovatnodrwi jedan od rekorda q dqwinikontinqiranog wivota na ekrani-ma. Q Londonq, Parizq ili äqjor-kq qvek postoji neki bioskop ilikinoteka koji na svom repertoarqimajq i „najkontroverzniji” jqgos-lavenski film.

SnimÑen 1971. q prodqkciji„Neoplanta filma” iz Novog Sadai „Telepoola” iz Minhena, film jenajpre dobio odobreŠe za prikazi-vaŠe od tadašŠih vlasti q Srbiji,ali je ono qbrzo qskraxeno bez jas-nog obrazloweŠa. Od tada film,popqt nekog pravno-estetsko-poli-tiykog vampira, lqta po privatnimi polqprivatnim projekcijama –omladinskim klqbovima i sliynimmestima, a zahvaÑqjqxi stranomkoprodqcentq koji ga normalnodistribqira po svetq, „Neoplanti”je redovno donosio odreñenq sqmqdeviza. Film „Misterije organiz-ma” je tek nedavno dobio odobreŠeda se zvaniyno pojavi na repertoarqsrpskih bioskopa.

Nakon prvog „neodobreŠa”, Dq-šan Makavejev, koji je q srpskoj ki-nematografiji stasao pedesetih išezdesetih, kada se borba za boÑqkinematografijq poistovexivala sborbom za boÑq bqdqxnost, pisaoje javna pisma, sakqpÑao „naqyne”i strqyne dokaze, izlagao se qnakr-snom ispitivaŠq izmanipqlisanejavnosti (na nekoliko projekcija sodabranom pqblikom) ne bi li spa-sao delo za koje je tvrdio da „zastq-pa planetarnq seksqalnq misao,maštovitq, veselq i sveobqhvat-nq”, i drqštvq i pojedincq sa-moqpravnog socijalizma pomaweda se bori protiv „emocionalnekqge od koje pate Ñqdi pridavÑeneseksqalnosti i qtrnqle Ñqbaviprema wivotq”. Bila je to izgqb-Ñena bitka protiv totalitarnesvesti.

Film „Misterije organizma” seprvi se pqt prikazqje q Mañarskoj,

ali i q našoj matici. Kakvq reak-cijq pqblike oyekqjete posle mnogogodina od Šegovog nastanka?– Kad se film radi, postoji in-

tqitivno osexaŠe q kakvom se vre-menq radi, i to se odrawava q svimfazama Šegove izrade. Q montawi,na primer, tayno osexaš koje sqenergije prave i kako ih treba dovo-diti q odnose. Ali, iako film, zarazlikq od pozorišne predstave,delqje kao gotov prodqkt, pqblikaga qvek nadgrañqje, i tek tada vidiškoliko si bio q pravq oyitavajqxi

vreme. Tayno je da je svet danas pop-riliyno razliyit od onog 1971. Da-nas sq problemi radikalne poli-tiyke kritike, ili radikalnog sek-sqalnog osloboñeŠa, koji sq bilina dnevnom redq krajem šezdesetihi poyetkom sedamdesetih, dobrimdelom apsolvirani, došlo je yak ido zasixeŠa tim temama.

Te teme sq vexim delom postale ipotrošna roba masovne indqstrijezabave. Da li vas to zabriŠava?– Da, dqh '68, neki novi nered i

novo osloboñeŠe pronašli sqkroz TV-spotove i mqziyki videosvoje trwišne forme i nayin wiv-ÑeŠa. Na dnevnom redq je novikonzervativizam. Stari zakonicenzqre sq popadali i pornografi-ja se slobodno prodaje, televizijase otvorila za golotiŠq, q krqgqfamilije gledajq se scene q kojimase vole mqškarci, a nekad Ñqdinisq smeli da kawq ni „h” od homo-seksqalizma. Na dnevnom redq nijeviše pitaŠe slobode nego pravÑe-Ša reda q ovoj novoj slobodi.Film je sada na mnogo tewem ispi-tq, jer xe se oceŠivati Šegovestrqktqralne, prave vrednosti.Površne politiyke reakcije dob-rim delom otpadajq. Neki sq Ñqditada reagovali na pamfletske ele-mente, yega q filmq ima jer ja vo-lim i kabare, i pamflet, i dnevnopqblicistiyke elemente, q tome jebilo eha na mnoge aktqalne teme.Neke od Ših, seksqalne, a mowda ipolitiyke, q našem drqštvq mow-da još i nisq sasvim prevaziñene,ali nadam se da ovog pqta dnevno-politiykog qkÑqyivaŠa q tajfilm nexe biti zato što ga jednevna politika vex iskoristila,izmanipqlisala i postigla ciÑe-ve koje je htela.

Koje sq, po vašem mišÑeŠq, bilednevnopolitiyke potrebe kojima jesvojevremeno poslqwio taj film?– Film se našao q procepq, q voj-

voñansko-qwesrpskom dijalogq. Ia-ko ja film nisam pravio q Beogra-dq, smatralo se da Beograd, nasqp-rot „zabrinqtosti” Novog Sada,podrwava neke sqberzivne elementekoje film sadrwi. A ja stvarnomislim da film, q regionalnomsmislq, nije bio pravÑen ni protivkoga. Film jeste pravÑen iz neke jq-goslovenske perspektive, ili, akohoxete, film ima svojq interna-cionalistiykq ili kosmopolitskqpozicijq. Tipiyno je da je omladin-ska pobqna q to vreme imala qni-verzalni jezik, znaci prepoznavaŠabili sq identiyni, a sile vlasti qsvim zemÑama, bez obzira na pred-znak, radile sq isto. Q meñqvreme-nq, i q svetq i kod nas, došlo je doogromnih promena. Mislim da je,ako se kod nas postavi ono klasiynopitaŠe „da li štampa lawe ili go-vori istinq”, došlo do velikih ot-

varaŠa i zadiraŠa dqboko q nekedrqštvene probleme.

Kawq da je q doba zabrane vašegfilma štampa vexim delom bilana vašoj strani, odnosno na stranifilma. To mq, tada, ipak nijemnogo pomoglo.– To je tayno, i sve vreme mog

wivota na prinqdnom radq q inos-transtvq, jer ja tamo nisam bio nadobrovoÑnom radq, sve vreme pos-tojaŠa takozvane crne liste qBeogradq i nekim drqgim centri-ma, pomoglo mi je to što je slove-nayka i crnogorska štampa o„Sweet Movie-u” pisala kao o fil-mq jqgoslovenskog aqtora. Mogaosam da kawem da nisam na crnojlisti q Jqgoslaviji nego q delq Jq-goslavije koji nije Slovenija iCrna Gora.

Kakva je, po vama, bqdqxnost fil-ma? Koliko je ona qgrowena video-kasetama, televizijom, potpqnimnestankom crno-belog filma i og-romnim ekranima?– Gledajqxi obiÑe filmova sa

FEST-a, imao sam prilikq da vi-dim nešto više filmova negošto bih normalno video, i otkriosam da, tq i tamo još ima pravihfilmova. Ali, q opštim crtama,mislim da filmski standard opa-da. Dominantno trwište nije vi-še bioskopsko, nego video i kab-lovska mrewa, i qpravo zato fil-movi sve više dobijajq jedan imbe-cilan stih. Ili, boÑe da kawem –koliyina dozvoÑenog nemara mno-go je vexa nego ranije. Standardistvaralaštva sq labaviji zatošto masovni film, masovnq pot-rošŠq, diktira anonimna masov-na pqblika televizije i videa, kojajedino zahteva zgodnq priyq i zgod-ne glqmce. Za Šq mora da se proiz-vodi sredŠa vrednost, a film jeqvek wiveo od gorŠih i doŠih de-lova. Morao je da ima slqha za kva-litet, za izqzetne i vrlo neobiynestvari, kao i za takozvani šÑam,šqnd, ali koji q sebi sadrwi nekearhetipove qwasa ili sentimenta-lizma. Q onim najgorim horor-filmovima koje pristojan svet ine sme da gleda, qvek je bilo nekogarhetipskog kontakta sa podsveš-xq, nekih aqtentiynih Ñqdskih taj-ni. Sva ta pretvaraŠa q monstrq-me, bqbe, yqdovišta, qvek sq liyi-la na Ñqdske snove, na ono kad pod-svest govori. Dodqše, vqlgarnovizqalizovano, ali ni snovi nisqqvek lepo qobliyeni, retki sq este-tiyni snovi. Danas se ponovÑi-vost više ceni od neponovÑivos-ti, a fqnkcija filma qvek je bilada bqde i yqdo, nešto neponovÑi-vo. Danas na televizorima imatesve više i više kanala, a progra-mi sq sve sliyniji, što je nevero-vatno, yovek bi oyekivao obrnqto.

D. J.

Dqšan Makavejev

Ne talowiti goryinq– Prva ozbiÑna boÑka koja me

pogodila bila je wqy, prošle go-dine q Yikagq. Izašao sam izbolnice jer operacija nije bilapotrebna, ali sam saznao da setakav napad q dvadeset postoslqyajeva završi sa lakšim pos-ledicama, znayi imao sam šanse4:1 da izañem odande q sandqkq.A kad se yovekq tako nešto desi,onda obiyno poyne da pravi nekibilans svoga wivota. I kad sampoyeo da se pitam zašto sambaš s ovom boÑkom stigao q tqfantastiynq ameriykq bolnicqsetio sam se da je wqy centar zagoryinq, da tq yovek verovatnospremi sve što ga najedi i ogor-yi. Sve ono što ga tera da bqdewqyan, a on to nexe iz razlogacivilizovanosti. Onda shvatimda treba da wivim drqgayije.Sad, s jedne strane, to je dobrabolest jer te natera da više nepiješ vino i pivo, nego preñeš nayaj i sokove, koji sq stvarno dob-ro pixe. Znayi, postaneš maloviše filozof. S drqge strane,shvatiš da nije dobro talowitiq sebi te negativne emocije kojemogq da postanq sqdbonosne kadse okrenq protiv tebe.

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra


MATERäIJEZIK NAà IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Etno selo Emira Kqstqrice otvara vrata i sportistima

Gradi se sportska hala – ispod zemÑe!Razlog za takav potez slavni srpski rewiser obrazlowio je odlqkom da ne weli da narqši izgled sela

Remek delo Emira Kqstqrice na Mokroj go-ri – Etno selo – pored stranih diplomatana slqwbi q Beogradq, menaçera tqristiy-

kih agencija q SCG, politiykh predstavnikavexine parlamentarnih stranaka domaxe po-litiyke scene i brojnih reprezentativnih ek-skqrzija, od ovog leta poyeli sq da posexqjq i –sportski klqbovi. Dodqše, kao i na svakompoyetkq – elitni – ali vremenom, verqjemo, daxe ova izqzetna grañevinska kreacija biti dos-tqpna svim timovima. Kqstqricq q Šegovom„malom” rajq prvi sq posetili fqdbaleribeogradskog Partizana koji sq tokom jqla bi-li na letŠim pripremama na Tari. Crno-belisq sa svojim domaxinom (koji je inaye i velikinavijay Parizana, qklopivši yak ime klqba qmnogo scena svog najnovijeg filma „Wivot je

yqdo”) za oko dva sata šetŠe imali prilikqda se kroz vreme „vrate” bar 200 godina qnazadi q potpqnosti qpoznajq srpsko selo iz tog pe-rioda!

Zaqzvrat, Kqstqrica im je pokazao da mislina Ših i da mq je sport i inaye vawan q wivo-tq. Eksklqzivno im je saopštio, a zatim i po-kazao mesto – gde je zapoyeo radove na izgrad-Ši sportske hale. Kqriozitet je da se hala gra-di ispod zemÑe, a razlog – da ne bi narqšilaizgled sela!

Selo koje niye q Mexavnikq nema nikakavarhitektonski plan, vex je iskÑqyivo kreacijaEmira Kqstqrice, koji je inspiracijq prona-šao q svom filmq „Wivot je lep”! Kqstqricaje prolazio ovim krajem i svidelo mq se jednood brda gde je odlqyio da za sebe izgradi kqxq

po motivima iz filma. Iz te jedne kqxe nasta-lo je celo selo, koje ima glavnq qlicq, poplo-yanq drvetom, gde sq crkva, pekara, poslasti-yarnica, biblioteka, stara srpska kafana qkojoj se slqwe iskÑqyivo izvorna jela, pixa ikolayi, a qskoro treba da se napravi i yajçi-nica. Selo sada yini nekoliko kqxa (sve oddrveta!) koje slqwe kao apartmani za goste.

Q podzemnom bioskopq „Andergraqnd” gos-tima je na raspolagaŠq filmoteka, a ekspedi-ciji Partizana, recimo, prikazana je projek-cija „120 Maradoninih najlepših poteza i go-lova”, kao i novi film Emira Kqstqrice ra-ñen za QNICEF (Kqstqrica je inaye ambasa-dor QNICEFA), koji je Etno selo stavio podsvojq zaštitq.

V. Vqjix

Hodoyašxe naših vernika povodom Velike Gospojine

Pokloniyko pqtovaŠe q RqmqnijqD

ok se deo srpskih pravoslavnih vernika qPomorišjq pridrqwio meštanima No-vog Sentivana q proslavi patrona senti-

vanske srpske pravoslavne crkve, Velike Gos-pojine, dotle je drqgi deo, q organizacijiCrkveno-opštinskog odbora q Desci i Sege-dinske srpske zajednice 28. avgqsta boraviona pokloniykom pqtovaŠq q Rqmqniji, prven-stveno na manastirskoj slavi q Bezdinq i hra-movnoj slavi q Velikom Sentmiklošq.

Vernici iz Segedina, Siriga i Deske –Ših dvadeset yetvoro – predvoñeni jerejemSvetomirem Miliyixem, parohom dešyan-skim i Borivojem Rqsom, predsednikom Sege-dinske srpske zajednice, najpre sq boravili qmanastirq Bezdinq. Q drevnom zdaŠq koje je1539. godine dao sagraditi Jovan Jakšix,stanovnik opštine Nadlak, takoñe se praz-novala slava, Velika Gospojina. Svetq arhi-jerejskq litqrgijq qz saslqweŠe sveštenstvaslqwili sq episkop bqdimski Gospodin Lq-kijan, administrator temišvarske eparhijei episkop aradski Gospodin Timotej od stra-ne Rqmqnske pravoslavne crkve. Sveta arhi-jerejska litqrgija, pred više stotina verni-

ka, slqwila se q porti manastira, a proslavqsq svojim pojaŠem qveliyala yak yetiricrkvena hora.

Srpski pravoslavni vernici iz Mañarske,nakon prepodnevnog praznovaŠa q jednom oddqhovnih centara Banata koji je nekada pred-stavÑao mesto oko kojeg se okqpÑao srpskinarod, planirali sq da obiñq i kqltqrno-is-torijske spomenike srpskog naroda q Temiš-varq, meñqtim, zbog kvara na minibqsq došloje do izmene predviñenog programa pa sq pose-tili rqmqnski manastir Bodrog. Nisq zawa-lili, naime, imali sq prilikq da pogledajqjedan od najlepših manastirskih kompleksa qovom krajq – dowivÑaji steyeni q ovoj sveti-Ši takoñe xe dqgo ostati q pamxeŠq grqpepoklonika iz Segedina i okoline.

Sledio je rqyak a potom i prisqstvo veyer-Šq q Velikom Sentmiklošq gde se takoñepraznovala hramovna slava. Pošto sq Srbiiz ovog mesta vex više pqta gostovali i bora-vili q Segedinq i Desci, izrazili sq weÑq daqzvrate gostoprimstvo svojih sqnarodnika qMañarskoj pa se ta weÑa Srba q ovom rqmqn-skom mestq najzad ostvarila – mogli sq da

qgoste svojq braxq i bestre, Srbe iz Mañar-ske. I tq je od strane o. Radivoja Rajyixa i o.Svetomira Miliyixa, kao i mesnog rqmqn-skog sveštenika obavÑeno rezaŠe slavskogkolaya i blagosiÑaŠe koÑiva a predivan dq-hovni qwitak, svojim pojaŠem, obezbedio jeSvešteniyki hor aradskog namesništva. Na-kon veyerŠa, q porti svetiŠe za tili yas nas-talo je drqweŠe a zatim i slavsko veseÑe.Naime, zvqci srpske narodne mqzike natera-li sq mnogobrojnq omladinq da povede kolo.Igralo se, pevalo, drqwilo, slavilo… Sla-vilo se Qspenije Presvete Bogorodice.

Vreme je brzo prošlo pa sq se i srpski pra-voslavni vernici iz Mañarske, iako teškasrca, morali oprostiti od svojih domaxina.Pqni prelepih dowivÑaja, stigli sq svojimkqxama, ali sq pre toga, vex pri povratkq iz-razili weÑq da i drqgi pqt poñq q pohode na-šim svetiŠama q Rqmqniji.

Inaye, deo srpskih pravoslavnih vernikakoji je 28. avgqsta boravio q Rqmqniji, vex 9.septembra krexe na novo pokloniyko pqtova-Še: posetixe svetiŠe q Srbiji i Crnoj Gori.

P. M.

PostavÑena spomen-ployaq yipÑanskoj srpskoj crkvi

Qnizq akcija, koje sq q ciÑq qlepšavaŠa crkveno-opštinskog kompleksa q proteklih nekoliko go-dina zajedniyki predqzeli srpska pravoslavna

crkvena opština i maŠinska samoqprava q Yipq, ne-davno je qspešno okonyana još jedna. Naime, pre ne-koliko nedeÑa pored glavnog qlaza postavÑena jecrna granitna ploya sa osnovnim podacima o crkvi,koja se zbog izqzetnog kqltqrno-istorijskog znayaja,qbraja q spomenike pod zaštitom drwave. Ploya je,inaye, rad istaknqtog mañarskog skqlptora, JowefaKampflija, a kako je najavÑeno, q najskorije vreme bi-xe obavÑen i yin Šenog osvexeŠa.

S. M.

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra


MATERäIMATERäIJEZIK NAàJEZIK NAàRqbrikq vodi: Predrag Stepanovix

Ako ste se, dragi moji yitaoci, primili da neki paket ili novac, ilibilo šta drqgo predate liyno onome kome je pošiÑka nameŠena,vi treba da mq predate q rqke ili na rqke. Qkoliko ste taj ili koji

drqgi posao obavili, vi ste ga premetnqli, pretqrili preko rqkq.Imati nešto pri rqci znayi isto što i na dohvat rqke, to jest imati

na raspolagaŠq, blizq, nadohvat. ZanimÑivo je što q istom reynikq najednom mestq stoji na dohvat(q) rqke a na drqgom nadohvat rqke, no logi-ka je, yini mi se, ista kao q slqyajq navrh glave i na vrh glave. Ako koris-timo oblik na dohvatq, mora se pisati odvojeno pa prema tome i na doh-vat mowe da se piše odvojeno, ali ako kawemo to mi je nadohvat, piše sespojeno pa onda mowe da bqde i nadohvat rqke.

Kad je neko prÑavih rqkq, ima prÑave rqke, znayi da nije pošten, da jesklon krañi. Sliyno je i kad neko kaÑa, okaÑa rqke, to jest radi neštoneyasno, nedostojno, meša se q nepoštenq stvar, nepošten posao i sl.Drqgim reyima, prÑa rqke.

Propqstiti nešto kroz rqke znayi pregledati nešto, qraditi nešto.Ali kad nekoga propqstite kroz rqke, vi ste ga onda pošteno istqkli, iz-batinali. Drqgo je kad neki akt, neki dokqment proñe kroz neyije rqke,što znayi da je dospeo do nadlewne instance.

Kad nekome prqwite ili prqwate rqkq, vi mq nqdite prijateÑstvo ilipomox. A kad ga doyekate, primite raširenih rqkq, vi mq se bezmernoobradqjete.

Rqka rqkq mije, kawe se kad se qzajamno pomawq oni koji imajq zajed-niyke interese i zavise jedni od drqgih.

Onaj ko se bori, brani ili bilo šta drqgo radi svim snagama, on toyini rqkama i nogama.

Rqkq na srce, svi znate šta znayi kad nekoga svrbe rqke: on xe dobitinovaca, a mowda samo weli da nešto qradi, ne sedi mq se skrštenih rq-kq.

Kad neko stavi ili metne rqkq na nešto, on je onda to prisvojio.Za koga se kawe da je teške rqke, on ili je nevešt, ili ima jak qdarac, a

ko teško daje pare, on je tvrde rqke. Taj kad qspe da zadrwi novac, od za-dovoÑstva trÑa rqke.

Postoje još izrazi q najboÑq rqkq, što xe rexi q najboÑem slqyajq, qnajmaŠq rqkq, q najgorem slqyajq, q nekq rqkq, na neki nayin. Ko je yistihrqkq taj je pošten; yovek dobre rqke donosi srexq a yovek zle rqke nesrexq.

Lekcija je završena, štap q rqke pa na pqt.

àinska renesansa

Na poyetkq ovog pisma moram da ti se izvinim za jednq (polq)dezin-formacijq. Sexam se da sam ti q jednom od ranijih pisama javio ka-ko se na prste mogq izbrojati oni koji dnevno iz naše matice stiwq

q mañarskq prestonicq. Takav zakÑqyak sam izveo na osnovq više qzas-topnih sayekivaŠa Fqdeksovih aqtobqsa na stanici Nepliget, jer sq mojiroñaci i prijateÑi qvek tvrdili da je pqtovaŠe tim prevozom najjeftini-je.

Meñqtim, ispostavilo se da broj pqtnika q Fqdeksovim aqtobqsima vi-še ne treba qzimati za izvoñeŠe bilo kakvih zakÑqyaka. Saznao sam totek pošto sam tokom godišŠeg odmora za Beograd krenqo vozom. Onimšto sa Keletija polazi koji minqt pre ponoxi. Znao sam da je posledŠihnekoliko godina malo ko pqtovao starim dobrim vozom jer je Fqdesova va-rijanta bila finansijski zaista daleko pogodnija. Meñqtim, yim stigohna Keleti videh da sam se prevario. Cena karte je sada gotovo ista, a pq-tovaŠe vozom (mada se komfor nije meŠao posledŠih tridesetak godina)ipak podnošÑiviji od onog q skqyenom aqtobqsq. Lepo protegneš nogekad ti se prohte, obaviš ovq ili onq potrebq kad ti je xef, a i lakše je na-mignqti personi preko pqta, qkoliko proceniš da bi to moglo da qrodinekim plodom.

Osim toga, mašinovoñe, za razlikq od Fqdeksovih vozaya nemajq qsme-ne qgovore sa gazdama qspqtnih kafana da im iskrcavajq pqtnike na ixe ipixe na svakoj drqgoj krivini, pa tako ne moraš da se bacaš na dodatnitrošak ispijajqxi petq kafq po birtijama qsred noxi ili pak da yamišyekajqxi q aqtobqsq dok šoferi za kafanskim stolom ne ogloñq narqyenekoske (za Ših, naravno, besplatne). Na krajq krajeva, q vozq se lakše qg-nezdiš za dremkaŠe pa, qkoliko je to noxni polazak, na odredište nestigneš baš kao da te je izbacila poplava, taynije Šena sec-drm-cim va-rijanta q Fqdeksovoj rewiji.

Otqda se vaÑda naš narod ponovo sastaje i rastaje na starom dobromKeletijq. Bivših Fqdeksovih klijenata je q Avali (ono Perino „ek-spres” sq izbrisali sa table informacija, vaÑda zato što se 400 kilome-tara preñenih za sedam-osam sati više ni q Zimbabveq ne rayqna kao ek-spresna vowŠa) bilo tako mnogo da sq sapqtnici slobodno mogli da semeñqsobno gaze ili qmereno pipkajq a da to ne bqde ni nepristojno, nitibilo kome sqmŠivo. O jednoj takvoj galeriji likova, sledexeg petka.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

42. beogradski meñqnarodnisqsret pisaca

Tradicionalni, 42. beogradski meñqnarod-ni sqsret pisaca, q organizaciji QdrqweŠakŠiwevnika Srbije, sveyano je otvoren q sre-dq 7. septembra, prvom plenarnom sednicomq Zadqwbini Ilije M. Kolarca. Kao i do sa-da, sqsret kŠiwevnika iz razliyitih delovasveta bixe povod za razmenq mqltikqltqral-nih ideja, tako da je organizator predlowioteme za razgovor: Svet kao otvorena kŠiga,100 godina kŠiwevnog qdrqwivaŠa q Srbiji,plamen na Atosq – qništavaŠe spomenikasvetske kqltqre, wivot q „prokletoj avliji”,yetiri veka Don Kihota, kraÑa Lira i Ote-la, mogqxnosti elektronske kŠiwevnosti idrqge.

Blizq pedeset pisaca iz 20 zemaÑa svetaqyestvovaxe na plenarnim sednicama, okrqg-lim stolovima, i kŠiwevnim podnevima iveyerima, a meñq Šima sq Filip Grandi, ÇefPejç i Dejvid Brqks iz Aqstralije, zatim AdaTores i Marija Lanese iz Argentine, RiyardBerns, Çonatan Boqlting i Çems SaterlendSmit iz Velike Britanije, Filip Tanselan iJoana Krayqneskq iz Francqske i drqgi.

Q okvirq Meñqnarodne kŠiwevne veyeri, qZadqwbini Ilije M. Kolarca, q petak 9. sep-tembra q 19 yasova bixe predstavÑeno kapi-talno delo, antologija svetske poezije „Osta-ci svetlosti, strani pesnici (1964–2004)”,yiji je prireñivay Moma Dimix, qmetniykidirektor Beogradskog meñqnarodnog sqsretapisaca, a izdavay QdrqweŠe kŠiwevnikaSrbije.

KŠiga pesamaRajka Petrova Noga

Dve qgledne izdavayke kqxe: Zavod za qçbe-nike i nastavna sredstva Beograd i Zavod zaqçbenike i nastavna sredstva Srpsko Saraje-vo, objavile sq nedavno kŠigq izabranih i no-vih pesama Rajka Petrova Noga (1945), pod nas-lovom „Q Vilovome dolq”. Q izborq, koji jesayinio Dragan Hamovix, našle sq se pesme izpoznatih Nogovih zbirki „Zimomora”, „Zve-riŠak”, „BezakoŠe”, „Hajdqyija”, „Lazarevasqbota”, „Na kapijama raja” i „Nedremanooko”, ali i odlomci iz tri prozne „strofe”pod zajedniykim naslovom „Jeyam i kaloper”.

Kolawi Aide Novoselq äqjorkq

Slikarka Aida Novosel (1963) iz VaÑevana nedavno odrwanoj meñqnarodnoj izlowbikolawa i ansamblawa q Beogradq, q konkqren-ciji 102 aqtora, osvojila je yetvrtq nagradq.Odmah potom organizator je darivao postav-ÑaŠem izlowbe q hotelq „Adrovix” na Sve-tom Stefanq. Po povratkq q VaÑevo sayekaojq je poziv da samostalno izlawe kolawe q ne-koliko privatnih galerija q äqjorkq.

„Meñq brojnim posetiocima moje izlowbena Svetom Stefanq najviše je bilo stranaca.Znala sam da se q inostranstvq ova slikarskatehnika izqzetno ceni i da je ove godine „in”dok se kod nas na Šq gleda kao na nešto qspqt-no. Imala sam i srexq da je neko od agenataili vlasnika likovnih galerija iz äqjorkaprimetio moje kolewe posle yega je qslediopoziv. Dogovoreno je da pošaÑem oko 40 ko-lawa sredŠeg i vexeg formata koji xe se q na-rednih nekoliko meseci prošetati kroz naj-maŠe pet Šqjorških galerija od kojih je jednai na samom Menhetnq”, izjavila je Aida No-vosel za „Politikq”.

TAYKATAYKA…I…I

San o praznom stadionqProšle noxi pesnik M. je qsnqo yqdan san –

sve se q Šemq odvijalo jasno kao na javi – q ko-jem je on, glavni jqnak tog istinitog dogañajakoji se odigravao q tajanstvenim vijqgama Še-govog mozga, prošetao do Gradskog stadionakako bi prisqstvovao velikom derbijq dvaÑqta gradska rivala, ali kada je qšao q arenqsa zaprepašxeŠem je qstanovio da q Šoj nemawive dqše, ni igraya, ni gledalaca, ni sqdija,yak ni yqvara, ni radnika koji zalivajq travq,sve je zvrjalo prazno, pqsto, nemo, kao q nekomnadrealistiykom filmq o krajq civilizaci-je, trava je poyela da wqti, a vetar je po Šojkomešao zgqwvanq novinskq hartijq nekogsportskog lista, sve je bilo sablasno, ali pes-nikq je, mada ga pomalo i hvatala jeza, za div-no yqdo, sve to delovalo nekako qmirqxe, spo-kojno i veliyanstveno, kao završeno delo, ko-jem konaynq patinq i veliyinq daje smrt Še-govog tvorca, i jedino mq je bilo yqdno što sqmq za ovo veliko i konayno ništa, na qlazq qGradski stadion, Ñqbazni blagajnici – nap-latili qlaznicq.

Veliki medvedWiveo q gradq B. jedan zaÑqbÑenik q zvezde

koji je noxq šetao Centralnim parkom, saŠa-rexi zqrio q zvezdano nebo, i svakoj devojcikojq je sqsretao weleo da pokawe Velikog med-veda, ali je – na walost – yesto dolazilo donesporazqma, te sq tog gospodina s vremena navreme privodili na policijskq stanicq, gdemq je Ñqtito i saŠivo osobÑe pokazivalo ne-ke drqge zvezde. Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika


äq Orleans kao Atlantida

Vlasti äq Orleansa sq nakon najsmrtonos-nije prirodne nesrexe q posledŠih 100 go-dina q Americi, tokom koje se, kako se stra-

hqje, qdavilo na hiÑade Ñqdi, rešili da ne pre-pqste qlice vodenoj stihiji i poyeli da iskÑq-yqjq strqjq q gradq. Gradonayelnik Nejgin, kojije naredio evakqacijq pre naleta qragana tokomkoje je grad bezbedno napqstila vexina od polamiliona stanovnika, procenio je da je q äq Or-leansq ostalo izmeñq 50.000 i 100.000 Ñqdi i re-kao da bi i oni mogli da bqdq evakqisani q kon-vojima od po 14.000 do 15.000 Ñqdi dnevno. „Mo-ramo to da qyinimo. Tamo nema qslova za wi-vot”, izjavio je Nejgin i izrazio zabrinqtostzbog Ñqdi koji hodajq kroz vodq po kojoj plqtajqleševi, jer je opasnost od zaraze veoma velika.

PÑayke sq istovremeno toliko izmakle kon-troli da je Nejgin naredio da bqkvalno sve po-licijske snage napqste operacijq i potrage i spa-savaŠa postradalih q qdarq qragana Katrina,kako bi se qsredsredile na bezobzirne lopovskebande koje sq postale izqzetno neprijateÑskiraspolowene.

Pošto je vexi deo grada potopÑen, inweŠeriameriyke vojske trqdili sq se da podqprq ošte-xene nasipe ogromnim vrexama sa peskom i be-tonskim preprekama. Federalna vlada stavilaje na raspolagaŠe helikoptere, ratne brodove ielitne „foka” jedinice za spašavaŠe q vodi, qjednoj od najvexih spasilaykih operacija q isto-riji SAD, yiji je ciÑ prikqpÑaŠe Ñqdi koji sqspas od qragana potrawili na krovovima, tokomtakozvana zlatna 72 yasa koja sq kÑqyna za spa-šavaŠe wivota.

Qkoliko se gradonayelnikova procena brojawrtava ispostavi kao tayna, qragan Katrina bipostala najvexa prirodna katastrofa koja se do-godila q SjediŠenim drwavama od 1906. i zem-Ñotresa i powara q San Franciskq, q kojem jeizgqbilo wivot izmeñq 500 i 6.000 Ñqdi. Katri-na bi takoñe postala najsmrtonosniji qragan od1900, kada je q olqji q Galvestonq q Teksasq pogi-nqlo od 6.000 do 12.000 Ñqdi.

Predsednik SAD Çorç Bqš preleteo je pros-tor iznad äq Orleansa i delova Misisipijazahvaxenih qraganom. „Sqoyavamo se sa jednomod najvexih prirodnih nesrexa q istoriji naci-je”, izjavio je Bqš q kasnijem obraxaŠq iz Belekqxe na televiziji, koje vexina wrtava nije mog-la da vidi, pošto je bez elektriyne energije os-talo oko milion stanovnika ameriykog delaMeksiykog zaliva.

Nove wrtve na KosovqNa seoskim grobÑima q Livañq i Sqvom

Dolq, q kosovskoj opštini LipÑan, sahraŠe-ni sq Aleksandar Stankovix (1977) i Ivan De-janovix (1981), koji sq mqyki qbijeni q sqbotq,pošto je na Ših otvorena rafalna paÑba napqtq Qroševac – àtrpce, q blizini sela Ba-Šica. Opelo je slqwio vladika raško-priz-renski Artemije. Podsexamo da je od 1999. go-dine q opštini LipÑan qbijeno 35 Srba, a dani jedan od poyinilaca nije priveden pravdi.

Atentat na àxekixaPomoxnik nayelnika Qprave kriminalis-

tiyke policije i nayelnik Qprave za opštikriminalitet crnogorskog MQP-a SlavoÑqbM. àxekix, qbijen je prošle nedeÑe na samomkqxnom pragq q podgoriykom naseÑq Tološi.Q klasiynoj sayekqši q jedan yas posle ponoxinepoznati qbica je q Šega ispalio dva kratkarafala iz aqtomatskog orqwja. Pokojni àxe-kix bio je policajac koji je vodio najkompli-kovanije istrage zloyina q Crnoj Gori, izmeñqostalih i qbistvo Dqška Jovanovixa, qredni-ka podgoriykog „Dana”.

PrebijaŠe zatvorenikaPripadnici specijalne policije MQP-a

Crne Gore qpali sq q prostorije Istrawnogzatvora q Spqwq i brqtalno prebili nekolikozatvorenika, meñq kojima je bio i Damir Man-dix, za sada jedini optqweni za qyešxe q qbis-tvq glavnog i odgovornog qrednika „Dana”Dqška Jovanovixa. Javnost q Crnoj Gori ovajteški incident povezqje sa qbistvom visokogpolicijskog fqnkcionera SlavoÑqba àxeki-xa.

Incident q SqboticiProšle nedeÑe je na kqxq Jowefa Kase q Sq-

botici (Karañorñev pqt broj 7) bayena bomba„kašikara”. Bomba je na kqxi lidera Savezavojvoñanskih Mañara i potpredsednika qprošloj vladi oštetila stakleni izlog saqliyne strane, a znatnija oštexeŠa na fasadinayiŠena sq i na sqsednoj kqxi, q kojoj stanqjefamilija Yorba. Q ovom napadq niko nije pov-reñen, ali je nayiŠena materijalna šteta.

StradaŠe šiitskih vernikaGotovo hiÑadq šiitskih hodoyasnika pogi-

nqlo je prošle nedeÑe tokom religiozne pro-cesije, q velikoj gqwvi na mostq na severq Bag-dada. Vlada je objavila trodnevnq walost zbogtragedije, koja je izbila nakon što sq se poja-vile glasine da se meñq masom vernika nalazibombaš samoqbica. Vexina wrtava na mostq jezgawena i zgŠeyena q paniynom stampedq. Os-tali sq pali sa mosta q rekq Tigar. Meñq pogi-nqlima qglavnom sq wene i deca, saopštili sqzvaniynici.

Kinesko-ameriyki trgovinskipregovori

Drqga rqnda pregovora izmeñq Kine i Sje-diŠenih Ameriykih Drwava koji sq imali zaciÑ da razreše spor povodom trgovine tek-stilom okonyani sq prošle nedeÑe neqspehom,reyeno je q saopšteŠq Ambasade SAD q Pe-kingq. Vašington nastoji da ograniyi qvozkineskog tekstila pod pritiskom ameriykihproizvoñaya koji tvrde da povexaŠe qvoza ki-neskog tekstila smaŠqje Šihov profit i iza-ziva qkidaŠe radnih mesta. Kineske pošiÑkeçempera, doŠeg veša i ostale odexe naglo sqpovexane nakon isteka sistema kvota 1. janqaraove godine.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

G 17 plqs minqs jedan

Pošto je qspešno oyistio sopstveni Ka-binet, Vojislav Koštqnica je prionqona sreñivaŠe „prostorija” savezne vla-

de, poznatije pod imenom Savet ministaraSrbije i Crne Gore, na yijem se yelq nalaziSvetozar Marovix. Srpski premijer, daka-ko, ne mowe da odreñqje ko xe iz bratske re-pqblike sedeti q vladi SCG, ali zato moweda kawe kako q Šoj više nema mesta za odre-ñeni kadar iz Srbije. Rey je o ministrq od-brane Prvoslavq Davinixq, koji je pristaoda se povqye, ali ne i da podnese ostavkq (?!).

Ministar Davinix je, naime, posle razgo-vora sa Koštqnicom shatio da više nemapodrškq srpske Vlade, ali sq svi izgledi bi-li da xe se stvari rešiti çentlmenski. Kadaje, meñqtim, koliko sqtra, srpski ministarfinansija Mlañan Dinkix nastavio paÑbq,koja po medijima traje yitavq sedmicq, izja-vivši kako Davinix mora da podnese ostav-kq, ovom je „pqk`o film” pa se zainatio i re-šio da ne qstaje sa foteÑe. Jer, podneti os-tavkq znayi prihvatiti krivicq, a ministarodbrane misli da je yist kao sqza. To se, me-ñqtim, ne poklapa sa izveštajem bqçetskeinspekcije o qtvrñenim nepravilnostima qMinistarstvq odbrane SCG, koji kawe da jeDavinix q tokq 2004. i 2005. nenamenski pot-rošio 833 miliona dinara. Izveštaj koji je,navodno, šokirao Kabinet Vojislava Koš-tqnice, pokazao se kao sitnica naspram re-zqltata drqge „kaznene ekspedicije” kojq je qMinistarstvo odbrane qpqtio Dinkix. In-

spektori sq se otqda vratili sa qgovorom iz-meñq ministra Davinixa i firme „MileDragix” (kako se zove i Šen vlasnik!) na ko-jem piše da xe Vojska q narednih pet godinanabavÑati opremq od ovog predqzexa iz Zre-Šanina, i to q vrednosti od 296 miliona ev-ra!

Prvoslav Davinix, meñqtim, kawe da je qpozadini napada na Šega „okrqtna borba zasvojinq Vojske”. Prema Šegovim reyima mi-nistar Dinkix je hteo da kontroliše pare inabavke q Vojsci i vojnq imovinq. Kad mq seqsprotivio Dinkix ga je napao, izbacio izstranke (G 17), a sada trawi i Šegovq smenq smesta ministra. Svog bivšeg stranaykogdrqga Davinix je na krajq teško optqwio zaizdajq rekavši da mq je krajŠi ciÑ da qniš-ti Vojskq SCG!

Za razlikq od „destrqktivnog” ministraDinkixa koji bi da nas razorqwa, ministarDavinix je rešio da Vojskq opremi za najve-xa iskqšeŠa, zlq ne trebalo. Prema qgovorqsa firmom „Mile Dragix”, q 2006. i 2007.godini je predviñeno da se za Vojskq SCG na-bavi oko 59 hiÑada šlemova, oko 27 hiÑadabalistiykih prslqka, 150 kompleta zaštit-nih minerskih odela, 150 kompleta miner-skih yizama, zatim balistiykih ploya zaprslqke, filtrirajqxa odela, zaštitne rq-kavice i drqga oprema, odexa za individqal-no maskiraŠe, zimska maskirna odela, mas-kirne mrewe, modqlarni ranci, deo kontej-nera za smeštaj Ñqdstva na administrativ-noj liniji, qniforme vojniyke M03 za mi-rovne misije, kombinezoni za mirovne misi-je, 1500 odela za zaštitq od kiše (koja imajqsve evropske vojske osim naše), skladišta zasmeštaj i sredstva za maskiraŠe borbenetehnike.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Izbeglice q SqperdomqOni koji sq sklonište od qragana potra-

wili na stadionq Sqperdom q äq Orlean-sq, poyeli sq prošle srede da polako na-pqštajq taj objekat: prvi deo od gotovo25.000 izbeglica napqstio je bedno okrqwe-Še stadiona za ameriyki fqdbal i bio pre-vewen aqtobqsima 560 kilometara daÑe doAstrodoqma q Hjqstonq. Qslovi q Sqper-domq postali sq zastrašqjqxi, klima qre-ñaji nisq radili, toaleti sq bili zayepÑe-ni, a smrad je bio toliki da sq medicinskiradnici nosili gas maske tokom evakqacije.

Vejvlend zbrisan sa mapeQragan Katrina je posebno kaznio grad

Vejvlend. Olqja je obrisala grad Vajvlend sasvih mapa, drwavni zvaniynici kawq da jetaj grad wešxe pogoñen nego bilo koji drqgigrad dqw obale. Katrina je vqkla svakq kqxqi prodavnicq qdaÑenq kilometar od plawe,ostavÑajqxi pqstoš za sobom. Grad od 7.000stanovnika, koji se nalazi 55 kilometaraistoyno od äq Orleansa je delimiyno odse-yen, jer je vawni most na aqtopqtq prekoklisqre Sent Lqis qništen.

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik


NIS q ostaje q drwavnomvlasništvq

Drwava treba da ostane vexinski vlasniknaftne kompanije i posle reorganizacijei privatizacije NIS-a, ocenili sq pre-

mijer Srbije Vojislav Koštqnica i predsed-nik IV APV Bojan Pajtix prilikom prošlo-nedeÑnog razgovora, yijq je sadrwinq novina-rima preneo pokrajinski premijer.

„Slowili smo se da nijedno predqzexe nas-talo iz NIS-a ne mowe da bqde prodato q ve-

xem procentq od 49 odsto, da drwavni mono-pol ne mowe biti zameŠen privatnim, odnos-no da ne mowemo dati nikome q rqke da mani-pqliše i qpravÑa našom makroekonomskimkretaŠima, inflacijom i cenama naftnih de-rivata”, rekao je Pajtix.

Pajtix je istakao da je Koštqnici preneo ka-tegoriyan stav vojvoñanske administracije dasedišta dva javna predqzexa i akcionarskogdrqštva koji nastajq iz NIS-a treba da ostanqq Vojvodini jer se preko 90 posto kapacitetanaftne kompanije nalaze q pokrajini. Pajtix je

rekao da Vojvodina insistira da sedište trexekompanije, Javnog predqzexa za transport gasa,koje je izmešteno q Beograd ostane q NovomSadq, jer sq i Šegovi kapaciteti qglavnom qVojvodini i to je q sqštini vojvoñansko predq-zexe. Predsednik IV APV je naglasio da pok-rajinska vlada nexe odqstati od spora koji jepokrenqla pred Vrhovnim sqdom povodom neza-konitosti odlqka o transformaciji NIS-a.„Pokrajina, lokalna samoqprava, sindikati istrqyna javnost morajq biti konsqltovani okosqdbine NIS-a, a smatramo i da prvo morapostojati strategija privatizacije i rekon-strqkcije da bi se q taj proces moglo qxi”, oce-nio je Pajtix.

Koliko Vlada Srbije misli na narod Kosmetapokazala je sahrana srpskih mladixa Aleksan-dra Stankovixa i Ivana Dejanovixa, kojoj nijeprisqstvovao niko od predstavnika zvaniynogBeograda. Ovo je prikrivena izdaja srpskog na-roda na Kosovq i Metohiji i Šihovo konayno os-tavÑaŠe. Zar je mogqxe da srpska sirotiŠa morasama da kqpqje pogrebnq opremq za sahrane, akooni ovde brane interese drwave Srbije?

Momyilo Trajkovix,

lider Srpskog pokreta otpora

Ovo qbistvo je dokaz q kakvoj drwavi wivimo,i još gore, kakva bi nas sqdbina yekala q neza-visnoj Crnoj Gori, kojq projektqje crnogorskirewim. Crna Gora je jedina drwava q kojoj je ma-fija moxnija od policije, a kriminalci moxnijiod institqcija drwave. Monstrqozno qbistvojednog od yelnika policije, dokaz je da mafijamowe q Crnoj Gori da radi šta hoxe. Kako stojestvari, i ovo qbistvo xe ostati nerasvetÑeno,baš kao i qbistva povodom kojih sq zatvorenidosijei na radnom stolq pokojnog àxekixa. Wq-gix, Raspopovix, Jovanovix… Ko je sledexi?

Predrag Popovix,

predsednik Narodne stranke

BacaŠe bombe na porodiynq kqxq Jowefa Ka-se je zloyin koji je qsmeren na samo na lideraSaveza vojvoñanskih Mañara, vex je i zloyinqperen protiv drwave Srbije.

Vojislav Koštqnica,

premijer Srbije

Svakoga dana q svakom pogledq sve više nap-redqjem.

major Majkl Tarkqinto,

oficir Mornarice SAD, koji xe se narednihgodinq dana školovati na Vojnoj akademiji q

Beogradq

Milovan Vitezovix

Srce me je otkqcaloPqstili sq stomake za otaçbinq!

�

Skinqli sq mq glavq da bi je q bronzi odli-li.

�

StreÑaŠe je prvi poyasni plotqn.

�

Policajci sq dobri sagovornici – qvek tedo kraja saslqšajq!

�

Q basnama sq wivotiŠe Ñqdi. Q wivotq jeobratno!

�

Milicioneri, izvedite nas na pravi pqt!

�

Promašite moj wivot!

�

Naš narod obrañqjq i q narodnim pesmama!

�

Pobegao sam q sebe, ali sq me i tamo našli!

�

Popeo mi se na glavq i seye granq na kojojsedi!

�

Kad vidim neka dela, doñe mi da se vratimna reyi.

�

Weleo je da vidi slobodq s leña – našao seiza rešetaka!

�

Ne vaÑa kada jedan narod proširi graniceÑqbavi prema svojoj domovini!

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Primjeri mrwŠe i ÑqbaviNovembar 1991. godine na poÑoprivrednom

dobrq (boÑe zlq) „Ovyara” kod Vqkovara. Za-robÑene Hrvate dovoze na traktorskim prikoli-cama q grqpama od po 30. Zatim ih streÑajq qgrqpama od pet do šest Ñqdi, iznad qnapred is-kopanih rqpa dimenzija osam pqta osam metara.Sve je kako treba. Organizacija na nivoq. Radise do jqtra, krvniyki.

Bowo Latinovix, zvani Boro Krajišnik, sve-dok na sqñeŠq optqwenima za zloyin na Ovyari,kawe da sq zarobÑenici prvo streÑani q stoje-xem polowajq, dok je sledexim grqpama nareñi-vano da legnq na stomak, pa sq tako i qbijani.Yemq sad ovo? Pa zbog štedŠe! Za obaraŠe Ñqdikoji stoje treba više mqnicije, a za one koji selepo i kqltqrno oprqwe qpola maŠe.

„Kod rqpe sam”, kawe Bowo, „zatekao StankaVqjanovixa, dok sq Hqsnik i àošix sedeli. Iz-meñq Ših je lewao yovek koga je àošix povre-meno qbadao nowem”. Q meñqvremenq sq sigqrnonešto divanili. Kao kad okrexeš prase na raw-Šq, pa ga povremeno preliješ pivom. Da kowicalepše porqmeni.

Sam Latinovix nikoga nije qbio. Jedino štoje jednom mladom srpskom dobrovoÑcq, koji jejedva imao 17 godina, „pridrwavao pqškq” kakobi boÑe qsmerio hice. Hoxe dete da pqca, a nezna. Pa mq Boro pomawe. VaÑa se. Posle stre-ÑaŠa stigao je bager koji je leševe q rqpi zat-rpao zemÑom „za deset minqta”. Oyas posla.Kao na radnoj akciji.

Ima još detaÑa, o nekoj trqdnici i tako da-

Ñe, ali ne bih posle rqyka o tome. àto li seSrbi i Hrvati toliko mrze? Zbog zloyina? Ilizbog zloyinaca? A, da li je mogqxe pohvatati sveone zbog kojih se mrze, i strpati ih q zatvor, asve one što sq se samo psovali pozvati na miro-Ñqbivq koegzistencijq zarad mira i prosperite-ta q regionq? Mowda se i neka Ñqbav rodi meñqnarodima.

Jer, eto, desilo se nešto što niko wivi nijeverovao da xe se desiti. Srpske tajne slqwbe po-mogle sq hrvatskim tajnim slqwbama kod hap-šeŠa izvesnog Ivice Matekovixa (kriminalackoji se proslavio kao otmiyar sina jednog hrvat-skog generala)! Zapravo, ima tq nekog špijqn-skog fer-pleja. Matekovix se nekoliko meseciskrivao q Zemqnq, pa nikom ništa. Hrvati sqslali i taynq adresq, ali sq Srbi imali svoja,srpska posla, i nije ih bilo briga za hrvatskenesporazqme. Sve dok Hrvati nisq yqli da seSrbi mqye s lociraŠem Milana Lqkixa, kojegHag trawi zbog zloyina q Bosni. Onda sq mq ma-lo pratili wenq, našli je q Argentini i tele-fonirali Beogradq. Posle Lqkixevog hapšeŠaHrvatima je iz Srbije stigla porqka zahvalnos-ti i obexaŠe da xe dobiti Matekovixa. Namaionako ne treba taj Hrvat Ivica.

On je ovde završio svoje. Ili je to samo slq-yajnost? To što je nox qoyi atentata na üinñi-xa prešao iz Hrvatske q Srbijq gde ga je sayekaojedan oficir JSO i odveo kod Legije. Malo sqdivanili, a onda je neko qbio premijera. Posletoga sq Matekovixa slqwbenim vozilom MQP-a Srbije „crvene beretke” odvezle do istog gra-niynog prelaza. Onda je Ivica ostao bez para ioteo dete nekog generala. Nisq mq dali mira, paje opet morao q Srbijq. I sve tako.

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

Slobodan qvoz evro-dizelaIzmenama Qredbe o qvozq nafte Vlada

Srbije je na prošlonedeÑnoj sednici do-nela odlqkq o slobodnom qvozq evro-dize-la odreñenog kvaliteta. Da bi obezbedilatrenqtno snabdevaŠe trwišta na kome ne-dostajq dizel i evro-dizel odobren je iqvoz 80.000 dizela D-2 i 10.000 evro-dize-la do kraja godine. Qvoznik xe biti, kakoje na konferenciji za štampq naglasioRadomir Naqmov, srpski ministar zaenergetikq, Naftna indqstrija Srbije.

Raste cena benzinaCene benzina i sirove nafte zabelewile

sq prošle nedeÑe rast jer sq ameriyke vlas-ti odlqyile da iskoriste strateške rezervekako bi se izborile sa posledicama qraganaKatrina koji je oštetio rafinerije q Mek-siykom zalivq. Analitiyari proceŠqjq dase bliwe teška energetska vremena jer je zaobnovq oštexene naftne indqstrije q regio-nq potrebno izvesno vreme.

NBS spremnaDiana Dragqtinovix, vicegqverner NBS

zadqwena za monetarnq politikq prošlenedeÑe je najavila da xe i q septembrq bitinastavÑeno sa restriktivnom monetarnompolitikom, a ako se dogodi da cene porastqviše od jedan odsto stepen restriktivnostixe biti pojayan. Centralna banka ima sre-man plan za slqyaj da, zbog oyekivanog naf-tnog qdara, cene q posledŠem kvartalq pro-bijq planiran okvir. Ove mere xe se predqze-ti kako bi se inflacija odrwala na proš-logodišŠem nivoq.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven


Srpska škola q Bqdimpešti

Zazvonilo školsko zvonoQ yetvrtak

1. septembra ponovoje zazvonilo

školsko zvono natrgq Rqwa. Dvameseca sq zidovi

zgrade Srpske školeqwivali q tišini

da bi se tog sqnyanogjqtra ponovo okitili

wagoromi vriskom dece.

Nakon intonacije mañarske isrpske himne qsledile sq prigodnerecitacije q izvoñeŠq Qne Kovay,Milice Yiyix i Milorada Las-tixa. Program je svojim nastqpomqkrasio i mali hor naše školeizvodexi pesmq iz deyje predstave„Gde stanqje sqnyev zrak?”. Zatimse okqpÑenim ñacima, pedagozimai roditeÑima q ime üayke sa-moqprave obratio qyenik 12. raz-reda, Ivan Kiš koji je svima po-weleo srexan rad tokom nove2005/2006. školske godine.

Direktorka Katica Rqs je qsvom govorq navela vawnije smer-nice pedagoškog rada naše vas-pitno-obrazovne institqcije iqjedno zamolila qyenike a takoñe

i Šihove roditeÑe da se revnos-nije i taynije pridrwavajq qsvoje-nog i od strane nadlewnih organaodobrenog kqxnog reda.

Pri krajq programa ñacimaprvacima sq qrqyeni paketixi kaoznak pawŠe od strane Šihovihstarijih kolega.

Ove godine je q Srpsko zabaviš-te qpisano 24 mališana, što jeznayajan pomak q odnosq na ranijestaŠe. Istovremeno, broj ñaka qosnovnoj školi i gimnaziji tako-ñe je nešto vexi od prošlogodiš-Šeg. Broj osnovaca je 77, a q gim-nazijq se qpisalo qkqpno 111 qye-nika. üayki dom radi pqnim kapa-citetom, tako da je iskorišxe-nost kolegijqma zamalo dovedenado maksimqma.

Razredni starešina q prvomrazredq osnovne škole je qyite-Ñica Vesna Yaplar, dok je razred-na brqcoša naše gimnazije dr Jo-vanka Lastix.

Na poyetkq nove školske godi-ne došlo je i do personalnih pro-mena. Naime, qyiteÑica SnewanaDošix, koja je q peštanskojSrpskoj osnovnoj školi od 1993.godine radila kao gostqjqxi peda-gog, vratila se q Srbijq. Q zaba-vištq je poyela da radi Gordanaüerñ, a q ñaykom domq kao noxnivaspitay Vladan Jovanovix.

Posle sveyanog dela qyenici sqsa svojim pedagozima krenqli qodeÑeŠa gde sq odrwani prvi ya-sovi razrednog starešine.

Jovaprvoškolac

Qzeo JovaSvojq tašnqI krenqo jeNa dqwnost strašnq.àta xe bitiSada q školiKad' se ono samoIgrati voli.Ta kakva škola,Kakvi okovi,Ko bi još mogaoOvo da voli!– Da volim slobodqQyio me xaxa,A sad me sa togPqta vraxa,Hoxe da bqdemVeselo ñaye,A kad mislim na toSrce mi playe.Sa tim mislimaStiwe pred školq.Qlaze drqgi,I on qlazi.– Sad xq da sednemq jednq klqpq,Odbacixq svakqMisao glqpq.Sedi naš Jova,Qlazi jednaVesela, lepaDevojka smerna– Ko je to – pitaVedrija licaDrqgovi kawq:– QyiteÑica.I priya ona oNekom slovq,Priya o jezikqI našem govorq.Priya o igri,O sqncq, mesecq,O zelenoj travi,O malom zecq.A Jova sediPa slqša veselo:– To još, nisam yqo,Nisam video.Od te škole samBewati hteo?– Proñe prepodne,Kraj je yasova,Sqtra nas yekaDqwnost nova.Idite kqxiLepo i mirno! –Kawe qyiteÑicaTiho, qmilno.A Jova obrisaSqzq na licq,Ne onq tqwnq,Vex radosnicq.I stiwe radostanDo svoje kqxe,Pa veselo viye:– Slqšaj, mamice,Qjqtrq me svakakoRano probqdiDa stignem q školqRanije, negoSvi drqgi!

o. âqbinko Galix

info info info info info info info info info info info info Info info


NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov.Finansira se na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvomDrwavne zadqwbine za maŠine. Sqfinansirijer: Ministarstvo kqltqre imedija Repqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqjese kod izdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség,1065 Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili nawiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je4000 ft. za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) –àtampa: KOMP-pres Kft. Odgovorniposlovoña: Ferenc Iboš. – Tehniykirqkovodilac: KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Homepage: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: [email protected]

HU ISSN 1215–072 x

Program Srpskog kqltqrnog klqbaq Bqdimpešti za mesec septembar

15. 09. q 18 sati, Projekcija domaxeg igranog filma24. 09. Zajedniyki izlet q Bqdimpetq, Kalaz i Sentandrejq sa Za-jednicom Srba iz Varawdina29. 09. q 18 sati, OtvaraŠe izlowbe o Despotq Stefanq Lazarevi-xq q aqli Srpske škole q Bqdimpešti

Pozivamo Vas na

Sqsret srpskih samoqpravai porodiyni sportski dan 2005.

Ged, 1.oktobar 2005. (sqbota)koji organizqjq Samoqprava Srba q Mañarskoj i Srpska

samoqprava q Gedq

Q okvirq navedene manifestacije predviñeni sq sledexi progra-mi:

– razni programi za decq: likovna zanimaŠa (radionica Mila-na üqrixa), rqkotvorine, takmiyeŠa q spretnosti,

– specijaliteti srpske kqhiŠe,– folklorni program: KQD „Taban” qz pratŠq orkestra „Zora”

pod rqkovodstvom Kixe Agatixa– fqdbalski tqrnir: pismene prijave takmiyarskih ekipa slati

na adresq Samoqprave Srba q Mañarskoj (1055 Bqdimpešta, qlicaM. Falka br. 3) tel/faks 06 1 / 331-5345; 269-0638. Po prijemq pri-jave šaÑemo Vam na Vašq adresq qplatnicq i rayqn. Za qyešxe seplaxa 20.000 forinti po ekipi. Rok za prijavq ekipa je 15. septem-bar 2005. Prijave na licq mesta 25.000 ft.

Oyekqjemo sve zainteresovane, stare i mlade, opravdajmo nazivporodiyni sportski dan!

Informacije: SSM331-5345 ili AnicaPandqrovix 06 30 43 78 713

Hramovna slava q PeyqjqQ Peyqjq xe se 18. septembra odrwati hramovna slava. Prazno-

vaŠe Prepodobnog Simeona Stolpnika, patrona peyqjske kapeleotpoyexe q 9 sati svetom arhijerejskom litqrgijom prilikom kojexe pojati Hor „Sv. Jovan KrstiteÑ” iz Bayke Palanke.

Isti hor, popodne q 15 yasova, q mesnoj fraŠevaykoj crkvi, ne-daleko od srpske pravoslavne kapele, odrwaxe koncert pravoslav-ne dqhovne i srpske svetovne mqzike.

GostovaŠe Srpskog pozorišta q Mohayq

Igra q letŠikovcq18. septembra 2005. q 17 sati

q sveyanoj sali zgrade „Batra Székház”(Mohács, Szabadság u. 4.)

Ferenc Molnar: Igra q letŠikovcqanegdota bez paqze

Prevod: Petar MiloševixRewija: Milan Rqs

Mqzika: Gabor LenñelGlqme:

Tqrix – Joso MatoricGqrix – Tibor EmberAca – Dqšan Vqkovix

Maca – Zorica JqrkovixJabqkix – Milan Rqs

Org. meneçer – Katica àokacKonobar – David TešeŠi

GostovaŠe je organizovala Srpska samoqprava q Mohayq

Izlowba slika sa XIII Likovnekolonije q Sentandreji

od 27. avgqsta do 15. septembra 2005. q Gradskoj kqxiq Sentandreji (Sentandreja, trg Gradske kqxe br. 3.)

Izlowene slike qyesnika sa XIII srpske likovne kolonije qSentandreji • iz Srbije: Danica Basta, Dqšan MikoŠix, Jelena

Minix, âqbica Nikolix, Milan Paradinovix, âiÑanaStojanovix • iz Italije: Klaqdija Kijanqyi, iz Mañarske:Magda Vago, Andraš Veg, Agneš S. Varga, Edit Finta, iz

srpske zajednice: Milan üqrix, Goran Dimix

Koncert Ansambla „Vqjiyix” q Sentandrejiq okvirq priredbe „Berbeni obiyaji”

koja xe se odrwati 9, 10. i 11. septembra(Szentendre, Szabadtéri Néprajzi Múzeum)

Prilikom trodnevne manifestacije nastqpixe folklornadrqštva, narodni orkestri,

komedijaši, igre za velike i male, festival vina11. septembra q 16.30 sati – koncert Ansambla Vqjiyix

Q organizaciji Srpskog pozorišta q Mañarskoj

Veye operetne mqzike q Lovriodrwaxe se 10. septembra 2005.

sa poyetkom q 20 satina LetŠoj pozornici q Lovri

Q programq qyestvqjq glqmci bqdimpeštanskog Operetnog pozo-rišta: Wqwana Yonka – primadona, Jowef Jankoviy – bonvivan,Monika Vašar – sqbret i Atila Bardoci – komiyar. Mqzika: Le-hara, Kalmana i àtraqsa. Cena karte: 1.000 ft. Karte se mogq na-baviti q Samoqpravi Lovre i na licq mesta na dan predstave.

Crkvena slava q Bati21. septembra – Mala Gospojina

20. septembar – bdenije q 17.0021. septembar – sv. Litqrgija q 10.0021. septembar – veyerŠe i rezaŠe slavskog kolaya sa osvexeŠem

wita q 16.30Mqzika xe biti q Crkvenoj porti, a igranka q 20.00 q Domq

kqltqre iz mesta.

Dani sela q Desci9. 10. i 11. septembra 2005.

Trodnevni programi q okvirq priredbe:9. septembar, petak

q 17 sati – OtvaraŠe izlowbi q Seoskoj kqxiq 18 sati – Sveyano otvaraŠe trodnevne priredbeq 20 sati – Zabavni programq 22 sati – Bal na otvorenom prostorq (Trg Tempfli)

10. sepetembar, sqbotaod 7 sati – TakmiyeŠe q pecaŠqod 11 sati – razni programi za decqod 13 sati – Meñqnarodno takmiyeŠe q kqvaŠqod 14 sati – PredstavÑaŠe pobratimÑenih naseÑaod 17 sati – Meñqnarodni kqltqrni programq 20 sati – Zabavni koncertq 21 satti – Vatromet, nakon toga igranka

11. septembar, nedeÑaq 10 sati – Koncert q mesnoj katoliykoj crkvi

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

37. I govoraše im (Hristosqyenicima): Pamtite što yqjete:kakvom merom merite onakvom xevam se meriti i dometnqxe se vamakoji slqšate. Jer ko ima, daxe mqse; a koji nema, qzexe mq se i onošto ima (Mk. 4,24-25).

Vapijqxa nepravda! Qzexe se iposledŠe od siromaha… I daxe seonome, ko i bez toga vex ima do-voÑno.

Ne bqni se krvi! Ovde je mqd-rost. Nije Hristos qzalqd qpozo-rio: Pamtite što yqjete.

Ovde je nepokolebivi zakon dq-ha. Dqh GospodŠi je wivot i svet-lost. Wivot od Dqha Bowijeg jenapredovaŠe i rast. I svetlostbaca svoje zrake posvqda. Tako bi-va q dqhovnom wivotq.

Ako je seme Bowije palo q tvojqdqšq i ti ga ne gqšiš, ono xe daraste kao grqdva koja se kotrÑa posnegq, i ispqnixe svq dqšq. I štoje grqdva svetlosti silnija q dq-ši, tim više ona sve potyiŠavasebi, raste i raste sve više, pro-wima i zahvata sve pore dqše isve aspekte wivota.

Q takvom staŠq dqša kao da seotvara i postaje nalik sqnñerq.Kao što sqnñer, skqpÑajqxi q sebeokolnq vlagq, raste i širi se, ta-ko i dqša koja je okqsila Bowan-ski wivot i Bowanskq Svetlost,qpija sve ono nevidÑivo Bowan-sko, i tako se sama širi, izlazi ipodiwe. Dqši se q takvom staŠq qizobiÑq daje Bowije, ne zato štoje Bog nepravedan prema drqgima,nego zato što ova dqša postajesposobna da primi Bowije. äoj seq vexoj meri otkrivajq tajne Bo-wije i daje joj se sila Bowija, jertakva dqša boÑe prima BowijeobraxaŠe ka Ñqdima i äegovq si-lq.

Odatle zakon: ako imaš više –više xeš i dobiti. Eto zbog yegaje reyeno: ko ima, daxe mq se. Izistog razloga: kakvom merom me-rite onakvom xe vam se meriti!

Ako meriš wivotom i svetloš-xq – dobixeš wivotom i svetloš-xq. Ako meriš bogato – dobixešbogato… Ne, nije tako: dobixeš ibogatije, dobixeš neqporedivoviše, jer Bog Dqha ne daje na merq(Jn. 3,34). Zato Hristos dodaje: idometnqxe se vama koji slqšate.

Ako si onaj koji slqša i yqje, toznayi da sq ti qši otvorene, te danisi „onaj napoÑq”, nego „svoj”, itebi se otkrivajq tajne Bowije(Mk. 4,11), a q Šima – svetlost iwivot.

I, konayno, svetlost i wivot sene dajq Ñqdskom merom. Reyjq „me-ra”, onako kako je qpotrebÑavajqÑqdi, odreñqje se tvoja sposobnostza primaŠe Dqha i wivota, dokGospod daje bez mere i rayqna. QporeñeŠq sa onim što ti imaš,Gospod, po Svojoj moxi, daje obil-no i preizobilno. E, to je premaÑqdskom rayqnaŠq izraweno re-yima: i dometnqxe se vama kojislqšate.

A šta je sa onim koji nema?Prati misao GospodŠq i bixe

ti jasno. Kao što q odnosq premaonome koji ima, Gospod qopšte

nije nepravedan, nego je q pitaŠqsposobnost Ñqdske dqše za dqhov-no qzrastaŠe, qpravo tako je i saonim koji nema. Gospod je došaoda spase onoga koji propada – mo-we li mq se onda pripisati daqzima i posledŠe od onoga ko jeslab?

Gospod obilno obasipa svet-lošxq i wivotom. Onaj ko je q se-bi yvrsto qkorenio prve klice Bo-wije Svetlosti i wivota, taj zah-vata zrake Bowije svetlosti i si-le, i qsvaja ih, i raste pod Gospod-Šim qticajem. A ko je dqhovnoslab i ne mari za klice Bowije,kao temeÑ dqše, taj, ako i zahvatiod semena wivota, ono xe, ne nala-zexi dobro tlo q Ñqdskoj dqši ine imajqxi korena, brzo qsahnqtii propasti, kao da ga nije ni bilo.Seti se priye o sejayq. Izlazi, daod onoga koji nema, i nema šta dase qzme. Pa zar je on i imao neš-to? Qostalom, ne zove se on qzalqd„onaj koji nema”.

Ovde dobro doñe starosloven-ska redakcija teksta; ona kawe dase od onoga koji nema qzima ono„jewe mnitsja imjeti”, tj. qzimamq se ono što misli da ima, dokzapravo on ništa i nema, niti mqse išta qzima. Dakle, GospodŠarey: „qzexe se”, znayi da xe „iš-yeznqti”, „nestati bez traga” i„rasplinqti se kao dim” ono, štoje yovek smatrao za svoje dqhovnobogatstvo.

Ne yqdi se! Yesto se dogaña daneko „misli da ima”. To se mowerexi za sva ona dqševna staŠa ko-ja apostol Pavle naziva „izgle-dom pobownosti”, tj. kada se po-bownost vidi spoÑa, a Šene qnq-tarŠe sile nema (2. Tim. 3,5).F

oto:I

van

Jakš

ix

Episkop Grigorije Lebedev

Sveto jevanñeÑe po Markq(Dqhovna razmišÑaŠa)

Sv. IgŠatije Brjanyaninov

Raj i nebesa (1)(…) Apostol Pavle bio je qzne-

sen q raj, a zatim do trexega neba –da li q tijelq, da li izvan tijela, neznam, kawe on, i yqo je tamo neis-kazane reyi, koje yovjekq nije do-pqšteno govoriti. Priroda raja,nebesko savršenstvo, izobiÑeblagodatnog blawenstva, tolikoprevazilaze svakq lepotq i kraso-tq zemaÑskq, da je sveti Apostol,opisqjqxi viñeŠe koje je imao qsvetom zanosq, qpotrebio ove iz-raze: àto oko ne viñe, i qho ne yq, iq srce yovjekq ne doñe, ono pripremiBog onima koji Ga Ñqbe. A namaBog otkri dqhom svojim.” Q ovimreyima Apostola skrivena je tqw-na istina: yovekov pad je tolikodqbok, da on q staŠq pada vex nemowe sam po sebi da dobije nekak-vq predstavq o svom izgqbÑenomblawenstvq; grehoÑqbivo Šegovosrce izgqbilo je svaki osexaj za dq-hovno qmileŠe. Ali ove reyi, ia-ko pokazqjq bedno staŠe palog yo-veka, koji i daÑe prebiva q svompadq, zajedno s tim navešxqje ra-dosnq istinq: obnovÑeŠe SvetimDqhom onih Ñqdi koji sq verom i

pokajaŠem stqpili q dqhovnosrodstvo Novoga Adama, Gospodanašega Isqsa Hrista. (…)

Od nama poznatih viñeŠa sve-tih Otaca koji behq zriteÑi raja,veoma je jasno i podrobno izlowe-no viñeŠe svetoga Andreja, jqro-divog Hrista radi, koji je natpri-rodno prebivao, tokom cele dvenedeÑe, q sozercaŠq nevidÑivogsveta. On je ispriyao svome sataj-nikq, jerejq Nikiforq, o tom viñe-Šq ovo: „Qgledao sam sebe q rajq,prekrasnom i preyqdesnom, i qs-hixqjqxi se dqhom, razmišÑao:àta je ovo? Znam, wivim q Kon-stantinopoÑq, no kako sam ovdedospeo – ne mogq da shvatim. Vi-deo sam sebe obqyenog q najsvetli-je rqho, kao da je satkano od mqŠe;na glavi mi beše venac, spletenod velikih cvetova, i ja bejah opa-san carskim pojasom. Radqjqxi setom savršenstvq, divexi se qmomi srcem neiskazanom blagolepijqBowijeg raja, išao sam po Šemqpqn veseÑa. Tamo behq mnogivrtovi sa visokim drvexem, yijisq se vrhovi Šihali i qveseÑava-

li pogled, dok sq Šihove graneširile obilan miomir. Jednodrvexe je neprekidno cvalo, drqgoje bilo qkrašeno zlatastim liš-xem, trexe je imalo na sebi razneplodove neiskazane lepote i pri-jatnosti. To drvexe se ne moweqporediti ni sa kakvim drvexemzemaÑskim: jer ga je zasadila Bo-wija rqka, a ne yoveyija. Ptica je qtim vrtovima bilo bezbrojnomnoštvo: neke od Ših imale sqzlatna krila, drqge – bela kaosneg, a neke – raznobojno išarana;one sq sedele na granama rajskogdrvexa i pevale qmilno; od Šiho-vog slatkog poja ja zaboravih nasebe – toliko je srce moje qwivalo,i yinilo mi se da je glas ŠihovogpevaŠa dostizao yak do visine ne-beske. Ti prekrasni vrtovi behq qredovima, kao pqk naspram pqka.Q to vreme, dok sam tqda išao qradosti srca, qgledah velikq rekqkoja teye posred Ših i napaja ih.Na drqgoj obali reke beše vinog-rad, yije sq se loze, qkrašene liš-xem i zlatastim grozdovima, ši-roko razgranale. Sa yetiri stranetihi vetrovi sq donosili mio-mir; od Šihovog lahora pokretalesq se grane i stvarale divan šqmsvojim lišxem.” (…)

(Iz kŠige „Slovo o smrti”)

pešta, 1838–1849. bqdimpešta, 8. septembar 2005. nova serija, g … · 2010. 12. 12. · srpske...

Documents