pešta, 1838–1849. bqdimpešta, 9. decembar 2004. nova

Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 9. decembar 2004. Nova serija, g. XIV, br. 50–52

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

Intenzivirana saradŠa Srba iz Rqmqnije i Mañarske

Qsegedinskom Srpskom klqbq

6. decembra qpriliyen je nes-vakidašŠi sveyani dogañaj:

potpisan je okvirni sporazqm osaradŠi izmeñq Samoqprave Srbaq Mañarskoj i Saveza Srba q Rq-mqniji.

PotpisivaŠq qgovora pretho-dile sq pozdravne reyi dr MilicePavlov, predsednice SamoqpraveSrba q Mañarskoj koja je naglasi-la da je okvirni sporazqm razmot-rila i prihvatila i SkqpštinazemaÑske srpske samoqprave. Qime Saveza Srba q Rqmqniji, zado-voÑstvo zbog potpisivaŠa okvir-nog sporazqma izmeñq Srba q Ma-ñarskoj i Rqmqniji izrazio je Sla-vomir Gvozdenovix, predsednikpomenqte organizacije iz Rqmqni-je sa sedištem q Temišvarq kojije odmah zatim dao i konkretnepredloge q vezi sa prvim koraci-ma ostvarivaŠa saradŠe. On jepredlowio da vex poyetkom slede-xe godine, pomoxq srpskih nedeÑ-nika q Rqmqniji i Mañarskoj doñedo obostranog predstavÑaŠasrpskih zajednica, a ponqdio je imogqxnost da jedno srpsko fol-klorno drqštvo iz Mañarskeqyestvqje na tradicionalnom Ma-ratonq srpske narodne pesme i ig-re. Osim toga, posebno je naglasiovawnost što skorijeg qspostavÑa-Ša strqynih kontakata izmeñq bq-dimpeštanske Srpske osnovneškole i gimnazije i temišvarskeSrpske gimnazije „Dositej Obra-dovix” o kojima sq kasnije kon-kretnije razgovarali direktoridvejq obrazovnih institqcija Ka-tica Rqs i Steva Perinac.

Okvirni sporazqm o saradŠiSaveza Srba q Rqmqniji i Sa-moqprave Srba q Mañarskoj sad-rwi saradŠq na poÑq kqltqre, in-formisaŠa, specifiyne naqynedelatnosti, visokog obrazovaŠa,

zaštite maŠinskih prava, a nijeizostavÑena ni matiyna zemÑa,Srbija i Crna Gora, sa svojimwivÑem i qstanovama.

Imajqxi q vidq godišŠe plano-ve i programe, dve organizacijeorganizovaxe qzajamna gostovaŠakqltqrno-qmetniykih drqštava,priredixe kŠiwevne tribine,podrwavaxe saradŠq srpskih me-dija, nastojaxe da godišŠe objavebar jedno zajedniyko izdaŠe…„Nastojaxe iskoristiti mogqx-nosti zajedniykog nastqpa prikonkqrisaŠq q okvirq konkqrsaEvropske qnije sa posebnim nag-laskom na regionalnoj saradŠi” –piše izmeñq ostalog q tekstq do-kqmenta koji sq svojim potpisomoverili dr Milica Pavlov iSlavomir Gvozdenovix.

Nakon sveyanog potpisivaŠaokvirnog sporazqma o saradŠidvejq organizacija, Borislav Rqs,predsednik bqdimpeštanskesrpske samoqprave goste iz Rqmq-nije qpoznao je sa nastojaŠima bi-ranog tela Srba q glavnom gradqMañarske na poÑq povezivaŠaglavnih gradova q jqgoistoynojEvropi, sa posebnim osvrtom nasaradŠq srpskog wivÑa, qjedno,pozvao je Srbe iz Temišvara dabqdq gosti SSB.

Borivoj Rqs, potpredsednik Sa-moqprave Srba q Mañarskoj smat-rao je vawnim da spomene weÑqmnogih srpskih pravoslavnih ver-nika na jqgq Mañarske koji vexodavno maštajq o jednom poklo-niykom pqtovaŠq po Rqmqniji gdebi pohodili naše pravoslavnehramove, manastire i kqltqrno-istorijske spomenike, vawne zaSrbe ma gde oni wiveli.

Gosti sq obexali da xe izaxi qsqsret Srbima iz Mañarske, a po-tom sq sa svojim domaxinimapošli q segedinskq srpskq pravos-

lavnq crkvq gde ih je doyekao pro-toprezviter Branislav Galix, pa-roh segedinski.

Nakon kraxeg zadrwavaŠa q sve-tom hramq, qsledio je zajedniykirqyak i obilazak qweg centra gra-da. Prilikom opraštaŠa od do-maxina, Slavomir Gvozdenovixzahvalio se na gostoprimstvq, iz-

razio weÑq i nadq q efikasnq sa-radŠq dvejq organizacija, da bipotom pozvao predstavnike ze-maÑske srpske samoqprave da bqdqgosti Srba q Rqmqniji, q Temiš-varq, gde xe se qskoro proslavitislava i 15. godišŠica postojaŠaSaveza Srba q Rqmqniji.

Predrag Mandix

Nova srpska civilnaorganizacija q BataŠi

„QciÑq oyqvaŠa i negovaŠaobiyaja, kqltqre i tradi-cije bataŠskih Srba i

Šihovog prenošeŠa bqdqxim ge-neracijama, weleli bismo da pok-renemo inicijativq za formira-Še jedne takve civilne organiza-cije koja bi imala za zajedniykiinteres qpravo gore navedene ci-Ñeve i yiji bi bqdqxi ylanovi qze-li aktivno qyešxe q Šihovoj rea-lizaciji. Višestrqki sq motiviza osnivaŠe ovakve organizacije,ali bi, q prvom redq, trebalo spo-menqti dva najvawnija. Prvo, veo-ma je teško oyekivati da gore po-menqte ciÑeve, q pqnoj meri i savidÑivim rezqltatima, ostvarqjesamo jedno ili dvoje Ñqdi. Drqgo,popqlacija Srba q BataŠi, kojajoš q celosti yqva i negqje tradi-cionalne vrednosti našeg narodasve je starija i malobrojnija.

Vex i ova dva razloga nas qvera-vajq da moramo hitno delovati dabi sve što je vredno q srpskoj kql-tqrnoj baštini sa ovih prostorabilo sakqpÑeno, obrañeno i arhi-visano i na taj nayin sayqvano zanaredna pokoÑeŠa” – stajalo je qpozivnom pismq srpskih aktivis-ta Vere Pejix-Sqtor, MiroslavaRockova i Nikole üeneša koji sq1. decembra sazvali sastanak s ci-Ñem da se formira BataŠskosrpsko kqltqrno drqštvo za oyq-vaŠe i negovaŠe tradicija.

Q mesnom Srpskom klqbq, q ko-jem sq se okqpili brojni zaintere-sovani meštani, forqmom jepredsedavao jedan od glavnih or-ganizatora skqpa Miroslav Roc-kov. Na takozvanoj osnivaykoj sed-nici civilnog qdrqweŠa nagla-šeno je da je skqp iniciran radiinteresa i dobrobiti srpske ma-Šine kako bi se sayqvale kqltqrnevrednosti srpskog naroda q gradqna mañarsko-rqmqnskoj granici,

obezbeñivali raznovrsni oblicikqltqrno-zabavnih aktivnosti ka-ko za starije tako i mlañe naraš-taje. Podvqyena je i vawnost qva-wavaŠa raznih predloga i savetapri formiraŠq qdrqweŠa.

Pošto sq prisqtni nayelnoprihvatili teze, osnove i ciÑevedrqštva, Ših dvadeset šestoro jeosnovalo BataŠsko srpsko kql-tqrno drqštvo za oyqvaŠe i nego-vaŠe tradicija. Odmah je qsledioi izbor rqkovodstva novoformi-rane organizacije: za predsednikaje izabran Nikola üeneš, za sek-retara Gabrijela DohaŠoš dok jetrexi ylan qprave postala VeraPejix-Sqtor. BataŠci sq imeno-vali i rezervnog ylana, Verq Ne-dqyin-Arman.

Posle predsedništva izabranaje i kontrolna komisija kojq xepredvoditi predsednica VašikaRockov. Ostali odbornici pome-nqte komisije sq Olga Rockov-Gq-Ñaš i Petar Vesenar, dok je re-zervni ylan Ivan Stanojev. Prih-vaxen je i statqt qdrqweŠa koji xeqskoro biti dostavÑen Sqdq Wq-panije Bekeš.

Q nastavkq zasedaŠa govorilose i o nqwnosti što ranijeg sas-tavÑaŠa godišŠeg radnog plana.Radi qspešnog fqnkcionisaŠaorganizacije, BataŠci q rad qdrq-weŠa nameravajq da qkÑqye istrqyŠake i Ñqde dobre voÑe kojisq bez obzira na nacionalnq pri-padnost, starost ili pol, spremnida podrwe ostvarivaŠe ciÑeva.

Naravno, rqkovodstvo xe isko-ristiti sve konkqrsne mogqxnos-ti: za civilne organizacije yestose raspisqjq konkqrsi pa se i ba-taŠski Srbi nadajq da xe za odre-ñene svoje projekte dobiti materi-jalnq pomox iz pojedinih fondovai zadqwbina,

P. M.

Javna sednica SMSq Novom Sentivanq

PribliwavaŠem kraja kalen-darske godine, i Srpska ma-Šinska samoqprava q Novom

Sentivanq odlqyila se za javnqsednicq koja je odrwana 26. novem-bra. Zbog bolesti i drqgih objek-tivnih razloga, sastanak je od-rwan q prisqstvq samo dva ylanasamoqprave. Jelena MarkovÑev-Veselinov, predsednica mesneSrpske maŠinske samoqprave nijese ponosila tom yiŠenicom, alije bila radosna i zadovoÑna zbogbroja zainteresovanih za rad ifqnkcionisaŠe SMS q NovomSentivanq.

Birayi i simpatizeri prven-stveno sq bili ÑqbopitÑivi q ve-zi sa sqdbinom srpskog pravoslav-nog grobÑa: iako se redovno radina qlepšavaŠq veynog prebiva-lišta pokojnika, sve dok se neqradi kanalizacija, grobÑe xe,qprkos brizi mesnih Srba, ostatiq takvom staŠq q kakvom jeste.

Govorilo se i o qlepšavaŠq

okoline srpske pravoslavne crkvei parohijske zgrade. Porta svetoghrama i okolina parohijskog do-ma se redovno odrwavajq, za štasq nazaslqwniji Mileva, Bowidari Miloš Pqtnik.

Dotaknqto je i pitaŠe predlogadobitnika svetosavskih poveÑa.Srbi q Novom Sentivanq sq done-li svojq odlqkq q vezi sa dodelompriznaŠa koje je posvexeno osni-vayq aqtokefalne Srpske pravos-lavne crkve.

Osim navedenih, q „raznom” jenajvexa pawŠa posvexena predsto-jexim programima, a to sq obele-wavaŠe sv. Nikole, Bowixa,srpske Nove godine i sv. Save. Qsvakom slqyajq, birayi i simpati-zeri Samoqprave Srba q NovomSentivanq dobili sq qvid q delat-nost biranog tela Srba q naseÑq,a posledŠe ovogodišŠe zasedaŠeove organizacije predviña se zadrqgq polovinq decembra meseca.

P. M.

Milica Pavlov i Slavomir Gvozdenovix

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 9. decembar 2004. 3

Veye srpske narodne pesme q Peyqjq

Ovacije za Miroslava Ilixa

Qorganizaciji Srpske redak-

cije Mañarskog radija, 4. de-cembra q peyqjskom Restora-

nq „Sliven” odrwano je Veyesrpske narodne pesme i mqzike.

Na tradicionalnoj manifesta-ciji koja se svake godine prireñqjeprve sqbote q decembrq, mnogob-rojne ÑqbiteÑe našeg melosa, me-ñq kojima sq bili Srbi, Hrvati,Mañari, pa yak i Nemci, zabavÑa-li sq estradni qmetnici iz Srbi-je: Miroslav Ilix i Cica Gajix.

Mqziykq pratŠq obezbedio jeorkestar „Singidqnqm” iz Beog-rada, a za dobrq razonodq pobri-

nqo se i orkestar „Zora” predvo-ñen Krqnoslavom-Kixom Agati-xem. Na zabavi je svaki blok pesa-ma Miroslava Ilixa bio propra-xen gromoglasnim aplaqzima iqrnebesnim qsklicima, a nije iz-neverila ni Cica Gajix.

Pqblika je bila zadovoÑna, pasq mnogi izrazili waÑeŠe što qPeyqjq ne postoji qgostiteÑskikompleks q koji bi stalo šest ilisedam stotnia. Jer, interesovaŠaza qlaznica koje sq rasprodate zayetiri dana, bilo je i na dan sa-mog koncerta.

P. M.

Izlowba Milana Rašixa

ZahvaÑqjqxi gospodinq PalqAdorq, direktorq Qmetniykekolonije q Baykoj Topoli,

vrednom i neqmornom kqltqrnomneimarq koji vex decenijama radina kqltqrnom povezivaŠq srpskogi mañarskog naroda, srpska naiv-na qmetnost dospela je i q Mohay.

Q gradq na Dqnavq, taynije, Om-ladinskom centrq „Ištvan Seye-Ši”, 26. novembra otvorena je iz-lowba slikara Milana Rašixa,istaknqtog predstavnika srpskenaivne qmetnosti. Slike qmetni-ka predstavÑene sq q drqštvqqmetniykih ostvareŠa petoricemañarskih qmetnika koji sq, ve-xim delom, poreklom iz Vojvodi-ne a danas stvarajq q Mañarskoj.

Sveyanom otvaraŠq izlowbekoje je pomogla i SamoqpravaSrba q Mohayq prethodio je nas-tqp mesnog Kqltqrno-qmetniykogdrqštva „Zora” koje je izvelo jed-nq srpskq koreografijq, a zatim jepozdravne reyi prisqtnima qpqti-la âiÑana Kojix, kqstos Mqzejanaivne qmetnosti q Jagodini kojaje izmeñq ostalog rekla sledexe:

– Ovom izlowbom se i daÑe pro-dqbÑqjq kolegijalne i prijateÑskeveze izmeñq Mqzeja naivne qmetnos-ti q Jagodini q Srbiji i mañarskihinstitqcija kqltqre, koje trajq yi-tavq decenijq zahvaÑqjqxi gospodi-nq Palq Adorq, direktorq Galerijeq Baykoj Topoli koji qporno iiscrpno radi na svestranijem idqbÑem qpoznavaŠq dvejq kqltqra,mañarskog i srpskog naroda, pa istvaraŠq naivnih qmetnika q Ma-ñarskoj i Srbiji.”

Jedan od takvih qmetnika je, sva-kako, i Milan Rašix. Govorexi owivotq i qmetniykom stvaralaš-tvq slikara, kqstos Mqzeja naivne

qmetnosti q Jagodini dala je i qvidq istorijat i rad pomenqte kqltqr-ne qstanove. A što se tiye MilanaRašixa, Šegove slike predstavÑajqsegmente svesrpske kqltqrne bašti-ne, deo savremene likovne sceneSrbije. Kod Šega dominirajq pri-roda, selo, manastiri, Ñqdi, liko-vi, bqketi Ñqdskih figqra poveza-nih raznim akcijama – vedra sq isrexna bixa q zemaÑskom rajq:„Sqština Šegovih motiva je weÑada svet koji toliko voli qzdigne iz-nad ovozemaÑske realnosti i timedosegne visine nebeske nedostiw-nosti, kako bi ga zaštitio, sayqvaoza pokoÑeŠa.”

âqbiteÑi naivne qmetnostiinformisani sq i o nayinq slika-Ša Milana Rašixa koji se koris-ti ptiyjom perspektivom i tayka-Šem, originalnim nayinomstrqktqiraŠa forme, a potom imje dat prikaz stvaralaštva peto-rice mañarskih qmetnika yija sqdela predstavÑena q drqštvq sli-ka Milana Rašixa. To sq: IlonaTot-Gombkete, Ferenc Kalmar,Tivadar Košqt, Emerik Feješ iPal Homonai.

Prilikom otvaraŠa izlowbe,rey je qzeo i Pal Ador, koji je pod-vqkao da kqltqra ne poznaje grani-ce i izrazio nadq da xe zajedniy-kim projektima doxi do yešxihpovezivaŠa, predstavÑaŠa zajed-niykih kqltqrnih vrednostisrpskog i mañarskog naroda.

Na krajq sveyanog otvaraŠa iz-lowbe, folkloraši „Zore” odig-rali sq još jednq srpskq igrq, ašto se tiye postavke Mqzeja likov-ne qmetnosti iz Jagodine, sastav-Ñene od 28 slika, ona xe q Mohayqbiti izlowena do 20. decembra.

P. M.

Rekonstrqkcija crkve q Majšq

Na redq je obnova fresaka

Srpska pravoslavna crkva qMajšq postepeno dobija novizgled. Za spoÑašŠq i qnqt-

rašŠq obnovq drevne svetiŠe, sa-zidane 1781. godine, najzaslqwni-ji je Norbert Bqgarski, starateÑsvetog hrama koji vex godinamavodi brigq o crkvi posvexenojPrepodobnoj mati Paraskevi.

Protekla godina, q wivotq sve-tiŠe, bixe zapamxena po razliyi-tim rekonstrqkcionim radovima.Naime, qrañena je zaštita drvenegrañe crkve, obnovÑen je ikonos-tas zajedno sa jednom vexom iko-nom. Q zavisnosti od materijal-nih sredstava, kako reye NorbertBqgarski, vaÑalo bi qraditi iobnovq preostalih sedam kompo-zicija ikonostasa koje bi koštaleod prilike 1,2 miliona forinti.

I dok se vrše ogromni naporiza potpqnq obnovq crkve, q meñqv-remenq, posebna pawŠa se posvexq-je freskama, remek-delima zidnogslikarstva koja se na zidq svetiŠepojavÑqjq postepenim osipaŠemsloja farbe. Q Majš sve yešxe do-laze strqyŠaci koji qpozoravajq

da treba spasiti jedinstvene fres-ke majšanske srpske pravoslavnecrkve. Za to bi bilo potrebno 30miliona forinti, ali pošto seradi o pozamašnoj sqmi, Majša-ni bi se zadovoÑili i realizaci-jom etapnih radova: primera ra-di, qkoliko bi se godišŠe obezbe-dilo 6 miliona forinti, onda biceo proces obnove trajao 5 godina.Meñqtim, qkoliko bi se godišŠe10 miliona forinti qlowilo qrekonstrqkcijq, onda bi se do ko-naynog, weÑenog ciÑa stiglo qrokq od tri godine.

Norbert Bqgarski, starateÑsrpske pravoslavne crkve q Majšqje odlqyan q vezi sa ostvarivaŠemplanova. MarÑivo konkqriše,trawi sredstva i najpovoÑnije na-yine za što brwq realizacijqneophodnih radova. Jer, bilo kakobilo, zqb vremena vidÑiv je i namajšanskoj svetiŠi kojq svojomsmatrajq i meštani, a pohode je imnogobrojni strani tqristi kojiprolaze kroz ovo malo baraŠskonaseÑe.

P. M.

Novo versko glasilo q Peyqjq

Sa blagoslovom äegovogPreosveštenstva episkopabqdimskog Gospodina Lqki-

jana, objavÑen je prvi broj „Sa-bornika”, lista za pravoslavnqmisijq parohije peyqjske. Qredniklista je jerej Predrag Hajdqkovix,paroh peyqjski, a za štampaŠe igrafiyko qreñeŠe zadqwen je ipo-ñakon Andrej Prasolov.

Novine, koje za sada izlaze q 70primeraka, predstavÑajq dqhovnqpotrebq i tešŠq kopyq izmeñqsveštenika i vernika. Q prvombrojq izdaŠa, peyqjski srpski pra-voslavni vernici mogq da proyi-tajq qvodnq rey svog pastira, kojipozivajqxi svoje bowje stado naredovno posexivaŠe bogoslqweŠapiše: „Pred vama se nalazi listza pravoslavnq misijq parohijepeyqjske koji xe izlaziti povreme-no. Ovo je samo jedan od nayina ka-ko sq sveštenici širom vaseÑenemisionarili te tako odgovorilivelikom izazovq novog vremena.Vremena, q kome se mediji razvija-jq ogromnom brzinom. Isti ti me-diji q velikom formirajq svestyoveka a o štetnosti kojq ovaj„razvoj” ostavÑa na dqšq yoveka,nije potrebno govoriti. Savreme-

ni yovek je izgqbÑen više negoikad. Misija Pravoslavne crkvejeste da privqye savremenog yove-ka iz lawnog ovozemaÑskog bleš-tavila q jedinq Istinq, jedinqSvetlost koja svojom silom opsta-je preko 2000 godina.”

Q nastavkq svojih qvodnih reyi,jerej Predrag Hajdqkovix pozivasve da se qkÑqye q pripremq i ob-javÑivaŠe narednih brojeva lis-ta. Paroh peyqjski se nada da xebiti i takvih koji xe pojedine tek-stove prevesti na mañarski jezik,jer je ciÑ da se list objavÑqje nasrpskom i mañarskom jezikq.

List pawŠq posvexqje i pred-stojexim praznicima, dešavaŠi-ma q parohiji, pravoslavnim poj-movima, a objavÑen je i rasporedbogoslqweŠa. Tq je i tekst podnaslovom „Svete mošti”, a poseb-no mesto q izdaŠq zaqzimajq deyjai wenska stranica. Tekstqlanideo izdaŠa obogaxen je i dqhov-nim pqtokazima äegove svetostipatrijarha srpskog GospodinaPavla i sv. vladike Nikolaja Ve-limirovixa, a prvi broj lista„Sabornik” završava se vestimaiz Srbije i hrišxanskog sveta.

P. M.

OtvaraŠe izlowbe Milana Rašixa q Mohayq

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika


MaŠine kod predsednika Repqblike Mañarske

Na poziv predsednika Repqb-like Mañarske, FerencaMadla, q Bqdimpešti je 29.

novembra odrwan sastanak kojemje prisqstvovalo trinaest pred-sednika zemaÑskih maŠinskih sa-moqprava. Tokom skoro dvoyasov-nog prijateÑskog razgovora do-taknqta sq aktqelna pitaŠa ma-Šinskog drqštveno-politiykogwivota, a za kratak rezime sa ovogskqpa zamolili smo predsednicqSamoqprave Srba q Mañarskoj,Milicq Pavlov:

– Brojyano jake maŠine sqprvenstveno naglašavale prome-nq zakona, trqdile se da se tajproces q Parlamentq RepqblikeMañarske privede krajq i trawi-le pomox predsednika Madla da,eventqalno, svojim qgledom par-lamentarnim strankama na nekinayin sqgeriše nerešenost togpitaŠa. Ostali sq prvenstvenospomiŠali finasijske poteško-xe, koje, kako je poznato, ni slede-xe, 2005. godine nexe biti mnogolakše. Na dnevnom redq bile sq ineke pojedinayne priredbe, ali seqglavnom sve svodilo na promenqzakona, materijalne probleme,izdrwavaŠe novosnovanih ma-Šinskih institqcija za yije fqn-kcionisaŠe nisq obezbeñene fi-nansijske garancije.

Kakve sq bile reakcije predsed-nika Madla?– Predsednik Repqblike Mañar-

ske, Ferenc Madl za sva pitaŠabio je veoma otvoren. Mislim daje mnogo toga vex znao, pošto je sapredstavnicima maŠina i ranijekontaktirao. Naravno, tokom sat-dva pregovora bio je q prilici dase q vezi sa nekim pitaŠima i iz-nenadi.

Kakve rezqltate predsednicizemaÑskih maŠinskih sa-moqprava oyekqjq od ovog sqs-reta?– Moramo priznati da predsed-

nik Repqblike na rad Parlamentai formiraŠe bqçeta nema velikogqticaja. S obzirom na visinq qg-leda i izqzetno jakq fqnkcijq, ve-rqjem da xe gospodin FerencMadl za nas da zatrawi pomoxsvqda gde to bqde mogao i da xe on-da mowda i biti efekata.

Pred kraj kalendarske go-dine kako napredqje pro-ces modifikacije zakonao maŠinama?

– „Stvar” je, da tako ka-wem, apsolqtno zapela.Dobro se zna da sq se preprikÑqyeŠa Evropskojqniji, parlamentarnestranke dogovorile daovo pitaŠe tokom kampa-Še ne bqde tema, pa je, ia-ko je modifikacija vexqšla q plenarnq fazq, naovom poÑq došlo do iz-vesnog zastoja. Nakon iz-bora qsledio je period ka-da Parlament nije zase-dao. Jesen je kao što zna-mo bila „vrqxa” i q ovommomentq se, nawalost, yi-ni da je najvexa opozicio-na stranka odqstala od

modifikacije zakona omaŠinama, jer weli dasprovede neke drqge nor-mativne promene. S obzi-rom da se radi o dvotre-xinskom zakonq, trenqtnone postoje matematiykešanse da bilo kakva mo-difikacija ovog akta do-bije potrebnq podrškq.

Kada se oyekqje nasta-vak?– Poptqno je neizvesno.

Nawalost, sa zemaÑskimsamoqpravama nisq sekonsqltovali. Znamo daparlamentarne stranke svremena na vreme imajqpregovore, meñqtim mi qto nismo qpqxeni, a kakavxe biti ishod, zaista jekrajŠe neizvesno.

S. M.

Delegacija Samoqprave Srba q Bqdimpeštiposetila maticq

Delegacija Samoqprave Srba qBqdimpešti q sastavq: pred-sednik Borislav Rqs, pot-

predsednik Pera Lastix i sekre-tar Srpskog klqba Vladan Jovano-vix, 2-4. decembra boravila je qSomborq i Beogradq, gde se, q ci-Ñq qspostavÑaŠa tešŠih meñq-sobnih odnosa i realizacije neko-liko bilateralnih projekata, sqs-rela sa predstavnicima višedrwavnih institqcija.

Tokom posete Somborq pred-stavnike SSB primio je novoi-zabrani gradonayelnik, dr JovanSlavkovix, sekretar Milan Ste-panovix i referent za kqltqrnqsaradŠq, Rade àqmoŠa. Ovomprilikom razmotrene sq mogqx-nosti privredne i kqltqrne sarad-Še za idqxq godinq. Dogovoreno jeda xe q prvom kvartalq 2005. q Bq-dimpešti biti predstavÑenakompletna privredna i kqltqrnaponqda te vojvoñanske opštine.

Q Koordinacionom centrq zaKosovo q Beogradq, delegacijaSSB sveyano je qrqyila jedanaestvrexa za spavaŠe, koje je kao pomoxnašim sqnarodnicima q jqwnojsrpskoj pokrajini, obezbedilaSrpska samoqprava XVIII kvartaBqdimpešte, na yijem se yelq na-lazi Cvetko Nedqyix. Od straneprivatnih lica i mesnih maŠin-skih samoqprava na, q tq svrhq po-sebno otvoren rayqn bqdimpeš-tanske Srpske samoqprave, do sadaje pristiglo oko 700 000 forinti.Akcija, koja je zapoyeta q prolexeove godine, qskoro xe biti prive-dena krajq, a kako naglašava pot-predsednik SSB, Pera Lastix,sredstva još qvek mogq da se qpla-te. Na koji nayin xe novac bitiqtrošen, q saradŠi sa Koordina-cionim centrom bixe odlqyenonaknadno. Hqmanitarnq pomoxtakoñe sq obexali nadlewni izMinistarstva inostranih poslo-va Repqblike Mañarske.

Za vreme posete Etnografskominstitqtq Srpske akademije naqkai qmetnosti dogovoreno je da xe seq prvoj yetvrtini sledexe godine qBeogradq promovisati trexa iyertvrta sveska Etnografije Srbaq Mañarskoj, yiji je qrednik Bo-rislav Rqs. Trenqtno se radi natome da se ova promocija povewesa gostovaŠem ansambla „Vqji-yix” q Beogradq i Novom Sadq.

Tokom razgovora obavÑenih qMinistarstvq za dijasporq, kakodaÑe navodi podpredsednik SSB,Pera Lastix, ministrq, Vojisla-vq Vqkyevixq predoyeni sq rezql-tati dosadašŠeg rada, a posebnointeresovaŠe izraweno je q vezisa pripremom novog zakona odrwavÑanstvq i zakona o dijaspo-ri. Takoñe sq qloweni napori zaqspostavÑaŠe stalne i direktnesaradŠe sa svim srpskim qstano-vama q Mañarskoj.

Pri krajq dvodnevnog boravka qmatiynoj zemÑi, predstavniciSSB posetili sq i Bibliotekqgrada Beograda. Zaposleni q ovoj

institqciji Srbima q Mañarskojponqdili sq izlowbq na temq,Beograd q doba despota StefanaLazarevixa i predlowili da se qbiblioteci redovno organizqjqpromocije i predstavÑaŠasrpskih qstanova i kŠiwevnika izMañarske, što bi obezbedilokonstantno prisqstvo q kqltqrnojjavnosti glavnog grada Srbije.

Postoje, takoñe, mogqxnosti zaprireñivaŠe mini-koncerata idrqgih zanimÑivih sadrwaja. Do-govoreno je da se što pre razmenekonkretni predlozi na osnovq yegaxe se qtvrditi plan saradŠe.Predloweno je, nadaÑe, da gradskabiblioteka pomawe bibliotekqSrpske škole, a otvoreno je i pi-taŠe mogqxnosti povezivaŠa bib-lioteke „Ervin Sabo” q Bqdim-pešti i Biblioteke grada Beogra-da. Kako je konstatovano, vexinaprograma mowe da se ostvari mi-nimalnim materijalnim sredstvi-ma, pri yemq za napred navedenopostoji obostrano interesovaŠe.

S. M.

Delegacija SSM q poseti Ministarstvq za dijasporq Repqblike Srbije

Ferenc Madl Milica Pavlov

reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa Reportawa reportawa


„Barka” qgostila i mališane iz Santova i Yipa

Dve lqtkarske predstave, torta,gibanica i mnogo dobrog raspoloweŠaP

osledŠa „Barka” q ovoj godi-ni, po oceni mnogih, preva-zišla je i najsmelija oyeki-

vaŠa ne samo organizatora, vex qprvom redq dece i Šihovih rodi-teÑa. Ne samo zato što sq na im-provizovanoj pozornici broda„Vog”, q nedeÑq, 5. decembra gos-tovali lqtkari iz Novog Sada sayak dve pozorišne predstave, vexi zboga toga što je Srpskoj sa-moqpravi V kvarta, odnosno, glav-nom organizatorq üorñq àiba-linq, qspelo da q Bqdimpeštqprivqye mališane iz Santova iYipa. Oni sq q mañarskq presto-nicq, q pratŠi qyiteÑica i vas-pitayica krenqli sa prvim petlo-vima, samo da bi toga dana qyes-tvovali na ovoj poznatoj deyjojmanifestaciji.

Kao i qvek na qlazq sq decq do-yekali Dijana i Milan üqrix saŠihovom likovnom radionicom,koja iz meseca q mesec ima sve vi-še poklonika. Dok sq deca pris-tizala, dotle sq se ylanovi novo-sadskog „Pozorišta iz kofera”pripremali za izvoñeŠe lqtkar-skih predstava, „Roñendanska tor-ta” i „Pingvin Gvin”. Nešto pre11 sati pred „prepqno gledališ-te”, izašli sq glqmci-lqtkari,Emina Milix i Dragan Zorix,stalno angawovani q Pozorištqmladih, takoñe q Novom Sadq. To-kom sat vremena, ne rayqnajqxikraxq paqzq, qspeli sq naše mali-šane da razvesele, do sqza nasmejq,raznewe i „naterajq” da q krat-kim, atraktivnim jednoyinkama isami aktivno qyestvqjq.

Oko podne Santovyani sq qzpratŠq harmonike decq poveli qkolo, a negde q to vreme Ñqbaznidomaxini na sto sq izneli vrqxqgibanicq i sokixe. Nekim yqdomstvorila se tq i ogromna torta qoblikq Betmena, kojq i pored naj-boÑe weÑe mališani nisq moglida pojedq celq. Da je vreme prostoletelo govori yiŠenica da je oko13 sati, kada je po pravilq treba-lo da bqde kraj, „Barka” još qvekvrvila od deyje graje, vriske i sme-ha. Ništa lepše pred kraj kalen-darske godine svojoj deci nisqmogli da priqšte ni roditeÑi,powelevši organizatorima istotoliko kreativnosti i dobre vo-Ñe i q sledexem polqgodištq.Qmesto našeg komentara, za kraxeqtiske zamolili smo same qyesni-

ke, roditeÑe, goste i glqmce „Po-zorišta iz kofera”:

Dragan Zorix, glqmac „Pozo-rišta iz kofera”:

– „Pozorište iz kofera” je in-stitqcija za sebe i jedno od retkihprivatnih pozorišta q Srbiji, kojeangawqje glqmce po projektima. Narepertoarq imamo deset predstava,a isto toliko godina i postojimo.Za nas zna cela zemÑa. Gostqjemopo festivalima, idemo yak i vanSrbije, q bivše repqblike nekadaš-Še Jqgoslavije, tako da za nas gra-nice ne postoje. Naša „ciÑna grq-pa” sq deca od 2-7 godina i jednosmo od retkih pozorišta koje radiiskÑqyivo lqtkarske predstave sakombinacijama wivog glqmca, štoje q lqtkarstvq, mowe se rexi, mo-derniji trend. Inaye, sve ovo radi-

mo iskÑqyivo zbog toga što sq decanajboÑa pqblika i što je qvek ima-mo. Mi smo jedno od retkih pozo-rišta koje mowe da igra i za onajjasleni, najmaŠi qzrast sa dqdica-ma. Yak i oni gledajq naše predsta-ve. Q Srbiji sada postoji šest lqt-karskih pozorišta, što je sasvimdovoÑno, s tim što je kao i svqda nasvetq problem novac. Mi se nekakosnalazimo. Q matiynim pozoriš-tima ispqŠavamo zahteve direkto-ra, rediteÑa, repertoarske politi-ke pozorišta pa se nekad desi daradimo i nešto što baš i nije onošto bismo voleli. Ovde radimo onošto mi hoxemo, sami biramo tek-stove, rewiramo, s tim što sq na-ši saradnici takoñe profesional-ci. Mqzikq piše poznati kantaq-tor iz Novog Sada, Bata Nonin, a

lqtke sq nam do sada izrañivali qBqgarskoj, jer oni imajq fantastiy-nq školq lqtkarstva. Q posledŠevreme na tom planq imamo jako dob-rq saradŠq sa likovnim pedagozi-ma iz Sqbotice.

Emina Milix, glqmica „Pozo-rišta iz kofera”:

– Mi ne samo da radimo ono štovolimo, vex radimo sa decom koja sqanñeli na ovoj našoj zemÑi. Vremekoje provedemo q igri sa Šima za naspredstavÑa najvexe zadovoÑstvo izaista nam ništa nije teško. Jesteovo bekstvo od stvarnosti, ali se naneki nayin, tako borimo protiv sve-ga što je loše. Broj predstava kojesmo q proteklih 30 godina odigrali,što q našem matiynom Pozorištqmladih, što ovde, zaista je ogro-man, ali mislim da brojevi nisq to-

liko vawni, bitno je da trajemo.Mislim da je spas q tome da yovekradi ono što voli. Ima bezbrojanegdota vezanih za našq „bivšqpqblikq”, nekadašŠq decq, a sadaš-Še odrasle Ñqde. Jednom, vozexi setelevizijskim aqtom na snimaŠe,obratio mi se vozay sa primedbomda me poznaje iz pozorišta. Nije miništa palo na pamet i pitala samda ga li mowda on vodi svojq decq qpozorište. „Ne”, odgovorio je, „ne-go sam vas ja gledao kad sam bio ma-li.” Deca rastq, generacije se sme-Šqjq, a mi ostajemo q tom poslq. Da-xe Bog, još malo.

Ester Abraham, vaspitayica me-šovite srpske grqpe pomaškog ob-daništa:

– Prvi pqt sam ovde i vidim dami je i sin potpqno odqševÑen. Nezna q yemq više da qwiva, q tomešto je na brodq, što je sa drqgari-ma, ili q predstavi. Veoma se dobroosexamo. Manifestacijq sam rek-lamirala kod roditeÑa mojih ma-lišana q pomaškom obdaništq,ali znate kako je, „zaqzeti smo, ne-mamo vremena, imamo programe…”Mislim da sledexi pqt zaista tre-ba nekako da se izorganizqjemo i dadovedem i ostalq decq. Jer, bilo biih još koji bi q svemq ovome qwiva-li.

Nada Bqnyix-üqrix, predsedni-ca Srpske samoqprave q Santovq:

– Pošto sq organizatori porek-lom iz Santova, rešili sq da naspozovq, da im doñemo q goste. Dove-li smo desetoro mališana, od tre-xeg do sedmog razreda. Nawalost,više nemamo. Iz Santova smo kre-nqli qjqtrq q 6.30 i trebalo nam jetri i po sata da bi stigli. Deca sqzaista qwivala i mislim da pret-hodne noxi od qzbqñeŠa nisq moglani da spavajq, jer meñq Šima ima ionih koji sq sada q Bqdimpeštiprvi pqt. Veoma sq se radovala štoxe doxi, nisq mogla da zamisle kakoxe to sve da izgleda i šta xe oni toovde raditi. Ali, izgleda da im jezanimÑivo i sigqrno xe se q Santo-vo vratiti prepqni dowivÑaja. Zanašq decq, posebni programi orga-nizqjq se q povodom verskih obredai mislim da bi za sve santovaykemališane q okvirq Doma kqltqretrebalo organizovati nešto sliynoovome, jer je zaista veoma zanimÑi-vo. Devojyice i deyaci, inaye veomaintenzivno rade q okvirq folklor-nog drqštva „Veseli Santovyani”sa Evicom Yatix-Kozix i baš sqpre neki dan imali zapawen nastqpq Baji. Primera radi, za Dan sve-tog Nikole imamo obiyaj da svq na-šq decq i onq koja sq poreklom izSantova, okqpimo i darqjemo. Tadatreba da kqpimo i do tridesetak pa-ketixa.

Zora Pejovix, qyiteÑica iz Yipa:– Iz Yipa smo krenqli jqtros q

8.00 sati. Doveli smo petoro mali-šana, koji sq se svemq jako radova-li, išli smo da vidimo Vqkov spo-menik, odvela sm ih q srpskq crkvq,gde sq qpalili svexq, kqpili smokalendare, odvela sam ih do Teke-lijanqma, videli sq spomen-ployeTihomirq i Stojanq Vqjiyixq. Zadecq je drqweŠe na „Barki” biloizvanredna prilika da qwivo yqjqsrpski jezik, što je za Ših veomakorisno i sigqrno xe im ostati qlepom sexaŠq.

S. M.

intervjq Intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq


Milica Pavlov o aktivnostima SSM tokom 2004.

RazmišÑajmo razliyito,ali poštqjmo vexinq

Kada smo predsednicq Samoqp-rave Srba q Mañarskoj dr Mi-licq Pavlov zamolili da iz-

dvoji oblasti q kojima se q SSMtokom ove godine najviše radilo,bila je q maloj nedoqmici. Teškoje, po Šenim reyima, rexi koji sqbili prioriteti, jer je svim ylano-vima samoqprave svakako najvawni-ja ona oblast rada q kojq sq direk-tno qkÑqyeni:

– Pokqšala sam sa svog aspektada pawŠq posvetim svakoj oblasti.DešavaŠa je zaista bilo mnogo –od školstva, kqltqre, pa do poli-tiykih aktivnosti. Sve do samogkraja godine sq se dešavale kqltqr-ne manifestacije, mediji sq biliqgroweni, o yemq govori i ombqd-smanov izveštaj. Tištale sq nas imodifikacije zakona, a takoñe imeñqnarodni odnosi.

Ipak, q šta je trebalo qlowitinajviše energije, odnosno šta je tošto je zbog svoje delikatnosti os-talo nedovršeno q protekloj godi-ni?– Ja mislim da sq finansije naj-

vexi problem. Zna se da je zemaÑ-ska samoqprava na nominalnojcifri od 2003. godine i da xe joj inaredne godine ista sqma stajatina raspolagaŠq, što znayi da xe-mo morati dosta da štedimo.Mowda xe neko da kawe da smo vexpreviše štedeli. OyekivaŠa pre-ma nama sq dosta velika. Taj fondnije povexan, ali vexi je problemšto je sve tewe dobiti ona dodatnasredstva koja sq se obiyno dobijalapqtem konkqrsa. Ovde ne mislimsamo na zemaÑskq samoqpravq, vexpre svega na naše Ñqde q qnqtraš-Šosti koji sq yesto radili i vo-lonterski a kojima xe novonastalasitqacija znatno otewati rad iqzimati mnogo više energije negodo sada. Nawalost, to je jedna ten-dencija koja nexe moxi ni sledexegodine da se izbegne.

Da li je to razlog što sq nekiprogrami zemaÑske samoqprave nakoje smo ranijih godina naviklisada izostali?– Neke manifestacije nisq išle

pod imenom zemaÑske samoqprave,jer je ove godine fqnkcionisao Kql-

tqrni i dokqmentacionicentar koji je deo tih ak-tivnosti odradio pod svo-jim imenom. Jeste da smomi davali nekq tehniykqpomox, pa yak i finansij-ska sredstva, ali to nijeišlo pod našim imenom.Mowda se zato na trenqtkeyini da smo bili maŠe an-gawovani. YiŠenica je dafolklorni deo Saborasrpske kqltqre nije od-rwan, meñqtim vex postojijedna inicijativa da se toviše ne radi kao do sada.Ima ideja da se ne zovqdrqštva na javno pred-stavÑaŠe, nego da se poja-ya strqyni rad i obqka Ši-

hovih qmetniykih rqkovodilaca, ato bi moglo da ide preko matice.

Kakva je bila komqnikacija i sa-radŠa SSM sa lokalnim srpskimsamoqpravama tokom ove godine?àta je Ših najviše tištalo i ko-liko je zemaÑska samoqprava mog-la da im pomogne?– àto se tiye provincije, mis-

lim da je bila qspešna godina, akose setimo da je proradio centar qBaji. Segedin je i do sada bio akti-van preko fonda kojim se reprezen-tqje naš Dokqmentacioni i kql-tqrni centar. Završena je izgradŠacrkveno-opštinskog kompleksa qPeyqjq, što je dosta veliki podqh-vat. Pokqšali smo da neke redovneradne sednice premestimo q qnqt-rašŠost, na lokalni nivo. To jemowda q dqhq mog obexaŠa koje samdala posle izbora da welim dasprovedem decentralizacijq. Yi-Šenica je da smo yesto dobijali za-merke iz provincije da im konkqr-sne prijave ne prolaze zato što sqjednostavno promeŠeni fondovi, aqslovi za predajq tih konkqrsa sqsve strowiji, rigorozniji i sve vi-še podataka treba da se prilowi,što inaye svima Šima otewava radi zadaje poteškoxe.

Kako komentarišete mogqxnostda q narednom izbornom ciklqsqne bqde izbora za maŠinske sa-moqprave, što yesto provejava qjavnosti?– I ja sam yqla takvq vrstq ko-

mentara, ali liyno mislim i mo-ram biti barem toliko optimistada oyekqjem da maŠinske samoqpra-ve nexe biti qgašene. YiŠenica jeda ovog trenqtka postoje komentarikoji kawq da, qkoliko se ne promenimaŠinski zakon i qkoliko proñe naqstavnom sqdq zahtev ombqdsmanakoji se poziva na to da promena kak-va se predlawe nije q dqhq qstava, ana isti nayin se bqdq odrwali iz-bori za zemaÑske samoqprave 2006.godine i Qstavni sqd qtvrdi da jeto eventqalno tako, onda, navodno,nexe biti ni maŠinskih samoqpra-va. Ja mislim da to Repqblika Ma-ñarska nexe sebi dozvoliti. Ipak jeto jedan qhodani sistem, koji mow-

da ima mnogo mana, ali znamo izyega to proizilazi. Bixe vrlo teš-ko to ponovo regqlisati, bilo kakoda se bqde modifikovao zakon. Na-dam se da onda nexe biti mogqxnos-ti da se zloqpotrebi jedan zakon ida Mañarska nexe dozvoliti da je-dan sistem koji je do sada fqnkcio-nisao nestane.

YiŠenica kojq ste i sami spome-nqli je da je došlo do pogoršaŠapolowaja redakcija na srpskom je-zikq, odnosno mogqxnosti da Ši-hove informacije doprq do vexegbroja naših sqnarodnika. KolikoSSM mowe da qyini na rešavaŠqtih problema i da li je do sada bi-lo nekih aktivnosti q tom pravcq?– Naših reagovaŠa je bilo, ali

ona na walost nisq dovela do poma-ka ka boÑem. Postoji jedan qgovorkoji je potpisan 2000. godine odstrane svih 13 zemaÑskih maŠin-skih samoqprava i tadašŠeg pre-sednika Mañarske televizije, gde jebilo tayno navedeno kada je prvoprikazivaŠe, a kada repriza ma-Šinskih TV magazina. SqbotŠitermin na drqgom kanalq je izabranqpravo da bi gledaoci i pripadni-ci maŠina koji nemajq vremena imogqxnosti da odgledajq prvq emi-sijq tokom nedeÑe q radno vreme,imali prilikq da je pogledajq kadasq kod kqxe. Došlo je, meñqtim, dopromene na yelq televizije i novipredsednik je jednostavno povqkaotaj sporazqm i više ga ne qvawava,nawalost. Najvexi bol za svih 13maŠina bilo je to što tom Šego-vom yinq nisq prethodili nikakvidogovori, nije bila ponqñena ni-kakva drqga alternativa, nego je ne-deÑq dana pre promene strqktqre qteleviziji deklarisano da dolazido takve drastiyne promene. To xenajverovatnije opet vremenom datipovoda da se kawe kako se ove emisi-je ne gledajq, a ne znam kako bi imogle kada sq teško dostqpne za-poslenim Ñqdima.

Radio programq na srpskom jezi-kq je stara boÑka da se ne yqje qsvim regijama gde wive pripadnicisrpske maŠine. Nakon ombqdsma-novog izveštaja povexana je satni-ca programa, ali to je opet jednapopodnevna regionalna amisija,što znayi da opet ne dopire svqda.Najwalosnije, dozvoÑeno je redak-ciji da to odradi, a potrebne fi-nansije nisq obezbeñene. äima jezbog restrikcija ograniyen prevoz,telefoniraŠe i ostali qslovi zanormalan rad.

àto se tiye Srpskih narodnihnovina, drwava je Šihov godišŠibqçet smaŠila za 30% i zaista neznam koja bi organizacija bez pos-ledica mogla da podnese takvq res-trikcijq.

Na svim sqsretima sa rqkovode-xim politiyarima q bilo kojojfqnkciji, bilo da sq stranayki ilivladini fqnkcioneri, potencirajqse ta pitaŠa. Ako ne qvek s moje

strane, neko od nas svakako potegneto pitaŠe. Meñqtim, predsednicitelevizije i radija tvrde da sq tosamostalne institqcije, tako da jeteško qticati na Ših.

OceŠqjete li plodonosnim sqsretekoje ste ove godine imali sa pred-stavnicima naše matice?– Drqga polovine ove kalendar-

ske godine je bila q tom znakq, po-yevši od toga da je kamp „Vqk Ka-raçix” ove godine prireñen q mati-ci, a i qsavršavaŠe prosvetara jeove jeseni ponovo odrwano q Srbi-ji. Bile sq dve delegacije q kojimasam imala prilike da bqdem ylan:to sq bile posete Ferenca Madla iKatalin Sili Srbiji i Crnoj Go-ri. Znayi, mogla sam da prisqstvq-jem Šihovim pregovorima i imalasam prilike da se sretnem sa poli-tiykim liderima Srbije, odnosnoSrbije i Crne Gore.

Nedavno smo organizovali pose-tq preko Samoqprave Srba q Ma-ñarskoj i Ambasade SCG q Bqdim-pešti. Ta zvaniyna poseta Beogra-dq je imala posebnq tewinq, jer kaošto se i iz izveštaja zna, mislimda smo qspeli da doñemo do svihonih nama znayajnih ministarstavaq relativno karatkom vremenskomperiodq, pošto je to bila trodnev-na poseta. Posetili smo više mi-nistarstava sa yijim yelnicimasmo se sreli i razgovarali, ovogapqta ne kao ylanovi raznih meñqd-rwavnih delegacija, vex kao Srbiiz Mañarske. Qpoznali smo ih sanašim problemima i weÑama. OdŠih smo prvenstveno trawili mo-ralnq podrškq, ali i konkretnqšto se tiye organizacije, da bqdqotvoreni za naše molbe i weÑe, ko-je nisq bile irealne. Yesto je do-voÑna samo dobra voÑa i otvorenipristqp jednom problemq koji semowe lako rešiti.

Javnost je qpoznata da je ove godi-ne bilo nekoliko vrlo bqrnih sed-nica Skqpštine, odnosno Pred-sedništva SSM. Kako Vi komen-tarišete atmosferq koja je vlada-la na tim skqpovima i nayine re-šavaŠa aktqelnih problema?– Slawem se da je bilo toga, ali

oyigledno da je zajednica sazrela zatakve westoke debate. S jedne straneto je yak i dobro, sqkobÑavajq serazna mišÑeŠa, što je potpqnoprirodno, jer ne razmišÑamo svina isti nayin. Jedino je walosnošto posle takvih diskqsija nastajqzamerke i qvrede. Ipak smo mi jed-na mala kompaktna zajednica, kojane bi smela nakon diskqsija da seraziñe na više strana. Bilo bidobro kada bi svako prihvatio tqñemišÑeŠe, kada bi svako prihvatiopravilo: vexina-maŠina. Za nas kaozajednicq bi bilo dobro da poštq-jemo odlqke vexine i da, i kada se neslawemo sa tim odlqkama, na nekinayin poštqjemo ono što je vexinaodlqyila.

Razgovarao: Dragan JakovÑevix

Dr Milica Pavlov


intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq

Renato Vqjakovix, pesnik

Poezija mi je qvek spasonosno qtoyišteS

a pesniykom zbirkom RenataVqjakovixa „Svetlost nevi-dela” kojq je Gradska biblio-

teka Novog Sada objavila 2001.godine, srpska javnost q Mañar-skoj imala je prilike da se qpoznapre desetak dana, na kŠiwevnoj ve-yeri prireñenoj q Bqdimpešti.Mladi pesnik iz Karañorñeva kodBayke Palanke bio je jedan od gos-tijq Srpskog klqba, q okvirq pred-stavÑaŠa stvaralaštva ovdaš-Ših mladih pesniykih nada.

Na pitaŠe koliko je dqg Šegovpesniyki staw, Renato Vqjakovixodgovara da qprkos yiŠenici da jeŠegova prva zbirka objavÑena tekpre tri godine, on vex 16 ili 17godina svakodnevno napiše ponešto.

– Ima jedna bitna stvar: poštosam ja q mnogim stvarima propqs-tio da se dokawem, hteo sam da naneki drqgi nayin privqyem neyijqpawŠq. Q poyetkq je to bila jednadevojyica, a onda sam pomislio dabi papir i olovka, koje sam imaoqvek qz sebe, bili sjajan nayin danekom privqyem pawŠq. Q jednommomentq to postaje ozbiÑno i on-da se otvarajq i nekakva drqga vra-ta.

Znayi, prvo je nastala Ñqbavnapesma. A posle toga?– Prva pesma govori o nekom

mirq. To sq vex zrelije i ozbiÑnestvari. Qvek sam q kontaktq s ne-yim što se dešava q wivotq. Kodnas i oko nas sq vex godinama ra-tovi, haos i porodiyni problemi,sve se trese, od porodice do zem-Ñe, sve je labilno, sve je nesigqr-no. Senzibilitet i osetÑivostonda to registrqjq pre i snawnije,qgrowen je yovek od svega toga, ta-ko da on nema izbora. Nije to sa-mo poziv, iako je poziv potrebanpesnikq za nešto. Pre je spašava-Še, tako da pesnik bewi onakodostojanstven, spašava se na nekinayin.

Da li je i q tvom slqyajq q pita-Šq bilo spašavaŠe?– Da, potpqno sam sigqran q to.

Yovek mora da shvati da ne sme daostane zadovoÑan ranijim radom,trebalo bi da nastavi, i ako toprihvati, veliki korak je napra-vio bilo ko i q bilo yemq, da nap-ravi pravq stvar, time što xepostati koristan i drqgima.

Da li je tvoja poezija bliskaonome yime se inaye baviš?

– Desilo se da sam ja samo pi-sao, iako je wivot wešxe izmicaoi izmiye stalno, qvek biva nekakoqgrowen. ObrazovaŠe sam zav-ršio sa osnovnom školom, godi-nama radio kojekakve poslove,neoweŠen, bez ambicija da se we-nim itd. Znayi da nikakvih qobi-yajenih drqštveno prihvaxenihmesta nema q mom wivotq. Jedinoje do sada bilo pisaŠe. Bilo je sa-mo to i ništa drqgo. Tek danas mise yini da xe biti mesta i za jošnešto drqgo, ali do sada je karak-teristiyno bilo samo pisaŠe, sa-mo bavÑeŠe samim sobom.

Q kojoj meri je, po tvom mišÑe-Šq, opšte ili tzv. formalnoobrazovaŠe vawno za jednogkŠiwevnika?– I q jednoj i q drqgoj sitqaciji

je presqdno, koliko je ko voÑan,spreman, hoxe da radi, koliko gazanima, voli itd. Trebalo bi dasistem obrazovaŠa da jednq for-mqlq za wivot, da se stekne jednosistematsko obrazovaŠe. Iz jed-nog qgla sve je to korisno. Kad samshvatio koliko je potrebno da seneki sistem celovito objasni izjednog qgla, potrqdio sam se da ganañem. Mnogo je to lakše q ško-li, qz pedagoge, qz toliko iskqstvogeneracija, qz qçbenike. Dobro bibilo porqyiti toj deci da je to ve-lika korist i da to shvate štopre. Ja nisam imao tq srexq da toshvatim na vreme, nego sam pqnokasnije sve to poyeo da osvajamsam, a sve stoji spremno i yqva sevex hiÑadama godina.

Pesnici obiyno nerado odgova-rajq na pitaŠe o yemq govoriono što napišq. Ipak, zamoli-xemo te da nayiniš izqzetak,pošto vexina naših yitalacanije q prilici da q rqkama imatvojq zbirkq pesama.– Zbirka se zove se „Svetlost

nevidela”, svetlost koja se ne vi-di, koja nije svakodnevna. Ona jepotrebna da se svet vidi, zaokrq-wi q nekom svetlq. Qbrzo posle tezbirke ja sam postao i religiozan,mowda yak i pre. Iako q Šoj nemanikakve reyi o religioznosti, ni-ti govorim konkretno o tome, nina jednom mestq ne pomiŠem Boga,mislim da ona govori o tom ne-kom Ñqdskom vapajq, traweŠq ve-re.

Kawq da je prvq pesniykq zbir-kq je najtewe izdati. Kako jetaj pqt izgledao q tvom slqya-jq?– Ja sam imao srexq da imam te-

yq, koji je vex bio zabrinqt za me-ne: šta ja to radim, zašto ništane postiwem i konayno je rešioda rqkopis odnesemo yovekq od qg-leda i imena, koji je inaye kasnijenapisao recenzijq. Rešili smo da,ako ne dobijem nikakvq pozitivnqkritikq ili odjek na to, dignemorqke od svega i da poynem da se ba-vim neyim drqgim q wivotq. Eto,desilo se da nije bio samo poziti-van komentar, nego i više od toga.KŠigq je izdala Gradska biblio-teka Novog Sada.

Koliko sq za promocijq mladogstvaraoca, osim kvaliteta ono-

ga što napiše, vawna liynapoznanstva i mowe li se posta-ti poznat i bez Ših?– Yini mi se da je potrebno

prosto qwivati i trqditi se datq, najpozitivnije reyeno, pozq,pesnik nosi i pokazqje, da bqdedosledan i da onda sebi sliyne isrodne lako nalazi, i oni Šega, ato sq vex neke liyne veze. Trebalobi da bqde vaÑda dovoÑno da jekŠiga dobra, ali mislim da jekombinacija ove dve stvari najbo-Ña. Trqdim se i sam jer mi nije la-ko da wivim kako pesnik, da to bq-de nešto, da bqdem q toj pozi, ia-ko ne volim da poziram i da glq-mim. Najpozitivnije je ako pesniktq svojq qlogq i q praktiynom wi-votq širi, ako qkazqje, bqdi, za-pitkqje, da prosto stalno inspi-riše i sebe i drqge neyim. Mis-lim da je dobro da i tom wivomreyjq i delom, poezijom, yovek po-zitivno oplemeŠqje sebe i svetoko sebe.

Mladi pesnici iz Srbije imajqizqzetno retko prilike da sepredstave javnosti q drqgimzemÑama. Kako je došlo do tvoggostovaŠa Mañarskoj?– Milana üqrixa, ovdašŠeg

profesora likovnog vaspitaŠasam qpoznao q Novom Sadq, qpra-vo povodom te prve kŠige, poštosmo preko zajedniykih poznanikadošli na idejq da nacrta moj por-tret za kŠigq, dakle da to ne bqdefotografija. Još pre godinq danabilo je govora da bi mowda ovdemogao da doñem i promovišemkŠigq. Onda se rodila ideja da seobjedini stvaralaštvo par ov-dašŠih mladih pesnika i da senaš nastqp zaokrqwi. Tako je pri-reñeno kŠiwevno veye q Bqdim-pešti.

Protekle sq tri godine od prvezbirke. Da li je nešto novospremno za pojavÑivaŠe predyitaocima?– Drqgq kŠigq pesama sam oz-

biÑnije i serioznije spremao, kaoi jednq kŠigq kratkih priya, pro-ze, tako da xe to skoro biti goto-vo. Praktiyno, na Šihovo štam-paŠe rayqnam od prolexa.

Razgovarao: Dragan JakovÑevixPesnik q oyima ilqstratora Milana üqrixa

Renato Vqjakovix

Neka drqga vrata– Pošto sam ja q mnogim

stvarima propqstio da se doka-wem, hteo sam da na neki drqginayin privqyem neyijq pawŠq. Qpoyetkq je to bila jedna devojyi-ca, a onda sam pomislio da bipapir i olovka, koje sam imaoqvek qz sebe, bili sjajan nayin danekom privqyem pawŠq. Q jed-nom momentq to postaje ozbiÑnoi onda se otvarajq i neka drqgavrata.


kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra

Sveyana akademija o Teodorq Pavlovixq

Da smo ga poznavali,bio bi nam drag

Qsveyanoj sali opštine V

kvarta, 1. decembra sa poyet-kom q 17 yasova odrwana je

sveyana akedemija pod naslovom„Teodor Pavlovix i Šegovo do-ba”, povodom 200. godišŠice ro-ñeŠa pokretaya i qrednika Serb-skog narodnog lista, Serbskih na-rodnih novina, kŠiwevnog alma-naha „DragoÑqb”, sekretara Ma-tice srpske i qrednika Matiyinog„Letopisa”.

Organizatori, Srpska samoqp-rava q Bqdimpešti, SamoqpravaSrba q Mañarskoj, Srpska samoqp-rava V kvarta q saradŠi sa Mati-com srpskom i Srpskom osnovnomškolom i gimnazijom q Bqdim-pešti, za qyesnike Akademijeizabrali sq zaista vrhqnskestrqyŠake, akademike i profesoreiz Srbije i Mañarske. Na poyetkq,qvawene goste, q prvom redq äego-vo preosveštenstvo episkopa bq-dimskog gospodina Lqkijana,predstavnike ambasade Srbije iCrne Gore q Mañarskoj, predstav-nike naših drqštveno-politiy-kih i kqltqrnih institqcija idrqge zainteresovane, q ime orga-nizatora pozdravio je predsednikSrpske samoqprave q Bqdimpeš-ti, Borislav Rqs.

Rey je zatim qzeo moderatorskqpa, potpredsednik SSB, PeraLastix, koji je i najavio prvogpredavaya, akademika VasilijaKrestixa, direktora BibliotekeSrpske akademije naqka i qmet-nosti. Q izlagaŠq pod naslovom„Teodor Pavlovix, novinar”, Va-silije Krestix, pre svega se osv-rnqo na istorijski kontekst vre-mena q kome je Pavlovix wiveo i,izmeñq ostalog, naglasio:

– Pavlovix je smatrao da sq no-vine najboÑe sredstvo kojim semogq ostvariti ciÑevi za koje seopredelio. Snawnog, srpskog pat-riotskog osexaŠa, on je bio loja-lan qgarski podanik. Radovao se izanosio Šenim qspesima, ali in-teres Srba i srpstva nije ni hteo,ni mogao da potyini tqñim nacio-nalnim interesima, pogotovo neonim, ni onakvim kakvi sq bili qKošqtovom politiykom progra-mq. Q osnovi konzervativac, bioje zastqpnik srpske privilegijal-ne politike i q tom smislq, kakoje zabelewio Jakov IgŠatovix, pomogqxstvq opozicionar. Zanim-Ñivo je da je takav stav Pavlovi-xa, prema privilegijalnom pravq,sqštinski sqprotan od onog, kojije prema privilegijama imao SavaTekelija. äih dvojicq to nije spq-talo q saradŠi. Po prirodi po-mirÑiv, ali q shvataŠq postojan,Pavlovix nije hteo da se qpqšta qrazbqktale borbe oko jezika i pra-vopisa. Nije weleo da se zameri niVqkq, a ni Šegovim protivnici-ma. Ali, kada mq je borba bila na-metnqta, ispostavilo se da je qpogledq reforme jezika i pravopi-

sa, kao i q politiykim shvataŠi-ma bio konzervativac (…) Q skiciza novinarski i politiyki por-tret Teodora Pavlovixa nqwno jepomenqti da je on svojski pomagaoqstavobraniteÑski rewim qSrbiji, da je svojim novinamadoprinosio Šegovom qyvršxiva-Šq, da je zbog toga dolazio q sqkobsa Obrenovixima i Šihovimpristalicama i da je bio podstalnim nadzorom aqstrijske cen-zqre… Pavlovix zaqzima jedno odnajistaknqtijih mesta q istorijisrpskog novinarstva. Po qgledqna stranq, bogatijq, raznovrsnijqi razvijenijq štampq, on je q svojenovine zaveo qvodni ylanak, qneoje q Ših svewinq, stilq je dao wi-vost i izvesnq borbenq notq, yimeih je digao na qglednq visinq,pribliwio ih nivoq onovremenemoderne, evropske wqrnalistike,a potoŠim srpskim novinarimaqkazao je na pqt, kojim xe se onikretati.

O intelektqalnom i dqhovnomwivotq višenacionalnog Bqdimai Pešte q prvoj polovini XIX ve-ka q nastavkq skqpa govorio je drImre Reš, saradnik Institqta zaistorijske naqke. OceŠqjqxi ovajperiod dobom reformi, qvawenigost je rekao da je Bqdim q to vre-me bio drwavni i administrativ-ni centar, dok je Pešta vawila zaekonomsko, trgovayko i kqltqrnosredište. On je takoñe govorio odemografskom i nacionalnomsastavq stanovništva, gqstininaseÑenosti, sa posebnim osv-rtom na polowaj srpske zajednice,koja je q to vreme predstavÑala2% od qkqpne popqlacije. Dr Rešposebno je istakao višenacional-na obelewja prestonice, procvatkqltqrnog wivota, veliki dopri-nos qniverzitetske štamparijerazvojq nemañarske kŠiwevnostiprve polovine XIX veka, itd. KŠi-ge sq se iz Pešte širile i razno-sile i van granica Mañarske, q sq-sedne zemÑe, što je qmnogome dop-rinosilo i bqñeŠq nacionalne

svesti. Govorexi o kqltqrnom wi-votq srpske zajednice i Šenim ve-zama sa vexinskom kqltqrom, drImre Reš naroyito se osvrnqo naliynost Benija Kalaija, prvog za-jedniykog ministra q Bosni, kojije odliyno znao srpski jezik i bioveliki prijateÑ Srba q Pešti iBqdimq.

Profesor Ištvan Tot, zatim jegovorio o Serbskom narodnomlistq Teodora Pavlovixa i nekimmañarskim novinama, sa nameromda prisqtnima prqwi qvid q staŠesrpske pisane reyi, popqlarne sad-rwine i to q kontekstq mañarske ievropske štampe sliynog karakte-ra:

– Pavlovixev nedeÑnik bio jenameŠen prvenstveno Ñqdima ko-ji nisq znali ni mañarski, ni ne-mayki. Ali, doxi do tih potenci-jalnih yitalaca nije bilo lako teje Serbski narodni list krajemprve godine izlaweŠa obqstavÑeni ponovo je pokrenqt 1837. godine(…) Pavlovix je q izvesnoj merisvome listq qspeo da da slovenskii srpski karakter. Q tom smislqveoma je znayajna stqdija Jana Ko-lara o kŠiwevnoj i kqltqrnoj qza-jamnosti slovenskih naroda, kojaje prvi pqt objavÑena ovde. Objav-Ñeni sq napisi o Crnogorcima,Slovacima i o tome „kako NemciSrbÑe opisqjq”. Postoji niz pri-mera iz kojih se mowe videti da seneki ylanci q potpqnosti pokla-pajq sa mañarskim, ili im je samotema ista (…) Teodor Pavlovix jesa Serbskim narodnim listom

stekao velike zaslqgeq izgradŠi srpskeyitalayke pqblike.On je znao yime semogq pridobiti yi-taoci, kakve ylankexe oni rado yitati.Da je qspeo q svojojnameri vidi se po to-me što je kasnije ka-da sq se Ñqdi navika-vali na yitaŠe, me-Šao karakter svojihizdaŠa. Serbske na-rodne novine postalesq prave novine, a Še-gov almanah „Drago-Ñqb” bio je literar-nog karaktera.

Q paqzama izmeñqizlagaŠa glqmciSrpskog pozorišta,Milan Rqs i Josip

Matoric, pqblici sq predstavi-li probrane novinske tekstove inapise Teodora Pavlovixa narazne aktqelne teme toga vreme-na. Slobodno se mowe rexi da je„konac na delo” te veyeri staviodr Bowidar Kovayek, predsednikMatice srpske. On je o dqgogo-dišŠem Matiyinom sekretarq iqrednikq „Almanaha”, pored os-talog rekao:

– Teodor Pavlovix je bio lepyovek. Visok, crnook, dqhovit,dobro obrazovan, govorio je mno-ge jezike i imao izqzetan drqštve-ni šlih q Pešti koja je tada bilaveliki i lep evropski grad. Ste-kao je to, zapravo, q kancelarijiMihajla Vitkovixa, gde se okqp-Ñala mañarska i srpska elita. Tqje on drqgovao i sa SeyeŠijem i samnogim drqgima, koji sq zalaziliq Vitkovixevq kqxq, a yinili sqsam vrh mañarske kqltqre. Nijeonda yqdo što ga je Matica srpskazamolila da se prihvati qreñiva-Ša „Letopisa”, a potom ga izabra-la za svog prvog sekretara (1832-1841).

Q toj qlozi, nastavio je daÑe drBowidar Kovayek, Pavlovix jenastojao da omasovi ylanstvo, daMaticq srpskq materijalno pos-tavi na noge i qyini je sabornom.Oko Še okqpÑa plemixe, bogateÑqde, razvija meñqnarodne veze,raspisqje prvi kŠiwevni konkqrs,a qzevši q obzir celokqpnq Šego-vq delatnost, svrstava se q pet naj-vawnijih Ñqdi Matice srpskesvih vremena. „Nije bio loš nikao pesnik i prozni pisac, a iakonije mnogo pisao, kŠiwevni rado-vi sq mq dosta dobri. Da smo gapoznavali, bio bi nam drag”, zav-ršio je svoje izqetno zanimÑivoizlagaŠe predsednik Maticesrpske.

Narednog dana, 2. decembra qaqli Srpske osnovne škole i gim-nazije q Bqdimpešti q prepodnev-nim satima odrwan je „vanredniškolski yas”. Qyenicima i pro-fesorima naše vaspitno-obrazov-ne institqcije, izqzevši mañar-ske izlagaye, o Teodorq Pavlovi-xq i Šegovom dobq govorili sqjoš Pavle Stanojevix, sekretarMatice srpske i Miro Vqksano-vix, direktor Biblioteke Maticesrpske. Ovim povodom otvorena jeprigodna izlowba, kojq je takoñepripremila Matica srpska.

S. M.

Akademik Vasilije Krestix govori o Teodorq Pavlovixq, kao novinarq

Katica Rqs prima poklon-kŠige od Bowidara Ko-vayeka


kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

MATERäIMATERäIJEZIK NAàJEZIK NAàRqbrikq vodi: Predrag Stepanovix

Verovali ili ne, ali još qvek ima reyi q Lalevixevom reynikq kojeoznayavajq razne nayine govora. Pa da ih vidimo.

Poveriti znayi q ovom smislq tiho što rexi kome. Poveravati jenesvršeno: „Qbrzo sam prestao ocq povjeravati snove” (V. Jelix). •Istresti znayi q ovom smislq rexi sve, ne zatajiti ništa, ne zabora-viti ništa, kao iz torbe. Istresati je nesvršeno: „Powqrio sam le-karq… i istresao sve što mi je bilo na dqši” (E.Koš). • Wqboritiznayi govoriti zvonkim glasom koji podsexa na wqbor potoyixa, nametalno zveckaŠe sitnih delixa q lancq, ñerdanq. • Zqnzarati znayi qovom smislq govoriti tako da podsexa delom na zqnzaraŠe mqve zqn-zare, zvonko i otegnqto. • MqmÑati, mqmlati znayi kroz nos nšto go-voriti sliyno mqmlaŠq medveda. • RakoÑiti znayi govoriti glasomkokoške koja stane da daje vest da trawi mesto gde xe sneti jaje. • Laja-ti q ovom smislq znayi govoriti glasom koji podsexa na lajaŠe psa.(Ali i govoriti rqwno o nekome.) • Rewati znayi govoriti promqk-lim glasom koji podsexa na rewaŠe psa. Zarewati je svršeno. • Vreya-ti znayi govoriti glasom tankim i visokim koji podsexa na vreyaŠekoze. Vreknqti je svršeno: „Stric samo zagonetno vreknq” (B. Xopix).• Rzati znayi govoriti glasom koji podsexa na rzaŠe koŠa. • Zqckati(se) znayi govoriti (se) tiho, kao kad mqva zqkne i prestane, pa opetponovi: „Odavno se zqckalo da je stric Niço otišao iz Amerike qsrpske dobrovoÑce” (B. Xopix). • Cvrkqtati ovde znayi govoriti sit-nim glasom koji podsexa na cvrkqt ptica: „Djeyak i djevojyica. Drwese za rqkq i cvrkqxq” (R. Marinkovix). • Gakati znayi govoriti gla-som koji podsexa na gakaŠe gqsaka: „âqdi se zgledaše, a wene presta-doše da gayq” (M. Bqlatovix). • Mezgati znayi teško izgovarati,gŠaviti svakq rey kao da ih yovek wvaxe. • Prewivati znayi govoritikao da prewiva reyi, kao da ih vaÑa po qstima ili kao da ima nešto qqstima dok govori. • Priznati znayi izjaviti da nešto zna, otkritinešto što se tajilo. • Obadati se, osecati se znayi oštro govoriti snešto ÑqtŠe, srdito na šta odgovarati, što podsexa na obadaŠe go-veda koja sq tada nezadrwÑiva. • Govnogrizati, govnati znayi q narod-nom govorq prostayki i nepristojno govoriti glqposti, zanovetati,preklapati, priyati tek da se priya.

Promašena „atrocitarna” investicija

Eto, proñe i taj referendqm. Pet miliona Mañara iz okolnih drwavai nekog daÑeg inostranstva sa zebŠom je išyekivalo rezqltate gla-saŠa sqnarodnika q matici. I vidiš, zebŠi je zaista bilo mesta:

matica ih nexe pod svoje krilo. Dodqše, vexina onih koji sq o tome odlq-yivali procenila je da xe biti najboÑe ako se dijaspori to ne kawe direk-tno, nego onako, elegantno, q rqkavicama, kako se to q Mañarskoj obiynoradi. Tako sq ostali kod kqxe. Xqtali sq kao ribe, ni glasa od „dva pqtada” ili „dva pqta ne”, na šta sq ih nagovarale pozicija i opozicija. Jer,nije baš prijatno rexi „ne” sqnarodnicima iz okoline koji kqcajq na vra-ta matice, a opet, pqstiti ih qnqtra znayilo bi neprijatnost q vidq praz-nijih novyanika sadašŠih drwavÑana. I, šta se drqgo moglo nego ne iza-xi toga dana napoÑe… Tako xe imati alibi da sq, eto, i pored najboÑe vo-Ñe, morali da izostanq sa glasaŠa zbog nesnosne glavoboÑe, zqboboÑe,grloboÑe, kostoboÑe, ili yekaŠa Mikqlaš Bayija. Sve po principq – nevolim te, ali ti ne moraš da znaš koliko.

Tako sq pale q vodq i nade nekih stanovnika naše matice koji sq se le-tos silno walili da se nad Šima vrše zverstva. Neverovatno kako sq tiSrbi poyeli da zverstvqjq baš kada je Mañarska pooštrila sistem izda-vaŠa viza za jqwne sqsede i kada je Mañarima q Vojvodini više nego ikadabilo q interesq da im Šihova matica qdeli pasoše. Sexaš li se samo le-tošŠih novinskih feÑtona i TV storija iz kojih je fil kipeo na svestrane. KqÑao je do te mere da sq se aqtori qmalo pogqšili q svom zame-šateÑstvq kada je i Šihov kqhiŠski pribor od silne qpotrebe poyeo da setopi. Q nedeÑq se ispostavilo da vojvoñansko zamešateÑstvo nije bilo nipotrebno, jer sq i „atrociteti” i sve što je qz to išlo, bili nevešto os-mišÑena zamka za pretvaraŠe q javq pqstih snova nekih Vojvoñana o ma-ñarskim pasošima. Koliko je matica Mañarska iskreno poverovala q at-rocitarnq halabqkq i Šihovq „qgrowenost”, videsmo onomad.

– Q Srbiji nas bijq, q Mañarskoj nas nexe – yqle sq se qoyi glasaŠa pro-royanske reyi lidera vojvoñanskih Mañara, onog koji je, bojexi se vaÑdaprebijaŠa, dqboko zavqkao rqyice q sqbotiykq opštinskq kasq. Ona mq je,kako se ispostavilo, bila dewqrno qtoyište, pa mq sada preti katanaczbog pÑayke. Ili se i ta rabota q Mañarskoj zove „atrocitet”… YekamoNepsabadšag.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

Zatvara se Mqzej kinoteke?Javnost q Srbiji je prošle nedeÑe konayno

jasno i glasno obaveštena o onome o yemq se jošod leta govorkalo – beogradski Mqzej kinoteke,kqltno mesto generacija beogradske mladosti,15. decembra zatvara svoja vrata. Za sada se nezna da li xe se q nekadašŠem prostorq predrat-nog bioskopa „Kosovo” a od 1952. godine zvaniy-no i prostora Jqgoslovenske kinoteke, ikada vi-še nalaziti Šen mqzej sa bioskopskom dvora-nom q yijem sq se mrakq odškolovala sva znayaj-nija imena srpske posleratne kinematografije.Mqzej kinoteke zatvara se zbog obimnih radovana sanaciji i renoviraŠq sada vex privatizova-nog hotela „Qnion”, jer sq zgrade mqzeja i hote-la osloŠene jedna na drqgq. Kako je reyeno naprošlonedeÑenoj konferenciji za novinare,sazvane na inicijativq Qpravnog odbora Jqgos-lovenske kinoteke (predsednik odbora je VojinDimitrijevix), prema tvrdŠama vlasnika hote-la, sanacijq i renoviraŠe nemogqxe je izvršitibez qlaska i q prostore mqzeja što onda podra-zqmeva Šegovo iseÑeŠe. Poslenici kinoteke ne-majq nikakve garancije da xe se više ikada vra-titi q svoj mqzejski prostor jer, prema qrednimpapirima vlasnika hotela „Qnion” on zapravopripada hotelq.

70 reÑefa o znamenitimSrbima

Povodom dvestagodišŠice osnivaŠa mo-derne srpske drwave Ostoja Gordanix Balkan-ski (1937), poznati srpski vajar, izradio je 70portreta znamenitih Srba koji sq ostavilineizbrisiv trag q periodq 1804. do 1893. godi-ne, a Istorijski mqzej Srbije objavio je mo-

nografijq sa portretima ovih liynosti, podnaslovom „ObnoviteÑi Srbije”.

ReÑefi sq veliyine 30 centimetara, osimportreta Karañorña i Miloša, koji sq po 35,izliveni sq q bronzi i patinirani. Q monog-rafiji sq, pored portreta, i kratke biografijesrpskih velikana. Galerijq znamenitih Srbaotvara üorñe Petrovix Karañorñe, pa sledeMiloš Obrenovix, Dositej Obradovix, VqkSt. Karaçix, Filip VišŠix, Haçi-Rqvim,Ilija Biryanin, Aleksa Nenadovix, protaMateja Nenadovix, Jakov Nenadovix, MilanObrenovix, Jevrem Obrenovix, âqbica Obre-novix, Stanoje Glavaš, Petar DobrŠac, VasaYarapix, Jovan Kqrsqla, hajdqk VeÑko Petro-vix, Sima Markovix, Tanasko Rajix, SimaMarkovix, Sava Tekelija, Sima MilqtinovixSarajlija, Joakim Vqjix, Gligorije Vozaro-vix, Toma Vqyix Perišix i drqgi.

Na prošlonedeÑnoj promociji q QdrqweŠqkŠiwevnika Srbije, govorili sq i Nikola Kq-sovac i Milorad R. Bleyix koji je naglasio daje Ostoja Gordanix qradio nešto što nijedanvajar q Srbiji do sada nije qradio: nayinio jevenac lica onih velikana koji sq qspravÑaliSrbijq, vitezova koji sq srpskq rajq, izbaviliiz vekovnog ropstva.

Izlowba qkradenih idejaQ galeriji „Remont” q Beogradq odrwava se

izlowba pod provokativnim nazivom „Qkra-dena ideja”. Projekat je izazvan primedbamamnogobrojnih qmetnika da im je neko „qkraoidejq” kojq sq vex osmislili ili sq primetilikod drqgih da sq „preqzeli” tqñq idejq i pono-vo je ostvarili pod svojim imenom. Raspisanje konkqrs i qmetnici sq pozvani da javno iz-nesq svoje probleme i primerima qkawq napostojexi fenomen. Na konkqrs se odazvao ma-li broj qmetnika, od kojih vexina nije iz Beog-rada. Odabir radova obavile sq qmetniceDarka RadosavÑevix i Wana Poliakov.

TAYKATAYKA…I…INavijayi B. Grqpa fanatiynih navijaya

najpopqlarnijeg i najtrofejnijeg fqdbalskogklqba q B. ne navija samo za vreme qtakmice,nego danonoxno, i pre i posle meya, šparta-jqxi qlicama grada ili na okqpÑaŠima qklqpskom kafixq, a mnogi od Ših – po sop-stvenom priznaŠq – navijajq yak i kod kqxe, iq snq, qzvikqjqxi navijayke parole i q bqnilqšapxqxi ime svog klqba, što se q Šihovimkrqgovima smatra za normalno, pa yak po-weÑno ponašaŠe, jer – kako sq Šihovi pred-vodnici q više navrata izjavili – „roñenigqbitnici ne mogq mqdrije i korisnije pro-vesti vreme na ovome svetq i q ovome gradq,nego navijajqxi za qspeh onih koji qvek pobe-ñqjq”.

�

Praznici. Mrak je i ledena stqden, ideal-no vreme za praznovaŠe, pomisli pesnik M.posmatrajqxi kroz prozorsko staklo grqpqpijanih Deda Mrazeva kako se tetqrajq zave-janim Centralnim bqlevarom i vqkq za so-bom svoje polqprazne çakove, a to je tek poye-tak, jer kada vrate odexq i ponovo dobijq svo-je krpe, od zarañenih para xe moxi da kqpe ta-man toliko pixa da spokojno zaspq pod mos-tom i da se ne probqde nikada više.

�

OdbrojavaŠe. Deset, devet, osam, sedam,šest, pet, yetiri, tri, dva, jedan, napisa pes-nik M. i to mq se qyini kao idealni završe-tak poeme kojq je vex mesecima qporno stva-rao i koja je posvexena tqwnoj sqdbini Ñqd-skog roda.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA


politika Politika politika politika politika politika politika politika

Optqwbe na rayqn AnanaGeneralni sekretar QjediŠenih nacija Ko-

fi Anan, q posledŠe vreme izlowen je oštrimnapadima od strane ameriyke administarcijei pojedinih ameriykih glasila za navodne„greške” q radq i svetske organizacije, i qme-šanosti q korqpcijq Šegovog sina. Napadi,mowda ne slqyajno, poyiŠq baš q vreme kadaAnan iznosi plan za „velikq reformq” Qjedi-Šenih nacija i prošireŠe Saveta bezbednos-ti. QpadÑiva je koincidencija: nosioca najvi-še globalne fqnkcije neki pokqšavajq dapredstave kao „sqmŠivo lice”, mowda baš qciÑq spreyavaŠa pomenqtih reformi.

Primedbe na Ananov rad naglo sq se pojaya-le nakon Šegovog sqprotstavÑaŠa ratq q Ira-kq. Generalnog sekretara optqwqjq za „zloq-potrebe kojima se program QN hqmanitarnesaradŠe s Bagdadom svojevremeno premetnqo qproces kršeŠa meñqnarodnih sankcija pa iomogqxavaŠe vanrednih, nelegalnih prihodatamošŠeg rewima”. Specijalni istrawni or-gan parlamenta SAD saopštio je nedavno da jetako „vlada Sadama Hqseina nezakonitozgrnqla yak 21,3 milijarde dolara”, a rqkovo-

dilac tog tela senator Norm Kolman je javnozatrawio da Anan podnese ostavkq. „Dokle godje Anan na sadašŠoj fqnkciji, svet nexe moxida shvati razmere korqpcije, mita i radŠi is-pod wita pod okriÑem QN”, koje predstavÑajq„najvexe pronevere q Šihovoj istoriji”, napi-sao je Kolman q „Vol strit çornalq”.

Vašington je, posredstvom portparolaStejt departmenta, podrwao kongresne istrageq ovom slqyajq, ali se nije izjasnio o pozivq dageneralni sekretar QN ode s te dqwnosti. Re-zervisanost, meñqtim, ne pokazqjq pojedinimediji koji sqgerišq da gqwva oko AnanapredstavÑa znak da je sitqacija „zrela” zapromenq na yelq svetske organizacije.

Q palati QN na Ist riverq izrawena je, po-vodom pomenqtih optqwbi, priliyno jednog-lasna podrška generalnom sekretarq. Ananovpredstavnik za štampq Fred Ekart lakonskije prokomentarisao sitqacijq: „Nijedna zem-Ña ylanica nije zatrawila ostavkq i general-ni sekretar namerava da svoje poslove obavÑai narednih 25 meseci, koliko mq još traje ovajmandat.” Ananq sq izrazi solidarnosti i po-vereŠa pristigli sa više strana. Predstav-nici Britanije, inaye najpoqzdanijeg savezni-ka SAD, kao i Rqsije, àpanije, Yilea i drqgihylanica Saveta bezbednosti, dali sq mq javnopodrškq, kao i 54 drwave Afrike q zajedniy-kom pismq. Potpora mq je stigla i iz aparataQN: više od 2.700 slqwbenika potpisalo jepismo solidarnosti s Šim. „Više nego ikadpodrwavamo generalnog sekretara q Šegovomizbalansiranom, poštenom i sqštinskom de-lovaŠq”, kao i zbog „nastavka poboÑšavaŠarada i efikasnosti QN” q misiji „posvexenojmirq i razvojq”.

Sve sqmŠe q rad QN, pa i sopstvenog sinakoji je, navodno, qmešan q korqpcijskq aferqsa jednom švajcarskom firmom, Anan je pove-rio posebnoj komisiji na yije yelo je postaviobivšeg šefa ameriykih federalnih rezervi ijednog od najvexih finansijskih aqtoritetaPola Volkera. Nalaz tog tima oyekqje se sa in-teresovaŠem.

StvaraŠe najvexeg trgovinskogbloka na svetq

Organizacija 30 najbogatijih zemaÑa sveta,znana po skraxenici OECD, objavila je proš-le nedeÑe svoje najnovije ekonomske prognoze.Ta predviñaŠa, koja sq sve dosad privlayilanajvexq pawŠq yitavog yoveyanstva, pala sq,meñqtim, ovoga pqta q senkq predviñaŠa jednedrqge, po ekonomskoj snazi štaviše neqpore-divo slabije organizacije, znane takoñe posvojoj skraxenici – ASEAN. Q glavnom gradqLaosa Vijentijanq je, naime, pre dve nedeÑeodrwan sastanak QdrqweŠa zemaÑa jqgoistoy-ne Azije koji se mowe smatrati istorijskim pomnogo yemq, a ponajpre po sporazqmq sa Kinomo Šenom qkÑqyivaŠq q proces stvaraŠa najve-xeg trgovinskog bloka na svetq. Kad zemÑe togbloka, po slovq sporazqma, vex 2010. godineqkinq vexinq meñqsobnih carinskih formal-nosti, bixe to enormna pijaca sa oko dve mi-lijarde potrošaya, dakle, neqporedivo vexa iod ameriyke i od evropske zajedno.

Ponovo drqgi krqg q QkrajiniVrhovni sqd Qkrajine odlqyio je da se drqgi

krqg izbora za predsednika repqblike ponovi26. decembra, saopšteno je prošle nedeÑe qKijevq. Kako se navodi q odlqci sqda, glasaŠexe biti ponovÑeno na teritoriji cele zemÑe.Sqd je odlqkq doneo na osnovq saznaŠa da je to-kom drqgog krqga glasaŠa došlo do mnogo-brojnih malverzacija i falsifikovaŠa gla-saykih rezqltata tako da nije bilo mogqxe sataynošxq qtvrditi ko je zaista pobedio – ak-tqelni premijer Viktor Janqkoviy ili pred-stavnik opozicije Viktor Jqšyenko.

Bez promene vlasti q RqmqnijiQ prvom krqgq predsedniyke trke q Rqmqni-

ji pobedq je odneo Adrijan Nastase. Pored Še-ga, za finale (12. decembra), sa razlikom 3-8odsto dobijenih glasova, plasirao se lider de-mokratske opozicije T. Baseskq. Iz daÑe trkeje, sa oko 13 odsto dobijenih glasova, ispao vo-ña rqmqnskih radikala, predsednik stranke„Velika Rqmqnija” K. V. Tqdor. „Mañarski”predsedniyki kandidat Marko Bela sakqpio jesvojih sigqrnih pet odsto glasova. Od ostalihosam „predsedniykih” kandidata niko nijeprešao cenzqs od dva posto. Meñq Šima se na-šao i bivši „revolqcionarni” premijer ipotoŠi ministar inostranih poslova PetreRoman, koji je dowiveo pravi debakl.

Miloševix q HagqBivši general Vojske Repqblike Srpske

Dragomir Miloševix, qz pqne garancije vla-de Srbije, predao se prošlog petka tribqnalqq Hagq, pred kojim je optqwen za granatiraŠeSarajeva. Miloševix je kao komandant Sara-jevsko-romanijskog korpqsa bio zapovednik de-set brigada koje sq zajedno brojale oko 18.000vojnika.

Korpqsom je pre Šega komandovao generalStanislav Galix koji je prošle godine q Hagqosqñen na 20 godina.

Sloboda do sqñeŠaWalbeno vexe Haškog tribqnala odlqyilo

je da privremeno, do poyetka sqñeŠa, oslobodiJovicq Stanišixa, bivšeg nayelnika Slqwbedrwavne bezbednosti Srbije (SDB), i FrankaSimatovixa Frenkija, komandanta Jediniceza specijalne operacije SDB. Stanišix iFrenki sq optqweni za etniyko yišxeŠe napodrqyjq Hrvatske i BiH.

Obojica sq qhapšeni prošle godine q okvi-rq akcije „SabÑa”, ali je za Ših kasnije garan-tovao ministar pravde iz novog kabinetasrpske vlade.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

Jedna ozbiÑna zemÑaSve je dobro što se dobro svrši. Na pred-

sednika Srbije Borisa Tadixa nije pokqšanatentat – q pitaŠq je „samo” saobraxajniprekršaj. Ali zbog ovog nalaza policije ni-ko nije odahnqo. Posmatrayima kao da jekrivo što je predsednik ostao nepovreñen.NezadovoÑnih ima na obe strane – i meñqTadixevim pristalicama i meñq Šegovimprotivnicima. Zapravo, ono što je najza-nimÑivije q ovom incidentq jesq reakcije,one koje sq qsledile odmah, kao i one koje sqdošle kasnije, kad je cela stvar „legla”.

Pristalicama Demokratske stranke odmahje „bilo jasno” da je rey o pokqšajq atentata.Demokrate sq, naime, prošlq nedeÑq zapoye-le najavom da krexq q odsqdno rqšeŠe vlade,a sam Tadix je na rayqn Koštqniyinog kabi-neta qpqtio vrlo oštre kritike. On je rekaoda „deli zabrinqtost grañana” zbog teške si-tqacije q privredi, problemima oko privati-zacije i novim investicijama (s posebnimosvrtom na „KŠaza”), a o Hagq i da ne govori-mo. Koštqnicq, meñqtim, qpozorio je Tadix,nexe biti lako srqšiti jer mq podrškq, po-red SPS-a, prqwajq i ylanovi Srpske radi-kalne stranke, što je za javnost ipak bila no-vost. „Pokqšaj atentata” je zato demokrata-ma došao kao „kec na deset”, jer boÑq potv-rdq o ozbiÑnosti sitqacije nisq mogli ni dasaŠajq. Na napade demokrata, koji sq poyelipoyetkom nedeÑe, DSS je odgovorio jednakomwestinom, nazvavši q svom saopšteŠq Bori-sa Tadixa „pozerom” i „estradnom zvezdom”,

kojoj nije ni mesto na yelq drwave. äima sezato cela galama iz sqparniykog tabora, kojase digla yim se predsednik našao na sigqr-nom, qyinila kao neko novo izmotavaŠe de-mokrata. Isprepadani Tadix je odmah narodqstavio do znaŠa kako se nije qplašio, nagla-sivši da je samom kandidatqrom za predsed-nika Srbije na sebe preqzeo rizik koji ta po-zicija nosi. Najoriginalniji sq, ipak, kao iqvek, bili socijalisti i radikali. Prvi sqkonstatovali „šta xete, takav je kod nassaobraxaj”, dok je Toma Nikolix izgrdio Ta-dixa „što se noxq vozika po Beogradq” qmes-to da bqde kod kqxe i spava! Yak ni sqtradan,kad je ministar policije (q jednom, mora sepriznati, katastrofalnom saopšteŠq) objas-nio da nema ni govora o atentatq, demokratesq insistirale da iza svega stoje „mrayne si-le” i da je oyigledno rey o pokqšajq qbistva.Ministrovo saopšteŠe, pak, bilo je nedopqs-tivo qblawavaŠe q tom trenqtkq nedovoÑnopoznatih yiŠenica. Joyix je o MiroslavqCimplq (45), radnikq obezbeñeŠa ameriykeambasade q Beogradq, koji je „aqdijem” nas-rnqo na Tadixevq pratŠq, govorio kao o bra-tq roñenom, trqdexi se da svakom reyjq qbla-wi ono što se dogodilo. Tako smo saznali daje „yovek ostavio decq na roñendanq” (q poladeset qveye?), da mq je „na prvom sedištq biopas”, da „nikad ranije nije video kolonq podrotacionim svetlima” (radnik obezbeñeŠa!),i da ga je sve to tako „iziritiralo da je poyeoda manevriše vozilom”. Ministar je dodaoda je rey o ozbiÑnom yovekq, jer i Amerika je„jedna ozbiÑna zemÑa”, koja sigqrno bira ko-ga xe da zaposli kao radnika obezbeñeŠa. Rq-šeŠa vlade, takoñe, nije bilo. Q to ime – wi-veli!

B. V.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Ameriyki pritisakna komisijq

Ameriyki ambasador pri QN Çon Dan-fort izjavio da Šegova zemÑa „qzima vrloozbiÑno optqwbe za nepravilnosti q radq”svetske organizacije. Preporqyio je i da PolVolker, predvodnik komisije za istrawivaŠenepravilnosti q radq QN dostavi kongresnojistrazi dokqmente dobijene od QN. NajavÑe-no je da xe Volkerova komisija „prvq fazq is-trawivaŠa” završiti q janqarq 2005.


mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik

Inflacija prihvatÑiva –qvoz prevelik

Inflacija q Srbiji tokom oktobra mesecabila je samo 0,5 procenata, indqstrijskaproizvodŠa je (q godišŠem prosekq) poraslaza zadovoÑavajqxih 4,9 posto, a izvoz je izno-sio yak 344 miliona dolara ili 67 procenataviše nego što je bio meseyni prosek q tri go-dine pre NATO bombardovaŠa. ZadovoÑstvostrqyŠaka, meñqtim, kvari – prema reyimaqrednika Konjqnktqrnog barometra, prof. drNebojše Savixa, na prošlonedeÑnoj konfe-renciji za novinare – nezaqstavÑiva qvoznalavina od 850 miliona dolara, pri yemq jespoÑnotrgovinski deficit Srbije vexi od po-la milijarde dolara.

Kraj ove ekonomske godine Srbija xe, po sve-mq sqdexi, doyekati sa dvocifrenom inflaci-jom. Rast cena na malo q oktobrq prema istommesecq lane vexi je 11,2 odsto. S obzirom na to

da je korekcija cena goriva preneta q novem-bar, lako se mowe dogoditi i novo poskqpÑe-Še, što bi lako moglo da podigne ovogodiš-Šq inflacijq na oko 12 procenata.

Q memorandqm sa MMF za 2005. qšli smokao SCG, podsetio je Savix, sa stopom infla-cije od 9,1, a samo za Srbijq 9,6 odsto. Dobroje, rekao je, insistiraŠe na jednocifrenoj sto-pi, ali je veoma mali „lqft” da se ne sklizne qdvocifrenq zonq. Otqda i priliyna doza opre-za q pogledq svega onoga što xe se dešavati qnarednoj 2005, pogotovo kada sq q pitaŠq nes-pqtani rast plata i javnih prihoda.

Srbija xe, sada je vex gotovo izvesno, ovq go-dinq završiti sa rastom indqstrijske proiz-vodŠe od oko 6,3 procenta. àta xe se dogañatiq posledŠem mesecq ove i prvom kvartalq2005. ostaje da se vidi, ali anketirani srpskipredqzetnici, kako privatni tako i q ostalimsektorima vlasništva, prema reyima strqy-Šaka, vex strepe od pada privredne aktivnos-ti, a kao najvexa ograniyeŠa navode slabqtrawŠq Šihove robe i nedovoÑnq kreditnqpodrškq banaka.

Kolike sq šanse da NATO kriviyno odgova-ra za akcijq q Jqgoslaviji, pitao je Bi-Bi-SiÇona Loklanda iz britanskog ogranka Organi-zacije za zaštitq Ñqdskih prava „Hjqman rajtsvoy”, i aqtora kŠige o Meñqnarodnom kriviy-nom sqdq pod naslovom „Yqvar novog svetskogporetka”.

„Meni je izqzetno teško da shvatim obrazlo-weŠe Karle del Ponte. Ona je 2000. godine dobi-la brojne zahteve da tqwi NATO zbog napada naJqgoslavijq na koje je odgovorila formiraŠemodbora. Ko je bio q sastavq tog odbora nikadanismo saznali. Odbor je zakÑqyio da nema osno-va za podizaŠe optqwnice, a Ponteova je kaoglavni tqwilac poslqšala savet tog tela koje jesama formirala i odbila da pokrene istragq.Ne razqmem zašto ona sada tvrdi da ne mowe daotvori istragq zbog nedostatka podataka. To pomeni nema nikakvog smisla. Karla del Ponte jetrebalo da pokrene istragq još q trenqtkq kadasq bombe padale na Jqgoslavijq. Tqwilaštvohaškog sqda kojem je ona vex tada bila na yelqpodiglo je optqwnicq protiv predsednika Milo-ševixa koja je, yini mi se, poslqwila kao mo-ralno opravdaŠe za napade koji sq bili q tokq.

BiBiSi,

London

Na Kosovq se pokazqje da najvexi problempredstavÑa meñqnarodna vojna misija i meñqna-rodna qprava. OsobÑe se meŠa tako yesto damnogi napqštajq zemÑq i pre nego što sq seqpoznali sa tamošŠim staŠem. Posao ostajeneobavÑen, svako se bavi samim sobom, ne posto-ji senzibilitet za tamošŠe drqštvo. I to se nedešava samo na Kosovq, vex i q BiH, Avganista-nq ili bilo gde drqgo. Tagescajtqng,

Berlin

Aforizmi Dqška RadovixaNe spqštajte rqke, ima još da se glasa.

�

Nerad drwi govor radq.

�

Sada je verovatno lepo tamo gde je bilo rqw-no dok smo mi bili.

�

Treba poyeti s inicijalima. Dok se ne vidišta xe biti.

�

Beograd je opet ogrejalo sqnce, jer niko drq-gi nije hteo.

�

To što vas niko ne slqša je razlog da xqti-te, a ne da govorite još više i glasnije.

�

Dajte mi dobro dete pa da vidite kakav samja otac.

�

Da li bi Ñqdi mogli biti boÑi? Mogli biali niko nexe prvi da poyne. Svi imajq lošaiskqstva.

�

Mi volimo samo ono što nemamo i dok ne-mamo.

�

Ko wivi teško, dqwe wivi.

�

Mi qmemo ili da welimo srexq ili da je sesexamo.

�

… nikad vam wena ne mowe roditi tako kva-litetno dete kakvog psa mowete kqpiti.

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Kontradikcija na delqDrwava Srbija mora da plati 50 miliona

dolara Milanq Panixq, koji je i bez ove sqmejedan od najbogatijih, ako ne i najbogatijiSrbin na svetq. Ko ima – daxe mq se. Meñqna-rodni arbitrawni sqd Meñqnarodne trgovaykekomore q Parizq doneo je presqdq q sporq Aj-Si-En „Galenika”, q kojoj stoji da je Panixevakompanija izvršila sve obaveze prema srpskojfabrici lekova. Ostaje samo da „Galenika” tj.Repqbliyki zavod za zdravstveno osigqraŠe tj.drwava Srbija isplati novoj Panixevoj kom-paniji po imenq „Veliant farmasjqtikls in-ternešenel” tj. naslednici „Aj-Si-En”'-a qlo-weni kapital.

Ali, ne lezi vrawe! Repqbliyki zavod zazdravstveno osigqraŠe poznat i kao RZZO, os-porava Milanq Panixq pravo da govori q imefirme „Veliant”, sa kojom je RZZO vodio sporoko qdela vlasništva q fabrici lekova „Gale-nika”, jer oni imajq crno na belo da Panix qsvojoj novoj fabrici tj. „Veliantq” qopšte ni-je zaposlen, nije ni q Qpravnom odborq, niti gaima na listi registrovanih vlasnika kompa-nije. Drwava Srbija, dakle, hoxe da plati od-štetq „Veliantq”, ali nexe da plati MilanqPanixq. Kako to misle da izvedq – nemamo poj-ma. Kome yovek da verqje – nemamo pojma.

àto je najgore, ovaj slqyaj (istovremenogpostojaŠa stvari koje ne mogq istovremeno dapostoje) qopšte nije qsamÑen. Posle dva mese-ca paralelne istrage pogibije dvojice gardistana Topyiderq vojna i nezavisna komisija došle

sq do sasvim sqprotnih rezqltata. Vojska kaweda sq vojnici poginqli q meñqsobnom obrayqnq,dok nezavisni strqyŠaci kawq da ih je qbilo„trexe lice”. I kome yovek da verqje? Nemamopojma. Kirkegor ili Kjerkegor nije bio q pravqkada je filozofirao „ili-ili”. Istina je ili iili! Teško se izgovara, ali kad proñe neko vre-me yovek navikne. Mowe i da vewba, na primer:Apri-l-i-li-ili-i-ili! A i ne mora.

I da bi na yitaoca zaista ostavili qtisakda se q Srbiji dogaña nešto krajŠe neobiyno,ispriyaxemo i ovq zgodq. Ona se pre neki dandesila q Novom Sadq, gde je najzad sastavÑenatj. konstitqisana (kako to vole da kawq nasrpskom) gradska skqpština. Nova gradona-yelnica Novog Sada potiye, kao što znate, izredova Srpske radikalne stranke (SRS), alisq šanse àešeÑeve partije da po svojoj voÑiformira gradskq vlast bile ravne nqli, poštoim je za ovaj podvig bila neophodna pomox De-mokratske stranke Srbije (DSS). Gradski od-bor DSS-a na sednici odrwanoj qoyi glasaŠaq Skqpštini, jasno se i glasno dogovorio daodbornici samo verifikqjq mandate i ne pris-tqpajq niti jednoj koaliciji. Ovim je jasno iglasno reyeno šta DSS misli o SRS, yime sqotkloŠene bojazni da bi SRS zahvaÑqjqxiDSS-q sastavio gradskq skqpštinq. „Shodnotome”, odbornici DSS-a na sqtradan odrwa-noj konstitqtivnoj sednici gradske skqpštinedali sq svojq podrškq SRS-q, koji je zahvaÑq-jqxi glasovima DSS-a najzad zavladao gradomNovim Sadom. Q Gradskom odborq DSS-a, ka-ko sq jasno i glasno izjavili, svi odreda behqšokirani odlqkom svojih odbornika! Oni oŠihovom tj. sopstvenom naqmq, jednostavno re-yeno – nisq imali pojma.

Bratislav VeÑix

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

Yekovi kao nova emisijaYek na poyek, pri maloj inflaciji od ne-

koliko procenata, ne izaziva vexe lomove qrobnonovyanim tokovima i pritiske na rastcena, ali q nestabilnim prilikama, pogoto-vo q slqyajevima Šihovog masovnog reeskon-ta, oni sq prava nova emisija novca q rewijigrañana, koja mowe imati iste pogqbne pos-ledice kao da centralna banka štampa no-vac bez pokrixa, qpozorio je na prošlone-deÑnoj konferenciji za novinare, StojanStamenkovix, qrednik meseynika Makroe-konomske analize i trendovi. Koliko god je,prema Šegovim reyima, ta mera NBS nepo-pqlarna, toliko je opravdana sa makroeko-nomskog stanovišta, jer centralnoj bancine mowe biti svejedno šta joj se dogaña nafinansijskom, na trwištq robe i qslqga.

Koštqnicao srpskoj ekonomiji

„Srbija je politiyki i ekonomski stabil-na zemÑa.” Ovim qveravaŠem srpski premi-jer Vojislav Koštqnica obratio se prošlenedeÑe predstavnicima stranih i domaxihkompanija, qyesnicima „Ekonomistovog”okrqglog stola, oznayavajqxi modernizacijqprivrede, povexaŠe wivotnog standardagrañana i integracijq q Evropskq qnijq kaoprioritetne vladine ciÑeve, a strana qla-gaŠa preko potrebnim za daÑi razvoj. „Po-dizaŠe proizvodnih trgovaykih i qslqwnihkapaciteta trebalo bi da vrati Srbijq qglavne meñqnarodne ekonomske tokove”, oce-nio je srpski premijer.

JanqarJanqarPP 33 1010 1717 2424 3131

QQ 44 1111 1818 2525

SS 55 1212 1919 2626

YY 66 1313 2020 2727

PP 77 1414 2121 2828

SS 11 88 1515 2222 2929

NN 22 99 1616 2323 3030

FebrqarFebrqarPP 77 1414 2121 2828

QQ 11 88 1515 2222

SS 22 99 1616 2323

YY 33 1010 1717 2424

PP 44 1111 1818 2525

SS 55 1212 1919 2626

NN 66 1313 2020 2727

MartMartPP 77 1414 2121 2828

QQ 11 88 1515 2222 2929

SS 22 99 1616 2323 3030

YY 33 1010 1717 2424 3131

PP 44 1111 1818 2525

SS 55 1212 1919 2626

NN 66 1313 2020 2727

AprilAprilPP 44 1111 1818 2525

QQ 55 1212 1919 2626

SS 66 1313 2020 2727

YY 77 1414 2121 2828

PP 11 88 1515 2222 2929

SS 22 99 1616 2323 3030

NN 33 1010 1717 2424

MajMajPP 22 99 1616 2323 3030

QQ 33 1010 1717 2424 3131

SS 44 1111 1818 2525

YY 55 1212 1919 2626

PP 66 1313 2020 2727

SS 77 1414 2121 2828

NN 11 88 1515 2222 2929

JqniJqniPP 66 1313 2020 2727

QQ 77 1414 2121 2828

SS 11 88 1515 2222 2929

YY 22 99 1616 2323 3030

PP 33 1010 1717 2424

SS 44 1111 1818 2525

NN 55 1212 1919 2626

JqliJqliPP 44 1111 1818 2525

QQ 55 1212 1919 2626

SS 66 1313 2020 2727

YY 77 1414 2121 2828

PP 11 88 1515 2222 2929

SS 22 99 1616 2323 3030

NN 33 1010 1717 2424 3131

AvgqstAvgqstPP 11 88 1515 2222 2929

QQ 22 99 1616 2323 3030

SS 33 1010 1717 2424 3131

YY 44 1111 1818 2525

PP 55 1212 1919 2626

SS 66 1313 2020 2727

NN 77 1414 2121 2828

SeptembarSeptembarPP 55 1212 1919 2626

QQ 66 1313 2020 2727

SS 77 1414 2121 2828

YY 11 88 1515 2222 2929

PP 22 99 1616 2323 3030

SS 33 1010 1717 2424

NN 44 1111 1818 2525

OktobarOktobarPP 33 1010 1717 2424 3131

QQ 44 1111 1818 2525

SS 55 1212 1919 2626

YY 66 1313 2020 2727

PP 77 1414 2121 2828

SS 11 88 1515 2222 2929

NN 22 99 1616 2323 3030

NovembarNovembarPP 77 1414 2121 2828

QQ 11 88 1515 2222 2929

SS 22 99 1616 2323 3030

YY 33 1010 1717 2424

PP 44 1111 1818 2525

SS 55 1212 1919 2626

NN 66 1313 2020 2727

DecembarDecembarPP 55 1212 1919 2626

QQ 66 1313 2020 2727

SS 77 1414 2121 2828

YY 11 88 1515 2222 2929

PP 22 99 1616 2323 3030

SS 33 1010 1717 2424 3131

NN 44 1111 1818 2525

Svim yitaocima Srpskih narodnih novina welimo srexan Bowix i Novq godinq!Svim yitaocima Srpskih narodnih novina welimo srexan Bowix i Novq godinq!


reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa

Promocija filma üorña àibalina q bioskopq „Bem”

„Vqkovi na vidikq”Q

bqdimpeštanskom bioskopq„Bem”, 3. decembra ove godi-ne, sveyano je promovisan

film „Vqkovi na vidikq”, posve-xen ponovnoj pojavi vqka, te retkei zaštixene divÑe wivotiŠe nateritoriji Mañarske. SnimateÑi rewiser ovog qzbqdÑivog film-skog ostvareŠa bio je üorñe ài-balin, što je bio jedan od razlogada mq na stranicama SNN posve-timo posebnq pawŠq.

Qvodne reyiOkqpÑene goste je pre poyetka

projekcije pozdravio qrednikfilma Pal üerñ Gado, koji je go-vorio na samo o okolnostima nas-tajaŠa ovog dela, nego i o odnosqvqkova i Ñqdi, bez namere, kako je

rekao, da izokrene starq priyq ovqkq i Crvenkapi, ali sa weÑomda qpozori na opasnosti koje pre-te „krvoloynoj zveri” od lovaca,koji je – qprkos brojnim zabrana-ma – i daÑe love.

Nakon toga, goste je pozdraviomladi, ali vex proslavÑeni ma-ñarski rewiser Benedek Fligaqf,istakavši odmah na poyetkq kakoon, dodqše, ima malo veze sa vqko-vima, ali da je zato mnogo viševezan za qrednika ovog filma, podyijim je nadzorom nayinio svojeprve „filmske korake”, i yija os-tvareŠa i daÑe sa zanimaŠemprati.

ProjekcijaFilm „Vqkovi na vidikq” je q

trajaŠq od 36,5 minqta proveoprisqtne kroz šqmske i planinskepredele yetiri drwave – Mañar-ske, Slovayke, PoÑske i Qkrajine,prikazavši velelepna pograniynapodrqyja ovih zemaÑa meñq kojimase vqkovi „šexq”, ne priznajqxidrwavne granice, vex samo grani-ce svoje teritorije.

SaradŠa lovaca i strqyŠakazadqwenih za praxeŠe kretaŠawivotiŠa posledŠih godna je sveintenzivnija i qsmerena je na zaš-titq vqkova od lovokradica, od-nosno na omogqxavaŠe Šihovogponovnog razmnowavaŠa q prede-lima gde sq ranije wiveli. Aqtorifilma sq po snegq do pojasa i poprolexŠem blatq pratili vqyjetragove q Zemplenq, okolini Agte-leka i razgovarali sa svim onimekspertima koji q Mañarskoj da-nas brinq o sqdbini ove retke idragocene zveri, s namerom da jojomogqxe „povratak q zaviyaj”.

Vqkova je q tom prirodnom ok-rqweŠq tako malo da sq q tokq jed-nogodišŠeg snimaŠa zabelewenisamo Šihovi tragovi, odnosno ne-ki od krvavih ostataka qlova (je-leni i srne), a za Šihovo snimaŠe

„q prirodnoj veliyini” aqtorifilma sq morali da sarañqjq saCentrom za koordinavijq wivoti-Ša „Horacijqs”. I sama ta yiŠe-nica pokazqje koliko xe vremena itrqda trebati da se vqkovi ponovoodomaxe q Mañarskoj.

ZakÑqyakNakon projekcije gledaoci sq

imali prilike da se i qwivo qpoz-najq sa nekima od onih strqyŠakakoje sq videli na filmskom plat-nq. Na pitaŠa novinara odgovara-li sq, izmeñq ostalih, strqyŠakMañarskog prirodŠaykog mqzejadr Gabor Yorba, predstavnik Mi-nistarstva poÑoprivrede dr Ka-talin Rodix i adjqnkt dr LasloSemeti. Q tokq razgovora, oni sqnaglasili kako je Šihov rad naovom poÑq trenqtno qsmeren naostvarivaŠe projekta zaštite vq-kova koji finansira Evropskaqnija, ali da xe se zapoyeti posaonastaviti od sredstava koje xeobezbediti Mañarska vlada, poš-to je oyqvaŠe retkih wivotiŠsihvrsta ne samo evropska nego i na-cionalna obaveza.

M. S.

VqkoviVrstq Canis lupus je prvi klasifikovao švedski naqynik Carl von

Linne 1758. godine. Tewina vqkova se krexe izmeñq 32 i 52 kilograma,visina izmeñq 65 i 80 santimetara. Wenke sq q prosekq 20% maŠe odmqwjaka. Vqkovi wive na podrqyjq gotovo yitave severne hemisfere,mada je na gqšxe naseÑenim podrqyjima posledŠih decenija zabele-wen nagli pad Šihove popqlacije ili yak Šihovo nestajaŠe. Zbog togaje ta vrsta globalno zaštixena zakonom ili posebnim propisima.

Vqkovi sq drqštvene wivotiŠe, wive i love q yoporima. Mnoginaqynici smatrajq da je vqyji yopor, qz yovekovq porodicq, jedna odnajtešŠih drqštvenih zajednica. Yopor broji najmaŠe dva vqka(mqwjaka i wenkq), a najvexi yopori mogq da imajq i preko dvadesetwivotiŠa. Proseyni yopor broji oko šest vqkova. Q yoporq vlada hi-jerarhija q kojoj svaki od vqkova ima svoje mesto. Na yelq yopora jepredvodniyki par (alfa par), na niwoj poziciji se nalaze „beta” vq-kovi, a vqk na najniwem polowajq se zove „omega”.

Voña yopora mowe biti ne samo mqwjak, nego i wenka. Aqtoritetvoñe yopora se ne zasniva samo na snazi, nego se predvodnik namexe isvojim samopoqzdaŠem, kojim odiše svaki Šegov yin. Voña odrwavared q yoporq, fiziyki i psihiyki potyiŠavajqxi ostale vqkove. On ihvodi q lov, jede prvi od plena. Velika povlastica alfa para jeste da seq yoporq jedino oni mogq razmnowavati. Svoj polowaj voña yopora neyqva do smrti: vrlo se lako mowe dogodoti da izgqbi svoj statqs. PristvaraŠq hijerarhije imajq presqdnq qlogq tzv. ritqalne borbe.

Vqkovi obiyno borave na jednom podrqyjq, koje smatrajq svojom te-ritorijom, i koje brane od drqgih vqkova. Odbrana se obiyno svodi sa-mo na rewaŠe i zastrašivaŠe qÑeza, ali ponekad mowe da doñe i dofiziykog sqkoba. Ponekad se podrqyje jednog yopora preklapa s teri-torijom drqgog, ali se yopori svim silama trqde da izbegnq jedni drq-ge. Teritorija jednog yopora obiyno ostaje q nasledstvo generacijamapotomaka.

OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA


yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka Yitanka yitanka

Ishrana i zdravÑe

Aditivi – neophodni otrovi?A

ditiv je svaka sqpstanca kojase, bez obzira na Šenq hran-Ñivq vrednost, ne koristi

kao namirnica niti predstavÑakarakteristiyan sastojak namir-nica, ali se iz tehnoloških raz-loga namerno dodaje prehrambe-nom proizvodq q tokq proizvod-Še, prerade, pripreme, obrade, pa-kovaŠa, transporta ili yqvaŠa,pri yemq sama, direktno ili in-direktno preko svojih meñqproiz-voda, postaje sastojak prehrambe-nog proizvoda, ili se to s razlo-gom mowe oyekivati. Aditivi sekoriste q ciÑq oyqvaŠa hranÑivevrednosti prehrambenog proizvo-da, ili poboÑšaŠa Šegovog kva-liteta. NedozvoÑena je Šihovazloqpotreba q ciÑq postizaŠašto vexeg profita.

Aditivi mogq biti direktni –koji se dodajq hrani radi postiza-Ša odrexenog ciÑa – i indirek-tni – koji mogq dospeti q hranqpri rqkovaŠq sa namirnicamaili pakovaŠq. Zbog toga i q proce-sq rada sa proizvodima treba bi-ti oprezan te i za ambalawe ko-ristiti neškodÑive materije.

Radi oznayavaŠa q prehrambe-nim proizvodima, aditivi sq po-deÑeni na kategorije: boje, konzer-vansi, antioksidanti, kiseline,regqlatori kiselosti, zgqšŠiva-yi, stabilizatori, emqlgatori,emqlgqjqxe soli, sredstva za weli-raŠe, hqmektanti, sredstva za di-zaŠe testa, qyvršxivayi, sredstvaprotiv zgrqdŠavaŠa, pojayivayiaroma, sredstva protiv stvaraŠapene, sredstva za glaziraŠe, sred-stva za tretiraŠe brašna, prope-lenti, zaslañivayi, sredstva zapovexaŠe zapremine, modifiko-vani skrobovi.

Mnogi strqyŠaci smatrajq da jeopasnost od aditiva po zdravÑenerealna jer hranom ne mowe da seqnese ona koliyina aditiva kojabi narqšila zdravÑe. Meñqtim, ipored stroge kontrole, mnogob-rojna svetska istrawivaŠa sve vi-še qkazqjq na povezanost pojedi-nih oboÑeŠa i qpotrebe aditiva.Dokazano je da pojedini aditivimogq izazvati alergijske reakcije,pogoršati vex postojexe simpto-me kod astmatiyara, izazvati pro-mene na nivoq hromozoma, iliimajq kancerogene efekte. Svetskazdravstvena organizacija pri QNima posebnq organizacijq, koja jeodgovorna za ovq tetmatikq te zasvaki aditiv odreñqje prihvatÑivdnevni qnos, na osnovq yega se od-reñqje ograniyeŠe qpotrebe q poje-dinim namirnicama.

Jedan od istrawivaya koji jejoš sedamdesetih godina posta-vio teorijq da ishrana sa pqnoaditiva mowe biti qzrok hipe-raktivnosti kod dece je dr Fein-gold iz San Franciska. On je po-sebno izdvojio prehrambenq bojqtatracin i konzervans natrijqmbenzoat, a kasnije i salicilate išexer. StrqyŠaci sq testiraliŠegovq teorijq, meñqtim nisq qs-peli da otkrijq povezanost adi-

tiva sa hiperaktivnošxq. Iako jesa svojom teorijom dowiveo neqs-peh, dr Feingold je i daÑe nasta-vio da je širi. Velika korist Še-govih otkrixa je bila qpozoreŠeod mogqxih neweÑenih efekatapojedinih aditiva. Pristaliceteorije dr Feingolda sq q Veli-koj Britaniji napravile svoje qd-rqweŠe i objavile i rezqltatesvojih istrawivaŠa. Tako sq is-trawivayi sa qniverziteta Surreu

qtvrdili da se od 357 testiranedece kod 87% javila jaka alergij-ska reakcija na veštayke boje, akod 72% na konzervanse koji se ko-riste q namirnicama. Od štet-nih namirnica posebno se izdva-

jajq yipsevi, pqŠene yokolade, li-zalice, bombone, krekeri, voxnisokovi.

Q ciÑq ispitivaŠa qticajaaditiva na decq britanski naqy-nici s Cardiff Qniverziteta sqvršili istrawivaŠe petogodiš-Ših identiynih blizanaca koji sq14 dana dana dobijali razliyitqhranq. Blizanac koji je dobijaohranq bez aditiva posle 2 dana jepostao mirniji, skloniji razgovo-rq, hqmorq, na testovima inteli-gencije je pokazivao boÑe rezqlta-te. Ishrana kojoj je bio podvrgnqt2 nedeÑe nije sadrwavala yokola-dq, slatkiše, grickalice, gazira-ne napitke.

I pored toga što strqyŠaci ga-rantqjq da je qpotreba aditivastrogo kontrolisana i da q propi-sanoj koliyini oni ne mogq izaz-vati neweÑene efekte, sve je višelista kojima se potrošayi qpozo-ravajq i obaveštavajq o Šihovimmogqxim neweÑenim efektima.Ovde izdvajamo pojedine aditiveza koje se preporqyqje da se po mo-gqxnosti izbegavajq.

�

KorišxeŠe proizvoda sa doda-tim aditivima je pri savremenomnayinq wivota skoro neminovno,ali mi, ipak, savetqjemo da se pomogqxstvq kqpqjq svewe namirni-ce qz domaxq obradq i pripremq.Nije na odmet da se povremenoprisetimo Hipokratove mqdros-ti: „Neka tvoja hrana bqde lek tvoji lek tvoj neka bqde hrana tvoja”.

Priredila:Dr Waklina Bogdanovix

Boje E 100 – E 181E 102 –Tatrazine osim što se

smatra da izaziva napade astme,alergijske reakcije kod dece po-pqt koprivŠayŠe, hiperaktiv-nosti, povezqje se sa tqmoromtiroidne wlezde a smatra se damowe izazvati oštexeŠe na ni-voq hromozoma. Ova wqta bojase koristi za bojeŠe pixa, çemo-va, grickalica, slatkiša, ce-realija, pakovanih sqpa, konzer-viraŠe riba. Osim tatracinaalergijske reakcije izazivajq i:E 104 – Wqta boja koja se koris-ti za rqweve, mirise, bojq za ko-sq, lekove (dermatitis) * E 107 –Wqta boja koja se nalazi q pixi-ma, ne preporqyqje astmatiyari-ma * E 110 – wqta boja koja se ko-risti kod grickalica i slatki-ša, sladoleda, pixa, konzervi-rane ribe, cerealija, lekova,izaziva još i stomayne proble-me, krvareŠa iz nosa, povezqje sesa tqmorom bqbrega, oštexe-Šem hromozoma * E 120, 122,123, 124, 127, 128, crvene boje ko-riste se q poslastiyarskimproizvodima, konzerviranomvoxq, kremovima, welatinq, pi-xima, lekovima, kozmetici * E122 i 124 se ne preporqyqje as-tmatiyarima, osobama alergiy-nim na aspirin * E 127 izazivahipertiroizam * E 132 – plavaboja – izaziva i disajne proble-me, gañeŠe, povraxaŠe, povišenkrvni pritisak. Koristi se kodkekseva, slatkiša, sladoleda (E131, E 133) * E 142 – zelena bojakoja se koristi kod konzervira-nog graška, kolaya, welea imapotencijalno kancerogeni efe-kat * E 151 – koji se koristi qsmeñim sosovima i kolayima odribizle mowe izazvati alergij-ske reakcije * E 155 – smeña boja,koja se koristi kod kolaya odyokolade osim što izazivaosetÑivost kowe ne preporqyqjese osobama koje sq alergiyne naaspirin i astmatiyarima * E160 – crvena boja koja se koristikod boja za kowq, lakova, teksti-la, sapqna, za bojeŠe sira, pqte-ra, margarina mowe izazvatikoprivŠayq * Takoñe se prepo-rqyqje da se izbegavajq aditivi

E 160, E 173, E 174, E 175, E 180.I ovi aditivi popqt prethodnonavedenih sq zabraŠeni q mno-gim zemÑama.

KonzervansiE 200 – E 290

Odgovorni za mogqxe alergij-ske reakcije sq: E 210, E 228, E230, E 233, E 235, E 249, E 252, E281, E 283. Mogqxe kancerogenodejstvo smatra se da imajq: E 210,E 219, E 236, E 239, E 249, E 252.Pojayanq osetÑivost organa zavareŠe izazivajq E 220, E 228, E290. E 250, osim što izaziva hi-peraktivnost, smatra se da jekancerogen.

Kiseline,Antioksidansi,Mineralne soliE 296 – E 385

Izazivayi alergijskih rekci-ja: E 310, E 312. Za E 310 smatrase da mowe izazvati pored nad-rawaja kowe i nadrawaj welqca,krvne smetŠe i da je potencijal-no kancerogen. E 311, E 312 ima-jq sliyno dejstvo. E 338 ometavareŠe. Konzervansi koji nisqdozvoÑeni q hrani za odojyad imalq decq sq E 296, E 320, E 321.

Gqme biÑnog porekla,emqlgatori,

stabilizatoriE 400 – E 495

Alergijske reakcije se javÑajqkod primene E 413 koji se koris-ti za hranq, eliksire i tablete,lekove za nos, vezivo q kozmeti-ci, E 414, E 416 koji q smeši savodom povexava zapreminq do100 pqta i koristi se q sladole-dq, kremovima i slatkišima. E441 se posebno ne preporqyqje as-tmatiyarima. E 450, E 460, E466, E 470, E 477 ometajq vareŠe.Q hrani za decq i mlade nisqdozvoÑeni sintetiyki zaslañi-vayi E 420 – sorbitol i E 421 –manitol. Sorbitol mowe izaz-vati mqyninq, povraxaŠe, dija-rejq, disfqnkcijq bqbrega. Ma-nitol koji ima širokq primenq

(sqvo voxe, lilihip, pecivo,nisko kaloriyna hrana, kozme-tika) takoñe mowe izazvati gas-tritiyne poremexaje. VareŠeometajq i E 450, E 460, E 466, E470, E 477.

Q pojedinim zemÑama ylani-cama E Q, Aqstraliji, SAD nisqdozvoÑeni: E 432, E 434, E 462, E463, E 470, E 474, E 476, E 478, E483, E 493, E 495.

Mineralne soli,sqpstance koje se

dodajq pecivqE 500 – E 585

Q zemÑama EQ ili Šenim po-jedinim ylanicama, Aqstraliji,SAD postoji zabrana za qpotre-bq sledexih: E 510, E 513, E 518, E525, E 527, E 528, E 530, E 535, E536, E 538, E 540, E 545, E 550, E553(a), E 572, E 576, E 579.

Sqpstanceza poboÑšaŠe arome

E 620 – E 640E 620, glqtaminska kiselina

slqwi kao zamena za so, izazivaalergijske reakcije i ne porepo-rqyqje se maloj deci. E 621 koji jeprisqtan q kozerviranoj ismrznqtoj hrani, tqŠevini, pre-livima za salatq ne preporqyqjese maloj deci i astmatiyarima.E 622 koji zameŠqje so osimalergijskih izaziva i stomayneprobleme. Deci i mladima se nepreporqyqjq E 627, E 631 koji mo-gq izazvati i kostoboÑq, E 635koji se mowe naxi q yipsq, in-stant knedlama, pitama moweizazvati svrab kowe.

Ostali aditiviE 900 – E 1520

Alergijske reakcije izazivajqE 951, E 952. Potencijalno kan-cerogenim se smatrajq E 950, E952, E 954 – saharin. Veštaykizaslañivay aspartam E 951 nala-zi se q wvakama, bezalkoholnimpixima, osetÑiv je na toplotq ine mowe se koristiti pri kqva-Šq. E 952, ciklaminska kiselinaosim što je potencijalno kance-rogen izaziva i migrene.

TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICA


yitanka Yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka

MATERäIJEZIK NAà IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

1.Nos joj je… pa dobro, nije sve nos, nije on

najbitniji faktor, qostalom i ne bi se rekloda se Šenim nosom mowe qbiti paqk q xoškq,nego samo (ali ipak) treba da priznam da bi qizvesnoj sitqaciji taj Šen nos mogao da zasme-ta, da se zabije q oko, neyije, na primer moje,bqdqxi da sam prema vlasnikq (vlasnici) togimpozantnog nosa imao liyne ambicije i ko-vao kompleksne planove, to jest nisam se samozanosio, nego i zagrqdio, zabedrio i zabqtio,apelirao na celokqpni nosni kontekst, na pod-nosje, ponosje i zanosje, na ceo mikrokozmosoko Šenog kosmiykog nosa koji je, gledan izmoje (tadašŠe) perspektive, presecao panora-mq zaliva q planinskom vencq.

Pojavila se jqtros kao da je banqla iz noxi.Gledam je kako dorqykqje sama za stolom,

mirno i ozbiÑno, kao neka naroyita mayka,fina, tiha i gipka, ali ne i mazna, no odvawnai tajanstvena kao sfinga. Jede elegantno alibez snebivaŠa, iskreno kao FrancqskiŠe,energiyno i zadovoÑno, temeÑito i relativnobrzo, mada ne halapÑivo, trpajqxi q qsta vi-Ñqškom niti prevelike, niti lawno skromnezalogaje kajgane spremÑene popqt lepiŠe. Iz-meñq dva zalogaja pije yaj (q Kalazq kawemo„tej,” q Medini „teja”), verovatno od hibiskq-sa isto kao ja; na to sq sada q matiynoj mistrašno navalili zemÑi, a sada – vrativšise svojoj, posle svega, q severnoj mi dijasporikqxi – qzalqd q srpskim reynicima trawimrey „hibiskqs”, nalazim je samo q mañarskomleksikonq gde piše da je to „tqrska rqwa”, qk-rasni korov (?) – piše „yerje” – s velikimcrvenim cvetom; i zaista: i moj i Šen – naš! –yaj je crven, pijemo tejq boje rqbina: rqbin-bo-jan, rqbin-crven tej; q stvari roze, malo qgasi-tiji od dedine slankamenke, yiste, bez sode, qpredšpricernom staŠq.

Odakle je, da me vex q rano jqtro zbqni i qz-bqdi, donela svoj ovamo nos? Da li je Kotori-ca? Pravilan oblik je „Kotorka”, ali to measocira na „katarkq”, koja znayi „jarbol”,što je „qspravna rqda”, pa se plašim da bi meto q ovom kontekstq asociralo na ono na štabi me „qspravna rqda” q ovom kontekstq moglada asocira. Pravilno bi bilo još i „Koto-ranka”, ali to mi doñe kao „Kotor Anka”,preizme pa ime popqt podataka q pasošq: a ya-rolija je baš q tome što ni sada – vrativšise svojoj, posle svega, q severnoj mi dijasporikqxi – nemam pojma kako se ona zove i preziva,pa ostajem kod oblika „Kotorica”, mada jezloslqtan, jer nagoveštava mogqxnost da do-bijem od Še „kotaricq”.

Pošto je završila dorqyak i obrisala qstasalvetom, qstane i, elegantno kao što je jela,priñe sqsednom stolq za kojem sede meštani iispijajq svojq jqtarŠq kafq, a jedan od Ših lo-zovayq s pivom, te trawi od Ših novine. To mije došlo kao da sam stao q balegq. àta xe jojnovine, pobogq, šta li je zanima od taštinamedijskog nivoa? Zašto prÑa sebe, i to dobro-voÑno, smexem informacija? Zar je zanimajqglqposti, Šq – tako finq, samq, otmenq i ne-stvarnq tog prozraynog jqtra q zalivq q pla-ninskom vencq?

Vraxa se svome stolq i ja s divÑeŠem kon-statqjem da je vitka i visoka, i liyi – na sop-stveni nos! Dok je sedela, nisam mogao slqtitida joj je stas sliyan nosq i da xe Šena telesnalinija presecati panoramq zaliva q planin-skom vencq istom krivqÑom kao markantnaali Ñqpka linija nosa od obrva do iznad qsa-na: ta wena je otelotvoreŠe sopstvenoga nosa,koji slqwi informacijama o onome što se podmajicom i lakim pantalonama q ribarskomstilq delimiyno vidi, delimiyno krije.

QdqbÑqjem se sav q pekmez. (Za razlikq odŠe, ja na pqtovaŠima izbegavam kajganq: jaja sqsvqd na svetq ista, ali pekmezi… Daj mi pek-mez da ti liznem, i kazaxq ko si i kakav si.)Glqmim da mi svq pawŠq iscrpÑqje dilemakako istim nowem namazati pqter i pekmez ada osnovica pekmeza ne bqde izmqzgana pqte-rom (naime, redosled je pqter pa pekmez, madasam eksperimentisao i obrnqtom varijanatomi mogq rexi da stvar nije beznadewna, samo pq-ter treba da bqde dovoÑno mekan: pekmezo-morfan); znam da je glqpost, ali gadi mi se ka-da po pekmezq vidim masne Ñige od pqtera; ane volim da namawem odmah celq kriškq pa daje grizem kao klinci q zabavištq; to sam prak-tikovao tek kada sam i ja bio klinac i qmeoyak i fqdbal da igram s kriškom s-pekmezom-leba q rqci; sada lomim komad po komad kaoda hranim slona q zoološkom vrtq, namawempqter, zatim oklevam i škiÑim okolo, pa kadniko ne gleda: liznem now (na srexq hotelskinowevi nisq jatagani niti berberske britve,qostalom liwem qvek oprezno, ka oštrici) tega zabijem q pekmez; sve q svemq: yinim sve da

svojim ponašaŠem prikrijem yiŠenicq da qwenskq za sqsednim stolom bqÑim jako iskre-no i radoznalo: s iskrenim divÑeŠem i rado-znalo jer ne mogq da shvatim koji je jarac zani-ma q novinama. Mowda gleda i televizijq! –pomislim ogoryeno.

Osmotrivši krišom preko pekmeza yiŠe-niyno staŠe, malo mi lakne: vidim da yitaŠepoyiŠe odostrag – od sporta! A na naslovnojstrani, okrenqtoj k meni, vidim košarkaše:qdarna vest je sportska, pa se setih: olimpijskeigre! Na Ših sam, q zalivq q planinskom ven-cq, sasvim zaboravio. A koja prilika, kojaolakšica! „àta nam rade košarkaši?” – mo-gao bih da pitam Kotoricq jednostavno, istokao što je ona bez qstezaŠa prišla stolq ne-pozantih mqškaraca. Pipajqxi svoje podnosjei qglove qsana da proverim nisam li izmazanpekmezom, shvatam zašto wene nose torbq (qKalazq i Medini kawemo „ridiklq”) i q Šojogledalce; sagnem se nad vodq: more zapÑqskqjemojq stolicq, kafanska terasa je na kamenomštekq pored male plawe, rezervisane za hotel-ske goste; sa ove stolice se izvaÑqjem q vodq syašom gemišta q rqci (što, naravno, nijesasvim tayno, jer ko je lqd da rizikqje gemišt;yašq spqstiš na ivicq šteka, te plivaš, pi-ješ, plivaš, piješ, a kelner samo meŠa yaše,a ti samo kqxkqrqx). Zamoyim rqkq da kobajagiproverim da li je voda vex za kqpaŠe, te jošjednom obrišem (q Medini kawemo „otarem”)qsta i krenem da je pitam „àta nam rade ko-šarkaši?”, ali wenska je q meñqvremenq, doksam rqkq zamoyio q vodq, išyezla kao para nadzalivom q planinskom vencq.

Nexe pobexi. A boÑe i da ne poyiŠem s Šomq rano jqtro: ako je brbÑiva, mogq je slqšaticeo dan. A nisam došao da slqšam xeretaŠewene koja yita dnevne novine! Qostalom: štanam rade košarkaši? – pogledam q prolazqnovine koje je, qmesto da ih je vratila Ñqdima,ostavila na svom stolq, što delqje neqytivo,ali šta oyekivati od wene koja yita dnevnqštampq i (mowda) gleda televizijq.

Nisam saznao šta nam rade košarkaši: nazadŠoj stranici lokalnih novina q zalivq qplaninskom vencq, mimo obiyaja, qmesto spor-ta, nalaze se reklame, mali oglasi, koješta.Nije yqdo što je Kotorica tako brzo završi-la yitaŠe i zbrisala.

2.Odlazim q sobq da obqyem radne gaxe i qz-

mem notes i olovkq (q Kalazq i Medini kawe-mo „plajbas”) i fotoaprat (q Kalazq i Medinikawemo „slikarica”) da qslikam napqštenqzgradq q sqsednoj bašti, zarasloj q korov išiprawje oko palmi. Yqdna rqševina q cen-trq naseÑa, q prvom šorq kqxa dqw obale.àkÑocam iz raznih qglova, ali moraxq dasmislim nayin kako da qnesem fotoaparat qvodq: odande je najboÑi pogled na tajanstvenqrqinq.

Posle slikaŠa obavÑam razgovor s našomrecepcionerkom, koja mi je sinox vex poyelapriyq o napqštenoj kqxi, ali nisam imao kodsebe notes i olovkq, te smo intervjq odlowiliza danas. Sada – vrativši se svojoj, posle sve-ga, q severnoj mi dijaspori kqxi – vidim da sqmoje beleške štqre; zapisao sam svega jednoime i prezime q nekoliko verzija: konte Ime(ovde stoji pravo ime, ali nexq da bqdem in-diskretan), zatim Ime i Prezime, najzad novoPrezime izvedeno od Imena. (Nadam se da jejasno, ali za svaki slqyaj navešxq primer: 1.Petar Miloševix, 2. konte Petar, a od toga 3.Petrovix.) Nekada najimqxnija familija q

Petar Miloševix

Kotorica


yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka Yitanka yitankanaseÑq, jako bogata, a pomalo yqdna: na vrati-ma im je visila tabla: „Hvala vam što nas neposjexqjete”. Kada sq ylanovi porodice – izmeni (to jest recepcionerki) nepoznatih raz-loga – napqstili palatq, nisq hteli niko q Šojposle Ših da wivi i da je koristi, te je ostavi-li pqstq, a ona se preobrazila q rqinq i prese-lila q istorijq. A iyija namera da se kqxa po-yisti ili barem bašta drwi q redq, spreyenaje yiŠenicom da negde q svetq postoji nekinaslednik, imaŠe je privatna svojina, opšti-na nema prava da se stara o objektq. àqška seo kandidatima za kqpovinq, ali teško ko imate pare, a naslednik mowda i ne weli da prodakqxq; vaÑda ga spreyava testament. Pitaj boga.

Pošto nemam namerq ni para da kqpqjemimpozantne i tajanstvene rqine potonqle q is-torijq, pawŠq obraxam na plawq: na lewajq zasqnyaŠe sedi Kotorica, a ja opet imam qtisakda se stvorila tamo odjednom: nisam video ka-da je došla i otkqd, iz kog pravca, što je yqd-no, jer sva je prilika da stanqjemo q istom ho-telq: ovde dorqykqje i kqpa se na našoj plawi-ci; no da li se baš kqpa, to je diskqtabilno:sedi na lewajq kao kip ili model q vajarskomateÑeq, qspravnim strqkom i ravnim leñimakoja sq dqboko obnawena q jajastom strawŠemdekolteq (?) jednodelnog joj crnog kqpaxeg kos-tima, koji, ovako, dok ona sedi, izgleda kaogorŠi deo balske haÑine, pa zbog te asocija-cije i poze kojq je zaqzela teško mogq da je za-mislim kako skaye q vodq. Kosq podigla, pa jojglava liyi na amforq ili yaqrq, a cela figqrana likove sa etrqrskih qrni.

Idem po kola i odlazim q mqzej i arhiv.Vraxam se predveye, radne gaxe meŠam na kq-

paxe; ÑqbiteÑ sam predveyerŠeg plivaŠa pozlatnom mostq zalazexeg sqnca; more q to dobadana meŠa svoj rod: postaje wensko, meko, new-no, baršqnasto. Gaxovit, s peškirom oko vra-ta kao bokser (dvonowni), zakÑqyavam vrata, itad osetim da mi se iza leña nešto dogaña. Ja-ko mi je nezgodno, jer zakÑqyavaŠe vrata qmom slqyajq izgleda kao da piškim kroz kÑq-yaonicq. Plqs sramewÑivost zbog kqpaxih migaxa iz 1970-ih; neke stvari yqvam kao relik-vijq; sva srexa što nisq iz 1950-ih, s pertlamana bokq.

Otkqd sam znao da mi se iza leña nešto de-šava? Osetio sam! Mistiyno: osetio sam tekonako. Materijalistiyki: osetio sam parfem.Q ovom drqgom slqyajq iskrsava novo pitaŠe:da li sam osetio parfem kao takav ili odre-ñen miris po kojem sam prepoznao osobq?

Mowda je yqdno, ali: nemam pojma. Sve seodigralo tako brzo da se, qkoliko je i bilostepenasto i lanyano, slilo i zgqsnqlo q jedantrenqtak, q kojem sam istovremeno osetio ivideo da je to ona i da je to zaista ona.

ZakÑqyavala je vrata sobe odmah pored moje.Q Šenom slqyajq zakÑqyavaŠe vrata nema

qrološke asocijacije, pa je poÑe svih drqgihasocijacija – soba, vrata, indqstrija nameš-taja, krevet – bilo široko i bqjno kao q prole-xe posle kišice. A sitqacija glqpa i smešnakao q komedijama renesansnog im/nam piscaiz nedalekog nam Dqbrovnika. Ja q kqpaxim ga-xama iz 1970-ih, ona q haÑini za veyerŠi iz-lazak. O bontonskoj zagqÑenosti i da ne govo-rim: ne poznajemo se (nismo predstavÑeni jed-no drqgom), ako je pozdravim, ispadam namet-Ñiv, no stanqjemo q istom hotelq, soba do so-be, pa ako je ne pozdravim, ispadam seÑak (qMedini kawemo „paor”). JqtarŠa lozinka„àta nam rade košarkaši?” ne dolazi q ob-zir: izgledalo bi da mislim da je spavala s ce-lim košarkaškim timom koji je ostavila qsobi. Došmrknem joj nešto neodreñeno, štoje mogla da shvati i kao pozdrav i nozdrav, abog te pita kako je shvatila, jer mi nijeodšrknqla ništa; sišla je niz stepenice la-gano i bez problema, a ja za Šom, klepexqxi ta-banima, bos kao orangqtan.

Ona za sto, ja q more: ja se kqpam, ona veyera;zapamtixq je kako non stop jede, a vitka i gip-ka. Ne vidim šta je porqyila: glqpo mi je daskayem iz vode kao golman q vaterpolq da joj

virim q taŠir; gaŠam trag sqnca na vodi kaomayka senkq svoga repa, ali qzalqd: sqnce qsko-ro zapada iza jednog od vrhova oko zaliva qplaninskom vencq a ja se vraxam ka kopnq i vi-dim, treba li da kawem, da je Kotorica opetišyezla kao da qme da postane nevidÑiva.

Odem q sobq i obqyem gaxe za veyerq, te si-ñem q restoran i pitam konobara šta mi pre-porqyqje, a on bez oklevaŠa predlowi ligŠena warq koje je jako hvalila dama kojoj ih je ma-loyas poslqwio.

Nije dakle samo moja vizija: Kotoricq videi drqgi! (Izqzev ako je i konobar i ceo zaliv qplaninskom vencq moja velika, globalna vizi-ja.)

Posle veyere odem i obqyem gaxe za šetŠqte prošpaciram rivom, ali qzalqd trawimišyewÑivq damq od jednog do drqgog kraja na-seÑa isplawenog dqw savijqtka zaliva q pla-ninskom vencq. Ipak, osexam Šeno prisqstvo,znam da je tq, da nije otišla, da je ne zanimajqdiskaxi i kasina q obliwŠim gradovima, jermi je jasno da ona ovde ima nekog vawnog pos-la, ciÑ i zadatak, namerq i weÑq, da je došlaspecijalno ovde da qradi nešto ili doyeka dajoj se dogodi. Meñqtim, ako je i tako, a qbeñensam da drqgayije ne bi moglo biti, to je tajna,nešto što se dešava daleko od oyijq radozna-log sveta.

3.Sedim q bašti najlokalnije kafane (tq se

loka najviše) s meštanima koji ispijajq svojeveyerŠe vino, a jedan od Ših lozovayq s pivom,zatim napravim nekoliko noxnih snimaka ozalivq q planinskom vencq, te odem q sobq dapregledam svoje beleške iz mqzeja i arhiva(plan sqtrašŠeg rada zavisi od rezqltata da-našŠega posla). Pribliwavajqxi se hotelqgledam napqštenq vilq koja delqje kao šqpaÑzqb q redq sjajnih. Na recepciji – kqnem se: neisplanirano, jer nisam ovisnik detektivskihromana i filmova – primetim, zapazim i qka-piram, da je fah pored moga prazan, bez kÑqya,znayi nema nikakve tajne, Kotorica je posleveyere – dok sam ja jqrio sqnce q vodi – otišlaq svojq sobq; zato sam je qzalqd trawio na ri-vi.

Prolazim ispred Šenih vrata tiho (na sre-xq nisam bos kao poslepodne kada sq mi golitabani pÑeskali po podq kao da aplaqdiram:sada ñon mojih splitskih sandala iz 1980-ihdodirqje patos neyqjno kao maykove šape); ra-do bih se sagnqo da zavirim kroz Šenq kÑqyao-nicq da vidim da li gori svetlo, pa vex i kre-nem da izvedem poyqyaŠ, ali osetim da me ne-ko otpozadi gleda, te se kobajagi poyešem pokolenq i pogledam pod pazqhom – koŠ bez ret-

rovizora – iza svojih leña, i qgledam Šq kakose peŠe qz stepenice i vadi kÑqy iz svoje tor-be.

Ridikla me zajebala!Nije ostavila kÑqy na recepciji, nego ga je

ponela sa sobom q ridikli. Namerno zamagÑq-je svoje tragove; ne bi me iznenadilo kad bi isada nestala kao dim ovde q hodnikq. Ali qtrqc, jok: stoji i yeka da se pomerim ispredŠenih vrata da bi mogla da qñe q sobq.

Improvizovani atak q nastaloj, sqviše di-rektnoj sitqaciji ne dolazi q obzir: samo bihpokvario svoj plan, briwÑivo skovan za sqt-rašŠe jqtro. Qñem q – svojq – sobq, zakÑqyamse i raširim papire po krevetq (q hotelskimsobama je nezgodno što nema normalnog pisa-xeg stola: dominira krevet, jer se nameštajpredviña za normalne goste koji q hotelskimsobama rade normalne stvari, a ne mrckeÑajqpapirima i beleškama iz mqzeja i arhiva),ali od rada – ne samo zbog nedostatka normal-nog stola – nema ništa, koncentracija mi jeravna nqli, taynije: smer joj je poremexen (qKalazq kawemo „dobio geler”), qmesto bele-waka o slikama i davno preminqlim slikari-ma zanimajq me šqmovi iz sqsedne sobe: zvqcii parazvqci, ako se tako mowe rexi: zvqk koji inije zvqk, koji se ne yqje qhom nego se slqti (aliyime?), nešto što q akqstiykoj dimenziji od-govara mom vizqelnom otkrixq tokom veyer-Šeg slikaŠa: da planina i noxq ima senkq qvodi, što znayi da je mowda sve obrnqto, senkesq stvarnost a svet je samo Šihov odraz nagla-vayke. Tako sam tqmayio i šqmove iz sqsednesobe, zqc rajsferšlqsa, spqštaŠe vode q toa-letq… Nemam pojma: parazvqyne halqcinacijesq neprepriyÑive; mogao bih da o Šima poslq-wim samo komentarima, ali ni za Šihovo raz-rañivaŠe nisam imao vremena (a za naknadnqrekonstrqkcijq, sada – vrativši se svojoj, pos-le svega, q severnoj mi dijaspori kqxi – nemampolazišta q sexaŠq), jer sq se dogañaji – qko-liko ih dogañajima qopšte mowemo nazvati –odigrali dodqše ne mqŠevito, ali iznenadno,na neoyekivanom mestq i na neoyekivan nayin.

Priyini mi se da šqmovi iz sqsedne sobe nedopirq kroz tanak hotelski zid, nego kroz pro-zor.

Znam da bi trebalo da objasnim: otkqd samznao da glas dolazi iz sqsedne sobe, a ne, reci-mo, sa qlice ili iz sqsedne (sqsednije)… Aha!Sqsednije – zgrade? Iz napqštne palate? Ko-ješta: qlica ne dolazi q obzir pošto se moja iŠena soba – naše sobe – nalaze na spratq (šta-više q mansardi, qp. yvorqge na mome yelq), anisam glqv da ne yqjem da li glas dolazi odoz-do ili odozgo ili s leve ili desne strane; na-prosto nema mesta (povoda, qzroka) za raz-


yitanka Yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka

mišÑaŠe, glas mowe da dopire samo iz sqsed-ne sobe ili – a to nije alternativa, nego nega-tivna potvrda – iz napqštene vile. A moja sq-setka nije q napqštenq qšla kqxq, nego q sqsed-nq sobq. Svojim oyima sam to video.

Krexem se na prstima: qzimam jastqk, pri-šqŠam se do prozora i sednem na pod ispodŠega leñima nasloŠen na zid: iznad mene q ot-vorenom kvadratq visi parye noxnog neba nadzalivom q planinskom vencq. Plqs mirisi ve-yerŠeg mediterana.

Pomerivši glavq, vidim q nebq nestvarnesilqete razrqšenog krova pqste kqxe q sqsed-stvq.

Sva srexa što sam vex odavno pqšeŠa bata-lio štetnq mi (bivšq) navikq, jer ne bih sadacigareti – jednq da palim za drqgom – odoleo,pa bi me dim odao sqsetki, kojq bih, osexam,mogao rqkom da qhvatim q prozorq do moga.Sqdexi po blizini Šenog glasa koji yqjem kaoda mi šapqxe na qvo, Kotorica stoji nagnqtakroz prozor i razgovara s nekim q rqiniranojkqxi q sqsednoj bašti; sagovornik se nalaziizriyito q kqxi a ne dole q bašti; vidim mqsenkq gore na spratq, otprilike q visini našemansarde.

Mqškarac se šeta pred zjapexim prozor-nim rqpama koje gledajq na naše pençere, i,sva je prilika, pqši: vidim weravacq na vrhqŠegove cigarete ili cigare (q Kalazq i Medi-ni kawemo „cigar”, pa bi ovde bilo: „na vrhqcigara”); dim se lelqja kao bela fleka q tam-nim šqpÑinama kamenih kontqra.

– A šta nam rade košarkaši? – pita mqš-karac q tami.

– Pobogq, konte, q vaše vrijeme košarkajoš nije postojala.

– Vidio sam vas kako yitate novine.– Samo oglase. Trawila sam oglas za paras-

tos. Q stvari yekala sam porqkq. – Paqza. – Ivas.

Frajer pevqši; ne baš „O sole mijo”, alitako nešto; ne znam da li ironiyno ili senti-mentalno.

– Yekala sam vas kako smo se bili dogovo…kako ste mi obexali… Da xemo, kada isteknqtri vijeka walosti… kada bqdete opet slobod-ni… Nadala sam se da xe poslije Šenog paras-tosa biti odmah naše vjenyaŠe… Danas je tajbio dan. Nijeste došli, konte.

– Ne smijem da napqstim vilq. Grabe se zaŠq. Raznijelo se da je prodajemo.

– Ako se ne bqdemo vjenyali, bojim se da na-še dijete, kao vanbrayno, nexe biti priznatokao nasÑednik.

– Hm. Gledajte: predomislio sam se. Strpi-te se još malo. Doñite idqxi pqt, kroz tristaÑeta.

– Ne bqlaznite, konte. Naše vrijeme teyedrqkyije. Ne mogq yekat toliko. I ovako imako bqÑi q mene kao zqbatac. Ovde q hotelq.Mowda je agent.

– Halqcinirate. Sviñate mq se jednostavno.– Ma kakvi. Da mq se sviñam, vex bi nešto

predqzeo. Imao je prilike mali milion. NemasqmŠe: agenat. Ko zna kakvi. VaÑda se bavinekretninama.

– Isprovocirajte ga ako sqmŠate. Mowda jesamo mqla.

– Garantovano. Ali okanimo se glqposti,konte. Bez obzira na sve, ja ne mogq više yeka-ti. Obexajte mi da xete sjqtra doxi po mene.

– Wao mi je, vjerqjte. Ne dolazi q obzir.Saznao sam da ste vi kxerka dalmatinskog pi-rata koji je toliko pqta pokqšao da nam otmeblago, sabÑom i pqškom, bez qspjeha. Sada ho-xete da postignete to vi… da ne lajem, yime …vjenyaŠem.

– Ali shvatite: nijesam ja q pitaŠq, negonasÑednik. Vaše dijete.

– Vašim posredstvom: jok.– Q tom slqyajq…Çqkela. Pas lqtalica koji qveye na rivi qpa-

da q kafane i trawi od veyeravajqxih gostijqzalogaje, zalaje oyajniyki, bolno, kao da sq gapolili vrelom vodom. A ja se smrzao: na nebq seprosqlo hladno svetlo kao da se Mesec pomo-lio iza oblaka, što je nemogqxe, odnosno sve ida je izašao, Mesec ne znayi ništa, jer je mlad,pravi balavac, beba, to znam s noxnih fotogra-fija (qp. yqdna senka planine q vodi); mowda seqpalila neka zvezda, mada je svetlo izrazitomeseyasto, srebrnasto bledo i hladno, pa se je-wim od svewine, te isprqwim rqkq da se pokri-jem barem yaršavom, ali dohvatim samo malitepih pred kqpatilom, i najzad shvatim da le-wim na podq pod prozorom, glava na jastqkq,noge pod krevetom, a napoÑq – svixe.

4.Perem zqbe mqŠevitom brzinom kao jqnaci

Yaplinovih filmova, te skoyim q jqtarŠe ga-xe i sjqrim do kioska da kqpim novine.

Yekam otvaraŠe terase za dorqyak kao dastojim q redq (mada sem mene nikog nema još narivi). Sedam na svoje mesto q kafani i stavÑamnovine na ivicq stola – blizq Šenog. JqtarŠapanorama zaliva q planinskom vencq je opojna:preporod i veynost q istom trenqtkq, lakalepršavost jqtarŠe yistoxe i teška nepomiy-nost vekovnih kontqra. Polako stiwq meštanis kojima sam sinox pijqckao, dolaze da popijqsvojq jqtarŠq kafq, a jedan od Ših lozovayq spivom; pozdravÑajq me i ortayki namigqjq: sa-krivajq svoje novine, yitajq ih krišom pod sto-lom, kako sam ih sinox bio zamolio.

Qmqsan od pekmeza qmijem se q jqtarŠem mo-rq, nagledam se panorame sve yvršxih obrisa inadišem se slanoga vazdqha – yekajqxi mojq sq-setkq da siñe na dorqyak: ali qzalqd. Meštanise vex razišli q lov na mqšterije za prelazakyamcem na mala ostrva (ili da negde komotnokao Ñqdi proyitajq novine), svi gosti iz hote-la bili vex na dorqykq i otišli, neki q šet-Šq, drqgi na kqpaŠe, samo moje Kotorice nema(q Kalazq i Medini kawemo „ni od korova”).

Pa dobro: ako se sinox dqgo zezala q prozo-rq, vaÑda još spava. Qostalom dorqyak se slq-wi do jedanaest; Ñqdi na letovaŠq ne qstajq spetlovima. Sedim i ispijam trexi yaj od hi-biskqsa (qskoro xq morati da piškim: yaj jeopasniji nego pivo); novine ne smem da pip-nem, treba da lewe na stolq kao qdica; nemamdakle šta da yitam, nisam poneo svoje beleš-ke, a šteta, jer sam ih sinox batalio, pa bihmogao da iskoristim ovo vreme dok yekam Šqovde kao strawa.

Polazim po svoje papire q sobq; qzimamkÑqy na recepciji, i – q fahq pored moga – qg-ledam Šen kÑqy!

Kreten: sinox sam, izgleda, zaspao pre ras-pleta stvari. (àtaviše: q nekim trenqcimamislim da sam sve to samo saŠao.)

Nije mi više do papira i belewaka; nekamqzej i arhiv yekajq do sqtra.

Vraxam svoj kÑqy koji sam tek qzeo, a recep-cionerka me gleda i smeška se: bixe bqra, sviosexamo pritisak; ima ko se ponaša yqdno,gošxa sa mansarde je napqstila hotel qsrednoxi, iznenada i – recepcionerka bi rekla –histeriyno: sišla je s koferom posle ponoxi,bacila kÑqy na pqlt i trawila taksi. „IliboÑe yamac!” – citira je recepcionerka, imi-tirajqxi yak i qzrqjane gestove, zatim se yqdikada vidi kako klimam glavom.

Silazim da popijem još jedan tej i razmis-lim o rebqsq, ali nisam pametan: q pronala-weŠq rešeŠa ili barem objašŠeŠa spreyavame nemox da razmrsim konce jave i sna: sigqr-ne jave i sigqrnog sna; jer mowda nisam saŠaoja, ili samo ja, nego ona (i ona), pa je bqncala qsnq, a mqški glas je dopirao do mene iz Šenogsna, što je fiziyki naizgled nemogqxe, ali ot-kad sam video noxnq senkq planine q morq…ništa nije sigqrno.

Tada me wenski oslovi glas:– Oprostite, da li smijem da pogledam yas-

kom vaše novine?Podiwem glavq i qgledam pegavq plavqšq s

prxastim nosom i oniweg rasta (q Kalazq iVraŠq kawemo „sniska”, q Medini: „pedaÑ padqpe”). Kowne bermqde s hozentregerima (qKalazq kawemo „yakšire s kantarom”) paro-dirajq tirolskq nošŠq. Tqristiyki ranac ba-cila pored sqsednog – „Šenog”! – stola: dopq-tovala je q ovom trenqtkq.

– Izvinite: voÑela bih da pogledam oglase:zanima me kada poyiŠe maskenbal.

– Izvolite. Ja ih ionako ne yitam.Qzima novine i seda – yasna rey! – za moj sto

(istina, ponavÑa da weli da preleti samo og-lase); yita posledŠq stranicq, a ja na naslov-noj strani qgledam fotografijq moje tajan-stvene (bivše) sqsetke.

„OpÑaykala cijelq Rivijerq” – dreyi glavninaslov. Jedva yekam da prxasta tqristkiŠaprocqŠa oglase i ode za svoj sto; toliko sam qz-bqñen da propqštam prilikq da je pozovem napixe; bacam se na novine kao smqk (a ona me gle-da kao tele: maloyas sam rekao da ih ne yitam).

Saznajem da je moja (bivša) sqsetka siste-matski opÑaykala naseÑa ispod zaliva q pla-ninskom vencq: taj deo obale meštani zovq Ri-vijerom. Pajkani sq joj bili vex q tragq kada jenestala na neobjašŠiv nayin, na oyigled po-licajaca: qgledali sq je q aqtobqskoj stanici,ali dok sq parkirali i poskakali iz kola, onaje išyezla; a vozay tvrdi da nije skidao oyi saŠe. Ipak je nestala. A pošto sq joj trag izgq-bili q aqtobqskoj stanici na liniji za zaliv qplaninskom vencq, pretpostavÑajq da se pre-bacila na ovo podrqyje. Specijalizovana je nastarije i bogate mqškarce, po mogqxstvq qdov-

yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka yitanka Yitanka yitanka


ce, mada joj ni vremešne sqprqge ne mogq bitikonkqrencija: babe nemajq šanse pored Šenihwenskih yari i nezajawÑivosti na svim pod-rqyjima. „Dqh pirata hara q spodobi lijepoj”– završava novinar svoj izveštaj pesniykiformqlisanom opomenom.

5.– A šta nam rade košar… Izvinite: spome-

nqli ste maskenbal – dobacqjem svojoj prxastojpoznanici kod sqsednog stola, i saznajem od Šeda se na dan PreobraweŠa, ovde, q ovom mestq,prireñqje tradicionalni maskenbal; po Šenomkomentarq to je mediteranska verzija preobra-wavaŠa: šaÑive metamorfoze kao na karneva-lq q Veneciji. I ona xe se maskirati, kawe, idodaje da je zanima da li xq je prepoznati. Odq-ševÑeno klimam glavom: „svakako, svakako”, ilqpkam se po nosq, što je blesavo, jer mowe damisli da alqdiram na Šenq prxatost, pa sebrzo korigqjem: pokazqjem na svoj nos, zatim nasrce, zatim na Šq, ali se setim da bi to moglada shvati kao da hoxq da kawem da xq je prepoz-nati po mirisq znoja pod Šenim pazqhom (tek jestigla s pqta), te imitiram pokret špricaŠadezodoransom, no ona se vex davi od smeha, a japod stilskim dejstvom novinskog ylanka po-mislim: koja nezajawÑivost!

Dezodorans mi, meñqtim, daje idejq: sednemq kola i odem q obliwŠi grad da kqpim farbqza kosq. Belq.

Poñem, klecnem, prerqšen q starca, qveye narivi. Yekam da me zavede i opÑayka dqh pirataq spodobi lijepoj. Ali moja maska nije savrše-na: mowda izgledam kao starac, ali ne i imq-xan (premda sam obqkao svoje najlqksqznije ga-xe). Vex trexi pqt šetam od jednog do drqgogkraja naseÑa, ali ništa. Garderoba, qprkoslqksqznim gaxama, odaje me da nisam – recimo– konte. Nešto moram predqzeti. Odem q sobq izamotam se q teškq, tamnocrvenq zavesq; izgle-dam kao Poncije Pilat q penziji.

Proñem opet rivom, qbeñen da mi akcija sadanexe ostati bez efekta. I zbiÑa: deca vex tryeza mnom i trawe poklone: misle da sam letŠideda-Mraz! A kqnem se da je moja maska najori-ginalnija; sve drqge sq šablonske: neko se mas-kirao q konobara iz hotela, drqgi q recepcio-nerkq, trexi q meštanina koji izjqtra pije lo-zovayq s pivom, i tako redom: svako nekog paro-dira, ali slabo: potpqno liyi na original. Qyemq je onda štos? Neko se, eno, maskirao q de-vojkq s praxastim nosom. Mogao je barem dapretera, da se qprxi najprxnije, ali jok: prxastje baš kao ona. Prilazim joj da je šŠofnempod pazqhom, ali osetim dezodorans.

Ona se smeje:– Nas dvoje se slawemo sqper. Ja slqšam vas,

vi slqšate mene.– Kako to mislite?– Ja sam se namirisala, a vi namaskirali.

Ali zaboravila sam da vam kawem da se masken-bal ne odrwava na rivi nego q pozorištq i dase maskirajq samo glqmci. I ja sam glqmica.

Prqwa mi rqkq i kawe svoje ime… ali ja nepazim (q Kalazq i Medini kawemo „serem se”)na Šeno ime, jer me šokira Šeno prezime: onoizvesno Prezime izvedeno od Imena vlasnikakqxe q rqševinama.

– Aha! – qkapiram najzad. – To je vaša maska.Princeza Prezimenovix.

– Ma šta vam je, yovjeye, zaista se tako zo-vem. Ako ne vjerqjete, pogledajte mi liynq kar-tq. Eno je na recepciji.

Naravno, liyna karta joj stoji q fahq poredmoga.

– I to je maska – odmahnem. – Moja maska jeogrtay od zavese – (q Kalazq i Medini kawemo„firangle”) – a vaša maska je prezime i liynakarta. Pazite da vas ne qhapsi policija.

Ne vredi: kao glqmica, verovatno zbog ho-norara, mora da se drwi svoje qloge:

– Imam vlasniyki dokqment: ja sam posÑed-Ši nasÑednik one kqxe.

– Zašto onda qzimate sobq q hotelq?– Zar ne vidite kako ono yqdo izgleda?

Treba priznati: q lqdilq qvek ima logike.(Apsqrdne.)

– Imate dobrog rediteÑa. Ili barem stro-gog. A glqmite odliyno – laskam joj.

– Vi ste prava mazga.– Dobro, dobro. Samo pazite – bacam qdicq

– jer onaj tip q rqini vara vas s nekom tajan-stvenom damom.

Ne znam šta da mislim: pocrvenela je kakosamo pegave i prxaste wenske qmejq da pocrve-ne.

– Bravo: kao Liv Qlman kod Bergmana.Ako je glqmila: svaka joj yast; nije pretera-

la, nije dahtala niti beyila oyi; malo je nag-nqla glavq i pogledala me iskosa, sqmŠiyavo:

– Otkqd vi znate o tim… glqpostima?– Glqposti? Ako i vi znate o Šima, vaÑda i

nisq glqposti.Vidim da se q magnoveŠq savladala i preob-

razila.– Ja? O yemq priyate, molim vas? Rekoh vam

da sam glqmica. Liv Qlman, hi-hi-hi. Doñite– hvata me pod rqkq. – Doñite sa mnom q pozo-rište, kad ste vex napravili od sebe pajaca.Neka misle da ste i vi glqmac. Qostalom mow-da i jeste, priznajte.

Hm. BoÑe da misle da sam Robert de Niro (qKalazq i Medini kawemo „Milan Rqs”), negoletŠi deda-Mraz.

Silazimo pred hotel, rqka pod rqkq, ja i mo-ja (nova) sqsetka. Kad tamo, kao da je i to deoneke iz pozadine nevidÑivim rqkama rewira-ne predstave, yqjemo škripq zarñale kapije na-pqštene bašte i vidimo da neko iznosi neštoneprepoznatÑivo (q bašti je mrak), ali sqde-xi po tewini (prema pogrbÑenosti yoveka kojinosi teret) moglo bi da bqde… nema šta: mog-lo bi da bqde leš. Prekriven je poŠavom kojavisi do zemÑe. Osexam da se pegava princezaklembesi na mojq rqkq dqplom tewinom negodotad.

Korayajqxi natraške (q Kalazq i Medinikawemo „cqrikati”), yovek sa teretom qlazi qkrqg svetla qliyne lampe, te prepoznam mešta-nina koji izjqtra pije lozovayq s pivom. àmqg-nqo bi q šikator dqw ograde, ali primexqjenas; ne bih rekao da je pao q panikq, delqje samokao da smo ga zatekli kako šora pod banderom.

– Çqkela – objašŠava nam q prolazq. – Sje-xate se, onaj pas koji je dosañivao Ñqdima q ka-fani. Krepao. Yqo sam ga sinox kako je qrlik-nqo. Odmah sam bio svjestan da je gotov. Alinisam znao gdje je pandrknqo. Našao sam ga pomirisq, znate, poyeo je da zaqdara.

I ode.6.

Time sq tajanstveni dogañaji svome stiglikrajq. Moj nastqp na maskenbalq q pozorištq

ispao je dobro, predstavio sam se kao veneci-janski dqwde i odrecitovao nekoliko stihovaiz Kostixeve pesme Dqwde se weni – „Iz moranikli dvorovi beli. / Yim sq se tako divnopopeli? / Gospoda xqte, pogledom mqte, / alipak zbore glave pognqte: / Neka se diwe Santa

Maria della Salute” – i time sam qbrao aplaqze,kroz koje se – q vidq maskenbalske šale – pro-bio glas recepcionerke iz hotela: „Samo nam,dqwde, firangq vrat'te!”

Smejem se i siñem q pqblikq, weÑan da vi-dim šta izvodi moja prxasta glqmica.

Nos joj je… pa dobro, nije sve nos, nije onnajbitniji faktor, qostalom i ne bi se rekloda se Šenim nosom mowe qbiti paqk q xoškq,nego samo (ali ipak) treba da priznam da sambio oyaran Šenom pojavom i nisam primetio– zapravo video sam, ali nisam konstatovao –da recepcionerka izlazi da, kako se isposta-vilo, zove policijq, koja je, meñqtim, stiglabaš kada je glqmica (?) završila svoj monologo nekoj sentimentalnoj Ñqbavnoj priyi od pretrista godina, i – nestala.

7.Probqdio sam se kasno, q zagrÑajq prxaste

glqmice. Ne sexam se… niyeg. TrÑam oyi igledam kroz walqzine: dan poodmakao, opetništa od mqzeja i arhiva. Qostalom, neštomi nije q redq sa okom: ne bih rekao da me bo-li, ali ipak… Levo oko me svrbi. Qstajem dase protegnem, qmijem i eliminišem belq far-bq iz kose.

Pogledam se q ogledalq i qstqknem: gleda mealbino! Taynije: polqalbino: levo (q ogledalqdesno) oko mi je crveno kao zeyje! Ne boli, alirqdi! To nije šala, treba da pokawem lekarq;pogledam (da proverim) i vidim da je prxastadevojka zaista prxasta i spava kao beba; nekaje: idem po kola i odvezem se q najbliwi grad,nañem ambqlantq, odande me pošaÑq kod spe-cijaliste koji mi kawe da nije opasno, zakrva-vila mi se vewŠaya; ne treba predqzimatiništa posebno; ako baš hoxq, mogq da popijemCe-vitamin; ali proxi xe i bez toga.

– Nego kako ste povrijedili to oko? – pitame lekar.

– Nemam pojma. Q snq. Odnosno… vaÑda sa-mo q snq.

P. S.Sve ovo ne bih napisao da me ono Prezime

izvedeno od Imena nije pogodilo. Baš kao me-tak izabranq metq. Naime, ono Prezime sepoklapa sa nadimkom jedne grane moje famili-je. To je naš porodiyni nadimak, isto kao qslqyajq familije koja je wivela q tajanstvenojkqxi, danas napqštenoj i rqiniranoj, tamonegde q zalivq q planinskom vencq.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven


Manastir Ostrog, i sveto mesto i centar pismenosti

Predana slqwba srpskoj nacionalnoj misli„Vidjeste li yqdo i znameŠe / ka

se dvije mqŠe prekrstiše? / Jednasinq od Koma k Lovxenq / Drqga si-nq od Skadra k Ostrogq!” (äegoš)

Pri jednoj strmoj steni izmeñqNikšixa i Danilovgrada,visoko iznad Bjelopavlixke

rijeke, nalazi se manastir Os-trog. Iako sq prve osnove ovog ma-nastira dali neki isposnici kojisq q ostroškim pešterama našlipogodno mesto za svoj qsamÑeniy-ki i podvizniyki wivot, Šegovimprvim osnivayem s pravom sesmatra Sv. Vasilije Ostroški,mitropolit Zahqmsko-hercego-vayki.

Kad je Sv. Vasilije, poyetkom

drqge polovine 17. veka, dobio naqpravq istoynohercegovaykq epar-hijq, on je prešao iz manastiraTvrdoša negde q okolini Nikši-xa. Tq se poyeo nositi mišÑq daosnqje manastir. Tako je najpre1665. godine podigao GorŠi ma-nastir, a potom je q poÑq kqpiozemÑište na kojem je podigao iDoŠi manastir.

GorŠi je posvexen Svetom krstq,a DoŠi Svetoj Bogorodici, Najq-peyatÑivije delqje GorŠi manas-tir sa svoje dve pexinske crkvicekoje se nalaze visoko q steni i sayqdotvornim moštima Ostroš-kog SvetiteÑa koje sq ovo mestoqyinile jednim od najposexenijihsvetilišta srpske pravoslavnecrkve.

GorŠq crkvq je podigao 1605. go-dine jeromonah Isaija, a s blagos-lovom mitropolita Vasilija 1667.bila je wivopisana. Za doŠq se ka-we da je podigao mitropolit Vasi-lije. I ova je crkvica wivopisanakad i GorŠa (1667. godine). Q Šojpoyivajq mošti Sv. Vasilija.

SadašŠe kelije q GorŠem ma-nastirq skorijeg sq datqma, jer sqstare izgorele 1923. godine. Obepexinske crkvice koje sq bezdrvnekonstrqkcije tom prilikom ostalesq neoštexene. Nove kelije q Gor-Šem manastirq zapoyete sq 1923. azavršene sq 1926. godine za vremeqprave arhimandrita LeontijaMitrovixa. On je podigao q Gor-Šem manastirq i još jednq vexqzgradq za prenoxište poklonika.

Prvi qgqman q manastirq Os-trogq bio je Isaija iz sela Popakraj Nikšixa, a posledŠi qpoko-jeni nastojateÑ manastira bio je

arhimandrit Lazar Axix (1991-2000). SadašŠi igqman je proto-sinñel Jovan Pqrix, profesor Ce-tiŠske Bogoslovije.

Q prošlosti kad sq srpski ma-nastiri bili yqvari vere i nacio-nalne misli a naroyito q tokqropstva pod Tqrcima, Ostrog jeodigrao veoma znayajnq qlogq.Sam mitropolit Vasilije osta-vio mq je q nasleñe takvq tradici-jq. Za vreme Kandijskog rata (1645-

1669), kada sq Hercego-vina i Crna Gora po-kazivale naroyitetewŠe za osloboñe-Šem, mitropolit Va-silije prešavši q Os-trog, podrwavao je kodsvoje pastve takvo ras-poloweŠe.

Kalqñeri Ostrogabqdno sq pratili pok-rete tqrske vojske qkrajevima istoyneHercegovine i o tomeizveštavali cetiŠskemitropolite. Jednovreme i sam Ostrog jebio centar pokretaborbe protiv tqrskihporobÑivaya. Stra-šan je bio napad 1857.godine, q kome je knezDanilo razbio sa ye-tiri pqta maŠom voj-skom tqrskq glavninqod 20.000 Ñqdi.

Idqxe godine sa jošvexom vojskom Tqrcisq se qpqtili Ostrogqradi osvete ali sqbili strahovito potq-yeni na Grahovcq.

Takoñe, Ostrog je ne samo svetomesto nego i centar odakle se naj-predanije slqwilo srpskoj nacio-nalnoj misli. Neki od qglednijihŠegovih nastojateÑa predsedava-li sq plemenskim skqpštinamaBjelopavlixa i yesto qzimaliqyešxa q javnim narodnim poslo-vima, a naroyito q mireŠq zavañe-nih. I pre nego što se q manasti-rq osnovala škola, on je bio sre-

Naslovne strane „Gimnazijalca”

Srpska gimnazija

Dva nova broja„Gimnazijalca”

Tokom novembra meseca, nakondqwe paqze, q peštanskojSrpskoj gimnaziji izašla sq

yak dva broja „Gimnazijalca”.Redakcija školskog lista „Gim-

nazijalac” je tokom 2004/2005.školske godine pomalo otewanozapoyela svoj rad. Nije bilo toli-ko problema oko maštovitosti ivoÑe qyenika vex o tehniykimsmetŠama koje sq yesto predstav-Ñale znayajnq preprekq za izdava-Še ovog lista. Prvi broj je tehniy-ki mowda i ostavio za sobom nekepovode za zamerke, ali je drqgi biomnogo boÑi i qspešniji. Na zase-daŠq redakcije koje je odrwano 23.novembra posle wqstrih prepirkiodlqyeno je da se što pre prioneposlq i qradi što kvalitetnijibroj „Gimnazijalca”. àef qred-ništva Jelena Evñenix radi mar-Ñivo na tome da redakcija, kojasvoj list osmišÑa i qreñqje qSrpskom ñaykom domq, bqde jošagilnija i qspešnija q svom radq.

NajposexenijasvetiŠa

Veliko poštovaŠe Ostroš-kog SvetiteÑa Sv. Vasilija, ko-ji je posle smrti proglašen zasveca, qyinilo je ovaj manastirjednim od najposexenijih sveti-lišta na slovenskom jqgq. KqltSv. Vasilija, koji je još za wivo-ta yinio velika yqda i bio ceŠeni poštovan, iz dana q dan bivasve vexi. Dok sq se ranije q ma-nastirq odrwavala samo dvatradicionalna sabora o SvetojTrojici i Petrovdanq, sada sqtamo mnogobrojni dani q tokqgodine postali sabiralište ver-nika. Skoro svakog praznika isvake nedeÑe, a naroyito o Veli-koj Gospojini, manastirq dolazerazni poklonici sa svih strana,iz matice i rasejaŠa.

Manastir Ostrog

neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven Neven neven


Srpska osnovna škola q BataŠi

Radovi qyenika iz BataŠeMoja porodica

Zovem se Dora Bognar, imam je-danaest godina i qyenica sam šes-tog razreda. Wivim q BataŠi.Moja mama se zove Wqwana Nemet.Ona ima plavq kosq, zelene oyi inije naroyito visoka. Moj tata sezove Tibor Bognar, ima crnq kosqi smeñe oyi. On je vatrogasac, amama je nastavnica.

Moj brat i sestra sq stariji odmene. BratovÑevo ime je Balaw, asestrino je Bjanka. Bjanka lepocrta, pa svi Ñqdi hvale Šene crte-we.

Ovo je moja porodica i ja samsrexna što sam deo Še.

Dora Bognar6. razred

Najdrawe bixeDo sada nisam qpoznao nikog ko-

ga bih voleo kao mojq sestrq. Q bol-nici sam je prvi pqt video, kada serodila. Ja nikada nexq zaboravitionaj trenqtak kada sam je prvi pqtvideo q maminim rqkama. Vex tadasam znao da xq je qvek voleti.

Kada je bila mala imala je lepq,dqgaykq kosq boje zlata. Ima lepesmeñe oyi, lepo joj je lice. Mojasestra se lepo ponaša, ne šminkalice, ni oyi, ni qsta. Vrlo pris-tojno razgovara sa starijima odsebe. Dobra je qyenica i redovnoradi domaxe zadatke.

Svi naši prijateÑi kawq da jedobra devojyica i ja ne welimništa više q wivotq nego daimam ovakvq sestrq.

Robert Bqlarda8. razred

Sqsret sa poznatomliynošxq

Banatski sabor odrwan je q Des-ci 16. oktobra ove godine. Prog-ram je poyeo q sedam sati qveye. Qprogramq sq qyestvovali: KQD„Banat”, KQD „Dqnav” i KQD„Dqkat”. Meni se priredba veomadopala, pogotovo što smo i miBataŠci qyestvovali.

Kada je završen program, otiš-li smo q restoran na veyerq. Doponoxi je trajalo veseÑe. Bilasam veoma srexna kada sam qgleda-la osobq sa televizije. To je bioMilo iz popqlarne emisije „Svetstvarnosti”. Bio je tako Ñqbazan,pa je mojim drqgaricama i meniispqnio weÑq i dao aqtogram.

Qmorni, ali i zadovoÑni, q po-nox smo krenqli kqxi.

Ivet Almaši5. razred

ZanimÑivostiBiolozi sa Qniverziteta q Ken-

tq zakÑqyili sq, ispitqjqxi 690porodiÑa, da wene koje na wivotgledajq vedro yešxe rañajq mqškqdecq nego wenskq.

*Svakog sekqnda barem stotinq

gromova qdari o zemÑq.*

StrqyŠaci sa Taft qniverzite-ta zakÑqyili sq da osobe koje jedqbeli hleb dobijajq naslage salaposebno oko strqka.

*Nayqnici iz Nase pretpostav-

Ñajq da sq pre tri i po milijardegodina Sqnyeve yestice prosto„odqvale” vodq sa planete Mars.

*Nedaleko od španske varoši

Riodive arheolozi sq našli os-tatke najvexeg dosad poznatog di-nosaqrqsa na evropskom tlq. Ovajprimerak saqropoda bio je dqga-yak 35 metara, tewio je oko 50 tonai wiveo je pre 130 miliona godi-na.

*Izvodexi 1938. godine radio-

dramq „Rat svetova”, Orson Velsje qneo ogromnq panikq q domovemnogih Amerikanaca. Velikideo Amera je zaista poverovao daje zapoyela invazija vanzemaÑa-ca.

Zimi na Antarktikq wivi okohiÑadq Ñqdi. Leti se taj broj sta-novnika Jqwnog pola povexa ot-prilike dva pqta.

*Wenke morskih lavova (jedna

vrsta foke) bremenite sq 364 danatokom godine.

*Verovali ili ne, na Islandq se

q „Pica hatq”, lancq restoranabrze hrane, kojih ima i q Mañar-skoj, slqwi i pita od irvasovog(vrsta severnog jelena) mesa!

*Pre 150 godina Teodor Pavlo-

vix (1804-1854) pokretay i qred-nik peštanskog „Serbskog leto-pisa”, „Serbskog narodnog lista”i „Serbskih narodnih novina”qmro je, obolevši dqševno, 12.avgqsta 1854. q Karlovq.

*Poznati i proslavÑeni srpski

pesnik prve polovine XIX vekaSima Milqtinovix Sarajlija(1791-1847) je po Vqkq bio „lqdyovjek”. Milqtinovix je sam govo-rio o svom „bezqmijq i mahnitos-ti”. Bio je veliki fantasta i zane-seŠak. Jednom prilikom qspeo jeda poznatog nemaykog prevodiocasrpskih pesama Gerharda qveri dasq svi rimski pesnici nosilisrpska imena.

RibÑi svet, üenñi äari 4. razred

Jesen, Bijanka Romak 8. razred

Rqwe, Dora Bognar 6. razred

Vqk Karaçix, Anet Rockov 4. razred

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven


Srpski ñayki dom q Bqdimpešti

Otvorena izlowba peštansko-bqdimskihsrpskih novina prve polovine XIX veka

Ove godine obelewavamo 200.godišŠicq roñeŠa TeodoraPavlovixa (1804-1854), izda-

vaya i glavnog qrednika brojnihpeštanskih srpskih listova prvepolovine XIX veka. Q skladq saovom obletnicom q Srpskom ñay-kom domq je 30. novembra odrwankraxi program i qjedno je otvorenaizlowba naslovnih strana srpskihnovina iz predvqkovskog doba.Tom prilikom proyitani sq frag-menti o istorijatq poyetakasrpskog novinarstva q Pešti i Bq-dimq. Qyesnici sq bili ylanoviliterarne sekcije Srpskog ñaykogdoma: SaŠa Dokix, Mina üokix iJelena Pavlovix. Najsawetije je oovoj temi pisao Stojan Vqjiyix qsvojoj kŠizi „Srbi q Bqdimq iPešti” koja je poslqwila kao od-liyna graña za ovo literarno veye.Izlowbq je osmislio i realizovao

kŠiwevnik Dragomir Dqjmov kojije qjedno i qpravnik srpskog kole-gijqma. On je q svom govorq govo-rio o kŠiwevno-jeziykim prilika-ma Srba q Pešti i q aqstrijskojmonarhiji qopšte. Posebno je ob-ratio pawŠq na specifiynostislavenoserbskog jezika kao tadaš-Šeg standardnog i kŠiwevnog jezi-ka srpske inteligencije.

Zatim je Dragomir Dqjmov pro-yitao neke zanimÑive detaÑe no-vinskih ylanaka yiji je qrednikbio Teodor Pavlovix. Nakon togaje tekst „Serbskog narodnog lis-ta” napisan na slavenoserbskom,pojasnio pqblici koja se takoqpoznala sa zanimÑivostima iprilikama onog doba.

Izlowba je time otvorena i mo-xi xe da se vidi tokom cele godi-ne, pošto xe qramÑene naslovnestrane srpskih listova poslqwiti

kao stalna postavka q Srpskomñaykom domq. VaÑa navesti da jetom prilikom glavni qrednik„Gimnazijalca” Jelena Evñenix,

qrqyila direktorki Katici Rqsnovi broj školskog lista, koji jepored redovnih izveštaja o wivo-tq naših gimnazijalaca objavio ifotokopijq naslovnih strana po-jedinih srpskih listova koji sqizlazili q Pešti q prvoj polovi-ni XIX veka, a yiji je qrednik bioTeodor Pavlovix.

-sas

Priredba povodom 200. godišŠice roñeŠa Teodora Pavlovixa q Srpskom ñaykom domq q Bqdimpešti

Ovo verovatno niste znali!Jedan od najpoznatijih

srpskih kŠiwevnika MilošCrŠanski (1893-1997), koji jeroñen q Mañarskoj, tokom svogaizgnanstva q Londonq završioje filmskq školq. Posle Drq-gog svetskog rata, bqdqxi da jebio nezaposlen, CrŠanski jekao vanredni stqdent q Londonqzavršio strqkq scenariste.Prvi scenario bio je zapravoprerada sopstvenog romana„Kap španske krvi”. Kao q sta-rim bajkama, moxna prodqcent-ska kqxa je za sitne pare otkqpi-la scenario po kojem je kasnijesnimÑen film o poznatoj LoliMontez q glavnoj qlozi sa popq-larnom francqskom glqmicom– Martin Karol. Gledajqxi tajfilm CrŠanski je jasno prepoz-navao detaÑe koji sq preqzeti izŠegovog scenarija. Oyajnisrpski emigrant, MilošCrŠanski, pokrenqo je parnicqq vezi zaštite aqtorskih prava.Meñqtim, on je vex na samom po-yetkq bio hladno i glatko odbi-jen. Scenario je CrŠanskom,mada za male pare, vex odavnobio isplaxen, pa je tako velikihonorar i sva osvojena slavapripala novom vlasnikq.

�

Veliki rqski kŠiwevnik LavNikolajeviy Tostoj (1828-1910)nije mnogo obowavao svoga ko-

legq Fjodor Mihajloviya Dos-tojevskog (1821-1881). Q jednompismq Tolstoj ovako piše: „Iz-gleda da ste bili wrtva lawnogshvataŠa o Dostojevskom. Ne sa-mo Vi, ceo svet je qveliyao Še-gov znayaj, i to ga je qveliyaošablonski, qzdignqvši ga nastepen proroka i sveca, Šega,yoveka koji je qmro q fazi kad jeq Šemq najjaye plamtela borbaizmeñq dobra i zla. On je dir-Ñiv, zanimÑiv, ali podixi gakao spomenik i kao primer po-tomstvq, yoveka koji je sav bor-ba – ne ide.”

�

Yak i najvexe liynosti svet-ske literatqre ponekad sq poka-zivale veoma yqdne vidove ispo-ÑavaŠa sqjete. Verovali ili ne,Lav Tolstoj je terao svojq sqp-rqgq Sofijq Andrejevnq da mqyita Šegov dnevnik gde je hvali-sao svojq Ñqbavnq mox.

�

Poznati ameriyki roker El-vis Prisli (1935-1977) stalno jeoko vrata na lanyixq nosio krsti Davidovq zvezdq. Kada sq gaqpitali zašto nosi dva verskaobelewja, Elvis je odgovorio:„Welim po svakq cenq da odem qraj. Ne bih voleo da ne bqdemprimÑen samo zbog tehniykihrazloga!”

info info info info info info info info info info info info Info info


NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065

Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov.Finansira se na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvomDrwavne zadqwbine za maŠine. Sqfinansirijer: Ministarstvo kqltqre imedija Repqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqjese kod izdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség,

1065 Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili nawiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je4000 ft. za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) –àtampa: KOMP-pres Kft. Odgovorniposlovoña: Ferenc Iboš. – Tehniykirqkovodilac: KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Home

page: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: [email protected]

HU ISSN 1215–072 x

PriznaŠa 3adqwbine Jakova IgŠatovixa srpskim kŠiwevnicima

PoveÑa priznaŠa s medaÑomkŠiwevnicima Milosavq Tešiñq

i Savi Babixq

3adqwbina Jakova IgŠatovixa q Bqdimpešti, kojq sq osnovalisrpski intelektqalci q Mañarskoj q ciÑq negovaŠa srpskekŠiwevnosti, oyqvaŠa srpske kŠiwevne i qmetniyke baštine q

Mañarskoj, kao i qnapreñeŠa srpsko–mañarskih kŠiwevnih, qmet-niykih, kqltqrnih i dqhovnih veza i raradŠe, povodom dana roñe-Ša (8. decembar) kŠiwevnika Jakova IgŠatovixa (1822–1889), ro-dom iz Sentandreje, i ove godine je dodelila poveÑe priznaŠa smedaÑom.

Nagrada za wivotno delo dodeÑena je pesnikq Milosavq Tešixq(Bajina Bašta, 1947), posebno za pesniyke zbirke tematski vezaneza Velikq seobq i severno rasejaŠe („Prelest severa”, 1995, „Pre-lest severa, Krqg rayanski, Dqnavom”, 1996. i „Krqg rayanski, Dq-navom”, 1998).

Nagrada za wivotno delo dodeÑena je kŠiwevnikq Savi Babixq(Palix, 1934), posebno za izvanredne i mnogobrojne prevode ma-ñarske kŠiwevnosti na srpski jezik, i za monografije i stqdije izoblasti prevoda kao kŠiwevne pojave.

Svi nagrañeni qz poveÑq priznaŠa dobijajq medaÑq sa likom Ja-kova IgŠatovixa – delo vajara Nebojše Mitrixa (1931–1989).

PoveÑe sa medaÑama xe se predati nagrañenima q Sentandreji,rodnom gradq Jakova IgŠatovixa.

Bqdimpešta, 8. decembra 2004.

3adqwbina Jakova IgŠatovixaBqdimpešta – Mañarska

Tradicionalni Bowixni programq Desci

Q organizaciji KQD BANAT odrwaxe se Bowixni programq Desci, q Seoskom domq 7. janqara 2005. sa poyetkom q 19 sati.

Slava sv. Nikole q XVIII kvartqSrpska samoqprava XVIII kvarta srdayno poziva sve zaintereso-

vane na javno zasedaŠe samoqprave koje xe se odrwati 18. decembra2004. godine sa poyetkom q 17 sati. Nakon toga sledi proslavÑaŠeslave sv. Nikole sa poyetkom q 18 sati q Domq kqltqre „Kondor

Béla” (Kondror Béla Mûvelîdési Ház, XVIII ker. Kondor Béla sétány).

Adresa i telefoni Qreda za nacionalnei etniyke maŠine q Mañarskoj

Nemzeti és Etnikai Kisebbségi Hivatalelérhetîségei:

Cím: 1085 Budapest, Baross u. 22-26.

Közvetlen telefonszámok: (+36-1)

Heizer Antal elnök 266-6307

Popovics György elnökhelyettes 266-0577

Nemzetközi kapcsolatok 266-5542

Gazdasági ügyek 266-6347

Központi telefonszámok: (+36-1)

Központi telefonszámok: 266-6238




E-mail: [email protected], [email protected]

Trawi se bebisiterkaPotrebna poqzdana osoba za yqvaŠe jednoipogodišŠe devojyice.Centralna lokacija, povoÑni qslovi. DetaÑnije informacije

na tel: 06/30-297-44-34.

Tematsko veye SSB

„Kosovske sqze”Srpska samoqprava q Bqdimpešti srdayno poziva sve Ñqde dob-

re voÑe i sve one koji sq svojim prilogom potpomogli hqmanitar-nq akcijq na tematsko veye „Kosovske sqze” 16. decembra q 18.00sati. Tom prilikom xe q Srpskom klqbq biti qreyena novyana po-mox predstavnicima Koordinacionog centra SCG za Kosovo iMetohijq.

Prisqtni xe, takoñe, biti obavešteni o trenqtnom staŠq Srbana Kosovq i Metihiji. Q tokq veyeri odrwaxe se i projekcija dokq-mentarnog filma o kosovskim prilikama.

Prvi srpski qstanakIzabrana bibliografija iz fonda Biblioteke SSM

1. KARAÇIX, Vqk Stef.: Srpska istorija našeg vremena. Beograd:Nolit, 1972.

2. KazivaŠa o Srpskom qstankq 1804. Priredio Dragan Samarçix.Beograd: Srpska kŠiwevna zadrqga, 1980.

3. Srpska nacionalna revolqcija q kazivaŠq Vqka Stefanovixa Ka-raçixa. Priredio Vqkašin StanisavÑevix. GorŠi Milanovac: Deyjenovine; Priština: Jedinstvo, 1987.

4. XOROVIX, Vladimir: Istorija Srba. 3. deo. Beograd: BIGZ,1989. str. 16-36.

5. RANKE, Leopold: Srpska revolqcija. Preveo OgŠan Radovix. 2.izd. Beograd: Srpska kŠiwevna zadrqga, 1991.

6. Istorija srpskog naroda. KŠ. 5. Od Prvog qstanka do Berlinskogkongresa: 1804-1878. T. 1. Napisali Vladimir Stojanyevix, … itd. 2.izd. Beograd: Srpska kŠiwevna zadrqga, 1994. (Prvi srpski qstanak1804 i ratovaŠe Srba s Tqrcima 1804-1813. godine…) str. 25-86.

7. STEVANOVIX, Miladin: Prvi srpski qstanak. GorŠi Milano-vac: Deyje novine, 1994.

8. STOJANYEVIX, Vladimir: Prvi srpski qstanak: ogledi i stq-dije. Beograd: Novinsko izdavayka qstanova „Vojska”, 1994.

9. Ilqstrovana istorija Srba – Illustrated History of the Serbs. KŠ. 9.Prvi srpski qstanak – The First Serbian Uprising / priredili AleksandarFotix, Nikola Kosovac. Beograd: Litera, 1995.

10. JANYIKIN, Jovan: Prvi srpski qstanak q narodnoj kŠiwevnos-ti. Bqdimpešta: Izdan, 1996.

11. JELAVIX, Barbara: ABalkán története. 1. köt. A18. és 19. század (An-

golból fordította Bérces Tibor). Budapest: Osiris, 1996. (A szerb forradalom) p.

178-187.12. BOAROV, Dimitrije: Politiyka istorija Vojvodine: q trideset

priloga. 2. izd. Novi Sad: CQP, 2001. (BqñeŠe nacionalne svesti iprvi srpski qstanak) str. 45-52.

13. GLENI, Miša: Balkan: 1804-1999: nacionalizam, rat i velikesile. Deo 1. Beograd: B 92, 2001. (Seya knezova: srpski qstanci i Oto-mansko carstvo, 1804-30) str. 17-37.

14. Evropa i srpska revolqcija: 1804-1815. Qrednik Yedomir Popov.Novi Sad: Zmaj, 2004.

15. KOVAYEVIX, Dqško: 1804: Prvi srpski qstanak. Novi Sad:Zmaj, 2004.

16. MAJDANAC, Boro: Narodna skqpština Srbije. Od obiyajne qs-tanove do savremenog parlamenta: 1804-2004. (2. izmeŠeno i dopqŠenoizd.) Beograd: Narodna skqpština Repqblike Srbije: Arhiv Srbije,2004. (Narodna skqpština kao obiyajna qstanova q Srbiji: 1804-1858)str. 9-17.

17. STEPANOVIX, Milan – àQMOäA, Rade: Somborski Srbi iPrvi srpski qstanak. Sombor: Meñq javom i meñ snom: Memorija: Is-torijski arhiv, 2004.

18. Viš Srbije po nebq vedrome: pesme o bojevima i jqnacima Prvogsrpskog qstanka. Priredio: Dragomir Brjakovix. 2. dopqŠeno izd.Beograd: Srpska kŠiwevna zadrqga: Beogradska kŠiga, 2004.

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

Protojerej dr Radomir Popovix

Kratak pregled Srpske Crkve kroz istorijqQjediŠeŠe

i vaspostavÑaŠeSrpske PatrijaršijePrvi svetski rat se završio

1918. godine. Na rqševinama Aqs-troqgarske i evropskog dela Tqr-ske ponikle sq nove proširenedrwave. Stvorena je prvi pqt q is-toriji Jqwnih Slovena KraÑevinaSrba, Hrvata i Slovenaca. Q majq1919. q Beogradq sq se sastali epis-kopi svih delova nekadašŠe Pexkepatrijaršije i proglasili, sada qnovoj drwavi, dqhovno i adminis-trativno jedinstvo. Stekli sq sesvi qslovi da nekadašŠa Pexkapatrijaršija, qkinqta daleke 1766.god. bqde obnovÑena. Nova drwav-na vlast na yelq sa kraÑem PetromI dala je saglasnost.

Srpska crkva se obratila Ca-rigradskoj patrijaršiji kao maj-ci crkvi i qpoznala ja sa novimokolnostima q kojima se našla, asa weÑom da se patrijaršija ob-novi. VaseÑenska patrijaršija jeto odobrila, izdala je odgovarajq-xi Tomos. Odrwan je potom Arhi-jerejski sabor q Sremskim Kar-lovcima 30. avgqsta / 12. septem-bra 1920. na dan Sabora srpskihsvetiteÑa, na kome je doneta odlq-ka da se Srpska crkva qzdigne nastepen patrijaršije. Prvi srpskipatrijarh obnovÑene Patrijar-šije bio je mitropolit SrbijeDimitrije (Pavlovix) (1920-1930). Qstoliyen je q Beogradq is-te godine, a q manastirq Pexkapatrijaršija 1924. Q vreme patri-jarha Dimitrija osnovano je neko-liko novih eparhija, Bogoslovskifakqltet q Beogradq i Zagrebq ibogoslovija q BitoÑq.

Q vreme patrijarha Varnave(Rosix) (1930-1937) donet jeCrkveni qstav (1932). Osnovane sqZagrebayka i Mqkayevsko-prja-ševska eparhija. Izmeñq 1931. i1947. Srpska crkva je imala 27eparhija i vikarijat q Skadrq.Crkveni wivot je pokrenqt q svimoblastima. Podignqta je današ-

Ša zgrada Patrijaršije q Beogra-dq, kao i manastir VavedeŠe qBeogradq i mnogi hramovi. Zapo-yet je i hram Svetog Save q Beog-radq (1935). Patrijarh Varnava seodlqyno qsprotivio velikim pri-vilegijama rimokatoliyke crkveq Jqgoslaviji (konkordatska kri-za), koje sq išle na štetq pravos-lavnih i ostalih veroispovesti.Preminqo je iznenada noxq 23-24.jqna 1937. godine q vreme izglasa-vaŠa Konkordata q Narodnojskqpštini. Sveti arhijerejski si-nod je takoñe bio protiv vladinogpredloga. Kasnije je vlada povqk-la Konkordat. Patrijarh Gavrilo(Dowix) (1938-1950) sagradio jePatrijaršijskq bibliotekq qSremskim Karlovcima i zgradqinternata za stqdente teologijena Karabqrmi q Beogradq. Qbrzoje izbio Drqgi svetski rat. Pat-rijarh i Sinod sq bili protivpristqpaŠa Trojnom paktq. Q to-kq ovoga rata (1941-1945) qbijenisq: mitropolit dabrobosanskiPetar, episkop baŠalqyki Pla-ton, episkop gorŠokarlovaykiSava, yeškomoravski Gorazd.Qbijeno je 515 sveštenika, monahai veroqyiteÑa. Godine 1942. moš-ti sv. kneza Lazara i drqgih sveti-teÑa prenete sq iz frqško-gor-skih manastira q Beograd. Patri-jarh Gavrilo je bio zarobÑen, naj-pre q manastirq Rakovici, Vojlo-vici, a zatim q logorq Dahaq qNemaykoj. Za sve vreme rata, dopovratka, zameŠivao ga je Svetisinod sa skopskim mitropolitomJosifom (Cvijovixem) na yelq. Pozavršetkq Drqgog svetskog rataSrpskoj crkvi nije isplaxena rat-na šteta od 3.311.637.509 dinara.Komqnisti sq Crkvq odvojili oddrwave, odqzeli joj oko 70.000 hek-tara zemÑe i 1.180 zgrada, koje sqvredele osam milijardi dinara. Qdoba patrijarha Vikentija (1950-1958) pritisak komqnista naCrkvq bio je veliki. Godine 1952.Bogoslovski fakqltet je izbayensa Beogradskog qniverziteta zbog patrijarhovog odbijaŠa i odqgov-

layeŠa da se razmotri takozvanopitaŠe „Makedonske crkve”. On jeiznenada preminqo 1958. godine.Patrijarh German (1958-1990;+1991) je najdqwe od svih crkvenihpoglavara bio na yelq Crkve. Os-novane sq nove eparhije: Zapad-noevropska (1969), Aqstralijska(1973), VraŠska (1975) i Kanadska(1983). Obnovile sq rad bogoslo-vije q manastirq Krki i Srem-skim Karlovcima, nastavÑeni sqradovi na novom hramq svetog Sa-ve q Beogradq (1985), sazidana jenova zgrada Bogoslovskog fakql-teta q Beogradq, obnovÑeni mnogiyasopisi i crkveni listovi. Do-godila sq se i dva raskola: q Ame-rici (episkop Dionisije Milivo-jevix) 1963. godine i raskol epar-hija q Jqwnoj Srbiji (takozvanaMakedonska pravoslavna crkva q

SkopÑq). Ameriyki raskol je za-ceÑen 1992. godine. PatrijarhPavle (Stojyevix) od 1990. god.najpre je izgladio raskol našeCrkve q Americi 1992. a zatim sepristqpilo osnivaŠq nekolikonovih eparhija: Britansko--skan-dinavske, SredŠoevropske, Mile-ševske, Bihaxko-petrovayke, Os-jeyko-poÑske i Zapadnoevropske.Raspad Jqgoslavije i rat na pod-rqyjq Bosne i Hercegovine (1992-1995) i q srpskim krajinama doneoje mnogo zla kako narodq tako iCrkvi. Stvorena je Savezna Re-pqblika Jqgoslavija (od Srbije iCrne Gore). Vexina eparhija q za-padnim srpskim zemÑama dobrimdelom sq q ratq opqstele, narod jeraseÑen, a crkve i manastiri ra-zoreni. ObnovÑena je Bogoslovijana CetiŠq (1992).

Prepodobni Avva Dorotej

Foto:I

van

Jakš

ix

POST

QZakonq piše da je Bog nare-

dio sinovima IzraiÑevim dasvake godine dajq desetinq od

svega što sq stekli, i yinexi tako,oni sq imali blagoslov q svimsvojim poslovima. Znajqxi ovo,Sveti apostoli sq qstanovili idali nam kao pomox i kao dobro-yinstvo našim dqšama nešto jošvexe i više – da odvajamo desetak iod samih dana našega wivota iposvexqjemo ga Bogq da bismo i mina taj nayin dobili blagoslov zasva naša dela i svake godine yis-tili grehe, qyiŠene tokom cele go-dine. Tako rasqdivši apostoli sqnam osvetili od 365 dana q godini

ovih sedam nedeÑa yetrdesetnice.Bog je ove svete dane dao radi togada, ako se neko pawÑivo potrqdi sasmirenoqmÑem, pobrine se o sebii pokaje za svoje grehe, bqde oyiš-xen od grehova koje je qyinio q tokqcele godine. (…)

Ali ne treba imati merq samo qhrani nego se treba qzdrwavati iod svakog drqgog greha, da bi, kaošto postimo qtrobom, postili ijezikom. Takoñe treba postiti ioyima, tj. ne gledati sqjetne stva-ri, ne davati oyima slobodq i nina koga ne gledati bestidno i slo-bodno.

(Iz kŠige „DobrotoÑqbÑe”')

pešta, 1838–1849. bqdimpešta, 9. decembar 2004. nova

Documents