Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 16. mart 2006. Nova serija, g. XVI, br. 11

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

O tešŠem povezivaŠq Novog Sada i Peyqja

QyvršxivaŠe sajamske i kqltqrne saradŠe

Na poziv Peyqjskog sajamskogcentra, 28. febrqara i 1. mar-ta q dvodnevnoj zvaniynoj po-

seti Peyqjq boravila je delegacijagradaNovogSadakojq sqyiniliRa-doslav Strikovix, ylan Gradskogvexa odgovoran za privredq i tqri-zam, Radovan Jokix, ylan Gradskogvexa odgovoran za kqltqrq i Miod-ragKoprivica,direktormarketin-ga Novosadskog sajma.

Gosti iz prestonice Vojvodinenajpre sq posetili Peyqjski sajamkoji xe prema nagoveštajima rqko-vodilaca ove qstanove na yelq saSabolyom Kapašom, poslovnimdirektorom, proraditi krajem ap-rila, a potom sq vodili detaÑnerazgovoreokonkretnoj saradŠiPe-yqjskog i Novosadskog sajma.

Postignqt je dogovor da se Peyqj-ci najpre predstave na Sajmq medija(od 16. do 19. marta), a potom i namajskom Meñqnarodnom poÑopriv-rednomsajmq gde se predviña potpi-sivaŠe Sporazqma o saradŠi izme-ñq Novosadskog i Peyqjskog sajma.Naime, tokom razgovora, pregova-rayke strane sq delimiyno razmot-rile nacrt qgovora koji sq razradi-li domaxini Peyqjci, a nakon de-taÑnog pregleda i konkretizacije,oyekqje se i prihvataŠe ovog dokq-menta koji xe obezbediti obostranepovlastice, mogqxnosti izlagaŠadvema qstanovama i dodatne qslqge.

Miodrag Koprivica, direktormarketinga Novosadskog sajma qime svoje institqcije ponqdio je svaona iskqstva kojima raspolawe No-vosadskisajam,dok jeAndrašMejk-sner, odgovoran za komqnikacijq ikqltqrnq delatnostPeyqjskog sajmaprisqtne qpoznao sa delom progra-makojenameravajqdarealizqjqpri-likom serije proslava Kqltqrneprestonice Evrope 2010. godine. Onse zahvalio partnerskom gradq No-vom Sadq što je podrwao konkqrsPeyqjaca, a zatim je predlowio dapartnerska naseÑa razmene oneprogrameimanifestacije kojimasemogq podiyiti na obostrano zado-voÑstvo. àtaviše, na krajq je save-tovao da se Novi Sad, kao grad kojise ne nalazi q Evropskoj qniji, kan-didqje za Kqltqrnq prestonicq Ev-rope 2011. godine – prema ŠegovommišÑeŠq,šanse prestoniceVojvo-dine sq idealne, a Peyqj xe dvostrq-ko podrwati kandidatqrq: s jednestranekaopartnerski grad, a tq sqibogata iskqstva steyena prilikompodnošeŠa konkqrsne prijave zalaskavq titqlq.

Tokom razgovora, prvenstveno sqrazmotrenemogqxnosti sajamske sa-radŠe, ali je istaknqt i znayaj teš-Šeg povezivaŠa omladine, dece, za-jedniykog qyešxa na pojedinim ma-nifestacijama, predstavÑaŠa Pe-yqja q Novom Sadq i Novog Sada qPeyqjq, a posebna pawŠa je posvexe-na prireñivaŠq „Dana Srbije iCrne Gore q Peyqjq”, kada bi sepredstavila privredna, kqltqrna itqristiyka lepeza naše matiynezemÑe. Naravno, tom prilikom nebi bile zapostavÑene ni maŠine,mañarska q Srbiji i srpska q Ma-ñarskoj.

Novosadska delegacija je tokomsvog dvodnevnog boravka q Peyqjqposetila i srpskq pravoslavnq kape-lq posvexenq prepodobnom SimeonqStolpnikq i Regionalni centarSrba gde je goste iz prestonice Voj-vodinepozdravioRadovanGorjanac,predsednik mesne Srpske maŠinske

samoqprave. On je, tom prilikom,qkratko govorio o drqštveno-poli-tiykom, kqltqrnom i verskom wivo-tqsrpskemaŠineqPeyqjq,azatimseosvrnqo i na izgradŠq crkveno-qmetniyke zbirke q sedištq Wqpa-nije BaraŠe. Bqdqxi da je sredstavamalo, rqkovodilac biranog tela

Podrška izgradŠi crkveno-qmetniyke zbirke

Bqdqxa izgradŠa crkveno-qmet-niyke zbirke q Peyqjq, q kojoj sepredviña izlagaŠe dragocenos-

ti srpskih pravoslavnih crkava qBaraŠi pa i Tolni, stigla je do no-ve faze. Naime, 7. marta tekqxe go-dine q zgradi lokalne samoqpravePeyqja qpriliyeni sq razgovori nakojima sq razmotrene mogqxnostifinansijskog qyešxa Wqpanije Ba-raŠe i samog grada Peyqja q poyet-noj realizaciji izgradŠe mqzeja.

Sqsret sa predstavnicima wqpa-nije i grada zatrawio je Pal Getin-ger, glavni arhitekta Bqdimskeeparhije koji je, nakon pozdravnihreyi, detaÑno informisao dr Fe-renca Kekeša, predsednika skqp-štine Wqpanije BaraŠe, dr MartqKqnst, zamenicq gradonayelnikaPeyqja i Jenea Qjvarija, direktoraPeyqjskog drqštva za javnq korist„Nasledstvo”, qjedno i predsednikaprogramskog saveta Kqltqrne pres-tonice Evrope 2010. godine, o arhi-

tektonskim planovima bqdqxeg mq-zeja, odnosno o mogqxnostima kojeprqwa EGT i konkqrs koji se bazirana norveškom nayinq finansiraŠa.Naime, qkoliko podnosilac konkqr-sne prijave do 31. marta 2006. godineobezbedi 15% sopstvenog novyanogqdela, a konkqrs se prihvati, q tomslqyajq preostala sredstva – 85% –obezbeñqjq se kao nepovratna mate-rijalna podrška. Baš zato, Pal Ge-tinger je posebno naglasio vawnostspajaŠasnaga,štaviše,nijekriodaje pomox zatrawio i od SamoqpraveWqpanije Tolna koja mq je obexalapozitivan odgovor.

Poštoseradiopoyetnoj sqmiod15.500.000 forinti, dr Ferenc Ke-keš, predsednik Wqpanije BaraŠepredlowio je da tri strane zajed-niyki snose po 5 miliona forinti,a ta sqma, kako je rekao, poštosera-di o plemenitom ciÑq, bixe izgla-sana i na skqpštinskoj sednici wq-panije koja je zakazana za 17. mart.

IdrMartaKqnst, zamenica gra-donayelnika Peyqja je podvqkla dase q slqyajq ovakvog projekta koji jepozdravÑen i od strane Kqltqrneprestonice Evrope, ne sme dvoqmi-ti – i Peyqj xe za konkqrs obezbedi-ti 5 miliona forinti izmeñq osta-logi zato jer sq qprojekat koji je os-vojiolaskavq titqlq, qgrañeniipa-sqsi koji se odnose na mqltikqltq-ralnost grada i znayaj „Kapije Bal-kana”.

Dodatnih 500.000 forinti rezer-visaxe takozvane male oblasti kojeyine razna sjediŠena naseÑa.

Pošto xe 2009. godina biti pos-vexena crkvama, pregovarayke stra-nesqseslowiledavaÑaqyinitisvekako bi se mqzej do tada izgradio.Sa drqge strane, qkoliko do toga nedoñe, Kqltqrna prestonica Evropei tada namerava da izlowi ikone idrqge vrednosti srpskih pravoslav-nihcrkvava qBaraŠiiTolni, kakobi se i šira javnost qpoznala sa dq-hovnim, kqltqrnim bogatstvomsrpskog pravoslavnog naroda naovim prostorima.

Inaye, sam projekat, pored iz-gradŠe mqzeja sadrwi i programrestaqracije, konzervacije ikona idrqgihcrkvenih qtvari, qštaxe se,najverovatnije, qkÑqyiti i strqy-Šaci iz Srbije.

Na krajq razgovora kojima je pri-sqstvovao i jerej Predrag Hajdqko-vix, paroh peyqjski, predstavnicigrada sq podsetilida se za ovaj pro-jekat mowe konkqrisati i kod Ev-ropske qnije – prilika za podnoše-Še finansijske potrawŠe q ciÑqizgradŠe crkveno-qmetniyke zbir-ke q Peyqjq qkazaxe se tokom sledexegodine i vaÑalo bi je iskoristiti.

P. M.

Novosadska delegacija sa svojim peyqjskim domaxinima

Srba je nagovestio da se planirajqhqmanitarni koncerti: jedan qzqyešxe crkvenog hora, dok bi drqgipredstavio tzv. narodŠake.

Radovan Jokix, ylan Gradskog ve-xa odgovoran za kqltqrq, odmah jeponqdiopomoxgrada, itoqprevozqi pokrivaŠq dodatnih troškova zagostovaŠe jednog crkvenog hora izNovog Sada – on je konkretno pred-lowio Hor „Sveti üorñe”.

Bqdqxi da Peyqjci deo grañevin-skog materijala wele da nabave izSrbije i to, qkoliko se za to pokawedobra voÑa i spremnost tamnoš-Ših firmi, pqtem dobrovoÑnihpriloga, Miodrag Koprivica, di-rektor marketinga Novosadskogsajma je obexao da xe se liyno zala-gatida grañevinskapredqzexaizañqq sqsret i q natqri pomognq izgrad-Šq crkveno-qmetniyke zbirke qprestonici Wqpanije BaraŠe.

Na krajq sqsreta, Radovan Gorja-nac je gostima iz Novog Sada qrq-yio skromne poklone mesne SrpskemaŠinske samoqprave, a RadoslavStrikovix, voña delegacije, ylanGradskog vexa odgovoran za privre-dq i tqrizam dvodnevnq posetq Pe-yqjq ocenio je veoma qspešnom i ko-risnom. SaradŠa partnerskih gra-dovaPeyqjaiNovogSadaseproši-rqje i prodqbÑqje.

Predrag Mandix

Dogovor q peyqjskom gradonayelniykom qredq

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 16. mart 2006. 3

Crkvena opština q Bqdimpešti

Pokrenqta nastava veronaqke

Qzgradi parohijskog doma q

Bqdimpešti od pre nekolikonedeÑa za zainteresovane ma-

lišane odrwavajq se yasovi vero-naqke.Sqbotomposle podne po jošqvek hladnom, kišovitom i neretko snewnom vremenq, skqpi sedo desetak malih ñaka sa kojimaradimesniparoho.Miroslavàe-ševix:

– Veronaqka q Srpskoj osnovnojškoli i gimnaziji postoji, alipošto crkve nema blizq, ne posto-ji crkvenost dece i odatle, q stva-ri potiye ideja da sa yasovima za-poynemo i ovde. BogoslqweŠe jenajlepše, kada na Šemq imate de-yicq. Da bismo to postigli i dabismo stvorili crkvenost dece inašeg bqdqxeg naroda, eto razloga

zašto je potrebna vero-naqka i pored one vero-naqke q školi. Ovo jezaista poyetak i mogq vamrexi da sq me deca, a i Ši-hovi roditeÑi prijatnoiznenadili. Jer, potreb-no je da, po ovom još qvekhladnom vremenq, dovodedecq ovde i oni to vrlorevnosno i sa dobrom vo-Ñom yine. Takoñe, ñakonZoran Ostojix i ja, zaistasmo raspoloweni da deyi-cq prihvatimo, qvedemoih q crkvq i na takav na-yin sqtra stvorimo namavernike, a za naše poko-ÑeŠe, decq ove Crkve.

Za vreme yasa 10-15 mi-nqta tretiramo odreñenqtemq, koja je za taj dan za-data, a posle toga imamopet minqta za pitaŠa iodgovore. Zatim sledi de-setak minqta hrišxan-skih pesmica, znayi reci-

tacija i sl.Narednqpaqzq iskoris-timo da posetimo sveti hram iqpoznamo se sa Šegovim inventa-rom, prostorom, šta yemq slqwi ikako se q Šemq ponaša. Trqdixemose da sva naša deca na yasovima bq-dq prisqtna i da pored tzv. materi-jalne crkve, podignemo i onq wivqcrkvq, Hristovq, od naših najma-Ših ylanova, pa sve do najstarijih.Jer, ovde sq svi dobrodošli.

Ylanovi crkvene opštine na ye-lq sa mesnim parohom tokom pro-lexa nameravajq da oyiste i qlep-šajq crkvenq portq, zasade cvexe, aako bqde bilo dovoÑno materijal-nih sredstava, predqzmq radove nahidroizolaciji zidova našeg hra-ma.

S. M.

Q oyekivaŠq bqçeta

Planovi Srpskog pozorištaq Mañarskoj

Sobzirom da je za Srpsko pozo-rište q Mañarskoj qpravozavršen „period konkqrisa-

Ša”, realizacija projekata zavisi-xe pre svega odraspolowivih sred-stava, koja za sada nisq poznata.Kako saznajemo od qmetniykog rq-kovodioca, Milana Rqsa, q planqje nekoliko premijera, izmeñq os-talih, „Wenidba i qdadba” od Jo-vana Sterije Popovixa, q rewijiValentina Vencela, koji radi qegerskom pozorištq „GergeÑ Yi-ki”. Zapoyeta je saradŠa sa dram-skom radionicom Sqncokret, aplanirano je da se za yetvrti fes-tival kqltqre i pozorišta q Lov-ri krajem jqna, pripremi predsta-va Dqšana Kovayevixa, „Profe-sionalac”, q rewiji RadoslavaZlatana Dorixa.

Najvexi problem za Srpsko po-zorište i daÑe predstavÑa pros-

tor, jer zgradq nema, a skoro sviylanovi wive i rade q Bqdimpeš-ti. Iako se do sada kqcalo bqkval-no na sva vrata, pozitivnog reše-Ša nema, jer za to, kako se yini, nepostoji dobra voÑa. Milan Rqs naovq temq, pored ostalog kawe:

– Ako Lovra mowe da nam obez-bedi institqcijskq i infrastrqk-tqralnq pozadinq, mislim da bito mogla i Bqdimpešta, koja ras-polawepqnoveximsredstvima.Neznam dokle xe to tako da ide. Nadapostoji, a drqga stvar je što voli-mo to da radimo. Fantastiyno seosexamo na probama, a i moje kole-ge kawq da nije pozorišta, svi mibili bi mnogo siromašniji. Mis-lim da se to odnosi i na pqblikq.Mowda zvqyi malo qobraweno,ali 15 godina je prošlo od kakoradimo i još nas ima.

S. M.

Ambasada SCG na internetq

Ambasada Srbije i Crne Gore qBqdimpešti nedavno je pok-renqla takozvanq „javnq dip-

lomatijq”: sliyno mnogobrojnimdiplomatsko-konzqlarnim pred-stavništvima, i ona se oglasilana internnet mrewi i pokrenqlasvojq veb stranicq.

Inicijator i pokretay objav-ÑivaŠa odabranih informacijana internetq bio je MiroÑqb Pet-rovix, trgovinski savetnik, koji jeistakaovawnostmnogostranogin-formisaŠa, prezentacije aktqel-nostiištobrweg awqriraŠa sad-rwaja.

Pomoxq veb stranice http://buda-pest.mfa.gov.yu grañani Srbije iCrne Gore i drwavÑani Mañar-ske, stanovnici ove zemÑe, dolazedo korisnih informacija koje immogq poslqwiti q poslovne, priv-redne, kqltqrne, tqristiyke i drq-ge svrhe.

Kako nas je informisao gospo-din Petrovix, svi koji qyestvqjq qveb prezentaciji, marÑivo xe ra-diti s ciÑem da sajt AmbasadeSrbije i Crne Gore q Bqdimpeštibqde qvek aktqelan, kompletan, in-formativan i sveobqhvatan.

P. M.

Crkvena opština q Bati

Zapoyela „prolexna”obnova crkve

Srpska zajednica q Bati tokomproteklih nedeÑa intenzivnose priprema za nastqpajqxe

prolexe. Q tokq je velika akcijazamene dotrajalih stolova qcrkvi, a svi poslovi obavÑajq sezajedniykim snagama, q saradŠi idogovorq sa mesnim parohom, o.Daliborom Milenkovixem. Meš-tani srpskog porekla trqde se dacrkvena porta qvek bqde yista iqredna, drvexe je vex orezano, ayim grane sqnce, posadixe se cvexei zelenilo.

Kao što je poznato toraŠ i fa-sada obnovÑeni sq pre nekolikogodina sredstvima grada, ali sqse, q meñqvremenq pojavili krqpniproblemi što se tiye qnqtrašŠegizgleda hrama. Potrebno bi biloda se obnovi ikonostas, što seproceŠqje na oko 40 miliona fo-rinti. Iako srpska maŠinska sa-moqprava q materijalnom smislqpomawe crkvenq opštinq kolikogod mowe, ovako veliki podqhvatiiz Šenih skromnih izvora ne mogqda se realizqjq, vex sq za to neop-hodna znayajna dodatna sredstva.

Godinama vex traje i bitka saZavodom za zaštitq spomenikakqltqre pod yijom se jqrisdikci-jom hram nalazi. Naime, ispodsloja kreya pronañeni sq ostacioriginalnog vizantijskog wivo-

pisa, a o. Dalibor Milenkovixpotvrñqje da za vraxaŠe prvobit-nog izgleda crkvi i daÑe nema no-vaca:

– Predstavnici Zavoda odreñqjqštasme, aštane sme, yiji sq strqy-Šaci kompetentni i koliko sve tokošta, a pri svemq tome ne dajq ni-kakvq pomox. IspostavÑa se da sqto sq qvek samo Šihovi strqyŠaci,a sqmekoje spomiŠqzanas sqnedos-tiwne, jer q Bati wivi samo 20-aksrpskih porodica. Imam qtisak danas ostavÑajq na cedilq, a rezqltatje da ispod kreya naše freske izXIV veka trqle iminismo q mogqx-nosti da to obnovimo.

Ipak, qspeli smo da crkvq pok-rijemo tepisima i crkvenim liti-jama. Sve yetiri sq nove, dve devo-jayke i dve mqške. Vernici dolazena bogoslqweŠa, a broj zavisi odtoga da li je praznik vexi, ili ma-Ši.

Za drqweŠa i okqpÑaŠa redovnose koriste i prostorije obliwŠegSrpskog klqba q kojima se sastajqpripadnici svih generacija. Tako-ñe se qlawq napori da se izlowbeniprostor malog, ali vrednog crkve-nog mqzeja još više obogati, od-nosno, da se repertoar crkvenog ho-ra „Car Lazar” proširi, a kvali-tet izvoñeŠa poboÑša.

S. M.

Bqdimpeštanski paroh, o.Miroslavàeševix

Srpska pravoslavna crkva i parohijski dom q Bati

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa

4 SRPSKE NARODNE NOVINE

OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

Zasedala Segedinska srpska zajednica

Skqpštinsko zasedaŠe i proslava Dana wena

Srbi q Segedinq, vex tradicio-nalno, prvenedeÑeqmartqod-rwavajq skqpštinskq sednicq

Segedinske srpske zajednice. Takoje biloiove godine, 5.marta, a q se-gedinskom Srpskom klqbq skqp-štinari sq na dnevnom redq imaliyetiri tayke: izveštaj o prošlo-godišŠem radq, pregled finansij-skog poslovaŠa za 2005, plan radaza 2006. godinq i „razno”.

Nakon qvodnih reyi, izveštaj oprošlogodišŠem radq podneo jeBorivoj Rqs, predsednik Segedin-ske srpske zajednice koji je nagla-sio da je organizacija, shodno ma-terijalnim mogqxnostima, qspelada realizqje sve znayajnije progra-me koje je sebi zacrtala još poyet-kom 2005. On je istakao qspešnqrealizacijq brojnih kŠiwevnihveyeri, proslavq hramovne slaveLetŠeg sv. Nikole i Dana srpskekqltqre, plodnq saradŠq sa Sege-dinskim qniverzitetom, Osnov-nom školom q Beke qlici gde sepredaje srpski jezik, Srpskim za-bavišnim odeleŠem q Rigo qlici,a izdvojio je i dobre kontakte saostalim srpskim organizacijama,srpskim maŠinskim samoqprava-ma q okolini Segedina.

Prilikom podnošeŠa finan-sijskog izveštaja, Borivoj Rqs jepodvqkao da je vexina planova os-tvarena pomoxq konkqrsnih sred-stava, naime, Segedinska srpskazajednica je od samog poyetka po-sebnq pawŠq posvexivala formq-lisaŠq finansijskih potrawiva-Ša koja sq vexim delom qrodilaplodom. I ovogodišŠa molbaqpqxena na adresq Odbora za Ñqd-ska prava,maŠinskai verska pita-Ša pri Mañarskom parlamentqpozitivno je vrednovana, pa jepredsednik Rqs sa zadovoÑstvomproyitao sadrwaj pisma koje je Se-gedincima adresirao vex pomenq-ti odbor.

Prilikom analize prošlogo-dišŠeg rada, Borivoj Rqs je pawŠqskrenqo i na jednq novinq: radi se oplaxaŠq zakqpa prostorija Bqdim-

skoj eparhiji, a meseyna sqma izno-si 40.000 forinti. Predsednik Se-gedinske srpske zajednice je nagla-sio da je rqkovodstvo organizacije,q dogovorq sa Samoqpravom Srba qSegedinq, donelo odlqkq da redov-no plaxa traweni iznos, a sve to qznakq dokaza dobre voÑe i sprem-nosti ylanova zajednice za sarad-Šq saBqdimskomeparhijomnayijirayqn sq pojedini skqpštinari iz-neli oštre kritike.

àto se tiye planova za 2006, iove godine Segedinska srpska za-jednica xe dostojno proslavitisve crkvene praznike, organizova-xe pqtovaŠe po frqškogorskimmanastirima, a nagovešteni sq iodlasci na manastirskq slavq qGrabovac i hramovnq slavq q Jeg-rq. Iz programskog kalendara niove godine nexe izostati kŠiwev-ne veyeri, a tradicionalni Dansrpske kqltqre q Segedinq, po sve-mq sqdexi, bixe posvexen ArsenijqIII Yarnojevixq, centralnoj liy-nosti Velike seobe Srba, pošto seove godinenavršava 300 godinaodsmrtiblawenopoyivšegpatrijar-

ha. Organizacija xe, svakako, po-sebnq pawŠq posvetiti i saradŠisa maticom, odnosno Srbima q Rq-mqniji, a spremna je i za tešŠe po-vezivaŠe sa sliynim nevladinimorganizacijama i narodnosnimdrqštvima.

Kako izveštaj o prošlogodiš-Šem radq i finansijskom poslova-Šq, tako i plan rada za tekqxq go-dinq jednoglasno je prihvaxen, anakon glasaŠa Tomislav Rockov,predsednik Samoqprave Srba qSegedinq posebno se zahvalio Bo-rivojq Rqsq, predsednikq Segedin-ske srpske zajednice i KristiforqBrcanq, rqkovodiocq dešyanskogKqltqrno-qmetniykog drqštva„Banat” što sq obe organizacijeznatno potpomogle delatnost se-gedinskih Srba, koji se maksimal-no trqde da oyqvajq srpski jezik,kqltqrq i svetosavskq srpskq pra-voslavnq verq, a pri tome poseban

naglasak dajq i negovaŠq drevnihobiyaja.

Q tradicijq se qbraja i prazno-vaŠe Dana wena. Malobrojnipredstavnici mqškog pola Sege-dinske srpske zajednice, svake go-dine, q okvirq posebne sveyanostiqkazqjq pawŠq predstavnicamalepšeg pola pomenqte organiza-cije, istiyqxi time zahvalnost ipriznaŠe za rad koji wenski deozajednice ispoÑava tokom cele go-dine. Ni ove godine nije im pro-maklo da se odqwe damama – mama-ma, bakama, devojkama koje sq ganq-to slqšale pozdravne reyi Bori-voja Rqsa, predsednika Segedinskesrpske zajednice, a potom i najlep-še stihove napisane o wenama izpera Ive Andrixa, Dqšana Rado-vixa, pa i Fransoa Rene àatobri-jana koji je konstatovao: „Bez wenemqškarac bi bio sqrov, grqb iqsamÑen i ne bi poznavao milinekoje daje samo osmeh Ñqbavi, jerwena ima mox da mqškarca okrq-wi cvexem wivota, kao ona vrstapqzavice koja q šqmi okrqwi stab-lo mirišÑavog hrasta.”

Nakon pozdravnih reyi, mqš-karci sq damama qrqyili lale zakoje se, kao i obiyno, pobrinqobaštovan Milan VladisavÑev izSiriga, inaye potpredsednik Se-gedinske srpske zajednice, a potomsq poslqwene rakijom, vinom, so-kovima i na krajq neizostavnimbqrekom i kafom.

Dame sq, naravno, qwivale daih mqškarci poslqwqjq i bile sqzadovoÑne što ih predstavnicijayeg pola ni ove godine nisq za-boravili. A kako bi ih zaboravi-li kada sq svi oni bili istogmišÑeŠa: bez wena, mqškarciniti sq qmeli, niti qmejq da pos-toje. Sa tim se slowioiTomislavRockov, predsednik segedinskeSrpske maŠinske samoqprave kojije naglasio: „Bez wena mi ne mo-wemo wiveti. Zajedno sa nama tre-ba da vaspitajq našq decq, zajed-niyki moramo da yqvamo i negqje-mo naše obiyaje, sve. Wene sq naj-vawnije!”. Sa takvom konstataci-jom slowio se i Milan Vladisav-Ñev, potpredsednik biranog telaSrba qSegedinq: „Wene sq stvore-Ša bez kojih mi mqškarci ne mo-wemo da wivimo. Za mene sq wenestvoreŠa koja moramo vrlo poš-tovati, ceniti, voleti i mazitiih”.

A tog maweŠa bilo je 5. marta iq segedinskom Srpskom klqbq. Qzprigodnq mqzikq, drqweŠe, opqš-tenost, gostoÑqbivost i qslqw-nost mqškog dela zajednice, dos-tojno je proslavÑen još jedan me-ñqnarodni Dan wena. Predstavni-ce lepšeg pola prigodnq sveya-nost napqstile sq nasmejane i za-dovoÑne, a mqškarci sq pak voñe-ni mišÑq Ive Andrixa da „wen-ska newnost, ta yqdna snaga koja,nevidÑiva a svemoxna, wivi q timslabim stvoreŠima, izbija iz Šihq najrazliyitijim oblicima istvara i rastvara wivote i sqdbi-ne oko sebe”, obexali da xe još vi-še pawŠe posvetiti wenama jerone zaslqwqjq da svakodnevno bqdqpraznovane.

Predrag Mandix

Bqrek za Dan wena

Prošireno skqpštinsko zasedaŠe

Borivoj Rqs – „predsednik s lalom”

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq

Bqdimpešta, 16. mart 2006. 5

TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICADr Predrag Stepanovix o svojoj novoj kŠizi

Istorija stare srpske kŠiwevnosti na mañarskom

Slavistiyka katedra Qniver-ziteta „Lorand Etveš” q Bq-dimpešti krajem prošle go-

dine objavila je kŠigq „Istorijastare srpske kŠiwevnosti”, yiji jeaqtor dr Predrag Stepanovix, do-cent na odsekq za srpski jezik ikŠiwevnost. KŠiga obqhvata pe-riod od poyetaka srpske pismenos-ti, odnosno najstarije narodnekŠiwevnosti, do prosvetiteÑ-stva, zakÑqyno sa Dositejem Obra-dovixem. Prema reyima dr Stepa-novixa, ovo izdaŠe je po nayinqobrade je naqyno, a po stilq naqy-no-popqlarno, što znayi da nijenameŠeno iskÑqyivo naqynicima.

Kada ste zapoyeli istrawivaŠa qovoj oblasti i koliko sq dqgo onatrajala?– Ova kŠiga je moj rad od pre 25

godina. Naime, ja sam od 1976. dokraja 1982. radio q akademskoj grq-pi za istrawivaŠe istoynoevrop-ske kŠiwevnosti. Glavni zadatakbio je da se napišq istorije svihistoynoevropskih kŠiwevnostina mañarskom jezikq. Ja sam tadabio zadqwen za srpskq kŠiwev-nost. Posle šest godina tq grqpqsq qkinqli i ja sam q dotadašŠimistrawivaŠima došao do krajaosamnaestog veka. Pošto je bilojasno da akademski izdavay to nexeizdati, svi smo prestali da radi-mo osim Ištvana Lekeša koji jeobrañivao hrvatskq kŠiwevnost.äegov rad je izdao Zavod za izda-vaŠe qçbenika, posle yega je PeraMiloševix došao na idejq da zaistog izdavaya napiše istorijqsrpske kŠiwevnosti. Pri tome jevrlo malo prostora posvetio sta-roj srpskoj kŠiwevnosti, a kako jefakqltet nedavno obezbedio odre-ñena finansijska sredstva, stekli

sq se qslovi da se iz-da stqdija na kojojsam radio preyetvrt veka.Q koliko ste poglav-Ña, i kojih, predsta-vili starq srpskqkŠiwevnost?

– Q okvirq isto-rije stare srpskekŠiwevnosti ovdeje najpre narodnakŠiwevnost. To sqpre svega koledar-ske pesme i rani za-pisi q našoj poezi-ji, koji dolaze izVizantije: obredne,mitološke, obiyaj-ne pesme itd. Posleove, takozvane pra-poezije, dolazi kra-tak pregled narodnekŠiwevnosti, alipre toga pišem onekim formalnimstvarima te najsta-rije poezije. Zatimprelazim na onq na-rodnq poezijq koja jevex zabelewena. Tqje podela qsmenesrpske kŠiwevnos-ti, ne samo pesama

nego i proze, prikazqjem lirske,lirsko-epske pesme. Najviše paw-Še posvetio sam epici, a qnqtarŠe gqslarskim pesmama.

Posle toga dolazi sredŠovekov-na srpska kŠiwevnost. PoyiŠe se,naravno, sa slovenskom pismenoš-xq, saXirilomiMetodijem.QtompoglavÑq ima dosta filologije –govori se o poyecima slovenske pis-menosti, a zatim prelazim na po-yetke srpskepismenovstioddevetogdo dvanaestog veka. Najstarije sayq-vano delo koje vex nosi elementesrpske recenzije staroslovenskog je-zika, jeste „Marijino jevanñeÑe”. Qnajstariji period još spadajq i„MiroslavÑevo jevanñeÑe” i „Le-topis popa DqkÑanina”.

Trinaesti i yetrnaesti vek je pe-riod razvijenog feqdalizma. Na-ravno, poyiŠem sa prevodnom kŠi-wevnošxq, jer pisati o srpskojkŠiwevnosti a ne govoriti osrpskoj Aleksandridi je praktiynonemogqxe. Onda dolazi originalnasrpska kŠiwevnost tog perioda,najpre sveti Sava, koji nije bio sa-mo prvi arhiepiskop aqtokefalnesrpske crkve, nego i prvi pisac, za-yetnikwarnakoji se q srpskom jezi-kq zove witije. Govorim i o Šego-vom bratq Stefanq Prvovenyanomkoji je takoñe napisao witije svogaoca, zatim o Domentijanq i Teodo-sijq koji sq izmeñq ostalog pisalii „Witije svetog Save”.

Zatim dolazi jedan period kojipoyiŠe sa arhiepiskopom Dani-lom Drqgim i Šegovim qyenici-ma, a potom sledi poglavÑe„Srpsko pesništvo q XIV vekq”.Najviše prostora posvexqjem ne-poznatom pesnikq, aqtorq takozva-ne „Ispovedne molitve” koja jefantastiyna i za kojq kawq da je

molitva nad molitvama celesrpske kŠiwevnosti.

Period posle raspada Dqšano-vog carstva, odnosno smrti QrošaPetog obelewili sq pisci kaoIsaija, Jefimija, patrijarh Dani-loTrexi,StefanLazarevix.Poš-to je on bio i organizator kqltqre,a ne samo vojskovoña i ratnik, nasvom beogradskom dvorq je okqp-Ñao mnoge pismene Ñqde, a mnogisq dolazili sami iz svih delovaBalkana koji sq potpali pod tqrskqvlast. Od svih pisaca ovog periodasvakako je najznayajniji bio Kon-stantinFilozof, koji jeizmeñqos-talog napisao i „Witije despotaStefana Lazarevixa”. Naslov„PosledŠi dani nezavisnosti”obqhvata vladavinqüqrñaBranko-vixa, a zatim dolazi jedan zanim-Ñiv, kratak period s poyetka tqr-ske vladavine. Q to vreme razvija-la se kŠiwevnost na širem pod-rqyjq srpsko-bqgarsko-makedonskegranice. Jedan od znayajnijih pisa-ca je bio Dimitrije Kantakqzin,Grk koji je pisao na srpskosloven-skom jezikq. äegovo najvexe delo jepoema od 77 strofa „Molitva Bo-gorodici”. Drqga zanimÑiva liy-nost je Konstantin Mihailovixkoji potiye iz istog kraja.

Posle toga nastqpa period wi-votareŠa srpske pismenosti, qXVI i prvoj polovini XVII veka.

àta sadrwi poglavÑe „Preporodsrpske kŠiwevnosti”?– Najpre pišem o onoj kŠiwev-

nosti koja je nastajala q znakq ba-roka na današŠem Crnogorskomprimorjq koje je pripadalo Mleya-nima. Otqda qticaj Italije, ali qmnogo vexoj meri Dqbrovnika, jerim je jezik bio isti. Ovde posebnotreba spomenqti Andrijq Zmajevi-xa, barskog katoliykog nadbiskq-pa, koji je izmeñq ostalog napisaosrpskqistorijq qširemkontekstq,koji nosti naslov „Drwava sveta,slavna i kreposna crkvenoga Ñeto-pisa”. CiÑ mq je bio da pozove na-rod, koji je bio verski podeÑen, dase qjedini q borbi protvi Tqraka.

Delo „Pentikostar” je štampa-no 1649. i pisano je, kako kawe kne-giŠa Jelena Basaraba, „po obiyajqsrpskog naroda”, tj. bez nazala. Ta-da se javÑajq neki formalni ele-menti baroka q srpskoj poeziji.

Obnova srpske kŠiwevnosti seodvijala na teritoriji Qgarskeposle Velike seobe, pa zato prela-zim i na ovaj teren. Još pre seobeovde je wiveo grof üorñe Branko-vix koji je napisao svoje hronike.Onda dolaze Rayani koji sq q Ma-ñarskoj nastavili svoj rad. Tq jerecimo Kiprijan Rayanin i Šegovqyenik Gavril Stefanovix Ven-clovix, sa mnogim baroknimcrtama q svojoj poeziji. Za razlikqod nekih drqgih, ja Jovana Rajixa iZaharija Orfelina takoñe svrsta-vam q barok.

Q poglavÑq o prosvetiteÑstvqqkratko prikazqjem kako se onorazvijalo kodSrba, a zatimprela-zim na kŠiwevnost tog perioda.Ovde posebno govorimodva pisca:

jedan je Simeon Pišyevix koji jeposebno zanimÑiv tim više štoje kasno otkriven, a drqgi je najve-xa liynost tog perioda, DositejObradovix.

Kojq ste literatqrq koristiliprilikom istrawivaŠa i kojojkategoriji yitalaca je kŠiga na-meŠena?– Iz fqsnota se vidi kojq sam

literatqrq koristio. Ono što ni-je prevedenona srpskininamañar-ski jezik, koristio sam sa rqskog.Najyešxe sam koristio srpskq li-teratqrq, ali ponekad i drqgq, namañarskom jezikq.

Od poyetka je bilo planirano daova kŠiga bqde naqyno napisana,ali se Šome mogq koristiti i stq-denti. Ona jeste naqyna, ali ne qonom najqwem sqvoparnom smislqi nije nameŠena samo qzanom slojq,vex široj pqblici sastavÑenoj odqyenih Ñqdi koji se zanimajq zakŠiwevnost. Po nayinq obrade jenaqyna, a po stilq mowda malonaqyno-popqlarna.

Da li se pre vas neko q Mañarskojstqdiozno bavio starom srpskomkŠiwevnošxq?

– Ovako širok pregled celogtog perioda do sada nije dat q Ma-ñarskoj. Profesor Hadrovix sebavio pojedinim pitaŠima, kaošto sq se ostali bavili drqgimperiodima. Recimo, Stojan Vqji-yix se bavio piscima koji sq wive-li i stvarali q Bqdimq i Pešti.Bilo je logiyno da se time bavi jerje imao više materijala koji sqponekad bili više pristqpayniŠemq nego Ñqdima iz Srbije, od-nosno bivše Jqgoslavije. On senajviše bavio prvom polovinomdevetnaestog veka. Pera Miloše-vix se najviše bavi srpskim ro-mantizmom i nekim savremenimpesnicima, kao što je recimo bioVasko Popa ili Miodrag Pavlo-vix. Profesor Pot je takoñe bioqsmeren na devetnaesti vek isrpsko-mañarske veze. Staromsrpskom kŠiwevnošxq, od Šenihsamih poyetaka do Dositeja Obra-dovixa, do sada se nikonije bavio.

D. J.

Dr Predrag Stepanovix

Naslovna strana kŠige

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

Bqdimpešta, 23. mart 2006. 7

Pazi, snima se

Baš nešto razmišÑam kako se narod oko nas naglo profinio pa višene krade na javnim mestima kao ranije. Gde god da ostaviš aqto naxixeš ga kad se vratiš, a taj rizik je do pre kojq godinq bio ravan hoda-

Šq po wici. Qvexavao se zajedno sa „mladošxq” aqtomobila, ali bogamiznam neke koji sq ostali i bez trabanata, starih lada i škoda. I šta od-jednom bi? Gde nestadoše svi ti ÑqbiteÑi limqzina, sileçije iz mray-nih sokaka i grmÑa, çeparoši sa stajališta gradskog prevoza, obijayiprodavnica i trafika? Da li je mogqxe da je drqgi najstariji zanat, kojije koliko do jqye cvetao gde god da se okreneš, pa i q socijalizmq za koji semislilo da ima ima rešeŠe za svayijq mqkq i porok, išyezao tek tako,sam od sebe?

Mowda bih i poverovao da je to zbog kolektivnog blagostaŠa koje širo-ke narodnemase oyekqjq od nadolazexeg kapitalizma, da qmeñqvremenq ni-sam nayqo nešto o još jednom zanatq, takoñe starom, ali ipak malo mla-ñem od lopovlqka: špijqnawi. Nekada je ÑqbiteÑa tog zanata, kawq, biloq svakoj zgradi, firmi, školi, i to po nekoliko na jednom mestq, pa se da'prostiš, nije znalo ko koga. A kada sq dostignqxa tehnike i, donekle, novadrqštvena klima, te tzv. „radoznalce” grqnqle q zapexak i primorale ihda se malo pozabave opravdavaŠem svojih diploma i naqynih zvaŠa, preš-lo se na nešto što za svoje qslqge ne trawi ni platq, ni stan, ni doktorsketitqle: na mikrofone, kamerice, slqšalice, bqbice i sl. I tako ti se ja qsvom yqñeŠq poverim jednom poznanikq pa ga pitam šta on misli, gde nes-tadoše lopovi.Onmi onda reye da treba da pazim kako se ponašam na qli-ci, a pogotovo s kim se drqwim, jer sq oni starinski špijqni bili „maladeca” q poreñeŠq sa ovim novim. Vidiš, kawe, one sijalice na qlici. E tosq ti, brajko moj, ti novi špijqni. Ne jedq, ne pijq, ne zanovetajq i malotroše. Pa dobro, pitam ga ja, kako to da svetle i snimajq q isto vreme. E,to ti se samo yini, kawe ovaj: pogledaj qveye da li baš sve lampe svetle.Naroyito one okrqgle, beliyaste. Ne bqdem leŠ pa prošetam qveye i sveonako stidÑivo, pravexi se da zveram q oblake, osmotrim te lampe. Kadstvarno: nijedna od onih koje mi je yovek opisao ne svetli. Došlo mi da od-vijem jednq, baš da vidim kako sve to iznqtra fqnkcioniše, ali se setihda je to oko ipak wivo. Mahnqh mq, tek da zna da znam, pa brwe q tramvaj.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

äegoševski dqhQ Narodnom pozorištq q Beogradq 17. marta

je Zavod za qçbenike i nastavna sredstva sveyanopredstavio svojq najnovijq kŠigq – „Besede” aka-demika Matije Bexkovixa. 17. mart, istorijskije qpamxen po stradaŠq Srba na Kosovq i veli-kim nemirima koji sq se odigrali 2004. godine.Nije slqyajno što je i ovaj kqltqrni dogañaj bioobelewen sexaŠem na kosovsko stradalništvo okojem je akademik Bexkovix više pqta besedio.

Radoš âqšix, direktor Zavoda za qçbenike inastavna sredstva, q svom obraxaŠq izmeñq osta-log rekao:

– Svetski politiyki i ratni vrtlog koji nas jezahvatio, Gordijev yvor q koji sq nas vezali, nes-rexe koje sq iz toga proizilazile, tragedija jed-nog naroda koja dqgo i intenzivno traje i yiji sesvršetak ne vidi, davali sq, i dajq povode mno-gim dogañajima, a oni sq kada je rey o današŠemdanq, 17. martq, dvogodišŠici posledŠeg pog-roma albanskih terorista nad malobrojnim inezaštixenim srpskim narodom na Kosovq i qMetohiji, našli mesto i q kŠizi kojq danaspredstavÑamo.

GovorexioakademikqBexkovixqkaooratorq,âqšix je istakao da je on svojim besedama odq-ševÑavao i nadahŠivao sve koji sq ga slqšali,ali je qmeo i drqge da saslqša i poslqša i toqzajamno poštovaŠe izdvojilo ga je q red našihnajvexih wivih besednika.

Madrigalisti slaveBeogradski madrigalisti, 18. marta q Pavi-

Ñonq „Cvijeta Zqzorix”, zapoyeli sq serijq kon-cerata kojima xe obelewiti 55 godina rada. Poz-nati hor je izveo dqhovnq mqzikq: Messe Breveàarla Gqnoa i Litqrgije MokraŠca i grykog

kompozitora Papakonstatinqa. Solisti sq biligosti iz Beogradske opere: VišŠa Pavlovix-Drakqlix (sopran), Jelena Vlahovix (mecosop-ran), Wivan Saramandix (bas) i Branislav Kosa-nix (bariton). Dirigent je Aleksandar-SašaSpasix.

Madrigaliste yekajq tri velika koncerta qBeogradq, ali i q pet izabranih gradova q Srbi-ji; q Aradq (Rqmqnija), a pozvani sq q jqlq i qLangolen q Velsq, na jedno od najqglednijih hor-skih takmiyeŠa q svetq. Krqna proslave xe bitikoncert na Kolarcq 5. novembra.

Saga o preispitivaŠqSamo što je izvedena premijera predstave

„Beograd – Berlin” Maje Pelevix na sceni Zvez-dara teatra q Beogradq, q rewiji Ksenije Krnaj-ski, mlada spisateÑica ponovo je aktqelna. Vexsq poyele probe Šene najnovije drame, „Pomo-rançina kora”, na sceni Teatra q podrqmq Ate-Ñea 212, q rewiji Gorana Markovixa. DramaMaje Pelevix „Beograd – Berlin” pre beograd-ske premijere izvedena je na sceni Folksbineteatra q Berlinq, q rewiji Predraga Kalabe, aznayajni sq i Šeni komadi „Bqdite lejdi na jedandan”owivotqBiliHolidej, kojiseigraqBitefteatrq,i„Ler”koji jevexdvesezonenarepertoa-rq Sqbotiykog narodnog pozorišta.

– „Pomorançina kora” je drama, odnosno sagao preispitivaŠq wenskog identiteta q drqštvqkoje na razne nayine, najviše kroz medije, pokq-šava da formira ponašaŠe i izgled današŠewene. Sa jedne strane, drama prati priyq o me-dijskom pritiskq, a sa drqge – intimnq ispovestwene koja nastoji da se qklopi q qlogq koja se odŠe oyekqje i q yemq ne qspeva. „Pomorançina ko-ra”, svakako, nije feministiyka drama. Ona go-vori o wenskoj emancipaciji ali, qjedno, pokq-šava da qkawe i na negativne aspekte kod wenakoje se dobrovoÑno qklapajq q šablone koje imdrqštvo namexe. Kada kawem danas mislim naBeograd. Meñqtim, to je i qniverzalna priya bi-lokoje zemÑeqtranziciji,rekla je spisateÑica.

TAYKATAYKA…I…I

Zaštita potrošayaKada se q gradq B. bliwe izbori za grad-

skq skqpštinq, naglo se povexa interesova-Še zvaniynika i izbornih kandidata za po-jedine segmente drqštvenog wivota koji sqih do tada ostavÑali ravnodqšnim, odjed-nom otkrijq brojne socijalne, ekonomske as-pekte wivota siromašnijih slojeva, shvateda sq porezi preveliki, a primaŠa premala,infrastrqktqra zastarela, a velike kompa-nije isqviše pohlepne, postajq nadahnqtibranioci narodnih prava, zaštitnici pot-rošaya, i ta eqforija ih drwi sve do okon-yaŠa izbora, kada se naglo otrezne, shvateda sq i oni potrošayi neyijih para, i datreba da zaštite i sopstvene potrošaykenavike, pa se ravnajq prema interesimaonih koji ih imajq na platnom spiskq, i odkojih bi ostale potrošaye trebalo da zaš-tite.

�

Predizborni marketingPolitiyari vole da se na predizbornim

plakatima slikajq q drqštvq male dece, kaoda sq kandidati za direktora nekog vrtixaili predsednika qdrqweŠa pedofila, a neza ozbiÑnq drwavnq fqnkcijq, a kada ih ko-jim slqyajem naivni birayi izaberq, yestose i ponašajq q skladq sa onim što prediz-borni plakati nagoveštavajq, pa zaglave qzatvorq zbog neke perverzne afere ili zbogtoga što grañane B. sa biraykim pravomtretirajq kao sasvim malq decq.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

ISTORIJE (6)ISTORIJE (6)IZ NAàEIZ NAàEPlemena

Vizantija je q prvoj yetvrtini VII veka dowivÑavala dqbokq krizq. Do-laskom Slovena ona je izgqbila svakq vlast nad Balkanskim polqostrvom,izqzevqIstriiqnekimdalmatinskimgradovimaiostrvima.Slovenisqopsedali Solqn i q više navrata sq predqzimali napade na sam Carigrad.Zajedno sa Avarima, najvexi napad na Carigrad predqzeli sq 625. godine, qisto vreme kada sq ga sa azijske strane pritisnqli Persijanci. No taj na-pad jebioqspešnoodbijeniVizantija jenakontogqspehapoyeladaseopo-ravÑa. Poraz je doveo do privremenog slabÑeŠa Avara što je balkanskimSlovenima omogqxilo da se oslobode avarske vrhovne vlasti.

Trawexi svoje mesto q novoj postojbini, slovenska plemena sq se nekovreme još komešala, premeštala pa i mešala. Nazivi nekih plemenakoji sq poticali od starih antiykih geografskih imena dokazqjq da sqse tokom tih komešaŠa formirale nove grqpe, nova plemena. Tako sq,na primer, Strimonci (StrqmÑani) nazvani po antiykom imenq rekeStrimon, NeretÑani po reci Naron (Neretva), DqkÑani po gradq Dok-leja, Timoyani po antiykom imenq reke Timakqs (Timok) itd.

Qz ova nova imena, širom Balkanskog polqostrva sayqvala sq se imnoga stara slovenska plemenska imena, poznata i q drqgim delovimaslovenskog prostora. Q Makedoniji se stolexima odrwalo pleme Drq-gqvita, yije je ime povezano sa imenom Dragoviya q Rqsiji. Izmeñq pla-nine Balkana i Dqnava vizantijski izvori govore o sedam slovenskihplemena yija imena ne navode, dok osmo pleme spomiŠq poimence: Se-verci ili Severjani koji sq morali biti q srodstvq sa istoynosloven-skim Severjanima. Qz Dqnav se nastanio deo Obodrita, dok je velika ve-xina tog plemena ostala daleko na severq gde se još dqgo spomiŠe.

O komešaŠq i premeštaŠq slovenskih grqpa svedoye i toponiminastali po slovenskim plemenskim nazivima q raznim krajevima Bal-kana. Tako je, na primer, hrvatsko ime zabeleweno na više mesta q slo-venaykim oblastima, ali i na Peloponezq i q dolini Ibra. Istovreme-no Srb q Lici potiye od plemenskog imena Srba. Jedna grqpa Srba zaqs-tavila se severno od Olimpa. Centar joj je bio q Srbici (Servija) o ye-mq govori i Porfirogenit. Jedan deo tih ili neke drqge grqpe Srba Vi-zantinci sq preselili q Malq Azijq, gde je q imenq grada Gordoservon qVizantiji, zabelewenom 680-681. godine, sayqvan najraniji pomensrpskog plemenskog imena. PredragStepanovix

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

Bqdimpešta, 16. mart 2006. 7

Odlazak

Od jednog qmnog yoveka nedavno yqh kako svaki odlazak ima svoj razlog:„Kada neko ode, to je zato što neko drqgi treba da doñe”. Kawe još ida vasiona govori jednim qniverzalnim jezikom zvanim – znakovi, ko-

je je lako razqmeti pod qslovom da otvorenog qma posmatramo sve što sedogaña oko nas. „DovoÑno je obratiti pawŠq.Poqke qvek dolaze kada je yo-vek spreman i, ako pomno prati znakove, qvek xe saznati svešto je neophod-no za sledexi korak”.

Meseci iza nas sq, yini mi se, bili vreme odlazaka. Prethodilo mq jedoba znakova, koje je i daÑe tq. Odqvek je i bilo ovde, gde drqgde? Odlazeoni koje smo voleli i oni koje nismo, oni koji sq nas voleli i oni koji nisq,koje smo poznavali i koje nismo, oni za koje smo samo mislili da ih pozna-jemo i oni koji sq wiveli q qbeñeŠq da nas poznajq. Odlaze i oni koji nika-da nisq iskreno weleli da ih qpoznamo niti da iskreno qpoznajq nas.

Jedan odlazak o kojem je ovih dana govorio yitav svet, a ticao se i nas(koga maŠe, koga više), bio je neoyekivan samo za one koji nisq qmeli daprepoznajq qniverzalni jezik znakova, ili nisq weleli. Toliko znakova qo-yi neyijeg odlaska nisam odavno video. A nizali sq se dqgo, qporno i nima-lo skriveno. Dodqše, to „qoyi” se q ovom slqyajq ne meri ni minqtima, nisatima, ni danima. Qopšte se ne meri jedinicama vremena. Trebalo bi gameriti jedinicama patŠe, ali Ših nema.

Kao poyetak tog „qoyi” bi se mogla qzeti prva sqza koja je pala za spa-Ñenim domom i za onima koji sq ostali q Šemq. Mowda je prvi glas o od-laskq ovog yoveka, kazan qniverzalnim jezikom znakova, bio neyiji nabrzinq spakovan kofer i bekstvo „q nigde”. Ili je to bilo lice devojkekoja je, napqštajqxi qnesrexenq domovinq, na primedbq neqpqxenih da jedeo sveta q koji zaqvek odlazi „tako daleko”, qpitala: „Od yega dale-ko?”.

Onaj, koji jezik znakova nije qmeo da prepozna do svog sqdŠeg dana, sa-da je otišao zaqvek. Naqyio ga je sigqrno, kada je vex bilo prekasno. Ka-da dqša krene q seobq, kawq, sve se shvati q trenqtkq, ali tada badava.Iz jednog nesavršenog, ovozemaÑskog sqda, preselio se q drqgi, bowan-ski, q kojem sqñeŠa trajq mnogo kraxe. Ne znam koliko, jer se ni ona nemere nama znanim merama. Mowda tren, mowda dva… Ili samo trep-taj. Dok ti ovo pišem, taj sqd je vex rekao svoje. Prati znakove, i svexeš znati.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

Skqpština srpskog PEN-aQ Zadqwbini Ive Andrixa q Beogradq, 11.

marta je odrwana godišŠa skqpština srpskogPEN centra i sveyano proslavÑeno osamdesetgodina postojaŠa tog qdrqweŠa. Q okvirq rad-nog dela skqpštine izabran je novi Qpravni od-bor ove organizacije koja okqpÑa eminentne in-telektqalce, pisce, prevodioce, izdavaye i pqb-liciste. Qpravni odbor srpskog PEN-a je od-rwao i svojq prvq sednicq na kojoj je Vida OgŠe-novixponovoizabrana zapredsednika, advojicapotpredsednika sq postali Mihajlo Pantix iVladislav Bajac, generalni sekretar je ostalaNeda Nikolix-Bobix. Ostali ylanovi novogQpravnog odbora sq Laslo Blaškovix, GojkoBowovix, Arpad Vicko, Aleksandar Gatalica,Slobodan Zqbanovix, Vladimir Kopicl, Veli-mir Kostov, Vasa Pavkovix i Goran Petrovix.Akademik Predrag Palavestra, dqgogodišŠiylan ove organizacije i predsednik SrpskogPEN-a od 1985. do 1989. godine, postao je poyas-ni potpredsednik ove organizacije. „Q protekledve godine glavne aktivnosti PEN-a bile sq qs-merene na meñqnarodnq saradŠq i izdavaykq de-latnost. Qvek smo nastojali da kqltqra dobijezaslqwenomestoimešalise q stvarivredneme-šaŠa i protivÑeŠa”, rekla je Vida OgŠenovix.

Predsednica PEN centra najavila je bqdqxeakcije i posebno istakla kao vawnq regionalnqkonferencijq kojq organizqje srpski PEN od 5.do8.oktobranatemq„IzazovMediteranaqkql-tqri danas”. Proyitana je i lista protesta kojqje PEN qpqtio medijima povodom raznih doga-ñaŠa q sferi kqltqre. Nakon toga je pesnik Mi-lovanVitezovixpredlowiodasesrpskiPENnasliyan nayin oglasi povodom bqre koja je nedav-

no podignqta q hrvatskoj javnosti zbog objavÑi-vaŠapanoramesrpskogpesništvadvadesetogve-ka, „Nebolomstvo”, Bojane Stojanovix Panto-vixida se qpqtipoziv hrvatskomPEN-qda qyi-ni isto.

O panorami srpske poezijeZagrebayki „VeyerŠi list” je povodom objav-

ÑivaŠa panorame srpskog pesništva „Nebo-lomstvo” kojq je nedavno objavilo Hrvatskodrqštvopisaca a priredilaBojanaStojanovix-Pantovix, profesor na Qniverzitetq q NovomSadq, stvorio pravq malq aferq sa politiykompozadinom, q kojem proziva Ministarstvo kql-tqre zbog novyane pomoxi toj antologiji. Od se-damdesetak pesnika q antologiji, sporna sq tro-jica koji sq q Hrvatskoj poznati po svojim veli-kosrpskim ispadima: Matija Bexkovix, RajkoPetrov Nogo i Gojko üogo.

Q ime Qpravnog odbora Hrvatskog drqštvapisaca, oglasio se Velimir Viskovix, koji je qpodqwem saopšteŠq „oštro reagovao na qreñi-vaykq politikq VeyerŠeg lista”, i ironiyno pi-taoqredništvotogzagrebaykoglistadalimis-li da je trebalo raditi panoramq „politiykikorektnog pesništva?”.

Q zagrebaykom „JqtarŠem listq” 9. marta ko-mentarom se oglasio Jqrica Paviyix koji smat-ra da bi objavÑivaŠe antologe bez tih pesnika,bilo „naprosto neprofesionalna rabota kojomse obmaŠqjq korisnici kŠige”. „Qostalom, ka-mobismootišli kad bismo takvq metodologijqprimeŠivali na svjetskq kŠiwevnost”, pita Pa-viyix: „Da li bismo tada iz antologije svetskogpesništva brisali Paqnda, T. S. Eliota, Seli-na ili Hamsqna, koji je bio pobornik VidkqnaKvislinga?” Paviyix, na samom krajq svog ko-mentaraoceŠqjeda je, q stvari, pravametaYedo-mir VišŠix, yovek koji je vex dqgo trn q okqkŠiwevnoj desnici koja teško prihvata da je yo-vek koji vodi hrvatskq kŠigq Srbin.

TAYKATAYKA…I…I

Malo deteWivelo nekada davno q gradq B. jedno

sasvim malo dete, ali sq godine prošlei malo dete više nije malo, nije ni dete,a sve mq se više yini da nije ni iz ovoggrada, ni sa ove planete.

�

KoŠMalo dete je odqvek welelo da ima ko-

Ša, ali ga q B. nije moglo imati, pa je za-to stalno crtalo koŠe, a na koŠima ko-Šanike koji sq liyili namalodete, samošto sq vitlali britkim sabÑama, kqbq-rama i bqzdovanima, imali dqge crnebrkove, i, qopšte, sve onošto jemalode-te welelo da ima, a nije imalo jer je roñe-no q pogrešnom vekq i q sasvim pogreš-nom gradq.

�

Obavezna lektiraMalo dete je yitalo obaveznq lektirq

kao što je svi ñaci yitajq, preko voÑe, nabrzinq, qsredsreñqjqxi se na poyetak ikraj, ne bi li s po mqke popravilo ocenq,ili se bar izvqklo s trojkom, pa je takopropqstilo da qpozna mnoge zanimÑivekŠige, koje bi mowda išyitavalo s is-tinskim odqševÑeŠem da mq ih odraslinisq nametnqli kao mrskq obavezq.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

ISTORIJE (5)ISTORIJE (5)IZ NAàEIZ NAàEDoseÑavaŠe na Balkansko polqostrvo

Sloveni sq se qmaŠimgrqpamavexkrajemšestog vekanastaŠivalinaBalkanq, a kad je 602. godine zbog rata sa Persijom vizantijska vojska po-vqyena sa severnih granica, oni sq preplavili balkanske prostore i pro-dirali sve višeprema jqgq. VizantijskicarKonstantin VII Porfiroge-nit (913-959) q spisq O narodima (O qpravÑaŠq carstvom) kawe da sq seSrbi i Hrvati oko 630–640. nastanili na svojim današŠim teritorija-ma, no savremeni istoriyari tvrde da se Šihovo nastaŠivaŠe na Balka-nq završilo najkasnije do 620. godine, samo što je komešaŠe, teritori-jalno premeštaŠe slovenskih plemena potrajalo još kojq decenijq.

Po predaŠq koje se oyqvalo do Šegovog vremena, do sredine desetogveka, Konstantin Porfirogenit kawe da Srbi koji sq se doselili naBalkansko polqostrvo vode poreklo odBelihSrba koji sqwiveli dale-ko na severq, q Beloj Srbiji. Za vreme vizantijskog cara Iraklija (610–641) dva brata sq nasledila vladara Belih Srba. Jedan od Ših je poveo„polovinq naroda” i došao q zemÑq vizantijskog cara. CarIraklije jeprimio Srbe i dozvolio im je da se nasele q Solqnskoj oblasti, q krajqkoji je nazvan Srbica (Servija). Oni sq, meñqtim, posle nekog vremenazaweleli da se vrate q starq postojbinq i vex sq prešli Dqnav kad sq sejoš jednom predomislili i ponovo zatrawili od cara zemÑq gde bi senaselili. Iraklije im je tada prepqstio krajeve izmeñq Save i dinar-skog masiva. Zapadno od Ših sq se naselili Hrvati koji sq došli iz Be-le Hrvatske za vreme cara Iraklija.

Priya je lepa i q Šoj se krijq mnoge istorijske istine, ali je q celinine treba qzeti zdravo za gotovo, kao što je istoriyari i ne qzimajq.Tayno je oznayena teritorija na kojoj se nastanilo ono pleme koje je sa-yiŠavalo jezgro potoŠeg srpskog naroda, što qostalom i nije biloteško, jer sam Porfirogenit kawe da Srbi „još i danas”, to jest, q Še-govo vreme, tamo wive.

Bilo je to, kaoštorekosmo, sredinomdesetog veka.Aliq vremedose-ÑavaŠa na Balkan Vizantinci još nisq razlikovali Srbe, Hrvate idrqga plemena ili plemenske saveze, nego sq sve doseÑenike nazivaliSkalvinima, a teritorije koje sq naselili „Sklavinijama”. O tim„Sklavinijama” se danasmalo zna.Donekle sq poznate one koje sq bile qblizini vizantijskih gradova. Zabeleweno je da sq Šihove voñe qmele ida se qdrqwe kada sq to neke akcije zahtevale. Bili sq q staŠq i da na-padnq vizantijske gradove, ali i da vode pregovore sa vizantijskimvlastima.

politika Politika politika politika politika politika politika politika

8 SRPSKE NARODNE NOVINE

Sastanci i pregovori povodom nqklearnogprograma Irana

Apel za konstrqktivnijipristqp Teherana

Savet bezbednostiQNprošle nedeÑe je raz-matrao izveštaj q kojem se navodi višestrqkineqspeh Irana da se sqoyi sa zahtevima Meñq-narodne agencije za atomskq energijq (IAEA).Q izveštajq je apelovano na Iran da se prid-rwava obaveza i nagoveštena mogqxa kaznaqkoliko otpor bqde nastavÑen. Q napomeništa bi se moglo dogoditi qkoliko se ne pos-tigne sporazqm, q nacrtq se kawe da „nastavakaktivnosti na obogaxivaŠq qrana qkazqje navawnost i hitnost daÑe akcije Saveta bezbed-nosti”.

Agencija za atomskq energijq QN prošlesrede je predala Savetq bezbednosti dosijeIrana. Pet ylanica Saveta sa pravom veta –Velika Britanija, Kina, Francqska, Rqsija iSAD razgovarale sq qoyi sastanka Saveta bez-bednosti koji xe se odrwati ove nedeÑe. „Mis-lim da svi osexamo da je pitaŠe veoma hitno isasvim sigqrno je bilo razgovora o tome, i nas-tavixemo odlqyno i postqpno”, izjavio je tim

povodom ameriyki ambasador q QN Çon Bol-ton. „Koliko vex dqgo se bavimo ovim pita-Šem q Savetq, mislim, da je ipak deo rešeŠa qrqkama Irana”.

Nacrt sq sayinile Velika Britanija iFrancqska i on objediŠqje ciÑeve ameriykepolitike. Q nacrtq se kawe da je namera Savetada da podrškq vlastima agencije za atomskqenergijq i Šihovoj rezolqciji koja pozivaIrance da sqspendqjq sve aktivnosti na oboga-xivaŠq qrana.

Izveštaj je fokqsiran na neqspesima Iranada ispqni sporazqm sa nqklearnom agencijom iizrawene sq „ozbiÑne zabrinqtosti” oko qlogeiranske vojske q nqklearnom programq i okodokaza da je stvarni ciÑ programa pravÑeŠenqklearne bombe. Q tekstq se takoñe, trawi daIran ratifikqje i stavi na snagq i „dodatniprotokol” prema kojem bi inspektorima QNbilodozvoÑenodaimajq pristqpa nqklearnimpostrojeŠima. Takoñe sq zatrawene „dodatnetransparentnemere”, qkÑqyqjqxiipristqp po-jedincima i dokqmentima, kao i istrage labo-ratorija.

Q meñqvremenq, ministri inostranih pos-lova Evropske qnije odrwali sq dvodnevno ne-formalno zasedaŠe q ciÑq donošeŠa rešeŠapovodom iranskog nqklearnog problema i per-spektivama qvoñeŠa sankcija QN protiv Tehe-rana. „Sayekajmo da vidimo šta xe qyinitiSavet bezbednosti”, izjavio je ministar zaspoÑnq politikq i bezbednost EQ Havijer So-lana q intervjqq za aqstrijski dnevnik Stan-dard. „Mi smo tek na poyetkq. Ne iskÑqyqjemosankcije, ali zavisi i od tipa sankcija. Sigqr-no je da newelimodanammetabqde narodIra-na. Još ima vremena za diplomatijq”, izjavioje Solana.

Francqski ministar inostranih poslovaFilip Dqst-Blazi koji je prisqstvovao sas-tankq q Salcbqrgq apelovao je na Iran da sebrzo vrati razqmq. „Pregovori sq još mogqx-nost. Iran mora razqmeti da nema izbora.Imajq pravo na civilnq nqklearnq energijq, ane na nešto drqgo”, dodao je francqski mi-nistar.

Nova rezolqcija o Kosovq?Na sastankq Martija Ahtisarija sa visokim

zvaniynicimaSADqVašingtonq, izneta je ide-ja da se posle prve faze pregovora o Kosovq (kojabi trebalo da se okonya q rokq od šest meseci)qsvoji nova rezolqcija Saveta bezbednosti, kojabi zamenila rezolqcijq 1244. Ideja je da sastav-ni deo te rezolqcije bqdq rešeŠa za polowajSrba do kojih xe se doxi q razgovorima o decen-tralizaciji,odnosnogarancije zaSrbekad jereyo školstvq, policiji itd. Savet bezbednosti binaveo standarde koje vlada q Prištini mora daispqni, omogqxio pristqp kreditima Svetskebanke i MMF-a, ali bi izbegao pomiŠaŠe neza-visnosti.

Crnogorska vezaViši drwavni tqwilac iz Aqgzbqrga Hans-

Jirgen Kolb, posle devetogodišŠe istrage, po-digao je protiv šest lica optqwnicq zbog qme-šanosti q šverc cigareta preko Crne Gore. Ne-mayki tqwilac kawe da se meñq optqwenima na-lazi i jedna osoba iz Srbije i naveo da se sve de-šavalo qz znaŠe i odobreŠe vlasti q Crnoj Go-riiSrbiji.PremapisaŠqnemaykeštampe, kojaovaj slqyaj naziva „montenegro konekšen”, rey jeo najvexoj prevari q Evropskoj qniji, koja je zbogovih kriminalnih radŠi oštexena za najmaŠe10,2 milijarde evra.

Pahomije nije krivSqdsko vexeOpštinskog sqda qNišqoslobo-

dilo je kriviceTomislavaGayixa, svetovnoimevladike vraŠskog Pahomija, kojeg je optqwnicateretila za kriviyno delo zloqpotrebe slqwbe-nog polowaja, seksqalno zlostavÑaŠe deyaka iprimoravaŠe na protivprirodni blqd polazni-ka škole za sveštenike priVraŠskoj eparhiji, qkojoj je on bio vrhovni starešina. Oštexeni de-yacisqizjavilidaim jewivotpostaobesmisleni da xe se waliti na odlqkq sqda.

SexaŠe na qstanak q TibetqQ glavnom gradq Indije prošle nedeÑe sq od-

rwane demonstracije q znak obelewavaŠa 47 go-dina od qstanka na Tibetq. Tibetanci koji wiveq Indiji okqpili sq se q äq Delhijq sa tibetan-skim zastavama i antikineskim parolama. Nekisq oslikali i lica q bojama zastave. Tibetanskidqhovni lider dalaj lama izjavio je povodomovog dogañaja: „Imamsamo jednqweÑq, a to je sa-mostalnost i istinska aqtonomija za sve Tibe-tance”.

Bler lobira za TqrskqPremijer Velike Britanije Toni Bler zatra-

wio je prošle nedeÑe q Bratislavi da Evropskaqnija prijemom Tqrske pokawe da je otvorenaprema mqslimanima. „EQ mora da stavi do zna-Šada je drqštvootvorenopremamqslimanskimzemÑama. OdbijaŠe da se q Qnijq integrišeTqrska moglo bi da bqde pogrešno protqmayenoq drqgim delovima sveta”, kazao je Bler q diskq-siji sa stqdentima Qniverziteta Komenski qBratislavi.

IzviŠeŠe PoÑske crkveQticajna PoÑska katoliyka crkva zvaniyno

se izvinila PoÑacima zbog sveštenika koji sqsarañivali sa totalitarnom komqnistiykomdrwavnom bezbednošxq. „Q sistemq koji je lo-miosavestizdali sqinekiÑqdicrkve.Walimozbog toga i posebno se izviŠavamo svima kojimaje zbog toga q prošlosti naneta nepravda”, saop-štio je Episkopat PoÑske katoliyke crkve.Crkveni velikodostojnici sq istovremeno ape-lovalipovodompojave sve vexeg broja imena age-nataqmantijamaqpoÑskimmedijimadaseiprilqstraciji javnost rqkovodi jednim od temeÑahrišxanske vere, a to jemilosrñe i premaonimakoji sq yinili zlo, kada se pokajq.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

Qmro je slobodanVexnapoyetkqnedeÑe je bilo jasnodaxemo

za ovaj broj naših novina pisati o smrti jed-nogodhaškihpritvorenika.QSheveningenqse, naime, obesio Milan Babix, bivši pred-sednik i premijer samoproklamovane Repqb-like Srpske Krajine, koga je haški tribqnal2004. godine, pošto se pokajao i priznao kri-vicq, osqdio na 13 godina zatvora.

Babixevo samoqbistvo izazvalo je velikqzabrinqtost q Tribqnalq, jer je bilo rey ojednom od kÑqynih svedoka q procesq protivSlobodana Miloševixa. A onda im je, izne-nada, laknqlo – krajem nedeÑe je stigla vest osmrti samog Slobodana Miloševixa. Babixje, tako, i q smrti, kao i qwivotq, ostao q sen-ci svog Velikog beogradskog brata.

àto se Miloševixa tiye, on je još jednompokazao kako se izgqbÑenim bitkama odnosepobede – qmro je neosramoxen, branexi do pos-ledŠeg trenqtka svoje principe, neokrivÑenza „genocid i zloyine protiv yoveynosti”.

Medijske spekqlacije, pre svih Bi-Bi-Si-ja, da je Miloševix praktiyno izvršio sa-moqbistvo, odlqyno je odbioStivenKej, kogaje Tribqnal odredio za advokata bivšegpredsednika SRJ. Kej je q izjavi za Bi-Bi-Sirekao da je, pre nekoliko sedmica sa Milo-ševixem razgovarao o samoqbistvq, i da mqje onrekaodamq„nijednomqtokq sqñeŠanijepalo na pamet da povredi sebe”. TqwiociKarla Del Ponte i Çefri Najs sq, meñqtim,sqmŠali da je zaista bolestan koliko priya,

ne osvrxqxi se na pravilo anglosaksonskesqdske prakse po kojoj je sqd dqwan da osigqrada braŠenik bqde dovoÑno zdrav da mowe damq se sqdi.

Proces protiv Miloševixa qšao je ne-davno q petq godinq, a q meñqvremenq je qmroi jedan od sqdija, predsedavajqxi Riyard Mej.QprkosMiloševixevimzdravstvenimprob-lemima, koji sq dovodili do yestih prekidasqñeŠa, Tqwilaštvo je dve godine na klqpqizvodilo jednog po jednog yak 300 svedoka, ia-ko vexina od Ših nikada do tada nije ni vide-la Miloševixa. Takvo trošeŠe vremena sa-da pokojni Mej komentarisao je reyjq da je zadokazivaŠe ovakve optqwnice dovoÑan i je-dan svedok, ako je dobar.

Meñqtim, oni koji sq posexivali Miloše-vixa tvrde da on nije odbijao leyeŠe, i da je,sqprotno tvrdŠama zvaniynika Haškog tri-bqnala, zaista izgledao loše.

Slobodan Miloševix roñen je 20. avgqstaq Powarevcq, od oca Svetozara, profesoraveronaqke i majke Stanislave, qyiteÑice.Završio jePravnifakqltet qBeogradq 1964.godine, gde je zapoyeo karijerq privrednika ibankara. Bio je zamenik generalnog direkto-ra „Tehnogasa”, dok je direktor bio IvanStambolix, koga je, posle Šegovog odlaska,zamenio na fqnkciji. Potom je 1973. godineizabran za predsednikaQdrqwene beogradskebanke i tq ostao do 1982. kada je izabran zaylana Predsedništva CK SK Srbije. äegovqspon (ili pad) poyiŠe 1987. godine q KosovqPoÑq, kada pred Srbima okqpÑenim na pro-testq izgovara yqvenq reyenicq: „Niko ne smeda bije narod!” Zatim 9. marta 1991. god. nademonstrante q Beogradq izvodi tenkove. Os-talo je istorija.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Iran za saradŠq sa IAEAIran je prošle nedeÑe izrazio spremnost

da razgovara o svom kontroverznom nqklear-nomprogramq, ali je istakao da se nexe odre-xi obogaxivaŠa qranijqma. „Islamska Re-pqblika Iran je spremna da sarañqje saIAEA (Meñqnarodnom agencijom za atom-skq energijq) kako bi ostvarila svoja prava,ali nexe pristati na politizacijq slqyaja”,izjavio je Abdql Reza Rahmani-Fazli, jedanod zvaniynika Vrhovnog saveta nacionalnebezbednosti.

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik

Bqdimpešta, 16. mart 2006. 9

Ministarstvo privrede Srbije predstavilorezqltate dvogodišŠeg rada

Srbiji potrebno dve milijardedolara godišŠe

„Da bi qhvatila kopyq sa razvijenim sve-tom Srbiji je neophodno dve milijarde dola-ra investicija godišŠe. To je minimqm kojigarantqje da xemo moxi da qhvatimo prikÑq-yak za evropski voz. Mislim da bi taj ciÑmogao biti dostignqt do kraja ove godine jeroyekqjemo znayajan privredni rast i investi-cioni zamah”, rekao je na prošlonedeÑnojkonferenciji za novinare srpski ministarprivrede Predrag Bqbalo, predstavÑajqxidvogodišŠe rezqltate svog Ministarastva.

Prema reyima Bqbala, insistiraŠe na da-Ñem restrqktqriraŠq javnih predqzexa, sma-ŠivaŠq javne potrošŠe i donošeŠq sistem-skih zakona, doprinexe stvaraŠq još boÑegprivrednog ambijenta za qlagaŠe q našoj ma-tiynoj zemÑi. Kao najznayajnije rezqltateMinistarstva privrede, Bqbalo je izdvojio

regqlisaŠe dqgovaŠa Zastave prema Fijatqkroz otpis 72 odsto dqga, kao i privatizacijqvexeg broja zavisnih predqzexa iz Grqpe Zas-tava. Izmirene sq i obaveze prema Rqskoj Fe-deraciji, zatim dqgovi Sartida prema ita-lijanskom konzorcijqmq Dqferkq, kao i dq-govaŠa RTB Bor prema kompaniji Dajmler-Krajsler.

Ministar privrede izrazio je zadovoÑ-stvo i rezqltatima ostvarenim q privatiza-ciji. On je istakao da je od poyetka 2004. do 1.marta 2006, prodato qkqpno 817 predqzexa (sa123.032 zaposlenih) i objavÑeno 36 tendera.I Akcijski fond je q 2005. godini bio veomaaktivan, pa je tako kroz prodajq paketa izsvog partfeÑa ostvario bqçetski prihod odoko 127 miliona evra.

Tqmayexi statistiyke pokazateÑe, minis-tar Bqbalo je rekao da ohrabrqjq podaci pre-ma kojima sq zarade q privredi porasle za23,9 odsto, a q vanprivrednom sektorq za 18,9odsto. Prodqktivnost je rasla brwe od zara-da, kawe on, pa je qpravo to qticalo na podi-zaŠe konkqrentnosti srpskih proizvoda nastranom trwištq. „To znayi da se Srbiji ot-varajq i izvozne perspektive. Q prilog tomegovori i podatak da sq SAD dale Srbiji sta-tqs povlašxenog trgovinskog partnera, a ni-je beznayajan izvoz realizovan q drqgim zem-Ñama. Problem je što q izvoznoj strqktqridominirajq primarni proizvodi i polqfab-rikati, što znayi da tek predstoji rad napromeni indqstrijske strqktqre q kojoj zna-yajno mesto poyiŠq da zaqzimajq tercijalnedelatnosti”, naglasio je Bqbalo i kao proiz-vode koji imajq „izvoznq šansq” naveo izra-dq delova za aqtomobilskq indqstrijq i go-tove poÑoprivredne proizvode.

Prema Šegovim reyima, rešeŠe pitaŠapodele besplatnih akcija grañanima, dono-šeŠe strategije privatizacije javnih komq-nalnih predqzexa, rad na privatizacijigradskog grañevinskog zemÑišta, samo sq ne-ki od narednih zadataka Ministarstva priv-rede.

Q Sheveningenq je qbijen Slobodan Miloše-vix, predsednik SPS-a, Savezne Repqblike Jq-goslavije i Srbije. Time je završen proces više-godišŠeg sistematskog qbijaŠa Slobodana Mi-loševixa koji je poyeo prvog dana sqñeŠa q Haš-kom tribqnalq, a posledŠi yin tog procesa biloje odbijaŠe zahteva da se leyi q Moskvi, što jedirektno potpisivaŠe smrtne presqde.

Ivica Dayix,predsednik Glavnog odbora Socijalistiyke

partije Srbije

Osexam da imam ogroman pritisak q qšima iglavi, da mi je glava teška bar pola tone, da mismeta svaki jayi pokret i zvqk, da imam glavobo-Ñq koja nije jaka, ali je pritisak q oyima i qši-ma neizdrwiv. Slobodan Miloševix,

haški optqwenik

PoznajemEvropÑane.WivimsaŠima42 godi-ne. Znam da sq to cinici koji vole da se iwivÑa-vajq na slabima.Naša slabost je q tomešto namje drwava postala nedoreyena i što smo mi, posvojoj strqktqri, rascepkani. A Jqgoslavijq, kaoyetvrtq armijq Evrope, nisq smeli da pipnq.Drwava nije samo nacija, drwava je i geografija,ami smo svemaŠi. (…)Evropa je premanama sq-rova i sirova, a mi joj se neprestano qdvaramo,molimo da nas primi, pqzimo… A to je van pame-ti. Kad qñemo q Evropq oni xe nam qvaliti svešto ne vaÑa. Prvo xe nam prodati lekove kojimaje istakao rok i sve ostalo što sq odbacili, a ov-de xe nam qzeti ono što nemajq, a nemajq zdravqhranq, pitkq vodq, rasnq stokq… Mi bismo tosve trebalo da yqvamo. A kad nas oni zamole daqñemo q Evropq o tome bi, i tada, trebalo dobroda razmislimo. âqba Popovix,

slikar

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Smrt q poslastiyarniciVest o smrti Slobodana Miloševixa za-

tekla me q poslastiyarnici „àeherezada” qZmaj Jovinoj qlici posred Novog Sada. Sedeosam sa starijom kxerkom i jeo kesten-pire sašlagom, a ona je jela yokoladnq tortq sa bana-nom. Oboje smo pili limqnadq. Wena mi je samlañom xerkom otišla na RibÑq pijacq, amene nešto noge zaboÑele, pa ni koraka ne mo-gadoh daÑe od „àeherezade”. I taman štosmo zagqmlali one zalogaje kad na radijq javi-še da je q Hagq qmro Slobodan Miloševix.Kesten-pire je bio sqv, a šlag tanak. Xerkinaje torta izgledala boÑe, ali sam imao qtisakda svi gledajq pqt mene, pa nisam smio da kre-nem kašikom na Šq. Vest niko nije primetio.Ona se odqwila i prodqwila preko cele pos-lastiyarnice, ali qzalqd. Mladix i devojkapored nas jeli sq krempitq sa šampitom, a de-ka i baka iza Ših grykq i baklavq. Hteo bihsada da iskoristim prilikq i kawem da je si-tqacija q našem poslastiyarstvq katastro-falna! Otkako sq poyetkom 90-tih godina qSrbiji nestalešiptarske poslastiyarnice, jase nisam najeo dobrih kolaya! Krempite išampite danas? Ma, `ajte, molim vas… àtaim fali? Isto što i baklavama, sladoledq ilimqnadama – esencijalno. Fali im šiptar-ski osexaj za slatko. Pa kad ga nabodeš, (mis-li se na koÑay), a vilica (tako Hrvati kawqza viÑqškq) sama qroni kroz soynost kao es-kimski harpqn kroz ledenq koricq bakÑave –pravo q leña sabÑarke! GašeŠe šiptarskih

poslastiyarnica, dakako, najviše veze ima saPokojnikom. Bilo je i onih àiptara koji sqnastavili sa radom pravdajqxi se da qopštenisqàiptari negoGoranci, ali niŠihovi ko-layi od tad nisq bili kao pre. Mowda Ñqdistvarno nisq bili àiptari, nego ti Goranci,što sq mqslimani a slave üqrñevdan. Zato jersq q stvari hrišxani ali to ne smejq da kawq.A i kolayi sq ima takvi, smqti pa prospi. Zarazlikq od šiptarskih kolaya koji sq bilisvetski. Svetski, a naši, kao Kosovo. Vest jedqgo trajala jer sq posle vesti o smrti Slobo-dana Miloševixa sledile vesti o reakcijamaprijateÑa i neprijateÑa, tako da je smrt qposlastiyarnici potrajala. Bez jednog jedinogkomentara. E, jesq ovi Srbi iz Vojvodine pok-varen narod! A godine 1988. sexam se kao da jejqye bilo, kad sq Srbi sa Kosova palili svexeza zdravÑe Predsednika i pevali tiho: „CarLazare, nisi im`o srexe, da se Sloba pokraj te-be krexe”.

Kad evo ti moje wene, natovarila prazilqkai krompira na dijete, jedva se vidi q kolica. QkoÑic. Te ja trk, brwe-boÑe sa ovom starijom,bjew` iz „àeherezade”, jer smo weni rekli daxemo je yekat „tq, ispred” pošto sa indignaci-jom odbacqjem sve nešiptarske koÑaye. àta tije, veli mi ona, što si se tako smrk`o, kao da sise najeo pokvarenog kesten-pirea sa šÑagom?Pqsti me, rekoh, weno wivota ti, nisam neštodobro. Pa šta ti je, veli ona, da se nije neštodesilo. Desilo se, rekoh – qmro Sloba. E, nijeni daobog, veli ona. E, jes, bogqmi, rekoh. To tije, jadna, moj Crnogorac iz Lijeve Rijeke, 800metara nadmorske! A, da, znam, veli ona, to jeispod Kolašina. E, jes, veÑq, vala. Kako se sadosexaš? BoÑe, fala.

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

Mobtelq je bio potrebanstrateški savetnik

Na pitaŠe novinara zašto, kao q slqya-jq Telekoma, i za Mobtel nije izabran pri-vatizacioni savetnik, Bqbalo je objasnioda je Mobtelq najpre potreban strateškisavetnik koji xe napraviti strategijq pri-vatizacije te kompanije, a tek nakon togabixe izabran privatizacioni savetnik.„Kako xe q najskorije vreme tender bitiokonyan, strategijskom savetnikq xe bitiponqñeno da obavi i posao vezan za pripre-mq privatizacije Mobtela”, naglasio jeBqbalo.

Vladimir Jeftix

Neposlqšni bqmerangImamo 15 min.: 5 za qpoznavaŠe, 7 za Ñqbav,

i 3 za rastanak.

�

Probqdi se, vreme je da popiješ pilqlq zaspavaŠe.

�

Wivot je skqpÑi,ali jevowŠaokoSqncaçabe.

�

Wivot je mimoilaweŠe Ñqdskih weÑa.

�

Kad proñe dan, to je dan wivota maŠe a nedan wivota više.

�

Neki misle da wive, drqgi wive ne mislexi.

�

Sve je prolazno i to dowivotno.

�

Najlepši dan mog wivota bila je jedna nox.

�

Svi bi q raj ali da pre toga ne qmrq.

�

Sve što prespavamo nexe nam se dogoditi.

�

Jedina pametna stvar kojq bqdala ima q gla-vi je qmŠak.

�

BoÑe ispasti glqp nego iz aviona.

�

Rad je stvorio yoveka, a narod mq omogqxioda boÑe wivi.

�

BoÑe je biti lep nego dobar, a boÑe dobarnego rqwan.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven

10 SRPSKE NARODNE NOVINE

Srpska gimnazija q Bqdimpešti

GostovaŠe naših košarkaša q SqboticiM

qška i wenska košarkaškaekipa Srpske gimnazije izBqdmpešte gostovale sq

qtorak, 7. marta ove godine, q Sq-botici na Regionalnom prvenstvqSrbije q grqpi sa Sqboticom iBaykom Topolom. Ovo je drqga go-dina kako je peštanska Srpskagimnazija pozvana na ovo prven-stvo. ProšlogodišŠi qtisci sqbili fantastiyni. Ostalo je q se-xaŠq lepo drqweŠe, provod, aprvenstveno kvalitetna košarkakojq smo mogli da gledamo, oseti-mo i tokom naše qtakmice.

Iz Bqdimpešte se krenqlo 6.marta q ponedeÑak vozom i koli-ma posle petog yasa. Q Sqboticqsmo stigli oko pola pet, tako dasmo imali vremena za odmor odpqta i eventqalni provod naveye.S obzirom na to da je dosta ylano-va iz mqškog i wenskog tima po-reklom iz Sqbotice, qgostili sqnas q svojim domovima. Ostatakekipe je odseo q hotelq PBG. Kadasmo se raspakovali i odmorili,krenqli smo q malq šetŠq Sqbo-ticom. Vratili smo se relativnorano da bismo se mogli odmoritiza sqtrašŠq qtakmicq koja se ig-rala pre podne q devet yasova.

Wenska ekipa, na yelq sa profe-sorkom Jovankom Lastix, dopqto-vala je q sastavq: MoŠa Milix,DqŠa Lqkay, Neda Perišix, Tat-janaMilosavÑevix,IvanaYqpix,Natalija Petrovix, Bojana Pot-koŠak, Petra Prxix, Jelena Pav-lovix,IvanaVqjatov, TamaraMa-riyix i Ana Mitrovix.

Trener mqške ekipe, profesorDejan Yiyix poveo je sledexe igra-ye: Atila Kovay, Jovan Mandix,Mak Vasix, Radoš Pqpavac, Ar-min Demeter, Marko Arsenijevix,Miloš Dqkix, Qroš Stevanovix,StrahiŠa Jovanovix, Stefan Po-Ñak, Dqšan Vqjyin i VeÑko Bq-rix. Sa nama je dopqtovao i pazi-teÑ Vladan Jovanovix.

Kada smo se probqdili krenqlismo ka našem odredištq, gimna-ziji „Svetozar Markovix”, gde jeodrwana prva faza tqrnira. Leposmo doyekani i otpraxeni do svla-yionice, gde nam je donet i dorq-yak.

Prvq qtakmicq je igrala mqškaekipa protiv Politehniyke školeiz Sqbotice. Oko terena je bilomnogo qyenika i roditeÑa koji sqnavijali za svoje favorite. Nakonkratkotrajnog zagrevaŠa qsledio

je taktiyki dogovor sa profeso-rom Yiyixem. Trener je na parketizveopetorkq q sastavq:AtilaKo-vay, Mak Vasix, Jovan Mandix,Armin Demeter i Radoš Pqpavac.Qtakmica je od prve sekqnde bilayvrsta i igralo se brzim tempom.Na poyetkq je bila rezqltatskaklackalica, ali promašajima zi-cera, protivnikq se ostvarilašansa da lakim poenima iz kontrepovexa prednost, što je i ostva-rio. Na polqvreme smo otišli saminqsom od yak 16 poena. Q drq-gom polqvremenq potpqno drqgaslika. Qspeli smo da smaŠimominqs na 2 poena, ali je protivnikqz sigqrnoizvoñeŠe slobodnihba-caŠa ipak došao do prednosti od5 poena. Tako je qtakmica i zav-ršena. Ostaxe wal za propqšte-nim jer smo mogli i da pobedimo.

NajboÑi pojedinac q našim re-dovima bio je Atila Kovay. Kas-nije smo doznali da je naš protiv-nik izgqbio tek q finalq!

Na drqgoj strani, devojke sqzaista iznenadile! Q prvom kolqqspele sq da savladajq ekipq izBayke Topole sa yak 12 poena raz-like. Devojke Srpske gimnazije sqtehniyki i taktiyki igrale veoma

kvalitetno, a veliki qdeo q tomeimala je i profesorka JovankaLastix. Verovatno se marÑivomradq mowe pripisati i nedavnoosvojena zlatna medaÑa na kvar-tovskom takmiyeŠq q Bqdimpeš-ti!

Prva petorka na ovoj qtakmicibila je: MoŠa Milix, Neda Peri-šix, DqŠa Lqkay, Ivana Yqpix iTatjana MilosavÑevix. Nawa-lost, drqga qtakmica je izgqbÑenasa samo devet poena razlike i takosq naše devojke eliminisane odstrane Sqbotiyke gimnazije. Iakosq se dobro drwale q prve dve yetv-rtine, qmoriiscrpÑenostodpqtaqyinili sq svoje. Opala je koncen-tracija q igri q odlqyqjqxem mo-mentq iSqbotiyanke sq qspele da qsvojq korist privedq qtakmicqkrajq.

KošarkašiceSrpske gimnazijeosvojile sq bronzanq medaÑq, a ko-šarkaši sq završili na 4. mestq.

Qprkos porazima još jedno gos-tovaŠe q Sqbotici ostaxe nam qlepom sexaŠq. Vratili smo se qBqdimpeštq, a pored školskihobaveza, oyekivalo has je i prven-stvo Mañarske 11. i 12. marta qPakšq.

Qtisci našihñaka

Maskenbal

Jedva sam doyekla dan Mas-kenbala.Posleyetvrtogyasapošli smo na probq. Aqla je

bila mnogo lepo qkrašena. Ko-nayno je poyeo dqgo oyekivaniMaskenbal. Svi sq posedali porazredima.Prvo sq poyeli zaba-vištarci, a za Šima 1. razred.Zatim je sledio 2. razred, i naj-zad, mi trexaci. Imali smo jed-nq grqpnq koreografijq. Pred-stavili smo se kao likovi iz ra-nijih crtanih filmova. Kata jebila Oliva, a Adam beše Popaj.Oni sq zaista bili lep par.

Ivana se predstavila kao ma-la slatka ptiyica Tviti, a Ma-rija je bila mayka Silvester.Tila i Aleksandra sq bile Tomi Çeri. Miki je bio Pera Det-lix,aDejan–DqškoDqgoqško.

Najzad, BiÑana je bila MikiMaqs, a ja sam bila Mini Maqs.

Time se i zvaršio naš ples.ZatimsqnastqpiladrqgaodeÑe-Ša. Kada sq i oni završili svojdeo, jedva smo doyekali da namwiri saopšti osvojena mesta.Mi smo osvojili drqgo mesto!Svi smo bili srexni. Ja sam bi-la zadovoÑna sa osvojenim 2.mestom.

Mislim da xemo i na slede-xem Maskenbalq qyestvovati ida xemo osvojiti lepo mesto kaošto smoina ovom.Mowdaxemoyak qspeti da osvojimo i prvomesto! Ko zna?

Sofija àibalin, 3. razred

Drwavno amatersko takmiyeŠe q plesq

Dana 4. febrqara 2006. godine qPešterwebetq, q Kqltqrnomcentrq „Yili”, odrwano je

Drwavno amatersko takmiyeŠe qplesq. Qyestvovalo je preko 800takmiyara koji sq bilipodeÑeniqyetiri grqpe: 1. za veselq deyicqispod 10 godina, 2. za jqniore iz-meñq 11-14 godina, 3. za jqniore od15 do 18 godina, to jest, za sred-Šoškolce, 4. za odrasle, seniore,od 19 do 25 godina.

Najbrojnija grqpa je bila prvagrqpa, dok je q seniorskoj grqpi bi-lo samo 3 qyesnika. Takmiyari sqmogli da se opredele za dve katego-rije. Çez, moderni šoq plesovi,koji sq morali da sadrwe baletskepokrete, samostalno osmišÑeniqmetniyki deo, šoq formacije, atakoñe i step-dens iritmiykq gim-nastikq. Qyesnici sq mogli još dase opredele za prodqkcijq koja jebila osmišÑena na temq nekogmjqzikla, hip-hop igre kao što sqaerobik pokreti, strit-dens i dis-ko.

Iz Srpske osnovne škole igimnazije q Bqdimpešti prija-vile sq se dve qyenice koje sq os-vojile vrlo dobre rezqltate. Qhip-hop kategoriji Bojana Sabo,qyenica 6. razreda osvojila je 3.mesto, dok je Marta Gajin, ñak 9.razreda Srpske gimnazije, takoñeq hip-hop kategoriji, završilana 2. mestq.

Ova manifestacija je trajala od10 sati pre podne, pa sve do 22 sataqveye.Prepqna salai gromoglasniaplaqzi bili sq qverÑividokaz dasq se svi takmiyari izqzetno dob-ro zabavili.

Qyesnice, Bojanq qMartq, prip-remila je i saŠimamaštovite ko-reografije qvewbala profesorka

Monika Ferenc, koja je pre neko-liko godina i sama qyestvovala nasliynim takmiyeŠima.

Bojana Sabo, Monika Ferenc i Marta Gajin

info info info info info info info info info info info info Info info

Bqdimpešta, 16. mart 2006. 11

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov. Finansirase na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvom Drwavnezadqwbine za maŠine. Sqfinansijer: Ministarstvo kqltqre i medijaRepqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqje se kodizdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség, 1065Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili na wiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je 4000 ft.za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) – àtampa:KOMP-pres Kft. Odgovorni poslovoña:Ferenc Iboš. – Tehniyki rqkovodilac:KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Home page: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: stepanov@freemail.hu

HU ISSN 1215–072 x

Balkanska plesaynicaq Mqziykoj kqxi „Fonó”

26-og marta sa poyetkom q 19 sati qz mqzikq orkestra „Falkafolk”

LetŠi košarkaški kampna Kopaonikq

Od ove godine sva zainteresovana deca iz Mañarske mogq organi-zovanoda qyestvqjq nameñqnarodnomLetŠemkošarkaškomkampqna Kopaonikq. Kamp ima licencq FIBE i prqwa vrhqnske qsloveza rad mladim košarkašima (od poyetnika do profesionalaca).Qyešxe na kampq je mogqxe q sledexim terminima:

1. Meñqnarodni basket festival: 23-30. jqni 2006.Krexe se 23. jqna, q petak, rano qjqtrq iz Bqdimpešte, a stiwe se

istog dana, kasno popodne. Povratak: 30. jqna, q petak – oko 13.00 sekrexe s Kopaonika.

• 32 tima, osam qtakmica• Pravo qyešxa imajq deyaci i devojyice roñeni 1992. godine i

mlañi.• Cena: 18.900 dinara2. Ostale smene (opšti kamp)II 30. 06 – 10. 07.III 10. 07 – 20. 07.IV 20. 07 – 30. 07.V 30. 07 – 09. 08.VI 09. 08 – 19. 08.• Cena: 22.500 dinara3. Sem navedenih, organizqjq se i specijalistiyki kampovi za beko-

ve, šqtere i visoke igraye, poyev od 15 godina starosti.Q gore navedene cene sq qkÑqyeni troškovi smeštaja, ishrane,

terena, trenera, treninga i qtakmica. Pqtni trošak nije qrayqnatqcenq.Nanavedenecene se odobravapopqstod10%qkoliko se yita-va sqma qplati do 1. maja 2006. godine. Cene kojq plaxajq roditeÑi,verovatno xe biti mnogo niwe od navedenih, pošto xe deo troško-va finansirati naše samoqprave.

DetaÑne informacije: Milan Stepanov (06-30-392-6440) ili vebsajt www.yubac.co.yu

Novi CD-i q prodajiMqziyki festival – „Glas Balkana 2005”SnimÑen mqziyki materijal na CD-q –

svirajq orkestri Vqjiyix, Maskarades, Rila„Oj, Javore” – najnoviji CD

orkestra àenderge q prodaji.

Festival amaterskih deyjihdramskih radionica18. marta 2006. sa poyetkom q 10.30 sati

q Seoskom domq q DesciOve godine se nastavÑa inicijativa pokernqta prošle godine,

sa ciÑem da deca qpoznajq i zavole srpskq dramskq qmetnost i da ina taj nayin yqvajq i negqjq svoj materŠi jezik. Organizatori fes-tivala sq Kqltqrni i dokqmentacioni centar Srba q Mañarskoj iSamoqprava Srba q Mañarskoj. DetaÑan program i lista qyesnikabixe objavÑeni q sledexem brojq SNN.

Q okvirq programa Festivala amaterskihdramskih sekcija nastqpajq:

• Dramska pedagoška radionica „Sqncokret” i Dramska sekcijaSrpske osnovne škole: „Slike o Svetom Savi” (pripremili: Zori-ca Jqrkovix, Anña Milovanovix)

• Srpska osnovna škola – BataŠa: „âqbav q BataŠi” (pripremi-li: Stanislava Gajix, Snewana Kovayevix)

• Srpska osnovna škola – Lovra: „Crvenkapa” (pripremila: So-fija Ivanov)

• Srpska osnovna škola – Deska: „Yqdesna svirala”(pripremila:Spomenka Brcan)

• Srpska gimnazija – Bqdimpešta: „Begqnac” (pripremio: Radi-voj Galix)

Program Srpskog kqltqrnog klqbaq Bqdimpešti, q martq mesecq 2006.

23. mart – KŠiwevno veye – gost Svetlana Velmar Jankovix30. mart – àahovsko veye

Hram Svetog Velikomqyenika Georgija q Bqdimpešti

Raspored bogoslqweŠaza drqgq polovinq marta 2006.

17.03. petak – Preñeosvexena litqrgija q 10 yasova18.03. sqbota – Bdenije q 16 yasova19.03. nedeÑa – Sveta litqrgija q 10 yasova22.03. sreda – Preñeosvexena litqrgija q 10 yasova24.03. petak – Preñeosvexena litqrgija q 10 yasova25.03. sqbota – Bdenije q 16 yasova26.03. nedeÑa – Sveta litqrgija q 10 yasova29.03. sreda – Preñeosvexena litqrgija q 10 yasova31.03. petak – Preñeosvexena litqrgija q 10 yasova

JqtreŠe svaki dan q 8 yasova

Sentandreja q Bqdimpeština Prolexnom festivalq

Laña krexe 26. marta q 13 sati iz Sentandreje.Razni programi qspqt na lañi: narodna radinost,

primeŠena qmetnost, koncerti, projekcija filma o gradq.

Prolexni festival q BekešyabiQ okvirq programa – Balkanska plesaynica

24. marta sa poyetkom q 20 satiNastqpa orkestar „Parvo” (Mesto: CsabaHonvédKulturálisEgyesület)

Plesaynica „Opanke” – q Kalazq24. marta, sa poyetkom q18 sati q Seoskoj kqxi,

qz mqziykq pratŠq ansambla Vqjiyix.

Nastqp Ansambla Vqjiyixna Prolexnom festivalq26. marta 2006. sa poyetkom q 15 sati,

Bqdimpešta – Trg Verešmartija

IspravkaPomawite sa 1% liynog dohotka

„Bánát” Szerb Közhasznú Egyesület, 6772 Deszk, Felszabadulás u. 41.Poreski broj: 19084729-1-06

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

Sveti Jovan àangajski

Pokqšaj ikonoboraca daqmaŠe slavq Carice Nebeske

Posle Trexeg VaseÑenskog Sa-bora hrišxani sq poyeli jošrevnosnije i q Carigradq i q

drqgim mestima da se skqpÑajq podokriÑe Majke Bowje, i Šihove nadeq äeno zastqpništvo nisq bile iz-neverene. Ona je bila pomoxnicabolnih, bespomoxnih i sirotih.Mnogo pqta je qstala da zaštitiCarigrad od neprijateÑa, a jednomse pokazala q vidÑivom oblikq sv.Andrejq Jqrodivom sa yqdesnimpokrovom nad narodom koji se noxqmolio q Vlahernskoj Crkvi.

Carica Nebeska podarila je po-bedq vizantijskim carevima q rato-vima, zbog yega sq oni imali obiyajda sa sobom nose na pohodima äenqikonq zvanq PqtevoditeÑica. Onaje davala snage podviwnicima qborbi sa strastima i slabostima.Ona je prosvexivala i podqyavalaOce i QyiteÑe Crkve, kao i sv. Ki-rila Aleksandrijskog kada je okle-vao da prizna nevinost sv. JovanaZlatoqstog. Presvetna üeva je peva-la himne kroz qsta sastavÑayacrkvenih pesama. Ponekad je neda-rovite preporañala, ali i one kojisq pobowno radili, kao što je Ro-manSlatkopojac.Nije iznenañqjqxeda sq onda hrišxani tewili da ve-liyajq ime stalne zaštitnice. Qäenq yast qstanovÑeni sq prazni-ci,äoj sq bile posvexene divne pes-me, a äene ikone poštovane.

Zloba kneza ovog sveta orqwalaje sinovepogibliprotivEmanqila

i äegove Majke q Carigradq, kojije poštovao sada, kao Efes pret-hodno, Bogorodicq kao svojq zaš-titnicq. Ne smejqxi kao ranije dagovore protiv Vozbranoj Vojevoñeotvoreno, weleli sq da qmaŠe äe-nq slavq zabraŠqjqxi poštovaŠeikona Hrista i äegovih svetih,nazivajqxi to idolopoklonstvom.Majka Bowja je tada osnawila rev-nost pobownih q borbi za pošto-vaŠe ikona, pokazqjqxi mnoga yqdai iscelila je rqkq sv. Jovana Da-maskina koji je pisao q odbranqikona. Progon protiv onih koji sqpoštovali ikone i svete završiose slavnom pobedom PravoslavÑa,jer se poštovaŠe koje se qkazqjeikoni prenosi na one koji sq na Ši-ma naslikani, a sveti qgodniciBowji poštqjq se kao prijateÑiBowji zbog blagodati koja prebivaq Šima, po reyima Psalmopevca:„qvelikoj sqmilostikodmenedrq-govi tvoji”. Presveta Bogorodicabila je poštovana s naroyitomyašxq na nebq i na zemÑi, i yak qdanima ismevaŠa ikona. Ona jeprojavila kroz Ših mnoga divnaznameŠa, da seidanas sexamoŠihsradošxq. Pesma „Tebi radqje sesvo sazdaŠe” i ikona Trojerqyicapodsexajq nas na isceÑeŠe sv. Jova-na Damaskina pred ikonom a Iver-ska ikona Majke Bowje na yqdesnoizbavÑeŠe kada jq je q more bacilaqdovica koja nije drqgayije moglada je sayqva.

Nikakva goŠeŠa onih koji sqpoštovaliMajkqBowjqisvegaštoje q vezi äe, nije moglo da qmaŠiÑqbav hrišxana prema svojoj Zas-tqpnici. Qtvrñeno je pravilo dasvaki krqg pesama na slqwbama zav-

ršava pesmom ili stihom q yastmajke Bowje. Mnogo pqta q tokq go-dinehrišxanisenasvimkrajevimavaseÑene skqpÑajq q Crkvama da jojzahvale za pokazano dobroyinstvo itrawe milost od äe. (…)

Foto:I

van

Jakš

ix

âqdi postajq sposobni da videdqhove prilikom nekakvepromene do koje dolazi q yq-

lima na neprimetan i za yovekaneobjašŠivnayin.Ontadakodsebeprimexqje da je poyeo da vidi onošto do tad nije video i što ne videdrqgi, da yqje ono što do sada nijeyqo. Za one koji iskqse tq promenq qyqlima ona je sasvim prosta i pri-rodna takorexi, mada i pred sobomi pred drqgima neobjašŠiva, dok jeza one koji je nisq iskqsili – yqdno-vata i nepojmiva.

Svima je poznato to da sq Ñqdikadri da padnq q san, ali kakva jesan pojava, i na koji to nayin, za nasneprimetan, prelazimo iz staŠabqdnosti q samozaborav qsnqlosti– to za nas ostaje tajnom. Promenaizvršena q yqlima, qsled koje yovekqlazi q yqlno opšteŠe sa biximanevidÑivog sveta, naziva se q Sve-tome pismq „otvaraŠe yqla”. Bog –kawe Pismo – „otvori oyi Valaamqi on qgleda Angela Bowjeg pred so-bom na pqtq i may isqkani q rqciŠegovoj” (Brojevi 22, 31). OkrqwenneprijateÑimaprorok Jelisej se, dabi qmirio svog qplašenog slqgq,pomolio i rekao: „Gospode, otvorisadaoyimladixevedavidi.Iotvo-

riGospodoyiŠegoveionvide: a togora pqna koŠa i kola ogŠenijehoko Jeliseja” (2. Knj. Car. 6, 17).

Iz navedenih mesta Svetoga Pis-ma jasnoproizilazidatelesna yqlaslqwe kao dveri i vrata koja vode qqnqtarŠq klet, q kojoj prebiva dq-ša, i da se ta vrata otvarajq na znakSamoga Boga. Premqdro je i izrazmilosti prema nama što ta vrata qpalim Ñqdima stoje stalno zatvo-rena, današineprijateÑi, palidq-si, ne bi nagrnqli k nama i pogqbi-li nas. Ova „mera” je qtoliko neop-hodnija što se mi, nakon pada, na-lazimo q oblasti palih dqhova, ok-rqweni Šima i Šima podlowni.Nemajqxi mogqxnosti da q nas si-lom prodrq, oni nam spoÑa obzna-Šqjq svoje prisqstvo, donosexi namrazliyite grehovne pomisliimaš-taŠa, ili lakoverne dqše yak qvla-ye q opšteŠe sa sobom. Yovekq nijedozvoÑeno da odbaci nadzor Bowjii da sopstvenim sredstvima, po do-pqšteŠq ali ne i po voÑi Bowjoj,otvara svoja yqla i qlazi q nesqm-

Šivo opšteŠe sa dqhovima. Ali, ito se dogaña. Oyito je da q nekimsvojim snagama yovek mowe da qñe qto opšteŠe, ali samo sa palim dq-sima. Svetim Angelima nije svoj-stveno da „qyestvqjq” q takvim Ñqd-skim podqhvatima, koji nisq q sag-lasnosti sa voÑomBowjomikoji sqq stvari neblagoqgodni Bogq. àtato zavlayi Ñqde q otvoreno opšte-Še sa dqhovima? Lakomislene kojina delq ne poznajq Hrišxanstvozavlaye ÑqbopitÑivost, neznaŠe,neverje, a oni ne shvatajq da, stqpiv-ši q takvo opšteŠe, sebi mogq dananesq najvexq pozledq i štetq.

Misao da je yqlno viñeŠe dqhovanešto osobito znayajno, pogrešnaje. ViñeŠe yqlno bez viñeŠa dqhov-noga ne omogqxava potrebno poima-Še (palih) dqhova, štaviše vrlolako mowe yovekq ponqditi sasvimpogrešna shvataŠa o Šima, kaošto ih ponajyešxe i dajq nekimneiskqsnim i zarawenim sqjetom igordošxq. Dqhovno viñeŠe dqhov-nih bixa dostiwq samo istinski

hrišxani, a za yqlnoviñeŠedqhovanajsposobniji sq Ñqdi najporoyni-jeg wivota!

Sasvim sq retki Ñqdi sposobni zaŠegaponekomprirodnomdarq(tj.me-dijqmskom talentq, koji mowe bitinasledan), kao što sq sasvim retki ioni kojima se dqhovi javÑajq povodomneke osobene okolnosti q Šihovomwivotq. Q posledŠim dvama slqyaje-vima yovek ne podlewe pokqdi, alitrebasvesrdnodasepotrqdidaiztogstaŠa,kaoveomaopasnog,iziñe.Qna-še vreme mnogi sebi dozvoÑavajq daqlazeqopšteŠesapalimdqsimapos-redstvom magnetizma, spiritizmaitd.,priyemqimsepalidqhoviobiy-no javÑajq q vidq svetih Angela, sab-lawŠavajqxi ih i obmaŠqjqxi razli-yitimzanimÑivimpriyama,mešajq-xi istinq sa lawjq – i postajq svagdaqzrokŠihovog krajŠeg dqševnog, pa iqmnog rastrojstva.

Daonikoji yqlnovidepaledqho-ve, payakisveteAngele,nebiosebinešto qmislili, treba da znajq: toviñeŠe samo po sebi nipošto nijesvedoyanstvo o nekoj dostojnostividilaca – za Šega sq sposobni nesamo poroyni Ñqdi, nego i najbes-lovesnije wivotiŠe (Brojevi 22,23)!

Otac Serafim Roqz

OtvaraŠe yqla