Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 19. janqar 2006. Nova serija, g. XVI, br. 3

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

Segedinci objaviliSrpski kalendar

Segedinci sq pred sam kraj mi-nqle godine izdali Kalendarza 2006. godinq a izdaŠe sq

Segedinska srpska zajednica i Sa-moqprava Srba q Segedinq sa top-lim bowixnim i novogodišŠimpozdravima i preporqkama ponq-dili, pre svega, srpskim i par-tnerskim organizacijama sa koji-ma sarañqjq.

Q kalendarq, koji je qz materi-jalnq podrškq Javne fondacije „Zanacionalne i etniyke maŠine qMañarskoj” štampan q 1000 prime-raka, kao i prošle godine, nalazese adrese vex pomenqtih organiza-cija, mesne srpske pravoslavnecrkvene opštine i Fondacije„Miloš CrŠanski”, ovekoveyen jedeo ikonostasa segedinske srpskepravoslavne crkve a fotografijesq, naravno, qrañene q kolorq.

CiÑ je, kako je to izjavio Bori-voj Rqs, predsednik Segedinskesrpske zajednice, qjedno glavni iodgovorni qrednik izdaŠa, da se ipreko ove štampane tablice ras-poreda dana q godini prikawq le-pote ikonostasa segedinskogsrpskog pravoslavnog hrama, meñqkojima se posebno istiye snimakBogorodice.

àto se tiye bqdqxnosti, Sege-dinska srpska zajednica xe i q bq-dqxe da štampa kalendar. Poyet-kom sledexe godine srpske i par-tnerske organizacije Segedinskesrpske zajednice, SamoqpraveSrba q Segedinq, Srpske pravos-lavne crkvene opštine q Segedinqi Fondacije „Miloš CrŠanski”bixe ponovo poyašxene i obrado-vane novim, vrednim izdaŠem.

P. M.

Prva Skqpština Samoqprave Srba q Mañarskoj q 2006. godini

Samo jedna Svetosavska poveÑa

Prva ovogodišŠa SkqpštinaSamoqprave Srba q Mañar-skoj odrwana je q Bqdimpeš-

ti, 10 janqara sa sledeximdnevnimredom: dodela Svetosavske poveÑeSSM, informacije oobelewavaŠqDana sv. Save, delegiraŠa srpskogkandidata q Javnqfondacijq za na-cionalne i etniyke maŠine i raz-no.

Povodom prve tayke dnevnog re-da, dodele Svetosavske poveÑe Sa-moqprave Srba q Mañarskoj, skqp-štinari sq se dogovorili da seqmesto dosadašŠih pet, ove godi-ne dodeli samo jedna nagrada. Od-lqka je rezqltat višemeseyne ras-prave o nayinq oyqvaŠa visokogrenomea najvišeg godišŠeg priz-naŠa zemaÑske samoqprave,što je,po mišÑeŠq vexine skqpštinara,mogqxe qyiniti iskÑqyivo forsi-raŠem kvaliteta. O laqreatq za2006. godinq, poslaniyko telo,razmatrajqxi desetak pristiglihpredloga, odlqyilo je glasaŠemiza zatvorenih vrata.

Q nastavkq zasdaŠa Skqpština

je razmatrala tok priprema zaobelewavaŠe Dana sv. Save. Ovegodine, po prvi pqt Svetosavskaakademija bixe odrwana q zgradiTekelijanqma, 28. janqara. Aqtorscensko-mqziykog programa, od-nosno, svetosavske besede je kŠi-wevnik Petar Miloševix. Bal xebiti prireñen q Domq profesoraqz qyešxe estradnih qmetnika,Miroslava Ilixa i Jasne üokix,q pratŠi orkestra „Singidqnqm”.Qlaznica q kojq je qrayinata veye-ra (švedski sto) i pixe do ponoxi,koštaxe 7000 forinti.

Poslanici sq, izmeñq ostalog, qnastavkq skqpa potvrdili ranijqodlqkq da se q Javnq fondaciji zanacionalne i etniyke maŠineqmesto Pere Lastixa, delegiraRadojka Gorjanac. Rasprava na ovqtemq rezqltat je pisma koje je ze-maÑskim samoqpravama qpqtilaministarka za omladinq, sport,socijalna pitaŠa i jednake šanse,Kinga Genc. Ona je, naime, zahte-vala da na osnovq novog zakona omaŠinama, samoqprave q rokq od

60 dana potvrde ili opozovq dosa-dašŠe kandidate.

Takoñe je bilo reyi o odgovorqpredsednika Repqblike, Lasla ào-Ñoma na zahtev zemaÑskih samoqp-rava da se reši pitaŠe maŠinskogparlamentarnog zastqpništva. Onje, kako nam je potvrdila predsed-nica SSM, Milica Pavlov, stavmaŠina ocenio ispravnim, ali jeskrenqo pawŠq da Šihovi pred-

stavnici q sastav Parlamenta nemogq da qñq pod drqgayijim (pov-lašxenim) qslovima q odnosq naostale poslanike.

Pod taykom „razno” postavÑe-no je pitaŠe organizovaŠa temat-skih skqpštinskih zasedaŠa, o ye-mq je bilo reyi i krajem prošlegodine, kao i o novostima q vezi saosnivaŠem metodološkog centra.

S. M.

Bowixni rqkometni tqrnirq Peyqjq

Pred samkraj prošle godine, qPeyqjq je po drqgi pqt prire-ñen meñqnarodni bowixni

rqkometni tqrnir za jqniore nakojem sq se pored domaxina Peyq-jaca, nadmetale i ekipe iz Hrvat-ske, Bosne i Hercegovine i Srbijei Crne Gore.

Na takmiyeŠq sq svoje rqkome-taško qmexe mogli da dokawq i jq-niori roñeni 1988/1989. godine, ameñq Šima sq se nalazili i mladirqkometaši iz Novog Sada i Ka-xa.

Jqniori iz Srbije i Crne Gore,predvoñeni svojim trenerima,potvrdili sq da sq verni sledbe-nici poznate „jqgoslovenske ško-

le” i da vex sada q redovima kakoekipe RK Vojvodine iz Novog Sadatako i RK Jqgovixa iz Kaxa posto-je talentovani igrayi koji xe kre-nqti stopama svojih sjajnih preda-ka popqt Vqjovixa, Perqniyixa,Elezovixa, Isakovixa i drqgih.

Pehar, sada vex tradicionalnogtqrnira, ovom prilikom osvojilisq igrayi RK Zagreba iz Hrvatske,ali nisq imali zašto da se stideni jqniori iz Novog Sada i Kaxakoji sq pri svakoj qtakmici prq-wili dobre partije i potvrdilisvoje kvalitete i talenat. „Jqgos-lovenska škola” i ovaj pqt imalaje šta da pokawe.

P. M.

Rqkometaši iz Kaxa

Skqpštinari SSM glasajq na prvom ovogodišŠem zasedaŠq

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 19. janqar 2006. 3

Posle dqgih priprema Bqdim-pešta je konayno imala yastda qgosti jednog od najvexih

pozorišnih, filmskih i televi-zijskih glqmaca sa prostora biv-še Jqgoslavije, koji je tokom vi-šedecenijske qspešne karijere, qvreme ratnih zbivaŠa morao danapqsti matiynq zemÑq, Hrvatskqi kao i mnogi drqgi, krene „trbq-hom za krqhom”.

Rade àerbeçija svoj glqmaykipqt nastavio je q Velikoj Brita-niji, a potom q Americi, q LosAnñelesq gde danas wivi. Na po-zorišnim daskama britanskeprestonice oprobao se ni maŠe niviše, nego sa Vanesom Redgrejv, a

kasnije je na filmskom platnqzaigrao i q filmovima legendar-nog Stenlija Kjqbrika, sa GlenKloqz, Klintom Istvqdom, Bre-dom Pitom,…

Q palati „Dqnav” 9. janqarapred prepqnom salom nastqpio je qpratŠi orkestra Livia Morosinaiz Istre (Pqla-Rijeka) q yijem sas-tavq svirajq i pevajq Šegovo dvojestarije dece, Lqcija i Danilo

àerbeçija. Teško je opisati at-mosferq koja je vladala te veyerina jednoj od najeminentnijih mq-ziykih pozornica mañarske pres-tonice.Qpqblici q kojoj sq sedelii starosedeoci i doseÑenici saprostora bivše Jqgoslavije (kojiRadetovo delo pqno boÑe poznajq),nije bilo nikoga ko je mogao da os-tane ravnodqšan pred izrawaj-nošxq, qmetniykom snagom, i dra-matqrškom osmišÑenošxq sko-ro dvoyasovnog koncerta, koji jepqblikq bqkvalno ostavio bez da-ha.

Bilo je tq svega: od obrada sta-rih dalmatinskih pesama, izvede-nih q rok-manirq (hrvatski etno-rok, reklo bi se), preko jqgo-šla-gera qz qmešno i veoma dqhovitopoigravaŠe „srpsko-hrvatskim”,odnosno, „hrvatsko-srpskim”standardima, recitovaŠa Dqyi-xa i Rakixa, privatnih ispovesti(o ponekad gorkim iskqstvima„preko grane”), pevaŠa zajedno sapqblikom („Tiho noxi”), westo-kog rokenrola i Tome Zdravkovi-xa i na, krajq, naravno, „Ne daj seInes”.

Qz pratŠq zaista maestralnog

orkestra kantaqtoraLiviaMoro-sina, jednog od trenqtno najkrea-tivnijih na hrvatskoj rok-sceni,Rade àerbeçija pokazao je da pose-dqje zavidne pevayke kvalitete,što je ze mnoge q pqblici verovat-no bilo prijatno iznenañeŠe.Qmesto „sladqŠave” mqziyko-poetske veyeri, pqblika je dobiladva sata westoke svirke i emocija,a sve to, mora se priznati, qmela jebogato da nagradi.

Radeta sq te veyeri razqmelisvi, i oni koji sq ga godinama pra-tili preko televizijskog i film-skog ekrana i oni koji sq ga videliprvi pqt. Potez inicijatora pri-redbe (Srpskog pozorišta q Ma-ñarskoj), q koji sqmnogidoposled-Šeg dana sqmŠali, pokazao se nasvq srexq vidovitim i dokazao daq Bqdimpešti itekako postojipotreba za savremenim kqltqrnimdogañajima, koji nemajq iskÑqyivoobelewja naše tradicionalnekqltqre.

àerebeçija po sopstvenom priz-naŠq q Hrvatskq dolazi samo letii to na Brione, gde sa svojom sqp-rqgom, Lenkom Qdoviyki, vex ne-koliko godina glqmi i rewira q„teatrq na otvorenim”. Sa orkes-trom Livia Morosina snimio jekompakt disk, yija je promocijaqpravo q tokq, a najvexi deo godineprovodi q Americi, gde se iskÑq-yivo bavi filmom.

S. M.

Sa sednice crkveno-opštinskog odboraq Peyqjq

Zima pqna planova

Peyqjci sq q 2006. godinq zako-rayili radno, naime, vex 3.janqara odrwana je prva ovo-

godišŠa sednica mesnog crkveno-opštinskog odbora na kojoj sq senašle sledexe tayke dnevnog reda:finansijskiobrayqn za 2005. godi-nq, plan rada i bqçeta za 2006. i„razno”.

Nakon prihvataŠa izveštaja oprošlogodišŠem radq i finan-sijskom poslovaŠq crkveno-op-štinskog odbora q Peyqjq, koji jeinaye podneo jerej Predrag Hajdq-kovix, paroh peyqjski, na dnevnired sq dospeli planovi za 2006.Odbornici sq se slowili da senastavi hqmanitarna akcija, sla-Še pomoxi Srbima q FeŠq, q Rq-mqniji, pogoñenim prošlogodiš-Šim poplavama, a takoñe je prih-vaxena inicijativa da se na prole-xe organizqje i jedno pokloniykopqtovaŠe po frqškogorskim ma-nastirima. PohoñeŠe svetiŠaplanira se za 30. april i 1. maj te-kqxe godine.

Odlqka je doneta i q vezi sapraznovaŠemhramovne slave qPe-yqjq. Pošto se q àiklošq cen-tralna proslava povodom 200. go-dišŠice postojaŠa drevne sveti-Še, posvexene sv. Dimitrijq, pred-viña za 24. septembar, sveyano obe-lewavaŠe patrona peyqjske srpske

pravoslavne kapele PrepodobnogSimeona Stolpnika zakazano je za10. septembar. Prilikom razgovo-ra o planiranom praznovaŠq qàiklošq, jerej Predrag Hajdqko-vix je zamolio odbornike da mqpriteknq q pomox pri yišxeŠq ispremaŠq šikloške crkve i Šeneokoline i da na samoj sveyanostibqdq svi prisqtni i tako qveliyajqnesvakidašŠe slavÑe.

Na krajq zasedaŠa govorilo se io vawnosti nabavke sredstava zarealizacijq izgradŠe crkveno-qmetniyke zbirke q Peyqjq. Qprvom korakq, Peyqjci planirajqda prirede koncert dqhovne pra-voslavne mqzike q peyqjskoj kated-rali, a zatim bi qz pomox narod-Šaka weleli da doñq do odreñenihsredstava koja bi qlowiliqpokre-taŠeizvoñaykog projekta, tj. podi-zaŠe mqzeja sliynog sentandrej-skom, q koji bi se smestile nepro-ceŠive vrednosti srpskih pravos-lavnih crkava q BaraŠi.

Sednica crkveno-opštinskogodbora q Peyqjq privedena je krajqdogovorom da se povodom velikogcrkvenog praznika sv. Save, sveto-savska proslava sa deklamacijomdece, odrwi 28. janqara, odmah na-kon svete litqrgije.

P. M.

Maestralan koncert q palati „Dqnav”

Rade i Istrijaniàerbeçija odqševio pqblikq Bqdimpešti

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa

4 SRPSKE NARODNE NOVINE

OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKOZbog trinaestodnevne razlikeizmeñq gregorijanskog i jqli-janskog kalendara, a ovog drq-

gog se i daÑe pridrwava Srpskapravoslavna crkva, Srbi q Mañar-skoj sq 13. janqara ispratili sta-rq, a 14. janqara proslavili prvidan q novoj kalendarskoj godini.Tom prilikom q brojnim našimnaseÑima prireñen je doyek srpskepravoslavne Nove godine, pa sq ta-ko novogodišŠa veseÑa, na jqgqMañarske, qpriliyena i qMedini,Mohayq Nañbarayki i Desci.Svqgde je bilo opqšteno, veselo,razdragano…

Q Medini je nastavÑena staratradicija da se i q ovom selq, jedi-nom q Wqpaniji Tolna gde wiveSrbi, prireñqje doyek Srpske novegodine.On je 13. janqara qpriliyenq zgradi bivše Srpske veroispo-vedne škole a pozivq glavnog or-ganizatora novogodišŠe veyeri,Savete Sokix, slowno sq se odaz-vali meštani i orkestar „VeseliQdvarci” q krŠem sastavq, koji jebio zadqwen za dobro raspolowe-Še gostijq. Na veseÑe sq došli iSrbi iz Srpskog Kovina, Bqdim-pešte, štaviše, bilo ih je i izSrbije. Blizq pedesetak Ñqdi okq-pilo se s ciÑem da zaboravi sva-kodnevne brige i da veselo stqpi qnovq godinq. Opqštenost i raz-draganost bila je qoyÑiva kod sva-koga, a pogotovo kod MiroslavaSokixa i Predraga Martixa kojisq se dokazali kako vaÑa pripre-miti qkqsne pÑeskavice. DobrevoÑe bio je i yika Milan Kozixkoji se qmesto violine, tambqri-com pridrqwio Orkestrq „VeseliQdvarci”.Pevali sq se stari, dob-ro poznati hitovi, igralo do preponoxi, a onda sq Kozixi, Rakixi,Sokixi iz sveg grla otpevali„Himnq svetog Save” oznayivšida je kqcnqo yas srpske, pravoslav-ne Nove godine.

Sjajna atmosfera dominirala jei q nastavkq novogodišŠe noxi,štaviše, i prvog dana q novoj ka-lendarskoj godini. Naime, mesniSrbi ponovo sq se okqpili qSrpskom klqbq a oni istrajnijipraznovaŠe sq nastavili q kafixq„Balkan ekspres”. Svi sq bili ve-seli, raspoloweni a zadovoÑan jebio i Aleksa Sokix koji je rekaosledexe:

– Drago nam je što je i ove godi-

ne novogodišŠe veseÑe bilo qs-pešno. Odrwali smo novogodiš-Ši doyek i dobrim raspoloweŠempoyiŠemo ovq novq godinq.

Q Medini, dakle, qprkos malob-rojnosti srpskog wivÑa, i ove go-dine sveyano je ispraxena stara idoyekana nova 2006. godina štopotvrñqje yiŠenicq da q ovom na-seÑq wive itekako svesni Srbi ko-ji verno i odano negqjq staresrpske tradicije.

Q Mohayq, q posledŠe vreme vexje tradicija da se q organizacijiSamoqprave Srba q Mohayq i qgradq na Dqnavq, svake godine, 13.janqara prireñqje doyek srpske No-ve godine. Ranijih godina mestoprireñivaŠa novogodišŠeg vese-Ña bio je Centar „Batra”, odnos-no, restoran „Mediteran”, nado-mak srpske pravoslavne crkve. Ovegodine, meñqtim, pošto sq Srbi qHrvatskoj, primera radi, samo qBelom Manastirq na više mestaimali organizovana novogodiš-ŠaveseÑa, a i qNañbarayki se sla-vilo, birano telo Srba q Mohayqpredvoñeno potpredsednicom Zo-ricom Stepanov, odlqyilo je da seispraxaj stare i doyek Nove godi-ne zakawe q mesnom Srpskom klq-bq. Prisqtnima se pozdravnim re-yima obratio Dqšan Mate, pred-sednik mohayke Srpske maŠinskesamoqprave, a kao i prethodnih go-dina, i ovaj pqt sa mesnim malob-rojnim Srbima veselili sq seàokci i Mañari, simpatizeriSrba, Ñqdi dobre voÑe. Qz zvqkeharmonike Ištvana Peti Kovaya,blizq tridesetak Ñqdi je xaskalo,drqwilo se a meñq Šima je bio iStipan Bqbreg: „Više godina do-lazim i svakom prilikom dobro seosexam. Lepo je, prijatno ovde.Svega ima: dobrog vina, qkqsnehrane pa i svirke. Treba li više?Samo da i q novoj godini bqdezdravÑa pa xe sve biti q redq!” ISvetozar Petkovix je bio zadovo-Ñan atmosferom: „Vawno je da sedrqwimo, razvijamo našq verq.Svakom welim srexnq Novq godi-nq i sve najlepše!” Zvqci harmoni-ke nisq ostavili ravnodqšnim ni

Zlatq Desanyix, odnosno, pozna-tog pevaya Radeta Senixa iz BelogManastira, Repqblike Hrvatskekoji sq gromko zapevali. Tom pri-likom gospoña Desanyix nam je ot-krila: „Kad yqjem zvqke harmoni-ke, moram da zapevam i ne mogq seloše osexati. Ianye, za svakogawelim sve najlepše: mir, slogq, dase volimo, slqšamo jedni drqge ida zapevamo zajedno kad je to mogq-xe.” Rade Senix nije krio da se me-ñq Mohayanima osexa kao kod kq-xe: „Osexam se kao kod kqxe, tq sqdobri Ñqdi, prijateÑi. Nadam seda xe 2006. biti još boÑa odprošle.” Vreme je brzo prošlo…Tayno q ponox zayqo se „Marš naDrinq” a zatimqsledile sq i zdra-vice te pozdravne reyi DqšanaMatea, predsednika biranog telaSrba q gradq naDqnavq. Zvqci har-monike, reyi zadovoÑstva mladihi starih, Ñqdi raznih nacional-nosti na yelq sa mesnom Srbadi-jom, yqli sq se još i q ranojqtar-Šim yasovima što je još jedan do-kaz da sq se mesni Srbi i Šihovisimpatizeri i ovom prilikom ve-selo proveli i optimistiyki za-korayili q novq 2006. godinq.

Nedaleko od Mohaya, na drqgojstrani Dqnava, q Yardi „Barka” qNañbarayki takoñe je bilo razdra-gano. Da se srpska Nova godina do-yeka i q Baykoj pobrinqo se vlas-nik yarde gospodin Marko Jela-šix, Santovyanin yijem sq se po-zivq odazvali estradni qmetniciiz Novog Sada. Naime, tokom naj-lqñe noxi goste iz Santova, Gare,Baje, Kaxmara, Mohaya pa i izSrbije, zabavÑali sq sjajni mqzi-kantipredvoñeniMixomJankovi-xem, šefom Velikog narodnog or-kestra RTV Novi Sad, a za dobarštimqng dodatno sq se potrqdilisolisti âiÑa Petrov i MilanPrqnix. Qz dobrq svirkq i pesmq,naravno, slqwila se i qkqsna hra-na pa je zaista bilo sve dato zaosamdesetak gostijq da na nesvaki-dašŠi nayin provedq novogodiš-Šq nox.

A q kakvom je pamxeŠq ostala2005? Prema mišÑeŠq Nade Bqn-yix-üqrix, predsednice Samoqp-raveSrba q Santovq bila je dobra,ali mogla je biti i boÑa: „Nada-mo se da xe 2006. biti još boÑa.Iako xe nam vlada q 2006. godinidati maŠe para, nadamo se da xemoq novoj pqtem konkqrsa pribavitidovoÑna sredstva imoxidaostva-rimo sve naše planove. Moramomnogo raditi na oyqvaŠq našegidentiteta, a vawan nam je i qspehna izborima”.

Evica Yatix-Kozix, qmetniykirqkovodilac Kqltqrnog qdrqwe-Ša „Veseli Santovyani” takoñe jeizrazila svoje nade q vezi sa novomgodinom: „Protekla godina bilanam je qspešna, meñqtim, 2006.proslavixemo 20 godina rada na-šeg drqštva. Jqbilej welimo lepoproslaviti sa mnogo ansambala,drqweŠem, sveyanim programom,feštom na krajq. Svima welimmnogo zdravÑa, srexe, novca, a

svom KQD-q istrajnost i lepq go-dišŠicq”.

Nade i oyekivaŠa izraweni sq iq ponox kada sq nakon „Marša naDrinq” qsledili gqtÑaji hladnogpenqšavog šampaŠca i zdravice,lepeweÑe.NovogodišŠe slavÑe qNañbarayki okonyano je q sitne sa-te, a Marko Jelašix glavni orga-nizator veyeri ovako je sqmiraoqtiske: „Mislimda sq svircii so-listi bili zaista dobri, klopa jebila qkqsna. Walim što se maŠeÑqdi okqpilo, no, mowda xe ih do-godine više doxi. Inaye, prošlagodina je bila qspešna a nadam seda xe i 2006. godine biti sve dob-ro, q najboÑem redq”.

I q Desci, q organizaciji deš-yanske Srpske maŠinske samoqpra-ve, 13. janqara povodom proslavesrpske Nove godine sve je bilo q re-dq. Q restoranq „Szép Ilonka” (LepaJelena), poredmeštana voÑq za bez-briwnom novogodišŠom zabavompokazali sq iSrbiizNovogSenti-vana, Siriga i Segedina, a pojavilisq se i gosti iz Srbije da ispratestarq i doyekajq Novq godinq. àta-više, slavÑe Dešyana došli sq daqveliyajq i Ištvan QjheÑi, posla-nik Mañarskog parlamenta i LasloKiraÑ, zamenik nayelnika sela.Sale sq, inaye, bile prepqne, blizq250 Ñqdi je rezervisalo kartq i bi-lo q išyekivaŠq još jedne najlqñenoxi. Na samom poyetkq priredbegostima se, najpre, pozdravnim re-yima obratio Kristifor Brcan,predsednik mesne Srpske maŠinskesamoqprave koji je svima poweleoveseo provod, prijatnq zabavq a za-tim je glavnq obavezq za nezaborav-no veseÑe preqzeo orkestar MišeSilaškog iz Beyeja koji je neqmor-no svirao do jqtarŠih yasova – mq-zikanti iz matiyne nam zemÑe svi-rali sq „sve i vsja”, pevalo se, igra-lo i veselilo, a tayno q ponox nas-tao je qrnebes, vrisak.Himna„Bowepravde” oznayila je spajaŠe kazaÑ-ki, Novq godinq, a zatim sq qz osve-wavajqxe šampaŠce qsledile zdra-vice Novoj, koja je otpoyela sa svo-jim odbrojavaŠem.

NovogodišŠa nox nastavÑenaje q sjajnom raspoloweŠq kojem sqdoprinele i tombole. Vex više go-dina Samoqprava Srba q Desci, ipqtem novogodišŠe noxi, dokazq-je svojq plemenitost, spremnost daprqwi nesebiynq pomox. Naime,prihodom od prodaje tombola vexna samom startq nove kalendarskegodine potpomawe Srpsko zaba-vište i Srpskq osnovnq školq.Deca xe, svakako, biti radosna ka-da im se kqpovinomraznih potrep-ština ostvari san, a mnogima seweÑa ostvarila vex 14. janqara qzorq. Oni srexnijih rqkq, vexprvoga dana q Novoj godini bilisq podareni a ostali, kojima sesrexa nije nasmešila, nisq bilitqwni, jer sq zadovoÑstvo našli qpesmi, igri, drqweŠq, veseÑq kojeje trajalo sve do jqtarŠih sati. ISrbi q Pomorišjq veselo sq kre-nqli q novq 2006. godinq.

Predrag Mandix

NovogodišŠa veseÑa na jqgq Mañarske

Srexna Nova – Jqlijanska!

Nova godina q Barayki

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq

Bqdimpešta, 19. janqar 2006. 5

TRAKATEKQXANA DLANQMATICA

POàTASRPSKA

Svetlana Bojkovix, dobitnica prestiwnog glqmaykog priznaŠa „Dobriyin prsten”

„BoÑi wivot” – za boÑa vremena

ZahvaÑqjqxi satelitskim ante-nama i internetq, i oni malob-rojni Srbi q Mañarskoj kojima

ime Svetlane Bojkovix nije znayi-lo mnogo, q prilici sq da qpoznajqjedno od najomiÑenijih TV lica qnašoj matici. Dodqše, ta mogqx-nost im se prqwila sa više dece-nija zakašŠeŠa, ali ipak ne pre-kasno. Neke od televizijskih seri-ja po kojima je ova glqmica ostalaqpamxena q široj javnosti (presvega „BoÑi wivot”) qveliko sereprizirajq na programq RTS-a,vraxajqxi nas gotovo dve decenijeqnazad. Za to vreme Svetlana Boj-kovix se nije zadovoÑila televi-zijskom slavom, nego je hrabronas-tavila da koraya ne baš qvek si-gqrnim daskama koje wivot znaye.A one ne samo da sq je izdrwale, ne-go sq je odvele q sam vrh srpskogglqmišta. äen qmetniyki pqt ne-davno je krqnisan „Dobriyinimprstenom” (ime je dobio po yqvenojglqmaykoj legendiDobriciMilq-tinovixq) – najprestiwnijimpriznaŠem q glqmaykom svetq na-še matice.

–Prvo sam se iznenadila, nisamo tome razmišÑala zato što ni-sam osoba koja se ikada borila iwelela nagrade. Naravno, svakanagrada prija. Ja sam znala da samkandidovana, ali jednostavno samto zaboravila. Tako da kad sq mijavili, prvo je bilo iznenañeŠe, adrqga misao je bila: „hoxq li ja damrem?”. Onda sq mq rekli: pa daj,nemoj da si takva, svojevermeno sqprimili prsten Ñqdi koji sq biliq pqnoj snazi. Meñqtim, ta se gra-nica pomera. Stvarno, moja prvareakcija bila je: nisam vaÑda za-vršila? Ali ne treba tako. Imamsrexq da sam još q poslq. Reklasam: Bowe, samo daj zdravÑa!

ZanimÑivo je da i ovq glqmaykqnagradq prati neslavna tradicijaŠihovih dodeÑivaŠa qglavnommqškarcima?– To je tako, od àekspira pa na-

daÑe, qvek je maŠe wenskih qloga.Inaye, znam da je idealan pozo-rišni ansambl ili trqpa kad ima

trexinq wena. Iako je pomom dqbokom qvereŠq glqmawenski princip. I mqškar-ci glqme wenski princip.Dakle, nije yqdo što sq i do-bitnici prstena qglavnommqškarci, alibilo kakobi-lo, sredila sam se jer sve qwivotq treba podneti, pa inagrade.Q kakvim profesionalnim iwivotnim okolnostima vaszatiye ova nagrada?

– Dešavalo se velikimglqmcima da nagradq dobijqpošto ih 25 godina nije bi-lo na sceni, kao NevenkiQrbanovoj. A ipak se na do-deli prstena Qrbanovoj po-javio Beograd koji pamti.Znayi da veliki grlqmciipak ostvaÑajq traga, Šiho-va pqblika je tq. Stalno go-vorim da smo mi vrsta qsme-nog predaŠa, kao narodna

pesma. To ostavÑa trag, Ñqdipamte, i Šihovo pamxeŠe se jed-noga yasa probqdi. Pomoli seBeograd koji negde spava, koji neviñamo svaki dan. Viñamo ga, na-walost, na sahranama, ponekad naslavama, q getima i enklavama.Ali, znayi da postoji kolektivnopamxeŠe koje se prenosi. Eto, da-nas se priya o Wanki Stokix, a javerqjem da je ona bila velika glq-mica zato što meni o Šoj priyaMira Stqpica.

àto se mene tiye, q wivotq samimala srexq. Smejala sam se, kadsam – a to je bilo jako rano – poye-la da igram majke svojih kolega ko-ji sq 7 ili 8 godina mlañi od mene.Znayi, na to sam se na vreme navik-la, yak i qnapred. Tako da sam sadaq potpqnoj formi i q akciji, dragomi je da je tako. Inaye bih filozo-firala o skoroj smrti. Da samprestaladaigram, a da samdobilaprsten, mislila bih da je to op-roštaj. Ovako, priznaŠe ne shva-tam kao oproštaj, zahvaÑqjqxiokolnostima q kojima radim. Sdrqge strane, intimno sam bilaqzbqñena jer wivim sama. Od poro-dice imam majkq, s kojom ne mogqda podelim radost jer bolqje odAldshajmera, pa ida joj kawem, onane razqme šta to znayi, i imamxerkq. Samo s xerkom to mogq dapodelim. Nema Mqcija, koji bi nato sportski, dqhovito rekao: ajdenefantaziraj, q redq je.Itobibi-lo dovoÑno. Nema ni moga prvogamqwa koji je bio qmetnik i koji jebio moj drqg q wivotq, kome bihkao glqmac-glqmcq to mogla da ka-wem, i bilo bi mq drago jer on mezna dok još nisam ni polagalaprijemni ispit za Akademijq.Imam mnogo prijateÑa, bogatasam i srexna zbog toga, ali onošto predstavÑa porodica, to vi-še nemam. Tako da sam se rascmiz-drila, ali dobro, to proñe. Znayi,podnesi, izdrwi.Q stvari, tome jepodestilo na mojq samoxq, ma ko-liko da sam komqnikativna i makoliko da radim. Srexom to sqtrenqci koji se prevazilaze.

Gledaocima je verovatno teškoda vašq wivahnost povewq sa sa-moxom?– Q sqdbini svakog qmetnika je

da bqde sam. Kad vas zadesi to štoje mene zadesilo, onda shvatite daje ogromna razlika izmeñq bitisam qz nekoga i biti sam, a stvarnosam. Dobro, mislim da sam ja bo-rac, ne znam da li sam hrabra, štasam. VaÑda sam wiva. Otqda je totako.Nisamwena kojawaliiwelida je drqgi wale, ali to sq ipakstvari s kojima se htela ne htela qfazama ostatka moga wivota sre-xem. Na momente sam kao ptica,nikad slobodnija, a onda me qhva-ti sqprotno raspoloweŠe iz yegase ipak išyqpam. Najvexa srexa ješto radim.

Gde trenqtno igrate?– Igram q AteÑeq Sabrane priye

sa xerkom Katarinom, zatim Div-Ñi med, q Beogradskom dramskomPekixev komad X plqs Y =0, meŠamse sa Sekom SabÑix q Molijerq qJqgoslovenskom dramskom, alisam vex q probama àqme Ostrov-skog q rewiji Egona Savina. Posletoliko godina se vraxam q Jqgos-lovensko dramsko. S AteÑeom samvezana qgovorom, inaye sam for-malno q penziji vex dve godine.

I teatar je, kawq, jedna vrsta po-rodice?– Bogq da zahvalim, imam prija-

teÑe meñq kolegama. Mislim daneprijateÑa ni nemam. Zašto bimi bili neprijateÑi, mowe samoneko da me ne razqme. Dobro, nijeniyija obaveza ni da me razqme. Qsvom esnafq, meñq kolegama,stvarno se dobro osexam i znam datq nema lawi. Imam i prijateÑekoji sq izvan profesije, koje volimi koji vole mene. S te strane mi jeBog podario divno okrqweŠe. Ito je neki proces. VaÑda xq da senaviknem da sam sama i da xq bitisama.

Kako kao gledalac razmišÑate oonome što je beogradsko pozo-rište q ovom trenqtkq?– Ovo sq loše godine za komple-

tan naš wivot. A to je baza svakeqmetnosti. Pozorište je veomadqgo, kroz sve ove godine, da li 13ili 15 godina, odolevalo, ali na-walost više ni ono ne odoleva po-litici. Mi sad proklamqjemo kaonekq demokratijq, meñqtim, to jedaleko od demokratije. To je, ipak,jošqvekmqtant komqnizma.Ne sa-mo da je mqtant nego je i mnogo go-re. Nekada ste znali koga da pÑqje-te i na koga da se Ñqtite, a sada jeto disperzivno. Mislim da smonesrexna zemÑa, što se tiye qsta-novÑeŠa politike kao discipli-ne, profesije. Tq je mnogo dileta-nata, mi smo sve daÑi od toga daneko nešto radi q opštem intere-sq, q interesq zemÑe. DosadašŠeiskqstvo pokazqje da svi oni, naj-maŠe Ših 20% koji sq na pozicija-ma, q politici da bi sebi i svojimporodicama ostvarili neko dob-ro, da bi narodq koji ih je izabraogovorili, ako narod nešto ne ra-zqme, ako lošije wivi, da je to

zbog našeg pqta q Evropq. Sto pq-ta sam rekla: nexe mene primitiv-ci voditi q Evropq. Ona je q menipre no što sq je oni videli i qpoz-nali. A Ših se ni ona ne tiye vexih se jedino tiye Šihova liyna ko-rist. Ovako debelo, pod pqnom mo-ralnom i materijalnom odgovor-nošxq ovo izjavÑqjem i mogq to daizjavim bilo gde, na svakoj tribi-ni.

Kako se stranayka pripadnostqmetnika odrawava na globalnqsitqacijq q pozorištq?– Malo je qmetnika koji sq q

strankama. Hvala Bogq, toga jeqvek bilo malo, yak i za vreme ko-mqnizma. Bio je to zanemarÑivbroj, ali je qmetnost postojala.Ima toga i sada, ali ima i neyegadrqgoga: ima vodexih Ñqdi q pozo-rištq koji sq prekorayili stepennormalnog i neophodnog opšteŠas vlašxq, pa sq sadašŠi politi-yari zaboravili gde im je kraj, za-boravili sq na obaveznq distancqq kontaktima. VaÑda se zato, štoje to kqrentno, nešto mnogo vezqjqza glqmce. Otkad je sveta i vekapostojale sq dvorske lqde koje sqmogle kraÑq da kawq sve što hoxe,i one sq bile neophodne. Ali danasse taj odnos pobrkao tako da onajko je dvorska lqda – hajde tako todakawemo– zaboravÑadaima slo-bodq dvorske lqde, a onaj koji jeŠegov „gospodar” zaboravio je daje sqperiorni gospodar, nego je ion postao lqda od dvorske lqde. Itq je sve pobrkano. Recimo, kraÑsqnce, Lqj XIV, itekako je cenioMolijera, ali je iz diplomatskihrazloga morao da poslqša crkve-ni kler, pa je wrtvovao pisca kojegje voleo. Ali, tq sq odnosi jasni;meñqtim, danas odnosi qopšte ni-sq jasni.

Da li biste, eventqalno, qšli qpolitikq da „sredite nešto”?Mnogi misle da imate potrebnqenergijq za to.– Q najboÑem slqyajq bih mogla

da bqdem ministar kqltqre. Ali qnekoj drqgoj zemÑi; q ovoj bi meodmah isterali iz vlade, ili bihsama dala ostavkq. Jer ako bih jabila ministar kqltqre, ako ne bihmogla da se izborim za segmentkqltqre, dala bih ostavkq. Pritom sigqrno ne bih glqmila a bilaministar kqltqre. Onda bihwrtvovala sve ovošto sam do sadaqradilaiborila se.No, ovde je ne-mogqxe boriti se. Nemogqxe, jer jetako tragiyno poremexena ravno-tewa. A najgore mi je kad pojediniod tih Ñqdi još poyiŠq da arbit-rirajq q kqltqri, što je potpqnoamaterski i debilno. Pozorištei repertoar trpe od toga. HvalaBogq, postoji qvek ovaj neqgašeniplamiyak q koji verqjem i zbog to-ga sam wiva, pa nexq da se povqyem.NajboÑe što radim je qpravo ovajmoj posao. Da qñem q nekq partijq –ne bih! Zato što je i tq potpqnonepromeŠeni komqnistiyki obra-zac. Vrhqška vodi, a svi ostalimorajq da se tome povinqjq.

D. J.

Svetlana Bojkovix

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra

6 SRPSKE NARODNE NOVINE

IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Izdavayki podqhvat vredan pawŠe

„Dnevnik” àandora Maraija i na srpskom

Izdavayka kqxa AED stqdio izBeograda objavila je q godi-ni koja je za nama dnevniyke

beleške poznatogmañarskog piscaàandoraMaraija. Rey je o zapravoo jednom delq Šegove obimne dnev-niye proze, nastalom izmeñq 1984.i 1989. godine. Izbor zapisa s kra-ja pišyevog wivota nayinio je Sa-va Babix, koji ih je i preveo.

Q svom obimnom pogovorq Ba-bix konstatqje da je Marai, dece-nijama istrajno ispisqjqxi dnev-niyke beleške, ostvario svoje naj-potpqnije i najvexe delo: dramati-yan spojwivotai qmetnosti, izme-ñq kojih se sme staviti znak jedna-kosti. Zbog toga ovo veliko delonije samo dnevnik, vex se q yita-laykoj svesti postepeno preobli-kqje, s pravom, q drqgi wanr – q ro-man. I Dnevnik je vex danas, mirnedqše se mowe tvrditi, jedan odnajboÑih „romana” mañarske kŠi-wevnosti, jedanod velikihromanadvadesetog veka.

Marai zapoyiŠe pisaŠe dnev-nika 1943. godine. Biva, kako kaweSava Babix, qhvaxen q zamkq i testrasti se nexe osloboditi, nitixe to hteti, sve do smrti.Dnevniy-ke beleške se gomilajq iz godine qgodinq, yak i onda (prvih godinaemigracije) kada ništa drqgo nepiše… Korpqs dnevnika postajenepregledan. Svestan da obimniDnevnik nema izgleda da bqdeštampan, sam Marai pravi izbor:obim dnevniykih belewaka od oko150 stranica godišŠesvodina20-30 odabranih. I zapoyiŠe pqbli-kovaŠe takvog izbora. Jedino jeposle smrti pisca objavÑen ceoDnevnik 1984-89. Takoñe je zapoye-

to izdavaŠe onih stra-nica, koje sq iz ranijihizdaŠa izostavÑene,pod naslovom „Onošto je iz DnevnikaizostavÑeno” (petkŠiga q periodq od1992. do 2001. godine).

Kada je poyeo da pi-še Dnevnik, Marai jeiza sebe imao znayajnadela q lirici, i q no-velistici, i q esejq, pq-topisq, i naroyito – qromanq.Yak sqmqbileizvedene na pozornicii prve drame. Lirikaje q posledŠa dva-triveka po definicijisqbjektivan kŠiwevnirod, pesnikov wivot jemaŠe-više povezan sdelom, mada nisq qvekistovetni, preplita-Ša sq tolika da je od-vajaŠe qvek teško, kat-kada sqvišno, nepot-rebno i neprodqktiv-no. Nañen je naizgledvaÑanizlaz: qvek govo-rimo o lirskom sqbjek-tq, ne o pesnikq.

Esej i pqtopis sq popravilq liyno oboje-ni, yak q tolikoj meridainemamopotrebeda

pravimo onakvq razlikq kao q slq-yajq lirike. Novela i roman vexznaye podelq jedinstvenog sveta naviše segmenata, više nosilaca,više sqbjekata, pa je zbir koji setim rodom dobija „objektivan”.Ali ova proza je zadrwala mogqx-nost da q sebe direktnije qkÑqyiaqtora i Šegov sqbjekt. Kod Ma-raija se to mowe lako proveritinataj nayinšto, ako se analizira-jq pojedini jqnaci (naroyito onikoji sq nosioci bitnih stavova aq-tora), Šihova svojstva, shvataŠa,pogled na svet – mowemo bez naro-yitog zazora razqmeti kao alterego pisca, qzmalq rezervq – ne sme-mo baš biti doslovni. Iz ovakveMaraijeve proze mogqxe je izdvaja-ti maŠe celine i od Ših kompono-vati – „Maraija… Šim samim”.

Q Dnevnikq nema bizarnosti,nema tajni koje se objavÑqjq samo„pedeset godina posle mojesmrti”, nema raskoraka izmeñqonoga što je zapravo bio pisac ikoliko se razlikovao odone lawneslike kojq je ispredao o sebi. Ali,Sava Babix podsexa da ne smemobiti q zablqdi: Marai nije svetac.On je pisac koga more brige, aliproblemi koji, yak i ako sq liyni,predstavÑajq bitne, dqbinskeprobleme nacije, najyešxe yove-yanstva; Marai je zahvaxen stras-tima, nosi se sa Šima, nikada se nezna ko xe koga, belege o tome sq ra-zasqte po Šegovom delq: najboÑe inajpotpqnije – q Dnevnikq.

Marai zapoyiŠe da piše Dnev-nik s velikim iskqstvom ostvare-nog pisca, ali pisca yiji se svetfikcije ne razlikqje mnogo od Še-govog liynog wivota i poimaŠa

sveta. Q doba Drqgog svetskog ra-ta, izvan Pešte, q LeaŠfalq – gdeistina qspeva još da planira, payak i piše obimnija dela, kada sqplanovi veoma neizvesni, i samwivot zavisi od slqyaja – dnevniy-ki zapisi izgledajq veoma pri-mereni za odrwavaŠe kŠiwevnogalata, za nasilno neprekidane na-vike rada mozga, koji je najbliwizdravÑq ako fqnkcioniše i os-tvarqje se svakodnevno. Potexi xeniz zapisa, vexinom kratkih aline fragmentarnih, vrsta discip-linovanog a ne rasparyanog razgo-vora sa samim sobom. Ali i svedo-yanstvo o yovekq q lqdim vremeni-ma, yovekq koji vidi a nema sago-vornika.

àandor Marai je izqzetna fi-gqra svog veka, moralni qzor za svavremena. Video je jasno, znao da sene mogq praviti kompromisi; iz-vqkao je posledice koje sq bileteške i za Šega samog: pisac je iz-van svog jezka proveo, q dobrovoÑ-nom izgnanstvq, yetrdeset godina.

Q kqltqrnim krqgovima Mañar-ske kao da ne postoji svest da Ma-raijev Dnevnik q celini još nijeobjavÑen. Kao da se objavÑeni iz-

vodi smatrajq kompletnim Dnev-nikom. Istina, Marai se posetepe-no vraxa q mañarskq kqltqrq, zapo-yelo je preštampavaŠe i objavÑi-vaŠeŠegovih dela, yitaocimaxe qdogledno vreme opet biti dostq-pan Šegov opqs, i ona dela objav-Ñena q Mañarskoj, i ona objavÑenaq inostranstvq, kao i preostalirqkopisi. Samo, ko zna koliko xevremena protexi dok ne bqdq dos-tqpne Šegove kompletne, dragoce-ne dnevniyke beleške?

– Kada sam, krajem 2001. godinesaznaoda je izašaoizštampenovitom ranije izostavÑenih zapisa(1950-52), mogao sam privesti krajqi ovaj period, izabrati, prevesti inagomilane prevode odlowiti zaneko bqdqxe objavÑivaŠe q Srbiji.Za period 1943-52 vex je prikqpÑe-no za dve kŠige. Naravno, izdavayakod nas nema: ko xe to i kada, da lixe qopšte poweleti da štampa?Jošmi jedostqpnaposledŠakŠigaDnevnika. Ona nije skraxivana, ob-javÑeni sq potpqni zapisi (1984-89). Tako je okonyan jedino mogqxizbor i prevod q ovom trenqtkq –zakÑqyqje Sava Babix.

D. J.

1987.1. janqar. NovogodišŠe jqtro. Vex danima nisam bio na qlici. Po-

kqšavam, ali se tetqram. Kao neko na koga je izvršen atentat. Minq-la godina me je potpqno razoyarala. Otišla je L. Braxa i sestra, svetroje za nekoliko meseci. KŠige ove godine nisam yitao, samo sam ne-ke prelistavao. Katkada sam napisao nekq zabeleškq q dnevnik, inayeništa. Wivim potpqno sam, mesecima nemam posetioca do starq yis-tayicq. I katkada Janoš i Šegova deca. BoÑe je biti sam i osamÑennego q drqštvq biti osamÑen. Ne welim ništa. Nadam se da xq qspe-ti da odem tiho, nexe biti nqwno nasiÑe. I L. je daleko. Katkada po-rqyqje.

4. janqar. Godina dana je kako je qmrla, q podne q pola jedan. Sedeosam na levoj strani posteÑe, s desne je bila mala Filipinka, negova-teÑica, merila joj je pritisak i dala znak kako sprava više ništa nepokazqje, qmrla je.Otkrili sq je, zatim stavili q yaršav.Wiveli smozajedno šezdeset dve godine i tri meseca.

24. janqar. Gotovo biÑni wivot. Retko po nekoliko koraka ispredkqxe. Slabost me prinqdi da posle nekoliko koraka sednem, ma i nastepenik. I q stanq moram da se odmaram ako preñem iz jedne sobe qdrqgq. Katkada napišem pismo kao odgovor, matter of fact. Inaye niš-ta. Lektira pripremÑena qz posteÑq – Sofokle, Servantes, AraŠ –mesecima netaknqta. Goryina akomi na qmpadne „kŠiwevnost”.Sva-ka rey je samo pokriva, ne pokazqje stvarnost. Stvarnost je „drqgo”.Katkada zasvetlqca, nihil. Istovremeno tqga za domovinom, kakva jeyqdesna bila „kŠiwevnost” – drqga, istinska, kojom je prolazilastrqja kao kroz zvezde i Ivicq i Maricq.

26. janqar. àekspirovski stih: „Jer kakvi snovi postoje q smrti…”Vex q wivotq postoje strašni snovi. Katkada se plašim da zaspim.

Svake noxi nekoliko stranica Krqdija: Posetnice dvadesetog veka.PÑaykaško ekonomisaŠe na koje je prinqñen pisac zbog obiÑa talen-ta. I q svakom retkq mqzika, Krqdijeva mqzika.

L. se q svom dnevnikq od 1977. godine wali da je „noga, koleno, neslqšajq”. Deset godina kasnije sada se to meni dogaña.

Sayekati, ako mognem, korektqrq Garenovih. Još to qraditi. Aliza to više nemam deset godina.

28. janqar. Na stepeništq glavnog qlaza sqsedne, prema ovdašŠojhijerarhiji, otmene episkopske crkve i centrale sedi mladi par. Dro-Šavi, prÑavi, oko yela traka, àpanci, beskqxnici. Tetqrajqxi prola-zim pored Ših i vidim kako se pre jela – iz zavewÑaja sq izvadilinešto da pregrizq – ona i on raširenih rqkq okrexq jedno prema drq-gome i razmeŠqjq dqg poÑqbac.Ovo spontanoÑqbÑeŠe na qlici, a ste-penštq crkve pred bedni obrok, potresno je. âqdski gest q ogromnojneyoveynosti. To je vex veoma retko.

Naslovna strana kŠige

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

Bqdimpešta, 19. janqar 2006. 7

Vjeynaja pamjat

Jovan Rockov (1923 – 2006)

„Pojci sq qcrkvibili, a i jesq istaknqtialitaŠihovaistaknq-tost nije bila takva da ih yini posebnima, kao što ni q yita-vom iskqstvq pravoslavne crkve, ni sveštenik nije onaj zbog

kojegnarodpostoji, negoonaj koji je tqdabiyitava zajednicabilaqve-zi sa Bogom q tokq molitve” – reyi sq VesneSarePeno, a molitvenost,odanostpremaCrkviicrkvenompojaŠqkrasilesqinadasveskromnogJovana Rockova, pojca q BataŠi koji je iznenada preminqo 3. janqara2006. godine.

„Zaqvek nam je otišao yika Jovika” – rekla mi je q telefon tqwnimglasom Stanislava Gajix, qyiteÑica bataŠske Srpske osnovne školekada sam se kodŠeraspitivaoq vezi sabowixnomproslavomosnovacanašeprosvetneqstanove.AyikaJovikq, koga samposledŠipqtsreo14.oktobra 2005. godine kada smo snimali emisijq o BataŠi, volela sq ideca. Pa i svi mi, odrasli, koji smo ga poznavali, jer je qvek bio dobrevoÑe, pqn šale, spreman za razgovor i drqweŠe. I te oktobarske veye-ri kada sq Dešyani zasvirali, maltene je zaigrao i poveo kolo – nitraganije bilotimtakozvanimstaraykimgodinama,štaviše, sa svo-jih 72 bio je poletan i mlad. Mlad q dqši. A q Šegovoj dqši posebnomesto imala je crkva. Voleo jq je iskreno i nesebiyno. Tako je i vaspi-tan, pogotovo od strane oca Miloša koji je takoñe bio pojac. JovanRockovbilo gdeda se pojavioqnaseÑima gde postoje srpske pravoslav-ne crkve, stao bi za pevnicq i pojexi, odgovarajqxi na molitvene reyisveštenika, davao qpeyatÑiv izraz svoje Ñqbavi i odanosti prema Bo-gq. Iz dana q dan, iz meseca q mesec, iz godine q godinq. Sve do svojesmrti.

Protojerej Ilija Galix, paroh bataŠski ostao je bez svog vernogpratioca koji ga je svakoga jqtra doyekivao kod qlaznih vrata svetiŠe.Deca, pa i odrasli q BataŠi ostali sq bez yika Jovike. Srpski pravos-lavninarodqMañarskojizgqbio je još jednogrevnosnogpojcakojise3.janqara tekqxe godine pridrqwio nebeskoj plejadi pojaca.

Idok sq seSrbiširomMañarske, qišyekivaŠq, 6. janqararadosnopripremali za praznovaŠeHristovog roñeŠa, dotle, naBadŠidan, nabataŠskom grobÑq bilo je tiho i tqwno. Odjekivali sq vapaji. Mno-gobrojni BataŠci – Srbi, Mañari i Rqmqni – došli sq da se oprosteod svog omiÑenog meštanina i da mq odajq posledŠq poyast. JovanqRockovq, yika Joviki, vernom slqgi Bowjem. Neka mq je laka crna zem-Ñaivjeynajapamjat. PredragMandix

Praznik q kontejnerq

Qvek sam se yqdio onima koji kao izgovor za svoje nerado sedaŠe q bilokoje prevozno sredstvo navode zimq. Kao, to godišŠe doba nije za pq-tovaŠa, pa yekajq od boga blagoslov q vidq pomeraŠa wive na termo-

metrq malo naviše. Rayqnam, nemam razloga da se stresam ako imam top-lq jaknq, rqkavice, kapq i ostalo što qz to ide. Osim toga, odlazak do aq-tobqske ili welezniyke stanice ne traje mnogo dqwe nego do radnog mestaili pijace, a posle je ionako svejedno gde sediš – q toplom aqtobqsq, kqpeqili kraj kqxne pexi i svog mayka. Tako sam ja, doskora mlad i neiskqsan,gledao na stvari. Sve dok me welezniyari nisq qverili q sqprotno. Na mo-joj roñenoj kowi. Desilo se to tokom jednog od nedavnih bowixno-staro-no-vo-novogodišŠih praznika, zgqsnqto nanizanih. Desetak, petnaest pqtni-ka cqpkalo je na minqs nekoliko, ispred ogromne table informacija napeštanskojwelezniykoj staniciKeleti.NaŠoj je pisalo kako voz zaBeog-rad krexe po redq vowŠe q 35 minqta pre ponoxi. Meñqtim, kako sq mi odranije vrlo dobro poznate westoke borbe pqtnika za svako slobodno mestoq pretprazniynimkompozicijama, stigoh sat vremena ranije. Zlq ne treba-lo.

Minqt po minqt, proñe pola dvanaest. I ništa. Tek negde oko ponoxi,kada je vex qveliko trebalo da jezdimo pqstarama jqwno od Pešte, zaroti-raše se letvice na tabli. Saopštavajq nam da voz kasni deset minqta.

– Deset nije strašno. Samo da ne bqde sto deset – q šali xe jedan sapqt-nik.Na tomq gospoña kojoj sq se ispodšalova videle samo oyi, reye kako jepravi optimista. Ona je yekala onaj q dva popodne, a kada je koji minqt prešest izgqbila svakq nadq i okrenqla leña, qmakao joj ispred nosa. Tako jesastavila pqnih deset sati na isto toliko ispod nqle.

Ne znam da li je gospoña bila baksqz, ali sq se letvice na tabli posleŠenih reyi okretale sve yešxe i sve brwe. Zaqstavile sq se na brojci od 180minqta, tako da se q ledeni narançasti kontejner, nazovi vagon, našaslowna mqyeniyka grqpa qkrcala oko pola tri. Na pola pqta do mile namgranice kondqkter nas je obavestio da se pokvarila lokomotiva. Tako jenaš brzi, meñqnarodni voz krenqo sa neidentifikovane seoske staniceposle dodatnih sat i po yekaŠa. A znaš li kada? Q trenqtkq kada je loko-motiva iz Pešte dojqrila i isporqyila nam, ne mehaniyara, nego plavqšqkoja je zakasnila na voz. äq i Šena dva kofera. Javnog linya sq je spasle je-dino naše promrzline.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

ObelewavaŠe SterijinihgodišŠica

Q organizaciji Vlade Repqblike Srbije,Ministarstva kqltqre, Srpske akademije naq-ka i qmetnosti i Skqpštine opštine Vršac,nizom manifestacija tokom yitave godine bi-xe obelewenvawan jqbilej – 200 godinaodroñe-Ša i 150 godina od smrti „oca srpske drame”Jovana Sterije Popovixa.

Q realizacijq dinamiynog programa posve-xenog ovom velikanq pisane reyi i reformato-rq srpskog jezika i kŠiwevnosti, koji xe se od-vijati širom Srbije, bixe qkÑqyene mnoge in-stitqcije kqltqre, kao što sq Matica srpska,Mqzej pozorišne qmetnosti, Filološki fa-kqltet q Beogradq, Sterijino pozorje, Narod-no pozorište q Vršcq, i mnogi drqgi istaknq-ti predstavnici kqltqrnog i drqštvenog wi-vota iz zemÑe i inostranstva.

Prva q nizq manifestacija je odrwana 13. ja-nqara q 11 yasova, q sveyanoj sali OpštineVršac, na dan roñeŠa Jovana Sterije Popovi-xa. Pomoxnik ministra kqltqre q Vladi Re-pqblike Srbije Ivan Ivanovix rekao je da xeSANQ organizovati veliki naqyni skqp kra-jem godine, kao i da xe se proslavi prikÑqyitisva srpska pozorišta koja xe q svoj repertoarqvrstiti po jedno Sterijino delo.

Akademik âqbomir Simovix, predsednikOdbora za proslavq pri SANQ, osvrnqvšise na lik i delo Jovana Sterije Popovixa, is-takao je da je prošlo 150 godina od smrti„oca srpskog teatra”, a da srpsko drqštvojoš nije svesno Šegove veliyine i znayaja.Simovix je rekao i da proslava ovog jqbileja

predstavÑa pravq prilikq da što vexi brojÑqdi sazna nešto više o ovom vrsnom kome-diografq, pravom predstavnikq intelek-tqalne poezije, spretnom prevodiocq, profe-sorq prirodnog prava i velikom prosvetite-Ñq.

Povodom obelewavaŠa Sterijinog jqbilejaplanirano je i pqblikovaŠe radova sa naqynogskqpa SANQ. Takoñe, q tokq ove godine bixeobjavÑene i dve obimne bibliografije – Ste-rijinih radova, i tekstova o ovom piscq. Q Ga-leriji SANQ bixe prireñena velika izlowbaposvexena genijalnomsrpskomperq kojq xe pra-titi filmski snimci, bogat katalog i obimnastqdija.

Deyji yasopis „Zmaj” trawipomox

Zmajevci, kako sebe nazivajq saradnici,qrednici, verni pomagayi i volonteri kojijoš obavÑajq tehniyko-administrativne ifinansijske poslove, ne mogq i nexe da se po-mire sa eventqalnim gašeŠem kŠiwevnog ya-sopisa za decq „Zmaj”, piše q pismq yiji sqpotpisnici qrednik yasopisa dr MiodragIgŠatovix i glavni i odgovorni qrednikMira Aleykovix. Q pismq je navedeno da sq,pored toliko imqxnih pojedinaca i firmi,Zmajeva yeda „Neven” i yasopis „Zmaj” predgašeŠem.

Razgovor pored koncertnogklavira

Q sali Beogradske filharmonije, 15. janqa-ra, pijanistkiŠa Sara Marjanovix sa zainte-resovanom beogradskom decom odrwala je nes-vakidašŠi koncert najavÑen pod imenom„Tragovima zvqka”. Rey je o projektq koji jeproizašao iz istoimene kŠige Sare Marjano-vix q izdaŠq „Narodne kŠige”.

TAYKATAYKA…I…I

Srexna Nova godinaNa prekretnici prošle i Nove godine

svi grañani B. sq imali srexe, svi sq podo-bijali glavne nagrade na tomboli, svima sqizvqklibrojeve na lqtriji, svi sq odreda is-pekli i pojeli novogodišŠe prase, a Šegovrep ostavili „za srexq i protiv qroka”, svisq vikali „srexna vam Nova godina” iskre-no verqjqxi da xe zaista biti takva, a ko zna,mowda xe im se predviñaŠa obistiniti ipredstojexa godina biti najsrexnija q isto-riji B, jer kad ih je bilo vex toliko „naj-crŠih” i „najnesrexnijih”, što ne bi bilajedna i srexna, ispqŠena radošxq, bez tqge,bola, patŠi, bolesti i smrti, q kojoj wivotgazi napred qzdignqta yela i ne nailazi naprepreke, teškoxe, zamke ili otpor.

�

Dvadeset yasovaPesnik M. je zamišÑeno sedeo za svojim

pisaxim stolom i posmatrao malq kazaÑkqstarog zidnog sata nasleñenog od pradedekako se polako, sasvim polako pribliwavaosmici i pomislio kako je, eto, proteklaglavnina još jednog q nizq ovih ledenihzimskih dana, a sat xe qskoro to potvrditiglasnom zvoŠavom, kao da se radi o Bog znakako znayajnom dogañajq vrednom pomena ipawŠe, a ne o prostoj yiŠenici da je konay-no isteklo dvadeset yasova q jqrŠavi i gqw-vi, a da je preostalo yetiri q mirq i tiši-ni, bez sqvišnih glasova, sem otkqcaja sa-ta.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika

8 SRPSKE NARODNE NOVINE

OsvajaŠe „Mobtela”Vlada Srbije odobrila je Pošti da otkqpi

„Mobtelova” kreditna dqgovaŠa, prema „Raj-fajzen” i „Hipo Alpe Adria” banci, q visiniod 91,7 miliona evra. Javno predqzexe PTTsaobraxaja „Srbija” time je postalo vexinskivlasnik „mrewe 063” kojoj je pretila blokadarayqna i prinqdna naplata kredita. Q tom slq-yajq banke bi dobile i deo „Mobtelove” in-frastrqktqre, vredne 273 miliona evra, kojomje garantovano servisiraŠe kredita.

„SabÑa” IIIstraga o finansijskim malverzacijama o

poslovaŠq „Mobtela” rezqltiraxe jednom odnajširih akcija policije q posledŠih neko-liko godina, najavÑqjq srpski mediji, kojioyekqjq brojna privoñeŠa osqmŠiyenih i po-yetak sqdskih procesa. Do sada proverena do-kqmentacija qkazqje na to da se radi o priv-rednom kriminalq najvišeg ranga q koji sqqmešani mnogi. SqmŠa se da sq poyiŠenabrojna kriviyna dela – od qgrowavaŠa nacio-nalne bezbednosti do višemilionske qtajeporeza.

„Istoyno Kosovo”Albanski odbornici q skqpštinama Bqja-

novca, Preševa i Medveñe qsvojili sq plat-formq q kojoj se trawi politiyko-teritori-jalna aqtonomija za to podrqyje. Albanci sa jq-ga Srbije, izmeñq ostalog, trawe specijalneodnose s Kosovom, osnivaŠe pograniyne mql-tietniyke policije i povlayeŠe srpske vojske ipolicije. Jedan od odbornika je yak predlowioda naziv Preševska dolina bqde preinayen q„Istoyno Kosovo”, ali je Šegov predlog odba-yen.

Antiameriyke demonstracijeq Pakistanq

Pevajqxi „Smrt Americi” Ñqti pripadni-ci antiameriykih islamskih grqpa pokrenqlisq prošle nedeÑe proteste širom zemÑe zbogvazdqšnog napada CIA q kojem sq stradali,kako tvrdiPakistan, nedqwnipakistanski ci-vili qmesto navodne mete ylana Al Kaide za-menika Osame bin Ladena Ajman al-Zavahria.Predsednik, general Pervez Mqšaraf je q me-ñqvremenq qpozorio svoje sqnarodnike da nepodrwavajq ekstremiste, dodajqxi da xe to sa-mo povexati nasiÑe q Pakistanq.

Ostavka Sadamovog sqdijeGlavni sqdija na sqñeŠq bivšem iraykom

predsednikq Sadamq Hqseinq, Rizgar Moha-med Amin, podneo je prošle nedeÑe ostavkqna tq fqnkcijq. Glavni tqwilac na sqñeŠqSadamq Hqseinq, Çafar al-Mqsavi, rekao jeda Aminova ostavka, qkoliko bqde prihvaxe-na, ne bi qticala na tok sqñeŠa, jer bi se brzonašla Šegova zamena. Sadam Hqsein i Šego-vi saradnici terete se za qbijaŠa i mqyeŠaviše od 140 šiita q iraykom gradq Dqçail1982. godine. SqñeŠe je poyelo q oktobrq2005. godine.

Rqsija vraxa svetionikRqska mornarica naredila je svojoj floti q

Crnom morq da q Krimq, na jqgq Qkrajine, po-novo preqzme kontrolq nad svetionikom naJalti, oko yijeg vlasništva se spore Moskva iKijev. „Stav rqkovodstva rqske mornarice jeyvrst – svetionik na Jalti mora biti vraxenrqskim hidrografskim slqwbama i mora nor-malno da fqnkcioniše kako bi osigqrao bez-bednq navigacijq q oblasti Crnog mora”, re-kao je glavnokomandqjqxi rqske mornariceVladimir Masorin rqskoj agenciji Inter-faks.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

SqmŠe za primaŠe mita

HapšeŠe vicegqverneraNarodne banke Srbije

Srbija se još nije smirila od afere sa„Mobtelom”, kad nas je prošle nedeÑe za-paŠilo hapšeŠe vicegqvernera Narodnebanke Srbije Dejana Simixa (39), koji jeosqmŠiyen za primaŠe mita q iznosq od100.000 evra.

Simix je qhapšen q svojoj kqxi na Dedi-Šq zajedno sa Vladanom Zagrañaninom (38),direktorom Socijalistiyke partije Srbi-je, koji mq je q ime jedne banke (kojoj je zabra-Šen rad) doneo novac.

Na veyeri q Simixevoj kqxi, pre hapše-Ša, nalazio se i Ivica Dayix, šef posla-niykog klqba SPS-a. Neposredno pre hap-šeŠa Dayix je napqstio kqxq i za sada se nezna da li je i on na bilo koji nayin qmešanq ovaj slqyaj. àto se drqgog socijaliste,Zagrañanina, tiye, on je trebalo da bqdeposrednik q davaŠq mita vicegqvernerqNarodne banke Srbije. Nezvaniyno, Simixje zatrawio novac od Kreditno-eksportnebanke kojoj je prošle godine zabraŠen rad.Ceo slqyaj je neko prijavio policiji, koja jeq prethodnih nekoliko dana pratila Simi-xa. Qhapšeni sq izjavili da nemajq pojma oyemq se radi i da sq q Simixevoj kqxi „po-pili po yašq vina” i „razgovarali o wivo-tq”.

Radovan Jelašix, gqverner Narodne ban-ke Srbije (koji je kasnije i sam saslqšan qsvojstvq svedoka), odqzeo je sva ovlašxeŠai „zamrznqo” fqnkcije vicegqvernerq Deja-nq Simixq. Na konferenciji za novinare,

sazvanoj povodom hapšeŠa svog najbliwegsaradnika, Jelašix je rekao: „PrivoñeŠevicegqvernera Dejana Simixa, qz q javnostiplasiranq kvalifikacijq o sqmŠi za qzi-maŠe mita, svakako veoma negativno qtiyena qgled NBS, što ni ja, kao gqverner, niNBS ne mowemo dozvoliti.

Nije na meni da kvalifikqjem nayin nakoji je ta informacija predoyena javnosti,to xe sigqrno qyiniti mnogo boÑe pravnizastqpnik Simixa. Iako ne spadam q one ko-ji donose zakÑqyke pre nego što pravosqd-ni organi qtvrde yiŠeniyno staŠe i o tomedonesq konayni sqd, zbog institqcije kakvaje NBS, nijednog trenqtka nisam imao di-lemq šta kao gqverner treba da predqzmem,nezavisno od daÑeg toka dogañaja”, rekao jeJelašix koji je qpqtio pismo za razrešeŠeSimixa i Agenciji za osigqraŠe depozita,što xe qyiniti i q svim drqgim institqci-jama gde je ovaj predstavÑao NBS.

àto se tiye primaŠa mita, on qverava daje NBS institqcija q kojoj donošeŠe svihkÑqynih odlqka ne zavisi ni od jednog poje-dinca, vex iskÑqyivo od kolegijalnih tela,kao što sq Savet, Monetarni odbor i Ko-misija za kontrolq banaka. Kada je rey osqdbini banaka, naveo je primer, odlqke nedonose samostalno generalni direktor, vi-cegqverner, pa yak ni gqverner, vex komisi-ja za kontrolq banaka. Time se aqtomatskionemogqxqje da pojedinac zloqpotrebi fqn-kcijq.

Jelašix je naglasio da izbor Simixa zavicegqvernera nije bila Šegova pojedinay-na odlqka. „Imajqxi q vidq Šegovq strqy-nost, profesionalna iskqstva i rezqltate,moj predlog i obrazloweŠe razmatrao jeSavet NBS koji ga je pozitivno ocenio ipotvrdio izbor. Meñqtim, kako Simix, ta-ko ni ja ne mowemo da stojimo iznad intere-sa NBS”, rekao je gqverner.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

„Lobigejt” potresa SCG

Çeki Abramofi crnogorsko klqpko

Dali ste yqli za „lobigejt”, aferq s potkqp-ÑivaŠem kongresmena, koja posledŠih danatrese Vašington?

Ne, nije ovo pokqšaj da se tema sa domaxihafera skrene na one prekookeanske i dokawe danisq samo naše nane sklone pleteŠq crne vqne.Naprotiv, dqgi sq balkanski prsti!

Çek Abramof, qticajni lobista blisko po-vezan s repqblikancima, koji je priznao krivi-cq za prevarq, korqpcijq i qtajq poreza, poyeo jelobistiykq karijerq radexi, nikada ne bistepogodili – za Vladq Crne Gore!

Milo üqkanovix je do Çekija došao sredi-nom 90-tih, i yim je Abramof preqzeo lobira-Še q korist Podgorice, došlo je i do promeneodnosa Kongresa prema maŠoj repqblici ta-dašŠe SR Jqgoslavije. Iako imovina CrneGore nije odmah odmrznqta, Çek Abramof qs-peo je da q ameriykoj prestonici stvori drqga-yijq slikq o vlasti Mila üqkanovixa. Milo jereklamiran kao yovek koji „mrzi Srbe i Milo-ševixa”!

Çeki je q novembrq 1996. organizovao i pose-tq kongresmena iz Ohaja, repqblikanca Rober-ta Neja Podgorici. Q isto vreme, za Çekijevrayqn izbore q Crnoj Gori pratila je i delega-cija Fondacije nacionalnog kokqsa za bezbed-nost, koja je napravila veoma povoÑan izveštajpo vlasti q Podgorici.

Meñqtim, qpravo sq takva pqtovaŠa i Neja iAbramofa koštala qgleda. Ispostavilo se da

je kongresmen dobijao razne poklone i prihva-tao razne qslqge od lobiste. SqmŠa se da sezaqzvrat zalagao za zakone i odlqke povoÑne poklijente Çekija Abramofa. Meñq poklonimasq i pqtovaŠe s plaxenim igraŠem golfa qàkotskoj i veyere q AbramofÑevim restora-nima q centrq Vašingtona. Nej je bio predla-gay zakona kojim je jednom indijanskom pleme-nq qTeksasq, koje je baškao iCrnogorce zastq-pao Çeki, dozvoÑeno da ponovo otvori jedan ka-sino. Takoñe, pre yetiri godine, Nej je, kaopredsednik nadlewnog odbora q Kongresq, doz-volio jednoj izraelskoj telekomqnikacionojkompaniji da instalira antene za najviše za-konodavno telo q SjediŠenim Drwavama. Takompanija kasnije je isplatila 280.000 dolaraAbramofq.

I dok se q ameriykim medijima spekqlišeda bi Çeki Abramof, koji je pristao da tqwi-laštvq ispriya sve o svojim poslovima q zame-nq za kaznq blawqod 30 godina,mogao da koštakarijere bar šezdeset kongresmena i Šihovihsavetnika, neke veze tog lobiste vqkq se i doBe-le kqxe. Naime, Abramof je na poyetkq lobis-tiyke karijere radio sa Dejvidom Safavija-nom, koji je do nedavno bio šef slqwbe za na-bavke qBeloj kqxi.Safavijan je podneo ostavkqpošto je optqwen za lagaŠe i ometaŠe istrageo Abramofq, ali bi daÑa istraga mogla da od-vede i do viših zvaniynika Bqšove adminis-tracije. Kao i Çeki, i Dejvid je sticao lobis-tiyko iskqstvo na temq Crne Gore. äih dvoji-ca sq kao poyetnici q firmi za lobiraŠe„Preston Gejts Elis” radili qpravo na imiçqMila üqkanovixa. Sedam godina kasnije pono-vo sq bili zajedno, i to na vex pomenqtom pqtq qàkotskoj 2002. godine s kongresmenom Nejom.Od tog pqta i istrage o poklonima Nejq crno jeklqpko poyelo da se odmotava.

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik

Bqdimpešta, 19. janqar 2006. 9

Radovan Jelašix o hapšeŠq vicegqvernera NBS

àto pre do istine

„YiŠenica da sq vicegqvernera NBSDejana Simixa q Šegovom stanq za-tekli sa 100 hiÑada evra koje mq je ne-

ko doneo, baca velikq senkq na institqcijqcentralne banke i zato je nama q NBS najvexiinteres da se što pre razjasni šta se dešava-lo te veyeri q stanq gospodina Simixa, koima i kakve dokaze, da li ima nekih proble-matiynih telefonskih razgovora, ili je sveiskreirano kao što je bilo i sa povlayeŠemkriviynih prijava koje je Kreditno-ekspor-tna banka podnela protiv mene i nekolikokontrolora NBS”, rekao je za Danas gqvernerNarodne banke Srbije Radovan Jelašix po-vodom odreñivaŠa pritvora vicegqvernerqDejanq Simixq, osqmŠiyenom da je primiomito.

Još strowija pravilaq NBS

Slqyaj Simix dovešxe do novina q radqNBS, najavio je Jelašix: „NBS sigqrno nexeviše biti kao što je bila do sada. Pošto zasvaki telefonski razgovor sada treba dapretpostavÑamo da postoji mogqxnost da nasneko provocira, da strepimo da li se iza sva-ke molbe da mq pomognemo da sayini odreñe-ni zahtev krije neka podmetayina ili ne, jasvim fqnkcionerima – malim, sredŠim ilivisokim – porqyqjem da me ni zbog jedne ban-ke, osigqravajqxeg drqštva ili lizinga nezovq i da konayno shvate da moje ne qvek znayisamo ne, a ne nikakvo traweŠe mita da bihpromenio mišÑeŠe. Qbqdqxe, ako neko neš-to hoxe, neka to pošaÑe pismeno, da se zave-de, pa posle malo dqwe procedqre mowe daoyekqje odgovor. Iako se sa mnom od 25. feb-rqara 2004. godine kada sam stqpio na dqw-nost niko nije povodom bilo koje banke sreo irazgovarao q yetiri oka, oyito to nije bilodovoÑno da se moje ime ne blati. Protiv to-ga ne mogq da se borim drqgayije nego poštq-jqxi zakon, a što se tiye institqcije NBS,ona xe to qyiniti podnošeŠem kriviynihprijava zbog klevete”, rekao je Radovan Jela-šix q razgovorq za Danas.

Paranojai prislqškivaŠe

„Treba li da bqdem paranoiyan q pogledqsvakog ko mi doñe q kacelarijq, q pogledq be-bisiterke koja mowe q kqxq da qnese nešto,ili mog rayqna na koji svako mowe da qplatinovac yije poreklo ja ne mogq da objasnim, neznam. Prisexam se samo da smo se posle skan-dala oko prislqškivaŠa gqvernera itali-janske centralne banke šalili da smo i miverovatno prislqškivani, i prosto mi delq-je nestvarno da je Simix znajqxi da je to mo-gqxe, koristio mobilni telefon ili svoj ra-yqnar za dogovor o mitq i još primio q kešqtaj novac q svom stanq. Od kada sam postao gq-verner, inaye, molio sam za tehniykq pomoxda se svi moji razgovori snimajq, naroyitoako je rey o mobilnom telefonq, jer je to naj-boÑi nayin da se odbranim od svih ovakvihkleveta. Ako policija ili Telekom imajq tesnimke, molim ih javno da mi ih dostave iliobjave, jer ja zaisita nemam šta da krijem. Je-dini vexi poklon koji sam dobio za Novq go-dinq je digitalna kamera kojq sam odmah pre-dao NBS da je koristi”, tvrdi gqverner.

Niko ne moweda odlqyqje sam

„Moram da kawem da smo, kada je rey o kon-troli NBS, promenili naše procedqre qsaglasnosti sa MMF i SB, napravili poseb-nq Komisijq za kontrolq banaka od sedamylanova, i svako ko dobro poznaje proces znajako dobro da ovde ni jedan pojedinac ne moweama baš nikakvq odlqkq da donese sam, bezsaglasnosti svih ostalih ylanova Komisije.Yak i da je gospodin Simix qspeo da qbedisvih sedam ylanova Komisije da KEB-q trebavratiti licencq, takva odlqka dolazi na mojsto i morao bi i mene da qbedi q to i da i japriznam da smo pogrešili. Baš me zanimakako bi to qspeo”, pita se Jelašix.

Dokaziza sada nedostajq

„To što kao gqverner nisam obavešten opripremanom hapšeŠq Simixa dokazqje daMQP nezavisno fqnkcioniše, bez obzira nafqnkcijq i partijskq pripadnosti onih kojisq na qdarq. Tako i treba da bqde. Ali, q inte-resq institqcije, bilo bi boÑe da kao gqver-ner to saznam od zvaniynika a ne iz medijakao sada”, kawe gqverner.

„Ako proñe još deset-petnaest dana a MQPse ne oglasi i kawe do kakvih je nalaza došao,to ide narqkq samo onima koji imajq najcrŠenamere da sve ono što radi NBS i što se de-šava q finansijskom sistemq diskreditqjq,rayqnajqxi da posle ovog slqyaja kontrolaNBS qbqdqxe nexe biti tako oštra i beskom-promisna pa xe moxi da ostvare neke svoje ci-Ñeve. Vreme q ovom slqyajq ne radi za nas ne-go za one koji konstantno tvrde da je q Srbijisve mito, lopovlqk, law, da nema niyega štoje sveto, da nema ni jednog yoveka niti i jednejavne institqcije koji fqnkcionišq bez mi-ta. Ja sam spreman da sqtra odem ponovo qMQP, to sq spremni i svi zaposleni q NBS ikawemo sve što znamo, a pozivam bilo kogaod bankara, ili iz oblasti osigqraŠa i li-zinga da kawe da li mq je neko od zaposlenih qcentralnoj banci ikada trawio mito”, izri-yit je Jelašix.

Nema nayina da se spreyi neminovni šok zaSrbijq, ali postoje nayini da se on qblawi.Dalije to stvaraŠe specijalnih veza izmeñq Beogradai Srba na Kosovq, posebna prava za srpske pra-voslavnemanastire, opraštaŠe dqga od 15mili-jardi dolaraSrbiji, nalaweŠe znayajnihfinan-sijskih i institqcionalnih sredstava za kandi-datqrq zemÑe za EQ itd., ali Srbija pregovaray-ki sto ne sme da napqsti praznih rqkq.

Aleks Grigorev,direktor za zapadni Balkan q ameriykoj

nevladinoj organizaciji Projekat za etniykeodnose

Grañani Crne Gore koji q ovom trenqtkq pod-rwavajq politikq Mila üqkanovixa treba darazmisle da li xe na eventqalnom referendqmqglasati da Šihovi najbliwi q Srbiji postanqstranci, odnosno da Srbija bqde strana drwavaCrnoj Gori. Predrag Bqlatovix,lider Socijalistiyke narodne partije Crne Gore

Proglašavajqme veleizdajnikom i vex trime-seca pozivajq na mojq likvidacijq. PremijerKoštqnica, kome sam poklonio sve, i srce i dq-šq, protiv mene qdara sa yetiri fronta, finan-sijsko-poreskom slqwbom, tajnom policijom,tajkqnima i pojedinim medijima. Sve mi višeliyi da xq proxi kao pokojni premijer üinñix.

BogoÑqb Karix,lider Pokreta Snaga Srbije

Beograd je što se tiye noxnog wivota, intere-santniji nego Zagreb. Beograd wivi 24 sata štonije slqyaj sa Zagrebom.Ovde postoji kosmopoli-tizam koji se, na walost, q Hrvatskoj prikazqje qkrivom svetlq. Yovek kad doñe ovde zapravo pro-meni mišÑeŠe o tome kakav je Beograd.

Miroslav Kqskqnovix,novinar zagrebaykog JqtarŠeg lista

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Nema ni govorao ostavci gqvernera

„Niko nije trawio od mene da dam os-tavkq. Moja ostavka je inaye q nadlewnos-ti Saveta NBS. Nemam indicija da je nekopokrenqo takvq inicijativq ni q parlamen-tq ali qkoliko se to dogodi, a ne bi se desi-lo ni prvi ni posledŠi pqt da se dešavajqstvari koje nisq po qtvrñenim procedqra-ma, ja xq se pridrwavati svake odlqke kojqskqpština bqde donela. Smatram, meñq-tim, da je fer da ako neko ima nešto da miprebaci, bilo da je rey o nesavesnom radqili o korqmpiranosti, da to javno i doka-we. Ja se ne osexam odgovornim za ono štorade pojedinci van institqcija, osexam seodgovornim za sve ono što se dešava qNBS. Ja svojq odgovornost shvatam takoda treba da stvorim institqcijq q kojoj nijedan pojedinac, pa ni gqverner, ne mowesam da donese ni jednq odlqkq, i mislim daxe se i q ovom slqyajq pokazati da smo q to-me qspeli”, oceŠqje Jelašix.

Petar Lazix

Na zqbatom sqncqWivi spomenici sq posledŠa rec socijalis-

tiyke tehnike.

�

Zayepili sq mi qsta. Sada mi sve izlazi nanos.

�

Leyite se kod nas i qmrexete zdravi.

�

Mi smo nacija jqnaka. To nam je na nervnojbazi.

�

Potqkli smo neprijateÑa 10X nadmoxnijeg,50X nadmoxnijeg, 100X… q zavisnosti od izda-Ša.

Vladimir Jeftix

Neposlqšni bqmerangProdajem savest – garantovano ne grize.

�

Mesec sija k'o tepsija, mene trese depresija.

�

Egoizam jaya optimizam.

�

Sveštomoweda se sredinovcem, jeftino je.

�

Najbliwi sq ciÑq oni koji ga postavÑajq.

�

MeŠam xebe za tebe.

�

Jedem sarme po kqxama.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven

10 SRPSKE NARODNE NOVINE

Srpski ñayki dom q Bqdimpešti

Izlowba mladih likovŠakaQ

yetvrtak, 15. decembra minq-le godine, otvorena je izlow-ba likovnih radova qyenika

svih generacijaSrpske gimnazije qBqdimpešti. Postavkq je na sed-mom spratq Srpskog ñaykog domapostavio profesor likovne qmet-nosti Milan üqrix koji je qjednoi predstavio radove i Šihove aq-tore.

Qyenici sq koristilirazne teh-nike, poyevodfotografije, grafi-ke, crtewa, kolawa, preko linore-za, dizajna fontova, pa sve do skql-ptqra. Najmlañi izlagayi sq prva-ci, to jest brqcoši naše gimnazi-je: Tamara Mariyix, KristijanNovakovix, AŠa Lazor, SofijaSimendixiMajaVqkmanov, koja jenapravila skqlptqrq Vilendorf-skeVenere.Stariji sq takoñe poka-zali svoje qmexe i veštine. SoŠaGomeryix i Miloš Ivanov sq ra-dililinorez, a crno-bele ifotog-rafije q boji sq izlowili AdamLovyevix i Radojka Filakovix,dok sq ostali aqtori – VeÑko Bq-rix, Nora Yosor i Slavko Rado-nix prikazali svoja grafiyka os-tvareŠa.

Sqsret se qspešno završio q ne-vezanom razgovorq o radovima.Izlowba je još qvek postavÑena,

slobodno se mowe pogledati i da-ti podrška našim najmlañimqmetnicima.

Sofija Simendix,9. razred

Da li ste ovo znali?Veliki pronalazay T. A. Edison q mladosti bio je yistay cipela i

prodavac novina.

�

Prvq stajaxq vojskq qstanovio je 1665. godine francqski kraÑ LqjYetrnaesti, poznat kao KraÑ Sqnce.

�

Bqmbar je q staŠq da za jednq sekqndq 240 pqta mahne krilima.

�

Stari Grci pisali sq sve reyi sastavÑeno. Qspravnim crticamai taykicama stavÑenim iznad posledŠeg slova obelewavali sq krajjedne reyi.

�

Englezi sq q XVIII vekq toliko trošili mirise da je parlamentmorao da izglasa zakon po kome wene nisq smele da ih qpotrebÑava-jq.

Qspela manifestacija q Lovri

Veliki qspeh mladih Lovrana

Na Bowix, 7. janqara 2006. go-dine q Domq kqltqre q Lovrije odrwana zanimÑiva kql-

tqrna manifestacija, koja je qjed-no i dokaz kako mladi mogq da yi-ne velike stvari. Kako je naš sago-vornik Predrag Aleksov rekao,bio je to pravi qspešni podqhvatmladih Lovrana koji sq obnovilifolklorne tradicije svoga mesta.Kako je sve poyelo? Od našeg sago-vornika smo saznalida je na proš-logodišŠoj crkvenoj slavi – „bq-yqri” – kovinske srpske crkve, kojapraznqje Velikq Gospojinq, q Lov-ri gostovalo folklorno drqštvo„Veseli Santovyani” iz Santova.äihovo gostovaŠe je podstaklo narazmišÑaŠe mlade Lovrane oformiraŠq lokalne folklornegrqpe, koja je pre nekih petnaestakgodina veoma qspešno radila.Pod voñstvom gradonayelnikaLovre, gospodina âqbomiraAleksova i mesne samoqprave os-novana je folklorna grqpa. Posledqgih godina, zahvaÑqjqxi mesnojsrpskoj omladini, q Lovri se po-novoodlazilona probe, qvewbava-li sq se koraci kola i yqle sq se le-pe srpske narodne pesme.

Kako smo saznali, lovranskafoklorna grqpa broji qkqpno dva-deset osam ylanova, to sq igrayi isvirayi. Ylanovi osrkestra sq:Rastko Gergev – harmonika, Pred-rag Aleksov – harmonika, DqšanDmitrovix – kontrabas, bas-gita-ra i Petar Xosix – bray.

Qz pqno trqda, dqgih priprema,a pre svega mnogo zabave, ylanovifolklorne grqpe sq osmislilipredivan program.

Nastqp je poyeo bowixnim tro-parom: „Rowdestvo Tvoje Hriste

Bowe naš”. Zatim je sledio nastqpvertepaša. Nakon „Vertepa” nas-tqpila je novoformirana foklor-na grqpa. Sledile sq igre: „Bqgar-sko kolo”, „VraŠanka” i „Yivi-jaški çqmbqs”.

Mnogobrojna pqblika, koja jeprogram pratila yak i sa qlice,qwivala je q izvoñeŠq narodnihigara i pesama. Pevao je NikolaSkorix, a zatim sq veye svojim gla-som qlepšale tri devojke: ZoricaHranislav, Radojka Hranislav iDijana Aleksov. Posle Ših sq fol-kloraši izveli još nekoliko iga-ra kao: „Srpska devojka”, „Igraoko nowa” i makedonske igre. Po-tomsqmomciodigrali„Kopaykq”,a devojke „Makedonsko devojye”.

Najvexe odqševÑeŠe prepqnesale Doma kqltqre je izazvalo iz-voñeŠe koreografije „Srbija” ko-jq sqmladilovranskiigrayi sa za-dovoÑstvom odigrali i moralida jedan deo popqlarne koreogra-fije odigrajq po nekoliko pqta.

Na krajq qspešnog i dobro os-mišÑenog i qvewbanog programa,nayelnik sela âqbomir Aleksovse zahvalio na divnoj veyeri, nada-jqxi se još mnogim sliynim nastq-pima, a završnq rey je imala fol-klorna grqpa mladih Lovrana, ko-ja se zahvalila na saradŠi i pomo-xi oko organizacije. Ovde svakakoposebno treba napomenqti koreog-rafa Angela Ivanova koji qlowioizqzetno mnogo trqda da se fol-klorna grqpa tako qspešno prip-remi.

Nakonprogramaprireñena je za-bava koja je trajala do ranih jqtar-Ših sati.

Marta Gajin

info info info info info info info info info info info info Info info

Bqdimpešta, 19. janqar 2006. 11

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov. Finansirase na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvom Drwavnezadqwbine za maŠine. Sqfinansijer: Ministarstvo kqltqre i medijaRepqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqje se kodizdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség, 1065Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili na wiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je 4000 ft.za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) – àtampa:KOMP-pres Kft. Odgovorni poslovoña:Ferenc Iboš. – Tehniyki rqkovodilac:KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Home page: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: stepanov@freemail.hu

HU ISSN 1215–072 x

Svetosavska akademija i balSamoqprava Srba q Mañarskoj, Bqdimska Eparhija, Srpsko pozo-

rište q Mañarskoj, Kqltqrni i dokqmentacioni centar Srba qMañarskoj i Srpska samoqprava q Bqdimpešti srdayno vas poziva-jq na Svetosavskq akademijq koja xe se odrwati q prostorijama Te-kelijanqma (Bqdimpešta, qlica Vereš Palne br. 17), 28. janqara2006. (sqbota) sa poyetkom q 15.30 yasova.

Samoqprava Srba q Mañarskoj i Kqltqrni i dokqmentacionicentar Srba q Mañarskoj srdayno vas pozivajq na tradicionalniSvetosavski bal koji xe se odrwati q sali za prijeme „Bqrbon” (Bq-dimpešta, qlica Ajtoši Direr br. 19-21) 28. janqara 2006. (sqbota)sa poyetkom q 19.00 yasova. Za dobro raspoloweŠe xe se pobrinqtipoznati estradni qmetnici MIROSLAV ILIX i JASNA üO-KIX.

Prodaja qlaznica se vrši od 16. janqara 2006.Cena qlaznice je 7.000 forinti po osobi.Q cenq je qrayqnata i veyera na principq „švedskog stola” – jelo

i pixe se mogq slobodno qzimati do ponoxi, a nakon toga radi bi-fe. Za sve posetioce je obezbeñen zatvoreni parking q dvorištq„Bqrbona”.

Prilaz: iz qlice Ajtoši Direr se qlazi q qlicq Ziyi Geza (jed-nosmerna), a zatim q AboŠi qlicq. Qlaz: AboŠi qlica br. 22 (tab-la Bourbon rendezvényház) Internet adresa: www.bourbongroup.hu

Srpski kalendar2006.

Obaveštavamo vas da je go-dišŠe izdaŠe SamoqpraveSrba q Mañarskoj – „Srpski

kalendar 2006” izašao iz štampe.Svi zainteresovani mogq da narq-ye ovo izdaŠe ili da ga kqpe qprostorijama SSM (Bqdimpešta,Qlica Mikše Falka br. 3). Za or-ganizacije: q narqçbi je potrebnonavesti koliko komada je potreb-no i na koji nayin se preqzima;liyno ili pqtem pošte. Poštan-ske troškove plaxa narqyilac.

Cena „Srpskog kalendara 2006”je 950 forinti po primerkq.

Hram svetog Velikomqyenika Georgijaq Bqdimpešti

Raspored bogoslqweŠaza janqar 2006.

19.01. yetvrtak – BOGOJAVâEäE, Sv. litqrgija q 10 yasova19.01. yetvrtak – Bdenije q 16 yasova20.01. petak – SVETI JOVAN, Sv. litqrgija q 10 yasova21.01. sqbota – Bdenije q 16 yasova22.01. nedeÑa – Sv. litqrgija q 10 yasova26.01. yetvrtak – Bdenije q 16 yasova27.01. petak – SVETI SAVA, Sv. litqrgija q 10 yasova28.01. sqbota – Bdenije q 16 yasova29.01. nedeÑa – Sv. litqrgija q 10 yasova

IkoneZidni kalendar Mqzeja Srpskepravoslavne eparhije bqdimskeq Sentandreji za 2006. godinq

Q grafiykom i štamparskom reše-Šq reprezentativni zidni kalendarsadrwi naslovnq stranq i 12 kolorreprodqkcija sa ikonama Bogorodice,Isqsa Hrista i Deizisa. Kalendar jevelikog formata (48h33 cm). Tekstovisq štampani na srpskom, mañarskom ina engleskom jezikq.

Cena zidnog kalendara: 1980 ft.Q slqyajq kqpovine preko 20 primeraka

cena je 1500 ft. po primerkq.Kalendar mowete kqpiti q Mqzejq Eparhije bqdimske q Sentan-

dreji i kod sveštenstva Eparhije bqdimske, a q Bqdimpešti qsrpskoj zemaÑskoj samoqpravi.

Dodatne informacije mowete dobiti na tel. 26/312-399.Distribqcija za Bqdimpeštq na tel. 06-20/335-33-11.

Kqpovinom kalendara pomawete rad Mqzeja!

Nova strqyna literatqraq Biblioteci SSM

Crkveni kalendar Srpske pravoslavne patrijaršije za za prostq2005. godinq, glavni i odgovorni qrednik Hrizostom episkopwiyki,Beograd, Sveti arhijerejski sinod Srspskepravoslavne crkve 2004.(prirqynik)

BERIX; Dqšan: Srpsko pitaŠe i politika Aqstroqgarske i Rqsije:1848-1878. Beograd, Gqtenbergova galaksija, 2000.

Kisebbségek Magyarországon: 1999. Összeáll.: Berzsenyi Zsuzsanna,Buzál Attila, Demeter Zajca Mária, Budapest, Nemzeti és Etnikai KisebbségiHivatal, 1999. (prirqynik)

Kisebbségek Magyarországon: 2002-2003. Összeáll.: Ispánovity Márton.Budapest, Nemzeti És Etnikai Kisebbségi Hivatal (prirqynik)

SESTAI,Adam:MaŠine qMañarskoj – revolqcija 1956: konsolida-cije, (prevod Milan Stepanov), Bqdimpešta, Samoqprava Srba qMañarskoj, Srpska samoqprava – Bqdimpešta XIV kvart, 2004.

BLAGOJEVIX, Miloš – MEDAKOVIX, Dejan: Istorija srpskedrwavnosti, kŠ. 1. od nastanka prvih drwava do poyetka srpske na-cionalne revolqcije. Novi Sad, SANQ, Ogranak „Beseda”, Drqš-tvo istoriyara Jqwnovbaykog i Sremskog okrqga, 2000.

DIMIX, âqbodrag: Istorija srpske drwavnosti, kŠ. 3. Srbija qJqgoslaviji. Novi Sad, SANQ, Ogranak „Beseda”, Drqštvo isto-riyara Jqwnobaykog i sremskog okrqga. 2001.

âQàIX, Radoš: Istorija srpske drwavnosti, kŠ. 2. Srbija iCrnaGora, novovekovne srpske drwave, Novi Sad, SANQ, Ogranak „Bese-da”, Drqštvo istoriyara Jqwnobaykog i Sremskog okrqga 2001.

Velike škole Karañorñeva vremena: povodom 190. godišŠice od os-nivaŠa, Glavni i odgovorni qrednici: Bojana Borix Breškovix,Branislava Jordanovix, Beograd, Narodni mqzej, Pedagoški mqzej,1998. (prirqynik)

POT, Ištvan: Stazama prijateÑstva, ylanci i stqdije, Bqdimpeš-ta, Zavod za izdavaŠe qçbenika, 1987.

POSQäKO, Olga M.: Istorija Nove Srbije i Slavenosrbije, (pre-vod Eqgen Kqbela) Novi Sad, Srpsko-qkrajinsko drqštvo, 2003.

MILIN, Miodrag – STEPANOV, âqbomir: Srbi iz Rqmqnije qBraŠskoj golgoti 2, dopqŠeno izd. Temišvar, Savez Srba q Rqmq-niji, 2002.

PawŠa: prirqynici se mogq koristiti samo q Biblioteci!

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

QvodAntropologija sv. Grigorija

predstavÑa sintezq biblijskogqyeŠa o yovekq i antiyke filozo-fije. äegovo qyeŠe o yovekq mowese podeliti na nekoliko glavnihtema, zasnovanihnabiblijskomot-kriveŠq: stvaraŠe yoveka od mate-rijalnog i dqhovnog nayela, obrazi podobije Bowije q yovekq, yovekkao car vidÑivog sveta, kao hramBowiji, kao posrednik izmeñq ma-terijalnog i dqhovnog sveta. (…)

Poznaj sebeAntiyka izreka „poznaj sebe”

postaje odskoyna daska za Grigo-rijeva antropološka rasqñivaŠa.Ova izreka ga navodi na misao otajanstvenosti i neshvatÑivostiprirode yoveka, koji je sam sebi za-gonetka.

„Pre svega qpoznaj sebe samog,shvati šta imaš q rqkama, shvatiko si i kako si stvoren, kako sas-tavÑen, bqdqxi istovremeno likBowiji i svezan sa gorim, i šta teje privelo q pokret i q yemq je tvojamqdrost i q yemq tajna tvoje pri-rode. Poznaj kako si ograniyenmestom, a qm, ne razdvajajqxi se,nego ostajqxi q mestq, sve ophodi;kako je oko malo, a vidi na dale-ko… Poznaj, kako qm prima lik,kao i da je takvo yqvaŠe primÑe-noga – pamxeŠe, a da je obnavÑaŠeizgqbÑenoga – podsexaŠe. Poznaj(shvati) kako je rey porod qma i ka-ko ona raña rey q drqgom qmq i ka-ko se misao prenosi pqtem reyi”.

Yovek je sastavÑeniz dvajq nayela

Grigorije yoveka opisqje kao„razqmnqwivotiŠq” q kojoj je zem-Ñano (telo) tajanstveno i neob-jašŠivo svezano s qmom i qm s dq-hom. Yešxe od svega Grigorije go-vori o yovekq kao dvodelnoj sqš-tini, podvlayexi da, bqdqxi da jeposrednik izmeñq materijalnih inematerijalnih svetova, yovek qsebi nosi karakteristike oboga.Svojim qmom, ilidqhom, on je spo-jen s nematerijalnim, bowanskimi nevidÑivim, dok Šegovo telospada q oblast materijalnog, zem-nog i vidÑivog. Interpretirajq-xi poyetnq dihotiomijq Ñqdskeprirode Grigorije se koristi an-tiykom idejom „mikrokosmosa”.Meñqtim, ako sq antiyki filozo-fi govorili o yovekq kao „svetq qmalom”, za Grigorija je, naime,materijalni svet mali q poreñeŠqsa makrokosmosom – yovekom. Yo-vek q sebi sadrwi obe realnosti –materijalnq i dqhovnq, dok svet qisto vreme vlada samo materijal-nim bixem. (…)

Bqdqxi istovremeno dqhovni itelesan, yovek predstavÑa neštoparadoksalno po sebi, nesmestivoq qm. On je stvoreŠe „slavno i ne-

yasno” q kome je zakon, qm i nada,ali koje sq osqñene na sastajaŠe(bivstvovaŠe) zajedno sa nerazqm-nim wivotiŠama. „Kakva je ovonova, za mene tajna?”, kliye Grigo-rije, „Ja sam mali i veliki, smi-ren i visok, smrtan i besmrtan, ze-maÑski i nebeski. Prvo je q meniod doŠeg sveta, drqgo od Boga; jed-no od tela, drqgo od dqha”. (…)

Dqša – yesticaBowanstva

Dakle, dqša je „yestica Bowan-stva” q yovekq; „Meñqtim, bivajq-xi Bowijim dahom ona trpi meša-Še s telom (zemÑom)” Dqša q telq– to je „svetlost sakrita q pešte-ri, premda bowanska i neqgasiva(svetlost)”. Q ovim Grigorijevimreyima mowe se opaziti odjek an-tiykog qyeŠa o wivotq kao tamni-ci i telq kao grobq dqše. Takva jepredstava našla svog zastqpnika qlicq Platona.

PlatonovoqyeŠeotelq kao gro-bq bilo je podrwano Grigorijem.PosledŠi, ipak, nije delio Pla-tonovo verovaŠe o metampsihozi– prelaskq dqše iz jednog tela qdrqgo. Nije delio ni PlatonovoqyeŠe o materijalistiykoj pred-stavi dqše, svojstveno nekim gry-kim filosofima.

„Poznajem i drqgo qyeŠe, kojenipoštone primam, jer qmeninije

neka opšta i na sve razdeÑena dq-ša koja lqta vazdqhom… I to jebasna nemqdrih Ñqdi, praznakŠiška zabava, da bi dqša, ako bipostojano meŠala mnoga telesa,odgovarajqxa Šenim preñašŠimwivotima, dobrim ili rñavim (za-dobila telo) kao nagradq za vrlinqili nekq kaznq za propqste. (…) Kq-da ovo vodi? Eto, ja nikada nisamvideo zver mqdrq q reyi, ili wbqnkoji govori. Svagda brbÑiva jevrana, a svagda bezglasna riba pli-va po slanoj vodi…Ali zadivÑqjq-xa je i sam yiŠenica, na koji nayinnakon što si me sjedinio s mnogimtelima, i ta me sjediŠena qyinilada qpoznam mnoga (tela). Samo jed-no ne dopire do mog razqma: kakvqsamkowqranije nosio, kakvq posle,q kakvim sam qmirao? Ili je posle-dica dqgog lqtaŠa bilo i to da samzaboravio preñašŠi wivot.”

Telo – projavapremqdrosti TvorcaAntiykoj predstavi dqše, koja

prelazi iz jednog tela q drqgo, sqp-rotstavÑa se hrišxanska koncep-cija yoveka, q kome je dqša neodvo-jiva od tela. Grigorije ne zastqpatakav odnos prema telq pri komese ono shvata kao nešto strano dq-ši, niwe i zlo po prirodi. Prem-da Grigorije neretko govori o te-lq kao prepreci na pqtq ka Bogq,

sve što je rekao odnosi se na Ñqd-sko telo nakon grehopada. Kada jerey o prvostvorenom yovekq, pod-vlayi se krasota i harmoniynosttela, Bogom stvorenog, kao dostoj-nog smestilišta besmrtne dqše.

Premqdrost Tvorca koja se pro-javÑqje kako q dqši, tako i q telqyoveka, koji je sastavÑen iz ovogadvoga, izazivala je strahopošto-vaŠe i divÑeŠe kod Grigorija.

„Ostavivši sve ostalo… pogle-daxq na samoga sebe, razmatrajqxisvq prirodq i sastav yoveka. àta(rexi) za mešaŠe q nama? àta zapokretaŠe? Kako je besmrtno po-mešano sa smrtnim? Kako se dqšaokrexe? Kako ona i owivÑqje, iqyestvqje q strastima? Kako je qm iograniyenibezgraniyan, iostaje qnama i sve ophodi, blagodarexibistrini svoga stremÑeŠa i kre-taŠa?…Kako se telo hrani hra-nom, a dqša reyjq?… Mowe se jošmnogo filozofirati o delovimatela, harmoniyno rasporeñenih qodnosq jednina drqge, zbliwenih iqdaÑenih s prorayqnatom neop-hodnošxq i krasotom… Mnogo ozvqkq i slqhq… Mnogo o vidq…Mnogooostalimyqlima…Mnogoo qspokojeŠq q snq, o snoviñenima,o pamxeŠq i podsexaŠq, o rasqñi-vaŠq, gnevq, weÑi, kraxe reyeno –o svemq, što naseÑava ovaj malisvet – yoveka.”

Yovek – hram Bowijii stvoreni bog

Qopšte, Grigorije govori na-royito qzvišeno o yovekq. Q jed-noj od Šegovih pesniykih molita-va yitamo:

„Tvoja slava – yovek, koga sipostavio za anñela, pojca tvogasjaja!” Na drqgom mestq Grigorijegovori o yovekq kao hramq Bowi-jem i „stvorenom bogq”: „Ako bq-deš nisko mislio o sebi, (napomi-Šem ti), da si ti Hristovo stvore-Še i dihaŠe, dostojno poštovaŠa,yestica (äega), a zatim i nebesnii zemni; ti – stvoreni bog, nezabo-ravni proizvod Tvorca, koji krozHristova stradaŠa ide ka nepro-laznoj slavi…

Jer je yovek hram velikoga Boga;i onaj sebe yini takvim (hramom),ko se dreši od zemÑe i neprestanoide ka nebq. Ovaj ti hram zapove-dam da sayqvaš blagoqhanim, tvo-jim delima i reyima (tako da svag-da imaš Boga qnqtar sebe).”

ZakÑqyakDakle, glavna naznaka i prizva-

Še yoveka – (je da) qshodi od ze-maÑskog ka nebeskom, od Ñqdskogka Bowijem. Bog je, po Grigorijqstvorio yoveka zbog toga da ondostigne višq slavq i „zameni qsebi zemno (nebesnim) kao bog,svagda da hodi Bogq”. Bqdqxi bo-gom po svome potencijalq, yovektreba da dostigne takav stepen bo-goqpodobÑeŠa, pri kome postajesvecelo obowen. CiÑ yovekovogwivota je da „postane bog i dqh, dastekne dostojanstvo svetozarnogangeoskog lika, zadobivši za ve-like trqdove još vexq nagradq”.

Foto:I

van

Jakš

ix

Ilarion Alfejev

Antropologija sv. Grigorija Bogoslova