pešta, 1838–1849. bqdimpešta, 15. septembar 2005. nova ... · skoj srpskoj pravoslavnoj veri....

Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 15. septembar 2005. Nova serija, g. XV, br. 37

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

PriznaŠe Milošq Apixq, predsednikqSamoqprave Srba q Baji

Nagrada za obnovqsrpske crkve q Baji

Qwivotq malobrojne srpske

zajednice q Mañarskoj, odli-kovaŠe jednom aktivisti

srpske nacionalnosti qvek pred-stavÑa nesvakidašŠi dogañaj ko-jem vaÑa posvetiti posebnq paw-Šq. Povodom nedavnog drwavnogpraznika sv. Ištvana, q Keykeme-tq je q okvirq sveyane proslaveMilošq Apixq, predsednikq Sa-moqprave Srba q Baji dodeÑenoOdlikovaŠe „Za nacionalne i et-niyke maŠine q Bayko-kiškqnskojwqpaniji”. Skqpština pomenqteWqpanije ovo vredno priznaŠerqkovodiocq biranog tela Srba qgradq na àqgavici nagradq je do-delila za dqgogodišŠi neqmoranrad na obnovi svetonikolajevskebajske srpske pravoslavne crkve,za veoma qspešna organizovaŠahramovnih slava, oyqvaŠe i nego-vaŠe srpskih tradicija, odnosno,za trqd koji je qlowio pri izgrad-Ši Regionalnog centra bayvan-skih Srba.

Milošq Apixq sq, inaye, q rokqod deset meseci qrqyena dva zais-ta visoka priznaŠa (prethodno mqje višegodišŠi rad vrednovala ipriznala lokalna samoqprava Ba-je) pa je to bio i povod za razgovorsa nagrañenim:

– PriznaŠe me nije iznenadilo,no, veoma mi je dobro palo – rekaoje na samom poyetkq razgovoraMiloš Apix i nastavio:

– Svakako, odlikovaŠem sampoyašxen i tq moram istaxi da sqmi najbliwi saradnici veomamnogo pomogli. Taj rad koji smotokom niza godina ostvarili, bioje ekipni rad i mislim da smo ovopriznaŠe svi mi dobili.

Pqno toga je qrañeno q Baji.àta sada planirate, jer odliko-vaŠe i obavezqje?– Naravno, imamo još mnogo

posla, zadaci se reñajq. Imamo je-dan kqltqrno-istorijski spome-nik, sveti hram, koji moramo sa-yqvati. OdrwavaŠe, qlepšavaŠe,zaštita svetiŠe jeste ogromanrad koji zajedniyki moramo daizvršimo a meñq planovima nala-zi se prireñivaŠe srpskih veyeri,odnosno dana. Vex imamo jedanorkestar koji xe qskoro, na pozivgradonayelnika, odrwati samos-talni koncert na dvorištq mes-nog Gradonayelniykog qreda kojiraspolawe sjajnom akqstikom.Negde q oktobrq planiramo iz-lowbq srpskih slikara iz Sente.Q Regionalnom centrq bayvanskihSrba q planq je izgradŠa biblio-teke koja xe na raspolagaŠq staja-ti ne samo Bajcima, nego i Garci-ma i Santovyanima, kao i svimakoji sq zainteresovani. Takoñeplaniramo i prireñivaŠe gastro-nomske veyeri prilikom koje bis-mo weleli predstaviti srpske spe-cijalitete – za to postoji mogqx-nost. Dakle, pqno zadataka ima imi xemo nastojati da sve obaveze

yasno izvršimo, da planove rea-lizqjemo. Naš ciÑ nije da privq-yemo ogromne mase, nego da sayq-vamo naše tradicije, kqltqrqšto sq nam preci Srbi q amanetostavili. OyqvaŠe kqltqrno-is-torijskih vrednosti srpskog naro-da je prvobitni ciÑ i mi welimopredstaviti, istaxi prošlost isadašŠost srpstva. Ja sam tq ro-ñen a i moja porodica potiye izovog naseÑa. I moji preci sq nego-vali i yqvali tradicije: sa dede,oca na sina je prešla ta Ñqbavprema srpskoj kqltqri i svetosav-skoj srpskoj pravoslavnoj veri.Mislim da iako nas je malo, alita šayica Srba, integrisana q ve-xinski i maŠinski wivaÑ Baje,sposobna je da yqva svojq kqltqrq iovq velelepnq crkvq kojoj se svakodivi. Pored svega ovoga, naravno,imamo i maŠinski centar, Regio-nalni centar bayvanskih Srba gdese odrwavajq razne priredbe kojeposexqjq visoki zvaniynici, Ñqdivisokog rejtinga, tako da se iovim ponosimo, diyimo. Zaistaimamo šta da pokawemo – narav-no, i qbqdqxe xemo yqvati kqltqr-ne i crkvene vrednosti srpskog na-roda.

Zabelewio: Predrag Mandix

Sqsret qyenika pomoriškihosnovnih škola

Qorganizaciji bataŠske Srp-ske osnovne škole, 9. sep-tembra odrwan je 17. po redq

sastanak qyenika pomoriškihosnovnih škola koji qye srpskijezik. Ko je mislio da xe inicija-tiva koja je 1989. godine pokrenq-ta od strane Kate Silañi i Pet-ra Rockova prerasti q tradici-jq… Sedamnaesti sqsret vex je zanama, a zakazan je i 18. i to q Ya-nadq. Dakle, dogodine xe Yanaña-ni biti domaxini tradicional-nog okqpÑaŠa qyenika osnovnihškola gde teye nastava srpskogjezika a to sq: Osnovna škola qNovom Sentivanq, Srpska osnov-na škola q Desci, Osnovna ško-la q Yanadq i Srpska osnovnaškola q BataŠi.

Q BataŠi, gde je ove godineprireñen 17. po redq sqsret qye-nika, dominirali sq recitali,drqweŠe i zabava. Rqkovodstvoobrazovne qstanove na yelq sa di-rektorkom Verom Pejix-Sqtorpored qyenika vex navedenih in-stitqcija, pozvalo je i ñakeSrpske osnovne škole q Lovri.Lovrani, predvoñeni qyiteÑica-ma Sofijom Ivanov i JelenomVqkajlovix-Kraqs, dopqtovali sqq gradix na mañarsko-rqmqnskojgranici i proveli jedan nezabo-ravan dan, sastavÑen, pre svega,od drqweŠa i zabave.

Ali, kao i obiyno, q celodnev-nom programq mesto je dobio ikqltqrni program. Svaka škola,taynije qyiteÑi i nastavnici,imali sq slobodan izbor na kojinayin xe prikazati delix srpskogkqltqrnog i jeziykog blaga kojimraspolawq Šihovi qyenici. To jeistakla i Vera Pejix-Sqtor qsvojoj pozdravnoj reyi:

– Sqsreti sq postali tradici-ja, a vawnije od svega jeste da sena ovaj nayin deca mogq drqwiti,stvarati prijateÑstva i negova-ti jezik svojih predaka.

NegovaŠe srpskog jezika, jezikapredaka dominiralo je q progra-mq qyenika koji qye srpski q Po-morišjq. Q programq Dešyana,Novosentivanaca i Yanañanaprevagnqli sq recitali obojenipesmama, štaviše, momci iz Ya-nada za kraj svog repertoara izve-li sq rqmqnske narodne igre, doksq domaxini BataŠci svoj prikaz

bazirali na šaÑivim skeyevimai ritmiykoj gimnastici.

Vreme za predstavÑaŠe brzo jeprohqjalo pa je qsledio rqyak iposeta mesnoj rimokatoliykojcrkvi – srpskq pravoslavnqcrkvq qyesnici sq pogledali vexna samom startq sastanka, pri-likom dolaska q grad, a q sveti-Ši ih je doyekao i pozdravioprotojerej Ilija Galix, parohbataŠski.

Svakako, najidealnije rešeŠeorganizatori sq doneli tada ka-da sq odlqyili da decq povedq nagradski bazen. Inaye, plawa jevex zatvorila svoje kapije, meñq-tim, q yast gostijq iz Pomorišjaponovo je otvorila svoja vrata ito samo za Ših. Bqdqxi da je vre-me bilo lepo, sqnyano, niko nijeqspeo da odoli privlaynosti ba-zena, a pored kqpaŠa i sqnyaŠatq sq bila i rekreaciona zanima-Ša: takmiyeŠa q raznim vešti-nama, kviz i drqge vrste razono-de.

Deca sq, naravno, qwivala, ašto je još vawnije, drqwila sqse, xaskala, zabavÑala. Nadajmose da xemo sliyan prizor videtii dogodine q Yanadq, a za kratkosqmiraŠe qtisaka ovogodišŠegsqsreta zamolili smo gospoñqMarijq Lastix, referenta zasrpskq maŠinq pri Ministar-stvq za javno obrazovaŠe koja jerekla sledexe:

– Veoma se radqjem što tradi-cija sqsreta naših škola q Po-morišjq vex 17 godina postoji.Sve je lepša, boÑa, organizova-nija. Welim da se zahvalim do-maxinima BataŠcima i da yesti-tam rqkovodstvq na organizaci-ji, kao i profesorima, nastavni-cima, qyiteÑima što sq qyinilisve kako bi sastanak bio što sve-yaniji i lepši. Ja sam vex neko-liko pqta prisqstvovala i svakegodine program je sve boÑe prip-remÑen i vidim napredak qsrpskom jezikq. Deca vrlo radoqye, vole da qyestvqjq, da se poka-wq da imajq znaŠa i vole taj je-zik. Jezik, pesme i sve ostalo…Bilo mi je jako lepo i veoma seradqjem što sam imala prilikqda bqdem ovde.

P. M.

Miloš Apix, predsednik Samoqpra-ve Srba q Baji

Pripreme za Sabor srpske kqltqre q Mañarskoj

Recitatori pqtqjq q Mohay

Poyetkom oktobra ponovo xese prirediti tradicionalniSabor srpske kqltqre q Ma-

ñarskoj. Organizacione pripremesaborske manifestacije vex sq ot-poyele a to potvrñqjq i razgovorikoje sq q Mohayq 5. septembra vo-dili dr Milica Pavlov, predsed-nica Samoqprave Srba q Mañar-skoj, Zorica Stepanov, potpred-sednica Samoqprave Srba q Mo-hayq i Radovan Gorjanac, rqkovo-

dilac peyqjske Srpske maŠinskesamoqprave.

Ono što je sigqrno, to je da xese recitatorski deo Saborasrpske kqltqre q Mañarskoj od-rwati 11. oktobra ove godine. Do-maxin priredbe bixe Mohay, a„trojka” je pronašla i idealnomesto za prireñivaŠe takmiyeŠaq kazivaŠq proze i poezije: radi seo zgradi „Batra” na yijem yelq senalazi gospodin Yaba Vikar, sa

kojim je postignqt dogovor q vezisa svim pojedinostima sabora iishrane qyesnika.

Inaye, prema predviñaŠima,bixe zastqpÑene tri, a mowda yaki yetiri kategorije. Kao i pret-hodnih godina, i ovoga pqta se qvelikom brojq oyekqjq ÑqbiteÑikazivaŠa srpske proze i poezije, asvi zainteresovani svoje prijavemogq da dostave do 1. oktobra2005. godine. P. M.

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 15. septembar 2005. 3

àkolska godina qspešnozapoyela i q Lovri

Prvog septembra školsko zvo-no zazvonilo je i q zgradilovranske srpske škole, koja

je ove godine rad zapoyela sa dese-tak mališana qzrasta od prvog doyetvrtog razreda. Prema reyimanayelnika sela, âqbomira Alek-sova, nastavni kadar q novq2004/2005. školskq godinq zako-rayio je spremno, što znayi da jejedina osnovnoškolska vaspitno-obrazovna institqcija na srpskomjezikq van Bqdimpešte, q dovoÑ-noj meri opskrbÑena kako qçbeni-cima, tako i drqgim pomoxnimsredstvima za kvalitetno odrwa-vaŠe nastave.

Deo mališana školskq godinqzapoyeo je q srpskoj školi q Bq-dimpešti, što xe, kako kawe g-din Aleksov, delimiyno otewatiizvoñeŠe nastave, jer deca yiji sqroditeÑi nastaŠeni q Lovri, aporeklom sq iz Srbije, svojim je-ziykim znaŠem q mnogome sq dop-

rinosila lakšem izvoñeŠq nasta-ve i kvalitetnijem pripremaŠqkqltqrnih programa.

Sistem rada q odnosq na ranijenexe se meŠati, što znayi da sañacima rade dve qyiteÑice, Sofi-ja Ivanov i Melinda Vqkajlovix.Obezbeñen je, takoñe i prodqweniboravak, a q popodnevnim satimasa decom xe, prema qtvrñenom pla-nq i programq, raditi nastavnikmqziykog vaspitaŠa, fqnkcioni-saxe radionica za izradq razli-yitih rqkotvorina i drqge sekci-je. Mesni paroh, o. Pavle Kaplankao i prethodnih godina deci xedrwati yasove veronaqke.

àto se tiye qçbenika, vexihproblema nema, kŠige na srpskomi mañarskom jezikq stigle sq navreme, a pored toga mališanimana raspolagaŠq stoje kompjqter idrqga tehniyka sredstva pqtem ko-jih xe im qsvajaŠe materŠeg jezikabiti još više olakšano.

S. M.

Predsedništvo SSM

Prihvaxenamodifikacija bqçeta

Na sednici predsedništvaSSM, odrwanoj q qtorak, 6.septembra, ylanovi ovog te-

la razmatrali sq polqgodišŠibilans, predlog izmene statqta,osnivayki list pedagoško-meto-dološkog institqta i aktqelnqsitqacijq q vezi sa Kqltqrnim idokqmentacionim centrom Srbaq Mañarskoj.

Prema reyima predsedniceSSM, Milice Pavlov, predsed-ništvo se slowilo sa izveštajemo šestomeseynom finansijskomobrayqnq, a bez vexe diskqsijeprihvaxena je potom i modifika-cija bqçeta. Rasprava se, meñq-tim, povela q vezi sa predlogomizmene statqta Samoqprave Srbaq Mañarskoj, yija je izrada q pro-teklom periodq privedena krajq.S obzirom da sq mišÑeŠa ylano-va predsedništa o sadrwini ovogdokqmenta bila krajŠe opreyna,dogovoreno je da se narednogqtorka odrwi još jedan sastanak,na kojem bi se detaÑno razmotri-la samo ova tayka dnevnog reda.

àto se tiye planova za osniva-Še pedagoško-metodološkog in-stitqta, kao drqge po redq samos-talne institqcije Srba q Mañar-skoj (izqzev Kqltqrnog i dokq-mentacionog centra), predsedni-ca Odbora za školstvo, JovankaLastix, predsedništvq je podne-la na qvid predlog osnivaykoglista, q vezi sa kojim je, nadaÑe,odlqyeno da bqde predoyen skqp-štinarima SSM, na narednojsednici našeg najvišeg pred-stavniykog tela.

S obzirom da je q meñqvremenqSamoqprava Srba q Mañarskoj

obaveštena o weÑi da se sedišteSrpskog kqltqrnog i dokqmenta-cionog centra iz Bqdimpeštepreseli q Segedin, q skladq sa ak-tqelnim procesom regionaliza-cije, q završnici sastanka odlq-yeno je da se ova ideja qvrsti qdnevni red naredne Skqpštine, aqkoliko bqde prihvaxena, to bipraktiyno znayilo da xe se Bq-dimpešta tretirati kao jedna odfilijala te, za sada jedine samos-talne institqcije srpske maŠine.

S. M.

Rekonstrqkcioni radovi q Bqdimpešti

ZameŠen krovsabornog hrama sv. üorña

Saborni hram sv. üorña q Bq-dimpešti, tokom meseca av-gqsta bio je „proprište”

obimnih rekonstrqkcionih rado-va od kojih neki još qvek trajq.Od predsednika crkvene opštine,Milana Kixevca, saznajemo da je qproteklom periodq zameŠenakrovna konstrqkcija i postavÑennovi crep, što se mowe smatratizaista velikim podqhvatom, ima-jqxi q vidq yiŠenicq da takoobimnih grañevinskih zahvata nanašoj crkvi nije bilo barem qproteklih sto godina.

Q saradŠi sa Eparhijom bq-dimskom, koja je pribavila svepotrebne dozvole, na osnovq ras-pisanog konkqrsa i posle opsew-nih priprema izabran je izvoñayradova, a posao je obavÑen q skla-dq sa detaÑno izrañenim arhitek-tonskim planom. Srexom, grañe-vinski materijal (crep), crkvenaopština dobila je besplatno odfabrike „Toza Markovix” iz Ki-kinde, što je q mnogome smaŠilo

veoma visoke materijalne troš-kove.

Zamena crepa obavÑena je navreme, a q proteklom periodqcrkva je dobila i novi zvonik.àto se tiye qnqtrašŠosti, veli-kom angawovaŠem ylanova crkve-nog odbora, table sa imenima nastolovima, zameŠene sq jednoob-raznim, dok je q okvirq wenskecrkve oformÑena mala prodavni-ca q kojoj se mogq kqpiti svexe,brošqre o crkvi, kalendari i dr.Materijalna sredstva dobijenapqtem aqkcije starih crkvenihstolova, takoñe sq, kao i svi osta-li prilozi pojedinaca, kvartov-skih srpskih samoqprava i raznihpredqzexa, iskorišxena iskÑqyi-vo za potrebe hrama, nabavkqneophodnih bogoslqwbenih i drq-gih crkvenih predmeta i aktqelnerekonstrqkcione radove.

Nije zgoreg pomenqti da sq zna-yajni napori qloweni q qreñivaŠecrkvene porte, koja je sada lepšanego ikada. Posañena je trava, qk-rasno drvexe i cvexe, a q tokq jeobnova zgrade bivše veroispoved-ne škole q okvirq koje xe biti qre-ñena sveyana sala. Najvexi prob-lem za sada predstavÑa vlaga. ZatemeÑne hidroizolacione radovepotrebna sq i znayajna finansijskasredstva, a za Šihovo pribavÑaŠetrawe se odgovarajqxe mogqxnosti,pre svega pqtem konkqrisaŠa, za-tim od Eparhije bqdimske, donato-ra i ktitora i ministarstava ma-tiyne zemÑe. S tim q vezi crkvenaopština planira da se direktnosqsretne sa predstavnicima nad-lewnih institqcija i vladinimorganima q Srbiji i Crnoj Gori.

Q skoroj bqdqxnosti takoñe seplanira owivÑavaŠe crkveno-na-rodnog wivota q Bqdimpešti. Qtom ciÑq, naglašava g-din Kixe-vac, pokrenqxe se nastava vero-naqke, a ako mogqxnosti to bqdqdozvoÑavale i izdavaŠe crkvenoglista. Na taj nayin bi se pokazaloda je Bqdimpešta jedna wiva pa-rohija, koja je posle dqweg perio-da konayno stala na svoje noge.

S. M.

Još jedna pretexa parola

Posle niza parola qvredÑivei pretexe sadrwine koje sq sepre nekoliko meseci pojavi-

le q više naseÑa q Mañarskoj nas-taŠenih srpskim wivÑem, q Bq-dimpešti je osvanqla još jedna.Iz vladinog Qreda za nacionalnei etniyke maŠine dobili smo fo-tografijq postoÑa srpskog krstaq nekadašŠem naseÑq Taban q Bq-dimq na kojem sq nepoznati poyi-nioci napisali: „Samo mrtavSrbin je dobar Srbin”.

Naši stariji yitaoci se još se-xajq mraynih vremena kada sqovakve porqke znayile poziv napojedinayne i masovne zloyine iobiyno im prethodile. Stoga jezabrinqtost zbog ponovnih grafi-ta sliyne sadrwine potpqno op-ravdana.

Za sada nema informacija da jeneka od nadlewnih institicijaili medijskih kqxa q Mañarskojreagovala na ovq provokacijq.

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa


OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

Dani sela q Desci

Kqvari ispqnili oyekivaŠaN

ema sqmŠe da je drqgog vi-kenda q septembrq ove godinecentar Pomorišja bila

Deska. Dani Deske, ta tradicio-nalna trodnevna manifestacija qposledŠe vreme predstavÑa svo-jevrsni kqltqrno-zabavni i sport-ski sabor koji okqpÑa i mlade istare, Mañare, Srbe, Rqmqne i sveÑqde dobre voÑe koji sq qvekspremni da se vesele, drqwe, za-bavÑajq.

I ovogodišŠi „Dani sela qDesci” od 9. do 11. septembra, qorganizaciji lokalne samoqpraveDeske predvoñenom nayelnikomsela Jowefom àimicem, protek-li sq q znakq drqweŠa, veseÑa, za-bave. I radosti, jer sq rqkovodio-ci sela, vex na samom startq pri-redbe, odlqyili da obradqjq meš-tane: na qpotrebq je predat noviDom zdravÑa, zdravstvena qstano-va koja je sazidana pre svega sop-stvenim sredstvima i koja xe sva-kako biti ponos i dika Dešyana.Inaye, tokom proteklih godina qovom pomoriškom naseÑq qpri-liyena je neka sveyana primopre-daja novih objekata, a ta tradicijanije prekinqta ni ovom prilikom.àtaviše, Dešyanima je DomzdravÑa na qpotrebq predao gos-podin Jene Rac, ministar zazdravstvo, a sveyanosti je prisqs-tvovao i üqra Popovix, potpred-sednik Qreda za nacionalne i et-niyke maŠine q Mañarskoj.

Qsledila sq zatim otvaraŠa iz-lowbi q Seoskom domq, prijem qSeoskoj samoqpravi, a potom icentralna sveyanost na kojoj sqdodeÑena odlikovaŠa najzaslqw-nijim aktivistima koji sq svojimradom q mnogome doprineli qnap-reñeŠq javnog drqštvenog, kql-tqrnog, sportskog wivota selaDeske. Meñq dobitnicima vred-

nih priznaŠa ove godine nije bi-lo pripadnika srpske nacional-nosti što ne znayi da naši Srbiq ovom naseÑq ne rade i da nisqaktivni. Naprotiv, i daÑe yinesve za opstanak i šireŠe dobrogglasa srpske kqltqre i pravoslav-nog verskog wivota, a tome xe se,najverovatnije, pridodati i pot-pisani sporazqm o saradŠi sapobratimÑenim naseÑima. Meñqpotpisnicima qgovora o saradŠisa Dešyanima bio je i dr PredragVeliykovix, predsednik SO NoviKnewevac koji nam je rekao:

– Imamo neke zajedniyke vizije,pogotovo što se tiye našeg qlas-

ka q Evropq, Evropskqqnijq q dogledno vre-me, a dobre veze za sa-radŠq mogq pogodova-ti da doñemo i do za-jedniykih sredstava.Slownim snagama mo-wemo qnaprediti radna poÑq školstva,kqltqre, a tq sq i pro-jekti male privrede.Oyekqjemo da periodkoji je pred nama raz-reši neke dileme,normalno, i te finan-sijske tokove koji sqbitni za sve ovo.

Prvi dan privedenje krajq koncertima iqliynim balom, a vexsqtradan, q jqtarŠimyasovima, prireñenoje takmiyeŠe q ribo-lovq i rqkometq. Po-red ovog, q Rekreacio-nom centrq qpriliye-no je još jedno nadme-taŠe: šesto po redqmeñqnarodno takmi-yeŠe q kqvaŠq, na ko-jem sq, ponovo, svoje kqlinarskesposobnosti predstavili grado-nayelnici raznih naseÑa. MeñqŠima sq iz Srbije bili SilviaDomonkoš, nayelnik Majdana iDragan NedeÑkov, nayelnik Ba-natskog Aranñelova.

Q dqgaykom redq domaxih istranih kqvara, qoyeni sq i našimajstori kqhiŠe. KristiforBrcan, predsednik SamoqpraveSrba q Desci i Kqltqrno-qmet-niykog drqštva „Banat” ostao jeveran tradiciji i ponovo staviokeceÑq oko vrata, što je znayilo

da xe se opet nešto pripremiti qvex dobro poznatom xqpq, crepa-noj zdeli. Ali, pre toga nije zabo-ravio da ponqdi mnogobrojne pro-laznike i zainteresovane rakijomi vinom, crnim kapÑicama Dra-gomira Bate àakixa iz ViÑana.àto se tiye kqlinarskog izbora,odlqyio se za „Srpski lonac”.

Da kqlinarska prezentacijasrpske maŠine q Mañarskoj bqdebogatija, potrqdila se i „trojka”zemaÑske srpske samoqprave q sas-tavq: Jadranka Dragojlovix, Wiv-ko Lipokatix i Boris Bekix. Jad-ranka je mešala meso i pripremi-la salatq, Wivko je bio „kqkta”, a

Boris pokazao kako se cepajq drvai pekq dobri xevapi i pÑeskavice.Odabrani tim za velike podvige,što se kasnije i dokazalo. Naime,odlqkom wirija, kqlinarskoj eki-pi Samoqprave Srba q MañarskojdodeÑena je posebna nagrada, a iKristifor Brcan se okitio jed-nim trexim mestom q raznim ka-tegorijama.

Srbi, taynije dešyanski Srbibili sq zastqpÑeni i q kqltqrnomprogramq: qz pratŠq Orkestra„Lale iz Banata” na yelq sa Mak-som Rqsom, pqblici se, najpre,

srpskim narodnim pesmama pred-stavilo Kqltqrno-qmetniykodrqštvo „Dqkat” predvoñeno Mi-livojem üorñevom, a kasnije,„Orayki bal”, prvoplasiranq ko-reografijq na ovogodišŠoj Ev-ropskoj smotri srpskog folkloraizveo je KQD „Banat”. Popodne je,ispqŠeno zanimÑivim dogañaŠi-

ma brzo prohqjalo,kao i veye koje je okon-yano balom i vatro-metom, a programa jeostalo i za posledŠidan kada je q rimoka-toliykoj crkvi prire-ñen koncert.

Sve q svemq, i poredteške finansijske si-tqacije, lokalna sa-moqprava je smoglasnage da i ove godinepriredi nezaboravnqtrodnevnq manifes-tacijq: bilo je veseloi zabavno. Tradicio-nalna trodnevna pri-redba, inaye, mnogoznayi i za sam mesnisrpski wivaÑ, a topotvrñqjq i reyiKristifora Brcana,predsednika biranogtela Srba q ovom na-seÑq:

– Ovo je jedan mome-nat kada mowemo is-taxi i naše kqlinar-ske vrednosti, qmexe,a drqgo je drqweŠe.

Mnogi nam se vraxajq jer prethod-ne godine, eventqalno, nisq qspelida probajq naša jela, a weÑno ihoyekqjq. Ovde je svako opqšten, ve-seo, svako se drqwi… Radqjem setome.”

Q svakom slqyajq, jedanaesti poredq Dani sela ponovo sq okqpiline samo meštane nego i goste izokoline i inostranstva koji sq se,svakako, lepo i prijatno osexali,ne zaboravexi da se q Desci oba-vezno treba pridrwavati pravila– „qdri brigq na veseÑe”!

Predrag Mandix

Predrag Veliykovix, predsednik SO Novi Knewevac i Jowefàimic, nayelnik Deske, nakon potpisivaŠa qgovora o saradŠi

Boris Bekix sprema srpski roštiÑ

Kristifor Brcan i srpski lonac

Dvojeziyni natpis na novom Domq zdravÑa q Desci

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq


TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICAüqra Popovix, dobitnik odlikovaŠa Viteški krst Repqblike Mañarske

Svqda proñi, q Lipovq doñiP

otpredsednikq Qreda za na-cionalne i etniyke maŠine qMañarskoj, üqri Popovixq,

nedavno je dodeÑeno visoko dr-wavno odlikovaŠe: Viteški krstRepqblike Mañarske. Sveyana pre-daja qpriliyena je prilikom obe-lewavaŠa petnaestogodišŠicepostojaŠa i rada ove institqcije,a q obrazloweŠq odlqke stoji damq je orden dodeÑen za višego-dišŠi qspešan rad q interesq na-cionalnih maŠina.

– Ipak moram da poynem ovajrazgovor sexaŠem na Lipovq q ko-joj sam zajedno sa svojim vršŠa-cima, Srbima, Mañarima i Nem-cima, proveo najlepše godinesvog detiŠstva. Odatle me je pqtodveo q takozvanq maŠinskq poli-tikq, do Demokratskog saveza Jqw-nih Slovena, a kasnije do Qreda zanacionalne i etniyke maŠine. Za

angawovaŠe q toj oblasti sam idobio ovo priznaŠe. Trebalo je daga preqzmem 20. avgqsta, meñqtimistog tog dana q Lipovi smo ima-li sastanak bivših meštana kojisada wive q raznim krajevima nesamo Mañarske nego i sveta. SadaLipova broji oko 600 dqša, a samogostijq je bilo preko 500. Na tojsveyanosti sam dobio plaketq sagrbom svog sela. Eto, ipak mi jebilo vawnije da toga dana bqdem qLipovi, a ovo drwavno odlikova-Še me je sayekalo po povratkq.

Kao što znamo, sva odlikovaŠase pre ili posle nañq q fiokama, akasnije završe na Eyeri pijaci.Bivši predsednik Arpad Genc jebio q pravq kada je sva ta odliko-vaŠa prodao i novac qlowio q hq-manitarne svrhe. Naravno, mojaodlikovaŠa ne vrede koliko Šego-va.

Smatram da sq prava priznaŠaona koja yovek dobije neposredno,q vidq pohvalnih reyi ili zahval-nosti od zajednice za kojq je ra-dio. Meni sq najdrawa odlikova-Ša ona koja sam dobio od svojeokoline: od svoje bivše škole naTrgq rqwa i od Qniverziteta qPeyqjq gde sam stqdirao.

Q Qredq za nacionalne i etniy-ke maŠine ste od Šegovog osni-vaŠa. Kako je sve poyelo?– Q Qred sam stigao sa mesta

sekretara Demokratskog savezaJqwnih Slovena, na poziv JohanaJanoša Volfarda, tadašŠeg sek-retara Nemaykog demokratskogsaveza. On je dobio zadatak daformira Qred za nacionalne i et-niyke maŠine i prilikom odabi-ra saradnika obratio se najpre ne-kolicini svojih kolega. Sakqpilismo se, izradili godišŠi i više-godišŠi plan rada, ali je ipaknajvawniji bio rad na donošeŠqMaŠinskog zakona i na formira-Šq maŠinskih samoqprava. Isto-rija maŠinskog wivota nije poye-la sa tranzicijom jer smo mi ima-li svoje institqcije i ranije. Me-ñqtim, dqh novog vremena stvorioje qslove da se q svim zemÑama svevexa pawŠa posvexqje maŠinama.Q Mañarskoj, dodqše, maŠine ni-sq tako brojne kao q nekim drqgimzemÑama, ali sq i te kako vawanyinilac q qnqtrašŠoj politici.Zbog Šihove malobrojnosti je ma-Šinskq politikq bilo lakše re-šavati.

Posle formiraŠa maŠinskihsamoqprava trebalo im je za poye-tak rada dati novac, infrastrqk-tqrq i pomoxi im da krenq sa ra-dom. To je bilo najbitnije q prvimgodinama fqnkcionisaŠa Qreda.Nismo weleli da bqdemo institq-cija koja je iznad maŠina i koja sesqkobÑava sa Šima, nego smosmatrali da treba da zastqpamoŠihove interese q Vladi, odnosnopred Šom. Mislim da smo q tomeqspeli jer nas rqkovodioci ma-Šinskih samoqprava i civilnihorganizacija ne smatrajq vlašxq,nego kolegama koji rade q istompravcq kao i oni.

Kako se sam Qred kasnije razvi-jao?– Naš Qred je bio prva takva

institqcija q regionq, pa sq iz sq-sednih i nekih drqgih zemaÑa do-lazili kod nas da proqye kako smomi to rešili. Po povratkq sq qsvojim sredinama formirali in-stitqcije koje danas nisq samoqredi, nego q pojedinim zemÑamai ministarstva. Sazivane sq i me-ñqnarodne konferencije, a sve tozahtevalo je da formiramo i Ode-ÑeŠe za meñqnarodne veze. Zatimje qsledila lanyana reakcija kojase ogledala q osnivaŠq ekonoma-ta, sekretarijata, personalnog iodeÑeŠa za odnose s javnošxq, ta-ko da smo danas stigli do tride-set zaposlenih.

Q osnivaykom aktq koji je dati-

ran 30. avgqsta 1990. godinepiše da je to Qred Vlade. Onje to i danas, ali pošto je naŠegovom yelq predsednik kojije q rangq drwavnog sekretara– ja sam q rangq zamenikadrwavnog sekretara – daklenismo q Vladi, potrebno je daneko od ministara zastqpaQred q samoj Vladi. Na poyet-kq je to bila dqwnost jednogministra bez portfeÑa, za-tim nekih drqgih ministara,a sada je to ministarka za po-rodicq, omladinq i socijalnapitaŠa Kinga Genc.

Kako iz današŠe perspek-tive oceŠqjete rezqltatekoje je Qred do sada posti-gao, odnosno ima li vawnihpitaŠa koja sq ostala nere-šena?– àto se tiye strqktqral-

nih pitaŠa, mislim da se tqpostiglo sve što se moglo,formirane sq zemaÑske i mes-ne maŠinske samoqprave, ali jošnismo stigli do kqltqrne aqtono-mije maŠina. Ni mi Srbi, a ni os-tali, nemamo potrebne institq-cije za kqltqrnq aqtonomijq. Pri-mera radi, naše pozorište kojeradi vex desetak godina nema svo-jq stalnq scenq q Bqdimpešti; ne-mamo pravq bibliotekq jer ona qzemaÑskoj samoqpravi je q okvirqŠihovog kancelarijskog prostora;osnovan je takozvani Kqltqrno-dokqmentacioni centar, ali bezsvojih prostorija; bataŠskq Srp-skq školq treba obnoviti; qsloviza rad q našim redakcijama, presvega finansijski, nisq kakvi birebalo da bqdq; rqše nam secrkve…

Potrebno je da mi iz našeg in-terventnog fonda finansiramopopravkq nekih crkava, ali pogle-dajte recimo one q Sentandreji. Qnajlošijem staŠq je Powarevay-ka. Tq je i više seoskih crkava ko-je treba obnoviti. Nedavno sambio q Jegri i video da tamošŠasrpska crkva ponovo trqne, da sezid spoÑa rqni. äihovo oyqvaŠebi bio i interes Mañarske, a nesamo naše maŠine.

I Tekelijanqm bi trebalo ob-noviti, ali to mnogo košta. OvopitaŠe se, po mom mišÑeŠq, mo-we rešiti samo qz finansijskqpomox mañarske i srpske vlade iEparhije bqdimske. Eparhija nemadovoÑno novca za taj posao i zatotreba da trawi pomox obe vlade.

Naravno, ne samostalno, vex qzpomox Samoqprave Srba q Mañar-skoj pošto je ona q poziciji damowe da lobira i kod ove i kodone vlade. To je ogromna zgrada itamo bi trebalo da se qsele sve na-še kqltqrne institqcije i qstano-ve. OdrwavaŠe tog velikog pros-tora je jako skqpo i zato bi treba-lo da ima što više korisnika.

Koje stavke biste mogli izdvo-jiti kao najvawnije iz planovakoje Qred ima q bliwoj bqdqx-nosti?– Jedan od planova je priprema

novih izbora za maŠinske sa-moqprave i to prema novim pro-pisima jer je q MaŠinskom zakonqdošlo do znatnih izmena, pogoto-vo q onom izbornom delq. Mislimda q dogledno vreme samoqpravenexe biti qkinqte. Samoqprava jepravno lice koja ima pravo da do-ñe do novyanih sredstava, da pot-pisqje qgovore, sporazqme, dokklqbovi ili qdrqweŠa nisq za toovlašxeni niti xe biti. àtavi-še, prostorije q kojima rade ze-maÑske maŠinske samoqprave pre-xi xe q Šihovom vlasništvo, štoje i jedna od stavki novoizmeŠe-nog MaŠinskog zakona.

I prostorije q Nañmeze qliciprexi xe q vlasništvo SSM od-nosno SDS-a, o yemq smo nedavnorazgovarali q šestom kvartq. Onisq dali povoÑnq ponqdq za otkqptih prostorija, a pošto je Šihovkorisnik Srpski demokratski sa-vez, on ima pravo da ih kqpi. Mismo q tq svrhq obexali 15 milionaforinti, ali sa Savezom ne mowe-mo da potpišemo sporazqm, vexnovac mowemo dati samo zemaÑ-skoj samoqpravi. Zato je sada naSSM i SDS-q da sklope sporazqmo sqvlasništvq tih prostorija(odnos bi bio 50%-50%) i tako xedoxi do novca koji nameravamo daim damo. To bi trebalo što pre daqrade, jer je dobro poznato da odq-govlayeŠe mowe da dovede i doneqspeha.

D. J.

Oyekqje se brz dogovor SDS-a i SSM– Prostorije q Nañmeze qlici prexi xe q vlasništvo SSM od-

nosno SDS-a, o yemq smo nedavno razgovarali q šestom kvartq.Oni sq dali povoÑnq ponqdq za otkqp tih prostorija, a pošto jeŠihov korisnik Srpski demokratski savez, on ima pravo da ih kq-pi. Mi smo q tq svrhq obexali 15 miliona forinti, ali sa Save-zom ne mowemo da potpišemo sporazqm, vex novac mowemo datisamo zemaÑskoj samoqpravi. Zato je sada na SSM i SDS-q dasklope sporazqm o sqvlasništvq tih prostorija (odnos bi bio50%-50%) i tako xe doxi do novca koji nameravamo da im damo. Tobi trebalo što pre da qrade, jer je dobro poznato da odqgovlayeŠemowe da dovede i do neqspeha.

Samoqpravni sistemostaje

– Mislim da q doglednovreme samoqprave nexe bitiqkinqte. Samoqprava je prav-no lice koja ima pravo da doñedo novyanih sredstava, dapotpisqje qgovore, sporazqme,dok klqbovi ili qdrqweŠa ni-sq za to ovlašxeni niti xe bi-ti. àtaviše, prostorije q ko-jima rade zemaÑske maŠinskesamoqprave prexi xe q Šiho-vom vlasništvo, što je i jed-na od stavki novoizmeŠenogMaŠinskog zakona.

üqra Popovix

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra


MATERäIJEZIK NAà IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Taban ponovo q TqrskojJ

edanesto tradicionalno Tabansko veye od-rwano je poyetkom jqna, posle kojeg je qsle-dila skoro dvomeseyna paqza, da bi se

drqštvo ponovo okqpilo poyetkom avgqsta, arazlog okqpÑaŠa bile sq pripreme za novqtqrnejq po, vex dobro poznatoj, Tqrskoj.

Izbor ove mediteranske drwave, pao je zbogprošlogodišŠeg, veoma pozitivnog iskqstva.

Q odrwavaŠq kontakta sa organizatorimavelikq qlogq imao je Petar Fišt, koji nam jei tokom celog boravka q Tqrskoj bio od velikepomoxi.

Na pqt se krenqlo 12. avgqsta q ranim jqtar-Šim satima, da bi se q Nišq, (kod Petra),napravila paqza, sa veoma Ñqbaznim domaxi-nima, qz pÑeskavicq, sviŠetinq, vino, dobrqmqzikq i naravno, još boÑe raspoloweŠe.

Festival je trajao od 14. do 21. avgqsta, a do-maxin je bio grad Tqzla, blizq Istanbqla, qkojem je istovremeno, odrwana i trka Formq-le 1, Velika nagrada Tqrske, po prvi pqt q is-toriji ovog sporta.

Organizatori festivala, smeštaj sq namobezbedili q prelepom kampq, q gradq Pendik,na obali Mramornog mora, zajedno sa svimqyesnicima ove fešte. Pored našeg ansam-bla, na ovoj meñqnarodnoj smotri folklora,qyestvovali sq još predstavnici Nemayke, Bq-garske, PoÑske, àpanije (inaye naši stariznanci, iz grada SerdaŠola del Vales, kod ko-jih smo gostovali 2001. god.), Kipra, Meksikai Tajlanda.

Kqltqrno-qmetniyko drqštvo „Taban”predstavÑalo je Srbe iz Mañarske, sa koreog-rafijama „àopske igre”, „Mayva”, „Igre izQwica”, „Leskovac” i „Vlaške”, sa prateximorkestrom „üido” iz Beyeja, pod qpravom Mi-še Silaškog, i violinistom Zoltanom Koma-romi-Hilerom.

Na sveyanom otvaraŠq, q nedeÑq, 14. avgqs-ta, posle defilea gradom Tqzla, qz bqrne ap-laqze meštana, svi qyesnici predstavili sq sepo jednom koreografijom, a naš izbor pao jena veoma dinamiyne „àopske igre”.

Narednih dana, qyesnici festivala, pode-Ñeni sq na dve grqpe, i svake veyeri sq TqzlanezabavÑala po yetiri ansambla, koreorgafija-ma od 10-15 minqta. Tako nam je svaki drqgidan bio slobodan, što smo is-koristili za obilazak Istan-bqla i Bosforskog moreqza.

Jednodnevni program, krsta-reŠe po moreqzq, bilo je izne-nañeŠe organizatora, q sredq,17, kada sq se svi plesayi i mq-ziyari okqpili na tqristiy-kom brodq, i krenqli ka gradq,koji spaja Evropq sa Azijom.

Plovidba do primorskoggradixa trajala je tri sata, to-kom koje smo razmeŠivali po-zitivna iskqstva i poznanstva,sa nama interesantnim stran-cima sa svih strana sveta.Pristavši q lqkq malog ri-barskog mesta qsledio je dvoya-sovni obilazak tamošŠih qli-yica, radŠica i kafixa.

Q povratkq smo na brodqnapravili nezaboravnq wqrkqsa ylanovima posade, qkÑqyqjq-xi tq i kapetana broda.

Taj dan bio je još rezervisani za predstavÑaŠe našeg an-sambla ostalim kqltqrama.„Taban” je pqblikq zabavÑaopesmom iz koreografije „Qwi-ce” i „àopskim igrama”, na-kon yega je gostima poslqwenmañarski specijalitet, papri-kaš qz pesmq i svirkq našegorkestra. DrqweŠe je trajalo

do rane zore, a završeno je osvewavajqxim kq-paŠem q bazenq kampa.

Pošto prošle godine, zbog bezbednosnihrazloga, nismo imali prilike da obiñemo je-dan od najlepših gradova sveta, red je bio dato qyinimo sad. Zato se q yetvrtak krenqlo kaBosforskom mostq, sa kojeg se prostire predi-van pogled na najvexi grad Tqrske, Istanbql.

Posle jednoyasovne vowŠe od Pendika doIstnbqla, prva znamenitost kojq smo poseti-li, bila je Aja Sofija, bazilika, „bowanskamqdrost”. Majstorsko delo vizantijske qmet-nosti, sagrañena je za vreme cara Jqstinijana532 godine, a kada sq Tqrci osvojili Vizantijqpretvorena je q çamijq 1453. god. Od 1935. go-dine je mqzej rimske i vizantijske qmetnosti.Q Aja Sofiji smo videli nekoliko oyqvanihhrišxanskih mozaika iz XII veka, kao što sq„Konstantin meñq svecima” i „Jqstinijan mi-losrdni”.

Sledexe što smo obišli, bila je Plava ça-mija. To je prelepa çamija sa šest minareta, aradio jq je Mehmed Aga, Sinanov qyenik. Pos-vexena je Sqltanq Ahmedq I. Oslikana je prele-pim ployicama (ima ih 20 000), a iznqtra ihosvetÑava 260 prozora.

Slobodno vreme svi smo koristili za kqpo-vinq, obilazak yqvenog Bazara. Q lavirintqqlica i radŠi, veoma simpatiyni tqrskitrgovci nqdili sq nam veliki izbor sqvenira,zlata, tepiha, kowe… A pored toga što sq oniveoma Ñqbazni, (mada neki qmejq biti i malonaporni), slqwe se svim jezicima sveta, tako isrpskim i mañarskim. Zato, što se sporazqme-vaŠa i obaveznog cenkaŠa tiye, qopšte nismoimali nikakvih problema.

Da sveyano zatvaraŠe ovogodišŠeg festi-vala, q Tqzli, bqde zaista spektakqlarno, pot-rqdili sq se organizatori. Kao i na prvomnastqpq, i ove veyeri sq svoje koreografije iz-

veli svi qyesnici. „Taban” jena scenq izašao s korografi-jom „Vlaške igre”, i sa Šomodqševio kako tqrskq pqblikq,tako i ostale folkloraše.Ovaj deo programa trajao je okosat i po, nakon kojeg se na binipojavio tqrski „MiroslavIlix” i odrwao svoj koncert.Predivan vatromet posle tqr-skih narodŠaka znayi kraj ovepriredbe – mislili smo svi.Ali ne, to još nije bilo sve. Qzekstra osvetÑeŠe i obavezandim na bini, pojavio se Is-mail – san svih tqrskih wena –(to smo procenili po ŠihovomponašaŠq q trenqtkq Šegovepojave), i svojim neverovatnimšarmom i scenskim izvoñe-Šem, qz pratŠq skroz maskira-nog lika za sintisajzerom idvojice plesaya, doveo je do lq-dila sve ÑqbiteÑe tqrske popmqzike. Bila je to prava zavr-šnica za pravi festival.

Naravno, sqtradan se nikomenije išlo kqxi, ali, kao i svihovih godina, vratili smo se pq-ni novih dowivÑaja, qspomenai sa nadom da nas i narednih go-dina yekajq novi festivali, no-va iskqstva, nova poznanstva.

Ksenija Hari

Ylanovi KQD-a „Taban” na folklornom festivalq q Tqrskoj

Tabanaši q razgledaŠq znamenitosti Istanbqla

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra


MATERäIMATERäIJEZIK NAàJEZIK NAàRqbrikq vodi: Predrag Stepanovix

Qprošloj lekciji smo govorili o rqci, a sad da vidimo neke deloverqke. Delovi rqke sq nadlaktica, podlaktica, lakat, šaka, pa i pes-nica što je q stvari stisnqta šaka, dlan, prsti – palac, kawiprst,

sredŠi ili veliki prst, domali prst i mali prst – nokti. Anatomija,naravno, zna i za razne kosti, zglobove, mišice, ali mi se sad q to nexe-mo qpqštati.

O laktq imamo priliyno malo izraza, ali zato da ih vidimo.Za yoveka koji se bezobzirno probija kroz wivot, ne birajqxi sred-

stva, kawe se da ima dobre laktove, jake laktove i sl. On je, jednom reyjq,laktaš.

Nije baš pristojno obrnqti, odmeriti laktom, pokazati ili poslatilaktom nekome, ali se dešava da tako nešto yinimo. Fiziyki to izgledatako da savijemo rqkq i istqrimo, qperimo lakat prema nekome i timeizrawavamo, dodqše nedoliyno, svoj prezir, gnev, odbijaŠe, negodovaŠei sliyno. Iako je to, kao što rekoh, nepristojno, po brojnim primerimaiz literatqre mowemo zakÑqyiti da se ipak yesto dešava. „Tomya navo-daçijq doyeka ne mowe biti boÑe. Ali tastq … posla lakat”, piše BoraStankovix. Ostale primere xq citirati bez navoñeŠa izvora. „Dovedo-še sqdq yoveka koji … ne slqša nikakvq vlast, ni opštinskq, ni drwav-nq: Kmet mq … zapovedio da zajedno s drqgim seÑacima kreše nekakvqbocq, a on odmerio laktom i birovq i kmetq”. „On (kraÑ) trawi još dvamiliona miraza za svojq xerkq. Ovde geço ništa ne veli, nego samo od-merava laktom.” Pa, toliko o tom nepristojnom odmeravaŠq.

Nego da vas pitam: da li ste ikada pokqšali da poÑqbite svoj lakat.Meni to nikada ne bi palo na pamet, ali dok ovo pišem, pokqšao sam inikako mi nije pošlo za rqkom. Verovatno ni drqgome pa je zato i nas-tao izraz poÑqbi se q lakat za negacijq, za osporavaŠe, q smislq „hoxeš,vraga”, kad hoxemo da kawemo da od toga nema ništa, to ne mowe biti.Evo jedan primer od Branka Xopixa: „Il’drwiš, vaÑda, da ti je sabÑavrednija od moje drenovaye! PoÑqbi se q lakat gospodski sine!”

Kad se kawe da sq nekome progledali laktovi, to ne znayi da sq mq lak-tovi dobili oyi, nego da sq mq, siromahq, rqkavi na laktq pocepani.

Progovorixe na lakat, kawe se za osobq koja ne mowe da xqti.Ko je ogrezao q krvi taj je krvav do lakata.„Radila bih do lakata, samo da se krava ne proda”, kawe Jqlije Bene-

šix, što xe rexi radila bi mnogo, naporno, teško.

DavÑeŠe q narançastom vagonq

Ikao što ti rekoh q prošlom pismq, stari dobri Keleti je ponovo wiv-nqo, barem što se jqgo-pqtnika tiye. Nisq oni q Pešti masovna pojavakao ranije s obzirom da je od yetvrtog avgqsta postavÑena još jedna,

ovoga pqta najviša prepona kojq vaÑa preskoyiti do dobijaŠa mañarske vize.Zato se mnogi naši sqnarodnici radije odlqyqjq za pqtovaŠe na Zapad nego qsqsednq zemÑq. Kawq, ako vex treba da moÑakamo nekoga da nam piše poziv-no pismo i overava ga q policiji, onda xemo radije maltretirati poznanike qbogatijem delq Evrope pa qz neznatno vexi trošak videti i Ajfelovq kqlq,Big ben, Krivi toraŠ, Jqlijin Balkon ili Koloseqm.

Tqristiyki raspoloweni witeÑi SCG krenqli sq, dakle, qglavnom negdedrqgde (pod tqrizmom ne podrazqmevam ñayke ekskqrzije kojih xe ove jesenimowda i biti), a oni koji sq poslovno ili familijarno vezani za Mañarskqnajyešxe se srexq q prvom, narançastom vagonq welezniyke kompozicije kojaiz Pešte preko Novog Sada i Beograda vodi na istok i nazad.

Q jednom od kqpea tog vagona se pre par nedeÑa sakqpilo zanimÑivo drqš-tvance. Meñq Šima i zgodna, govorÑiva plavqša. Yim se pojavila na vrati-ma znao sam je vrlo mala verovatnoxa da xe zatvoriti qsta do Keletija, od-nosno da xe bilo ko od nas te noxi barem na minqt qspeti da sklopi oyi.

Sedela je sa dvojicom svojih drqgova (pri krajq pqtovaŠa se ispostaviloda joj je jedan od Ših deyko, ili je to baš te noxi postao) i priyala. Ne sexamse više šta, znam samo da nam je pokazivala svoje pirsinge na pqpkq, jezikq inosq i da smo se se nas troje, koji smo sedeli na sqprotnoj strani kqpea i kojise prethodno nismo poznavali, meñqsobno paxeniyki gledali i prexqtno pi-tali: zašto joj neko ne kawe?

Kondqkterq koji je qšao da trawi karte obratila se tonom koji, pretpos-tavÑam, nerado koriste i današŠe krqnisane glave kada se obraxajq svojojposlqzi:

– Izvolite. Znate, ja sam novinarka redakcije B92. Poslata sam da ek-sklqzivno izveštavam sa Siget festivala q Bqdimpešti – pri tome je, kaoslqyajno, preletela pogledom preko naših lica, oyekqjqxi, verovatno, nekiznak našeg strahopoštovaŠa. Nama sq, meñqtim, za oyne kapke q to doba no-xi vex bile potrebne poštapalice.

– Hvala, dovoÑna je samo karta – rekao je ravnodqšno kondqkter i nasta-vio daÑe.

Pomalo razoyarana, nastavila je i ona. Pisaxq ti kako.Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

Qmro Dragoje LqkixDešifrqjqxi straviyni redni broj smrti,

Dragoje Lqkix je potvrdio identitet oko 80.000qbijenih devojyica i deyaka qPavelixevoj NDH.

Svoj gotovo 50. godišŠi neqmorni rad sqbli-misao je q kŠizi „Bili sq samo deca” q kojoj jeopisao stradaŠe 19.432 devojyice i deyaka q qs-taškom logorq Jasenovac.

Dragoje Lqkix roñen je q Miloševom brdq naKozari. Q leto 1942. godine, zajedno sa celomsvojom porodicom odveden je q Logor Stara Gra-diška gde je qbijeno sedmoro Lqkixa, meñq koji-ma sq petoro bila deca.

Tragajqxi posle rata za svojom braxom i ses-trama, Lqkix je q Zagrebq došao do kartoteke saimenima logoraša, koje je spasila grqpa zagre-baykih hqmanista na yelq sa Dianom BqdisavÑe-vix. Tako je poyeo Šegov istrawivayki rad. Lq-kix je radio individqalno o svom troškq, i zasvoj rad je dobio mnogobrojna priznaŠa.

Stvaralaštvo devedesetih„O normalnosti: Qmetnost q Srbiji

1989–2001” naziv je izlowbe koja je 11. septembraotvorena q Mqzejq savremene qmetnosti q Beogra-dq.

Kqstosi izlowbe Branislava Anñelkovix, De-jan Sretenovix i Branislav Dimitrijevix reklisq, da je 1989. godina qzeta kao prelomna godinakada se posledŠi pqt govori o jqgoslovenskojqmetnosti. Te godine q Sarajevq je odrwana iz-lowba pod nazivom „Jqgoslovenska dokqmenta”.S drqge strane, na drqgi nayin, prelomna je i2001. kada se zapravo i javila potreba da sepreispita qmetnost prethodne decenije.Za iz-lowbq sq izabrani radovi oko 60 qmetnika i

qmetniykih grqpa koji sq tokom ovog periodastvarali q Srbiji i yija dela na razliyite nayi-ne odrawavajq politiykq, ekonomskq i kqltqrnqklimq q zemÑi, ali, istovremeno pokqšavajq daodrwe qmetnost kao aqtonomnq oblast nezavisnqod dramatiynih zbivaŠa.

Novi direktor PozorjaOdlqkom 44 odbornika, qz yetiri qzdrwana

glasa od qkqpno 77 ylanova Skqpštine grada No-vog Sada, jqye je, na jedanaestoj sednici ovog fo-rqma, promeŠen prvi yovek Sterijinog pozorja,jedne od najznayajnijih naših teatarskih insti-tqcija: mr Mirjana Markovinovix, dosadašŠidirektor Pozorja, razrešena je dqwnosti, a naisto mesto postavÑen je mr MiroslavRadoŠix.

I pored yiŠenice da je veliki broj odbornikaizašao iz skqpštinske sale, ostalo je 47 odbor-nika, qglavnom iz Srpske radikalne stranke, pasq tako odlqke o promeni direktora Sterijinogpozorja donete vexinom od 44 glasa.

Drqga Nox mqzejaDrqga beogradska Nox mqzeja bixe odrwana 17.

septembra, kada xe svi posetioci imati prilikqda, od 18 do 02 sata, obiñq yak 15 lokacija – Ma-nakovq kqxq, Rimski bqnar, Barqtanq, Kazamate,Mqzej primeŠene qmetnosti, Mqzej pozorišneqmetnosti, Galerijq prirodŠaykog mqzeja, Ko-šarkaške terene na Kalemegdanq, Konak knegi-Še âqbice, PaviÑon „Cvijeta Zqzorix”, Vqkovi Dositejev mqzej, Institqt Servantes, Gete in-stitqt i Francqski kqltqrni centar.Prema re-yima jednog organizatora Ane Jovanovix, Noxmqzeja je kqltqrna manifestacija koja se odrwavaq više od 120 gradova širom sveta. Ideja Noximqzeja je da se sa jednom kartom, po ceni od 100dinara, obiñe što više mqzeja, koji xe q tom tre-nqtkq imati atraktivne programe. Prva Nox mq-zeja q Beogradq odrwana je 16. aprila ove godine,kada je više od 20.000 Ñqdi posetilo mqzeje.

TAYKATAYKA…I…I

DiktatQ svim osnovnim i sredŠim školama B.

prošle nedeÑe je zapoyela nastava, a qyite-Ñice sq, shodno nastavnom planq i progra-mq, svojim qyenicima zadale pismeni zada-tak pod naslovom „àta sam radio/la za vre-me raspqsta”, a vrlo dobro sq znale da im ti-me sipajq so na ranq, jer ih podsexajq na sveono što bi klinci i narednih meseci vrlorado radili, ali nexe moxi jer sq sada pono-vo pod Šihovom nemilosrdnom komandom.

Mqw i wenaWive q gradq B, q komšilqkq pesnika M,

sredoveyni sqprqwnici, više od dve dece-nije q brakq, koji se svakodnevno psqjq i vre-ñajq, on Šq naziva „lqda kravo”, a ona Šega„pijana bqdalo”, ali im ni na kraj pametinije da se razvedq, i ostaxe zajedno do krajawivota, pomisli M, jer tayno znajq da sqoboje q pravq.

PostPesnik M. jednoga dana odlqyi da posti,

pa se prvo odrekne mesa, jaja, pqtera i mleka,zatim i hleba i svih witarica, na krajq i vo-xa i povrxa, pa je danima pio samo vodq, a za-tim pokqša i bez Še, a kad vide da mq i topolazi za rqkom odlqyi da post qyini potpq-nim i da se odrekne i vazdqha, i qspeo je takoda posti yitava dva i po minqta, no zatim je,polqonesvešxen, qspeo da se dovqye do fri-widera i da tako svoj post privede krajq.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika


Gradonayelnik äq Orleansa trawi prisilnqevakqacijq

Nivo vode polako opadaGradonayelnik äq Orleansa Rej Nagin na-

redio je prošle nedeÑe policiji i vojsci dasilom evakqišq sve stanovnike koji odbijajqda napqste poplavÑeni grad, dok vojni inwe-Šeri qbrzano rade na ispqmpavaŠq vode q ob-liwŠe jezero, javÑajq agencije. InweŠeritvrde da rok za ispqmpavaŠe vode varira odtri nedeÑe do tri meseca, zavisno od vremena,staŠa pqmpi i koliyine drvexa, delova zgradai leševa koji plqtajq po vodi. Posao nam ote-wava i sporadiyna razmena vatre sa „naorqwa-nim kriminalcima”, rekao je glavi vojni in-weŠer Riyard Begnar.

Nivo vode q gradq polako opada, ali i daÑepostoje oni koji ne wele da napqste grad. Verq-je se da je q äq Orleansq ostalo još oko 10.000Ñqdi, a neki sq više od nedeÑq dana zarobÑe-ni q domovima. Pojedini stanovnici otvore-no sq rekli da ne wele da napqste svoje domoveiako je Nagin qpozorio na mogqxe izbijaŠe bo-lesti zbog prÑave vode.

àef epidemiološke slqwbe q LqizijaniRaql Ratard izjavio je, meñqtim, da bakterijaiz porodice kolera, od koje je qmrlo vex petosoba posle naleta qragana Katrina q SAD, nebi trebalo da izazove epidemijq. Smrtonosnabakterija „vibrio vqlnificqs” najviše pogañastarije i bolesne, tako da desetinama hiÑadaonih koji sq bili q kontaktq sa zagañenom vo-dom q äq Orleansq ne preti opasnost od epide-mije, rekao je Ratard. „Nisam iznenañen da sqneke osobe koje sq bile izlowene bakteriji qm-rle ali se mnogi, koji takoñe bqdq izloweni,nexe ni razboleti”, rekao je taj strqyŠak.

Predsednik SAD Çorç Bqš i Kongres spro-vešxe odvojene istrage o radq federalnihvlasti tokom i posle qragana Katrina. „Vlas-ti na svim nivoima bile sq neqspešne”, oceni-la je repqblikanska senatorka Sqzan Kolins.Ona je najavila da xe odgovarajqxi odbor Kon-gresa odrwati saslqšaŠa i dodala da je „teš-ko razqmeti nedostatak spremnosti i neefi-kasni odgovor na katastrofq koja je godinamapredviñana, i na specifiyna qpozoreŠa” dani-ma qoyi qragana.

Rqgova ima rakPredsednik Kosova i Metohije dr Ibrahim

Rqgova saopštio je q televizijskom obraxaŠqgrañanima Kosmeta da bolqje od raka plqxa. Rq-gova, koji se q Prištinq vratio nakon leyeŠa qNemaykoj, istovremeno je istakao da xe nastavi-ti da obavÑa svoje dqwnosti i da nexe podnosi-ti ostavkq „jer je ovo vreme kÑqynih razgovoraza bqdqxnost pokrajine”, dodajqxi da je „neza-visnost Kosmeta Šegov dqgogodišŠi ciÑ”.

Crkva kao noxni klqbPotpredsednik opštine Priština Radojica

Mitrovix zatrawio je od rqkovodstva grada daspreyi qsvajaŠe qrbanistiykog regqlacionogplana, kojim bi se qzqrpiralo zemÑište q vlas-ništvq Srpske pravoslavne crkve q centrqPrištine. Prema predlogq novog qrbanistiy-kog plana za hram Hrista Spasa predviñena sqyetiri rešeŠa. Na prvom mestq je rqšeŠe, drq-go predviña da se nezavršena crkva pretvori qeksponat, trexa mogqxnost je da se objekat preq-redi q galerijq ili noxni klqb, a kao posledŠavarijanta pomiŠe se mogqxnost da crkva zadrwisadašŠq fqnkcijq.

Optqwnica protiv JovanovixaPetoopštinsko javno tqwilaštvo podiglo je

optqwnicq protiv Yedomira Jovanovixa, biv-šeg potpredsednika Vlade Srbije, i DragišeBlanqše, bivšeg qpravnika Okrqwnog zatvoraq Beogradq, zbog neovlašxenih poseta ylanovi-ma zemqnskog klana Dqšanq Spasojevixq i Mi-letq Lqkovixq 2001. godine i zloqpotrebe slqw-benog polowaja. Yedomir Jovanovix je optqwenza podstrekivaŠe bivšeg direktora Blanqše nazloqpotrebq slqwbenog polowaja.

Kovayevix šampion svetaOvogodišŠi, 48. kongres Komisije FIDE za

problemski šah, koji je q Eretriji, na ostrvqEvija blizq Atine, okqpio više od 250 qyesnikaiz 36 zemaÑa završen je sveyanim proglašeŠempobednika q najvawnijim takmiyarskim discip-linama. Velike pojedinayne qspehe ostvario jesrpski problemski velemajstor Marjan Kovaye-vix (48), pobedom na Drqgom svetskom prvenstvqq komponovaŠq dvopoteznih problema, posleprvog mesta na pratexem takmiyeŠq q brzom re-šavaŠq takoñe dvopoteznih problema.

Tajfqn q JapanqNajmaŠe 32 osobe sq poginqle ili nestale q

Japanq i Jqwnoj Koreji q naletq tajfqna Nabikoji je prošle nedeÑe protqtŠao japanskim ar-hipelagom. Tajfqn Nabi, što na korejskom zna-yi leptir, prošlog qtorka je pogodio japanskoostrvo Kjqšq, a vetar je dostizao brzinq od 144kilometara na yas. Ovo je 14. tajfqn q sezoni itrexi koji se oyekivao ove godine na obalama Ja-pana.

Poslodavci nisq odgovorniza Sqnce

Poslodavci q Evropi nexe se smatrati odgo-vornim za prevelikq izlowenost svojih radnikasqncq, odlqyio je prošle nedeÑe Evropski par-lament. Parlamentarci sq odbacili predlog zaqvoñeŠe obavezqjqxih propisa o tome širomEQ, ostavÑajqxi svakoj zemÑi ylanici da odlq-yi da li poslodavci treba da zaštite grañevin-ske i poÑoprivredne radnike i kelnerice qbaštama od opasnog sqnyevog zrayeŠa. Socija-listi i Zeleni q Evropskom parlamentq reklisq da je takav zakon neophodan kako bi se smaŠi-la stopa obolelih od raka kowe meñq radnicimakoji rade na otvorenom prostorq, ali je desnicaodbacila to, oceŠqjqxi da je to primer pokro-viteÑski nastrojene drwave koja opterexqjeprivredq.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

Sveti otac, drqgi pqt

Svi se sexamo kako je Svetozar Marovixpre dve godine razgovarao sa papom Jo-vanom Pavlom II, izjavivši potom, ola-

ko i nepromišÑeno, da xe sveti otac 2004.posetiti Srbijq i Crnq Gorq. Sinod Srpskepravoslavne crkve reagovao je tada priliynooštro i najavÑenq posetq nazvao „nepoweÑ-nom”. Svetozar Marovix je prošle nedeÑeponovo krenqo q Vatikan. Ovaj pqt je bioobazriviji, pa je išao preko Beograda, gde jerazgovarao sa srpskim patrijarhom Pavlom,da bi se tek posle toga q papskoj letŠoj rezi-denciji Kastelgandofq sqsreo sa papom Be-nediktom XVI.

Za mnoge je najvawnija q ovoj vesti bilaslqyajnost što je predsednik Srbije i CrneGore prvi drwavnik kojeg je sveti otac pri-mio na poyetkq svog pontifikata (par danaranije papa je primio predsednicq Irske,ali je ova poseta bila privatne prirode). Zaneke drqge, meñqtim, ovaj sqsret ima dalekovexi znayaj. Izgleda kao da se predsednikMarovix sada pojavio q qlozi posrednikaizmeñq dve Crkve, koje imajq „isti” stav: zapapinq posetq Beogradq još nisq sazreli qs-lovi. Poznavaoci prilika, meñqtim, tvrdeda Vatikan, sa jedne strane, poštqje strate-gijq otvaraŠa prema pravoslavnom svetq,kojq mq je q amanet ostavio pokojni papa, idrwi Šegove metafore o rimokatolicima ipravoslavcima kao o „dva plqxna krila Ev-rope”, dok im, sa drqge strane, ne pada na pa-met da q Beograd dolaze kao nezvani gosti.

àto se Srpske pravoslave crkve tiye, yinise da Sinod prema Benediktq XVI gaji drqga-yije „emocije” q odnosq na Šegovog prethod-nika i da bi zato mogao mekše da reagqje.Oni najsmeliji yak kawq da je papina posetaq ovom yasq potrebnija našoj Drwavi iCrkvi nego samom papi.

Obiyni Srbi sq na celq priyq reagovalitipiyno srpski, dakle, neslowno, tako damišÑeŠa varirajq od gostoprimstva do qce-Šivaykih predloga tipa „mowe da doñe, al`prvo da klekne i izvini se za proteklih 500godina”. Ima, dakle, onih kojima je poznatoda je ovaj papa q vreme dok je bio nemaykikardinal Racinger davao znayajnq finansij-skq pomox srpskoj crkvenoj opštini q Kel-nq. Zagovornici papinog dolaska smatrajqda se Srbi najzad morajq ostaviti iracio-nalnih emocija i stvari posmatrati pragma-tiyno – dolazak svetog oca bi, kawq oni, os-tavio veliki qtisak q svim katoliykim zem-Ñama, što bi nama itekako bilo od koristiq vreme pregovora o bqdqxem statqsq Kosova.Yini se, ipak, da sq glasniji oni koji podse-xajq da sq Grci, na primer, primili papq,ali da je ovaj prvo morao da prizna odgovor-nost Vatikana za pad Carigrada! Tako ovavrsta Srba trawi izviŠeŠe za prexqtnqpodrškq genocidq nad srpskim wivÑem qPavelixevoj NDH i potpomagaŠe transferaqstaša i Šihovog blaga preko yqvenih „pa-covskih kanala”. Sporne tayke sq, zatim,beatifikacija Alojza Stepinca, priznavaŠeHrvatske i BiH itd. Bilo je, dakako, i dqho-vitih mišÑeŠa, pa je tako neki momak izKragqjevca izjavio: „Ja liyno bih više vo-leo da doñe 'Folksvagen' i kqpi 'Zastavq' ne-go da mi papa dolazi q mercedesq.”

ABV

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Kina pomawe SADKina je qtovarila robq q vrednosti od

1.5 miliona evra koja se sastoji od šato-ra, posteÑine i generatora wrtvama qra-gana Katrina. Roba tewine 100 tona qto-varena je q avione na Pekinškom aerodro-mq odakle xe biti dopremÑena q drwavqArkanzas, izjavio je Vang Hanñiang, iz ki-neskog Ministarstva za spoÑnq trgovinq.I mnoge drqge zemÑe ponqdile sq pomoxkao što sq Indija, Tajvan, Jqwna Koreja,Japan, Avganistan, Aqstralija itd.

Pomox od 51,8 milijardiAmeriyki Kongres veoma brzo je prošle

nedeÑe odobrio dodatnq pomox od 51,8 mi-lijardi dolara za wrtve qragana Katrinakao dodatak na 10.5 milijardi dolara kojesq odobrene pretprošle nedeÑe. Pred-stavniyki dom Kongresa sa 411 glasova zai 10 protiv i Senat sa 97 glasova za i ni-jednim protiv odobrili sq pomox kojq jetrawio predsednik SAD Çorç Bqš. Po-mox predviña i da sve porodice dobijq po2.000 dolara kao prvq pomox. Veliki brojwrtava i pomox koja xe poreske obveznikekoštati izmeñq 150 i 200 milijardi dola-ra izazvali sq velike kritike na rayqn fe-deralnih vlasti i Šihovih akcija tokom iposle qragana koji je 29. avgqsta pogodiojqgoistoynq obalq SAD.

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik


Bliwi se revizija aranwmana sa MMF

Još nekoliko otvorenihpitaŠa

„Postoji još nekoliko otvorenih pitaŠa,ali verqjem da xemo za narednih mesec dana na-xi odgovore i na Ših i da xemo qspešno zav-ršiti šestq revizijq aranwmana sa MMF štoznayi da xe trogodišŠi qgovor qspešno da sezavrši”, rekao je prošle nedeÑe potpredsednikVlade Srbije MiroÑqb Labqs odgovarajqxi napitaŠa novinara koja sq se odnosila na porqkeMMF.

Labqs je naglasio da EQ oyekqje striktnopoštovaŠe i realizcijq qgovora sa Meñqnarod-nim monetarnim fondom, da je makrofinansij-ska pomox vezana i za sprovoñeŠe dogovora saMMF i da se tq za ovq godinq nalazi oko stomiliona dolara. On je naveo da sq otvorena pi-taŠa vezana za izdvajaŠe nekih predqzexa kojanisq osnovne delatnosti q javnim predqzexima,za qslove pod kojima xe se raspisati tender zaprivatizacionog savetnika za NIS i pitaŠe

izmena Zakona o penzijama koji xe biti na dnev-nom redq parlamenta.

„Kada je rey o tenderq za privatizacionog sa-vetnika, gotovo sve je qsaglašeno osim jednog, ato je da li xe q samom tenderq da se navede da dverafinerije idq na prodajq strateškom partnerqsa prodajom vexinskog qdela, ili xe to, even-tqalno, taj privatizacioni savetnik da savetqjekao jedno od najboÑih rešeŠa”, saopštio je La-bqs.

Meñq onima koji xe sedeti za pregovaraykimstolom sa predstavnicima Meñqnarodnog mone-tarnog fonda najlagodnije xe se, qz gqverneraRadovana Jelašixa, osexati qpravo MlañanDinkix. YiŠenice govore da je Ministarstvofinansija sve obaveze preqzete sporazqmom saMMF realizovalo. Rebalansiran je bqçet zaovq godinq i q Šega sq qgrañeni zahtevi o smaŠe-Šq broja zaposlenih q drwavnim i javnim slqw-bama, ali i zbog naraslih socijalnih davaŠa qs-led povexane inflacije. Sistemom prinqdnihnaplata povexan je stepen naplate poreskih oba-veza, a sa praksom smaŠivaŠa poreskog dqga zajednq milijardq dinara meseyno do kraja godinebixe, kako je obexano, nastavÑeno.

Pred ministrom finansija je još jedan veli-ki ispit – donošeŠe bqçeta za 2006. godinq, naj-kasnije do 1. novembra ove godine, i to sklopÑe-nog tako da predstavÑa za još jedan odsto GDPsmaŠeŠe javne potrošŠe, što posle ovogodiš-Šeg popravÑaŠa fiskalnog bilansa od 1,5 od-sto nije nimalo lak zadatak. Rebalansom ovogo-dišŠeg bqçeta q kome sq napravÑeni i neki re-zovi yvršxi od dogovorenih sa MMF kao i iz-menom yitavog paketa finansijskih zakona, me-ñq kojima sq najvawniji Zakon o bqçetskom sis-temq i Zakon o javnom dqgq, stvoren je mnogo bo-Ñi ambijent za lakše postizaŠe fiskalne kon-solidacije na nivoq zemÑe, što jeste jedan odkÑqynih parametara na kojima MMF oceŠqjefiskalnq politikq q Srbiji. Kako xe biti qob-liyen bqçet za narednq godinq qmnogome zavisiod toga kakve xe promene biti qsvojene q penzij-skom sistemq, q reformi zdravstva, kod tran-sfera lokalnoj samoqpravi, sistemq sqbvencija.

Q sqbotq sam se vratio iz Nemayke, gde sam qameriykoj vojnoj bolnici bio na leyeŠq. Lekarisq pronašli da bolqjem od lokalizovanog rakaplqxa, te sq mi odredili intenzivnq terapijq.Lekari sq takoñe qtvrdili da se sada moje zdrav-stveno staŠe poboÑšava i optimisti sq oko mogleyeŠa. Ovom prilikom posebno zahvaÑqjem vla-di SAD koja se stara o mom zdravstvenom staŠq,a istovremeno i ameriykoj lekarskoj ekipi koja sebrine o meni. Dragi grañani moje zemÑe, qbeñensam da xq qz pomox Boga prebroditi i ovq bitkq ida xemo zajedno nastaviti da još snawnije radi-mo na što brwem priznaŠq nezavisnog Kosmeta.

Ibrahim Rqgova,

predsednik Kosova

Ta optqwnica je motivisana weÑom SPS-a dase dovrši posao koji je zapoyet 2001. godine, kadasq protiv mene podneli kriviynq prijavq zbogkidnapovaŠa Miloševixa. Sa drqge strane, to jemotivisano weÑom Koštqniyine Vlade da se ob-rayqna sa onima koji politiyki drqgayije misle.

Yedomir Jovanovix,

bivši potpredsednik Vlade Srbije

Ja sam spremila bele bqbrege na roštiÑq sabešamel-sosom. Da vam kawem, ja se q to razq-mem, jer ih 13 godina drwim q rqkama, bqdqxi daradim na qrološkom odeÑeŠq. Ama znam da crnii beli bqbrezi nisq isto, ali sve je to sliyno!

Natalija NedeÑkovix,

qyesnik Drqgog svetskog festivala belihbqbrega na planini Rqdnik (ylanica ekipe

Kliniykog centra iz Kragqjevca)

Ovde sprema šta ko ima. Nastqpam van kon-kqrencije. Pošto nisam imao bele bqbrege, q pa-sqÑ sam stavio kobasicq.

Ivan Bowovix Kiki,

ylan ekipe „Koma” iz GorŠeg Milanovca

Milovan Vitezovix

Srce me je otkqcaloIdiote imamo! Nedostaje nam Dostojevski!

�

Jesmo li mi deca revolqcije ili nas je done-la roda?!

�

Po bontonq: q levici je viÑqška, ali desni-ca drwi now!

�

Ko peva, zlo ne misli. Ko misli, nije mq dopesme!

�

Drwava xe odqmreti. Od stida!

�

Ako je neko lqd, ne bqdite mq drqgovi i drq-garice!

�

Ne, nije mq bio otac, samo ga je napraviosmešnim!

�

Bqdala i kada nañe pticq koja daje mleko,hoxe da mq ptica mqye!

�

Toliko je voleo narodnq grqdq – bojao se daje ne povredi kopaŠem!

�

àalq na stranq. Za crne dane!

�

Radio je kao kopay rqpa q zakonq!

�

Najtewe se namešta išyašena pamet!

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Ko qmije, Šemq dvijeQ današŠi zeman, valahi, nije qpqtno bavi-

ti se islamom, jer bi me svakojaki belaj mogaosnaxi, ako bi se zamerio ovoj braxi. Mogao bime, bezbeli, neki kadija optqwiti da sam do-mqz, da ne kawem krme, i poslati zaptije, da miadekvatan zqlqm qyine. Jalah, jalah, halah,sikter, more od mene!

Ma ne vi, halveçije, slastiyari i bqrekçije,nego šejtanske misli koje mi govore kako bi seq odsqdnom yasq mogao sqprotstaviti šerijat-skom pravq. Pa nisam ja šeret da šerijatqprkosim, çanqm! Nisam ja, tako mi dina, hara-mija ili bqçaklija, nego Ñqti arslan koji ser-bez piše o dogañajima q matici, a nekad i ši-re. A volim i pire. Merhaba, molim, još jednqkrmenadlq xq da zgromim.

Pa šta ako sam vex pojeo jednq, imam ja pra-vo da pojedem dve, a mowda i tri, ko te pita, svezavisi od mog apetita.

Ali, šta sam ono hteo rexi pre nego zemanisteye q doŠi deo pešyanika, i sqštinq prome-ni veye q sabah sqtrašŠeg lika.

E, baš sam samom sebi dika, kad qhvati me,`vako, poezije rika. Liyim na onog Brazilca Zi-ka, što je loptq pika`.

Pa to sam hteo da vam telalim, kako je q No-vom Pazarq sançayki mqftija haçi MqharemZqkorlix qzeo još jednq wenq, a sve prema od-redbama šerijetskog zakona, što je skrenqlopozornost vlaške i kaqrske javnosti, aferim.

Tako ti se, moj amiça, poyelo xemaniti išargijati po novinama kako je haçija prekršio

zakon i tobowe veliki ñqnah sagrešio samo za-to što je svojq emocijq regqlisao tj. rešio. Neyqde nas, meñqtim, jazije onih što se q Mqha-medovq verq ne razqmijq, nego nas boli to štose q samom Sançakq na ovq temq polemiše ipridikqje.

Tako Zibija àarenkapix, koordinator Kql-tqrnog centra „Damad” iz Novog Pazara, tra-wi od drwave Srbije da se zaštite wenska pra-va: „Kad se posmatra sa pozicije vernika, argq-menti za ovakav potez sançaykog mqftije mog-li bi se naxi q islamq, ali samo qz individqal-no tqmayeŠe odredaba šerijetskog zakonika.Svako ozbiÑnije yitaŠe xe pokazati da je mno-gowenstvo drqštveno prihvatÑivo samo q izq-zetnim sitqacijama, kad je opstanak zajednicedoveden q pitaŠe ili kada je mqška popqlacijadesetkovana, prilikom prirodnih katastrofa,ratova i sliyno. Prema posledŠem popisq, me-ñqtim, odnos mqškaraca i wena q Sançakq iz-nosi 48 prema 52 odsto”, kawe ova emancipova-na rospija.

E sad sam se, asli, naÑqtio! Slqšaj ti, àa-renkapixka, poligamija zavisi iskÑqyivo odwene! Mqftija je po šerijatq morao da trawipristanak prve, koja se oyigledno saglasila daon dovede drqgq. A i ta drqga je znala za ovqprvq, ali joj to nije smetalo, pa xe q skladnomÑqbavnom troqglq wiveti qprkos tvojoj femi-nistiykoj zablqdi. Qostalom, i irski kraÑDiarme je imao dve kraÑice i dve konkqbine, aKarlo Veliki je imao dve kraÑice i mnogo kon-kqbina, a Filip od Hese i Frederik Gijom zak-Ñqyili sq qz mnogo vina bigamske brakove qzpristanak lqteranskog sveštenstva.

Pa i sam je Lqter govorio da je bigamija be-zazlena kao pqter. To je kao kad pre podne vo-ziš kola, a popodne cepaš skqter.

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

Rastq devizne rezerve SrbijeNarodna banka Srbije saopštila je

prošle nedeÑe da sq devizne rezerve qprvih osam meseci ove godine porasle za31,8 odsto i da iznose 4,1 milijardi evra.PosledŠeg dana avgqsta, devizne rezerveovlašxenih banaka iznosile sq 628,8 mi-liona evra, tako da sq qkqpne devizne re-zerve Srbije dostigle oko 4,73 milijardievra, što trenqtno pokriva novyanq masqsa 263,9 odsto, navodi se q saopšteŠqNBS. Od poyetka godine do 31. avgqsta,dinar je nominalno depresirao prema evrqza 6,4 odsto.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven


Srpska škola q Bqdimpešti

Na poyetkq nove školske godineS

vaka nova školska godinakrije q sebi nove planove, is-tovremeno, ona predviña os-

tvareŠe zacrtanih weÑa i nada.Katica Rqs direktorka Srpskogzabavišta, osnovne škole, ñay-kog doma i gimnazije o novim po-yecima i programima rekla jesledexe: „Q ovoj školskoj2005/2006. godini xe se nastavi-ti zapoyete reforme – opisnooceŠivaŠe q prvom i drqgom raz-redq osnovne škole, isto takonastavixe se obavÑaŠe novevrste matqre na dva stepena. Na-damo se sa daleko maŠe problemanego što smo, ne svojom krivi-com, prošle školske godineimali, qostalom, kao i sve drqgesredŠe škole q Mañarskoj.

Broj radnih dana q osnovnojškoli je 181, a q gimnaziji 180.Programi q pojedinim nastav-nim predmetima se nastavÑajqkao i yasovi pripreme na viši isredŠi stepen matqre.

Q vrtixq je prijavÑeno i qpi-sano 24 dece. Zabavištarci sq poqzrastq podeÑeni q dve grqpe sakojima rade dve vaspitayice.Broj qpisanih qyenika q prvi raz-red osnovne škole je 13. Q prvom,odnosno, devetom razredq gimna-zije imamo 26 qyenika. Oni sq sa-

da stqpili q našq zajednicq i oŠima xemo se zajedno sa ñaykimdomom brinqti.

Q svom govorq prilikom sveya-nog otvaraŠa školske godine za-welela sam im dobro qyeŠe, qgo-dan boravak i besprekoran rad dabi roditeÑima, sebi i nama do-kazali da Šihove nade nexe bitiqzalqdne.

àto se tiye qçbenika, oni sqporqyeni q febrqarq mesecq. Ma-ñarske qçbenike smo qspeli navreme da nabavimo, dok sq iz ma-tiyne zemÑe – Srbije i Crne Go-re – stigli sa malim zakašŠe-Šem.

Pretplata boravka i ishranexe se od sada vršiti na blagajniškole q ekonomatq. Rok qplate je5. i 6. dan q datom mesecq.

Ove školske godine prvo polq-godište xe trajati do 20. janqara2006. JeseŠi raspqst xe biti iz-meñq 29. oktobra i 6. novembra.Prvi radni dan xe biti 7. novem-bra. Zimski raspqst xe poyeti 23.decembra a prvi radni dan nasta-ve se predviña za 9. janqar. Zatimxe slediti prolexni raspqst iz-meñq 14. i 23. aprila, to znayi daxe nastava zapoyeti 24. aprila2006. Kraj školske godine xe bi-ti 15. jqna. Pismeni deo matqrezapoyexe 5. maja, a qsmeni deo xese obaviti 19, 20. i 21. jqna 2006.

Tokom minqlog leta q ñaykomdomq sq obavÑeni radovi obnovegrejaŠa i sanitarnog yvora qvrednosti od 8.200.000 forinti.Tako se dom ponovo obnovio. Na-damo se da xe to qmnogome dopri-neti još konfornijem osexaŠqnaših ñaka.

Q vezi qspešnih prijemnih is-pita na fakqltete prošlogodiš-Ših matqranata još nemamo do-voÑno informacija, pošto qSrbiji još traje prijemni rok.Meñqtim, imamo povratne in-formacije da je petoro prijavÑe-nih na mañarske visokoškolskeqstanove qspešno polowilo pri-jemne ispite. Do današŠeg danasaznali smo da je na fakqltete qSrbiji primÑeno 10 bivših na-ših matqranata. Tako je od qkqp-no 22 matqranta za sada sigqrnoqspešno polowilo prijemne is-pite 15 qyenika. Ali taj broj,naglašavam, još nije konayan.

Od ove školske godine postojišansa da se zainteresovanim qye-nicima nqdi mogqxnost za pola-gaŠe prevremene matqre koja xese organizovati tokom oktobra inovmebra meseca. Rok prijave jebio do 5. septembra.

Srexom, i na našq velikq ra-dost, popravnih ispita nije bilo!

Tokom ove školske godine oba-vixe se razna mereŠa. Tako xe seq 4, 6, 8. i 10. razredq qraditi me-reŠe iz mañarskog, srpskog jezikai matematike.

Svim qyenicima welim istraj-nost q radq i dobro qyeŠe. Kole-gama welim strpÑeŠe, zdravÑe,qspešan rad, a roditeÑima we-lim mnogo radosti q deci, razq-mevaŠe i strpÑeŠe.”

D. D.

Wiva Miškovix

àkolsko zvonceZazvonilo školsko zvonce,Majka svoga sina bqdi:„Hajd qstani, milo yedo,Qstaj, evo nov dan rqdi.

Prošao je letŠi raspqst,A s Šim ode igra wiva,Razdragano zvonce zvoni,Q školq te, yqj, poziva.

Okixena ona yeka,Posred klqpa kŠige nove,Pqno štiva, pqno slika, –Qstaj sine, škola zove.

Qyi sine, znaŠa steci,Ono nek te svqda prati,Kad odrasteš, sam xeš rexi:Bila je q pravq mati.”

Da li ste za ovo znali?Crno more dobilo je ime još q sredŠem vekq i to zbog tamnoze-

lene boje morske vode.

�

Nadimak yqvenog aqstrijskog kompozitora Franca àqberta(1797–1828) glasio je – Peyqrkica. àqbert je bio izqzetno niskograsta, a qmro je vrlo mlad, q 31. godini svoga wivota.

�

Prvi stalni bioskop na Balkanq otvoren je 1910. q VaÑevq.

�

Površina osvetÑene strane Meseca zagreje se do 120 Celzijqso-vih stepeni.

�

Atlanstkq skqšq priroda je osqdila na veyito kretaŠe. äen or-ganizam dobija dovoÑno kiseonika samo ako joj kroz škrge prola-zi mnogo vode. Zbog toga ona mora neprestano da pliva.

Galaksija, Aleksandar Bogdanovix

Mqzej Yontvari, Tila Stankovix

Crtewi peštanskih osnovaca

Sqnyeva Ñqbav, Emilija Sedlayek

info info info info info info info info info info info info Info info


NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov.Finansira se na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvomDrwavne zadqwbine za maŠine. Sqfinansirijer: Ministarstvo kqltqre imedija Repqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqjese kod izdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség,1065 Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili nawiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je4000 ft. za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) –àtampa: KOMP-pres Kft. Odgovorniposlovoña: Ferenc Iboš. – Tehniykirqkovodilac: KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Homepage: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: [email protected]

HU ISSN 1215–072 x

Koncert orkestra „Vqjiyix” q Bqdimpešti17. septembar q 20 sati, Bqdimpešta, (Kéthly Anna tér) q okvirq

Omladinskog kqltqrnog festivala, pod naslovom „Te is” Hramovna slava, Mala Gospojina q Santovqodrwaxe se 24. septembra

q 10 sati – Sv. litqrgija q srpskoj pravoslavnoj crkviq 12 sati – zajedniyki rqyak q mesnoj gostioniq 15.30 sati – VeyerŠe, osvexeŠe koÑiva i rezaŠe kolayaOrganizatori rado oyekqjq sve goste.

Srpsko-gryko-bqgarsko veye q Peyqjq16. septembra, q dvorištq kafixa „Dante”

Srpskq maŠinq predstavÑaxe orkestar „àenderge”Koncert q veyerŠim satima, zatim sledi plesaynica

Konkqrs za glavnog qrednika „Srpskogkalendara 2006”

Samoqprava Srba q Mañarskoj raspisqje konkqrs zaglavnog qrednika „Srpskog kalendara 2006”

Qz prijavq je potrebno prilowiti planiranq koncepcijqkalendara

(tematske celine i broj strana) i planirani bqçet kalendara.Prijave se primajq do 30. septembra 2005. god.

Banatski SaborQ organizaciji Samoqprave Srba q Mañarskoj, Srpskog Kqltqr-

nog i dokqmentacionog centra q Mañarskoj, KQD-a „Banat” izDeske i peyqjskog Radija, pozivamo Vas na „Banatski Sabor” q Des-kq.

„Banatski Sabor” je mqziyki deo „Sabora Srpske Kqltqre” qMañarskoj. Sabor xe biti odrwan q Desci 15-og oktobra 2005.

Molimo Vas da q Vašoj sredini obavestite sve zainteresovane,da se do roka prijave jave na datq adresq. Organizatori mogq prih-vatiti samo prijave, koje pristignq do roka prijave. Rok prijave:1. oktobar 2005.

Hvala Vam na saradŠi i pomoxi q ostvareŠq naših ciÑeva dase sayqva, negqje i popqlariše srpska pesma i mqzika q Mañarskoj,prvenstveno q mestima gde ima srpskog wivÑa.

DetaÑne informacije: Samoqprava Srba q Mañarskoj, tel: 331-53-45 ili Borivoj Rqs, tel.: 06-62-271-377, Milenko Radix, tel.:06/72-518-331.

TakmiyeŠe q recitovaŠq i kazivaŠq prozeMohay – 11. oktobar 2005.

Q organizaciji Samoqprave Srba q Mañarskoj pozivamo Vas natakmiyeŠe q recitovaŠq i kazivaŠq proze q okvirq Sabora srpskekqltqre, koje xe se odrwati 11. oktobra 2005. (q qtorak) q poslovnojzgradi samoqprave q Mohayq (Önkormányzati Irodaház, 7700 Mohács,Szabadság u. 4–6.) sa poyetkom q 10 sati.

CiÑevi organizovaŠa takmiyeŠa sq sledexi:

– razvijaŠe jeziyke kqltqre Srba q Mañarskoj– qkÑqyivaŠe što vexeg broja ñaka i nastavnika q sistematski

rad na negovaŠq srpske jeziyke kqltqre– qpoznavaŠe što vexeg broja pripadnika srpske narodnosti sa

vrednostima srpske kŠiwevnosti, posebno one ponikle na tlq Ma-ñarske.

Organizatori pozivajq sve zainteresovane iz Mañarske, qyenikenaših škola i stqdente da qyestvqjq na Saborq srpske kqltqre (re-citovaŠe i kazivaŠe proze).

Qslovi qyešxa:

Takmiyar treba da interpretira jedno delo srpskog kŠiwevni-ka ili jedan tekst srpskog kŠiwevnika iz Mañarske, po izborq.

Preporqyqje se da se odaberq tekstovi koji odgovarajq wivotnomdobq interpretatora.

Vreme interpretacije jednog dela ne sme biti dqwe od 5 minqta.

TakmiyeŠe se obavÑa po sledexim kategorijama:

– od 1. do 3. razreda– od 4. do 7. razreda– 8. razred i gimnazijalci– q slqyajq dovoÑnog broja prijavÑenih – za stqdente i ostale

odrasle osobeWiri sastavÑen od qglednih strqyŠaka ocenixe nastqp svakog

takmiyara i dodelixe nagrade najboÑim qyesnicima.Wiri xe pri oceŠivaŠq nastqpa i dodeli nagrada obratiti po-

sebnq pawŠq na jeziyke mogqxnosti i okolnosti sredine iz kojetakmiyar dolazi.

Nayin prijave za Sabor:

Prijaviti se mowe pismeno, na prilowenom prijavnom listixq.Prijavni listixi se mogq dobiti q srpskim školama, kod mes-

nih samoqprava, q zemaÑskoj samoqpravi (Bqdimpešta, ql. MikšeFalka br. 3, tel.: 06/1-331-5345),

Prijavne listixe treba dostaviti liyno ili poštom/faksomna adresq Samoqprave Srba q Mañarskoj (1055 Budapest, Falk Miksau. 3. II/1) najkasnije do 30. septembra 2005.

Hramovna slava q PeyqjqQ Peyqjq xe se 18. septembra odrwati hramovna slava. Prazno-

vaŠe Prepodobnog Simeona Stolpnika, patrona peyqjske kapeleotpoyexe q 9 sati svetom arhijerejskom litqrgijom prilikom kojexe pojati Hor „Sv. Jovan KrstiteÑ” iz Bayke Palanke.

Isti hor, popodne q 15 yasova, q mesnoj fraŠevaykoj crkvi, ne-daleko od srpske pravoslavne kapele, odrwaxe koncert pravoslav-ne dqhovne i srpske svetovne mqzike.

Crkvena slava q Bati21. septembra – Mala Gospojina

20. septembar – bdenije q 17.0021. septembar – sv. Litqrgija q 10.0021. septembar – veyerŠe i rezaŠe slavskog kolaya sa osvexeŠem wi-ta q 16.30Mqzika xe biti q Crkvenoj porti, a igranka q 20.00 q Domq kqltqre.

Pozivamo Vas na

Sqsret srpskih samoqprava i porodiynisportski dan 2005.

Ged, 1. oktobar 2005. (sqbota)

koji organizqjq Samoqprava Srba q Mañarskoj i Srpskasamoqprava q Gedq

Q okvirq navedene manifestacije predviñeni sq sledexi progra-mi:

– razni programi za decq: likovna zanimaŠa (radionica Mila-na üqrixa), rqkotvorine, takmiyeŠa q spretnosti

– specijaliteti srpske kqhiŠe,

– folklorni program: KQD „Taban” qz pratŠq orkestra „Zora”pod rqkovodstvom Kixe Agatixa

– fqdbalski tqrnir: pismene prijave takmiyarskih ekipa slatina adresq Samoqprave Srba q Mañarskoj (1055 Bqdimpešta, qlicaM. Falka br. 3) tel/faks 06 1 / 331-5345; 269-0638. Po prijemq pri-jave šaÑemo Vam na Vašq adresq qplatnicq i rayqn. Za qyešxe seplaxa 20.000 forinti po ekipi. Rok za prijavq ekipa je 15. septem-bar 2005. Prijave na licq mesta 25.000 ft.

Oyekqjemo sve zainteresovane, stare i mlade, opravdajmo nazivporodiyni sportski dan!

Informacije: SSM331-5345 ili AnicaPandqrovix 06 30 43 78 713

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

38. I govoraše im: Tako je Car-stvo Bowije kao yovek kad baci se-me q zemÑq; i spava i qstaje noxq idaŠq; i seme niye i raste, da on ine zna. Jer zemÑa sama od sebe do-nese najpre travq, potom klas, paonda ispqni pšenicq q klasq (Mk.4,26-28).

Carstvo Bowije qnqtra je q vama(Lk. 17,21). A ako bi q smernoj veripoweleo da pronikneš q tajnq ot-krivaŠa Carstva Bowijeg q dqši,onda ti Gospod navedenim reyimadaje odgovor. Gospod kawe da je zarazqmevaŠe Carstva Bowijeg ne-mogqxe weleti vidÑive stvari, jerako je i kod zemaÑskih, vidÑivihstvari, Ñqdskom qmq otkriven sa-mo spoÑašŠi proces fiziyke po-jave, a zakloŠeno qnqtrašŠe bixeposmatrane stvari, kako onda mo-we yqlno da bqde opaweno najskri-venije projavÑivaŠe yiste dqhov-nosti?

Eto, kad seme raste, ti znaš sveo hemijskim jediŠeŠima koja po-mawq Šegov rast, ali to, kako seodvija samo formiraŠe tkiva ikako ta tvorayka sila, pohraŠena qsemenq, kroz dqgi i sloweni procesobrazqje novi wivot, to je skrivenoq prirodi. Isto tako, delovaŠesile Bowije skriveno je q Ñqdskojdqši. Tq delqjq Gospod i yovek.Tvoraykom silom WivotvornogDqha, od elemenata Carstva Bowi-jeg, Gospod stvara obnovÑenq Ñqd-skq prirodq. A kako malo-pomaloraste seme novog wivota, kako sesilom Bowijom podiwq mladice,kako postepeno sazreva kolos dqše– to ostaje skriveno.

ProjavÑivaŠe Carstva prihva-

ti kao yiŠenicq. Ono jeste. A samse, sa najvexom pawŠom, drwi ono-ga što se od tebe, kao qyesnika ovetajne, trawi.

Gospod qkazqje na to, da se, poanalogiji sa zemÑoradnikom kojiseje seme, od yoveka zahteva qpornabqdnost q odnosq na svojq dqšq ina otkrivaŠe sile Bowije q Šoj.

Kao što zemÑoradnik, kada po-seje seme, stalno brine o Šemq: dali je dobro pokriveno zemÑom, dali ima dovoÑno vlage, nexe li sto-ka da izgazi Šivq… I kao što qstalnoj brizi odlazi na Šivq da-Šq, tako je nemiran i noxq, bqdi se,i gleda, i strawari – tako i ti qsticaŠq sile Bowije neqmorno bq-di yio. I ti, koji briwno negqješseme Bowije q dqši, nikad ne zabo-ravÑaj na Šega… PawÑivo ga yq-vaj!

Brini se o Šemq daŠq… Yqvaj ganoxq. Je li q dqši dobra zemÑa, dali ima dovoÑno vlage dobrih de-la, nisq li se prikrali neprijate-Ñi, nexe li ga izgaziti. Nepresta-no posmatraj i bdi. Yqvaj daŠq, qs-tani i zaštiti dqšq noxq. Kaobesmrtni strawar dqše, postav-Ñen od Boga, kao qyesnik q tajniBowijoj, stoj bez qmora, yqvaj Ši-vq, kada je Gospod obrañqje. Bqdidostojan Onoga Koji te je prizvaoi Koji ti je poverio yqvaŠe delaBowijeg! A i q svemq ostalom pre-pqsti se velikom Tvorcq i Sav-ršiteÑq – Bogq.

Ti paziš – On dela.I klas dqše zri i bqja od sile

Bowije. Otkriva se Carstvo blago-dati! A SavršiteÑ novog wivotaje – Gospod.F

oto:I

van

Jakš

ix

Episkop Grigorije Lebedev

Sveto jevanñeÑe po Markq(Dqhovna razmišÑaŠa)

Novi srpski svetiteÑ

Kanonizacija sv. VarnaveBeoyinskog

Qmanastirq Beoyin, prve ne-

deÑe q oktobrq, bixe obavÑe-na kanonizacija blagopoyiv-

šeg vladike Srpske pravoslavnecrkve Varnave Nastixa i od tadaxe 2. oktobar biti dan kada pra-voslavni vernici svetkqjq svetogVarnavq Beoyinskog.

Inaye, Varnava Nastix je qpo-kojen q manastirq Beoyin 1964. go-dine, posle mqyeŠa koja je dowi-veo od tadašŠih predstavnikavlasti, s kojima je došao q sqkobjoš dok je kao protosinñel slqw-bovao q dve parohije q Sarajevq, amqyeništvo i progoni nastqpajqŠegovim izborom za episkopa.

Stradalništvo episkopa Var-nave poyelo je zapravo još tokomDrqgog svetskog rata. VarnavaNastix je roñen q Geri, q SAD, gdeje wiveo do svoje osme godine.Posle povratka Šegove porodiceiz Amerike, Nastix je 1937. godi-ne završio teološke stqdije, aonda se q manastirq Mileševa za-monašio 1940. godine i dobioime Varnava. Odmah po slomq

KraÑevine Jqgoslavije Varnavq jeAnte Pavelix pozvao da q Zagrebqpreqzme episkopstvo Hrvatskepravoslavne crkve, što je on od-bio, ali je odbio i da se prikÑqyipartizanima, što xe kasnije, pozavršetkq rata, imati teške pos-ledice po ovog crkvenog veliko-dostojnika.

Na PreobraweŠe GospodŠe, 19.avgqsta q Sabornoj crkvi q Beog-radq objavÑena je Šegova hiroto-nija, beseda koja je ozlojedila ta-dašŠq OZN-q. Vladika je od tadabio stalna meta napada, hapšen je,mqyen i saslqšavan, a sqmŠa se ida ga je QDB-a otrovala.

Q manastirq Beoyin, gde poyi-vajq zemni ostaci sveštenomqye-nika episkopa Varnave Nastixaqbrzano se obavÑajq pripreme zakanonizacijq. Igqmanija Ekateri-na, starešina manastira Beoyin,kawe da xe sqbota i nedeÑa, 1. i 2.oktobra biti dani kada xe vladi-ka Varnava biti proglašen za sve-tog Varnavq Beoyinskog.

Sv. IgŠatije Brjanyaninov

Raj i nebesa (2)

PonavÑamo: priroda zemaÑ-ska slqwi samo kao slabaslika raja, yije sq lepote nep-

ropadÑive, neizrecivo blistave,pqne svetog mira i blagodati.ZemÑa je, posle sagrešeŠa našihpraotaca, prokleta SazdateÑem, ineprestano odrawava to proklet-stvo svojim nemirima i svojimporemexajima. Yas se trese i gqtayitave gradove i sela, yas je prep-lavÑqjq Šene sqrove vode i odnosemnoge predele; yas se obrqšavajqna Šq bqre i vihori, mqŠe, gromo-vi, ostavÑajqxi za sobom pqstoš.Yoveyanstvo koje wivi na Šoj, na-lazi se q neprestanoj borbi, i po-jedinaynoj i opštoj, yinexi takonepreglednq pozornicq raznoraz-nog stradaŠa, neprekidnog mqye-Ša, bezbrojnih grehova, strašnihprestqpa, grañeŠe kqle vavilon-ske. DobrodeteÑ jedva da nalazina Šoj tesni i walosni zaklon.NeqmoÑiva i nenasita – smrt ha-ra Šome i qporno istrebÑqje Ñqd-ska pokoleŠa, koja zakon razmno-wavaŠa, qstanovÑen od TvorcaÑqdskom rodq, zameŠqje novimpokoleŠima. I tako xe pqstošitiona i qbirati Ñqdske wrtve, dok

sama ne pogine zajedno sa svetomkoji se rqši. Zveri, što nastaŠq-jq zemÑq, qstaše jedne protiv drq-gih i nepoštedno istrebÑqjq jed-ne drqge. I same sq stihije q nepo-mirÑivoj mrwŠi i neprestanojborbi meñq sobom. Na zemÑi sesve bori, sve strada, sve tewi qza-jamnom qništeŠq. Kakvo sqrovo ineprestano rasqlo! Kakvi sveop-šti westoki sqkobi! To je nepri-metno ili jedva primetno onimakoji stalno qyestvqjq q tome; aliiz osame i manastirske tišine toje oyevidno tqñinq, koga je Bognastanio prema rajq sladosti, dabi neprestano qzdisao i yeznqo zaäim. Iako Bogom prokleta zem-Ña – naše izgnanstvo, predeo pat-Še, iskqšeŠa, zlodela, smrti,osqñena Bogom na spaÑivaŠe, imasvoje lepote kojima se divimo: ka-ko onda treba da izgleda raj, Bo-gom qgotovÑen za veyno staništei blawenovaŠe onima koji Ga Ñq-be? àto oko plotsko ne vide, qhoplotsko ne yq, i na srce, zanesenoqwivaŠem, ne doñe, ono qgotoviBog onima koji ga Ñqbe. A nama jeBog otkrio dqhom svojim.

(Iz kŠige „Slovo o smrti”)

pešta, 1838–1849. bqdimpešta, 15. septembar 2005. nova ... · skoj srpskoj pravoslavnoj veri....

Documents