145

^OVEK RADOM STI^E BO@IJI BLAGOSLOV

^ovekov rad je dobio svoj visok smisao jo{ u prvim glavama Biblije. Bog, kao Tvorac Neba i zemqe, tu je prikazan kao najve}i Radnik, Umetnik, Koji je tokom {est dana stvorio ceo svet, a stvorio ga je veoma lepo. Sedmi dan je po~inuo... A, po{to je ~ovek sazdan po liku Bo`ijem i prednazna~en da dostigne podobije Bo`ije, potpuno je prirodno da je, odmah od prvih koraka u svome `ivotu, uzev{i Boga za svoj ideal, smatrao i rad za dostojanstvo i ~ast jer podra`ava svoga Tvorca i Boga. ... Posle grehopada, rad je opet bio privi-legija ~oveka, ali silom greha, kojom je bila naru{ena cela ~ovekova duhovna priroda, na rad je pala senka tegobe i muke. ... Ova gor~ina i muka ne izviru iz rada kao takvog, nego je izvor te muke u grehu. ... I posle grehopada rad je ostao za ~oveka kao moralna obaveza i kao neophodni uslov za usavr{avawe i spasewe. ... Sasvim suprotno od... mnogobo`a~kog gledawa na rad, blista neupore-divi podvig Bogo~oveka Hrista, koji se dobrovoqno ponizio da bude obi~an drvodeqa (Mk.6,3). SIN BO@IJI JE SVOJIM PRIMEROM SKINUO SA FIZI^KOG RADA I NAJMAWU SENKU PREZIRA, kada je rekao: Moj Otac radi i ja radim svaki dan. On je jo{ dodao: Radnik je dostojan svoje plate (Lk.10,7). HRISTOS JE IZABRAO SVOJE APOSTOLE IZ RADNI^KE SREDINE; to su bili qudi koji su radili te`ak fizi~ki posao. Neki od Apostola su i kasnije nastavili da zara|uju svoje izdr`avawe radom ruku svo-jih. Najve}i primer u tom pogledu bio je Sveti apostol Pavle. On je rekao: Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslu`i{e ove ruke moje (Dap.20,34). Isti Apostol ukazao je da je rad sveop{ta obaveza, kada je napisao: Ko ne}e da radi neka i ne jede (2.Sol.3,10). On nije rekao: ko ne radi, jer ima mnogo qudi koji zbog nesposobnosti, bolesti ili starosti ne mogu da rade, nego je ta~no rekao: ko ne}e da radi, a to su oni koji svesno izbegavaju rad. O dostojanstvu rada govorili su i Sveti Oci. ... Sveti Vasilije Veliki... visoko je cenio fizi~ki rad, i to je preporu~ivao naro~ito monasima koji treba da imaju vi{kove hrane, kako bi mogli nahraniti bolesne, odenuti nage i prihvatiti putnike namernike. Svojim svakodnevnim radom ~ovek odr`ava krepost svoga tela i PODSTI^E SVE SVOJE SPOSOBNOSTI NA STVARALA[TVO. I

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 26. MAJ 2019, GODINA 20, BR. 37

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

146

zdravqe ~ovekovo zavisi od wegova rada jer radom ~ovek sti~e i DUHOVNE VRLINE, kao {to su raz-boritost, ~vrstina i postojanost karaktera. Rad je jedini lek protiv lenosti, iz koje ni~u mnogi gresi, kao {to su dembelanstvo i besposlenost. Po dru{tvenim statistikama, ustanovqeno je da je glav-ni izvor zlo~ina u dru{tvu sloj neradnika. Radom Hristijanin ispuwava jednu od svojih glavnih duhovnih obaveza - QUBAV PREMA BLI@WIMA. Kroz rad vernik postaje sarad-nik Boga u Domostroju spasewa. Podvigom rada on STI^E BO@IJI BLAGOSLOV i pohvalu u Svetoj Bo`ijoj Cerkvi. Najuzvi{eniji rad kao podvig je izveo Sam Bog kada je na predve~nom Savetu Svete Trojice odlu~io da stvori ovaj kosmos, napravio

plan o wemu i pripremio Sina Svog da bude `rtva, za grehe celoga sveta, i da kroz Vaskrsewe doka`e qubov Bo`iju prema svima angelima i qudima, koji slobodno ̀ ele da prime tu Wegovu nesebi~nu qubov. BOG MISLI U DELIMA, a ne kao filosofi i pesnici - u re~ima samo. NAJVE]I UMETNIK JE BOG. On stvara sve u`ivo. Dok se slikari trude da prenesu boje neba i mora na platno, dotle ceo kosmos slu`i Bogu kao platno na kojem On sastavqa ~udesne prizore neba i zemqe, kako ni jedan smrtni slikar ne mo`e... Saki zalazak sunca je posebna, neponoviva slika... Muzi~ari koji ~uju harmoniju Nebesa, dive se Bogu kao najve}em kompozi-toru... Pesnici se klawaju Onom Koji je rekao: Nebo i zemqa }e pro}i, a re~i Moje ne}e pro}i. ... Samim tim {to je stvorio zemqu, sva semena i sve biqke, {to daje ki{u i sun~eve zrake wivama i vinogradima - Bog je najva`niji Rad-nik u zemqoradwi. To na{i ratari i vinogradari odli~no znaju. Zato se oni krste i mole na po~etku svakog rada. To ~ine i zanatlije, rudari, lekari i veliki nau~nici. Ne zaboravimo nikada da je najte`i trud i zamor poneo na Svojim ramenima Sin Bo`iji u Wegovom radu na spasewu ~ove~anstva. Muke Raspe-toga Gospoda, tajnu slobode, nijedan stvoreni um ne mo`e obuhvatiti... Ali, PLODOVE KRSTA I VASKRSEWA SVAKO MO@E OKUSITI JER JE HRISTOS DAO SEBE ZA HRANU SVIMA. ... Taj `ivot ve~ni ve} je dostu-pan vernima na Liturgiji jer Liturgija je produ`ena Tajna Ve~era. Da bi se Tajna Ve~era produ`avala do kraja istorije, potrebni su elementi za svaku Tajnu Pri~e{}a - hleb i vino, pa i hram. A, da bismo imali hleb i vino, neop-hodni su zemqoradnici, mlinari, pekari, vinogradari. Na podizawu hrama rade mnogi talenti: graditeqi, slikari, zvonolivci, veziqe, umetnici du-boreza i staklarija, voskari koji prave sve}e, proizvo|a~i uqa, kandila i tamjana, umetnici u {ivewu sve{teni~kih ode`di i ukrasa, elektri~ari... U ZIDAWU I ODR@AVAWU BO@IJEGA HRAMA U^ESTVUJU SVE ^ASNE QUDSKE PROFESIJE, I TU ^OVEKOV RAD DOBIJA VRHUN-SKO POSVE]EWE. Tu se naro~ito uva`ava dar horske muzike i lepota

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

148

U NEDEQI SAMARJANKE PROSLAVQAMO: 26.(13) Sveta mu~enica Glikerija27.(14) Sveti mu~enik Isidor; Sveti mu~enik Maksim28.(15) Prepodobni Pahomije Veliki; Sveti Ahilije29.(16) Prp.Teodor; Sv{mu~.Teodor Vr{a~.; Mu~.Vuka{in; Sv.Vikentije i mu~.surdul.30.(17) Sveti apostol Andronik i Sveta Junija31.(18) Sveti mu~enik Teodot Ankirski01.(19) Sveti sve{tenomu~enik Patrikije

RAD I SMIREWE

Ima veruju}ih qudi koji skoro ni{ta ne rade. Oni koji zaista vole Hrista odlikuju se upravo delawem. Drugi slu{aju, ovi rade. Hristu je ugodan onaj ko ispuwava Wegovu voqu. Wegovi sledbenici se ne {aqu u svet da bi prosto znali, verovali, pravili od Wegovog imena profesiju, ma{tali - ve} upravo da bi delali. ... Samo oni u ~ijoj du{i vlada mir mogu dobro da obavqaju svoj posao. Nemiran um nije vaqan za dobar posao. Kako ka`e prorok: Ostaju}i na mestu i u miru, spasili biste se; u ti{ini u uzdawu je snaga va{a (Is. 30,15)

Sveta mu~enica carica Aleksandra Romanova

Sve {to ti je te{ko da radi{, ispuwavaj kao epitimiju za grehe svoje, u duhu poslu{nosti i smirewa; kad nastavi{ sa napornim radom, proiznesi kratke molitve, ponajvi{e Isusovu, i predstavi sebi Isusa, Koji je, u znoju lica Svoga, jeo hleb Svoj, trude}i se sa Josifom...

Sveti ba}u{ka Aleksej Me~ov

Kod qudi vidim odre|enu osobinu, na osnovu koje izvla~im, po mome mi{qewu, VA@AN PSIHOLO[KI ZAKON. ^esto oni koji imaju

dovoqno vremena na raspolagawu ipak kasne sa re~ima i delima. U wima postoji neki otpor koga skoro da nisu svesni, otpor prema svakom

delovawu, bilo ono prijatno, neprijatno ili ravnodu{no. Kada treba ne{to da se ka`e, preduzme ili uradi, oni SVESNO KO^E, obavqaju}i

brojne sitne, nepotrebne radwe, da bi ODLO@ILI ZADATAK koji stoji pred wima; i zato uvek kasne.

O. Aleksandar Jeq~aninov

Ko ho}e ne{to da uradi - na|e na~in. Ko ne}e - na|e izgovor.

147

glasa kod sve{tenika. Svi u tom smislu postaju saradnici Bo`iji jer poma`u sve{tenike Bo`ije, a samo wima je rekao Spasiteq: Ko slu{a vas, Mene slu{a. Zato je sve{teni~ki poziv najuzvi{eniji i najodgovorniji pod nebom. Jedino oni imaju apostolsku vlast da razdre{e namu~enu svest od grehova u Svetoj Tajni Pokajawa i Ispovesti. Jedino oni, sa posebnim rukopolo`ewem od najvi{e jerarhije, prizivaju na Svetoj Litur-giji Presvetoga Duha da si|e na hleb i vino i da ga promeni u Telo i Krv Bogo~oveka Hrista. I wihova molitva je usli{ana jer stoje u pravoslavnoj veri Svetih Apostola, kojima je Gospod naredio na Tajnoj Ve~eri: ^inite ovo u Moj spomen. A, u putiru se nalazi Telo i Krv Vaskrsloga Hrista - je-dini lek protiv smrti... Episkop budimski Danilo (Krsti})

PITAWA I ODGOVORI: [ta ~ovek treba da prinese Bogu u hram?

Otac se raduje najvi{e kada mu dete uzvrati onaj poklon koji je on prethodno dao detetu. ... I zato je Bog nama sve dao na dar, ~itav kosmos, i dao nam je ra-zum i voqu da radimo i obdelavamo ovaj kosmos, ovu zemqu, kao svoj vrt, kao svoju gradinu. Bog nam daje i sve plodove zemaqske jer nam daje ki{u i sunce, i mi Mu uzvra}amo za sve te darove kada Mu donesemo u cerkvu, pre svega, vino i hleb radi Svete Tajne. A donosimo i drugo: vo}e (na Preobra`ewe - gro`|e), uqe, vosak - sve ono {to je najlep{e. Ali, hleb i vino su najva`niji prinos jer }e se, u Evharistiji, pretvoriti Duhom Svetim u Telo i Krv Hristovu. To je na{a prevashodna beskrvna `rtva: evharistijski hleb i vino. Istovremeno, na{a beskrvna `rtva je i `rtva hvalenija. To je kada mi MOLITVENO PEVAMO BOGU. ... Od ~istoga srca kada se Bogu peva. Po{to se otac raduje kada se wegova deca raduju i pevaju, tako se i Otac na{ Nebeski raduje kada vidi da Mu mi pevamo. I ono najlep{e {to je Bog dao, NAJLEP[I INSTRUMENT - TO JE ^OVEKOV GLAS. I zato je to jedi-ni instrument koji mo`e da se koristi u Pravoslavnoj Cerkvi. ... Beskrvna `rtva se, najpre, sastoji u tome {to u cerkvu prinesemo hleb i vino, pa onda molitve, i ~isto srce, {to se Bogu najvi{e svi|a. Beskrvna `rtva je i kada postimo, kada svojim telom pokazujemo da volimo Pri~e{}e, Telo i Krv Gos-poda Isusa Hrista, vi{e nego najukusnije meso, jaja i sir, i zato se odri~emo dobre hrane zemaqske radi boqe nebeske hrane. ... Jednom je otac Justin Popovi} i{ao u manastir Sveti Prohor P~iwski i vozio s kowskim kolima. I sretne on jednu staricu i pita je: “Ajde, starice, da te povezem, je l’ i ti ide{ kod Svetoga?” (tako oni u Vrawu i okolini zovu Svetog Prohora P~iwskog). “Da, o~e, ali ja ne mogu da idem sa tobom kolima”, ka`e ona. “A, za{to?” - pita otac Justin, a ona mu odgovara: “Jedino {to imam da odnesem na `rtvu, to je moje znojewe i mu~ewe dok idem pe{ke do manastira...!” Vladika Danilo (Krsti})