Љиљана Стевић

Курс: Вредносни идентитет азијских земаља

Мастер академске студије: Регионалне студије Азије

Семинарски рад

ОЖИВЉАВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ КОНФУЧИЈАНИЗМА

У ПОЛИТИЦИ И СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ

Факултет Политичких наука Београд

Универзитет Београд

1

Љиљана Стевић

Курс: Вредносни идентитет азијских земаља

Мастер академске студије: Регионалне студије Азије

Факултет Политичких наука Београд

Универзитет Београд

ОЖИВЉАВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ КОНФУЧИЈАНИЗМА У ПОЛИТИЦИ И

СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КИНЕ

АБСТРАКТ

Оживљавање и повратак конфучијанизма у савременом кинеском друштву изазива

различите полемике. Конфучијанизам се појављује у настојању да се превазиђу изазови

са којима се Кина суочава у светлу економског развоја, те великог диспаритета у

расподели богатства, успостављања хармоније, како унутар Кине, тако и у односима

са суседима. Оживљавање конфучијанизма се тумачи и као начин јачања кинеског

идентитета и нације у сусрет глобализацији. Кина настоји уз помоћ различитих

аспеката конфучијанског учења, да реши многобројна питања, нпр. уз помоћ

хијерархијских ритуала да покуша да реши неједнакост у друштву, a синовљeвa

оданост, човекољубље, племенит господин имају своју улогу у савременим аспектима

живота и друштва. Савремена Кина, је земља од изузетног значаја за сва кретања у

свету и не може се разумети без осветљења целокупне културне и друштвене историје.

Свако једнострано, површно и неисторијско приступање Кини води у неразумевање,

заблуде и неистине.

Кључне речи: оживљавање конфучијанизма, религијски конфучијанизам, кинески

национализам, хијерархијски ритуали, хармонија, синовљева оданост

2

УВОД

Овај рад је мултидисциплинаран и настао је у оквиру курса: Вредносни идентитет

азијских земаља на Мастер академским студијама: Регионалне студије Азије. Рад узима

у обзир предмет Политикологија религије, који се изучава на Факултету политичких

наука у Београду. Један од основних ставова који професор Мирољуб Јевтић помиње у

монографији „Политички односи и религија“ да је „ религија неодвојива од политике и

да је политикологија религије због тога једна од најважнијих политиколошких

диспциплина, без које су политичке науке као озбиљне, немогуће“1 , је једна од

полазних основа овог рада. Рад се бави конфучијанизмом у савременој Кини, односом

религијског и политичког аспекта истог и утицајем на свакодневни живот у Кини.

Став да се религија и политика не смеју мешати је занемарио стварност, а стварност је

показала да је то много лакше рећи него учинити. Зато што је религија интегрални

поглед на све и не може се у души верника начинити рез који ће он рећи ово су моје

духовне потребе, а ово друштвене и те две ствари не мешам.2

Конфучијанизам од свог настанка представља врло битан аспект политичког

управљања земљом. У историјском прегледу представља се различит утицај на

политику, мањи или већи, али у континуитету.

Када се говори о односу појединих религија и политике и покуша начинити нека врста

хијерархије, која би показала која је од религија најподложнија вези са политиком,

чини се да би по неким критеријима конуфучијанство избило у први план. Не зато што

и друге религије нису толико утицале или још увек утичу на политику, већ с тога што

се конфучијанство дефинише више као социјално и политичко учење, него као

религија. 3

Најважније питање које се пред нас поставља јесте: како се конфучијанизам одражавао

на политику и како је та веза била уочљива.4 О томе Васиљев, наводи следеће: „ У току

нешто више од две хиљаде године кофучијанство је формирало свест и осећања 1 Јевтић Мирољуб,Политички односи и религија, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009, 92 Јевтић Мирољуб,Политички односи и религија, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009,103 Јевтић Мирољуб, Политикологија Религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009,336

3

Кинеза, утицало на њихова убеђења, психологију, понашање, мишљење и говор,

схватање и начин живота... то је такође и политика и администрација система, и

врховни регулатор економских и социјалних процеса – једном речју основа свег

кинеског живота, принцип организације кинеског друшва, квинтисенција кинеске

цивилизације.“5

Овај рад ће покушати укратко дати преглед како се конфучијанизам данас одражава на

политику и каква је данас веза између Комунистичке партије Кине и конфучијанизма.

Конфучијанска традиција не само да има утицаја на политику него и на свакодневни

живот у Кини. Или како се аутор књиге „China’s New Confucianism” – Нови кинески

конфучијанизам, Даниел А. Бел се пита „Зашто Кинеска комунистичка партија

призива старе конфучијанске вредности? Зашто се унапређују они локални званичници

који се брину о својим родитељима? Како хијерархијски ритуали могу допринети

решењу једног од највећих проблема у Кини неједнакости у расподели богатства?“

КОНФУЧИЈЕВО УЧЕЊЕ

Конфучије је био ју и оснивач Ју школе која је на западу позната као Конфучијанска

школа. У тој школи се изучавали Лиу Yи или шест уметности или шест класичних

дела. То су Књига промена, Књига ода (или Песништво), Књига о историји, Ритуали

или обреди, Музика (која није сачувана као посебно дело) и Пролећни и јесењи анали,

историјска хорника Конфучијеве државе Лу од 722. До 479 г.п.н.е., године

Конфучијеве смрти. 6

Врло битан елемент Конфучијевог учења за овај рад представља Исправљање имена.

Конфучије је имао своје идеје о појединцу и друштву, Небу и човеку. У односу на

Друштво, Конфучије је сматрао да би се имало добро уређено друштво, најважније је

извести исправљање имена. Свако име садржи извесне импликације које чине суштину

врсте ствари на коју је то име применљиво. Такве ствари се стога морају слагати са

идеалном суштином. Суштина владара је оно што би владар иделано требало да буде

4 Јевтић Мирољуб, Политикологија Религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009,3375 Јевтић Мирољуб, Политикологија Религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009,337, фн 1249 Васиљев ЈЛ, С, Историја религија истока Београд, Ново дело, 1987, 2416 Фунг Ју Лан, Историја Кинеске филозофије, Нолит, 1977,52

4

или оно што се на кинеском назива „владарски начин.“ Ако владар поступа у складу с

овим владарским начином, он је онда заиста владар у стварности и по имену. Ту

постоји слагање између имена и датости.7

Друштво уређено на тај начин мора да се састоји од две основне категорије-владајуће

класе и нижих слојева, од оних који мисле о управљању и оних који раде и

потчињавају се. 8 Политичка стабилност у Кини је била заснована на том принципу.

Из  идеје исправљања имена, настала је етичко-политичка теорија о мандату Неба.

Требало је „открити“ шта се налази у имену владара, односно како владар треба да

поступа да би уистину био владар.

Према Конфучијевој теорији, наслеђеној из друштвене праксе династије Џоу, уколико

се владар (а самим тим и цела династија) не понаша у складу са обавезама и

дужностима које владар има према поданику, он губи мандат Неба и поданици имају

право да га збаце с престола.

Конфучије је сматрао да је најбољи вид државне управе аристократија – држава у којој

владају, у моралном смислу, најбољи људи. Најбољи међу њима је, свакако,

јединствени човек који има мандат Неба – цар. Конфучије се, у складу са традицијом

свог времена, залаже за апсолутистичку, тоталитарну државу. Овде се под

термином тоталитарни мисли на његово изворно значење: систем у коме је добробит

појединца увек и искључиво подређена добробити друштва у целини. У друштву у

коме су на власти „праве“ аристократе интерес друштва заиста јесте и интерес

појединца и нико није на губитку. Зато је Конфучије морао да редефинише и појам

аристократе.9

Врло битан је такође и однос између „племенитог господина“ који је оличење

моралности и савршенства, првенствено квалитетно образован. Насупорт њему је мали

човек. Он је прост, не разуме узвишене ствари, и дела само да би добио личну корист.

Таквих људи на свету има највише и у њиховој је природи да буду вођени.

Сви ови елементи ће се показати као применљиви и у Народној Републици Кини.

Начин на који је народ вођен од стране КПК и подређеност добробити појединца за

добробит друштва и државе своје објашњење налазе у корену Конфучијанизма.

7 Фунг Ју Лан, Историја Кинеске филозофије, Нолит, 1977, 558 Јевтић Мирољуб, Политикологија Религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009, 3399 Juergensmeyer, Mark (2005). Reliдion in дlobal civil society. Oxford University Press. p. 70. "

5

Конфучије је први мислилац у кинеској историји који се залагао за

принцип меритократије – политичку филозофију према којој владајућу класу не чини

племство по крви већ племство по личним врлинама и заслугама, које зависи од

појединца а не од његовог порекла. Ова идеја је била кључна и у легалистичкој

филозофији.

Термин синовљева оданост или xиао на кинеском, потиче из древних времена.

Представља централни термин култа предака и означава оданост, односно поштовање

које син треба да осећа према својим живим и мртвим прецима. У испољавању

оданости кључну улогу играју ритуали. Функција ритуала је да деле људе на категорије

и успостављају систем хијерархијских односа међу појединцима тако што прецизно и

детаљно одређују начине опхођења у међу људским односима. Основну форму

понашања у друштву чине ритуали, ли . У династији Џоу, значење ове речи било је

ограничено само на приношење жртава прецима. Конфучије ју је проширио на све

друштвене односе

Синовљева оданост се сматрала једном од највећих врлина које појединац може

поседовати. То је један од аспеката који се и у савременој Кини сматра врло битан, те

се уводи у школе и служи чак и као критериј приликом одабира одређених дужносника

у Кини. Врло је важно на који начин се старају о својим родитељима. Синовљева

оданост се у конфучијанизму аналогијом пресликава на пет кардиналних односа, у

којима на сличан начин постоји однос подређености и надређености: однос оца и сина,

однос владара и поданика ,однос мужа и жене,однос старијег и млађег брата, однос

међу пријатељима.

Однос међу пријатељима је посебан, јер у њему нема подређености и надређености,

већ га карактеришу равноправност, искреност и узајамно поверење.

Из формалних обавеза које означавају однос сина и оца изводе се дужности и обавезе

владара према поданику, као и поданика према владару нпр. послушност и поштовање

које син треба да исказује својим родитељима, а са друге стране обавезе и

одговорности родитеља према сину. У вршењу ритуала синовље оданости, искреност је

кључни елемент.

Професор Мирољуб Јевтић у књизи Политикологија религије, прва монографија под

тим именом, наводи који су то елементи који су битни за политикологе религије преко

којих је конфучијанизам успео да оствари такав скуп вредности које је систему дао

6

такву стабиилност и дуговечност да се Кина може рачунати за најуспешнију државу на

свету, имајући у виду непрекиндост њеног постојања која задивљује сваког

политколога. Најважнија црта, према конфучијанизму, која доприности разумевању

претходно постављеног питања јесте елемент који упућује на учење о друштваном

поретку. Он изгледа овако „Нека отац буде отац, син –син, владар-владар, а чиновник

чиновник...Друштво уређено на тај начин мора да се састоји од две основне категорије

–владајуће класе и нижих слојева, од оних који мисле о управљању и оних који раде и

потчињавају се. 10

Овдје су набројани само неки аспекти Конфучијевог учења, који су битни за извођење

паралеле са савременим друштвом и политичком ситуацијом у Кини.

Један од врло важних аспеката конфучијанизма и како ћемо видети можда један од

пресудних за кинеску владу је Конфучијев нагласак на меритократији тј. да политички

лидери морају да буду најтелнтованији чланови заједнице, а процес избора треба да

омогући једнаку шансу најбољем да дође до врха.

Основа његовог учења је трагати за знањем, науком и постати боља особа. Систем је У

древна времена омогућавао свима који положе испит да постану владини службеници,

позиција која треба да донесе богатство и част целој фамилији. Током владавине Хан

династије, Конфучијанизам се развио из етичког система у политичку идеологију.

ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД РАЗВОЈА КОНФУЧИЈАНИЗМА

Конфучијанизам се развијао у Кини у периоду зараћених држава, да би био забрањен

за време династије Qин. За време династије Хан постао је службена идеологија

Кинеског Царства и остао темељем организације свих облика кинеског јавног живота

10 Јевтић Мирољуб, Политикологија Религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009, 339

7

до 20. века. Духовни фокус је овај свет и породица, а не богови или загробни живот.

Најважнији свети спис конфучијанизма су Конфучијева дела Пет класика ( Књига

промена, Књига песама, Књига историје, Пролећни и јесењи анали, Књига обреда.

Конфучијанизам добија на важности током Сонг династије (Северна 960 -1127; Јужна,

1127-1297). Јачање конфучијанизма иде параленлно са прото-секуларизацијом

социјално-културног живота у Кини. 11Током преласка са Танг на Сонг династију

(између 9 и 10-ог века) дошло је до пропадања наследне аристократије, број

земљопоседника се повећао као и њихов утицај. Сонг династије је централизовала

државу и увела правило да државни испити буду кључни инструмент за државну

службу. Испити су се састојали од познавања Пет класика.

Највећи утицај конфучијанизам је имао за време манџурске династије Qинг за коју се

сматра да је обликовала модерни конфучијанизам. Због релативно слабе традиције и

политичке културе, династија која долази из сибирске регије, Манџурци, су били

вредни ученици суседних цивилзација, те је обожавање предака које су практиковали

припадници Хан народа, преузето од стране Манџураца и пре него што су освојили

Пекинг. Они су у поштовању ритуала и протокола који се налажу Књигом обреда из

Шест класика надмашили све претходне династије. Qинг владари су одавали признање

Конфучију много редовније него током претходних династија, а манџурски владари су

јасно и чврсто сами представљали највише јединство под Небом, уједињујући тако

владавину и учење.

Утицај Конфучијанизма опада са падом Qинг династије 1911. године. Неки кинески

интелектуалци, попут Лу Xун-а, су нападали конфучијанизам, верујући да је извор

кинеске пропасти и да онемогућава Кини да се модернизује. Други као на пример Канг

Yоуwеи (1858-1927) покушали су да модернизују конфучијанизам и користе као извор

кинеског национализма, што ће се показати и као разлог за савремену појаву

оживљавања Конфучијанизма и јачања националне свести. Промовисање религијског

конфучијанизма није увек било из религијских побуда него више ради изградње

културног и националног идентитета.12

Анти-конфучијанизам је доживео свој врхунац током Културне револуције 1960-те

године са уништавањем свих важних конфучијанских обележја.

11 Vang Chaohua: Old Saдe for New Aдe:the Revival of Reliдious Confuciansm in China, Politics and Religion no.2/2012 Vol.VI, 27812 Gan Chunsong, „Between Knowledдe and Faith: Kanд Youwei and the Modern Fate of Confucianism“, fn 51

8

ПОНОВНО ОЖИВЉАВАЊЕ КОНФУЧИЈАНСКЕ ТРАДИЦИЈЕ У КИНЕСКОЈ

ПОЛИТИЦИ И ДРУШТВУ

За време Мао Зедонга Кина је била одлучна у уклањању утицаја конфучијанизма. Мао

је гледао на конфучијанизам као на идеологију експлоататорске класе, а идеје о

социјалној хармонији, које ће се после показати као врло вредне, су се сукобљавале са

начелима Марксизма. Анти-конфучијанизам је досегао врхунац током Културне

револуције, када је Црвена гарда уништила место рођења Конфучија.

Денг Xиао Пинг почиње са процесом модернизације и отварање Кине.

Економске реформе које су трајале од 1978. године, дакле у периоду од дванаест

година, имале су знатан утицај, не само у економском систему земље него су се

одразиле и на политички систем. Након дванаест година, кинески интелектуалци и

реформисти на свим нивоима су сматрали да су неопходне хитне и дубоке промене

политичког система земље да би се могла успешно наставити економска реформа.

Деломичан успех реформи је потврдио тезу да је постојећи политички систем

неповољно окружење за стварање новог економског поретка.13

Лидери комунистичке партије такође схватају да је потребно још нешто сем „четири

основна принципа“ за развој модернизације : социјалистички пут, диктатура

пролетеријата, вођство Партије, оданост марксизму –лењинизму и мисли Мао Зедонга.

Почиње селективно кориштење кофнучијанских вредности којим Кинеска

комунистичка партија настоји да обезбеди и осигура прагматични национални осећај.

Њима је потребно да даље ојачају централизовану власт, те да се изборе са растућим

проблемима корупције, етничког незадовољства и јачање моћи покрајинских

партијских лидера.

Горе поменути јунзи, племенити господин, је идеално-типско оличење моралности и

психо-физичке целовитости и савршенства. Он је морални водич за обичан свет, јер је

у његовој природи да води. Идеал конфучијанске државе је да на њеном челу буде

овакав човек. Партија настоји да њене вође представљају идеале који су записани у

Аналектима и на неки начин смање незадовољство народа корупцијом и великим

13 Митровић, Драгана, Кинеска реформа и свет, Институт за економику и финансије, Београд 1995., 67

9

раслојавањем. Један од великих изазова КПК је корупција, коју је врло тешко

искоренити ако се узме у обзир гуанxи систем (везе) међусобно обавезивање које вуче

корење из древне Кине. Затим и синовља оданост, која обавезује на шутњу и

поштовање надређеног, старијег, оца. „Конфучије је стога разрадио најважнију идеју о

синовљевој оданости, што ће посебно показати како се и зашто та идеја одразила и

одражава на стабилност политичког поретка у друштвима заснованим на

конфучијанизму“.14

Политике које КПК спроводи у данашње време се разликују од оног што су кинески

интелектуалци захтевали у Покрету 4. мај, а то је да Кина прихвати безусловне западне

идеје као корисне, а да одбаци властиту кулутру и филозофију. Данас КПК верује да су

идеје Западног света корисне, али Кина мора да се врати својим коренима,

конфучијанизму, како би се поново потврдила као доминантан играч у региону. Она

при томе нема намеру да угрожава суседе и у том смислу се спомиње опет

конфучијански принцип хармоније и хармонијских односа са суседима. У фебруару

2005.године Предсједник Ху Ђинтао је у свом говору истакао да је „хармонија је

нешто што треба да негујемо“. Неколико месеци касније дао је инструкције кинеској

партији да граде „хармонично друштво“. Кинеско друштво пролази кроз период пун

изазова. Кина се даљње отвара што додатно подиже дух кинеског народа и кинески

народ све више постаје свестан своје улоге као једне од водећих нација свијета.

Кинески национализам није окренут против других народа, не одликује га жеља за

владањем и наметањем властитих вредности, него усмереност на властити развој.

У чланку „East Asia Forum”, аутора Баоганг Хе и Кингсли Еднија , наводи се неколико

врста кинеског национализма. По њима је један од најбитнијих такозвани проширени

национализам, а подразумева заштиту кинеског становништва и пословања у

иностранству. Последњих година, ово питање се односило на међународни статус и

национални понос који је имао одређени утицај на кинеску војну политику. Кинеска

морнарица се придружила међународним напорима у патролирању Аденским заливом

да би смањили претње сомалијских пирата у том региону током 2009. године. Исто

тако, кинеске власти су благовремено предузимале кораке како би евакуисали своје

становнике и држављне из опасних зона на начин на који су то радиле развијене земље.

Током немира 2011. године на Блиском истоку, кинеска влада је евакуисала своје

14 Јевтић Мирољуб, Политикологија Религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009,340

10

држављане из Либије и Египта. Такође, могућност да Кина може послати своје

бродове, авионе и војна возила да би евакуисала своје грађане из страних земаља,

утиче на шире прихватање идеје да се државни интереси не налазе унутар саме Кине,

него и изван њених граница.15

Западна перцепција раста кинеског национализма је другачија и сматра да је кинески

национализам дестабилизирајући фактор за међународни мир и безбедност, а таква

погрешна перцепција кинеског национализма резултира снажним реакцијама у Кини.

Кинески национализам који проистиче из поноса појединаца који су доживели и

остварили бољи живот захваљујући континуираном економском напретку током

двадесет година, не представља претњу међународном миру, чак шта више мир и

безбедност у свету и региону су предуслов даљег економског јачања Кине.

Сједињене Америчке Државе доживљавају кинески национализам у другом светлу

поготово због угрожавања њихових интереса у Азији, те настоје да зауставе ширење

кинеске моћи на све могуће начине, а најчешћи су то питања људских права, Тибет,

Таиван, Јужнокинеско море, СТО, итд. Различити су митови који су створени о Кини

као пријетњи, а Сwаине (1997) је идентификовао пет, који се углавном се односи на

угрожавање безбедности у Азији растом кинеске моћи, јачањем одбране и улагањем у

одбрану, те да модернизација Кине има за циљ да изазове и испита моћ САД-а у Азији. 16

Врло је важно да се кинески национализам не интерпретира са западног становишта и

разумевања, него да се посматра искључиво из контекста Кине, њене

културе,филозофије, религије, идеологије, историје и развоја. Савремена Кина, је

земља од изузетног значаја за сва кретања у свету и не може се разумети без осветљења

целокупне културне и друштвене историје. Свако једнострано, површно и

неисторијско приступање Кини води у неразумјевање, заблуде и неистине.

Морални вакум у Кини се испуњава различитим хришћанским сектама, Фалун Гонг и

екстремним облицима национализма. Али влада самтра да овакве алтернативе

155 Baogang He, Deakin University, and Kingsley Edney, University of Melbourne Chinese Nationalism and Where it May lead, September 21st, 2011

16 Yongnian Zheng, Discovering Chinese Nationalism in China, Cambridge-Asia Pacific Studies Cambridge University Press,1998, 75

11

угрожавају тешко стечену стабилност и мир , те кинески развој, тако да охрабрују

поновно оживљавање кинеске политичке традиције: конфучијанизма. Као већина

идеологија, конфучијанизам може бити мач са две оштрице. Конфучијанизам све више

постаје део свакодневнице и праксе. Овде се наводи неколико примера у ком облику

конфучијанизам поново постаје саставни део кинеске вере, друштва, политике, праксе.

На пример, званичници у неким провинцијама Кине се процењују на основу

конфучијанских вредности као што је синовља оданост и одговорност према породици.

Кина отвара филијале Конфучијевог института, по узору на Француски културни

центар, Британски конзулат или Гетеов институт где промовише кинески језик и

културу. Конфучијев институт је успостављен 2004.године и од тада је отворено 140

представништва у 36 земаља ( податак до 2007 године). Недавно је изашао податак да

Кинеска влада планира отварање 500 нових Конфучијевих института. За кинеску

владу, промоција конфучијанских вредности има неколико предности. У самој Кини

представља афирмацију хармоније и рефлектује бригу владајуће партије за све класе.

Све већи диспаритет се приближава нивоу Латинске Америке и прети да подели земљу

да две одвојене класе. Позив на хармонију је другим речима имплицитно признање да

ствари нису тако хармоничне. 17 Али за разлику од Маовог доба, конфликти се морају

решавати на миран начин,а не кроз насилан сукоб класа.

Аутор књиге Нови кинески конфучијанизам, Даниел Бел пише да без обзира што је

КПК сматрала конфучијанизам феудалним и реакционарним, сви покушаји да се

искорени конфучијанизам, као нпр. током Културне револуције настојање да се

породичне везе замене државним, нису успеле. Чак и мисли Мао Зедонга имају

упориште у конфучијанизму и зато су биле пријемчиве народу. Рецимо да политичка

промена долази путем моралне трансформације људи. Затим пракса самокритике

указује на идеју Конфучија да захтеви треба да се усмере прво на себе, па онда на

друге.

Професор Јевтић у својој књизи у дијелу Политичка суштина конфучијанизма наводи

да је прекид са конфучијанизмом, као основом политичке организације, који се

покушава остварити после извршене социјалистичке револуције, коју је провела Кина

17 Bell A Daniel, China’s New Confucianism, Princeton University Press, 2008, 24

12

после ИИ светског рата, само формалан. Јер комунистичке реформе нису успеле да

избаце конфучијанизам из душе народа. 18

Даниел Белл наводи неколико занимљивх примера из кинеске праксе , рецимо

чињеница да се старији лидери КПК фарбају косу у црно, указује на идеју Менција

(Менг Зи) која каже „ да људи са белом косом требају бригу и негу, и не треба да се

ангажују у захтевним пословима. Затим синовљева дужност је један од принципа који

је није престао да постоји и дан данас се практикује: Мало њих се противи закону да

одреасли људи треба да се брину о старим родитељима. У пракси то значи да се

одрасли Кинези осећају обавезним да се брину и проводе време са родитељима, и често

се у ресторанима могу видети заједно на породичним вечерама.

Многи интелектуалци су се окренули конфучијанизму како би дали смисао

друштвеним праксама и како би смислили начин решавања кинеске социјалне и

политичке ситуације. Yу Дан је ауторица Конфучијевих аналекта, књиге која се

продала у преко 10 милиона копија. Она је национална звезда која на кинеској ЦЦТВ

телевизији држи предавања о предностима конфучијанских вредности у свакодневном

животу. Такође, конфучијанизам постаје један од најпопуларнијих курсева на

кинеским факултетима. Око 10 милиона деце изучава Конфучијанске класике, а

предузетници отварају и школе где се изучавају класици. Неколико кинеских познатих

компанија је увело систем обуке који се заснива на конфучијанским вредностима. Ти

напори се базирају на покушају да се повећа лојалност радника и промовише

економска продуктивност, али ове компаније такође наглашавају корпоративну

одговорност и филантропију ( на пример, директор највеће млекаре у Кини, Ниу

Генсхенг, је донирао своје деонице добротворној организацији како би промовисао

„ хармонијску заједницу у Кини“. 19

Највећи изазов кинеској влади у садашњем сматра се да ће представљати

конфучијански нагласак на меритократији. Конфучијанско мишљење је да политички

лидери треба да буду најталентованији, те да процес треба да буде заснован на заслузи

и једнакој могућнсоти за све. Некад се то утврђивало системом испита, и било је чак

одређених сугестија да се исти уведу у савременој Кини. Наравно опет се враћамо на

18 Јевтић Мирољуб, Политикологија Религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009, 337

19 Bell A Daniel, China’s New Confucianism, Princeton University Press, 2008, 27

13

импликације на политички систем тј. реформу политичког система: успјех на испиту

би се вредновао по учинку, а не лојалности партији, што директно утиче на то ко ће да

врши дужност у влади. 20

ЗАКЉУЧАК

Од свих религија у НРК, конфучијанизам је највише политички оријентисан, и полаже

право на национални идентитет Кине, те представља Кину у глобализованом свету, и

нуди кинески допринос бољој будућности у свету. У тим пројекцијама конфучијанизам

постаје симбол кинеске културе, традиције или саме Кине21 . Бројни радови се баве

конфучијанизмом у модерној Кини и многи од њих завршавају питањем улоге

конфучијанизма нпр. у виду Конфучијанске политичке партије у Кини у 21 вијеку.

Чини се да се конфучијанизам и његово оживљавање не може посматрати као нешто

што је добро или лоше за Кину.

Исто тако није могуће мерити и сагледати кинеско друштво, политички систем,

национализам и религију и вредности ослањајући се на искључиво западне стандарде и

вредности. Проучавајући политикологију религије, језик, кулутру и књижевност, чини

се да конфучијанизам никад није напустио Кину, него се прилагођавао зависно од

услова и времена. Тако да и у савремено време, креативна адаптација конфучијанског

наслеђа може помоћи у решавању савремених изазова са којима се Кина суочава,

првенствено превазилажењу великих разлика у расподели богатства.

РЕФЕРЕНЦЕ:

1. Јевтић Мирољуб,Политички односи и религија, Центар за проучавање религије и

верску толеранцију, Београд, 2009

20 Bell A Daniel, China’s New Confucianism, Princeton University Press, 2008, 28

21 Wang Chaohua: Old Saдe for New Aдe:the Revival of Reliдious Confuciansm in China, Politics and Religion no.2/2012 Vol.VI, 295

14

2. Јевтић Мирољуб, Политикологија Религије, Центар за проучавање религије и

верску толеранцију, Београд, 2009

3. Фунг Yу Лан, Историја Кинеске филозофије, Нолит, 1977

4. Juergensmeyer, Mark (2005). Reliдion in дlobal civil society. Oxford University

Press. (Религија у глобалном грађанском друштву)

5. Vang Chaohua: Old Saдe for New Aдe:the Revival of Reliдious Confuciansm in

China, Politics and Religion no.2/2012 Vol.VI, (Стара мудрости за ново доба:

оживљавање религиозног конфучијанизма у Кини)

6. Gan Chunsong, „Between Knowledдe and Faith: Kanд Youwei and the Modern Fate

of Confucianism (Између знања и вере: Канг Јоувеи и модерна судбина

конфучијанизма)

7. Митровић, Драгана, Кинеска реформа и свет, Институт за економику и

финансије, Београд 1995

8. Yongnian Zheng, Discovering Chinese Nationalism in China, Cambridge-Asia Pacific

Studies Cambridge University Press,1998 (Откривање кинеског национализма у

Кини)

9. Bell A Daniel, China’s New Confucianism, Princeton University Press, 2008,

(Кинески нови конфучијанизам)

15