novi urbanistički eko koncepti gradova u svetu

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈАНОВИ САДОдсек: ЗаштитаСтудијски програм: Заштита од пожараПредмет: Градитељство

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Примери нових еколошких урбанистичких концепата градова – пројекти и изведена решења

Студент,број индекса: Ментор:Бојана Гардијан, ЗП43С/14 проф. др Слободан Крњетин

Seminarski ra д Primeri novih ekoloških urbanističkih koncepata дradova

Нови Сад, мај 2015.

SADRŽAJ:

1. UVOD.....................................................................................................3

1.2 Zelenа infrаstrukturа........................................................................4

2. EKO URBANIZAM...............................................................................5

2.2 Projektovanje....................................................................................6

3. NOVI URBANIZAM.............................................................................8

4. ZAKLJUČAK.......................................................................................17

5. LITERATURA.....................................................................................18

2


1. UVOD

Klima je bazični prirodni resurs i stoga ima dominantan uticaj na ekosisteme kao i na stanje i razvoj društva i ljudske civilizacije uopšte. Prema projekciji uticaja globalnih klimatskih promena (Internacional Panel for Climate Change – IPCC, 2007 i EEA, 2008) područja Centralne i Istočne Evrope će karakterisati: više temperaturnih ekstrema, manje padavina u toku leta, više rečnih poplava tokom zime, više temperature voda, varijabilnost u prinosu žitarica, veća opasnost od šumskih požara i manja stabilnost šumskih ekosistema.

Predvidjene klimatske promene bi mogle doneti mnoštvo dramatičnih posledica, uključujući česte suše, nedostatak pijaće vode, smanjenje poljoprivredne proizvodnje, pojavu endemske gladi medju siromašnim slojevima stanovništva, pojava epidemija, migracije stanovništva u potrazi za vodom i hranom, konflikti oko ograničenih resursa, itd. Promena klime je globalni problem, ali će se posledice osetiti biti predmet interesa kako na regionalnom tako i lokalnom nivou. Naime, procene su da će ove promene imati značajne implikacije na urbana područja. Sobzirom na to da preko 50% stanovništva sveta i 80% stanovništva Evrope danas živi u gradovima, ovakvi problemi postaju uzrok sve veće brige. U tom smislu, medjudržavni panel o klimatskim promenama (Internacional Panel for Climate Change - IPCC) planirao je za svoj sledeći izveštaj, posebnu studiju koja će razmatrati buduće projekcije problema urbanih područja, povezujući klimatske, infrastrukturne, demografske i energetske aspekte urbanizacije. Svetski fond za prirodu (WWF, 2005) je, na primer, ne tako davno, skrenuo pažnju na značajno zagrevanje prestoničkih gradova širom Evrope. Imajući ovo u vidu, u mnogim zemljama se pokreću strateški projekti, kao na primer projekat pod nazivom “Strategije adaptacije na klimatske promene u ubanoj sredini” (Adaptation Strategies for Climate Change in the Urban Environment –ASCCUE

3


1.2 Zelenа infrаstrukturа

Zelenа infrаstrukturа predstаvljа fizičko okruženje u grаdovimа i nаseljimа i izmedju njih. U tom smislu, njom su obuhvaćene kаko zelenа strukturа, topogrаfijа i hidrologijа, tаko i fizičkа strukturа urbаne forme, u čijoj sinergiji odnosа je moguće kreirаti mrežu otvorenih prostorа zа društvene potrebe, аli i integrаlni sistem uprаvljаnjа ekološkim procesimа. Shvaćena na ovakav način, zelenа infrаstrukturа sveobuhvatno obuhvаtа sve resurse životne sredine i doprinosi održivom uprаvljаnju resursimа.

U prаksi to znаči dа je postojeće trаdicionаlne mreže zelenih strukturа potrebno renаturаlizovаti kаko bi se uspostаvili ili obnovili prirodni procesi kojim bi se izgrаdili sistemi zа ublažavanje klimatskih promena, uprаvljаnje poplаvаmа, аtmosferskim vodаmа, povećаo biodiverzitet i stvorili uslovi zа unаpredjenje kvaliteta života. Urbana sredina poseduje karakteristična biofizička obeležja u poredjenju sa susednim ruralnim područjima. To su, pre svega, izmenjena razmena energije, što ima za rezultat stvaranje urbanih toplotnih ostrva i promenu hidrologije urbanih područja, što utiče na povećano površinsko oticanje kišnih voda. Takve biofizičke promene su delimično rezultat promene zastora urbanih područja. Proces urbanizacije zamenjuje površine pod vegetacijom – koje obezbedjuju senku, evapotranspiraciono hladjenje, zadržavaju kišne voda, imaju funkciju skladištenja i infiltracije – sa nepropusnim izgradjenim površinama.

Klimatske promene će pojačati nepovoljne efekte ovih procesa. Stoga postoji urgentna potreba razvoja strategija adaptacije gradova na buduće klimatske promene. Planirane adaptacije imaju za cilj da se suprotstave očekivanim uticajima klimatskih promena i one su rezultat ciljanih odluke, na osnovu svesti o tome da su uslovi promenjeni ili da će se menjati i da je potrebna akcija da se uopšte uslovi vrate i održavaju. Kreativno korišćenje zelene infrastrukture je jedna od mogućnosti, od koje se, u pomenutim strategijama adaptacije, mnogo očekuje. Ona treba da bude prepoznata u procesu planiranja na svim nivoima - od regionalnih prostornih strategija, kroz okvire lokalnog razvoja kao i kroz kontrolu razvoja unutar urbanih susedstva. Ove usluge ekosistema obezbedjene od strane urbanih zelenih površina su često previdjane i podcenjivane. Sa klimatskim promenama funkcionalnost koju obezbedjuju urbane zelene površine postaje sve značajnija.

4


2. EKO URBANIZAM

Svijet oko nas proživljava vrlo važnu tranziciju. Prvi put u povijesti čovijčanstva veci postotak ljudstva živi u urbanim sredinama, a u sledećih 5 godina, 500 miliona ljudi ce se preseliti u gradske sredine. Do kraja 2050, minimum 100 novih gradova bit ce naseljeno u prosjeku sa milion stanovnika. Sam razvoj infrastrukture za buduće gradove zahtijeva hiljade miliardi eura, a sam impakt ambientalni za ovakvu urbanizaciju je ogroman, posto se zna da gradovi konzumiraju 75% 75% svijetske energije i odgovorni su za 80% emisionih gasova. Potreba za bilansom socialnih, ekonomskih i ambientalnih resorsa je kritičnija nego ikad.

Filozofija održive eko-arhitekture jeste da se smanji uticaj ljudi na životnu sredinu. U projektovanju ili poboljšanju građevina teži se ka samoodrživim zgradama, pametnim sistemima za energetsku efikasnost, 0% emisije zagađenja i uzimaju se u obzir svi elementi infrastrukture, uključujući transport, komunalne usluge, reciklaža, energija, itd. Jedan od najuticajnijih eko-arhitekata je Frank Lloyd Wright koji je početkom 20 veka predstavio koncept organske arhitekture, gde se koriste jednostavni, prirodni materijali koji se integrišu u zgradu i koji stvaraju osećaj prirodnog okruženja, a same zgrade i kompleksi zgrada su smešteni u prirodi. On je smatrao da život ljudi u velikim gradovima i modernim zgradama otuđuje ljude, pa je bio zagovornik povratka ljudi prirodi, jer su ljudi sami integralni deo prirode. On je od 1916 živeo u Japanu, pa se i u njegovoj arhitekturi vidi uticaj Istočne filozofije života i budizma.

5


Slika 1. Orдanska arhitektura Frank Lloyd Wriдht-a

2.2 Projektovanje

Green projektovanje je korištenje najnaprednije tehnologije u svijetu energetske efikasnosti i održive arhitekture objekata, krenuvši od obloge – fasade, tehnoloških sistema, ciklusa voda i ambijenta u kojem se gradi, nezanemarujući konfiguraciju, dijagnostiku, softver i stručnost tehnologije tj. apliciranje tehnologije i proizvoda sa niskim postotkom ugljenika.

Sektori koji se bave energetskom efikasnošću i održivom arhitekturom, a vezani su za projektovanje:

a.) energetska efikasnost i održiva arhitektura za fasade i omotače objekata (upotreba gradjevinskih materijala koji nisu štetni za okolinu, odabir prozora, staklenih stijena i vanjskih vrata, sendvič zidova i izolacionih materiala sa malim koeficijentima prolaska topline, po novim evropskim

6


zakonima od 0.8-1.4 W/m2K, za prozorske površine, dok za zidove i ventilirane fasade vrijednost koeficijenta prolaska topline iznosi od 0,25-0,35 W/m2K)

b.) Energetska efikasnost tehnoloških sistema: upotrebom sunceve energije kao neiscrpan izvor koji možemo koristiti na tri načina (pasivno-za grijanje i osvijetljenej prostora, aktivno-sistem sa sunčanim kolektorima za toplu vodu i fotonaponske sunčane ćelije za proizvodnu el.energije)

Slika 2. Šematksi prikaz protoka enerдije i svetlosti u letnjem periodu

c.) Održivost ciklusa vode u objektima (energetska efikasnost sa dobrim izborom tehnologije moze iskoristiti do 85% od godišnje potrošnje energije za grijanje i hladjenje objekata. Postrojenje sa toplotnom pumpom sa hladjenjem kondezatora podzemnom vodom - bunarskom vodom ljeti, i grejanjem isparivača bunarskom vodom zimi).

7


Slika 3. Šematksi prikaz protoka enerдije i svetlosti u zimskom periodu

d.) Zelenilo u izgradjenim okruzenjima (budućnost u arhitekturi kroz visoku tehnologiju projektovanja.)

Slika 4. Futuristički dizajn jednoд kvarta дrada u Milanu. funkcija ambinetalni impakt i smanjenje zaдađenja i buke.

3. NOVI URBANIZAM

U novije vreme su se oformile ideje i projekti o novim gradovima koji redefinišu čitav način života, od socijalnih elemenata, kao što je zaposlenost i ravnopravnost, do ekoloških elemenata, kao što je energetska efikasnost i razvoj eko-tehnologija.

Zanimljivi međunarodni primjeri urbanističkih projekata u kojima su uloženi napori za postizanjem emisione nule biće prikazani u daljem tekstu.

8


Modernizacija luke Middlesbrougha na sjeveroistoku Engleske

Projekt je transformacija starih postojećih struktura, rashladnih tornjeva, mostova i čeličnih skladišta, u novi gradski kvart, interesantnog dizajna, na površini od cirka 16 hektara za 20.000 studenata, sadržaja: apartmani, hoteli, uredi i ostali servisi gradskih sredina.

Zgrade su zanimljive ne samo sa estetskog gledišta, vec im je maximalno posvećeno pažnje i na faktor utjecaja na okoliš tj. živornu sredinu. To je jedan od najvećih projekata u stvari sa emisijonom nulom tzv. (impatto zero) štetnih plinova (carbon free) čiji je glavni cilj jednostavno ne konzumirati bilo koje fosilno gorivo. Orijentacija objekata je projektovana prema jugu, prema bioklimatskim kriterijima, odakle apsorbiraju najviše sunčeve topline.

9


Urbanistički projekt u blizini grada Dongtan, Peking

Regija koja se trenutno posmatra kao naveci proizvodjač zagađenja u svetu. Britanski inženjeri studia ARUP uradili su urbanistički plan grada koji nebi trebao imati ekološki utjecaja na okolinu, grad koji ne bi trebao štetiti okolini. Planirano da do 2040.god. primi do 50 000 stanovnika.

10


Izgradit će se sa kriterijima ekološki kompatibilne politike, dizajna budućnosti sa planiranim i vrlo opreznim smanjenjem potrebe za mobilnošću transporta stanovništva. Povezanost i mreža javnog prijevoza ce se bazirati samo na električnoj energiji i gorivu od ćelija vodika. Samostatnost grada će također biti pokrivena i sa aspektom prehrambene industrije. Cijeli otok će biti u znaku jake održive poljoprivredno-industrijske djelatnosti , sa razvojem kulture industrije ribe koja veći postoji u tom kraju, kao i razvojem farmi za organsku ishranu.

Masdar projekat

U Abu Dabiju je osmišljen projekat Masdar koji ima za cilj da se pozicionira na tržištu kao lider energetske efikasnosti uz razvoj novih eko-tehnologija. Fokus je na projektima koji smanjuju i postavljaju cenu na emisiju gasova staklene bašte uz saradnju UN i kroz CDM (Clean Development Mechanism) kao okvir Kjoto Protokola.

11

http://unfccc.int/resource/docs/convkp/kpeng.pdf#page=12

http://unfccc.int/resource/docs/convkp/kpeng.pdf#page=12

http://cdm.unfccc.int/index.html

http://www.masdar.ae/en/home/index.aspx


Slika 5. Samoodrživi дrad - Masdar projekat u Abu Dabiju

Dragonfli, farma budućnosti

Belgijski arhitekta Vincent Callebaut je dizajnirao futuristički samoodrživi visoki kompleks sa dva tornnja koji bi proizvodnju organske hrane smestio u srce Njujorka. Futuristička urbana farma sa 132 sprata nazvana je ” Dragonfly ” zbog njenih unikatnih stakleno – čeličnih krila koja se šire u nebo. Ova bi građevina svoje mesto našla na ostrvu Ruzvelt ( Roosevelt Island ), uskom delu zemlje u njujorškoj Istočnoj reci ( East River ). Kompleks bi ponudio urbani prostor za uzgoj stoke, živine i 28 različitih vrsta žitarica. Na dnu kompleksa bi bila smeštena plutajuća pijaca na kojoj bi se prodavali organski proizvodi. Prema rečima Callebaut, tornjevi bi bili samoodrživi, a sakupljali bi i sunčevu energiju, kao i energiju vetra , kako bi se njihova unutrašnjost zagrevala i hladila. Biljke, koje bi bile sa spoljne strane strukture, prikupljale bi kišnicu, a otpad iz domaćinstva bi se koristio kao đubrivo. ”Cilj je vratiti agrikulturu i prirodu u gradove, tako da do 2050. godine imamo zelene, samoodržive gradove gde ljudi žive u harmoniji sa svojim okruženjem“, rekao je Callebaut.

Iako se njegova farma čini kao naučna fantastika, to ipak nije tako s obzirom na urbanizaciju šitom sveta. U Tokiju postoji Urbana farma Pasona, koja ima devet spratova. U njoj zaposleni uzgajaju hranu u specijalnim prostorijama. Cellebaut

12


treba da pronađe kupca svog koncepta u SAD – u, a u međuvremenu je dobio ideju za izgradnju nebodera farme u Šendženu u Kini, koja bi imala vrtove, stanove, poslovne prostore, prostor za rekreaciju i slično .

Slika 6. Draдonfli, farma budućnosti

13


Amsterdam - Westerpark district

Limitiran broj parking mesta na 110 i plus 25 za goste u bloku sa 600 stambenih jedinica. Zeleni parking - mesta imaju posebne dozvole, korisnici se dobijaju lutrijski.

Edinburgh (Škotska)

Ekološka oaza sa 120 kuća, zona bez automobila i parkinga, primena solarnih panela, reciklaža vode. Budući vlasnici ugovorom se obavezuju da neće imati auto, ali će se se učlaniti u posebnu auto kompaniju za iznajmljivanje kola (320 £ godišnje). Interesovanje ogromno!

14


Slika 7. Skica ekološke oaze u Edinburдhu

Plutajući gradovi za begunce od klimatskih promena

Jedan arhitekta došao je do inovativne ideje koja bi mogla riešiti problem podizanja nivoa mora – grad koji pluta. Samoodrživi grad nazvan ˝Lilypad˝ trebao bi biti dom oko 50 000 tzv. klimatskih izbeglica iz najgore pogođenih područja, uključujući i London. Zadnja istraživanja pokazala su da bi se nivo mora mogao podići za 88cm do 2100. godine, dovodeći mnoge otoke na Tihom okeanu u opasnost. Ovaj dramatični skok od skoro jedan metar zapretiće velikim niskoobalnim područjima kao i velikim gradovima koji se nalaze u tim područjima, poput Londona, New Yorka i Tokya.

15


16


Slika 8. Novi ekološki koncepti plutajućih дradova

17


4. ZAKLJUČAK

Neophodni su urbanisti za održivi razvoj gradova 21. veka, nova generacija dizajnera gradova, koji će biti u stanju da planiraju i realizuju univerzum arhitekture, gradova i pejzaža, ne samo energetski efikasnu, nego gradove koji će biti u stanju da samostalno proizvode - lokalno i bez štetnih otpada – energije, razmenu energije i informacija u kolu sistemskih odnosa koji vežu prirodne i izgradjene sredine. Jedno od akademskih institucija, gde urbanisti mogu dobiti takva znanja je Nacionalni institute za arhitekturu u Rimu, koji organizuje master kurseve, čiji je osnovni cilj da se osposobi arhitekte koji se bave projektovanjem i planiranjem kao i pejsažne arhitekte, da se suoče sa složenošću savremenog sveta, kroz nove ekološke perspektive, da promoviše nove odnose izmedju izgradjenog i prirodnog pejzaža, izmedju zgrada i energetskih resursa, izmedju mesta potrošnje i proizvodnje, izmedju javnih i privatnih prostora, izmedju prostora i stanovnika, izmedju ljudskih bića i ostalih živih vrsta.

Održiva arhiktetura nije više luksuz, vec je to nužnost.

18


5. LITERATURA

1. file:///C:/Users/Korisnik/Downloads/Mladen%20Krekic.pdf

2. http://www.ingkomora.org.rs/urbanisti/download/ZbornikRadovaDUB.pdf

3. http://www.ecoist.rs/index.php? option=com_content&view=article&id=29:odriva-arhitektura-&catid=8:eko-arhitektura&Itemid=34

4. https://tamoiovde.wordpress.com/tag/arhitektura/

19

https://tamoiovde.wordpress.com/tag/arhitektura/

http://www.ecoist.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=29:odriva-arhitektura-&catid=8:eko-arhitektura&Itemid=34



http://www.ingkomora.org.rs/urbanisti/download/ZbornikRadovaDUB.pdf

novi urbanistički eko koncepti gradova u svetu

Documents